Times BG PDF

Panamski dokumenti
Paori na sudu
Ko se kre iza ofor rauna
Seljae, goljo, ti si prah na podu
BiH 4 KM; Hrvatska 19 KN; Makedon

Ma
ak
ke
ked
edon
ona
a 150 DEN; CG 2.00 EUR; Slovena 2.80 EUR; Austria, Greece 3.00 EUR; Germany 3.50 EUR; Switzerland 6.00 CHF
cena 200 rsd
broj
1
1318
7. april 2016.
EELJ I
DRUTVO
IZ VLADE
SRBIJE
AKCIJA
I IZDAVAKE KUE
NEDELJNIKA
Knjige za !
a
299 dinar
Andreas Pitler:
INSPEKTOR
BRONTAJN I SLUAJ
UBIJENOG NACISTE
Izvrstan istorijski krimi
s radnjom smetenom
u Be 1938, u dane uoi
anlusa i dolaska nacista
na vlast, s mranom
atmosferom poslednjih
asova nezavisne Austrije
Kolum Meken:
TRANSATLANTIK
Amiti Gejd:
RODER
Roman o tri prelaska

Atlantskog okeana u tri
razliite epohe, od XIX
veka do naih dana, od
Irske do Amerike i nazad,
preko kojih se ukrtaju
sudbine ena ije su
line prie zahvaene
talasima istorije
Nabokvljevskoselinderovska setna
ispovest istononemakog
imigranta u Americi, pria o
njegovom prevarantskom,
promaenom ivotu,
uspomenama, otmici
sopstvene erke i
enji za ljubavlju
Laguna
U SVIM KNJIARAMA DELFI U SRBIJI

Ponesite ovaj primerak Vremena
u neku od knjiara Delfi i kupite
jedan od deset naslova sa ovog spiska
po specijalnoj ceni od 299 dinara.
Akcija traje od 26. marta do 22. aprila 2016.
En Tejlor Fleming:
BRAK DUET
Imoden Robertson:
STAKLENI GRAD
Dve prie o neverstvu u braku

i njegovim posledicama.
Jedan od kritiara je napisao
da svako ko je pomiljao na
brak, ili je duboko zagazio
u njega, ili, pak, pokuava
da se domogne razvoda,
trebalo bi nekoliko puta
da iita ovu knjigu
Pariz prve decenije XX veka je

sredite bel epoka, dekadencije
i umetnosti. Jedna Engleskinja
dolazi u Grad svetlosti da naui da
slika, a onda postaje drubenica
bogate opijumske ovisnice koja je
uvodi u visoko drutvo francuske
prestonice, gde upoznaje lice i
nalije sveta kojem eli da pripada
Dejms Paterson:
MAKSIMUM RAJD EKSPERIMENT:
EJNDEL
Neofuturistika
fantastina avantura
o krilatim tinejderima
i njihovoj borbi s
vukodlacima. Prvi deo
serijala popularnog
pisca trilera
Arno Gajger:
KAO STARI KRALJ U
IZGNANSTVU
Roman jednog od
najznaajnijih savremenih
nemakih knjievnika,
dirljiva pria o ocu obolelom
od Alchajmerove bolesti koji
je zaboravio svoju prolost,
kuu i decu, i o sinovljevoj
ljubavi jaoj od bolesti
Kimberli Kater:
DEVICA OD ORLEANA
Robert M. Edsel, Bret Viter:

OPERACIJA: UVARI NASLEA
Glen Grinvald:
BEZ SKROVITA
Istorijski roman epskih

razmera o Jovanki Orleanki,
svetici i ratnici koja je
verovala da ju je Bog
odabrao da spase Francusku,
i koja je predvodila
vojsku od deset hiljada
vojnika u Stogodinjem
ratu protiv Engleza
Knjiga o sudbini umetnikih

dela koja su iz okupiranih
zemalja krali nacisti i o
specijalnom saveznikom
odredu formiranom s namerom
da se opljakano blago vrati.
Dokumentovano i uzbudljivo
pisana knjiga o najveem
lovu na blago u istoriji
U junu 2013. svet je saznao za Edvarda

Snoudena tako to je Glen Grinvald
u Gardijanu objavio niz tekstova
zasnovanih na poverljivim dokumentima
koje mu je on dostavio. U ovoj knjizi
Grinvald je obelodanio sve detalje o
najveoj aferi naeg vremena, o Snoudenu,
NSA, amerikoj dravi nadzora i skrivenoj
zoni globalnog svetskog poretka
Spisak knjiara u kojima ovaj popust vai:

Delfi knjiare d.o.o. Kod Vuka (Bulevar kralja Aleksandra 92, Beograd)
Delfi knjiare d.o.o. SKC (Kralja Milana 48, Beograd)
Delfi knjiare d.o.o. Terazije (Terazije 38, Beograd)
Delfi knjiare d.o.o. Zemun (Glavna br. 20, Beograd)
Delfi knjiare d.o.o. Laguna (Makedonska 12, Beograd)
Delfi knjiare d.o.o. Zvezdara (TC Aviv park, ivka Davidovia 86, Beograd)
Delfi knjiare d.o.o. Milo Crnjanski (Vase arapia 2-4, Beograd)
Delfi knjiare d.o.o. Zira (Ruzveltova 33, Beograd)
Delfi knjiare d.o.o. KNEZ (Knez Mihailova 40, Beograd)
MNV Vemex d.o.o. Bulevar (Bulevar kralja Aleksandra 146, Beograd)
Delfi knjiare d.o.o. Immo (Gandijeva 21, Beograd)
Delfi knjiare d.o.o. Banovo Brdo (Poeka 118 a, Banovo Brdo, Beograd)
Delfi knjare d.o.o. 27. mart (Stanoja Glavaa 1, Beograd)
Delfi knjiare d.o.o. Miljakovac (Vareka 4, Miljakovac, Beograd)
Laguna Klub italaca (Resavska 33, Beograd)
Knjiara Delfi Zemun park (TZ Zemun park, autoput za Novi Sad 124-126, Zemun)
Knjiara Delfi Gornji Milanovac (Vojvode Milana 4, Gornji Milanovac)
Delfi knjiare d.o.o. Laguna Kragujevac (Kralja Petra I 12, Kragujevac)
Delfi knjiare d.o.o. Laguna Ni (Vodova 4, Ni)
Delfi knjiare d.o.o. Kala (TC Kala, lamela E, lokal 11, Ni)
Delfi knjiare d.o.o. Kruevac (Mirka Tomi 88, Kruevac)

Delfi knjiare d.o.o. Kod sata (Kneza Miloa 33, Valjevo)
Delfi knjiare d.o.o. Laguna aak (Gradsko etalite bb, aak)
Delfi knjiare d.o.o. Laguna Novi Sad (Kralja Aleksandra 3, Novi Sad)
Knjiara Delfi NS (Big Shopping Center, Sentandrejski put 11, Novi Sad)
Delfi knjiare d.o.o. Laguna (Omladinska 16/1, Kraljevo)
Delfi knjiare d.o.o. Panevo (Miloa Obrenovia 12, Panevo)
Delfi knjiare d.o.o. Rodi (TC Rodi, Sremska Mitrovica)
Delfi knjare d.o.o. Uice (Trg Svetog Save 46, Uice)
Delfi knjare d.o.o. Jagodina (Vivo shopping park, Jagodina)
STKZR Salon knjiga TIL (Kneginje Milice 83, Jagodina)
Knjiara Delfi Zrenjanin (TC Aviv park, Ulica Baglja Zapad 5, Zrenjanin)
Knjiara Teatar (Trg Slobode 7, Zrenjanin)
Knjiara Delfi Vrac (Trg Sv. Teodora Vrakog 5, Vrac)
Knjiara Delfi Poarevac (Stari korzo 2, Poarevac)
Knjiara Delfi Subotica (TC Shoppi, Segedinski put br. 88, Subotica)
Delfi knjiare d.o.o. Subotica (Korzo 8, Subotica)
Knjiara Galerija Sova (Trg akog bataljona 15, abac)
Knjiara Kaligraf (Svetozara Markovia 26, Zajear)
BIGZ Leskovac (Juni blok 1, Leskovac)
Knjiara Svet knjiga (Svetog Save 4, Loznica)
BROJ 1318
7. april 2016.
izdava
NP VREME d.o.o.
Trg Republike 5, Beograd
direktor
Stevan Risti
pomonik direktora
Vojislav Miloevi
nansijski direktor
Daniela Vesi
glavni urednik
Dragoljub arkovi
odgovorni urednik
Filip varm
pomonici glavnog urednika
Jovana Gligorijevi, Momir Turudi
sekretarijat
Jovana Prei
redakcija
Dejan Anastasijevi,
Muharem Bazdulj, Dimitrije Boarov,
Slobodan Bubnjevi, Sonja iri,
Zora Dreli, Slobodan Georgijev,
Neboja Grujii (kultura),
Andrej Ivanji (svet),
Jelena Jorgaevi, Tatjana Jovanovi,
Jasmina Lazi, Zoran Majdin,
Radmilo Markovi, Saa Markovi,
Ivana Milanovi Hraovec,
Milovan Milenkovi (foto),
Milan Miloevi, Teol Pani,
Saa Rakezi, Mirko Rudi,
Tamara Skrozza, Zoran Stanojevi,
Tatjana Tagirov, Dragan Todorovi,
Tanja Topi, Biljana Vasi, Milo Vasi,
Marija Vidi, Ljubomir ivkov
dokumentacija
Dragoslav Gruji (arhiva)
Jelena Mra (foto)
tehnika redakcija
Ivan Hraovec (ur.), Tanja Stankovi,
Vladimir Stankovski, Slobodan Tasi;
lektori: Katarina Panti,
ivana Rakovi, Ivana Smolovi;
korektori: Nikola Dragomirovi,
Ana uk Dragomirovi,
Stanica Miloevi
internet izdanje
www.vreme.com
Marjana Hraovec
04 Izbori 2016: eelj i drutvo iz Vlade Srbije

09 Nuspojave: Koliko eelja?
10 Istraivanje: Talasanje u ravnici
14 Dravno poljoprivredno zemljite:
Paori pred sudom
18 Potapanje valjevske Graanice:
Premijer u ulozi Deda Mraza
20 Mionica, mesto u koje je stigla SNS
budunost: Ne radi ni jedini semafor
22 Intervju: Dr Tijana Blagojevi
Ako ovih dana vidite ministra bez portfelja

Velju Ilia kako ide prema Valjevu sa
mainom sa rupom napred koja sui, o kojoj
je govorio pre dve godine, znaete da, eto,
24 Intervju: Radoslav Milojii
makar neko veruje na re Aleksandru Vuiu
26 Sluaj Jermenske crkve:
pie: jelena jorgaevi
Palmira, oji i Nui u Novom Sadu

29 Lisica i dral: Veliko spremanje
KULTURA
30 Izloba: Umetnou o nauci
32 O knjizi Mirka Kovaa Vrijeme koje se
udaljava:
Njegova dua (le)bdi nad ovim gradom
36 Intervju: Danilo Bekovi
39 Roman: Moja borba Karla Uve Knausgora
Kova je vratio dug svakom prijatelju. O

tome svedoi i ova, poslednja Mirkova
40 Knjige: ivot iz jednog itanja E. A. Po
knjiga. Knjiga koja se koleba, njie izmeu
41 Urbanizam: Kanjavanje pevca
memoara, autobiograje i romana
42 Umesto nekrologa:
pie: boo koprivica
Glas koji se ne zaboravlja

43 TV manijak: Predizborna aputanja
SVET
44 Panamski dokumenti:
Uzbuna u poreskom raju
prodaja i pretplata
Nikola ula, Milan Radovi
48 Sprovoenje sporazuma o deportaciji
raunovodstvo
Slavica Spasojevi
izbeglica: Ostrvo Elis bez Kipa slobode
marketing
Aleksandar Aleksi (direktor)
52 Ekonomska i politika kriza u Brazilu:
e-mail: redakcija@vreme.com
telefon redakcije: 011/3234-774
telefaks: 011/3238-662
Savrena oluja u zemlji sambe

54 Seanje na Hansa Ditriha Genera:
ovek sa uima u utom demperu
tampa
Rotograka, Subotica
ISSN 0353-8028
COBISS.SR-ID 16907266
Bio je osamnaest godina ministar spoljnih

poslova Nemake. Uestvovao je u ruenju
dva kancelara. Ciljeve je prilagoavao
trenutnim mogunostima. estu sprdnju
na raun sopstvenog izgleda umeo je da
MOZAIK
58 Vreme nauke: Potemkin na Mesecu
59 Navigator: Zaikavanje avola
60 Strip: Mala otkria (4)
62 Vreme uivanja: Sural
obrne u svoju korist. Imao je aktivnu ulogu

u raspadu Jugoslavije. Bio je osvetoljubiv,
ali istovremeno duhovit, neposredan
i veseo ovek, a voleo je i da popije
pie: ivan ivanji
Foto na naslovnoj strani: Aleksandar Levajkovi/FoNet
Izbori 2016.
EELJ I DRUTVO
Premijer kao i uvek deluje zabrinuto.
Ovo sa eelj-gromom iz vedra
neba odlino mu ide naruku u
priama kako su izbori biti ili ne
biti za Srbiju. Kao to je presuda
Karadiu bila vana da Vui
izae pred narod i kae da ne d
Republiku Srpsku, Vuievi tabloidi
oslobaanje eelja od svih taaka
optunice zvanino predstavljaju
kao no u srce premijeru Srbije.
Vui pak sa svojim trabantima
uverava birae da nikad nismo bili
blii gubitku izbora, jer svi mogu
da se ujedine protiv nas, pa zato svi
na izbore, pozornost i budnost treba
da budu apsolutne i besprekorne jer
avo ne spava. I zato je i podigao
izbore na referendumski nivo za i
protiv Vuia za i protiv Srbije.
I ba svakog e upregnuti u tu
zapregu. I Vojislava eelja, naravno,
njega pre svih. Ono jeste da je prolo
osam godina otkako su Nikoli i
Vui razbili SRS, odneli mandate
i birae, napravili svoju stranku
a 2012. godine i doli na vlast, ali
ovo e biti prvi put da Vui izlazi
na izbore na kojima e biti i ziki
prisutan i izborno aktivan eelj
Foto: Blic
7. april 2016. VREME
REME
IZ VLADE SRBIJE
IZ VREMENA KUMSTVA: A. Vui, T. Nikoli i M. Gojkovi

VREME
REME 7. april 2016.
re nego to je francuski sudija

an-Klod Antoneti 31. marta u
Hakom tribunalu izrekao da je
Vojislav eelj slobodan ovek,
srs je, prema istraivanju cesid-a, imao
7 odsto podrke. Istraivanje je raeno
poslednje nedelje marta, telefonski, 1009
ispitanika. Vest ko vest, ak i ova o hakoj oslobaajuoj presudi Vojislavu eelju posle 13 godina otkako je dobrovoljno
otiao na sud, ubajatila bi se ve sledeeg
dana da se nije ekalo na premijerovo miljenje. im je Aleksandar Vui izgovorio
onih nekoliko prigodnih reenica o graaninu eelju, eljama za zdravlje njegove porodice i neprihvatljivosti njegove
politike, samo jedno pitanje podgreva priu o hakom trijumfu Vojislava eelja:
koliko e srs-u porasti rejting zahvaljujui oslobaajuoj presudi.
eelj-grom protiv vuia
Premijer kao i uvek deluje zabrinuto. Ovo sa eelj-gromom iz vedra
neba odlino mu ide naruku u priama
kako su izbori biti ili ne biti za Srbiju: Sino sam dobio prvo istraivanje
u ovoj optenacionalnoj euforiji i jasno je da nikad nismo bili blii gubitku izbora. To je vrlo realno, na narodu
je da odlui, rekao je dan posle izricanja prvostepene presude eelju pa se ispravio: Kada sam rekao gubimo izbore,
ne mislim pojedinano, kao stranka,
nego svi zajedno, nadam se da ste razumeli..., pojasnio je minut kasnije. Ipak,
famozno istraivanje koje je on dobio
u optenacionalnoj euforiji dan po izricanju presude, nigde nije objavljeno,
sem to se onako an pasan spominjalo
da e srs-u oslobaajua presuda doneti dvocifren rezultat oko 10 odsto, to jo uvek nije rezultat za onakav
premijerov dramski monolog. Objavljeno je, meutim, ono drugo, cesid-ovo
istraivanje s poetka teksta, dan-dva
posle premijerovog zastraivanja naroda da emo na ovim izborima izgubiti svi
zajedno, valjda u funkciji hladnih obloga.
Premijer Vui uvek tako s narodom,
vrue pa hladno, zastraiti pa osokoliti,
ko s malom decom. cesid-ovo istraivanje
uraeno je dakle pre izricanja presude
eelju, po kojem Vuieva naprednjaka
koalicija ima 53 odsto podrke, koalicija
spsjs 13 odsto, dssDveri 8 odsto, srs 7
odsto, a cenzus bi jo preli koalicija sds

ldplsv za koju bi glasalo 6 odsto ispitanika, Pokret Dosta je bilo zaradio bi
5 odsto glasova, kao i ds koji bi osvojila
5 odsto glasova. Na glasanje bi sigurno
izalo 53 odsto biraa. Da bi verovatno
izalo na izbore reklo je 19,3 odsto ispitanika. Da sigurno ne bi glasalo izjasnilo
se 10,8 odsto ispitanika, a 8,6 odsto verovatno ne bi izalo na biralita, procenti
su koje je objavio cesid.
Ali, ovu kampanju zasigurno nee
obeleiti suprotstavljanje ideja, politikih
programa, velikih tema, jer velikih tema
vie nema, one se mogu samo ngirati
s hakim poklonima kakvi su izricanje
presuda Karadiu i eelju usred predizborne kampanje u Srbiji. Kao to je presuda Karadiu bila vana da Vui izae
pred narod i kae da ne d Republiku Srpsku, Vuievi tabloidi oslobaanje eelja
od svih taaka optunice zvanino predstavljaju kao no u srce premijeru Srbije (Zapad sruio Vuia, Informer,
1. april). Ovu kampanju, naime, nee
obeleiti sueljavanje programa, nego
samo borba svih za izlaznost. Oni koji
bez obzira na svoju levu ili desnu, proevropsku ili rusolsku orijentaciju, vode
antivuievsku kampanju, insistiraju na
izlaznosti, objanjavaju da neizlazak na
izbore znai dati glas Vuiu. Vui pak
sa svojim trabantima uverava birae da
nikad nismo bili blii gubitku izbora, jer
svi mogu da se ujedine protiv nas, pa
zato svi na izbore, pozornost i budnost
treba da budu apsolutne i besprekorne
jer avo ne spava. Marketinki mag
Vui, znajui da ima superiornu veinu,
a znajui da to znaju i njegovi birai, ne
sme da dozvoli da se ijedan glasa uspava. I zato je i podigao izbore na referendumski nivo za i protiv Vuia za i protiv Srbije. I ba svakog e upregnuti u
tu zapregu. I Vojislava eelja, naravno,
njega pre svih.
dr raki vodineli i d. j. vuievi
Ono jeste da je prolo osam godina otkako su Nikoli i Vui razbili srs, odneli
mandate i birae, napravili svoju stranku
a 2012. godine i doli na vlast, ali ovo e
biti prvi put da Vui izlazi na izbore na
kojima e biti i ziki prisutan i izborno aktivan eelj. Tako da e stari radikalski birai sada konano imati priliku
da izaberu i nee vie moi da se pria

o istom birakom korpusu. Posle ovih
izbora bie izmereno koliko je tano
eeljevih radikala. Oni koji su u vojvodinom odsustvu zabludeli u naprednjake,
imaju priliku da se vrate. Sada e svako
ko zaista misli da granica Velike Srbije
treba da bude KarlovacKarlobagOglulinVirovitica imati za koga da glasa, jer
vratija se ime.
Tano je da Vuieva zabrinutost zbog
narastajue popularnosti desniarskih
politikih opcija i u regionu i u Srbiji,
naroito meu mladima, moe da izgleda neiskrena, neubedljiva i predizborno
probitana, u najmanju ruku smena.
Jer dolazi od nekog ko je na desniarskoj
politici i nacionalistikim frazama
napravio viedecenijsku politiku karijeru i na kraju krajeva doao na vlast, pa
mu sad, odozgo gledano, to desniarenje
nije simpatino uopte. Nego, Vesna Raki Vodineli, profesorka prava,
predsednica Saveta Nove stranke Zorana ivkovia, ini se da je u znaajnom
saglasju i s Vuiem i s njegovim omiljenim urednikom Draganom J. Vuieviem
(Informer). Ona ree u intervjuu za
Radio Slobodnu Evropu: Oslobaanje
eelja u Hagu do te mere e biti vetar u
lea njegovoj Srpskoj radikalnoj stranci da emo se ponekad pitati je li sada
spas glasati za Vuia, ako on bude nastavio da se predstavlja kao eeljev protivnik. Ipak, za razliku od Vuievia koji
je posle oslobaajue presude eelju
dramatino najavio da Vui skoro da
nema nikakve anse da ostane premijer Srbije te da su strane slube i Haki
tribunal unapred reili izbore u Srbiji,
profesorka Raki Vodineli ne misli da
ve na ovim izborima srs rezultatom
moe da ugrozi Aleksandra Vuia: Na
ovim izborima ne, ali pitanje je da li e
Vui moi da doeka redovni izborni
ciklus, ako se stvari u politikom smislu budu nastavile ovako. Ona je uverena da e ova presuda eelju osnaiti
ono od ega su radikali uvek patili a to
je nedostatak legitimiteta, jer se presuda percipira u oima javnosti kao legitimizacija ideje Velike Srbije i pokreta
koji je promovie. Zanimljivo je to profesorka Raki Vodineli, zagovornica
belih listia 2012. godine kada su demokrate izgubile vlast od presvuene
REME
crveno-crne koalicije iz devedesetih

godina sns-a i sps-a, danas insistira
na tome da bi otkako je Vojislav eelj
ponovo na politikoj sceni Srbije valjalo
ponovo promisliti o institutu glasanja za
manje zlo, tanije za Aleksandra Vuia.
Budui da je profesorka prava i predsednica Saveta Nove stranke koja je u koaliciji sa ds-om, njena izjava u kojoj pita
da li je sada spas glasati za Vuia ima
ozbiljnu teinu. Jer, 2012. beli listii (iz
demokratskog korpusa biraa, prim. n.)
hteli su da stave taku na biranje manjeg zla i da ne glasaju za one za koje su
do tada glasali, samo da ne bi Tomislav
Nikoli i Aleksandar Vui, perjanice devedesetih, doli na vlast. Pa su se odluili
da crtaju ia Glie, umesto da glasaju.
Neki od najizrazitijih predstavnika belih listia poput Vesne Raki Vodineli,
odluili su da se politiki angauju u Novoj stranci Zorana ivkovia. Sada, profesorka koja je kroz bele listie 2012.
htela da iskoreni glasanje za manje zlo
a potom aktivna u stranci opozicionoj
Vuievom reimu, promilja o glasanju
za Vuia, ne bi li se tako osujetio eelj
s hakim vetrom u jedrima.
Foto: Tanjug
Tano je da Vuieva zabrinutost zbog

narastajue popularnosti desniarskih
politikih opcija i u regionu i u Srbiji,
naroito meu mladima, moe da izgleda
neiskrena, neubedljiva i predizborno
probitana, u najmanju ruku smena.
Jer dolazi od nekog ko je na desniarskoj
politici i nacionalistikim frazama
napravio viedecenijsku politiku
karijeru i na kraju krajeva doao na
vlast, pa mu sad, odozgo gledano, to
desniarenje nije simpatino uopte
VREME
REME 7. april 2016.
hrvatski pijun
Desnica je u stalnoj progresiji, ne samo
u regionu nego i po celoj Evropi. Srbija,
eto, bar u tome, ne zaostaje za Evropom,
mada su, reklo bi se, motivi narastajuih
nacionalizama razliitog tipa. Jaanje
desnice u Srbiji nema vie veze sa Vojislavom eeljem i Srpskom radikalnom
strankom, niti je prol desniara u Srbiji onaj prol radikala eeljevskog tipa.
Desniari u Srbiji nisu vie gubitnici tranzicije iz prve decenije ovog veka, stariji i
slabije obrazovan svet koji ne koristi internet, ne zna ta su drutvene mree i
informie se preko Pinka i rts-a. Oni koji
danas sebe vide kao desniare (u antievropskom i rusolskom kljuu srpskih nacionalista) mladi su i obrazovani ljudi,
nemaju vie od 30 godina, svakodnevno
su na drutvenim mreama, bili su maloletni kada je Vojislav eelj otiao u Hag,
ive kod roditelja, a ukoliko rade veruju
da bi trebalo da budu mnogo vie plaeni
za svoj rad. Za njih je Haki tribunal antisrpska institucija, koja je Srbe osudila
na dve hiljade godina zatvora, neuporedivo vie nego i Hrvate i Bonjake. I to je
Zanimljivo je to
profesorka Raki Vodineli,
zagovornica belih
listia 2012. godine kada
su demokrate izgubile
vlast od presvuene
Foto: Tanjug
crveno-crne koalicije iz
devedesetih godina SNS-a
i SPS-a, danas insistira
na tome da bi otkako je
Vojislav eelj ponovo
na politikoj sceni Srbije
valjalo ponovo promisliti
o institutu glasanja za
manje zlo, tanije za
Aleksandra Vuia
Foto: FoNet
sve. Ali eelj im je uglavnom nepoznat,

nije bio tu, i to to je osloboen u Hagu,
ne znai im puno, pomalo ih i zbunjuje, jer ko bi se bavio istorijom od Hrtkovaca do neobinog hakog sudije Antonetija i svih tih nesa oko udruenog
zloinakog poduhvata u ratovima na
tlu bive Jugoslavije devedesetih. Ili,
moda eelj i nije tako dobar Srbin, ako
je mera za Srbina da li ga je Haki sud oslobodio ili osudio to bi rekao predsednik Nikoli? Drugo, na internetu ima tih
desniarskih sajtova koliko hoe po kojima se pie kako je eelj em Hrvat, em
hrvatski pijun, a omladina oboava ba
to da ita. I sva ova ujdurma sa Hrvatima
i Bonjacima otkako je eelj slobodan
ovek izgleda kao da je eelj uvek bio
batina u rukama naih vekovnih neprijatelja, kae mladi desniar (25) zaposlen
u it sektoru jedne meunarodne korporacije. Imam neke prijatelje u Hrvatskoj,
i oni su nacionalisti i to je ok. Razumemo
se, svako voli svoje. eelj je sad napravio
takvu frku s tim glupostima kako e da
pije kafu na Trgu Bana Jelaia i porukama predsednici Hrvatske. I treba da ga
uhapse kad doe. Ako Evropa ne dozvoljava izbeglicama iz Sirije i Iraka da uu u

eu, pa i Hrvatska je eu, ako ne daju Ceci
Ranatovi i Kristijanu Goluboviu, to
da daju eelju? Zamerio im se, moe im
se. Tako i mi treba da uemo u savez sa
Rusima, pa onda da stavimo rampu ko
moe, a ko ne moe u Beogradu da pije
kafu. To je u redu, samo mora na vreme
da se opredeli i kraj.
Na kraju krajeva, eelj i govori i izgleda kao da je bio zatvoren najmanje dve decenije u vremenskoj kapsuli.
Kako bi rekao za Vreme sociolog Sreko
Mihajlovi, eelj je politika faca koja
je zavrila ulogu na politikoj sceni.
Mihajlovi jo dodaje da prvostepena
presuda u Hagu nee imati znaajnijeg
uticaja na rezultat izbora i rejting srsa: Ova presuda moe samo da ojaa
vezanost postojeih pristalica srs-a za
eelja. Ne treba oekivati da e sada
neki bivi glasai iz staroradikalskog, a
sada naprednjakog legla da se vrate. srs
prelazi cenzus sa ili bez eelja. U odsustvu stvarnih tema mediji su se doepali
eelja i izmiljaju posledice. Stvarnih
posledica nema.
Ni analitiar Vladimir Goati ne veruje da e eeljevo prvostepeno hako
oslobaanje dramatino uticati na izbore u Srbiji. Unekoliko e, veruje Goati, radikalima biti popravljene anse na
raun stranaka desne orijentacije, onih
proizalih iz nekadanjeg velikog srs-a,
antievropskih, rusolskih, onih koje ne
bi podrale dalje korake ka eu. Nee to
biti veliki dobitak, ali e poboljati poziciju srs-a, opet u zavisnosti od toga koliko e to eelj umeti da kapitalizuje. Ne
verujem da to moe da pogora poziciju
sns-a i Aleksandra Vuia. Ovo je simultanka, izborna simultanka jedne daleko
najvee i najjae partije protiv svih, simultanka koju dobija sns. Crvena linija
je da li e sns sam bez podrke drugih
moi da formira vladu, kae profesor Goati za Vreme.
Zasad je, kako ree onaj mladi desniar,
eelj samo batina u ruci Zagreba. Sutra
e, kad za to doe vreme, u Skuptini moi
da bude batina u Vuievoj ruci. Kao to
je, koliko jue, bio Miloevieva batina.
ZORA DRELI

REME
NUSPOJAVE
TEOFIL PANI
Koliko eelja?
Vojislav eelj je slobodan ovek, uskliknuo je s ljubavlju su-
litici kao upeatljiva ilustracija potrebe za permanentnom
dija Antoneti i bezbrino odetao u legendu, ili tamo gde ve

odetavaju takvi kao on. Pa dobro, lako je njemu, jer po onoj
budnou prema Srbiji, koja se nikada nee moi dovoljno

distancirati od njega, ve samim tim to je on slobodan i aktivan mada za njegovu dananju slobodu Srbija, za divno
cininoj dosetki obino pripisivanoj erilu, nee on iveti

tamo. A to tamo zapravo je ovde gde ivimo mi, i gde sada
udo, nije nikako zasluna ni kriva. Otuda, iz te (u)potrebe,
opet ivi i eelj. Dakle, valja nama iveti sa eeljem, a mi do-
oekivanje kanadskog premijera Hrvatske da se Srbija odre-
bro znamo da sa eeljem uopte nije lako iveti. Taj suivot je

sizifovsko argatovanje koje zahteva celog oveka, a opet vam
di prema injenici njegovog prvostepenog oslobaanja, odatle ceo taj malo prenapregnuti spektakl sa zabranom ula-
ni najmanji uspeh nije zagarantovan. To je, na priliku, kao da

imate komiju u stanu iznad vas koji danonono bani, baca
ska u Hrvatsku. Ovome sledi teatar oko eeljeve najave

da namerava u vrlo skoroj budunosti da se ene i sarajev-
ubre s terase, gasi pikavce u vaoj ardinjeri, amara vae
skom Baarijom, stazama detinjstva, kako se izrazio u na-
eeljeva potreba za jeftinom provokacijom idealno se nadopunjava sa

potrebom politikih filistara za ritualnim zgraavanjem
dete kad ga vidi, tipa vau enu za dupe u prolazu, a vama
malo preti, malo vas vrea. A i stalno se neki sumnjivi i opasni
tipovi okupljaju kod njega, da te bog sauva... E, onda se, zbog
izvesnih problema sa zakonom, naprasno odseli iz vae zgrade i vaeg ivota povremeno, dodue, ujete neto o njemu,
ali daleko je i nije da vas se to ba tie i taman to ste se malo
opustili i pomislili da je sve to tek runa prolost, kadli eto njega opet! Terevenka s danononim maltretiranjem cele zgrade
kree iz poetka, poto delija u meuvremenu jeste ostario, ali
ne bi se reklo da se bilo kako propametio.
eelj jeste i napast i pokora i besprizornik iz parapolitikog podzemlja, toksini buka i demagog i tota jo, samo
nita dobro i lepo i pametno i korisno. Normalnom je insanu sve to oko njega moglo i moralo biti jasno jo najkasnije negde 1983, oni s teim smetnjama u politiko-intelektualnom razvoju to su shvatili tek oko 2008/9, ili ni tada. Da
li je on, takav kakvim nam se sreno i ponosno prikazuje,
produkt Srbije devedesetih ili je takva Srbija eeljev produkt? Rekao bih da je to nerazmrsiva meavina, jaje je rodilo kokoku, a kokoka je istovremeno izlegla jaje, ili kako
god. Megjutoa, sve je to samo jedna strana medalje. A ona
druga, pa, ne znam je li vanija, ali rekao bih da je zanimljivija, i danas svakako relevantnija. Jer eelj njim samim odavno je ispriana pria, i ko za svih onih pustih godina naeg
davljenja u okeanu radioaktivne eeljotine nije rekao o njemu to se imalo za rei, taj vala ne mora ni sada da se trudi.
Druga strana o kojoj govorim mogla bi se nazvati eelj
kao projekcija, iliti eelj a la carte, univerzalno upotrebljiva gura koja sa konkretnom osobom stoji u relativno neobavezujuem odnosu. Njegovim dojueranjim adlatusima i autantima itaj: Vuiu; ostali su ipak nevani on
je dobrodola babaroga: nikada nee dovoljno ojaati da ga
srui, a mogao bi da ojaa dovoljno da bude ubedljiva gura pretnje, ono to ete dobiti ako odbacite mene. U okruenju Srbije, pak, eelj moe posluiti svakoj desnoj poVREME
REME 7. april 2016.
letu cininog autopoetisanja. To je Dodika silno obradovalo

kao nova prilika za ritualnu konfrontaciju sa Teheranom,
pardon, Sarajevom, a Izetbegovia juniora bacilo u poneto izafektirani amok. Ko biva, sunce vie nikada nee izai nad eherom ako tom iber-etnikom ejtanu ugledamo trbu tamo negde kod Vjene vatre ili Sebilja! Razumem
to, a opet i ne razumem: ne znam zato bi eeljeva etnja
Sarajevom bila sutinski skrnavija od recimo Vuieve (ve
uredno i slubouljudno obavljene)? Nije li im ratni opus zajedniki, pri emu je Vui jo bio mnogo neposrednije angaovan oko i iznad Sarajeva!?
Pa dobro, ali ta eelja uopte tera i nagoni na sav taj
egzibicionizam? Nita osim svega, tj. osim injenice da je
sav javni sadraj onoga to nazivamo eelj samosvrhovita provokacija najnieg nivoa, fukarsko-jalijaka sprdnja
sa bilo ime, da prostite, boljim u ljudskom biu. Otuda ono
nadrilascivno zazivanje njegove Kolindice kojoj da je duan da uradi ovo ili ono iz nasluenog repertoara onog mahalakog jadnika iz davne pesme koji trajno suha kurca gleda u djevojice kojima mirie koa, otuda njegovo naslaivanje unapred teatralnim ibreenjem na koje zna da e naii njegova pretnja da se sprema na etnju u Sarajevo, etc.
Verovatno nita od ehera i svakako nita od Zagreba biti
nee, eelj to dobro zna i unapred rauna na ovu ili onu formu administrativne zabrane; njegovom je bizarno formatiranom egu sasvim dovoljna pometnja koju izaziva samim
svojim verbalnim eskapadama.
A zapravo, da se ja pitam, trebalo bi ga pustiti da ide gde
hoe, i da radi ta hoe, razume se u granicama zakona, to
bi rekao Haek. Besprizornost se ne moe nikada nadvladati malograanskim zgraavanjem i padanjem u nesvest,
samo gospodstvenom ignorancijom. Pa, zato se onda ne
radi tako? Zato to je isuvie visok procenat eelja u krvi
lanih i odocnelih Neeelja na svim stranama balkanskih
taraba, eto zato.
10
Istraivanje
Talasanje u ravnici
Vuieva lista je, razume se, ubedljivo prva i u pokrajini,
ali ipak za najmanje nekoliko procenata slabija nego u
ostatku Srbije to ve, potencijalno i u perspektivi, otvara
Da li mislite da se
situacija u zemlji
preteno kree u:
prostor za raznoraznu kombinatoriku, strahove i nade
NE ZNAM/BEZ
ODGOVORA
24,7%
Pie: ore Vukadinovi
ogue da sam neto propustio.

Ali koliko mi je poznato, u tzv.
nacionalnim medijima do sada
nije bilo ni jednog jedinog teksta na temu
pokrajinskih izbora. Doputam da mi je
moda neto i promaklo. Ali nesumnjivo je da se velika srpska politika scena i njoj pripadajua arija maksimalno bagateliue odnose prema pokrajinskoj politikoj tematici. A to su, zapravo,
potencijalno najvaniji i verovatno jedini relativno neizvesni izbori od svih koji
nas oekuju 24. aprila. I bez mnogo preterivanja moglo bi se rei da su to izbori
zbog ije je makar relativne neizvesnosti Aleksandar Vui i uao u itavu
ovu aktuelnu farsu sa vanrednim parlamentarnim izborima.
premijerovi dobri momci
Pre svega, pokrajinski izbori su redovni izbori. Za razliku od republikih, koji
se, takorei, raspisuju svako malo, to jest,
kad god Vuiu dune, ili kad mu se uini
da ne bi bilo loe opet na nekoliko meseci odloiti sve u Srbiji, ponovo resetovati politiku scenu i jo malo orositi svoj
mandat (izbori, kampanja, frka, formiranje vlade, sto dana potede, tek prva godina itd.), pokrajinski izbori se odravaju
u redovnim etvorogodinjim ciklusima,
to im ve samo po sebi daje dozu ozbiljnosti koja se na republikom nivou postepeno i sve vie gubi. Pokrajinskih izbora nije bilo etiri godine i verovatno ih
sem ba u sluaju neke velike drame
opet nee biti etiri godine.
Drugo, pokrajinski nivo je jedni nivo
vlasti gde je SNS (itaj, Vui) jo formalno opozicija i taj formalno, opozicioni
poloaj e pokuati maksimalno da iskoristi u preostalom delu kampanje (Vojvodina zasluuje bolje). Kao to e, uostalom, primamljivi kola pokrajinske vlasti biti glavna argarepa i motivacioni
Istraivanje je raeno na teritoriji Vojvodine od

17. do 26. marta 2016. na reprezentativnom uzorku
(kombinovani teren-telefon 2:1) od 1500 ispitanika.
DOBROM
SMERU
28%
LOEM
SMERU
47,3%
Sa koje se TV stanice
najvie informiete?
RTS
27.9%
TV Pink
12.7%
B92
12.5%
RTVojvodina
8.5%
TV Prva
7.8%
lokalna TV stanica
3.4%
TV Hepi
1.6%
N1
1.5%
Studio B
0.1%
ne pratim informativni
program na TV/bez odgovora
24.0%
ukupno
100%
Da li koristite internet i
koliko esto ?
svakodnevno
nekoliko puta nedeljno
55.1%
8.5%
ne koristim internet
36.4%
ukupno
100%
Da li danas ivite bolje

ili gore nego pre tri NE ZNAM/BEZ
ODGOVORA
godine?
3.5%
ISTO
37.7%
GORE
46.2%
Da li verujete da
je mera smanjenja
plata i penzija donela
oekivani rezultat?
NE ZNAM/BEZ
ODGOVORA
16,4%
Da li podravate ulazak
Srbije u EU?
Da
46.9%
Ne
39.7%
nemam stav / bez odgovora
13.4%
ukupno
100%
Da li podravate ulazak
Srbije u NATO?
Da
7.7%
Ne
81.2%
11.1%
ukupno
100%
Da li podravate savez
Srbije sa Rusijom?
Da
64.8%
Ne
20.9%
14.3%
ukupno
100%
BOLJE
12.6%
NE
63,1%
DA
20,5%
Kakva je ova vlada u

odnosu na prethodnu
NE ZNAM/BEZ
(do 2012)
GORA
19,5%
BOLJA
35,3%
ODGOVORA
7%
ISTA
38,2%

REME
bez
neizjanjenih
Za koju stranku ili koaliciju biste glasali

na REPUBLIKIM izborima?
sa
neizjanjenima
11
28.2%
42.5%
Za pravednu Srbu Demokratska stranka (Nova, DSHV, ZZS)
7.2%
10.9%
Dr Vojislav eelj Srpska radikalna stranka
6.0%
9.1%
6.0%
9.1%
5.8%
8.7%
Savez vojvoanskih Maara Itvan Pastor
4.9%
7.4%
Dveri Demokratska stranka Srbe

(Sanda Rakovi Ivi-Boko Obradovi)
3.5%
5.3%
Aleksandar Vui Srba pobeuje
Boris Tadi, edomir Jovanovi, Nenad anak

Savez za bolju Srbu LDP, LSV, SDS
Ivica Dai Socalistika parta Srbe (SPS),
Jedinstvena Srba (JS) Dragan Markovi Palma
Dosta je bilo Saa Radulovi
2.7%
4.1%
Levica Srbe Borko Stefanovi
0.7%
1.1%
Rusko-srpski pokret
0.7%
1.1%
0.5%
0.7%
ostali
jo nisam odluio
16.2%
neu izai na izbore
7.5%
ukupno
100%
100%
bez
neizjanjenih
Za koju stranku ili koaliciju biste glasali

na POKRAJINSKIM izborima?
sa
neizjanjenima
10.2%
bez odgovora / ne eli da se izjasni
26.0%
41.0%
Tadi, Jovanovi, anak Savez za bolju Srbu LDP, LSV, SDS
7.6%
12.0%
Za pravednu Srbu Demokratska stranka (Nova, DSHV, ZZS)
6.5%
10.3%
5.4%
8.5%
Dr Vojislav eelj Srpska radikalna stranka
5.2%
8.2%
5.2%
8.2%
3.3%
5.2%
2.6%
4.1%
Levica Srbe Borko Stefanovi
0.6%
0.9%
Rusko-srpski pokret
0.5%
0.8%
0.5%
0.8%
Ivica Dai Socalistika parta Srbe (SPS),

Jedinstvena Srba (JS) Dragan Markovi Palma
Dveri Demokratska stranka Srbe
(Sanda Rakovi Ivi-Boko Obradovi)
ostali
jo nisam odluio
17.5%
neu izai na izbore
10.2%
bez odgovora/ ne eli da se izjasni
9.0%
ukupno
100%
100%
Kako biste ocenili postojei stepen autonomije Vojvodine?

mislim da treba da bude vei
34.1%
mislim da treba da ostane na ovom nivou
37.8%
mislim da treba da bude manji
3.1%
mislim da autonomu treba ukinuti
12.8%
ne znam / nemam stav
12.2%
ukupno
100%
VREME
REME 7. april 2016.
faktor za (bez)brojne, jo nenamirene, naprednjake kadrove, eljne poloaja, privilegija i zaposlenja u dobrostojeim javnim preduzeima.
Tree, bez obzira na relativnu politiku stabilnost poslednjih godina (prekidanu samo periodinim pokuajima naprednjaka da destabilizuju pokrajinsku
vlast i izazovu vanredne izbore), Vojvodina jeste politiki potencijalno trusno
tlo, koje se lako moe iznova potresti i
destabilizovati. Ne, nije to, naravno, nikakvo drugo Kosovo. Nije ni Makedonija. Vojvoanski Maari nisu ni u kom
pogledu Albanci. A i nema ih ni priblino
toliko. Sem toga, odnosi Beograda (itaj,
Vuia) sa aktuelnom maarskom vlau
su vie nego idilini, a sa Itvanom Pastorom moda jo i bolji. Ali ne treba se
zavaravati ta bi se sve moglo dogoditi
ukoliko se izjalovi izgledna i ukalkulisana pobeda naprednjaka.
Trenutna procena vrha SNS-a (itaj,
Vuia) jeste da su Maari, Pastor i Orban
dobri momci za razliku od, recimo, nepodobnih Hrvata (i prevrtljivih Bonjaka,
sa Bakirom Izetbegoviem na elu), koji
mu, pak, dobro dou za bildovanje rejtinga i treniranje patriotske strogoe pred
svojim birakim telom, vazda gladnim takijeh manifestacija. Takoe, i Nenad anak je trenutno dobar momak dodue, ipak za nijansu manje drag od Orbana,
Pastora i Maara i praktino se nalazi
u samom vrhu favorita za titulu omiljenog opozicionara. Utoliko pre to su Boris Tadi i eda Jovanovi, to svojom, a
to Vuievom voljom, ini se, denitivno ispali iz trke za najvii plasman u ovoj
prestinoj kategoriji. Elem, sad sve deluje
skoro idilino (sem mrskih utih lopova,
koji sreu kvare, ali kojima se ve nazire
kraj). Ali zamislite samo za trenutak ta
e se dogoditi, to jest, ta bi se dogodilo,
ako bi se kojim zlehudim sluajem ostvario crni scenario kojim ovih dana Vui
plai i motivie svoje birae. Naime, da
njemu u pokrajini zafali koji mandat do
apsolutne vlasti i da se svi ostali udrue
protiv njega. Da se razumemo, to nije previe verovatno. Uostalom, pomenuli smo
ve Pastora i anka. Tu su, naravno, i socijalisti. A i radikalima je, nemojte sumnjati, ve poslat signal da se na njih na
pokrajini ozbiljno rauna, ako bude zafalilo. Ali, svejedno, kaem, zamislite samo
12
Da li mislite da se situacija u
zemlji preteno kree u:
Da li je mera smanjenja plata i

penzija donela oekivani rezultat?
stranka / koalica
dobrom
smeru
loem
smeru
ne znam/
ukupno
nemam stav
63.8%
18.3%
17.9%
Za pravednu Srbu DS (Nova, DSHV, ZZS)
9.2%
72.4%
Ivica Dai SPS, Dragan Markovi Palma JS
37.3%
Dr Vojislav eelj SRS
ne znam/
ukupno
nemam stav
Da
Ne
100%
48.1%
31.1%
20.8%
100%
18.4%
100%
9.2%
82.9%
7.9%
100%
31.4%
31.4%
100%
25.5%
66.7%
7.8%
100%
9.5%
83.8%
6.8%
100%
6.8%
87.8%
5.4%
100%
Dveri DSS (Sanda Rakovi Ivi-Boko Obradovi)
16.7%
57.1%
26.2%
100%
4.8%
92.9%
2.4%
100%
B. Tadi, . Jovanovi, N. anak Savez za bolju

Srbu LDP, LSV, SDS
4.4%
66.2%
29.4%
100%
7.4%
79.4%
13.2%
100%
8.8%
67.6%
23.5%
100%
5.9%
85.3%
8.8%
100%
Neizjanjeni
12.4%
53.9%
33.7%
100%
7.9%
71.1%
21.1%
100%
Kako biste ocenili postojei stepen autonomije Vojvodine?

treba da bude treba da bude
vei
manji
stranka / koalica
treba da
ostane na
ovom nivou
autonomu
treba ukinuti
ne znam/
ukupno
nemam stav
25.6%
2.6%
48.1%
12.8%
10.9%
100%
Za pravednu Srbu DS (Nova, DSHV, ZZS)
61.8%
2.6%
31.6%
2.6%
1.3%
100%
Ivica Dai SPS, Dragan Markovi Palma JS
21.6%
2.0%
51.0%
11.8%
13.7%
100%
Dr Vojislav eelj SRS
27.0%
5.4%
29.7%
33.8%
4.1%
100%
Dveri DSS (Sanda Rakovi Ivi-Boko Obradovi)
26.2%
4.8%
26.2%
33.3%
9.5%
100%
75.0%
0%
10.0%
10.0%
5.0%
100%
B. Tadi, . Jovanovi, N. anak Savez za bolju

Srbu LDP, LSV, SDS
57.4%
4.4%
26.5%
4.4%
7.4%
100%
61.8%
2.9%
14.7%
11.8%
8.8%
100%
Neizjanjeni
30.1%
3.1%
38.2%
9.6%
19.1%
100%
na trenutak tu mogunost i pomislite

na sve vatre koje bi Vui i druina bili u
stanju da zapale u Vojvodini ako bi vlast
poela da im klizi iz ruku.
uoi razliku
Nasuprot oekivanjima, ini se da zapravo i nema prevelike razlike u stavovima graana Vojvodine u odnosu na ostatak Srbije. A i tamo gde ih ima, te razlike
su uglavnom minimalne i kozmetike.
Kao i u (pre)ostaloj Srbiji, ogromna veina graana Vojvodine smatra da ivi
isto (37,7 odsto) ili gore (46,2 odsto) nego
pre tri godine. Da se situacija u zemlji preteno kree u dobrom smeru smatra tek
28 odsto graana, dok 47,3 odsto misli da
se kree u loem smeru. Ipak, tek 19,5 odsto ispitanika je odgovorilo da je ova vlada gora u odnosu na onu prethodnu (do
2012), dok 35,3 procenata smatra da je ista,
a 38 procenata da je bolja. Ali ta vrsta paradoksa je neto to smo ve videli i dobrano upoznali na republikom nivou.
Izvesna razlika, koja moda moe imati odreenog mada ne presudnog uticaja na konano politiko opredeljivanje
graana u pokrajini, jeste u tome to se
8,5 odsto graana izjasnilo da se najvie
informie sa pokrajinskog javnog servisa, koji se u ostatku Srbije uglavnom ne
gleda, a koji, zbog specinosti svog poloaja, ima relativno uravnoteenu ureivaku politiku, gotovo nepojmljivu u medijskom mrtvom moru Vuieve Srbije.
Internet svakodnevno koristi 55,1 odsto graana Vojvodine, to je za nekoliko
procenata vie od udela korisnika interneta na nivou Srbije.
Moda najvee iznenaenje predstavlja relativno skromna podrka ulasku
Srbije u EU, koja je sa 46,9 odsto gotovo
identina, ili ak i neto nia u odnosu na

procenat podrke evrointegracijama na
nivou itave Srbije, a to u prilinoj meri
relativizuje iroko rabljeni mit o evropskom identitetu Vojvodine. Ovaj nalaz je
pogotovo neoekivan s obzirom na veliki broj pripadnika nacionalnih manjina
ije su matine zemlje (Maarska, Slovaka, Rumunija, Hrvatska) lanice EU. No,
mogue da su pokrajinske vlasti naprosto previe i predugo mamuzale tu evropsku priu, pa se narod pomalo zamorio
a i slike koje se mogu videti s druge strane evropske granice (itaj, ice), ne deluju previe inspirativno.
Prodaji poljoprivrednog zemljita
strancima protivi se ak 80,7 odsto graana, to podrava njih tek 8,7 odsto. Meutim, vlast i ovde, kao i u sluaju NATO
integracija, nalazi naine da zaobie i izigra volju etiri petine graana.
REME
13
Da li, prema Vaem miljenju, danas ivite

bolje ili gore nego pre tri godine?
Kakva je, prema Vaem miljenju, ova vlada

u odnosu na prethodnu (do 2012.)
bolje
gore
isto
ne znam/
nemam stav
ukupno
ista
bolja
gora
30.8%
26.0%
38.8%
4.5%
100%
15.1%
79.8%
1.3%
3.8%
100%
5.3%
63.2%
28.9%
2.6%
100%
23.7%
17.1%
56.6%
2.6%
100%
11.8%
43.1%
43.1%
2.0%
100%
39.2%
49.0%
9.8%
2.0%
100%
1.4%
70.3%
28.4%
0%
100%
52.7%
12.2%
31.1%
4.1%
100%
4.8%
64.3%
31.0%
0%
100%
31.0%
11.9%
50.0%
7.1%
100%
2.9%
64.7%
30.9%
1.5%
100%
41.2%
7.4%
45.6%
5.9%
100%
0%
52.9%
47.1%
0%
100%
67.6%
5.9%
20.6%
5.9%
100%
5.9%
48.9%
39.9%
5.3%
100%
53.9%
16.9%
17.7%
11.5%
100%
Da li podravate
prodaju
poljoprivrednog
zemljita strancima?
NE ZNAM/BEZ
ODGOVORA
10,6
DA 8.7%
NE
80,7%
Da je smanjenje plata i penzija dalo

oekivani rezultat smatra 20 odsto ispitanih (mahom glasaa SNS-a), dok 63 odsto smatra da rezultata nije bilo, bar ne
pozitivnog.
Kada je re o odnosu prema autonomiji
Vojvodine, 37,8 odsto je izjavilo da stepen
autonomije treba da ostane na ovom nivou, 34,1 procenta da autonomija treba
da bude vea, 3,1 odsto da treba da bude
manja, dok 12,8 odsto graana pokrajine smatra da autonomiju treba ukinuti.
ak est lista se tiska na prostoru od
svega nekoliko procenata. SPS stoji neto
slabije nego u ostatku drave. Barem nekoliko procenata njihovih glasaa u pokrajini je poslednjih meseci otilo ka SNSu, ili se jo kolebaju. Ali socijalisti se uzdaju
u jaku organizaciju, praktino jedinu koja
na terenu moe koliko-toliko parirati SNSu (ukljuujui i povremeno pokazivanje
miia i ostale marifetluke, samo ako im
to stranaka centrala (itaj, Dai) dopusti.
VREME
REME 7. april 2016.
Ako ne pree cenzus u Republici, Saa

Radulovi e se surovo poigrati sa glasovima onih koji su mu ukazali poverenje,
ali nee presudno uticati na ishod izbora. Ali ako ne pree cenzus u pokrajini,
moglo bi se ak dogoditi da bude direktno odgovoran za Vuievo pokoravanje
Vojvodine. (Naravno, neto slino vai i
za koaliciju DSS-Dveri, ali se oni barem
i ne izdaju za neke velike autonomae i
vojvoanere, tavie, najmanje polovina
ove koalicije je dugo imala ozbiljne dileme o tome da li su nam pokrajina i pokrajinski izbori uopte potrebni.) Za razliku
od patriotskog bloka, koji se u pokrajini
bori za goli ivot (njihove strateke take
su neto junije, na potezu od Beograda
do Kraljeva i aka), Raduloviu je ovde,
navodno, glavno uporite (ne raunajui
centar Beograda) i neuspeh na ovom terenu bi mogao da ga kota politike budunosti .
Vojvodina je ak i kada je bila najevropskija, tradicionalni bastion radikalskog politikog elementa. Radikali su ovde prelazili cenzus ak i onda
kada su svuda ostajali debelo ispod crte
i nije udo to je ak i pre oslabaajue
hake presude eeljev rejting u severnoj pokrajini blizu dvocifrenog rezultata.
Takoe, koalicija edaBoris (bez anka) na pokrajinskom nivou gotovo da
nema nikakve anse da pree cenzus
(u trenutku dok nastaje ovaj tekst jo je
neizvesno da li e predati svoju pokrajinsku listu, a u naoj anketi njihov rezultat je prikazan zajedno sa ankovim,
koji je, barem u pokrajini, svakako glavni
ne znam/
ukupno
nemam stav
ta mislite o
borbi ove vlade
protiv kriminala i
korupcije?
NE ZNAM/BEZ
ODGOVORA
ovo je prava
ove aktivnosti 17.5%
borba protiv
slue za
kriminala i
skretanje
korupcije
panje sa
23.0%
ekonomskih
to je politiki
i politikih
obraun
problema
sadanje
42.0%
vlasti sa
lanovima i
nansijerima
bive vlasti
17.5%
i najmasivniji lan tog trijumvirata) i svi

njihovi glasovi na toj, eventualnoj, pokrajinskoj listi sluie samo da se za taj neki,
verovatno nedovoljan, ali ne i beznaajan procenat smanji rezultat DS-a. No, o
tome su i oni a i DS trebali na vreme
razmiljati.
Konano, Vuieva lista je, razume se
to i podrazumeva, ubedljivo prva i u pokrajini, ali ipak za najmanje nekoliko procenata slabija nego u ostatku Srbije. Takoe, dok bi na republikim izborima na
teritoriji Vojvodine Vui dobio 42,5 odsto
glasova, na izborima za pokrajinski parlament osvojio bi tek oko 40 odsto, to ve,
potencijalno i u perspektivi, otvara prostor za raznoraznu kombinatoriku, strahove i nade, koje e, po svemu sudei barem kada je re o pokrajinskom nivou
potrajati sve do kasnih veernjih asova
24. aprila.
Autor je urednik Nove srpske politike misli
14
Paori na sudu
NIIJA I SVAIJA ZEMLJA: Njiva u okolini Sombora

Foto: Jaroslav Pap /Tanjug
Seljae, goljo,
ti si prah na podu
Dvadeset i etiri dana paori su danonono bili na zemlji koju su obraivali. Onda su
pohapeni i osueni na 30 dana zatvora. Kau da su se prema njima zaista ponaali kao
da jesu kriminalci, da je suenje trajalo 12 sati, da su sve vreme bili okovani, da su no
proveli u metalnoj kocki dva sa tri, da su dobili svega etiri ebeta, ali ni leba, ni vode
zurpacija dravnog poljoprivrednog zemljita nije novost, ve

ustaljena praksa: Vlada svojim
Zakljukom od 11. marta ove godine ovo
delo ozakonjuje. Naime, svaki uzurpator,
koliko god da je uzapeno zemljite, bie
aboliran ako dragovoljno plati korienje
zemljita kao da ga je izlicitirao u redovnom postupku. Budui da licitacije nije
ni bilo, Vlada zakljuuje da cena takvog
zakupa bude ravna prosenoj ceni zakupa zemljita u Vojvodini, bez obzira na
klasu i poloaj parcele: za oranicu prve
klase isto koliko i za panjak etvrte klase. Time je Vlada Srbije dovela uzurpatore u neravnopravan poloaj: alaviji i drskiji su bolje proli. Takoe, Vlada je ovakvim zakljuivanjem podstakla kolebljive uzurpatore da se ne nekaju, nego da
pokau preduzetniki duh.
Vlada je donela ovakav zakljuak u
iznudici: ve neko vreme na severu Bake
nezadovoljni poljoprivrednici-samostalci zaposeli su parcelu reda 300 hektara,
jedinu preostalu koja (jo) nije uzurpirana, e da je sauvaju dok se ne organizuje
licitacija. Meutim, za istu parcelu zainteresovan je jo neko koji godinama koristi

to zemljite, a da za to ne plati.
Obe strane su vladin zakljuak protumaile kao znak da ba oni treba da budu
uzurpatori konkretne parcele: prvi po
pravu viegodinje uzurpacije, ovi drugi jer su sve papire podneli na vreme, a
Ministarstvo nikako da potpie reenje.
Uposlenici onog prvog i ovi drugi su se
nali u isto vreme na istom mestu i sa
istim naumom da zaoru njivu i tako
je zapljunu. Dolo je do tue, pa je stigla
REME
15
policija, pa advokati onog prvog... Policajci su zakljuili da su uposlenici dobili batine, ergo ovi drugi su krivi i priveli ih sudiji za prekraje zbog uestvovanja u masovnoj tui, da im kaznu odmeri. Posle 12
sati suenja, pala je presuda: 30 dana zatvora, izvrenje odmah.
Vest o hapenju brzo se rairila drutvenim mreama. Jo dok se sudija predomiljao koliko da odree, neim ve
izazvan oglasio se gradonaelnik Novog
Sada Milo Vuievi sa konstatacijom
da nisu uhapeni paori, ve Pajtievi i
Jeievi batinai, koji su po dogovoru sa
tajkunima uzurpirali dravno zemljite, a
koji su odranije poznati dravnim organima Srbije i Maarske. Istom zgodom, ministar unutranjih poslova Neboja Stefanovi, neim ve izazvan, blagoizvoleo
je da izjavi kako niko od njih nema registrovano poljoprivredno gazdinstvo, dok
neki od njih imaju u evidenciji i krivina
dela poput nasilnikog ponaanja, teke
krae, iznuda i falsikovanja.
Sve to je kasnije elaborirao premijer
Aleksandar Vui: da se u sluaju Gakovo kod Sombora neki prave blesavi kao da ne znaju o emu se radi, da
nee da kau graanima da su uhapeni neki ljudi koji su pretukli neke ljude
da nisu hapeni zbog pluga nego zato
to su neke izubijali na mrtvo ime i prezime. Verni tabloidi su danima potom tupili kriminalci, kriminalci, pa kriminalci.
Dvadeset pet dana kasnije Apelacioni
sud je presudu ponitio i vratio na ponovno suenje na kome su ovi kriminalci
osloboeni optube.
bezemljai
Od ukupno 4378 hektara poljoprivrednog zemljita u katastarskoj optini Gakovo, tek 11 jutara, odnosno 6,5 hektara
je u privatnom vlasnitvu. Sve to zemljite, osim onih 6,5 hektara, konskovano
je posle drugog svetskog rata prethodnim vlasnicima podunavskim Nemcima i dato na upravljanje tek osnovanom
Poljoprivrednom dobru Graniar. Selo
je kolonizovano, a umesto komada zemlje
kolonisti-bezemljai su dobili zaposlenje
u Graniaru, koje je takoe bilo bezemljako: objekti i osnovna sredstva uknjieni su kao vlasnitvo Graniara, ali je
zemljite bilo i ostalo dravno.
To uzorno poljoprivredno dobro, dika i
VREME
REME 7. april 2016.
BEZEMLJAI UZ DRAVNI BLAGOSLOV: Paor iz Gakova

Foto: Z. Majdin
ponos socijalistike poljoprivrede, prodato je na licitaciji 2007. godine onome ko je

bio spreman da plati najvie, bez obzira
odakle mu novac. Kupio ga je Mile Jerkovi, iroj javnosti poznat kao poverenik
za pranje para Darka aria, za 3.750.000
evra. Na istoj licitaciji Mile je kupio autoprevozniko preduzee Sever trans za
5.600.000 i poljoprivredno dobro Aleksa
anti iz istoimenog sela u somborskom
ataru za 5.300.00 evra.
Svega godinu dana kasnije, kad je isisavanjem kapitala namirio troak uz koje
milione pride za trud, Jerkovi je Gakovo prepustio oru ukanoviu, predsedniku skuptine akcionara i najveem
malom akcionaru. Ni on se, meutim,
nije dugo zadrao: radnici Graniara su
posle kraeg trajka zbog povie neisplaenih plata najurili ukanovia, odnosno
njegovo obezbeenje, posle neuspele odbrane poloaja u upravnoj zgradi protivpoarnim aparatima.
Posle toga, privatizacija je raskinuta,
imenovan je zastupnik kapitala, a Graniar je (opet) postao dravno poljoprivredno dobro u restrukturiranju i nastavio, kao do tad, da posluje u sadejstvu sa
nekolicinom privatnih rmi, koje su, po
reima sagovornika Vremena iz Gakova, skidale kajmak, dok je Graniar polako klizio u propast.
Agencija za privatizaciju objavila je
polovinom prole godine Javni poziv za
prodaju 68,45 odsto kapitala ad Graniar, po poetnoj ceni od 1.560.715,14 evra.
Niko se nije javio, pa je poziv obnovljen
u septembru, tad po poetnoj ceni od
686.853,42 evra. Opet niko. Krajem decembra prole godine proglaen je steaj i svi zaposleni su dobili otkaz, s tim
to je jedan broj radnika preuzela rma

koja je u stvari organizator proizvodnje
u Graniaru, meu njima je i traktorista koji je navodno pretuen.
Oekujui takav ishod, dvadesetak sad
ve bivih radnika Graniara, koji imaju neto svoje zemlje ko pet, ko deset
hektara, ali u susednim katastarskim optinama, prijavili su se za zakup dela dravnog poljoprivrednog zemljita, e da
bi tako obezbedili egzistenciju svojih porodica. Na tom mestu, u stvari, poinje
pravi zaplet.
uzurpacija
Problem sa uzurpacijom dravnog poljoprivrednog zemljita nije od jue, kau
u nezvaninom razgovoru za Vreme u
optini Sombor, a kao najvee uzurpatore
imenuju dva dravna poljoprivredna dobra Aleksa anti i Graniar o kome
je re. Za oba ova akcionarska drutva je
odobrena manja kvota konkretno Graniar je dobio odobrenje za zakup 3340
hektara, dok je ostatak bio namenjen malim poljoprivrednim gazdinstvima.
Poslednji put Graniar je platio za
2011/2012. godinu, od tada ni dinara. tavie, sve vreme je zaoravao i zasejavao i
onu zemlju koju u zakup nije dobio, bez
obzira na to to je 900 hektara bilo dato u
zakup stoarima, ali optinari nikad nisu
uspeli da zakupce uvedu u posed. Ili je,
kau, zemljite ve bilo obraeno i zasejano, a po zakonu ko je posejao, taj ima pravo da poanje, ili su uvoenje u posed uz
pretnju silom ometali radnici Graniara, izmeu ostalih i ovi koji su se sad za
gue dohvatili, bez obzira na to to je bila
prisutna i policija. Predvodio ih je predsednik sindikata, onaj koji sad tvrdi da
16
je pretuen. Naglaavaju da je taj zakup

formalno istekao 2014. godine, ali je Graniar nastavio s uzurpacijom zemljita.
Radnici Graniara su poslednji put
bili sloni poetkom septembra, kad je
vlasnik somborske rme Pea komerc
doao sa sudskim izvriteljima da poanje semenski suncokret na ime dugovanja Graniara njegovoj rmi. Prvog
dana odbrana je bila uspena, sledeeg
kad je bila prisutna i policija, poklekli su:
suncokret je ponjeven, dug namiren, ali
zemljite nije osloboeno: na 2300 hektara zasejana je semenska penica, koja e
da bude ponjevena tek na jesen. Dodue, onih 900 hektara namenjenih stoarima ostalo je slobodno, ali stoari nisu
uvedeni u posed, jer se ekao novi zakon
o poljoprivrednom zemljitu, po kome je
trebalo da budu predviene stroge kazne
za uzurpaciju poljoprivrednog zemljita.
Ostalo je slobodno i onih 300 hektara namenjenih ratarima, na koje su akteri ove
prie raunali.
Zakon je usvojen tek u decembru, a
lokalnim samoupravama je naloeno
da usklade svoje planove sa odredbama
novog zakona do 31. marta ove godine.
Somborci su plan o raspodeli zemljita
poslali na odobrenje u Ministarstvo poljoprivrede. Vraen im je na ispravku tek
polovinom februara.
legalizacija
Kad su saznali da e za ovu godinu
da izvise, pa jo kad su i otkaze dobili,
poljoprivrednici koji su za zakup konkurisali, podigli su bivak na ulazu u parcelu: 24 dana su danonono, kako kau po
kii, vetru i snegu, deurali na toj poslednjoj neuzurpiranoj parceli ekajui da se
zemljite pravedno raspodeli. Kad je stigao aber iz Vlade da potencijalni uzurpator moe slobodno da se samouvede
u posed, da se posle samoprijavi te da e
to vaiti kao redovan zakup, sve po nekoj
prosenoj ceni ostvarenoj u prethodnoj
godini na teritoriji Vojvodine, dogovorili su se da svako od njih zaore po brazdu
na parcelama koje bi im i inae pripale
i da obaveste poljouvara da uzurpaciju
evidentira. Reeno uinjeno, ali dok su
oni zaoravali parcele koje su bratski meusobno podelili, pojavio se i traktorista
zaposlen kod onog uzurpatora.
Posle je bilo ta je bilo: kau da su se
prema njima zaista ponaali kao da jesu
kriminalci, da je suenje trajalo 12 sati, da
su sve vreme bili okovani, da su no proveli u metalnoj kocki dva sa tri, da su dobili svega etiri ebeta, ali ni leba, ni vode.
Zanimljivo je da za vreme dok su u
zatvoru bili niko nije dolazio da zabode
plug iako njive vie niko nije uvao. Kao
da je neko nekom doapnuo da malo olabavi, da je sve ipak predaleko otilo, te da
se zadovolji sa ve zasejanih 2300 hektara: sa minimalnim prinosom na tom zemljitu, neka bude svega pet tona, etva
e biti teka brat-bratu milion evra neto.
Malo li je?
Na pitanje ko je taj veliki uzurpator,
niko nije bio rad da ga imenuje jer, kau,

ima mnogo jaku zaleinu. Ko mu je zaleina, takoe nisu bili radi da kau. Pokuavaju sad da spuste loptu, da nam kao
ostave tih 300 hektara, a da mi ne talasamo vie, da se sve malo slegne, objanjavaju. Ostvarili smo ta smo hteli, njive su poorane, zasejane su, nema potrebe da se ovo dalje iri.
U propratnom objanjenju vladinog
zakljuka kojim se legalizuje uzurpacija
poljoprivrednog zemljita Ministarstvo
poljoprivrede insistira da je Vlada Srbije vrsto reena da uvede red u izdavanje poljoprivrednog zemljita i apelovalo je na lokalne samouprave da potuju
zakonske obaveze, te da svoje godinje
programe korienja zemljita donesu u
zakonom propisanom roku do 31. marta
2016. godine.
Podseaju da su u tom cilju nedavno
usvojene izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljitu koje jasno odreuju kazne, kako prema uzurpatorima,
tako i prema optinama koje neodgovorno upravljaju dravnom imovinom, a da
je ovaj zakljuak iznuen potez, jer brojne lokalne samouprave su viegodinjim
krenjem zakonskih obaveza i nedonoenjem godinjeg programa za korienje poljoprivrednog zemljita dovele do
toga da poljoprivrednici ostanu bez zemlje, a da razliiti lokalni tajkuni i njihovi saradnici bespravno koriste hiljade hektara.
ZORAN MAJDIN

REME
!
I
J
A
D
U PRO
A
G
I
J
N
K
A
A
I
V
N
O
D
K
E
R
A
R
NAAPGOLJUBA
DR
168 strana, format A5, meki povez

Ova knjiga nastala je u pokuaju da se iz ugla
komentatora drutvenih zbivanja opie period od
2012. do 2016. godine. To je period uspona Aleksandra
Vuia i on je, kako se to kae, glavni junak ove knjige.
Iz stotine i stotine tekstova objavljenih u novinama
(preteno u nedeljniku Vreme) bez naknadnog
dopisivanja nastala je ova hronika. [...] Knjiga sadri
opis i ocene zanimljivih dogaaja i ljudi. Zanimljivih
nego to bi autor voleo.
(iz predgovora)
Moe se nabaviti u
redakci Vremena
(radnim danom
od 9.30 do 14.30h)
po ceni od 800 dinara
ili u ovim knjiarama:
BEOGRAD
Del knjiare 24
Del knjiare 10, Kod Vuka
Apropo
Bestseler 1
Spirit
Via media
Taka art
Del knjiare
Cepter
Dereta Knez
Bigz kolstvo knjiara 1
Del knjiare 7, SKC
Bestseler 2
Plavi krug
Del knjiare 01
Del knjiare 05
Libri
Bigz kolstvo knjiara 2
Del knjiare 20, Zira
Vulkan Sremska
Del knjiare 02
Aleksandar Beli, Kolarac
Zlatno runo
Del knjiare 06
Vulkan KCB
Del knjiare 03
Del knjiare 34
Vulkan Stadion
Del knjiare 31, AVIV
Bulevar kralja Aleksandra 146

Bulevar kralja Aleksandra 92
Cara Lazara 10
Cetinjska 6
Generala tefanika 21
Gospodar Jovanova 27
Knez Mihailova 35
Knez Mihailova 40
Knez Mihailova 42
Knez Mihailova 46
Kosovska 37
Kralja Milana 48
Kralja Milana 56
Majke Jevrosime 2
Makedonska 12
Poeka 118a
Poeka 128-a
Poeka 136
Ruzveltova 33
Sremska 2
Stanoja Glavaa 1
Studentski trg 5
Svetogorska 24
Teraze 38
Trg Republike 5
Vareka 4, Miljakovac
Vase arapia 2-4, Meriot
Zaplanjska 32
ivka Davidovia 86
NOVI BEOGRAD
Del knjiare 14
Vulkan Ue
Vulkan Merkator
Del knjiare 21
Vulkan Delta siti
Bulevar Mihajla Pupina 121

Bulevar Mihajla Pupina 4
Bulevar Umetnosti 4
Gandeva 21, Imo centar
Jura Gagarina 16
BEOGRAD, ZEMUN
Del knjiare 29,
Del knjiare 16
Vulkan
Dragoljub arkovi
NAPREDNA
KNJIGA
Godine uspona
Aleksandra Vuia
PANEVO
Del knjiare 18
Kulturni centar Panevo
Riznica
TC Aviv , Miloa Obrenovia 12

Vojvode ivojina Miia 4
Radomira Putnika 6
BEOGRAD, MLADENOVAC
Prima
Kralja Petra 1 177
POAREVAC
Del knjiare 26
Stari korzo 2
AAK
Del knjiare 12
Gradsko etalire bb
RUMA
Konan uro unjar
Veljka Dugoevia 157
Vojvode Milana 4
SREMSKA MITROVICA
Del knjiare 08
Trg Svetog Stefana 32
SUBOTICA
Del knjiare 22
Del knjiare 35
Korzo 9
Segedinski put 88
Kralja Petra 1
Bulevar Kraljice Mare 56
ABAC
Sova
Trg akog bataljona 15
Omladinska 37
UICE
Del knjiare 27
Trg Svetog Save 46
Mirka Tomia 89
VALJEVO
Del knjiare 11
Kneza Miloa 33
Trg Jovana Cvia 3
VRAC
Del knjiare 33
Trg Svetog Teodora Vrakog 5
ZAJEAR
Kaligraf
Svetozara Markovia 26
ZRENJANIN
Del knjiare 32 AVIV
Baglja Zapad 5
GORNJI MILANOVAC
Del knjiare 30
Zemun park , Autoput za Novi Sad

Glavna 20
Glavna 25
JAGODINA
Del knjiare 28, Vivi oping park, Stevana Ivanovia bb
KRAGUJEVAC
Del knjiare 13
Vulkan Merkator
KRALJEVO
Del knjiare 17
KRUEVAC
Del knjiare 23
LOZNICA
Svet knjiga
NI
Del knjiare 9, Kala
Del knjiare 15
Vulkan Merkator
Vulkan Forum
TC Kala
Vodova 4
Vizantski bulevar 1
Obrenovieva 42
NOVI SAD
Vulkan Merkator
Bulevar buks
Del knjiare 25, Big C
Solaris
Del knjiare 4
Most Prometej
Vulkan
Bulevar osloboenja 102

Bulevar osloboenja 60
Sentandrejski put 11
Sutjeska 2, TC Spens
Zmaj Jovina 12
Zmaj Jovina 22
Zmaj Jovina 24
Potapanje valjevske Graanice
18
Premijer u ulozi
Deda Mraza
Ako ovih dana vidite ministra bez portfelja Velju Ilia kako ide prema
Valjevu sa mainom sa rupom napred koja sui, o kojoj je govorio pre dve
godine, znaete da, eto, makar neko veruje na re Aleksandru Vuiu
remijer Aleksandar Vui je pre nekoliko dana u Valjevu jo jednom

pokazao da nema te predizborne
elje naroda za koju on ne bi obeao da
e je ispuniti. Samo da mu daju zeleno
svetlo i, kao u onoj dejoj pesmi, Vui
ne okleva, ne drema, ve poklone sprema. Naao se, ovom prilikom, ispred valjevske Medicinske kole gde je drao govor povremeno prekidan aplauzima. Ali
meu okupljenima je bilo i nekoliko graana koji su protestovali zbog potapanja
manastira Svetog arhangela Mihaila, poznatijeg kao valjevska Graanica. Zauo
se pokoji povik, zviduk, video se i transparent Beograd na vodi, Graanica pod
vodom, a onda je Vui, u obeavajuem
tonu, objasnio da je on spreman da spase
celu stvar samo ako patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej kae da.
Ako patrijarh bilo ta kae o tome, mi
emo da se zauzmemo i da sve promenimo to moemo. Nemojte da mi stavljate da neko hoe da unitava srpske crkve i manastire. To se deava ve decenijama. Sve sam spreman da promenim
i to da zaustavim. Veoma sam spreman,
samo mi treba zeleno svetlo od patrijarha srpskog gospodina Irineja.
Samo tri dana ranije, patrijarh Irinej
i premijer Vui razgovarali su u Patrijariji, ali tada nije bilo ni rei o valjevskoj Graanici. Dobro, rei e neki, moda
velikodostojnik SPC-a nije pokrenuo tu
temu jer nije ni sanjao da stvari mogu da
se ree tako jednostavno, a opet, premijer nije hteo da se namee. Upitan neto
kasnije da prokomentarie premijerovu
velikodunu ponudu, patrijarh je izjavio
da se boji da je prekasno da se bilo ta
promeni, ali da ako ve Vui ima mo
da sprei potapanje, on se svakako slae
sa tim. I, ta se desilo u meuvremenu?
Neto nam govori da je nivo vode u
akumulacionom jezeru brane Stubo

Rovni isti i da su planovi nepromenjeni.
krampovi jai od zvona
Valjevska Graanica se dovodi u vezu
sa Nemanjiima iako nema pouzdanih
podataka ko ju je i kada sagradio. Najstariji sauvani zapis o njoj potie iz 1826. godine, dok arheoloki nalazi govore da je
najverovatnije sagraena u 15. ili 16. veku.
Odluka da se ona potopi i da tu bude akumulaciono jezero donesena je sredinom
osamdesetih godina prolog veka. Teko
da se SPC neto suvie pitala u to vreme
ili da je imala pregrt mogunosti da se
ali i obara dravna reenja. Zavod za zatitu spomenika kulture Valjevo pokrenuo je postupak da se valjevska Graanica proglasi za kulturno dobro, i da samim
tim bude pod zatitom drave, to se i desilo 1997, i crkva je proglaena za spomenik od posebnog kulturnog i istorijskog
znaaja. Poto je utvreno da premetanje hrama ne bi uspelo zbog materijala od
kojeg je i naina na koji je sazidana, SPC
i JP Kolubara su ipak sklopili dogovor
o razmeni nepokretnosti.
Istini za volju, i danas se uju glasovi sumnje da li je zaista bilo nemogue
premestiti crkvu. Naime, neki smatraju
da nije bilo dovoljno volje da se tako kompleksan poduhvat izvede. Jovan Janji u
tekstu u nedeljniku NIN iz 2002. godine
pomalo nejasno pie da poto su iz Kolubare predstavili svoje planove, po kojima bi brana trebalo da bude zavrena
do 2005. godine, iz Zavoda su se odmah
dali na posao (ne bi li premestili crkvu
prim. aut.). Poslali su svoje radnike da
obijaju malter sa spoljne strane crkve, sve
do samih kamenih oblutaka, da bi se denitivno pripremilo njeno izmetanje.
Ali, krampovi su odjeknuli jae od zvona! Radnici su se ve posle prvog dana
povukli, nisu hteli da se zameraju monasima, svetenicima i narodu.

ta biste pre rtvovali
Kako je direktor Javnog preduzea
Kolubara koje izvodi radove, saoptio,
u projekat je u prethodnih 25 godina uloeno vie od 75 miliona evra. Hidroakumulacija Rovni bi vodom snabdela Valjevo i nekoliko optina u okolini, to je ukupno oko 200.000 stanovnika zapadne Srbije. Takoe bi spreila mogue poplave
u slivu Kolubare. Poetkom dvehiljaditih
se dolo do dogovora da se zvonik i konak uklone, da se Crkva Svetog Arhangela Mihaila ne dira, ali da e biti potopljena te ekati neka druga vremena. JP Kolubara je zauzvrat sagradila novi crkveni
kompleks u selu Brezovice.
Patrijarh Irinej je nedavno kazao da se
SPC saglasila sa potapanjem manastira i
da je sporazum potpisan, te da nije prvi
put da se crkva potapa ili izmeta za dobrobit naroda. Jedan dnevni list koji ima
vrlo ivopisne naslove, ovog puta je postavio zanimljivo pitanje: Da li biste potopili manastir iz doba Nemanjia kako
bi 200.000 ljudi imalo pitku vodu?
Ima onih koji nikako ne mogu da se pomire sa potapanjem crkve. Eparhija valjevska, koja je obnovljena 2006. godine,
a na ijem je elu episkop Milutin, neprestano apeluje da se hram sauva. Vladika je pisao saoptenja, molbe, vratio je
crkvi status manastira, uselili su se monasi, manastir je oiveo...
Iz Eparhije se trai da se punjenje jezera na akumulaciji Rovni zadri na koti
333, dok je plan dravne komisije Ministarstva energetike da jezero bude napunjeno vodom do kote od 360 metara nadmorske visine. Kota 333 se, u ovom kontekstu, pominje kao spasonosno reenje
jer bi tako hram ostao na suvom, a bilo
REME
19
POTAPANJE U
MUTNOJ VODI:
Manastir svetog
arhangela Mihaila
Foto: Predrag Dedijer
bi manje i drugih opasnosti to je, kau

u Eparhiji, granica iznad koje poinje porozno, krenjako tlo kroz koje bi oticanje vode iz akumulacije ugrozilo prirodne izvore u okolini Valjeva.
izmeu valjeva i vatikana
Drugi tabor nepomirljivih duhovno
i praktino vodi rainjeni monah Dragan Davidovi, sledbenik rainjenog vladike Artemija, a na protestima se esto
pojavljuje i Mladen Obradovi, voa pokreta Obraz. Davidovi i grupa vernika
koji sebe nazivaju straarima graanikim protestovali su ispred optine, Vlade,
Patrijarije i kau, nee stati sve dok se
poslednja kap iz brane Rovni ne istoi,
odnosno dok ne spree duhovnu i ekoloku katastrofu.
Na poslednjem veem skupu, odranom 19. marta u Beogradu, zbio se i njihov susret sa patrijarhom Irinejom koji
je bio krenuo u Sabornu crkvu. Oko dve
stotine ljudi stajalo je izmeu patrijarije i crkve, a kada je velikodostojnik SPC-a
zakoraio iz Patrijarijskog doma, zaulo se majmune, doite da vas svi vide,
ajde doi, Sram vas bilo, no istovremeno je bilo i onih koji su situaciju smirivali. Davidovi je odrao govor dok je patrijarh stajao razmenivi koju re sa policajcem pored sebe. A onda odjednom, kao iz
vedra neba, govornik je promenio temu i
viknuo Treba da se ponaate kao Crkva
u svemu, nije Sveti Sava pozivao papu, a
gomila je poela frenetino da vie: Neemo papu, neemo papu! Patrijarh je
VREME
REME 7. april 2016.
proao kroz palir policije i tek kada je

bio na ulazu u Sabornu crkvu, miran svetosavski narod, kako ih je opisao Dragan
Davidovi, setio se da dovikne: Spasite
Graanicu!
Prole godine, dvadesetak ljudi, meu
kojima je i Davidovi, privedeno je dok
su protestovali oko manastira, a tamonji monasi su se svojevremeno bunili te
alili da je njihov dalji opstanak u manastiru ugroen od strane ove grupe ljudi koja remeti duhovni, monaki i manastirski ritam svojim svetovnim nainom
protesta.
Ipak, neki od argumenata ove grupe
tiu se ne samo opstanka crkve na suvom ve i tvrdnje da bi brana Rovni predstavljala veliku opasnost za stanovnitvo
zbog prelivanja ili ruenja u sluaju potresa, kao i da je svako poveanje kote nivoa vode u akumulaciji brane iznad 310
metara nadmorske visine veoma nebezbedno za grad i okolinu.
martovske kie
Poetkom marta voda je potopila crkvu, a iz JP Kolubare je stiglo saoptenje da nije re o probnom punjenju brane, ve o obilnim kiama i otapanju snega sa okolnih brda, da je dolo do velikog priliva iz reke Suice, to je podiglo
nivo akumulacije. A plan je bio da se potapanje dogodi u roku od dve godine. Na
drutvenim mreama je osvanula slika
unutranjosti valjevske Graanice, sa sve
ikonama po zidovima, u koju je dobrano
prodrla voda. Meutim, ikonostas i ikone
koje su originalno bile u manastiru, predate su jo ranije Eparhiji. One koje se

vide na fotograji naknadno su, tvrdi
se, okaili pobunjeni vernici. Isti oni koji
uglavnom ne ulaze u bogomolje SPC-a,
jer smatraju da je Crkva skrenula sa pravog puta na ijem braniku oni stoje. Da
se nije znalo da e valjevska Graanica
biti potopljena, teko da bi iko od njih u
nju i zavirio.
U Javnom preduzeu Kolubara, odgovarajui na apele vladike Milutina, kau
da je potpisan ugovor i da sada nema
puj pike ne vai, kao i da se sve radi pod
nadzorom dravne komisije Ministarstva
energetike i da je za bilo kakvu odluku
nadlena sada iskljuivo drava, a ne Crkva koja je ve ustupila zemlju. Na elu
drave je, znamo, Aleksandar Vui, koji
je pre neki dan kazao da bi on sve uradio
samo da mu to patrijarh dozvoli. Plan za
izgradnju hidrosistema Rovni postoji ve
30 godina i uloeni su milioni. To Aleksandar Vui dobro zna, kao i to zna da
je potpisan ugovor izmeu Crkve i Kolubare i konano da se patrijarh nee buniti ako premijer, u svojoj spasilakoj misiji, sutra isui jezero.
I crkva se nala kao zgodna za skupljanje politikih poena i predizborno manipulisanje. Ako ovih dana vidite ministra
bez portfelja Velju Ilia kako ide prema
Valjevu sa mainom sa rupom napred
koja sui, o kojoj je govorio pre dve godine, znaete da, eto, makar neko veruje
na re Aleksandru Vuiu.
JELENA JORGAEVI
Mionica, mesto u koje je stigla SNS budunost
20
Ne radi ni jedini semafor

Iako imaju natpolovinu vlast, 24 od 38 odbornika, naprednjaci jo govore da e biti
bolje: most, iji je zavretak ministarka Zorana obeala pre godinu dana, tek e bude
bolji i lepi, i budui semafor e bude najnoviji model, a, posle urgencije premijera,
uradie i kilometar asvalta do sela Mratii, to je 100 posto preko plana...
red vanredne lokalne izbore u Mionici, krajem decembra 2014, premijer Vui je, na predizbornom mitingu, poruio da e biti boljitka, i da sve
ima da raste ko kvasac. Rezultati izbora u
Mionici su bili izvanredni, SNS je, zajedno
sa Novom Srbijom, osvojio 64,7 posto glasova, u lokalnu skuptinu su jo uli SPS
i DS, sa po 17 posto glasova birakog tela.
Naprednjaci su se zbilja potrudili da
postignu rekordni rezultat, narodu su
deljene namirnice, kaui, poreti, iz kamenoloma u Struganiku, koji je zakupio
biznismen Zvonko Veselinovi, besplatno su nasipani seoski putevi, na licu mesta, tokom kampanje i izbornog dana, bili
su aktivisti SNS-a sa strane, predvoeni
Andrejom Vuiem, koji je vian u drutvu poznatog biznismena Pania. Bilo
je i manjih neprijatnosti, na dan izbora pretuen je kandidat DS-a za predsednika optine, Milan Gavrilovi, koga
je presrelo desetak oianih, jednoobrazno obuenih momaka. Gavrilovi je, posle tue, uspeo da pobegne, zavrivi u
urgentnom centru. Isti oiani ljudi su
izbornog dana, u centru Mionice, pretukli nekoliko aktivista SPS-a. Tada je predsednik mionikih socijalista Dragan Gavrilovi, koji je u tri izborna ciklusa bio
nosilac liste svoje partije, izjavio da takva
uda, i presiju, nikad nije doiveo. Kako
bilo, rekordan rezultat je postignut, budunost je stigla u Mionicu.
konkurs
Nedavno, sredinom marta, na teritoriji optine, selu Rajkovi, gde je, u okviru uavac turneje, prisustvovao najavi poetka radova u osnovnoj koli, ponovo bio premijer Vui. Tom prilikom
mu je spontano priao seljak iz Mratiia, koji se poalio na put u svom selu, prisutni predsednik Mionice, Boban Jankovi, rekao je da je taj put u planu, te da
e se ove godine asvaltirati 500 metara,
od puta duine 4 kilometra. Kako je seljak rekao da na put eka 50 godina, premijer je bio iroke ruke, umesto planiranih 500 metara, obeao je itav kilometar asvalta, to je poveanje od neverovatnih 100 posto.
Nedugo potom, odemo u Mionicu, vidimo da li su se, posle rekordnog izbornog

rezultata, i ostale stvari u Mionici poveale za neverovatnih 100 posto. Banemo
u dan kad se odravala sednica lokalne
Skuptine. U prizemlju zgrade optine
portir, na pultu najnoviji broj Biltena, u
kome, u punom koloru, na prvoj i poslednjoj strani, slike premijera iz Rajkovia.
Uemo u salu na vrh zgrade, odbornici
na broju, predsedava gospodin uri, iz
koalicione Nove Srbije. Usvojie zapisnik
sa prethodne sednice, predloie dnevni
red. Za re se javi DS Milan Gavrilovi, sa
predlogom da se skine taka imenovanja
VD direktora Doma zdravlja, zato to je,
posle konkursa, ignorisan predlog Upravnog odbora, i za VD direktora predloen
drugi kandidat, to je po njemu protivno
statutu i zakonu. Predsedavajui objavi
da e svako krenje zakona biti sankcionisano, dade predlog Gavrilovia na glasanje, koji od svih SNS odbornika, na elu
sa predsedavajuim, bi odbijen. Nastavie jednoglasan rad po statutu i zakonu.
Na pauzi upitamo DS odbornika Gav7. april 2016. VREME
REME
21
SIGNALIZACIJA: Stop u centru

i glasanje u optini Mionica
Fotograje: D. Todorovi
rilovia, kako se razvija naprednjaka Mionica. Gavrilovi uze odgovori da i dalje

govore da e biti bolje, a situacija je sve
gora. Obeali su izgradnju infrastrukture, puteva, sanaciju klizita, nita od toga.
Ministarka Zorana Mihajlovi, pred vanredne lokalne izbore, obeala da e most
preko Toplice, odnet u majskim poplavama 2014, biti izgraen u prolee 2015, nita ni od toga. Jedini semafor u varoici
od izbora nisu uspeli da poprave, na elna mesta javnih preduzea i ustanova postavljaju ljude sa kupljenim diplomama.
U Skuptini su traili da pokau diplome, i predsednik optine, i njegov zamenik, i direktor istoe, koji nije imao ni
srednju kolu, a sad kao ima neki fakultet, sve su ignorisali. Ima zapoljavanja,
ali bez konkursa, kao u valjevskom Kruiku, gde je direktor neka familija Tome
Nikolia. Na ceduljici sa imenom kandidata, dovoljan je potpis predsednika optine, to je konkurs.
Pitamo ga, i dokle je stigao sluaj njegovog prebijanja u izbornom danu? Nije
se, odgovara, nigde stiglo. U MUP-u je rekao da je meu onima koji su ga napali prepoznao lice iz Kobri, rekao da je
spreman na suoenje. Niko ga nije kontaktirao, ni iz tuilatva, to je, navodi, ta
pravna drava.
zatita od groma
Sa istim pitanjima, nastavljamo razgovor sa SPS odbornikom Draganom Gavriloviem. Vlast je, kae, nastavila sa obeanjima, dok kljuni poslovi nisu zapoeti,
a oni koji su zapoeti, kao Kulturni centar
i Hala sportova, stoje i propadaju. Nevolja je i to su na rukovodea mesta, umesto strunih i obrazovanih kao u Kulturnom centru, gde je umesto pozorinog
reditelja na mesto direktora postavljen
srednjokolac koji nikad nita nije radio
dovode iskljuivo partijski ljudi bez kvalikacija i radnog iskustva. Tako je u Kulturnom centru, Turistikoj organizaciji,
VREME
REME 7. april 2016.
Komunalnom, Direkciji... u javnom sektoru, uprkos zabrani zapoljavanja, na odreeno zaposleno je desetak osoba. to se
tie napada na njihove aktiviste, izborne
veeri, od strane nepoznatih lica, nemaju
nikakve informacije, niko sasluan, niko
procesuiran, to stoji u nekoj oci...
Siemo sprat nie, predsednik optine, gospodin Boban Jankovi, odgovorno sedi u prostranoj, ukusno nametenoj kancelariji. Prvo to ima kae, da ponosan to vratili ogroman dug koji su
nasledili, 80 miliona dinara. Jo, racionisali optinsku upravu, smanjili trokove, rade na smanjenju svih budetskih izdataka, nije lako, Sizifov posao,
ali, sve e reiti...
Nasledili i posledice zemljotresa iz 98,
jo ima zahteva za izgradnju oteenih
objekata, ali, drava nije u mogunosti da
pomogne. O mostu? Most na reci Toplici je Drugog A reda, obezbeen je alternativni prelaz, od vodovodnih cevi. Krajem 2014. ministarka Mihajlovi je najavila njegovu izgradnju do prolea 2015, to
je planirano iz sredstava EU, i tu se nailo
na birokratske probleme. Most je na spisku 20 objekata koji se nansiraju iz IPA
fonda, ukupno deset miliona evra, kad
bi most na Toplici bio izuzet, cela donacija bi propala. Oni su uradili sve iz svoje
nadlenosti, ali to treba uraditi i za ostalih 20 objekata, oni na to ne mogu uticati,
imaju informaciju da e most poeti da
se radi za mesec dana.
A kilometar asvalta do Mratiia, koji je
premijer obeao. Jankovi nastavlja da je
u njihovom planu za puteve, i 500 metara
do Mratiia. Sva sela e da veu sa centrom optine, u planu je i Mratii. Imaju obeanje od premijera za 500 metara,
i to e da se radi. A semafor? Tu predsednik bi detaljan, Mionica nije imala nijedan dokument o saobraajnoj signalizaciji, svak je mogao da doe u optinu, od
nepismenog predsednika optine do polupismenih radnika, i stavi semafor gde
hoe. Kupovali su saobraajne znakove i
postavljali gde hteli, iako to nema veze sa
standardima i zakonima. Tako vie nee
moi, optina je usvojila Dokument o saobraajnoj signalizaciji, stari semafor e
biti zamenjen, i bie ugraen model otporan na sve atmosferske padavine, imae
i zatitu od groma, po najnovijim metodama, semafor najnovije generacije. To je
skupo, ali, i pored toga u planu je jo jedan semafor, na skretanju za Vrujce. Stari semafor je postavljen 98, a taj model je
izaao iz upotrebe 97, postavljeno neto
emu je proao rok. Pa u taj semafor su
stavljali mokar papiri umesto osiguraa,
i semafor je radio dok se ne osui papiri,
postoji zapisnik o tome...
O opoziciji ima kae, da ne oekuje intrige, ve konstruktivne predloge, da zajedno dou do boljih reenja. to se tie
aktivnosti pred republike izbore, kae:
Videli ste da premijer u tome ne uestvuje, on radi svoj posao, i mi isto, kao ljudi
koji vre vlast, vie se bavimo svojim poslom. Gledamo da unapredimo kvalitet
ivota, premijer na nivou drave, mi na
nivou optine, najmanje vremena ostaje za kampanju i stranaki rad.
DRAGAN TODOROVI
Intervju: Dr Tijana Blagojevi, predsednica Gradske optine Vraar
22
Vraar nije maketa

Za razliku od tednje na graanima umesto na administraciji koju sprovode predstavnici SNS-a,
iz nae tednje se stvara prednost tako da aci mogu da imaju raunare. Na Rakovici je nakon
dolaska SNS-a taj program ukinut. Oni na graanima tede, a administraciju samo poveavaju
radska optina Vraar vai za jednu od najrazvijenijih,

a svakako za jednu od reprezentativnih beogradskih
optina. Kako Vraar uspeva da zadri taj nivo razvoja,
razgovaramo sa dr Tijanom Blagojevi, predsednicom go Vraar. Jedan od prioriteta u naem radu je ulaganje u obrazovanje, kae Blagojevi: Obnovili smo deje odmaralite uplja
stena na Avali i opremili ga za boravak predkolaca i osnovaca. Obnavljamo vraarske osnovne kole i poboljavamo uslove za rad prosvetara i sticanje znanja uenika. Pratimo uspehe
aka od prvog razreda. Osmislili smo i Sportske igre vraarskih prvaka radi sportskih aktivnosti, ali i da im pomognemo
da se to lake zblie i postanu uigrani tim. Svi vraarski treaci dobijaju Vraunar, to znai da 4500 uenika ima svoj laptop
i mogunost da stekne potrebna znanja na jednak nain kao
njihovi vrnjaci u Evropi. Nagraujemo uenike za postignute
rezultate na takmienjima i 50 najuspenijih na polaganju zavrnog ispita za upis u srednju kolu, motiviui ih da budu jo
bolji. Ostvarili smo i meunarodnu saradnju razmenom uenika sa uenicima pobratimske optine Bled iz Slovenije, a i tokom projekta Orkestar 100 mladih kojim su se u jedan orkestar spojila deca sa Vraara, Bleda, Ohrida, iz Austrije i eke.
VREME: Kako se go Vraar stara o ranjivim i socijalno
ugroenim kategorijama?
TIJANA BLAGOJEVI: Naa politika je da pruamo pomo
svima kojima je potrebna. Od mladih nezaposlenih organizovanjem kurseva kojima se usavravaju i mogu lake da nau posao do pomoi gerontodomaica naim seniorima koji su simbol Vraara. Brinemo i o deci iz socijalno ugroenih porodica,
naroito o deci bez roditeljskog staranja smetenoj u prihvatilitu Dragutin Filipovi Jusa. Omoguili smo kretanje bez
prepreka naim komijama koji zbog invaliditeta koriste kolica,
postavljanjem pristupnih rampi na prilazu njihovim zgradama.
Solidarnost i brigu smo pokazali i obnavljanjem kole u Vitanovcu unitene u zemljotresu koji je zadesio Kraljevo, ali i nakon poplava obnavljanjem opreme za rad korisnika u Dnevnom
boravku za decu i omladinu ometenu u razvoju u Obrenovcu.
Kada je re o komunalnom ureenju, kakva je situacija
na optini Vraar?
Sproveli smo vie malih komunalnih ureenja sa eljom da
stvorimo male zelene oaze za odmor i razonodu. Najponosniji smo na projekat Da lepe izgleda tokom kojeg je ureeno
oko 190 zgrada. Radilo se na 120 fasada i 70 ulaza i preddvorita. Osim to je bezbednije prolaziti ulicama Vraara, naa optina je i osveena revitalizovanim fasadama. Remontovano je
26 liova i time poveana bezbednost svih korisnika. Vraarci su pokazali elju, a optina je pruila podrku, kako bi Vraar bio urbanistiki i estetski ureena optina. Svako ureenje koje je Optina sprovela bilo je na inicijativu i u dogovoru
sa graanima. Ceo proces, od inicijative do realizacije, bio je u

potpunosti u skladu sa propisima.
Demokratska stranka je na ovoj optini uvek uivala veliku podrku biraa. Kakav je va utisak o njihovom raspoloenju u tekuoj kampanji?
Vraarci su uvek bili na strani slobode i demokratije. Hrabro
su pokazivali ta misle na svim izborima od uvoenja viestranaja. Nikada se nisu povlaili i verujem da ni ovoga puta, koliko god kampanja drugih stanaka na Vraaru bila neuobiajena, nee posustati, ve e 24. aprila pametno iskoristiti najekasnije oruje za odbranu Vraara olovku.
Mi graanima elimo da pruimo sigurnost da e se podrka koju imaju od Optine Vraar nastaviti. Na naoj optini
ivi najvei procenat starije populacije. tedimo 61 milion dinara godinje na administraciji i odatle mogunost da nai seniori dobijaju punu podrku Optine kroz programe gerontodomaica, Vraarskog majstora i mnoge druge. Vraarci to
umeju da cene.
Ba zbog toga, Vraar je slaba taka vladajuoj veini u
Gradu. Da li primeujete pokuaje da se preuzme Vraar i na ta se oni svode?
Pokuaji da, kako oni kau, Vraar padne i da se na silu poniti volja graana i promeni demokratski izabrano rukovodstvo, trajali su od 2014. godine. Korupcija i kupovina odbornika
nije im uspela, pa su i time Vraarci pokazali svoju snagu, ponos, potenje i iskrenost u zalaganju za graane koje su ih birali i koji treba na izborima da potvrde to poverenje. Za razliku
od tednje na graanima umesto na administraciji koju sprovode predstavnici sns-a, moemo da ponudimo izvesnost za
sve kojima je pomo potrebna. Iz nae tednje se stvara prednost tako da aci mogu da imaju raunare kako bi stekli vie
znanja koje im je potrebno u 21. veku za dobar ivot. Na Rakovici je nakon dolaska sns-a taj program ukinut. Oni na graanima tede, a administraciju samo poveavaju.
Na kojim temeljima zasnivate kampanju za lokalne izbore i koju poruku aljete Vraarcima?
Na listi Vraar slobodno Bane Kuzmanovi nalaze se ljudi istih vrednosti iz bliskih stranaka, okupljeni oko plana za
ostvarivanje boljeg ivota Vraaraca. Delimo uverenje da visoka politika i opti stranaki ciljevi ne treba da nas udalje od
naizgled malih, ali vanih pitanja koja se tiu svih nas. Svaka
fasada, ulaz zgrade, li ili zelena povrina, koju smo zajedno
uredili i obnovili u prethodnom periodu, utiu na kvalitet naeg svakodnevnog ivota mnogo vie nego bilo koja pompezno predstavljena maketa. elimo da akcija Vraunari za treake ostane neto po emu e naa optina i dalje biti poznata. Ulaganje u vrtie i kole i dalje e biti na prioritet. Naa
deca e imati slobodu izbora i mogunost za lini razvoj samo
REME
23
foto: M. Milenkovi
ako rastu u okruenju u kome je obrazovanje na ceni. Najstariji Vraarci znaju da ih nismo zaboravili; gerontodomaice im
pomau u kunim poslovima, a kada treba neto da se popravi
na raspolaganju im je Vraarski majstor. U prethodnim godinama uspeli smo da utedimo, ali ne na graanima nego za
graane. Od 2009. godine broj zaposlenih u Optini smanjen
je sa 157 na 115. Time smo pokazali kako se zaista vodi borba
protiv stranakog zapoljavanja. Na tim ine ljudi koji se ne
kriju iza tueg imena. Ovaj tim stvaran je u saradnji sa naim
komijama, tako to smo svih ovih godina sluali i uvaavali
zahteve sugraana. Sastavljen je od iskusnih i strunih ljudi
koje su imali priliku da upoznaju.
Krajem marta dogodio se na Zvezdari 97. napad na lanove ds-a u poslednje etiri godine. Kakvu atmosferu
oekujete u samom niu kampanje, pogotovo kada je o
lokalnim izborima re?
Kampanja je kratka i intenzivna. Atmosfera je smiljeno napeta. To i ne udi kada u svim medijima imate prisutna izvetavanja posveena samo jednoj opciji i pozive na lin svih koji
misle i rade drugaije, ime se unosi nemir meu graane. To
VREME
REME 7. april 2016.
je vrlo opasno i neodgovorno. Ostale su nepune tri nedelje do

izbora. Svoje vreme emo posvetiti razgovorima sa sugraanima, a ne bavimo se time ta pojedini smiljaju ne bi li se po
svaku cenu nali na vlasti. Vraarci vide jasnu razliku izmeu
velikih obeanja, maketa i lanih diploma i rezultata koje smo
zajedno postigli na naoj optini.
Ako vlast na Vraaru i posle izbora 24. aprila ostane ista,
u kom pravcu ete dalje voditi optinu?
Vraar nije bilbord, Vraar nije maketa. Za nas je najvanija
briga o ljudima. ovek je u centru odgovorne politike koju vodimo. Kljuni smo partner u naoj maloj zajednici i radimo posveeni svakom naem sugraaninu. Zasigurno nastavljamo
programe i projekte usmerene na najmlae, najstarije i ostale
ugroene grupe jer elimo sigurnost i izvesnost za svakog naeg komiju. Ulaganje u obrazovanje nastavlja da bude prioritet. Kultura je oblast koju Vraarci cene, potrudiemo se da se
obogati kulturna ponuda u saradnji sa Centrom za obrazovanje i kulturu Boidarac 1947. Radiemo svoj posao u interesu
graana tako da Vraar ostane najpoeljnije mesto za ivot.
R. V.
Intervju: Radoslav Milojii, ef Izbornog taba Demokratske stranke i predsednik

Optine Smederevska Palanka
24
Sloboda
i pravda
nemaju cenu
Lokalni izbori nemaju smisla ukoliko nisu
samostalni. Ovako e Aleksandar Vui
biti kandidat za predsednika 170 optina
i gradova u Srbiji, to je necivilizacijski,
dok Demokratska stranka ima svoje
kandidate na lokalu, ljude koji mogu, znaju
i hoe da pomognu svojim sugraanima
d septembra 2014. do februara 2015. Smederevska Palanka bila je grad bez uline rasvete, zbog neplaenog
duga za elektrinu energiju od 886 miliona dinara, to
je iznos jednak ukupnom optinskom budetu. U poslednje
etiri godine, raun izvrenja budeta optine svako malo je
u blokadi i crvenoj zoni. Pria je poela u periodu od 1999. do
2013. godine, kada je napravljen dug od 600 miliona dinara. To
je bila uzrono-posledina veza kojoj su u tom periodu teile
sve lokalne samouprave, nadajui se da e svi dugovi biti prebaeni u javni dug, ali to se nije dogodilo. Dodue, samo u onim
optinama gde na vlasti nije Srpska napredna stranka: primera radi, im je prekomponovanjem skuptinske veine vlast u
Kragujevcu dospela u ruke sns-a, sklopljen je ugovor o reprogramu duga koji je iznosio 1.800.000 dinara. Da je Smederevska Palanka gurnuta u zapeak, jer je tamo na vlasti Demokratska stranka, svedoe i hiljadugodinje poplave iz maja
2014. u medijima jedva da je bilo rei o tome kakva je situacija u ovom gradu, da li stie ikakva pomo, a o tome da ni zdravstvene ustanove danima nemaju pijau vodu moglo se saznati
samo preko drutvenih mrea.
Za vreme ovih tekih muka, na elu Smederevske Palanke bio
je Radoslav Milojii, koji je i danas predsednik Optine Smederevska Palanka. Milojii je istovremeno i zamenik predsednika Izvrnog odbora Demokratske stranke i ef izbornog taba ove partije za predstojee parlamentarne izbore. Milojii je
roen 1984. godine. Po zanimanju je ekonomista. Predsednik
Optinskog odbora Demokratske stranke u tri mandata. Pre
nego to je postao predsednik Optine, obavljao je funkciju pomonika predsednika Optine Smederevska Palanka. Najmlai je predsednik optine u Srbiji. Sa Milojiiem razgovaramo
o strategiji izbornog taba ds-a u kampanji za parlamentarne
izbore, materijalnom stanju u ovoj stranci, ali i o odnosu centralne vlasti prema Smederevskoj Palanci.
VREME: Nalazite se na elu izbornog taba
foto: Marko Rupena
Demokratske stranke za predstojee parlamentarne izbore. ta sve podrazumeva ta funkcija?

RADOSLAV MILOJII: Ta funkcija je pre svega velika ast,
ali i obaveza, znai i koordinisanje, praenje i osmiljavanje, od
prvog do poslednjeg segmenta kampanje. Naravno da sve to
radi ceo tim ljudi, a ne jedan ovek, ali ipak iziskuje 24 asa posveenosti i koncentracije.
Kakva je strategija izbornog taba ds-a u ovoj kampanji?
Pre svega, mi smo jedina stranka koja je pred birae izala
sa programom. Na naem programu je radilo tri stotine ljudi,
od ega 80 doktora nauka. Radiemo dtd kampanju, ili od vrata do vrata, karavan kampanju, kojom emo obii sva mesta u
Srbiji i ponuditi ljudima na program i ansu da ive normalno i da ive sada.
ta su najbitnije take tog programa i kako e on biti
predstavljen graanima?
Program je u novembru, decembru i januaru predstavljen i
graanima Srbije na tribinama koje smo organizovali. U programu se nalazi i par konkretnih mera koje su predloene od
strune javnosti na tim tribinama. Mi emo vratiti graanima
otete plate i penzije. Svakome ko zavri viu, visoku kolu, doktorira ili magistrira obezbediemo posao, dok e drava plaati
poreze i doprinose. Smanjiemo porez na lekove i osnovne ivotne namirnice. Agrarni budet mora biti petogodinji, i poveaemo subvencije poljoprivrednicima. Svim uenicima iji
REME
25
Oekujete li prljavu kampanju i kako s njom izai na kraj?

Ve etiri godine, na svim ponovljenim izborima, Zvonko Veselinovi, koji je palio barikade na Kosovu, tukao je i maltretirao lanove svih opozicionih stranaka. U Vrbasu je kidnapovao Danila Bobia, u Mionici tukao Milana Gavrilovia, kandidate ds-a. Poto njihova imena niko ne sme da pomene, ja sam
to uradio. Da, to je batina sns-a, svestan sam svega ta taj ovek radi i ta mi se posle ovoga moe desiti, ali sloboda i pravda nemaju cenu. U Velikoj Plani su tukli i dss-ovce, u Mionici
sps-ovce. Ali Demokratska stranka nije utala ni devedesetih,
a nee utati ni sada.
Kako komentariete reakciju sns-a povodom napada na
funkcionere ds-a na Zvezdari?
Sramno. Srpska napredna stranka zloupotrebljava policiju
i dravne organe, a svojom retorikom podrava nasilje. Devedeset osam incidenata je bilo u proteklom periodu, i sve incidente je napravila Srpska napredna stranka.
Kao predsednik Optine Smederevska Palanka, osetili
ste kako izgleda voditi grad u kome ne vlada opcija koja
vodi zemlju. Kako se to odrazilo na sudbinu Palanke i ivot graana?
Ugaena nam je ulina rasveta, est meseci smo bili u mraku.
Vlada nam je bukvalno oterala investitore. Privoeno je preko
etrdesetoro ljudi, sve u cilju ruenja legalno izabrane veine
u Skuptini optine. To ne postoji ni u jednoj evropskoj i civilizovanoj zemlji. sns eli biti gospodar ivota i smrti, i mi, graani, moramo rei ne 24. aprila.
S obzirom na to, kakav izborni rezultat oekujete u Smederevskoj Palanci?
Pobedu, naravno.
Mi imamo svoj program, pravac i cilj ve 26 godina, za

razliku od Aleksandra Vuia koji je bio za eelja i
granice KarlobagOgulinVirovitica, a sada je za Evropsku
uniju. Dobro je to, samo je nama demokratama trebalo
26 godina da nauimo dete ta je dobro i ispravno
roditelji ne rade obezbediemo besplatnu uinu. Ovo je samo
deo iz programa koji emo sprovesti od 25. aprila.
Po emu se novi program Demokratske stranke razlikuje
od starog?
Mi imamo svoj program, pravac i cilj ve 26 godina, za razliku od Aleksandra Vuia koji je bio za eelja i granice KarlobagOgulinVirovitica, a sada je za Evropsku uniju. Dobro je
to, samo je nama demokratama trebalo 26 godina da nauimo
dete ta je dobro i ispravno. Na program je novi dnevni red
za Srbiju, odgovor na neznanje, manipulaciju i lana obeanja.
Nije tajna da su problem nansijska sredstva za kampanju. Kako e ds izai na kraj sa tim?
Naravno da su sredstva problem, danas novac nije problem
samo lopovsko naprednjakom lobiju, koji svakog dana otima
graanima sve od plata i penzija do zemlje. Nau kampanju
e nansirati sami lanovi Demokratske stranke i raunamo
na novac iz budeta koji pripada svim partijama.
VREME
REME 7. april 2016.
Da li e se kampanja za parlamentarne izbore razlikovati

od one na lokalu?
Lokalni izbori nemaju smisla ukoliko nisu samostalni. Ovako e Vui biti kandidat za predsednika 170 optina i gradova
u Srbiji, to je necivilizacijski, dok Demokratska stranka ima
svoje kandidate na lokalu, ljude koji mogu, znaju i hoe da pomognu svojim sugraanima.
Da li bi to onda znailo uruavanje jedne vrlo vane tekovine petooktobarskih promena, a to je apsolutno neupitna regularnost izbora?
Do 2000. godine smo imali grubo krenje regularnosti izbora, krae, tue, kupovinu glasova, krenje izbornih procesa.
Tada su na vlasti bili Daltoni, VuiNikoli. Od 2012. godine
se opet, na alost graana Srbije, sve to ponavlja. Daltoni opet
imaju svoju ulogu u ruenja izbornog procesa. To je nepravda,
zar ne, poto san, naalost, nije.
R. V.
Sluaj Jermenske crkve
26
Palmira, oji i Nui u
Jermeni, njihova crkva, tanije atraktivna lokacija na kojoj se nalazila, tema je oko koje se
stranke prepucavaju i prebacuju odgovornost jedna na drugu. Sruena zgrada nekadanje
Komunalne banke osvanula je na nekim portalima u regionu pod naslovom: Islamska drava
zauzela Novi Sad. Nuievsku notu dodao je poasni konzul Jermenije posetom gradilitu...
ohan Samuel Polikarp poslednji put

je sklopio novine, ustao sa klupe u
Dunavskom parku na kojoj je svakog dana sedeo i zauvek napustio Novi
Sad. Poslednji jermenski svetenik u Novom Sadu te 1960. godine odselio se u Be.
Suoena sa odlukom gradskih otaca da
Jermenska crkva bude sruena Kongregacija mehitarista u Beu odluila je
1959. da crkvu da na upravljanje Subotikoj nadbiskupiji, popie inventar i zauvek
otpie grad u kojem su Jermeni iveli od
sredine 18. veka. Crkva je sruena 1963.
Legendarni novosadski fotograf Borivoj Mirosavljevi sea se poslednjeg jermenskog svetenika koga je fotografisao pre vie od pola veka: U to vreme,
tragajui za fotograjom dana, primetio sam i zanimljivu linost koja se skoro svakodnevno u isto vreme mogla videti na ulazu u Dunavski park, pored
teniskog igralita. Ba preko puta Sokolskog doma, na prvoj klupi u parku, sedeo
je omanji svetenik i itao novine. Imao je
dugu sedu bradu, a na glavi karakteristian crni kaubojski eir, kakav u Novom
Sadu nije nosilo niti jedno sveteno lice
iz bilo kog crkvenog reda. Ne znam da li
je usamljeni svetenik, zadubljen u novine, primetio kad sam ga fotograsao ili se
pravio da me ne primeuje. Posle toga je
nestao i sa klupe u parku i iz Novog Sada.
Kasnije sam saznao da je to bio poslednji
svetenik u novosadskoj Jermenskoj crkvi koja je tih dana sruena!
Pedeset tri godine kasnije Jermeni,
njihova crkva, tanije atraktivna downtown lokacija na kojoj se nalazila ponovo su tema broj jedan novosadskih razgovora, na manje od mesec dana uoi izbora. Politike partije se prepucavaju, nove
i stare vlasti prebacuju odgovornost
jedna na drugu; pominje se prljav novac iz ratnih zona, koruptivna upletenost nekih od gradskih elnika; sruena
zgrada nekadanje Komunalne banke
osvanula je na nekim portalima u regionu pod naslovom: Islamska drava zauzela Novi Sad, poredei prizore iz centra
vojvoanske prestonice sa onima iz Palmire... Dodatni nuievski zaplet dogodio
se kada je tim povodom gradilite posetio poasni konzul Jermenije...
ideja o obnovi jermenske crkve
Odakle Jermeni u Novom Sadu? Nakon ponovnog pada Beograda u turske
ruke (nakon 22 godine austrijske vlasti) u Novi Sad u leto 1739. bei veliki
broj Srba, Austrijanaca, Jevreja, Grka,
Cincara i Jermena. Taj dogaaj uslovio je nastanak multikulturnog i multikonfesionalnog Novog Sada, po emu
REME
27
Novom Sadu
OTPISANA ISTORIJA: Ruevine Komunalne banke i nadgrobnog spomenika porodice enazi

Fotograje: Mladen Sekuli
je poznat i vekovima kasnije.

Ve 1746. godine Jermeni podiu svoju
crkvu. U revolucionarnim previranjima
1848/49. ratna dejstva su zahvatila i Novi
Sad i 12. juna 1849. godine maarski garnizon sa Petrovaradinske tvrave bombardovao je Novi Sad kojom prilikom je
srueno etiri petine grada, gotovo sve crkve i graevine u centru, meu njima i Jermenska crkva. Legenda kae da je jedino
poteena Grkokatolika crkva poto je
na elu maarskog garnizona na tvravi
bio Rusin Pavle Ki. Druga zanimljivost iz
te epizode je podatak da je austrijskim trupama koje su bile dole u gradu komandovao potonji ban Josip Jelai zajedno sa
srpskom vojskom ora Stratimirovia.
Tom prilikom uniteno je dve treine
naselja, od 2812 zgrada ostalo je svega 808,
a od 20.000 stanovnika Novi Sad je spao
na 7182. Uz pomo dobrotvorke Marije
Trandafil jermenska crkva je obnovljena, ali se Jermeni u znaajnijem broju
nikada nisu vratili u Novi Sad. Za razliku
od njihovih sunarodnika u Otomanskom
carstvu, ili novosadskih Jevreja ovdanji Jermeni nisu bili rtve genocida, nego
postepene asimilacije pa je 1857. u Novom
Sadu popisano 36 Jermena, 1870. 13, a
1943. samo troje Jermena.
Objekat crkve stavljen je pod zatitu
VREME
REME 7. april 2016.
1951, ali ipak je odlueno da se srui iako

ziki nije smetao probijanju Bulevara
Marala Tita, koji danas nosi ime Mihajla Pupina. Od ruenja crkve u oktobru i
novembru 1963. do danas bilo je mnogo
polemika u javnosti na tu temu. Seanje
na nju sauvao je jedino nadgrobni spomenik porodice enazi (izvorno Danazizjan, ali su po dolasku u Novi Sad odluili da pomaare prezime). Ovaj spomenik je stajao uz trotoar i nekadanju
zgradu Komunalne banke koja je prolog
meseca sruena. Sada je i on sklonjen, navodno na restauraciju.
Godine 2005. pojavile su se inicijative da
se obnovi Jermenska crkva na svojoj staroj lokaciji (arhitekta Darko Poli). Tema je
postala jo aktuelnija 2014. kada je Muzej
grada organizovao izlobu posveenu ovoj
crkvi i istoriji Jermena u Novom Sadu. Sauvan je gotovo kompletan inventar i mobilijar crkve to je moglo da se vidi na pomenutoj izlobi. Uraeni su ak i projekti
obnovljene Jermenske crkve, odrano je
nekoliko tribina i onda su sve diskusije na
tu temu stale. Do ovog prolea.
ta je zajedniko rovinju
i novom sadu
Lokalni mediji su 27. marta javili:
Zgrada Komunalne banke u kojoj je
bila smetena Erste banka, danas je sruena, to je deo pripreme pred gradnju
trinaestospratnog solitera u centru Novog Sada. Prethodno je deo peake staze zatvoren, a pripreme za zidanje solitera poele su pre desetak dana. Inae je o
poetku gradnje spornog objekta rme
Galens javnost informisana iz saoptenja jkp Parking servis. Naime, preduzee je saoptilo da e posle deset godina
korienja, biti zatvoren privremeni parking u Ulici Narodnih heroja, jer na tom
mestu poinje zidanje spomenutog solitera. Gradnja objekta koji e biti u visini Glavne pote, izazvala je negodovanje
velikog dela novosadske javnosti, ali da
su gradske vlasti odobrile gradnju, bez
posebnog odgovaranja na kritike, osim
uoptenog obrazloenja da je re o investiciji i da je uloga lokalnih vlasti da pomau razvoj biznisa. Osim primedbi da
projekat izgradnje tako velikog objekata potpuno naruava i menja sliku ueg
centra grada, u javnosti su se mogle uti
i kritike da e biti pogorani saobraajni
i komunalni uslovi ivota u tom kvartu.
Uz sve to, lokalna vlast nema nikakvu garanciju da e investitor zgrade od 40.000
kvadrata i 13 spratova obezbediti makar
podzemne garae za parkiranje. Projekat
je poreen sa hotelom Lone u Rovinju,
u komentarima na gradskim portalima
preovladavale su ocene kako na stotine
hiljada kvadratnih metara stambenog i
poslovnog prostora u gradu stoji neprodato i da tu nisu ista posla, aludirajui
na navodno problematino poreklo kapitala iz prekodrinskih krajeva, sa posebnim naglaskom na premijera rs.
Reagovalo je i Drutvo arhitekata Novog Sada dans, koje je osudilo projekat.
Slinog stava bila je i Demokratska
stranka u Skuptini grada: U ponuenom reenju, arhitektura nije dovoljno
savremena da bude turistika atrakcija, a
nije ni dovoljno tradicionalna da se uklopi u sliku Novog Sada. Svojom spratnou bi trajno unitila pogled na grad sa
Tvrave ili pogled na ulicu Bulevara Mihajla Pupina, pa i Kralja Aleksandra. Tanije, ovaj objekat bi bio jo jedan korak ka
28
LJUDI KOJIH VIE NEMA: Johan Samuel Polikarp,

poslednji jermenski svetenik u Novom Sadu
Foto: Borivoje Mirosavljevi
unitenju centralne gradske zone. Takoe, svojim sadrajem, objekat nikako ne

doprinosi jezgru Novog Sada. Poznato je
da u gradu, usled velike ekonomske krize,
ima napretek poslovnih i stambenih prostora na prodaju i iznajmljivanje, pa se ne
vidi emu bi jo jedan stambeno-poslovni objekat ove veliine koristio. Novi Sad
je u decitu sa parking mestima, a ovim
objektom se unitava i ono malo parkinga koji postoje u centru. Objekat toliko
velikih kapaciteta, kao to je predloeni,
svakako bi doprineo jo veem stvaranju
guve u delu grada gde ve postoji problem parkiranja navode demokrate. Oni
su takoe predloili i da ako ve treba da
se izae u susret investitorima koji ele
da grade solitere od 13 spratova i 40.000
kvadrata, grad treba da opredeli parcelu
na prostorima u gradu gde je to ve predvieno, kao to je Bulevar Evrope.
stie poasni konzul
Konano, u polemici na portalu nshronika.rs oglasio se Vladimir oji, izvrni
direktor rme Galens, koja je investitor
ovog projekta:
Uskoro kreemo sa izgradnjom ekskluzivnog stambeno-poslovnog objekta u centru grada u Ulici Narodnih heroja 1, koji e sadrati poslovne i stambene
prostore preteno tihe delatnosti, koji ni
na koji nain nee naruavati poziciju na
kojoj se nalazi. Ispod celog objekta projektovana su tri nivoa garanog prostora sa
oko 400 parking mesta (koji zadovoljavaju sve potrebe funkcionisanja projektovanog objekta a takoe, jedan deo parkinga
imae funkciju i javnog parkinga, to e
unaprediti i olakati parkiranje u centru

grada). Kao drutveno odgovorna rma,
vodili smo rauna o svim aspektima zatite, kako ekolokim tako i graevinskim,
i kulturolokim. Predvideli smo obezbeenje susednih objekata posebnim graevinskim metodama. Restaurirana je kompletno fasada banke sa svim detaljima
koji su isklesani od kamena, pod nadzorom Sekretarijata za zatitu spomenika.
U konsultacijama sa gradskom upravom posebno se obratila panja na kulturno naslee Jermenske zajednice, njihove crkve i pratee spomenike koji se nalaze uz parcelu, u vidu zatite i ouvanja.
Sam projekat budueg objekta, arhitekturu, poziciju i funkcionalnost smo pripremali vie od godinu dana, pokuavajui da
ni sa jednim detaljem ne naruimo jezgro
centra grada. Kroz razne analize, miljenja
strunjaka iz svojih oblasti, kroz simulacije saobraaja i potencijalnih problema,
doli smo do projekta koji e zadovoljiti
sve aspekte graevinskog poduhvata projektovanog objekta. Primena savremenih
materijala i opreme koji e se ugraivati u
planirani objekat, zadovoljie najvie svetske standarde koji trenutno vae, kako u
stambenom tako i u poslovnom prostoru,
pa e na grad dobiti jedinstveni poslovni objekat po najviim svetskim standardima i po ugledu na sve velike evropske
metropole. Ovom investicijom elimo da
doprinesemo podizanju ugleda naeg grada i stanemo rame uz rame sa uvenim
prestonicama koje imaju sline objekte u
centru grada, rekao je oji.
Kako su se protesti u javnosti nastavili, gradske vlasti su odluile da pribegnu
potezu dostojnom Nuia. Umesto poasnog konzula Nikarague, u Novi Sad je
doao Predrag Tomi, poasni konzul Jermenije u Srbiji. Poasni konzul u crnom
odelu sa leptir-manom, kao da je upravo stigao iz opere, stajao je ispred pranjavog gradilita okruen Duanom Miladinoviem, direktorom Zavoda za urbanizam Novog Sada i Miroslavom Kopanjom, direktorom Zavoda za zatitu spomenika kulture. Neki od okupljenih graana su uzvikivali lopovi, bando, ruite nam grad, ubice grada... Besno su
pitali: Kada planirate da sruite sledei
spomenik?, pie portal 021.rs. Zbunjeni
i vidno uplaeni poasni konzul Jermenije je samo rekao kako je ovo sve u redu
ako se on lino, i drava Jermenija koju

predstavlja, neto pitaju. Zgrada koja treba da nikne na ovoj lokaciji, inae nosie naziv Pupinova palata. Da li, osim injenice da se nalazi na Bulevaru Mihajla
Pupina, ima neke druge veze sa slavnim
naunikom za sada nije poznato.
rue se i trare
Nekoliko dana kasnije, dodatni gnev
javnosti izazvala je informacija da e
ista graevinska firma Galens poruiti poslednje etiri trare u kvartu Rotkvarija u blizini eleznike stanice. Trare su decenijama propadale pred oima svih vlasti da bi na kraju sa njih bila
skinuta zatita drave i na njihovom mestu e nii jo jedan soliter. Poznavaoci
tvrde da pomenuta rma ima dozvole
za gradnju na jo nekoliko atraktivnih
lokacija u Novom Sadu. Sa druge strane
Galens je privatna kompanija u potrazi za atraktivnim lokacijama i protom,
to im nije za zameriti. Ali ima onih koji
su plaeni narodnim novcem da brinu o
optem dobru.
Ako elimo da budemo poteni devastacija gradskog jezgra nije izum trenutne naprednjake vlasti, ona ga samo
nastavlja. Sve je poelo ezdesetih i sedamdesetih ruenjem Jermenske crkve
i itavog kvarta na ijem mestu je izgraeno Srpsko narodno pozorite. Nastavljeno je za vreme demokratskog i potonjeg radikalskog vakta potpunom devastacijom gradskih etvrti Podbara, Salajka i Grbavica, gde su nikle na stotine
petospratnica bez mesta za parking i sa
fasadama sumnjivog kvaliteta ija se boja
sprala nakon prve kine jeseni. U meuvremenu, u uem gradskom jezgru bilo
je i drugih kontroverznih arhitektonskih
podviga poput trnog centra Lupus na
uglu Zmaj Jovine i Dunavske ulice, koji
peaci sa ulice ne vide, ali posmatraima
grada sa Tvrave lii vasionski brod koji
je sleteo u peaku zonu grada.
Za to vreme Podgrae, barokni gradi iz 18. veka u podnoju Petrovaradinske tvrave (biser koji bi iskoristio svaki evropski grad, a oni koji takve celine
imaju na njima obru milione evra godinje) propada usled viedecenijske nebrige. Novi Sad je kandidat za Evropsku
prestonicu kulture 2021.
ROBERT OBAN

REME
LISICAIDRAL
LJUBOMIR IVKOV
29
Veliko spremanje
Kad je moja tetka Nada umrla, ime nas je sve iznenadila
u svakoj skici, ne mora to niko verovati, ima neto dobro, ima
za jedan Uskrs, njena mlaa sestra a moja mati pitala me je

moda naredne godine bih li ja doneo magnetofon da mi ona
dabome i neto nedobro, i kad god nakon pet ili est skica
snimim neto kao denitivno, da ne moe bolje, to jest da ja
neto otpeva za uspomenu. Rekao sam joj da uspomena na

nju imam napretek, da nakupiu ih jo, i nikad je neu zabo-
ne mogu u ovoj inkarnaciji bolje, shvatim da na svakoj skici

ima neto ba dobro, a to zbog ukletosti stvaralakog pro-
raviti, ali emo svakako snimiti pesme koje ona eli. Od Mije
cesa i usled moje malo je rei nesavrenosti nikad ne ue u
uzajmim za ono doba dobar snima, ponesem gitaru, i u kujni moja majka otpeva Ti plavi, zoro bajna, glas joj nekim
konanu verziju. Milu mu pilulu, mora biti da i slikari, ak i

oni najvei, ili oni pogotovo, imaju tu muku izloe (ili ako
udom nije nimalo ostario, moda zato i eli da bude upam-
im se posrei prodaju) sliku, a u nju nisu ule neke vrlo do-
ena po njemu, a, evo i babe, poistio je talu i pred kraj druge strofe nam se u gumenim izmama neujno pridruio, ho-
bre stvari iz skica!

Chto v takom sluchae delat?
Nije li zaostavtina svakoga od nas odavno ve prekomerna

nepotrebna ili pak neizdrljiva?
ete li vi, gospodine, da otpevate neto za istoriju nae kune
umetnosti, to da ne, bez raspevavanja, vrake ili greke ot-
Nosim se milju da savesno utamanim sve ovo ime sam

prepunio kompjuter i police: ostaviti blinjima ili potomstvu
peva ovek Zora zori, petli poje, f-mol, molodec, hvala lepo!
Moj sestri, koji tad ide u moda trei ili etvrti razred vo-
svoje snimljene pesme ima smisla jedino ako bi se na tim pesmama moglo zaraivati i u trajnom odsustvu izvoaa, ova-
leo bi takoe da se nae na istorijskom snimku, ta e ti da

peva, nee da peva, nego hinjenim basom, jer nije jo mutirao, izgovori u mikrofon odseno kao da komanduje u jna:
ko, da se neko trecne sluajui moj glas ne verujem da bi s

moje strane bilo utivo. Moda bih mogao da potedim probrane instrumentale, i njih je tuta i tma, ima i u njima neto
Ovo je snimljeno hiljadu devetsto osamdeset i osme godine,

u Farkadinu! Spiker Ognjen Dakovi!
Kasetu sam sluao u vie navrata, ali otkako su mi roditelji umrli, oboje iste godine, nijednom vie nisam pustio snimak, iako sam pesme presnimio na kompakt disk: ne usuu-
osobeno i privatniko, ali, s druge strane, ima i opteg zvuka

ica, koje je moda mogao trzati i neko drugi. (Ali nije u pitanju ni samo muzika: zato nije udeeno da sa ovekom umru
i nestanu sve njegove line stvari?)
Proveo sam decenije svirajui i pevajui, ansambl Lole
jem se da sluam glasove onda jo zdravih ljudi, a kojih ljudi vie nema.
Tako ti je to kad ti se prvome u evoluciji prua prilika da
radi neto neprirodno i dosad neuveno sve donedavno
su sa ljudima zauvek umirali i njihovi glasovi. I fotograje
su novotarija, kad su umrli moji pradedovi i prababe, osmero
njih, bogo moj, njihova lica jo su obitavala u seanjima njihovih potomaka, i bila su jo kako razliita u razliitim memorijama; ve iza deda i baba ostale su fotograje, i to mogu
da gledam, moda i stoga to drim da slike mnogo vie lau
nego to uvaju neku istinu: sekunda u kojoj je nastala fotograja bi da odmeni, da potisne i da porekne sve druge trenutke u ivotu modela, tako to meni izgleda, uglavnom u fotograji ima manje osobenog i neponovljivog nego to ima
u svaijem glasu.
Ali ta emo sa mojom zaostavtinom, imam hiljade skica, mahom nedovrenih pesama i tema, na kojima sviram i
pevam, veliki deo tog vebaluka i samotestiranja obreo se
na kunim kompakt-diskovima, jer nije jo bio izumen usb,
tako da moj opus zaprema moda dve police, na nekima od
diskova je i samo po jedna stvar, uredno i ona evidentirana,
naziv pesme, datum, zato svojeruno nisam svaku stvar iz
koje sam izvukao pouku no odneo u kontejner? Pa zato to
snimio je etiri-pet ploa, gde sam veinu pesama aranirao,

na ploama sam pevao bariton i svirao terc-basprim, bee to
dopadljiv akvarel gde sam bio farba koja se uklapa u celinu,
ali sve je to raeno dumle. Sa svojim glasom i pevanjem suoio sam se tek kad sam od A. Sinjavskog u Filadelji pozajmio etvorokanalni magnetofon: neke stvari bile su mnogo
gore nego to sam pre toga mislio, druge su me pak prijatno
iznenadile, ali mi se vratila reenica koju sam detetom sluao dok bi pred mojim dedom kovali u zvezde neije pevanje:
Lepo peva, samo ga je gadno sluati!
VREME
REME 7. april 2016.
Da, napravio sam bio jednu prirunu porodinu kompilaciju, gde sam na cd bez pitanja i bez odobrenja ubacio i
jednu skicu koju je kod mene snimila vieglasno moja ker,
ubacio sam Ne me qui e pas u antologijskoj izvedbi moje
brane druice, ve pomenuti snimci iz kujne sa odjavom
spikera Dakovia takoe su se nali na cd, uz mnotvo mojih kratea za koje sam u ono doba mislio da me predstavljaju boljim nego to jesam; roditelji su u to vreme bolesni,
ali jo ne tako kako e biti, ja im to putam, moja mati uiva
i svakog novog artistu prehvaljuje, kad se uje sa kaua na
kojem je moj otac: Svi toliko lepo pevaju, a nema siromanije porodice!
KULTURA
30
Izloba
UMETNOU
O NAUCI
NA IZLOBI: Lomljenje leda, rad izele Nunjes
ri najznaajnije evropske naune

institucije udruile su se u jedinstvenom spoju sa osam kulturnih i naunih taaka Evrope sa
ciljem uspostavljanja novog modela povezivanja i predstavljanja nauke i umetnosti. Interdisciplinarnost kao nain razmiljanja, legitiman je model za pristupanje procesu koji bi mogao da bude logina
posledica razvoja oveanstva u 21. veku.
Okvir za realizaciju ovako ambicioznog i sloenog koncepta predstavlja
jedna od najuzbudljivijih evropskih inicijativa naslovljena Art & Science u kojoj je partner i Centar za promociju nauke (cpn) iz Beograda Evropska mrea
digitalne umetnosti i nauke. U pitanju je
veliki projekat saradnje (nansiran kroz
eu program Kreativna Evropa) a inicirala ga je najznaajnija svetska institucija
koja u svome radu spaja umetnost, nauku i nove tehnologije Ars elektronika iz
Linca. Pored sedam inicijalnih partnera
u koje spada i cpn, fokalne take projekta na kojima, zapravo, poiva itav koncept jesu tri najvee evropske naune institucije, cern, Evropska svemirska agencija (esa) i Juna evropska opservatorija
(eso), sa svojim grandioznim teleskopima

razbacanim po visoravnima pustinje Atakama u ileu. Iako donekle apartne i aktivne unutar projekta, tek u domenu naunog mentorstva ove ustanove zapravo
pruaju vrstinu i jasan karakter itavoj
strukturi. One, meutim, i same pokuavaju da u svome radu identikuju otiske
onih postupaka koje moemo pronai i u
naunim i u umetnikim istraivanjima.
Drugim reima, cern, esa i eso ele potvrdu svoje kreativnosti koja ih je dovela do
otkria Higsovog bozona ili interneta, da
navedemo samo ta dva, moda i najpoznatija, a sasvim krajnja sluaja.
Sa umetnike strane, osnovno jezgro
projekta ine etiri kruga otvorenih poziva za umetnike, koji donose mentorske
boravke u cern-u, esa ili eso-u, uz potonju
produkciju tako osmiljenih radova u razvojnom odeljenju Ars elektronike, FutureLabu. Tokom jednomesenog boravka,
umetnici razvijaju svoje ideje i radove sa
naunikom koji im je dodeljen kao mentor, shodno preferencama i zamislima. Njihovo zajedniko istraivanje zasnovano
je na unapred osmiljenim konceptima,
no krajnji rezultat zapravo umnogome
zavisi od uspostavljene saradnje, i realnog dodira i razumevanja izmeu umetnika i naunika.

univerzalno svata
Izloba Art & Science koja e se odrati u Galeriji Podroom Kulturnog centra Beograda od 7. do 27. aprila 2016, predstavlja premijernu izlagaku aktivnost
ovog projekta u kojoj se susreu radovi
domaih umetnika, pobednika nacionalne selekcije za 2015. (Aleksandra Jovani,
Bogdan Stefanovi), sa delima gostujuih
umetnika, priznatih imena svetske Art &
Science scene.
Prva zvezda izlobe svakako je britanski studio Universal Everything, koji
od 2004. godine vodi umetnik i dizajner
Met Pajk. Poznat po komercijalnim radovima za najvee svetske korporacije poput Epla, Majkrosoa ili Vodafona, studio uspeno balansira u kombinovanju
klasinih umetnikih elemenata savremenog plesa i zvuka sa mehaniziranim
strukturama koje zadravaju unutranji
humani karakter. Universal Everything
se na beogradskoj izlobi predstavlja sa
dva video-rada (Walking City, Presence),
REME
31
Izloba Art & Science u Galeriji Podroom Kulturnog centra Beograda,

koja se otvara u etvrtak 7. aprila, donosi radove domaih i stranih
umetnika nastale pod mentorstvom naunika i sa ciljem uspostavljanja
novog modela povezivanja i predstavljanja nauke i umetnosti,
a realizovane u saradnji sa CERN-om, Evropskom svemirskom
agencijom i Junom evropskom opservatorijom
Figurice sa 3D tampaa, Studio Universal Everything
kao i sa armadom robotinih gurica napravljenih na 3D tampau Voxel Posse.

Veoma zanimljivu, multifunkcionalnu
i intrigantnu instalaciju predstavlja rad
Vernera Jauka iz Austrije, profesora Tehnikog univerziteta u Gracu. Njegov iHome nije samo mali raj za svakog potenog
trebera kome umreavanje predstavlja
vrhunac ivotnih zadovoljstava. Autor, zapravo, obrnutim postupkom tretira hedonizam kao elementarnog pokretaa ovekovih postupaka i naela, koji, u spoju sa
svim raspoloivim tehnologijama, denie i odreuje ambijent koji ovek ispunjava, odnosno ambijent koji nas ispunjava,
u zavisnosti od perspektive.
Velika instalacija intimnog prostora u
dijalektikom je odnosu sa delikatnom
postavkom Portugalke izele Nunjes posveenom jednom od najveih globalnih izazova klimatskim promenama
i topljenju ledenih polova. Broj koraka
i nogu koji zauzimaju podnu projekciju
njenog rada Break the Ice naizmenino
stvaraju ili uruavaju led; bez direktnog
kontakta, u stanju smo da kontempliramo nad istom belinom ledenog pokrivaa: pod naim nogama, meutim, led
VREME
REME 7. april 2016.
Architectural SonarWorks, rad Sedrika Brandilija
nestaje uz krckanje koje stvara eho negde duboko u naoj s(a)vesti...

makromikro kozma
Iz Francuske nam dolazi Sedrik Brandili. Njegov Architectural SonarWorks minuciozna je partitura napisana nad mapama velikih gradova. Zvuk boji i daje punou prostoru ispunjenom objektima koji
su od prirode sainili urbane celine naih
naseobina. Koliko je grad vei a njegova
struktura sloenija, time se i njegov zvuk
iz ravnih tonova seli u prostore sloenih
zvunih zapisa.
Domai radovi tretiraju pitanja makro
i mikro kosmosa. Imaginarne mape Aleksandre Jovani nude lina sazvea, skupove zvezda denisane na osnovu kratkog upitnika koji svaki posetilac popunjava pre ulaska u sam rad. Tako sainjena
sazvea zapravo komuniciraju sa okvirima i temama drutva i vremena u kojima ivimo. Posebnu vrednost Aleksandrinom pristupu prua injenica da je autorka najpre zavrila osnovne studije na
Matematikom fakultetu, a zatim i doktorirala digitalnu umetnost na beogradskom Univerzitetu umetnosti.
Mladi Bogdan Stefanovi (1993), student

master studija novosadske Akademije, u
svojoj Odaji frekvencija hvata nevidljive estice i zvukom obeleava interakciju
ljudskog tela u naizgled praznom prostoru
naseljenom nevidljivim esticama. Takva
realnost je umetnik to naglaava izvan
granica nae percepcije, i zato je neophodan pokuaj izmetanja iz datosti kako
bi se sagledala sredina koju zauzimamo.
Izloba u Galeriji Podroom izuzetna je
prilika da se naa publika susretne sa radovima i pristupima koji nisu u dovoljnoj
meri zastupljeni niti prepoznati u naoj
javnosti. Iako nekolicina umetnika iz Srbije ima zavidnu reputaciju na evropskom,
pa i globalnom nivou (Dragan Ili, Nataa Teolovi, Boromir Doringer), stie se
utisak da je ono to nedostaje zapravo organizovana, sistemska podrka umetnicima koji hrabro zalaze na teritoriju savremene nauke. Deluje, stoga, da je Evropska
mrea digitalne umetnosti i nauke pravi
okvir za smetaj ovakvih i srodnih postupaka kojima, mogue je, moemo denisati prostor, vreme i izazove evropskog
dvadeset i prvog stolea.
DOBRIVOJE LALE ERI
Esej: O knjizi Mirka Kovaa Vrijeme koje se udaljava
32
Njegova dua (le)bdi nad

Kova je vratio dug svakom prijatelju. O tome svedoi i ova, poslednja Mirkova
knjiga. Knjiga koja se koleba, njie izmeu memoara, autobiograje i romana
Pie: Boo Koprivica
oeu iz kornera, iz efea: Kako Kova

pokazuje nostalgiju na gospodski,
diskretan nain za gradom u kome
je iveo tridesetak godina. Iako je iz Beograda izgnan od faistike vlasti i kulturne arije. One arije iz Andrieve kasabe.
Kova je u mladosti proveo desetak dana
u Neuropsihijatrijskoj bolnici na Guberevcu da bi se oslobodio vojske. Na kliniku ga
je primio (njegov) prijatelj dr Ili. Bio je lipanj. Kova je prozor s reetkama drao
stalno otvoren. Cvjetale su lipe. U nozdrvama i pluima osjeao je ugodan miris.
Kova kae da sjeanje na Beograd sve
vie bledi, ali da je u ovom gradu imao velike prijatelje, ljubavi, udesne dogaaje...
Miris lipa, koje su cvjetale uz prozor
umobolnice ostao je kao neki stih u njegovoj dui. Kad je osjetio miris lipe daleko od Beograda u drutvu novih prijatelja, Kova je zaplakao. Suza(e) kao nebo
nad Berlinom. Kova je vratio dug svakom prijatelju. O tome svedoi i ova, poslednja Mirkova knjiga. Knjiga koja se koleba, njie izmeu memoara, autobiograje i romana. Memoari nije to u Kovaevom (knjievnom) nervu.
Kao djearac on je letnje ferije, najmanje dva, tri tjedna provodio kod bake u
Klobuku, u Hercegovini. Baka je drala
pele, nekoliko konica. Jedno jutro roj
pela iz jedne konice pobegao je u umu.
Baka i djeak nali su roj na jednom drvetu. I pokuavali da onomatopejom vrate
pele u dubovinu konice r-r-r-r-r-r-r-r-rr-r-r-r-r. Ali nije ilo. Onda se Kova sjetio
pjesme svog duhovnog oca Tina Ujevia
i poeo da govori stihove:
U prozore i vratnice
Lupa bura tmurnih ura
Dru male dvokatnice
Bura. Bura. Bura. Bura.
Tada je nekoliko pela umiljelo u ljubicom namirisanu dubovinu, a za njima je
slono uletio cijeli roj.
Kad smo vrcali med to nam je bila najrodnija dubovina, pa sam taj eliksir nazvao medom poezije.
Ovo je denitivno roman. Sad bi se otrgla fusnota o pelama, od Vergilija do Osipa Mandeljtama. Teko je odoleti:
Uzmi na sreu iz mojih dlanova
Malo sunca slatkoga meda
Kao to naredie pele Persefone (...)
Uzmi za sreu divlji poklon moj
... kolajnu od mrtvih
Pela to med pretvorie u sunce.
U dugim montenegrinskim razgovorima BeogradRovinj Kova je priao da
prije nego to sjedne za radni sto, proita nekoliko pjesama. I ostane mu u sluhu jedan stih, kao kristalna nota, koji se
ponavlja ceo dan.
Nije sluajno Kova izabrao stih eslava Miloa:
Nisam znao da brda
Berklija bie poslednja.
Znao je Kova da odlazi...
Imao je Kova jo jedan ritual bez kojeg nije mogao: gledao je kroz prozor na
puinu kako plovi neka brodica, a neki
tanker nestaje na obzoru. Znao je da netko to gleda poslednji put. Spokojno diu
mora grudi... Slutio je da se blii taj dan.
Kova je reio da ode otmeno. Viteki. Da
ostavi svedoanstvo o prijateljima. Kao
kd i kao san. Da stavi ig na to prijateljstvo. Jer sve iezava, a ostaje samo prostranstvo zvezde i sam Kova.
Ostali su portreti njegovih prijatelja.
I ja za ovu priliku izdvajam etiri: Torija
Jankovia, doktora Ilia, Leonida ejke i
Dragana Lubarde. Al evo pre prvog portreta jedna fusnota.
Kova je svojim najboljim prijateljima
Kiu i Pekiu bio odan i u anru bolesti.
Kad mu je dijagnosticiran rak Kova apkunski i sjetno veli: Bota, zar bi bilo u
redu da izneverim Danila i Peku... Ili: Na
lakom vazduhu aute rastvori bisera bol,
/ U plavu plavu boje modrine mora upila

se so. Jeste to prijateljstvo bilo isto, veno, ko biser, bol, so, more.
Kao vaan deo linog prtljaga Kova je
u hladni Rovinj, zima 1991, doneo fasciklu
(fascikle) sa poutjelim listovima, njegovim i njegovih prijatelja... U tim fasciklama bila je ispisana teka. Teka kupljena u
Veneciji. Teka se rimuje sa ejka. Listovi
iz rokovnika, rei, rei, rei na lekarskim
receptima, kafanskim raunima.
Torija Jankovia upoznao sam kao djeak, letnje ferije u Beogradu. Moj brat Vojin bio je prijatelj sa Dujom i Pavlom Vuisiem. A Tori je sa Vuisiima bio kum, mislim, u svakom sluaju prijatelj.
Voleo sam prvi igrani lm ike Pavlovia Povratak, o beogradskom podzemlju. U tom lmu igralo je pola lanova Mediale: ejka, Lubarda, Ljuba Popovi. Igraju (i) na fudbalskom igralitu po
snegu. Za taj lm Tori je napisao odlian
scenario. Jankovi je bio glumac, reija
e doi kasnije. Bio je lep ovek s nekom
sjetom na licu i cininim, podrugljivim
osmehom...
Kova (u romanu) otkriva Torija kao
pesnika neobinog dara. Nije eleo da
objavljuje pesme. Pisao je za svoju duu
i ubrite. Tori je bio zaljubljen u studentesu Muzike akademije (ili je to bila njegova opsesija sa kutijom za violinu). Kova je video Torija, u jedno predveerje, ispred ulaza u Radio Beograd. Bio je
usplahiren. Video je studentkinju kako je
nestala u vratima Katolike crkve Sv. Petra u Makedonskoj ulici. Pohitali su njih
dvojica do crkve. Nigdje ive due. Sluba
je bila zavrena. Tori je iz ruke na konobarskom raunu napisao pesmu i hteo da
je stavi na oltar. Kova mu je istrgao, oteo
taj papiri. I u praznom hramu proitao
pjesmu. ujem Kovaev glas u crkvi:
Trepnuh ne videh
kako si ula u moj ivot,
voljena
REME
33
ovim gradom
Zaspah, ne videh
velianstveni dogaaj.
Sad sam budan,
ekam da me poljubi u usta
Ona ili Smrt,
obe su moja ljubav.
Trepnuh, ne videh,
zaspah zauvek.
Nekoliko dana posle Mirko na terasi

Gradske kafane stavlja ruku na rame
Toriju, eli da mu estita. Tori izmakne
rame i prijateljska ruka ostaje da visi.
Pokrali su me braa Hrvati, bolji je
moj lm.
Iskopnilo je prijateljstvo.
Osam godina kasnije na terasi hotela

Argentina u Dubrovniku glumac Ljuba
Tadi stavlja ruku na rame Kovau: Ubio
se Tori Jankovi, moja kragujevaka budala... Znam da ste bili bliski... Kova je
hitro ustao od stola i spustio se do stijena na morskoj obali. I plakao. Nikad mu
Tori nije bio blii. Da srce
srca se postidi, da
groznica pokrene val morski.
Tvoj mrtvi zarunik

sin Ljubavi.
Prijateljstva kopne kao snijeg.
To su rei Kovaevog oca. Prijateljstvo Torija i Mirka poelo je da bledi zbog periferijske
konobarice, lepe Zoje, koju je
Tori, u tajnosti, prstenovao.
Iako se gotovo vie nisu viali Tori je dao Mirku na itanje scenario za film Krvava bajka. Kova je imao
neke primedbe na scenario i to je Torija kosnulo:
Ne elim od tragedije da
pravim grotesku. Ja volim svoj narod. Kova je
ve stekao filmsku slavu. Film Bate engia po
Mirkovom scenariju bio je
kandidat za jednu od nagrada u Kanu, ali su te 1968. studenti poistili festival kao malograansku paradu. Film Krsta Papia Lisice,
po Kovaevom scenariju, dobio je Zlatnu arenu u Puli, a
Torijeva Krvava bajka
Srebrnu
arenu.
Foto: Goranka Mati

VREME
REME 7. april 2016.
34
Strane fakte o smrti prijatelja Kova

je saznao sutradan: Tori je zabio viljuku
u venu leve ruke, a drugu viljuku u venu
desne ruke i skoio sa estog sprata. Kova majstor (opisa) suicida, kad je eleo da
napie nale povesti o Toriju Jankoviu iz
hrpe poutelih listova izronila je Torijeva
pesma iz njegove mladosti. Pesma nema
naslov, a mogla bi imati Moje srce se die
i krila mu niu:
Kad sam jutros ustao
I priao do otvorenog prozora
Svoje sobe na jedanaestom
spratu solitera
Pogledao sam svoju brau blizance
Kako slatko spavaju
Pomislio sam da bi najbolje bilo
Izai kroz prozor sa jedanaestog
sprata na trotoar
Jer vrata spavae sobe kripe
Mogao bih probuditi brau.
Kako je Georg Trakl proitao pesmu, u
pismu Elzi Lasker-iler kae da mu je ao
to nije autor ovih stihova, to ne znam.
Niko ne zna. I nikad nee saznati...
Leonid ejka bio je strastven pua i na
kutijama cigareta ostavljao je likovne zametke crtee-minijature koje je nazivao
Otkucaji srca. Kova u portretima prijatelja biljei i svoje otkucaje srca. S radou. S
uitkom bola. I vedrine, prosvetljenja. Kova je voleo crtee svojih prijatelja. Reljia, ejke, Glavurtia, Lubarde, skicu-crte
za sliku Bobe Mati. Jedno vreme Kova
je iveo u zgradi, tik uz hotel Maestik.
Krenuo je da izae iz stana i gotovo mahinalno uzeo blok sa spiralom, sa vrstim
papirom. Blok za crtanje.
Kod kina Jadran video je ejku kako
pilji, zuri u plakat nekog Felinijevog lma.
Ne mogu da proitam imena glumaca.
Pa nisu ba itljiva...
Kova je pozvao ejku da sjednu Kod
konja i poklonio mu blok: Dobar je za tvoje crtee-minijature.
Ali ja vie ne crtam, ponekad ne oseam ulo dodira... esto sanjam, ali samo
jedan san uticao je na moje raspoloenje.
Sanjam kako mi ispadaju zubi. Budim se
u vruici.
Ali pre neku no, ejkin san je postao
java. Njegovi zubi, bljesnuli su rasuti po
jastuku. ejka je pred Mirkom otvorio
eljust. Bila su ostala dva klimava zuba:

San je ostavio ova dva zuba da bi imao
razlog da se vrati. Kako bi rado Luis Bunjuel uneo ovu scenu i ejkin monolog u
neki od svojih lmova.
Pred lekarskom komisijom ejka je dijagnosticirao do sitnih detalja svoju bolest galopirajui tumor mozga: Meseina mi dredi u glavi kao seivo. Pred tim
galopom lijekovi kasne za pedalj vremena.
Leonid ejka umro je 15. decembra 1970.
Posle ejkine sahrane sluao sam na Filolokom fakultetu kako Vasko Popa govori pesmu Lonja ejka:
Sedi pred platnom u plamenu
Nasred basnoslovnoga
Dvanaestougaonog biljura
Otpija s asa na as
Krv to mu se penje
U peanom satu na stolu
Oko glave mu stalno krue
Kutije pune munja otrovnica
Miluje krestu divnoj adaji
Otima joj kiicu iz eljusti
I ui je da se repom krsti
Kroz dvanaest prozora
Gleda u nepokretan predeo
Dosta slian zemaljskom
Gleda naime sa onog sveta
Lestvice kojima se penje
Onamo iz dana u dan
Pod jezikom krije
A sad ujte Mariju udinu, za ejku:
Sada je spreman jer mu je dua
do zvjezdanog
ogledala stigla, tamo se nastanila
i sanja njega
koji luta i umire na tragu
to ga je sam ostavio...
Danilo Ki 17. decembra objavio je u Politici esej o svom prijatelju. Slova su bila
toliko sitna da se tekst morao itati s lupom. Danas ni s lupom ne moe nai slikara i renesansnog mudraca kakav je bio
Leonid ejka.
U pismu Dolores ae ejka opisuje sahranu svoje majke: ... i dok su drugi gledali u koveg koji je leao na zemlji ja sam
video granje, znao sam poto moja majka vie nije telo ona je to utanje u granama. Leonid ejka je vetar u kronjama
drvea i ubrita Beograda. Njegova dua
(le)bdi nad ovim gradom. Beli, beli sneg do
bola jede oi.
Poglavlja o dr Iliu su meu najzanimljivijim, najboljim stranicama Kovaevog romana. Kovaev prijatelj radio je u Neuropsihijatrijskoj bolnici. Taj udni lijenik bio
je na glasu u Beogradu, kao darovit lekar
koji je imao naune i literarne ambicije.
Mada su neki govorili da je dr Ili lui od
svojih pacijenata. Kova je kasno nou dolazio u bolnicu, gde je dr Ili imao svoje kazalite, a on je bio pisac i reditelj. U svojim
radovima koristio je dokumentarnu grau, hroniara bolnice. U toj klinici leili su
se pisci Petar Koi, Duan Srezojevi. A
Vasa Pelagi je u toj lijenici napisao knjigu Umovanje zdravog razuma.
Ili je u svojoj praksi igrao na veliki rizik, pa je jednog pacijenta odmah po dolasku u bolnicu ubedio da je begunac iz
ehovljevog Paviljona broj 6 Ivan Dmitri Gromov. Isti taj pacijent u kazalitu
dr Ilia dobie ulogu Petra Koia. Ili e
preuzeti i posao kostimografa.
Opis smrti Petra Koia moe se meriti
sa najboljim stranicama koje je Kova napisao. Godina je 1916:
U Kunibertovu kulu Koi je doao nakon to je njegovu sobu pogodila granata,
ali je pisac proao bez ogrebotine, samo
mu je prah maltera pobranio lice, utrao
je u hol, uzvikujui da su ga Austrijanci i
ovdje pronali. Bolniarka Mara smjestila je pacijenta u kulu gdje je ubrzo umro.
Na samrti Petar Koi snano je disao
protok zraka kroz glotis, stvarao je glazbu, zvuk zapravo vieglasje samrtnog ropca to su luaci oko njega oslukivali kao
kakvu glazbu. Sve vrijeme dok su grevi
smrti titrali na njegovom licu umirui se
osmehivao. im je Koi izdahnuo jedan
je luak skinuo njegove arape (i) navukao ih na ukoena, hladna pokojnikova
stopala. Jedan luak kleknuo je i sabrano sklopio pokojnikove oi, pomilovao ga
po glavi i rekao:
On jadnik u nevrijeme ide gologlav?
Napolju je toplo, uzviknuo je drugi.
Nekoliko luaka, meu njima je bio jedan koji je umislio da je Isus Hrist, odnijeli su telo Petra Koia u bolniku kapelu.
REME
35
Kapela je bila prazna... Na sredini kapele

bila su tri spojena stola pokrivena starim
novinama. I dok su luaci stavljali Koia na stol iz njegovog depa ispala je jabuka i otkotrljala se prema kutu gdje su
stajale slike svetaca skinute sa zida... Nitko od prisutnih nije potrao za jabukom.. jedino
je onaj bolesnik koji bjee umislio da je Isus podigao jabuku sa zemlje i
rekao da ta voka pripada samo bogovima i pozvao luake da izau iz
kapele...
Kada su liioci uli u
kapelu i poeli sa kreenjem nisu nimalo bili
zaueni to je na stolu
leao mrtvac, pa su ga
samo prekrili starim novinama, nije im
smetao tu na sredini kapele, ak su stolovi koriteni da se na njih stave manje dvokrake stube, kad se bijelio strop.
U predahu dok su liioci uinali otkrili su pokojnika... jedan je moler popravio
i zasvrdlao brkove umrloga...
Majstor Kova na delu, majstor lirske
groteske kao da pie lmsku scenu za Federika Felinija. Koia i njegovog dvojnika igrao bi Rod Stajger, a dr Ilia Donald
Saterlend.
Crte tuem Prijatelji pod staklom zauzima posebno mjesto u Kovaevoj radnoj sobi u Rovinju. Portret Dragana Lubarde napisan je kao istorija jednog crtea.
Ili kako je nastajao taj crte 14. oujka, 14.
marta 1967. u Beogradu. Dragan dri pero
za tu i uti dva sata, jer pero ne trpi rei.
Crte je zapoet u Gradskoj kafani vide
se glave dva prijatelja... A onda su preli u
hotel Maestik, na sto su stavili nekoliko metalnih novia. To nije dovoljno ni
za jednu kafu, gladni su. Deluju poznanici, prijatelji, i svako nekim delom tela ili
kostima postaje detalj crtea. Samo za likovnog kritiara lista Komunist nema
mesta. On je nita, govno, kae Lubarda.
U hotel ulazi jedan otmen gospodin, jugoslovenski konzul u Njemakoj, Dalmatinac, prilazi njihovom stolu i zamoli Lubardu da otvori mapu, njegov uveni blok.
Konzul izabere nezavren crte.
Taj je skuplji jer mi uskraujete zadovoljstvo da ga zavrim.
VREME
REME 7. april 2016.
Onda, odustajem.
U redu, kae Lubarda.
Konzul se ali, ceni Draganovu otmenost. Sad su dvojica prijatelja vlasnici malog bogatstva i prelaze u restoran. Gozba
od delicija. Pahulje snega doekale su ih na
izlasku iz Maestika i kree
odiseja po beogradskim kafanama. Crte je zavren u
noobdijskoj kafani Zmajko u Drinievoj ulici. U
est sati ujutro. U to doba
trepere ivci i neko uvek
pokua da napravi scenu.
Poznati satiriar i cinkaro
prislukuje razgovor dvojice
prijatelja. I provocira. Mirko
bi to reio tuom. Dragan
ga stiava: ritualno, poklanja mu crte. Kae Kovau
da ne bi nikad zavrio crte da on nije bio
dan i no pored njega. Ja ne poklanjam
crtee jer su krvavi, iupani iz utrobe.
Tako je Lubarda, odrastao u domu za ratnu siroad, crtao i iveo. Igrao je do poslednjeg daha. Znam to, igrao sam s njim lopte na Kalemegdanu. Pamtim jedan njegov
gol oksfordom, iz mrtvog ugla, na moj ps
preko celog igralita. Lopte smo, taj dan,
igrali po velikom pljusku.
Dan uoi Mirkovog odlaska u Zagreb,
Lubarda ga je zamolio da odu na sahranu
njegovog prijatelja. To je bio pjesnk Ajti.
Taj tihi, sjetan ovjek sjedio je esto pored
Dragana u Kolarcu. Jednom je, nehotice,
prosuo tu po Draganovom crteu. I to je
jedini Lubardin crte sa crnom mrljom. I
taj crte kupio je konzul, Dalmatinac.
Zar se ne plaite te mrlje smrti?
Ja u toj mrlji nita zlokobno ne vidim,
samo oseam bol dok gledam taj crte.
Dragan je bio ubeen da je galopirajua bolest njegovog prijatelja poela kad se
tu prolio po crteu. A tu brzu smrt Lubarda je predvideo.
Napustili su salu za kremaciju pre nego
to su grobari spustili koveg s pesnikovim telom. Otili su do Tamajdanskog
parka i sjeli u batu Poslednje anse. Simpatian deak priao je njihovom stolu i
zagledao se u Draganovu bradu. Lubarda
izmeu Leonarda i Dostojevskog. A kad
je mlada, zanosna mama dola da odvede deaka, dvojica prijatelja poela su da
vragolane. Prvo Lubarda: Malo smo alosni, majko. U ovom asu na se pokojni
prijatelj pri na rotilju. I Kova u terci:

Cvri telo. Mama je uzela deaka za ruku,
nasmeila se, znala je da dva erotomana
gledaju za njom. Dragan je otvorio blok
naao crte sa Ajtievom mrljom. Mrlja
kao hijeroglif. I na crnu mrlju stavio dlan.
Selidbu u Rovinj Boba i Mirko pripremali su u tajnosti. Mirko se bio sklonio u
Bobin atelje na Zvezdari, kod njene porodice. No prije odlaska Kova je poelio
da odu do stana, u naselju Medakovi, mislim Brae Srni 6. Da li e tu jednom stajati neka ploa: Ovde je iveo veliki pisac
Mirko Kova... To je poslednja beogradska adresa. Mirko je seo u kola maskiran,
da izbegne da ga prepozna neki radikalski etnik. Nije imao snage, pre srca, da se
popne do radne sobe u gornjem delu ateljea. Odjeknuo je telefon u praznom stanu.
Boba je dala znak Mirku da ne dira telefon,
a on je stiao zvonce i podigao slualicu.
Zovem iz groba.
Ni ja vie ne stanujem ovdje.
I ovde je pusto i mrano. Jo nam prete da e nam prekinuti telefonske veze sa
ivim svetom.
Tako su razgovarali samo Kova i Lubarda. Jo su progovorili po koju re, a
onda su glasovi poeli da se udvajaju, zakralo je, i Mirko je spustio slualicu. Bio
je radostan to je poslednji ovek sa kojim je razgovarao u Beogradu bio njegov
prijatelj, Dragan Lubarda. A nisu se uli i
videli dve cele godine. Tko je to tako uredio? Ne znam. Netko jeste...
Kad sam od Kovaa dobio na ruke rukopis romana Vrijeme koje se udaljava pozvao sam Lubardu da ga obradujem. Ve
poslije prve reenice: To je Mirko... Nene-ne. Prestani. To me uzbuuje, srce e
poeti da damara, ne mogu da izdrim...
Dragan Lubarda, taj genije linije (i beline), koji je presudno uticao na neke darovite studente na Likovnoj akademiji, nije
dobio u Beogradu monograju. Ali je dobio vie od monograje, portret koji je o
njemu napisao Mirko Kova. Med poezije jednog crtea kojim ga je darivao Mirko Kova, njegov prijatelj.
Jedino e prijateljstvo i ljubav sve
nadiveti.
I meni je u pluima ostao onaj miris lipe.
Ili da zavrimo veselije.
Pa krenuemo u nesanici
Da se skrijemo na stanici.
Adio Vam jor Kova.
Intervju: Danilo Bekovi, reditelj
36
Potraga za samurajima
Nema nijednog velikog istorijskog dogaaja iz prolog veka koji se nije najdirektnije dotakao
Miloa Crnjanskog: u Prvom svetskom ratu je vojnik u austrougarskoj armiji, izmeu dva
svetska rata je veoma aktivan ne samo u knjievnom ve i u politikom ivotu, pred Drugi
svetski rat je na diplomatskom poloaju u Berlinu i Rimu, tokom Drugog svetskog rata je pri
izbeglikoj vladi u Londonu... Zato je pria o njegovom ivotu pria o njegovom vremenu
obzirom na to da je debitantski igrani lm Danila Bekovia Mali Budo

jedan od najgledanijih lmova nae
kinematograje, spekulisalo se da e njegov drugi lm biti Mali Budo 2, i da e se
gledaoci regiona opet smejati dogodovtinama mladog Crnogorca u Beogradu. Meutim, Bekovi se nedavno pojavio sa dugometranim dokumentarnim lmom Crnjanski o ivotu ovog klasika srpske knjievnosti, dakle s formom i temom od koje
se ne moe oekivati da dostigne popularnost Malog Buda.
Crnjanski je premijerno prikazan krajem prole godine na festivalu Prvi kadar u Istonom Sarajevu, a zatim prolog meseca u Parizu na lmskom festivalu Evropa oko Evrope. Srpska premijera
je najavljena na festivalu Beldoks u Beogradu, ovog maja. Kad e biti premijera
drugog igranog lma Danila Bekovia, Jesen samuraja, ije je snimanje na polovini
ne moe se precizirati.
VREME: Ekranizacija ivota Miloa Crnjanskog ima manje anse na
veliku gledanost od prie o junaku
Malog Buda...
DANILO BEKOVI: To ne znai da
je ivot Miloa Crnjanskog manje zanimljiv! Mi ga znamo kao velikog pisca i
pesnika, a on je bio i diplomata, novinar,
avio-entuzijasta, uesnik u dvoboju, fudbaler, slikar, knjigovoa, profesor u srednjoj koli... Njegov ivot kao da je pria
nekog avanturistikog romana.
Zato onda niste snimili igrani lm
o njemu pa da ljudi saznaju ko je Crnjanski? Zato dokumentarni lm,
kad je to manje popularna forma od
igranog?
Dokumentarni lm nam je omoguio
da govorimo o celom ivotu Miloa Crnjanskog. U igranom lmu bi morali da
se opredelimo za neku epizodu iz njegove biograje, a to nismo eleli jer bi neto
Foto: Marko Rupena
REME
37
vano sigurno ostalo neizgovoreno. ivot Crnjanskog je nemogue razumeti

bez istorijskog konteksta, a to je lake i
tanije pokazati u dokumentarnoj formi. Nema ni jednog velikog istorijskog
dogaaja iz prolog veka koji se nije najdirektnije dotakao Miloa Crnjanskog: u
Prvom svetskom rat je vojnik u austrougarskoj armiji, izmeu dva svetska rata je
veoma aktivan ne samo u knjievnom ve
i u politikom ivotu, pred Drugi svetski
rat je na diplomatskom poloaju u Berlinu i Rimu, dva najzanimljivija grada u
tom trenutku, tokom Drugog svetskog
rata je pri izbeglikoj vladi u Londonu...
Zato smo njegovu biograju posmatrali
kroz iru sliku istorijskih dogaaja. Bavili
smo se i time ta je znailo biti Preanin
u Austrougarskoj, zatim velikim lomom
koji se desio u kulturi Evrope nakon Prvog svetskog rata... Na primer, taj period
u istoriji Srbije kao da je izbrisan iz nacionalne svesti mislim da nam je blii Prvi
srpski ustanak nego tih nekoliko decenija
izmeu dva rata. Takoe, nepoznat nam
je i ivot u emigraciji u prvim decenijama
nakon Drugog svetskog rata. Mi znamo
ta emigracija znai danas, ali kako je ivela naa dijaspora etrdesetih, pedesetih
ili ezdesetih godina prolog veka, gotovo
da se ne zna. Ne zna se ni do koje mere je
povratak Crnjanskog u zemlju bio uslovljen istorijskim okolnostima. Pregovori su
trajali godinama, on se dvoumio, trebalo
je saekati pogodan momenat da ljudi u
vrhu komunistikog reima prihvate povratak oveka koji je bio povezan sa izbeglikom vladom i sa kojim su se izmeu
dva rata mnogo sukobljavali. Crnjanski je
voleo da se mea u politiku, a i iz njegovog dela se moe proitati jasan politiki
stav o periodu kojim se bavi na primer
u Dnevniku o arnojeviu i u Seobama,
a najvie u Lirici Itake. Eto, u tom smislu
pria o njegovom ivotu nije samo pria
o njegovom ivotu.
Da li se lm bavi i knjievnim delom
Miloa Crnjanskog?
O njegovom delu u lmu govore strunjaci, onoliko koliko je to bilo mogue u lmu od sto minuta. O Crnjanskom su napisane cele biblioteke, ali lma koji bi se
bavio njegovim ivotom, koliko ja znam,
nema ili bar nema odavno. Svaka njegova knjiga bi mogla da dobije poseban lm
i kada bi svaka dobila onoliko vremena
VREME
REME 7. april 2016.
koliko zasluuje, morali bismo da napravimo ceo serijal.

I ta u svoj toj prii o Crnjanskom
moe da zainteresuje uglavnom mladu publiku Malog Buda?
Crnjanski je pisac za mlade, pisac mladalakih zanosa, rodoljubivih i ljubavnih,
a poeziju najvie itaju i najvie piu mladi
ljudi. Ako reditelja Malog Buda zanima Crnjanski, ne vidim zato ne bi zanimao i njegove gledaoce. A oni stariji, koji ga poznaju na osnovu njegovih knjiga, videe Crnjanskog kako ga nisu zamiljali. uo sam
priu da je jednom u Londonu Crnjanskog
upoznao neki na ovek. Kau mu: Ovo
je Milo Crnjanski, a on kae: Nemogue! On je visok i plav! I ini se da je to bio
est sluaj, da su njegovi itaoci esto bili
pomalo iznenaeni kada bi ga videli uivo. Pisac Crnjanski je, izgleda, bio neto
vii od oveka Crnjanskog.
Mali Budo je svrstan u repertoarski
lm, to podrazumeva veliku gledanost u bioskopima. Zato ste uopte
snimali repertoarski lm u zemlji
bez bioskopa?
Repertoarski lm je jedna od najjaih
tradicija naeg lma. Filmovi Slobodana
ijana i Srana Dragojevia na primer
su rado gledani, a spadaju u nae najbolje lmove. Otkako se umesto repertoarski pojavio udan termin komercijalni lm, lm koji prodajom karata isplauje svoju proizvodnju, to postala neka peorativna kategorija. Hoe se rei da nita
to je komercijalno uspeno ne moe biti
i kvalitetno. To to je neki lm rado gledan, ne oduzima nita od njegovog kvaliteta. to se tie bioskopske situacije u Srbiji, kao to svi znamo, ona nije sjajna. Beograd nema problem sa bioskopima, moda ih ak ima vie nego pre. Multipleks
u Trnom centru Ue ima 11 sala, tu su i
sale u Delta sitiju, Rodi, Domu sindikata,
i Takvudu, bioskopske sale imaju Kolarac,
Kinoteka, Dom omladine... Sad je i Panevo dobilo multipleks. Ali postoje gradovi
u Srbiji koji nemaju nikakvu bioskopsku
salu, ili su one jako loe. Mi smo sa Budom
proli skoro celu Srbiju i videli da ima mesta u kojima nikad nije vieno bioskopsko platno, u kojima je bioskop putujua
atrakcija kao to je bio u vreme brae Limijer. U Sremskoj Mitrovici je lm prikazan u sportskoj hali, Valjevo nema nijedan, a abac ima jedan mali bioskop koji
ne moe da zadovolji potrebe tog grada.

U 21. veku je nezamislivo da grad nema
bioskop. Isto kao to se podrazumeva da
imate tekuu vodu i struju, tako se podrazumeva da imate i bioskop. To nije ni toliko skupo niti toliko neisplativo da jedan
grad od 100.000 stanovnika ne bi mogao
da podnese taj teret.
Mali Budo se voli zbog humora i
zbog crnogorskog mentaliteta. Ocenjeno je da posle lmova ivka Nikolia jo nije bilo lma koji daje autentinu sliku o Crnogorcima. Scenario ste pisali Dimitrije Vojnov i vi.
Vi ste roeni u Podgorici?
Jesam, tamo sam zavrio i osnovnu
kolu i gimnaziju, to znai da imam neposredno iskustvo za Malog Buda. U crnogorskom mentalitetu se susreu realizam i joneskovski apsurd i zato je on tako
zahvalan za komediju. Jo kod Nuia se
pojavljuju likovi Crnogoraca, tako da je u
pitanju humoristika tradicija koja je ve
jako duga, i skoro podjednako jasna i prijemiva, i onima koji jesu i onima koji nisu
iz Crne Gore. Mogue je da u lmu ima nekih ala koje e publika iz Crne Gore bolje
razumeti nego u ostatku srpskog naciona.
Ali, Crnogorci su u stvari samo deo srpskog naroda gde su nae zajednike mane
i vrline ne moda izraenije, ali zato jasnije
vidljive. Prosto, Crnogorci su ekstrovertniji od ostalih Srba. Zanimljivo je da publika u Srbiji i Republici Srpskoj nije izlazila
iz bioskopa sa komentarom vidi kakvi
su Crnogorci, nego sa komentarom vidi kakvi smo mi. Namera lma nije bila
ismevanje, niti smo mi pozvani da kritikujemo. Film je raen bez mrnje, moda
je na momente bezobrazan, ali svakako
nije cinian.
Izbrojano je 400.000 gledalaca Malog Buda. Koliko od toga ih je bilo u
Crnoj Gori?
U Crnoj Gori ga je videlo ezdesetak hiljada, to je deset posto celokupnog stanovnitva, to nije malo. Dobio sam iz Smedereva fotograju grata na kome pie Mali
Budo. To mi je za sada najdraa pohvala.
Ovih dana ste dosnimili nedostajue kadrove iz prve polovine materijala za lm Jesen samuraja, i ne znate kad ete ga nastaviti. Zato reditelj, iji je prethodni igrani lm postigao veliki uspeh, ima problema da
dovri svoj drugi lm? Va primer
Roman: Moja borba, drugi deo
38
je dobra ilustracija za problem prva

dva lma mladih reditelja u Srbiji.
Drugi lm nije samo moj problem, u naoj kinematograji je prethodnih godina
debitovalo jako mnogo reditelja, a jako
malo njih, ak i onih sa uspenim lmovima, je dobilo priliku da nastavi da radi.
ini mi se da je deo problema u tome to
se oekuje da ve prvi lmovi budu remek
dela, pa smo skloni da brzo otpiemo nekoga ko je omanuo na debiju, ali ako pogledamo lmograje velikih reditelja videemo da su esto tek etvrti ili peti lm
oni po kojima ih pamtimo. A mislim da se
deo mojih kolega prosto umori kad jednom proe kroz produkciju igranog lma
u Srbiji. Malog Buda smo snimali od oktobra 2012. do jula naredne godine zato to
su sredstva sporo pristizala. Mislili smo
da e posle Buda biti lake, meutim, pomo za Samuraja je duplo manja od one,
i to skromne, pomoi koju smo dobili za
Buda, a snimiti lm u Srbiji bez dravne
pomoi je maltene nemogue...
...a te pomoi nema, znai opet je drava kriva...
...Rei u vam u kom smislu. Najlake je
odvojiti novac za lm i proslediti ga Filmskom centru Srbije da ga podeli. A to nije
kulturna politika. Kakve lmove elimo
da pravimo, ta su nam ciljevi, kome su ti
lmovi namenjeni, ta elimo njima da postignemo? Niko se time ne bavi. Hrvatski
audiovizuelni centar je uspeo da podigne
proizvodnju na ozbiljan nivo, to se videlo
i po nagradi u Kanu lmu Zvizdan. Filmski
centar Srbije je nedavno dobio novo rukovodstvo, i ja se nadam da e stvari krenuti
u dobrom pravcu. Repertoarski lm je u
prethodnim godinama bio sasvim zapostavljen, to znai da je publika koju takav
lm zanima preputena stranoj produkciji, iako je Srbija jedna od retkih zemalja
u kojoj je domai proizvod uvek bio popularniji od uvoznog. Da parafraziramo Crnjanskog, preti nam opasnost da postanemo kolonija stranog lma. Pritom, ne
treba misliti da se repertoarski lm moe
praviti bez dravne pomoi. injenica da
je Budo bio bioskopski uspean, ne znai
da je zaradio velike pare. Najvei deo prihoda od zarade je otiao u vraanje dugova iz produkcije. Ukratko, da Mali Budo
nije bio tako uspean koliko je bio, producent Marko Palji i ja bismo sada bili u
velikoj nevolji. U snimanje Samuraja smo
ponovo krenuli kockarski, ali se nadamo

da emo ga zavriti. Samuraja radi gotovo ista autorska ekipa s tim to je scenario pisao Dimitrije Vojnov, bez mene, a i
glumaka ekipa je gotovo ista kao u Malom Budu: Petar Strugar, Hristina Popovi, Sergej Trifunovi... To je romantina
komedija sa borilakim vetinama. Kao
i Mali Budo, i Jesen samuraja je meavina anrova, ali je stilski mnogo drugaiji. Budo je traio smeh svih 95 minuta, a
ovaj lm je mirniji, neniji, romantiniji.
To je pria o oveku koji zavrava sportsku karijeru u tridesetoj i koji nije stekao
nikakve druge vetine ni dovoljno novca
kako bi mogao dalje da ivi. On ume samo
da se bije. I, kad upozna samohranu majku
s sinom, kako bi prehranio novu porodicu, mora da se upusti u neke polulegalne
borbe. Kad se ovako prepriava, lm deluje ozbiljno iako nije. Dimitrije Vojnov je
poznat da pie komedije u kojima nije sve
u jurenju gega i vica, ve komino proistie iz prie i likova lma.
Zato niste, umesto karatea, izabrali da se glavni junak bavi nekom domaom borilakom vetinom?
Zato to je karate odavno postao i na
sport. Karate je odavno preao granice Japana, a karate je i deo lmske tradicije. To
je sport s kojim se ceo svet upoznao preko
lma. Borilaki lmovi se snimaju i danas,
ali ne izazivaju onu vrstu senzacije kao
pre 30 godina, ne nose onu vrstu romantike koju su imali kad se pojavio, na primer, Karate Kid. Vladica, glavni junak Jeseni samuraja, odrastao je gledajui lmove kao to je Karate Kid, na njegovo shvatanje ivota i sveta je vie uticao lm nego
lino iskustvo.
Na pitanje ko su samuraji, u jednom
intervjuu ste izjavili da su to ljudi
koji rade pravu stvar, a ne moraju.
Pre svega oni koji uvaju Kosovo i
Metohiju. Zato ste izabrali ba taj
primer?
Imam prijatelje koji ive u Graanici, ivojin Rakoevi i ljudi s kojima radi u tamonjem Domu kulture. Oni su odabrali
da se tome posvete, a nisu morali. Da se
bore za urbani, savremeni, slobodni ivot
u enklavi, u okolnostima u kojima je tako
neto nemogue postii. A samuraje uvek
povezujemo sa kodeksom asti koji nalae da se ide teim putem.
SONJA IRI
Oinska
Drugi tom fascinantnog
estoknjija Karla Uve
Knausgora nastavak je
jednog bespotednog
samoistraivanja
kakvom nema parnjaka
u savremenoj prozi
Bio je to izbor, i izbor je uinjen. U
mom sluaju takoe. Da sam hteo da
bude drugaije, trebalo je da kaem
Lindi pre trudnoe: sluaj, hou decu,
ali neu da ostajem kod kue i vodim
rauna o njima, da li je to u redu? Jer
to onda znai da ti mora to da radi. Mogla je da odgovori da to nije
ili jeste u redu, te smo mogli da isplaniramo budunost polazei od toga.
Ali nisam to uradio, nisam bio toliko
dalekovid, pa sam morao da igram po
vaeim pravilima. U klasi i kulturi
kojoj smo pripadali to je znailo da
emo zajedniki preuzeti ulogu koja
se nekada nazivala enskom. Bio sam
vezan za nju kao Odisej za katarku:
mogao sam da se oslobodim, ali onda
bih izgubio sve. I tako sam hodao ulicama Stokholma, moderan i feminiziran, s gnevnim mukarcem iz osamnaestog veka u dui.
ma li ikakve potrebe iznova kontekstualizovati priu o estotomnom romanesknom serijalu Moja borba, kojim je do tada relativno anonimni Norveanin Karl Uve Knausgor stekao svetsku
slavu, podarivi sasvim novo, dublje, subverzivnije i svakako radikalnije znaenje
prii o autobiografskom narativu u beletristikom tekstu? Ako jo ima nekoga
ko je uspeo da ne ukai o emu se radi,
upuujemo ga na prikaz prvog toma romana (Vreme br. 1279), a nedavno se u srpskom prevodu pojavio i drugi, jo obimniji, na celih 600 strana (preveo Rado Kosovi; Booka, Beograd 2016). Ovaj tom ni u
norvekom originalu ni u srpskom prevodu nema neko posebno ime to ima rezona, jer se time naglaava romaneskna
REME
39
uloga i vuija priroda
celina, to struktura Moje borbe opravdava, mada se prvi tom moe itati i zasebno, dok je za drugi to ve znatno tee, a
vezu s treim pisac uspostavlja vrlo brutalno direktno, gotovo proizvoljno prekidajui tekst ovog toma na mestu koje
bi bilo sasvim nelogino kao bilo kakav
kraj. Ipak, zanimljivo je da su engleski
prevodi knjiga ovog ciklusa i separatno
imenovani, te se ovaj tom zove A Man in
Love, to moda ne zvui ba originalno,
ali posve odgovara ovoj knjizi; tavie,
mogli bismo se malo i poigrati pa osim
onog nedvosmislenog znaenja Zaljubljeni ovek, rei da se taj naslov moe
u kljuu detinjastog bukvalizma proitati
i kao mukarac u ljubavi, to jest: kao razmatranje gombanja koje savremeni (beli,
evropski, zapadni...) ljudski mujak ima
sa ljubavlju i svojim mestom u onom brikner-nkelkrotovskom novom ljubavnom neredu...
Kako god; prvi je tom pre svega pria
o detinjstvu, odrastanju, sazrevanju, knjievnim ambicijama, seksualnom traenju, nesigurnosti svake vrste, i iznad svega o tekom odnosu s jo teim ocem. U
drugom, pak, sam je autor/narator taj koji
postaje otac. Njegov se dotadanji ivot
u Norvekoj raspada, ukljuujui i prvi
brak; Karl Uve bei u Stokholm s vrlo
mutnom predstavom o tome ta tu uopte trai, i zato to trai ba tu, uostalom.
VREME
REME 7. april 2016.
Obnavljanje jednog starog poznanstva (i

nesuene veze) sa veankom Lindom
pretvara se u vrlo ozbiljnu ljubavnu priu, potom brak, s jednim... s dvoje... s troje dece. Treba se, dakle, prihvatiti noenja
tereta izvesne graanske odgovornosti i
zrelosti, jer vie nisi sam na svetu, a to si
valjda i eleo ili moda nisi? Ili nisi bio
svestan ta to tano znai? Jer, autor-narator svoju ulogu igra nekada loe, ali neretko i sasvim dobro, no ta to vredi kad u
epicentru njegove egzistencije kao da ui
i preti neki ambis koji bi se u bilo kojem
trenutku mogao razjapiti i progutati i njega i sve oko njega zapravo, potreban je
krajnji napor da ga se dri pod kontrolom
jer iz njega progovara povrinski suspreguta vuija priroda, elja za samoom, za
neogranienim i niim neometanim (spisateljskim) radom, za egzistencijom bitno
drukijom od one u ija je pravila moda
odve lakomisleno zagrizao... Ne radi se
o tome da on ne voli svoju enu, kamoli decu; pitanje je, meutim, voli li sebe, to
jest: voli li sopstveni ivot, ivljen pod ovakvim pravilima? I moe li se voleti drugog
trajno plaajui takvu cenu? I ta tu tom
drugom uopte preostaje?
Nema toj prii kraja i nema tim dilemama razreenja u ovom tomu, ali ionako znamo da se u stvarnosti izvan romana sve to okonalo razvodom, emu
je valjda ba sam roman kljuno doprineo a to nas se kao italaca moe ali
i savreno ne mora ticati: mi smo tu na
bezbednoj udaljenosti, ne pie se ovde, je
li, o nama... Ono to nas se svakako tie
je Knausgorova fascinantna sposobnost
da se eksplicitno autobiografski intoniranom priom pozabavi na nain lien ama
ba svake providno literarizujue ornamentike koja ima biti, ako nita drugo,
pievom odstupnicom pred moguom
pobunom stvarnosti i bliskih ljudi koji
je naseljavaju, a koji su se obreli kao nevoljki stanovnici jedne ovakve knjige, dakle, da jednom estetski irelevantnom (ili
bar, smatra se, duboko zastarelom) pojmu iskrenosti odjednom podari neki
sasvim novi smisao, a da istovremeno u
sreditu ovog tiva ne bude ba niega
tabloidnog i jeinog, da bude potpuno

lieno banalnosti od kakve, naprotiv, i te
kako ume da pati mnogo koje visokoparno tivo. Jednostavnije reeno, Moja borba i u ovom je tomu velika literatura koja
je programatski liena uobiajenih ljokica Velike Literature, to je retko i dragoceno majstorstvo: samo neko ko je potpuno naisto i sa sobom i sa knjievnou moe da pie ovako kristalno isto i
snano. I magnetski zavodljivo: ovih sam
est stotina strana smazao za manje od
48 sati, sve uz uobiajene poslove.
Da ne bude zabune, nije Moja borba 2
samo hronika jednog ljubavnog i oinskog sluaja; deo Knausgorove spisateljske magije jeste i lakoa s kojom je u
stanju da u bezobalni romaneskni tekst
udrobi bezbrojne ekskurse svih vrsta,
itave mini eseje, recimo, protiv politike
i rodne korektnosti i slinih poasti kojima se Privilegovani ritualno samokanjavaju (ali tako da im ne bude nita),
ili o razlikama izmeu pomalo rustikalne Norveke i preuglaene upper middle class vedske, ili beskrajno pronicljive
uvide o klasnoj zasnovanosti celog tog
narativa i lajfstajla hipsterskih leviarskih kulturnih elita iz boljih tokholmskih kvartova, sa svim tim njihovim bio,
veganskim i ostalim optehumanistikim
prenemaganjima; ne izostaje, dakako, ni
pregled norveke i vedske literarne i
medijske scene, gde Knausgor opet nikoga ne tedi a sebe ponajmanje; bilo
bi, uostalom, nedostojno ne iskazati podjednaku sposobnost samopercepcije i
kada je knjievna tatina u pitanju, ako
si se ve u stanju toliko otvoriti u najintimnijim pitanjima!
Prikaz prvog toma Moje borbe zavrio
sam pretei da teko da u moi da saekam srpski prevod drugog, nego u se
lepo okrenuti engleskom; izdrao sam,
ipak, ali za dalje ne garantujem: trei i
etvrti tom (Boyhood Island i Dancing
in the Dark) ve mi se smee sa police, a
Knausgor je takav pisac: eli jo i jo, i
nekako ti je neverovatno da bi to jednom
moglo i da se zavri.
TEOFIL PANI
Knjige: E. A. Po ivot iz jednog itanja
40
Uas iz due
Piter Akrojd je napisao knjigu koja je neto izmeu faktografski fundiranog
akademskog ivotopisa Edgara Alana Poa i romansirane biograje
pte je ve mjesto da neki pisci

vode dosadne, dok drugi vode
uzbudljive ivote. To, meutim, nema veze sa zanimljivou njihovih opusa. Neki povueni i introvertni
knjiki moljci piu nevjerovatno zavodljivo i intrigantno, dok su pojedini avanturisti banalni i dosadni. Edgar Alan Po je
bio pisac poznat po misterioznim i stranim priama kome je i ivot bio misteriozan i straan. O Poovom ivotu i
djelu govori vjeto i pitko napisana knjiga britanskog pisca Pitera
Akrojda E. A. Po: ivot iz jednog itanja (Clio, Beograd, 2015, sa engleskog prevela Ivana uri Paunovi). Rije je o anrovski rubnoj
knjizi koja s jedne strane nije neka
klasina non-ction biograja sa
mnotvom fusnota, bogatom bibliograjom i naunom aparaturom, dok s druge takoe nije romansirana biografija tipa onih
kakve su ispisivali Pjer la Mir ili
Irving Stoun, nego neto izmeu:
knjiga koja se ita kao roman, a na
kraju koje stoje kratka bibliograja i indeks. Knjiga je to koja moe
biti zanimljiva i poznavaocima Poovog opusa, kao i onima koji jedva
da su uli za ovog pisca.
izborna hronika
Akrojd knjigu zapoinje poglavljem o Poovoj smrti. Zna se da je Po
umro mlad (jedva je napunio etrdeset godina) i zna se da oko te smrti lebdi
oreol misterije. Bio je oktobar mjesec 1849.
godine, grad Baltimor, predizborno vrijeme. Ne zna se pouzdano ta je Po radio u
nekoliko dana prije nego to su ga pronali fatalno alkoholiziranog, ali Akrojd iznosi bizarnu spekulaciju da su ga iskoristili
kao ludu za potrebe glasanja tj. preoblaali su ga u tuu odeu tako da je mogao
glasati vie puta za odreenog kandidata. Prvo poglavlje zavrava efektnom reenicom: Poput njegovih pripovesti, Poova
sopstvena pria zavrila se iznenada i bez
objanjenja, optereena igom tajne koja

nikada nije, niti e ikada biti, razreena.
U drugom poglavlju, Akrojd se vraa
na poetak Poovog ivota, na roenje
19. januara 1809. u Bostonu. Tu su krokiji
ivotopisa njegovih roditelja kao i osnovne informacije o Donu Alanu, trgovcu
koji ga je usvojio. Tu negdje polako zapoinje i pria o djetinjstvu i prvoj mladosti samoga pisca.
kome niko nita nije kupovao. Procenjuje

se da je ukupan prihod od svih njegovih
knjiga, tokom dvadeset godina, iznosio
priblino trista dolara.) Bio je izuzetno
samosvjestan. uven je onaj njegov komentar na kritike prema kojima je horor iz njegovih pria isti manirizam,
odnosno ugledanje na germanske uzore. Po kae ovako: Ako je u mnogim mojim tvorevinama glavna tema uas, smatram da taj uas ne potie iz Nemake ve iz due.
gavran
Znaajno mjesto u knjizi zauzima, naravno, i pria o braku
sa Virdinijom Klem, kao i o Poovim odnosima sa enama generalno. Tu su i pseudoesejistike
partiture o pojedinim djelima Poovim kao i njihovoj genezi, poput
poglavlja o glasovitoj pjesmi Gavran, pjesmi koja je istovremeno
i sanjarija i jadikovka, tubalica
i himna, ije melodine i mone
kadence i dalje opsedaju ameriku pesniku imaginaciju.
Na samom kraju je i svojevrstan neformalni epilog sa uvidima u Poovu batinu: od Bodlera, Verlena, Remboa i Valerija (za
koga je Po jedini besprijekoran
pisac koji nikad ne grijei) preko Tenisona i Tomasa Hardija do
ila Verna, Dostojevskog, DozeSMRT U PREDIZBORNOJ KAMPANJI: Edgar Alan Po
fa Konrada i Artura Konana Dojla. O uzbudljivosti Poove biograje goalkohol i kocka
Jo kao tinejder, Edgar Alan Po se na- vori i injenica da je o njegovom ivotu
vukao na alkohol i kocku. (On nije po- 2012. godine snimljen lm Gavran Dejmstao pijanac, roen je kao takav, kae sa Mektiga u kojem pisca igra Don KjAkrojd.) Kao osamnaestogodinjak, Po uzak, a lm je velikim dijelom snimljen
ve objavljuje prvu zbirku pjesama. U to ba u Beogradu. Ova sjajna knjiica u vrvrijeme ve ima turbulentan odnos sa hunskom prevodu Ivane uri Paunoouhom i ve poinje da vodi dosta ne- vi koja je, inae, autorka studije o eleuredan ivot. U vremenu i kontekstu u mentima fantastike i naune fantastike
kome je to izuzetno teko, on eli samo da u pripovjednoj prozi Edgara Alana Poa
bude pisac. (Bio je jedan od prvih istinski kompleksnija je i slojevitija od pomeprofesionalnih pisaca u istoriji amerike nutog lma. Vrijedi je proitati.
MUHAREM BAZDULJ
knjievnosti, ali se naao na tritu na
REME
Urbanizam: Proirenje peake zone Knez Mihailove ulice
41
Kanjavanje pevca
Nepoznati poinioci
su prolog vikenda
u Beogradu granitnim kockama
otetili novopostavljenu esmu kod
popularne kafane
Pevac. esma je
postavljena u sklopu
ureenja ovog dela
grada i proirenja
peake zone po projektu koji je davno
nainio arhitekta
Branislav Jovin
Foto: Marko Rupena
apidacija ili kamenovanje je kanjavanje za najtea krivina dela, veleizdaju, ubistvo roditelja, preljubu. Upranjavali su ga gotovo svi narodi
u starom veku, Grci, Rimljani, Jevreji, Persijanci, Egipani. Krivca su obino izvodili izvan grada, simbolizujui tako njegovo
iskljuenje iz zajednice, kamenje su bacali svi prisutni, a gomila pod kojom je krivev le zavrio smatrala se mestom prokletstva. Javno kamenovanje se i danas
izvrava po zakonima nekih zemalja (Pakistan, Saudijska Arabija, Sudan, Somalija, Avganistan).
Kamenovanje krajem prole nedelje u
centru Beograda nije izazvalo uznemirenje graana. Meta je bila novopostavljena
esma kod kafane Pevac, na raskrsnici
ulica Cara Lazara, Vuka Karadia i Graanike. Dodue, esma koja je proglaena
fontanom i ruglom izazivala je polemike i
pre postavljanja, a suprotstavljene strane
bile su gradska vlast sa jedne strane i deo
javnosti aktivan na drutvenim mreama
i u tabloidima sa druge. Ali pria oko esme poela je mnogo ranije.
kako je zamiljeno
Peaka zona oko ulice Kneza Mihaila
deo je projekta izgradnje metroa koji je
poetkom sedamdesetih inicirao tadanji gradonaelnik Beograda Branko Pei,
VREME
REME 7. april 2016.
formiravi u okviru Zavoda za izgradnju

grada sektor za metro, iji je rukovodilac
bio arhitekta-urbanista Branislav Jovin.
U okviru rada na projektu Beogradski
metro, Jovin je potpisao i rekonstrukciju centra grada u peaku zonu.
Da podsetimo, Jovin je jedan od najpoznatijih urbanista Beograda, projektant
Mostarske petlje, za koju je dobio Oktobarsku nagradu, Savskog keja preko puta
Kalemegdana, za koji je dobio drugu Oktobarsku nagradu, zgrade Urbanistikog
zavoda i mnogih drugih arhitektonskourbanistikih reenja. Sada je aktivni lan
nezavisne nauno-umetnike asocijacije
Akademija arhitekata Srbije, koja kao deo
svojih aktivnosti ima i postavljanje pitanja i traenje odgovora kljunim problemima arhitekture; Jovin se kao njen lan
angaovao u diskusijama oko Mosta na
Adi, regulacije Bulevara kralja Aleksandra
i Beograda na vodi, iji je bio protivnik.
Dobra zamisao poploavanja ulica bila
je sastavni deo projekta po kojem bi Beograd dobio metro po evropskim standardima, a njegov ui centar bio pretvoren u
peaku zonu. U okviru projekta poploana je Knez Mihailova i jo nekoliko bonih
ulica, a izvedeno je nekoliko fontana na
Trgu Republike i Delijska esma kod Filozofskog fakulteta. Autor projekta ureenja Knez Mihailove je Branislav Jovin.
Arhitekta Jovin u razgovoru za Vreme podsea da se peake zone u gradovima ire i rade u isto vreme kada i metro: Ali to je kod nas naglavake. Kad izgradite metro, u centar se vie ne dolazi
automobilom, i tada je mogue graditi
peake zone. Ovde je obrnuto, najpre
pravimo peaku zonu, a metroa nema.
Prilikom rekonstrukcije ulica, najmanji udeo u investiciji je zamena plonika, a najvaniji deo posla je zamena infrastrukture, instalacija... Kao posledica
rekonstrukcije Knez Mihailove, koja je
pretvorena u peaku zonu 1988. godine, i uvoenja toplovoda, mi smo zatvorili 24 kotlarnice, to je povealo kvalitet
ivota graana, i to je i smisao celog posla, kae Jovin. Naalost, gradske vlasti su u jednom trenutku odustale od izgradnje metroa u korist tramvaja, seate se projekta Tramvajem u 21. vek, isto
vai i za ovu vlast, taj nadzemni metro
o kome oni govore je isto to i niskopodni tramvaj.
Jovin jo kae da se posle Knez Mihailove stalo sa realizacijom ovog posla, nastavljeno je 2000. i od tada pa do 2012. uraeno je oko 80 odsto poploavanja okolnih ulica. Aktuelna gradska vlast je nastavila zapoeto, uradivi Ulicu Vuka Karadia, sada i Cara Lazara. Ostao je jo Obiliev venac.
Umesto nekrologa
42
problem
Naprednjaka gradska vlast, isto kao i
prethodna, izbegava objavljivanje javnih
konkursa za idejna reenja nekih poslova
koji su im u planu. Radije koriste ve postojea reenja koja su pobedila na konkursima pre dve ili tri decenije. To vai za
proirenje peake zone, ali i za Cvetni trg,
Vraarski plato, Terazijski plato, Trg Slavija i jo neka. Konkursi koji su dobili pobednike posle 2000. nisu izvedeni, jedan
od njih je Galerija na Trgu Republike, za
vreme mandata gradskog arhitekte ora Bobia ili Savski oblak, idejno reenje
japanskog arhitekte Sou Fudimotija, koje
je trebalo da povee savsko pristanite,
Beton halu i Kalemegdan, u vreme gradskog arhitekte Dejana Vasovia.
Tako se i ureenja prostora kod Pevca
realizuje po projektu od pre vie od trideset godina. Po idejnim crteima iz osamdesetih godina 20. veka, arhitekta Jovin je
na toj pjaceti, na raskrsnici ulica Cara Lazara, Vuka Karadia i Graanike, predvideo esmu, naravno u duhu tadanje, postmoderne estetike. Kako do izvoenja nije
dolo, arhitekta je svoje ideje o esmi razraivao u Herceg Novom (2001) i Trebinju (2002). Nastavkom poploavanja Beograda ponovo biva aktualizovano pitanje
esme, ali arhitekta Jovin nije eleo da razradi novo reenje, tako da se ostalo kod
prvobitnog reenja, koje se idejno naslanja na Delijsku esmu, kako po materijalu (prilepskom mermeru) tako i estetski.
U noi izmeu 2. i 3. aprila, jo nedovrena esma je oteena tako to su na nju
bacane granitne kocke. Na nae pitanje o
prolonedeljnoj huliganskoj intervenciji
na njegovom radu, Jovin kae: Isto se desilo sa Delijskom esmom u Knez Mihailovoj 1987. godine, kada je nekoliko dana
posle otkrivanja bila ivrljana gratima.
Oistili su je i to se nije ponovilo, kae Jovin. Ovo je ista stvar. Ko zna ko je to uradio? Meni se jedino tu ne svia to je pria oko te esme ispolitizovana. Oteenje
emo nekako da saniramo.
Da li je to in huliganizma ili su graani kamenovanjem esme izrazili protest
zbog aktuelne gradske vlasti, starog urbanistikog reenja ili bljetavo bele boje
kamena, odnosno da li je problem estetika ili politika, ne znamo. To su svakako
teme za razgovor, a ne za kamenovanje.
TANJA JOVANOVI
Njen glas
Lola Novakovi, jedna od najveih
zvezda jugoslovenske zabavne muzike,
umrla je u 81. godini u Beogradu. Umesto
nekrologa, objavljujemo tekst o njoj
objavljen u Leksikonu Yu mitologije
rva dama domae poslijeratne popularne muzike. Raskona prirodna

plavua, krupnih svijetlih oiju, bila je predodreena za uspjeh. Naroitog, sjajnog porijekla (otac, beogradski predratni industrijalac, majka purgerica), postala je zvijezda ranih ezdesetih, eksplozijom radije umjesto sporim, upornim probijanjem, nastupom na zagrebakom festivalu gdje
je izvela pjesmu Ti nisi doao, posveenu Cunetu Gojkoviu, njenoj tadanjoj
ljubavi, pobrinuvi se za jedan od, kau, najuzbudljivih momenata domae televizijske povijesti.
Prepunjena emocijama, u ivom tv prijenosu, Lola je ak uspjela preskoiti
instrumentalni uvod pa ga je orkestar morao odsvirati ponovo. Kad je napokon zapjevala, svjesna osobnosti poruke teksta pjesme, oi su joj se ispunile
suzama svejedno je nastavila pjevati, dok je publika u Lisinskom i kraj televizora suzdranog daha pratila ovu dramu. Kad je nekako ipak zavrila pjesmu,
publika je eksplodirala aplauz je trajao punih devet minuta!
Nastupila je kao druga po redu naa pjevaica na takmienju za Pjesmu
Evrovizije (prva je bila Ljiljana Petrovi i Neke davne zvezde sa tekstom pjesnika Miroslava Antia), sa pjesmom Ne pali svetla u sumrak.
Nastupala je i u inozemstvu: pjevala je u Bejrutu u nonim klubovima.
Odlikovale su je pjesme jedinstvenog gradskog osjeaja grand balade, otpjevane eksplozivno i sa puno drame. To potvruje i podatak da je dio njena
repertoara, izmeu mnogih, bila i Brelova Marieke. Vrsta egzistencijalne ansone kakvu je pjevala Lola, bila je patent upravo ovog Belgijanca.
Poetkom sedamdesetih udaje se za pjevaa Dragana Antia i polako se povlai sa estrade. Jo krajem te dekade i poetkom slijedee ona je ve bila dio
memorije i referenca misteriozne prolosti. Kad bi se ponekad, u nostalginim
retro-programima pojavila njena snimka, moji bi se starci uvijek nekako ganuli. Lola, promumljao bi tajnovito moj stari.
Zato je bila tako voljena, u emu je bila misterija, mogli bi se danas pitati?
Neto svakako od nostalgije generacije naih roditelja, nostalgije za jednim
naivnijim vremenom, svakako, ali i neto drugo. Ona je najprije, za razliku od
mnogih pjevaica sa pravim ili namjernom armom djevojica, bila prava ena
a woman in full netko tko se nije sramio svoje enstvenosti i senzualnosti.
Osim toga, kad danas analiziramo njene tekstove vidimo da su se tu odvijale
itave drame ne apstraktna ljubav ili anrovska bol, nego ozbiljne situacije
urbanih ljubavi, prevara, preljuba i slomljenih srca. Lola je negdje podsvjesno
u psihama sluateljstva ostavljala utisak da bi ba ona mogla biti druga ena,
ona to je ugroavala veze, pa onda nakon burne afere bivala ostavljena jer on,
ljubavnik, izmeu strasti koju ona predstavlja i sigurnosti doma, bira ovo
drugo, pa se na kraju vraa u tu sigurnost. Da, kao onaj motiv Vesne Parun.
Kad ponekad ujem neku njezinu pjesmu vidim i naroitu atmosferu toga
doba: zamislim Beograd, u crno-bijeloj tehnici, no, gradi se Novi Beograd, a svjetli tisue prozora u mraku. Iza jednog od svjetala je on, bivi ljubavnik, koji ne
zna da, dok okolo brije vjetar a grad i dalje sjaji rezignirano, ona stoji i gleda u te
prozore, stiui se u kaputu, sama, ostavljena, ponosna. Out in the cold.
ORE MATI

REME
TVMANIJAK
43
DRAGAN ILI
Predizborna
aputanja
U toku je najtia predizborna kampanja u Srbiji. Moram priznati da sam prijatno iznenaen ovim fenomenom, mada nisam
siguran ime smo kao birai to zasluili.
Krenimo od novca, jer kada traite uzroke nekog politikog fenomena, kau, morate poi od nansija. Stranke koje su danas
u opoziciji raspolau veoma skromnim budetima za oglaavanje. Ds ili ldp su jo uvek duni za kredite iz prethodne kampanje, a male stranke jo nemaju novac za nansiranje iz budeta.
Dubinu kese moete proceniti na osnovu emitovanja spotova,
a koliko je za sada mogue primetiti, tu su samo sns i sps. Ostale politike stranke su na televiziji za sada nevidljive. Vladajua
koalicija dobila je najvea sredstva iz budeta, koja im po zakonu pripadaju, kau da su tedeli, pa zato sada imaju.
No, koliina predizbornog materijala u medijima deluje neuporedivo manja nego prethodnih godina. Seate se raskonih
spotova, reiranih konvencija, reportaa sa stranakih skupova
snimanih i montiranih poput tv gala programa, autobusa sa aktivistima koji su krstarili Srbijom.
Meutim, tokom izbora gluvi postaju birai, pa je deo vesti

o predizbornim aktivnostima na svim tv stanicama obavezno
prevesti na znakovni jezik. Sebi sam zadao cilj da nauim poneto iz ovog univerzalnog jezika i verujte mi, mnogo je zanimljivije bez tona! Meutim, zamislite paradoksalnu situaciju, gluvi
ne mogu da razumeju ostatak vesti koje su od neuporedivo veeg znaaja za svakodnevni ivot, ali e zato zahvaljujui propisu rem detaljno znati ta su Zavetnici danas izjavili dok su delili letke u Kragujevcu! Za gluve je politika kampanja medijski
vanija od svakodnevnog ivota.
to se spotova tie, prvi se pojavio onaj za sns. Ovo delo ima
dva pozitivna elementa. Kadrovi sa pejzaima Srbije su zaista lepi,
profesionalno snimljeni i mogu se upotrebiti za turistiku promociju zemlje. Ton spota je smiren, nema euforije, a posle decenija
promovisanja sekundarnih i tercijalnih delatnosti u iu razvoja vraena je primarna proizvodnja industrija i poljoprivreda.
Rekao bi Marks, ekonomska osnova i stvaranje vika vrednosti.
Ono to nisam razumeo, sveo bih u dilemu: pravo ili fejk? Zai-
Opozicija nema para, a vladajue stranke su procenile da nema potrebe da se

plaa za spotove, pogotovo ukoliko imate ogromnu prednost u minutai kroz
informativne emisije koje izvetavaju o aktivnostima tehnike vlade
Urednici dnevnih novina kau da su budeti za oglaavanje
politikih stranaka gotovo prepolovljeni u odnosu na prethodne izbore. Pretpostavljam da je para za spotove na televizijama
jo manje. U blokovima sa reklamama za stranke imate gotovo
iskljuivo Buleta Goncia, povremeno Ivicu Daia u spotu koji
je u sutini malo doteran snimak stranakog mitinga i tek ponekad spot dss i Dveri. Veoma minimalistiki. Ukratko reeno, opozicija nema para, a vladajue stranke su procenile da nema potrebe da se plaa za spotove, pogotovo ukoliko imate ogromnu
prednost u minutai kroz informativne emisije koje izvetavaju
o aktivnostima tehnike vlade.
Pokuavajui biraima da se prikau kao tedljivi i racionalni,
politiari su veoma esto koristili oskulu o direktnom kontaktu sa graanima i kampanji od vrata do vrata. Najotriji sukobi su zato na pijacama, u komunikaciji sa provokatorima i, naravno, na drutvenim mreama gde je u Srbiji sve dozvoljeno.
Na sreu, ovaj deo predizborne kampanje lako moete ignorisati jednim klikom.
Verovatno je racionalnoj i manje bukakoj kampanji pomogla
i odluka rem da ogranii i sprei kupovinu tzv plaenih termina na televizijama. To je verovatno najbolja odluka koju je ovo
telo donelo u celokupnoj svojoj istoriji, pa im u ime tv gledalaca
ovom prilikom duboko zahvaljujem. Predlaem da istu ili slinu
odlunost pokau i pri regulaciji nekih drugih tv programa u Srbiji. No, hvala i na ovoliko.
Drugi paradoks vezan za propise tie se vesti na znakovnom
jeziku. Ako nisu izbori ili vanredna situacija, ove vesti ima samo
rts kao javni servis, dok se ostalim nacionalnim emiterima ovaj
segment programa samo preporuuje.
VREME
REME 7. april 2016.
sta hou da verujem kako su policajci, vatrogasci, lekari, kao i one

sudije, ili tajkun na optuenikoj klupi kostimirani statisti. Bilo
bi neumesno koristiti dravne institucije za politiki marketing.
Takoe, pojavljivanje svih ovih korisnika budeta, dakle zaposlenih u javnom sektoru pokazuje poruku sns-a da je ona u stvari
simbol drave Srbije. Ovo je neprijatna asocijacija na jednopartijski period kada je praktino kpj bio stoer vlasti.
Sps je prekombinovao stranaki miting uz Daiev govor u pozadini i Joku Broza u publici. Osnovni utisak je dominacija crvene
boje. ak su i koalicioni partneri iz Zelenih, kako sami kau, sazreli.
Trei spot, za dss i Dveri u centar kampanje stavlja gotovo metaziko pitanje: ta je to srea? Uprkos stilskoj istoi i optimistinim porukama od politikih stranaka zaista ne oekujem tu
vrstu pomoi u ivotu. Verujem da smo sami kovai svoje sree,
dok je politika tu samo servis graana. Ovim porukama se ingerencije politike shvataju veoma iroko, to me kao biraa zbunjuje. Vlada stvara ambijent, a svoju sreu ipak traimo sami.
Kao to smo primetili, esencija kampanje se prenela u informativne programe. Osim gostovanja lidera stranaka i koalicija,
vlast ima prednost u prilozima o svakodnevnim aktivnostima
Vlade. Skriveni pr se ipak pojavljuje, naroito na lokalnim televizijama, gde se vesti produe i za pola sata dok ne vidimo kako je
Palma obiao sva sela i Domove kulture promoviui svoje kandidate. Slino je sa tv Studiom B, gde se graani Zemuna sjatie
da dobiju nekakvu karticu za popuste. Ipak, ak ni sve nove fontane Gorana Vesia u Beogradu ili tezge na Kaleniu nisu pojedinano toliko medijski zaguile program.
Ali ne zaboravimo, kumulativni efekat postoji, ima jo do izbora, smoriemo se, to garantujem.
SVET
44
Panamski dokumenti: Ko se krije iza ofor rauna
UZBUNA U
PORESKOM
RAJU
Meunarodni konzorcijum istraivakih novinara ICIJ je 3. juna pod naslovom
Panamski dokumenti: razotkrivanje malverzacija u ofor nansijskoj
industriji objavio 11,5 miliona dokumenata u kojima se spominju imena
vie od 140 politiara i zvaninika kao vlasnika ofor rauna, 214.000 ofor
kompanija formiranih i gaenih u periodu od 1977. do kraja 2015. godine.
To je vie iscurelih dokumenata nego preko Vikiliksa 2006. godine
CIJ je meunarodna mrea od 160

novinara u ezdeset zemalja koju je
1997. ustanovio Centar za javni integritet, amerika neprotna organizacija koja je nansirana individualnim dobrotvornim prilozima i donacijama Fordove, Sorosove i fondacije Barbre
Strejsend.
U najnovijem izvetaju ICIJ navedeno je da su ofor kompanije kontrolisali mnogi istaknuti politiari: premijer
Pakistana, kralj Saudijske Arabije, deca
predsednika Azerbejdana, predsednik
Argentine, bivi premijeri Gruzije, Iraka,
Jordana i Katara, zvaninici bliski bivem
venecuelanskom predsedniku Ugu avezu (koji je umro 2013), Deng ijaguej, suprug starije sestre kineskog predsednika
Si inpinga, kao i Li Sjaolin, erka biveg
kineskog premijera Li Penga...
Izvetava se i o ofor epizodi premijera Islanda Sigmundira Gunlaugsona,
koji je, navodno, imao neprijavljeni interes u bankama koje je spasavala drava,
a koje su sklanjale novac u poreske oaze.
On je odbio da podnese ostavku uprkos
demonstracijama nekoliko hiljada ljudi
nakon objavljenih izvetaja.
Pominje se pranje novca u Brazilu u
skandalu vezanom za naftnu kompaniju Petrobras. Tu je i predsedavajui
nacionalne avio-kompanije Alitalija,

Luka Kordero di Monteemolo, i jo 1000
italijanskih klijenata.
Slovenaki list Delo je u Panamskim
dokumentima uoio 78 slovenakih kompanija i 74 Slovenca.
Mrea za istraivanje kriminala i korupcije KRIK, koja je uestvovala u istraivanju, objavila je 5. aprila da je usluge
agencije Mosak Fonseka koristilo i stotinak graana Srbije, meu kojima osamnaest zvunih imena iz sveta biznisa
(vidi tekst u okviru). Nabrojani su i akteri afere u FIFA koju je rasplamsao Departman pravde SAD. Pomenut je i Miel
Platini, kao i dvadesetak imena fudbalskih zvezda, meu kojima su igrai Barselone, Real Madrida i Manester junajteda, pa i NJ. v. Lionel Mesi.
Tu su i 33 osobe i kompanije koje je vlada SAD stavila na crnu listu zbog njihovog poslovanja sa meksikim dilerima
droge, teroristikim organizacijama poput Hezbolaha ili sa Severnom Korejom
i Iranom.
panamska veza
Prema navodima ICIJ, firma Mosak
Fonseka & Co. jedna je od pet najveih
advokatskih kua specijalizovanih za
ofor biznis. Ima vie od 500 zaposlenih
i saradnika u 40 osa irom sveta, ukljuujui tri u vajcarskoj i osam u Kini.

Meu deset banaka koje su od te kompanije zahtevale najvie ofor usluga
jesu: Experta Corporate & Trust Services banque; J. Safra Sarasin (Luksemburg), S.A.Credit Suisse, Channel Islands Limited, HBS Private Bank (Monako);
S.A. HSBC Private Bank (vajcarska demantovala da za svoje klijente krije novac po poreskim rajevima tvrdei da im
samo omoguuje uslove poslovanja kakve trae), Cous & Co. Trustees (Derzi, SAD); Limited socit Gnrale, Bank
& Trust Landsbanki (Luksemburg), S.A.
Rothschild, Trust Guernsey Limited
Firma Mosak Fonseka posredovala je
najvie za klijente iz Hongkonga, vajcarske, Velike Britanije, Luksemburga, Paname, Kipra, Urugvaja, sa britanskog kraljevskog poseda Ostrvo oveka, iz Singapura i iz Rusije. Svoje klijente upuivala je na niz poreskih rajeva od Kariba
do Pacika: Britanska devianska ostrva; Panama, Bahama, Sejeli, Samoa, Britanska Ankila, Nevada, Hongkong, Velika Britanija. Posle 2000. najvie klijenata
opsluivala na Britanskim Devianskim
Ostrvima i u Panami.
Direktor advokatske kancelarije Mosak Fonseka, Ramon Fonseka Mora,
REME
45
OD KAJMANA DO PANAME:
Plaa u poreskom raju i prostorije
rme Mosak Fonseka
Foto: wikipedia.org i AP
kasnijim spajanjem ula u Mosak Fonseka & Ko.

Jirgenov otac je tokom Drugog svetskog rata bio lan nacistikog Waen-SS,
a posle rata navodno je ponudio usluge
vladi SAD da kao dounik iz Paname pijunira komunistike aktivnosti na Kubi.
izjavio je da je njegova kancelarija oformila vie od 240.000 rmi u legitimne svrhe preko posrednika za krajnje klijente
koje ne poznaje. Istie da njegova advokatska kancelarija nije odgovorna za aktivnosti kompanija.
Saoptava da je kraa njenih dokumenata krivino delo. ICIJ, naravno, titi izvor. Po jednoj, prilino naivnoj, verziji dokumenti su navodno iscurili tako
to ih je ukrala biva ljubavnica jednog
od zaposlenih iz advokatske rme Mosak Fonseka.
ideje nae, novac va
Mosak Fonseka je inae dola u centar amerike panje 2014. u Nevadi, kada
je odbila da se povinuje nalogu suda iz
Las Vegasa da uini dostupnim papire
123 kompanije koje je otvorila u Nevadi,
VREME
REME 7. april 2016.
a koje su osumnjiene da prijateljima biveg argentinskog predsednika Nestora

Kirnera slue za krau miliona dolara
iz dravnih fondova.
Firma je poela da radi 1986, kada je Ramon Fonseka spojio svoju malu advokatsku rmu u Panami sa lokalnom advokatskom rmom na ijem je elu bio Jirgen Mosak, panamski graanin nemakog porekla. Ramon Fonseka, roen u Panami 1952. godine, studirao je pravo i politike nauke na Univerzitetu u Panami i
u Londonskoj koli ekonomije. Navodno
je radio za UN u enevi, a onda je osnovao advokatsku rmu.
Jirgen Mosak, roen u Nemakoj 1948,
preselio se u Panamu ranih ezdesetih
godina. Nakon sticanja diplome pravnika u Panami 1973. radio je u Londonu, zatim je u Kanadi pokrenuo rmu koja je
drte putina
ICIJ u uvodnom videu za Panamske
dokumente alje veoma jaku propagandnu poruku: govori se o povezanosti posledica ofor industrije i smrtnosti dece
u Ugandi, o devojicama koje siluju ruski biznismeni koji ni na sudu ne otkrivaju svoj ofor raun, ali prvo o tome kako
snage Baara el Asada bacaju bombe
koje raznose decu, a snabdevai Asadovih snaga gorivom su klijenti kompanije Mosak Fonseka.
Glavna poruka s kojom je kampanja
lansirana ipak je bila Drte Putina! Da
treba vriti pritisak na Putinove prijatelje i pouzdanike kako bi se ovaj naveo da
promeni politiku prema Krimu i Ukrajini,
govorili su u prethodnom periodu u nebrojeno prilika razni zapadni politiari i
46
Srbi u panamskim dokumentima

U okviru istraivanja Panamski dokumenti uestvovao je
i srpski KRIK Mrea za istraivanje kriminala i korupcije.
KRIK je u utorak 5. aprila objavio tekst pod nazivom Najpoznatiji Srbi koji se pojavljuju u Panamskim papirima, u
kome donosi spisak 18 dravljana Srbije.
Prvi na listi KRIK-a je Vladimir Deli, poslovni partner i porodini prijatelj gradonaelnika Beograda Sinie Malog, za
koga KRIK navodi da je zajedno sa gradonaelnikovim ocem
Borislavom svojevremeno privatizovao fabriku vagona Bratstvo, a da je zbog sumnji da je otetio ovu rmu protiv Delia voena istraga u Srbiji. U tekstu KRIK-a eksplicitno se
navodi da se ime Sinie Malog ne nalazi meu iscurelim
dokumentima rme Mosak Fonseka, ali se dodaje da je gradonaelnik Beograda pre vie od deset godina saraivao sa
predstavnikom panamske agencije za Srbiju Markom Harisonom. U vreme dok je Mali bio zaposlen u Agenciji za privatizaciju, Mark Harison je, pie KRIK, bio angaovan kao
savetnik Agencije za privatizaciju Beopetrola, a u isto vreme je, po navodima ove mree, Sinia Mali bio zaduen za
privatizaciju Beopetrola. KRIK navodi i da se, nakon njihovih tekstova od pre pola godine o ofor kompanijama Sinie
Malog i kupovini 24 stana u Bugarskoj, Mark Harison mejlom raspitivao kod Mosak Fonseka o poslovanju pomenutih ofor kompanija.
Meu poznatim srpskim biznismenima u Panamskim dokumentima, izmeu ostalih, nalaze se Vuk Hamovi, Zoran
Drakuli, Miodrag Kosti, Filip Cepter, Vojin Lazarevi i Milan Popovi.
Prema pisanju KRIK-a, Zoran Drakuli je bio punomonik
kompanije koja je kontrolisala rmu za koju se sumnja da
je preko nje iznet deo novca iz Srbije pominje se da je Slobodan Miloevi, dok je bio predsednik Srbije, preko ofor
kompanija iz Srbije izneo vie od milijardu tadanjih nemakih maraka na Kipar. U tekstu KRIK-a navodi se da se Vuk
Hamovi pominje u Panamskim dokumentima kao poslovni partner Zorana Drakulia.
KRIK, pozivajui se na Panamske dokumente, dovodi Filipa
Ceptera u vezu sa sumnjivim advokatom i trgovcem na
om
Alainom Biondom iz vajcarske. Biondo je, prema KRIK-u,
kontaktirao sa agencijom Mosak Fonseka da bi otvarao ofor
kompanije za Ceptera, a ujedno je bio i direktor u Cepterovim rmama.
U tekstu KRIK-a navodi se i da je u ime Miodraga Kostia sa
rauna jedne ofor kompanije na Panami prebaeno 368.000
analitiari. O njemu je u tom kontekstu
i ranije u talasima izvetavano da ima
jahte (s tajkunskim registracijama), avione i skupi sat, to je iz Moskve ponekad
opovrgavano.
Da je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin preko prijatelja kroz banke i
pojedine ofor kompanije oprao oko dve
milijarde dolara, do iroke javnosti je dolo kroz izvetaje nemakog lista Zidoje
evra na raun rme Venturer Management AG, koja je posedovala akcije u AIK banci, gde Kosti ima veinsko vlasnitvo. Takoe se navodi i da je Vojin Lazarevi preko svoje kompanije Rudnap Group 2007. kupio jednu ofor rmu
sa Sejela, a da je biznismen Predrag Lui kupio dve ofor
kompanije u ovoj ostrvskoj dravi. Prema pisanju KRIK-a,
jedna od najmonijih osoba u medijima, Sran aper, je tri
miliona evra zaraenih od prodaje prostora za oglaavanje
na RTS-u i Pinku prebacio iz Srbije u svoju ofor kompaniju Mediapool.
Novinari KRIK-a navode da je kontroverzni srpski biznismen Igor Sabo izgradio mreu ofor kompanija, uz napomenu da su u Mosak Fonseki znali da je Sabo bio osuen za zloupotrebe u privatizaciji kompanije Zvezda, a ipak su odluili
da nastave saradnju s njim. I Milan Popovi je napravio mreu ofor kompanija, pie KRIK, saraujui sa ruskim dravljanima koji se nalaze na listi lica kojima je EU uvela sankcije.
Na listi KRIK-a nalaze se jo i tri pilota sa ofor rmama
Slobodan Strievi i ore Jovanovi, koje KRIK povezuje
sa vercom cigareta u Crnoj Gori i Italiji, i Vladimir Banjac,
za koga KRIK pie da je, nakon dobijanja tendera Ministarstva energetike 2014, ime je rma u kojoj je suvlasnik postala jedina kompanija za markiranje goriva u Srbiji, sa poslovnim partnerom osnovao ofor kompaniju na Sejelima.
Na listi osoba koje imaju ofor rme nalaze se i Slobodan
Ani, koga mediji dovode u kumovsku vezu sa Slobodanom
Miloeviem, dizajnerka Roksanda Ilini, graevinski inenjer Zoran Flori, bivi fudbaler Darko Kovaevi, a pominje
se i da je Ljiljana Mikovi, supruga Miroslava Mikovia, tokom 2014. kontaktirala sa agencijom Mosak Fonseka u vezi
sa otvaranjem ofor kompanije.
KRIK pie i da je 2013. elezara Smederevo potpisala ugovor
sa jednom ofor kompanijom u vlasnitvu ukrajinskih dravljana koji su bili pod istragom nansijske agencije Britanskih Devianskih Ostrva zbog sumnje na pranje novca.
KRIK navodi da ofor kompaniju ima i Jordanac Abdrabu Dahlan, roak Muhameda Dahlana koji ima dravljanstvo Srbije, i kojeg je Tomislav Nikoli odlikovao 2013. godine. KRIK
pie i da je Abdrabu Dahlan 2006. osnovao kompaniju koja
je, prema pisanju BIRN-a, iste godine kupila 50 hektara zemlje pored autoputa BeogradZagreb. Takoe, KRIK navodi
da ofor rmu ima i indijski biznismen Nandi Ahuda, koji
je lan nadzornog odbora u kompaniji Victoria Group.
cajtung i britanskog Gardijana.

Gardijan se posebno fokusirao na elistu Sergeja Roldugina, najboljeg Putinovog prijatelja iz mladih dana i kuma
njegove starije erke Marije Vladimirovne, navodnog vlasnika kompanija Sonet
oversis, Interneenel medija oversis, Sanburn i Sandalvud kontinental, koje su
navodno dobijale pozajmice koje su otpisivane za jedan dolar, kupovale imovinu
R. MARKOVI
za manje od dolara i prodavale je posle

tri meseca za 133 miliona dolara; dobile
zajam od ruske dravne banke od 800
miliona dolara bez garancija. Na pitanja
o imovini Rodulgin je pre objavljivanja
izvetaja rekao da je to osetljiva stvar i
da bi morao da vidi papire, a kada su ga
saradnici ruskog sajta RBK pozvali radi
razjanjenja, njegova supruga je rekla da
je maestro na probi.
REME
47
Jedini sadrajan demanti doao je od

predstavnika biznismena Arkadija Rotenberga (na listi zapadnih sankcija kao
pripadnik Putinovog ueg kruga), koji je
izjavio da je rma Sandalvud kontinental
dobila komercijalni kredit za konkretnu
stvar, po uobiajenim uslovima, iji rok
istie 2023. godine.
Veza je dokazivana indirektno: Sandalvud zlatnog eliste pozajmio je novac
kompaniji koja je vlasnik ski-centra Igora (u vlasnitvu Igora Kovaljuka) koji je
Putin otvorio 2006. i u kome je skijao 2011.
i 2012, a njegova erka Katarina se 2013.
tamo venala.
Materijal u kome se sugerie da su Putinovi prijatelji zapravo staratelji nad njegovom imovinom, u Rusiji je prvo objavila opoziciono usmerena Nezavisimaja gazeta, koju je osnovao Gorbaov. Na
drutvenim mreama su zatim kolali komentari kojima se zahteva da Putin bude
izloen impimentu, ali teko da to ugroava Putina, koji uiva podrku 85 odsto
graana Rusije. Iz Kremlja je dola poruka da Panamski dokumenti nee uticati na prilike u Rusiji. Posle objavljivanja
izvetaja, Putinov portparol Dmitrij Peskov, koji je pre nego to je tampa poela da objavljuje izvetaje najavio da predstoji novi propagandni napad, kratko je
rekao: Putin je glavna meta, ali on nije
umean ni u kakve nedozvoljene radnje.
U Panamskim dokumentima spominje se i sadanja Peskovljeva supruga kao
vlasnica ofor rauna, to su oboje negirali. Ruskim dravnim inovnicima i lanovima njihovih porodica je inae zakonom iz 2015. zabranjeno da imaju novac
na ofor raunima. Posle Kiparske krize
2013, Putin je istupao protiv toga da ruski
biznismeni dre novac u poreskim rajevima, prebacivao je Zapadu to ih iz tih
rajeva koje kontrolie ne istera i obeao
amnestiju onima koji vrate novac u Rusiju. U novogodinjem intervjuu u decembru 2015. on je ponovio da se njegova ua
familija ne bavi biznisom.
TV Rusija danas je na svom sajtu objavila nekoliko opsenih odgovora u kojima se objanjava da Putina lino u tim
papirima nema, a da su optube iznete
na njegov raun plod spekulacija i nove
ofanzive putinofobije pred ruske parlamentarne izbore, koji treba da se odre u septembru 2016. Uzgred se kae da
VREME
REME 7. april 2016.
UJEDINJENI U NOVCU: Vladimir Putin

sa prijateljem Sergejem Rolduginom i
predsednik Ukrajine Petro Poroenko
Fotograje: AP
su meu nansijerima i neke organizacije koje su povezane s amerikom vladom, a da meu istraivakim novinarima ima agenata CIA.
istrage i odbijanja
Britanski premijer Dejvid Kameron,
koji je esto pozivao na borbu protiv utaje poreza, nije eleo da komentarie sadraj dokumenata koji pokazuju da je njegov pokojni otac Ijan Kameron izbegao
plaanje poreza preko ofor kompanija,
ali je zatraio kopije svih dostupnih dokumenata. Deremi Korbin, laburistiki
lider u usponu, izjavio je kad je pukla afera da bi britanska vlada trebalo da razmotri da naredi prekomorskim teritorijama i kraljevskim posedima da prestanu
da deluju kao poreska utoita.
Australijske poreske vlasti objavile su
da istrauju vie od 800 klijenata te advokatske kancelarije i da su ih povezale
sa 120 ofor rmi u Hongkongu. Istragu
su poele i poreske vlasti Novog Zelanda.
Francusko tuilatvo za privredni kriminal saoptilo je da pokree preliminarnu
istragu o velikoj utaji poreza.
Za aktuelnog predsednika Ukrajine Poroenka je glavni tuilac Ukrajine odmah
rekao da nema dokaza da je umean u
bilo kakve nezakonite radnje. Portparol
kineskog ministarstva spoljnih poslova
odbio je da komentarie izvetaje i kae
da li e imenovani pojedinci biti ispitani.
Ovo inae nije prvi sluaj da je pokrenuta kampanja za razotkrivanje tajni
poreskih rajeva. Na primer, pre dve godine, u aprilu 2013. ICIJ je objavio spisak
122.000 ofor kompanija, 13.000 privatnih
rauna u poreskim rajevima i 12.000 agenata koji osnivanju virtuelne rme u poreskim rajevima.
Pisali smo u Vremenu o fenomenu

poreskih rajeva u nekoliko navrata (Ofor destinacije, Vreme br. 955, 23. april
2009; Dosije Tokovi novca: Det-set u
poreskom raju, Vreme br. 1162, 11. april
2013). Poreenje nalaza u tim tekstovima
i sadanjih na osnovu Panamskih dokumenata pokazuje da se nije promenilo
nita. Moda malo kontekst, koji je sada
poluhladnoratovski.
Nakon kratke moralistike euforije,
nekoliko politikih obeanja pa i nekoliko svetskih samita, kampanja je ubrzo
utihnula. Mnogi politiari su se tada, kao
i sada, sablanjavali, ali Devianska Ostrva i blie kraljevske posede nisu dirali.
Antikorupcijske kampanje SAD su koristile za pritisak na slabe reime. Rauni
su se selili s jednih na druge destinacije.
Advokatske rme su se ubile od posla.
lanovi grupe svetskih lidera G-20 sloili su se tada na papiru da se pootre zakoni koji se odnose na ktivne kompanije i da se proveri ko su pravi vlasnici,
ali, kako pie Njujork tajms, zakonodavstva na nacionalnom nivou zaostaju za
tim obeanjima. Prema Njujork tajmsu,
upotreba ofor registrovanih kompanija
poveana je nakon to je 2005. Evropska
unija uvela propise kojima se zahteva da
drave razmenjuju informacije o porezu
na zika lica, ali ne i za preduzea. Mnogi rauni, meutim, od tada su zatvoreni.
EU je pootrila pravila o ofor kompanijama svojom etvrtom direktivom protiv pranja novca, koje nacionalne vlade
i lokalni zakonodavci treba da se pridravaju od 26. juna 2017. Nova pravila e,
navodno, pootriti uslove za kompanije,
koje e biti dune da vlastima daju tane informacije o tome ko su njihovi pravi vlasnici.
MILAN MILOEVI
48
Izbeglika kriza: Sprovoenje sporazuma o deportaciji izbeglica
Ostrvo Elis bez Kipa
Za Vreme iz Soluna
Broj izbeglica u Grkoj za sada se ne smanjuje.

Prihvatni centri na otvorenom pretvaraju
se u zatvore sa vrstom gradnjom i straom.
Prezaduena Grka je prihvatila da za Nemaku
i druge zemlje EU radi prljav izbegliki
posao u nadi da e Brisel i MMF imati vie
sluha za jo jedan otpis grkog duga
strvo Elis preko puta Menhetna postalo je simbol za migrante koji hoe da se nasele u Sjedinjenim Amerikim Dravama. Od 1892. do
1954. to ostrvo bilo je prihvatni centar za
milione doseljenika iz itavog sveta koji
su tu ekali dozvolu za ulazak u Obeanu zemlju. Nakon to je poela primena
sporazuma izmeu Evropske unije i Ankare o zaustavljanju migrantskih kretanja prema Evropi i deportaciji izbeglica
REME
49
slobode
Fotograje: AP Photo
Posle sporazuma koji je na snazi od 20.

marta, Grci se sve vie pribojavaju da e
im se zemlja pretvoriti u otvoreni koncentracioni logor za stotine hiljada izbeglica koje i dalje svakodnevno pristiu.
Nakon zatvaranja balkanske rute do sada
tranzitna zemlja za izbeglice pretvara se
u prihvatni centar, od ega najveu korist
ima kancelarka Nemake Angela Merkel,
ija politika dominacija podrhtava, a rejting joj opada upravo zbog izbeglike krize. Iza svega, naravno, stoji moda iluzorna nada da e se Berlin oduiti po pitanju olakanja grkog duga.
Gideon Rahman, kolumnista Fajnenel tajmsa, u svom tekstu pod naslovom
Grki dug je klju za izbegliku krizu,
pita se: Da li se ta dva velika problema
s kojima se suoava Evropa poslednjih
godinu dana, grka dunika kriza i izbeglika kriza, mogu spakovati u jedan
paket koji bi dao reenje za oba problema? Jednim udarcem dve muve: Grka da smesti izbeglice, a da joj se zauzvrat smanji dug? On tvrdi da e regulisanje duga doneti Grkoj stalno olakanje,
dok e prihvatanje imigranata biti samo
privremeno. Istina je da je izbegliki problem doprineo da kreditori promene ton
u pregovorima s Grkom, ali to ne znai
da e na tome ostati. Mmf je po pravilu
neumoljiv, a i mnogi evropski lideri govore da su to dva razliita problema.
Pitanje je i da li e priliv, bilo izbeglica,
bilo ekonomskih migranata, uopte moi
da se zaustavi. Niko od njih niti e svojevoljno ostati u osiromaenoj Grkoj, niti
e se vratiti u neki od izbeglikih kampova u Turskoj.
iz Grke u Tursku, ini se da se ne samo

grka ostrva preko puta Turske, ve itava Grka pretvara u jedno veliko, evropsko ostrvo Elis. Jedan evropski komesar
rekao je novinaru grke televizije Mega
Manolisu Spinturakisu da je cilj Brisela
stvaranje mnogih Elis ostrva u Grkoj.
Znai nameravate da pretvorite grka
ostrva u Elis ajlend bez Kipa slobode?,
glasilo je pitanje novinara. Da!, kratko
je odgovorio evropski komesar.
pakao u idomeniju
Sporazum koji predvia deportaciju izbeglica iz Grke u Tursku predvia i pretvaranje mnogobrojnih otvorenih prihvatnih centara na grkim ostrvima u kampove sa vrstom gradnjom,
dakle u zatvore za izbeglice. To je obeshrabrilo mnoge nevladine organizacije,
dobrovoljce i aktiviste. Potpisujui ovaj
sporazum grka vlada je primila estoku kritiku ne samo od desnice, nego i od
NI NAPRED, NI NAZAD: Izbegliki kamp u Pireju
VREME
REME 7. april 2016.
evropske levice. Atina, kau, svojevoljno prihvata da obavlja prljav posao za

Nemaku i druge evropske drave. Neki
smatraju da je ova izdaja Ciprasove vlade vea i od potpisivanja Treeg memoranduma u julu 2015, jer se direktno tie
ivota hiljada ljudi koji prolaze kroz ovu
torturu.
Ipak, Grka nije imala drugog izbora nego da blisko sarauje sa Nemakom, Evropskom komisijom i Turskom
u potrazi za reenjem za nekontrolisani
tok izbeglica iz Turske, preko Grke ka
Nemakoj.
Izbegliki kamp Idomeni i luka u Pireju postali su prave bombe humanitarne
katastrofe. Postoji zabrinutost da e situacija izmai svakoj kontroli, naroito
u Idomeniju, gde se broj izbeglica u jednom trenutku popeo na 15.000, meu kojima su uglavnom ene i deca, mnogi od
njih bolesni. Preivljavaju pre svega zahvaljujui pomoi humanitarnih organizacija, grka drava je slabo prisutna, dok
je odsustvo Evropske unije bilo sve vreme krajnje upadljivo.
Postoje, naravno, i pozitivni izuzeci. U
nedelju, na katoliki uskrs, iz Italije je stiglo oko dve stotine aktivista, univerzitetskih radnika, lanova radnikih sindikata, koji su doli u Idomeni dovozei humanitarnu pomo i lekove u pet kamiona. Nasuprot ksenofobine i ekstremno
desniarske Evrope, postoji i Evropa humanosti i solidarnosti.
U Idomeniju su ljudi psihoziki krajnje iscrpljeni. U svakom trenutku moe
doi do eksplozije kae Adonis Rigas, koordinator Lekara bez granica. Izbeglice u
logoru u Idomeniju su se podelile u dve
grupe: jedna grupa, koncentrisana na
eleznikim inama, odluna je da pree granicu i ue u Makedoniju, dok druga grupa pokuava da ih odvrati od tog
nauma, objanjavajui im da se granica
nee otvoriti i da je svaki pokuaj uzaludan. Ovo se zove spora smrt. Nismo dovde doli da bismo se zaglavili u blatu Idomenija. Ja moram da pruim mojoj deci
i porodici jo jednu ansu za ivot, kae
Ahmet iz Sirije, koji je ipak odluio da ue
50
u jedan od autobusa za prevoz izbeglica u

neki od organizovanih prihvatnih centara. Pre nekoliko dana sam i ja demonstrirao na inama zajedno s ostalima. Sada
sam siguran da se granica nee otvoriti i
moram konano neto da uinim za sebe.
Zato sam odluio da odem, kae Hasan,
student prava iz Damaska. Ali pranjenje Idomenija ide sporo, jer esto procure glasine kako e se granica ipak otvoriti. Postepeno, Idomeni e se isprazniti,
ali za sada broj ostaje stabilan, kae Stela
Nanu, visoki komesar un-a za izbeglice.
sve vie, umesto sve manje
Jo nije jasno u kom pravcu e se odvijati izbeglika kriza u Grkoj. Suoavajui se sa ovim problemom grka vlada je
24. marta obznanila kako e u najkraem
moguem roku poeti sa izgradnjom dodatnog prostora za prihvat 30.000 izbeglica, pored postojeeg koji ima kapacitet
za 35.000 ljudi. Ovi prostori su podeljeni
u dve kategorije.
Prva kategorija se zove pretpolazni
prostori. To su prostori zatvorenog tipa
i pod straom, u kojima e boraviti ilegalni imigranti (uglavnom iz Pakistana i sa
severa Afrike) koji ne ispunjavaju uslove
za dobijanje azila, dok ne budu poslati nazad u svoje zemlje ili u Tursku.
Druga kategorija su takozvani otvoreni prihvatni prostori pre preseljenja, gde
e boraviti izbeglice iz Sirije, Iraka i Avganistana koji imaju pravo na azil, i koji
e tu ekati da se zavre procesi potrebni da bi ih prebacili u neku od evropskih
zemalja koje su spremne da ih prihvate.
Procenjuje se da e oko 20.000 ljudi ostati
u grkim gradovima u iznajmljenim stanovima. Njihove trokove trebalo bi da
preuzme eu, mogu da prou meseci dok
ne budu transportovani do neke konane evropske destinacije.
Za sada, zvanini broj izbeglica u Grkoj, umesto da se smanjuje, poveao se na
52.352, uprkos tome to je 4. aprila poela
deportacija imigranata koji nemaju pravo na azil nazad u Tursku. Prvi brod za
Tursku isplovio je sa Lezbosa, iz Mitiline,
sa 138 migranta, uglavnom Pakistanaca,
a drugi brod sa Hiosa sa svega 66 ljudi.
Istovremeno izvori navode da se na Grku obalu prethodnog dana iskrcalo duplo vie izbeglica. Veina onih kojima je
odreeno da se vrate u Tursku, skriva se
od nadlenih organa, evropske pogranine policije Fronteks i grke policije. Novopridoli imigranti, da bi izbegli deportovanje nazad u zemlju iz koje su jedva i
po skupoj ceni pobegli, masovno podnose zahteve za azil u Grkoj i tako dobijaju
na vremenu. Grke vlasti zajedno sa stanovnicima ostrva nalaze se na rubu izdrljivosti, poto od obeane pomoi eu
jo nema nita.
Na Lezbosu su izbeglice okupirale luku
zahtevajui da budu prebaene u atinsku
luku Pirej, a Pirej je ve preplavljen izbeglicama, gde ih prema najnovijim podacima ima oko 4800. Krenuli su i sukobi
meu njima, krae i ziki obrauni no-
sedmogodinjom recesijom i nezaposlenou od 25 odsto. Kako bi se realizovao

ovaj plan, bie potrebno dodatno struno osoblje i ekonomska pomo eu. Pored 1500 grkih prevodilaca i strunjaka za azil, u ovoj akciji e, barem prema evropskim obeanjima, uestvovati i 2500 evropskih strunjaka. Nemaka e poslati oko 300 inovnika iz Ministarstva unutranjih poslova za pomo
grkim vlastima, i 200 policajaca koji e
biti pridodati grkoj mornarici i obalskoj
strai kako bi zajedno uvali spoljnje granice eu. Svi ovi scenariji su, naravno, jo
samo na papiru, jer niko ne zna kako e
reagovati izbeglice i imigranti kada shva-
PRIMENA SPORAZUMA EU TURSKA: Brod kojim se deportuju izbeglice iz Grke
evima. Istovremeno u centru Atine izbeglice demonstriraju pod parolom otvorite granice. U Idomeniju gde broj ne pada
ispod 11.000, situacija je i dalje kritina.
Osim eleznikih ina, blokirali su i autoput Solun-Evzoni, izazivajui gnev lokalnog stanovnitva i brojnih kamiondija
koji kasne s ispostavom robe. Grke vlasti pokuavaju nenasilnim putem da ih
ubede da napuste privremene kampove
u Idomeniju i Pireju, da uu u autobuse
koji e ih odvesti u organizovana sklonita i stanove, sa mnogo boljim uslovima,
ali veina je i dalje nepoverljiva i nada se
da e se granice ka Evropi ipak otvoriti.
ta dalje
Atina predvia da e se u Grkoj nastaniti oko 30.000 Sirijaca, koji e se asimilirati zajedno sa gotovo milion i po
imigranata koji ve ive u ovoj zemlji sa
te da e ostati u Grkoj, a i lokalno stanovnitvo negativno reaguje kada pored njihovih domova treba da niknu izbegliki kampovi. Sigurno je da e mnoge izbeglice, umesto da se vrate u Tursku
ili u svoje razruene domovine, pokuati
po svaku cenu da stignu u Evropu drugim putevima, preko Bugarske ili Italije.
reakcije ekstremne desnice
Ekstremna desnica ne prestaje da govori o opasnosti od teroristikih napada dihadista kojih sigurno ima meu izbeglicama, ali i o malim muslimanskim
gradovima koji e niknuti u Grkoj menjajui joj demografski i civilizacijski karakter. Bivi ministar javnog reda Grke
Janis Panusis izjavio je da ga ne brine
mnogo islamski terorizam u Grkoj, jer
dihadisti nemaju prijatelje, dok neprijatelje biraju prema svojim kriterijumima, a
REME
51
Grka nije u okviru njihovih ciljeva. Bez

obzira na to, po njemu bi Grka trebalo da
se utvrdi i da ostane hladnokrvna. Da
stvori sigurnosnu mreu bez ugroavanja
demokratskih sloboda i ljudskih prava.
Ipak, objektivno gledajui, Grci su prihvatili izbeglice srdano i pomau im na
svaki nain. Jedna profesorka iz Kavale, ne
samo da je pruila gostoprimstvo trojci sirijskih studenta, nego e im pomoi da zavre studije u Grkoj. Nasuprot tome, postoje mnogi sluajevi ogorenih graana
koji su pod vostvom ekstremnih desniara i neonacista pokuali nasilno da spree
autobuse da prevezu izbeglice u prihvatne
prostore koji se nalaze u blizini njihovih
pozivajui ovom prilikom seljane da pomognu izbeglicama jer su to ljudi nesretni i imaju veliku potrebu za naom pomoi. Sutradan su i prve izbeglice izale bojaljivo da proetaju selom, ali i da
kupe neke namirnice u malim seoskim
prodavnicama, to je doprinelo da se led
otopi, jer su stanovnici ovog sela i sami
veinom potomci izbeglica prognanih iz
Male Azije.
evropski problem u grkoj
Pojedinani incidenti i reakcije manjih
ekstremistikih grupa pogoduju desnici
koja stalno trai priliku da uvea svoje
snage, optuujui Evropu da svojom po-
Izbegliki kamp u severnoj Grkoj
kua. Tako je bilo i u selu Agia Varvara pored grada Verije, gde je izbegliki prihvatni centar napravljen u jednoj naputenoj
vojnoj kasarni, kada se u etvrtak, 24. marta, ispred ulaza okupila grupa ogorenih
graana i pobunila protiv smetanja izbeglica u blizini njihovih domova. Pred
vrata tog prihvatnog centra bacili su dve
svinjske glave ne bi li sirijski muslimani
proglasili ovo mesto zaraenim i odbili da
tu stanuju. U toj grupi nasilnika je bio pravoslavni pop Evlogije, koji je vikao kako
muslimani nisu poeljni. Video sa ovom
epizodom je emitovan na skoro svim grkim tv kanalima i izazvao je veliko ogorenje kod veine Grka, ali i crkve, koja se
odmah ogradila od ovakvog stava rekavi
da je takvo ponaanje nehriansko i posve neprihvatljivo. Posle masovnog negodovanja i kritike otac Evlogije je izjavio
kako je pogreio jer je bio neobaveten
VREME
REME 7. april 2016.
litikom pomae demografske promene i

islamizaciju Grke. Njihov glavni argument je kako je eu natovarila Grkoj na
lea izbeglice, a sad je ba briga jer problem nije pred njenim vratima. Kao to
je izjavio i nemaki ministar inostranih
poslova Frank Valter tajmajer: Nije to
nain na koji mi u Evropi treba da se ponaamo, da se oslobaamo svojih problema stavljajui jednog evropskog partnera u situaciju vanrednog stanja. Manje izbeglica stie u centralnu Evropu,
jer ostaju u Grkoj. Tako je tamo napravljena situacija vanrednog stanja.
Uprkos mnogim obeanjima, do sada
je u Grku stiglo svega 31 milion evra pomoi od eu, a potrebe su ogromne i plaa ih uglavnom iz svojih depova ionako
ve ekonomski iscrpljen grki narod i drava koja se trudi da to vie smanji trokove. Ministarstvo privrede saoptava da
je izbeglika kriza do sada kotala Grku

oko 1,8 milijardi evra, dok guverner Grke Banke Janis Sturnaras predvia da e
2016. izbeglika kriza kotati grku ekonomiju 600 miliona evra. Prema tome sasvim je razumno pitanje mnogih Grka: zato grki kreditori, koji stalno trae seu
trokova i namet novih poreza, ne uzimaju u obzir ove injenice? Da li namerno
ele da utope Grku u duploj krizi, ekonomskoj i izbeglikoj, koja na kraju moe
da se pretvori i u geopolitiku krizu, ako
doe do destabilizacije Turske.
Uprkos injenici da e Turska, prema
novom sporazumu, biti proglaena za
bezbednu zemlju, mnogi Grci i Evropljani veruju kako tu neto nije u redu,
jer u Turskoj postoje veliki problemi po
pitanju slobode medija i ljudskih, manjinskih i politikih prava Kurda. Kako je mogue da se izbeglice i imigranti vraaju
nazad u Tursku, kad ta zemlja ne moe
da im obezbedi potovanje najosnovnijih ljudskih prava?
Upravo je to razlog to su mnoge nevladine organizacije, volonteri i aktivisti reagovali negativno na sporazum izmeu
eu i Turske i odbijaju da nastave sa pruanjem usluga, naroito u prostorima koji
e biti neka vrsta otvorenih zatvora iz
kojih e se izbeglice vraati nazad u Tursku. Grka vlada je sa svoje strane najavila da e nastaviti sa realizacijom sporazuma, oekujui i od evropskih partnera
da urade ono to su obeali i potpisali i
da prihvataju izbeglice direktno iz Grke
ili Turske. U svakom sluaju, posle evropskog sporazuma sa Turskom, izbegliki
tokovi prema egejskim ostrvima su bitno
smanjeni. Prema grkim policijskim izvorima re je o impozantnom umanjenju
u odnosu na poslednjih nekoliko meseci.
Proirila se vest na turskoj obali da Grka
ne predstavlja vie deo puta za Evropu.
Ovo, naravno, nije dovoljno da se dugorono zaustavi tri miliona izbeglica i imigranata koji se danas nalaze u Turskoj i
koji besomuno trae alternativne naine i puteve kako bi stigli tamo gde ele.
ak iako se Grka pretvori u ostrvo Elis,
Evropa ne bi smela da postane tvrava,
ve da se negde u Grkoj napravi neto
slino amerikom Kipu slobode, koji bi
izmuenim i prognanim ljudima sa svih
krajeva sveta pruao nadu.
GEORGIOS STAMKOS, MILICA KOSANOVI
52
Brazil: Ekonomska i politika kriza
Savrena oluja
u zemlji sambe
Federativna Republika Brazil, najmnogoljudnija i ekonomski najsnanija zemlja
Latinske Amerike, u poslednje vreme suoava se sa kombinovanim negativnim
uticajima ustavno-politike i ekonomske krize bez presedana u novijoj istoriji
vih dana smrtonosni virus Zika

nije najvei problem za dvesta
miliona stanovnika Brazila. Za
daleko ozbiljnije potekoe postarali su
se kumulativni negativni uticaji ekonomske krize koja pogaa ovu zemlju, brojne korupcionake afere u samom vrhu
drave i gotovo potpuna paraliza politikih procesa u parlamentu zbog pokuaja
opoziva brazilske predsednice Dilme Rusef. Brojni analitiari ocenjuju da Brazilu meteorolokim renikom govorei
preti savrena oluja. Ovaj termin, inae,
univerzalno se koristi da opie dramatinu situaciju koja nastaje spajanjem vie,
naizgled nezavisnih, negativnih faktora
u jedan veliki problem.
Zbog optubi da je manipulisala dravnim sredstvima zarad svoje predsednike
kampanje 2014. godine, Donji dom brazilskog Kongresa razmatra opoziv aktuelne leviarske predsednice Dilme Rusef,
inae prve ene na elu Brazila. Uprkos
rastuim pritiscima opozicije i sve veeg
broja graana koji su svoje neslaganje
sa politikom nekada veoma popularne
ece drave demonstrirali na masovnim
protestima irom zemlje Dilma Rusef
saoptila je da ne namerava da podnese ostavku, smatrajui da nema pravnog
utemeljenja za njen opoziv i da nije poinila nikakvo krivino delo.
Brazilska predsednica je u nedavnom
razgovoru sa nekoliko vodeih svetskih
medija, meu kojima su britanski Gardijan, francuski Mond i Njujork tajms,
optuila protivnike da se slue faitikim metodama, a kampanju za njenu
smenu izjednaila je sa dravnim udarom protiv demokratske vladavine.
Prethodne sedmice, Dilma Rusef suoila se sa jo jednim politikim problemom:
brazilska Partija demokratskog pokreta
(PMDB), predvoena potpredsednikom
Brazila Mielom Temerom, objavila je da

naputa vladajuu koaliciju jer, kako se
navodi u saoptenju, ne eli da snosi odgovornost za loe politike odluke predsednice Rusef. Time su brazilskoj eci
drave dodatno umanjene anse da izbegne opoziv u Kongresu, koji bi o tome
trebalo da se izjasni ve sredinom aprila. Vladi e biti potrebna najmanje 172
od ukupno 513 glasova u parlamentu
da osujeti pokuaj opoziva, a ukoliko bi
stranka PMDB odluila da podri smenu
predsednice Rusef, vladajuoj koaliciji bi
ostala svega 123 garantovana glasa. Inae, anketa koju je sprovela agencija Datafolha pokazuje da ak 68 odsto ispitanika eli da poslanici opozovu aktuelnu
ecu drave.
Da stvar bude jo gora i ekonomija ove
latinoamerike zemlje nalazi se u slobodnom padu. Nakon vie godina izraenog
privrednog rasta, koji je Brazil katapultirao u sam vrh najsnanijih ekonomija sveta, privreda ove drave nalazi se u
ozbiljnoj recesiji. Bruto domai proizvod
(BDP) Brazila prole godine pao je za preko tri odsto, dok za 2016. godinu Meunarodni monetarni fond predvia dalji
pad BDP-a od nekih 3,5 procenta. Velikom
brzinom uveava se i broj nezaposlenih,
dok je, prema zvaninim podacima, inacija u toj zemlji porasla na dvanaestogodinji maksimum i u prethodnoj godini iznosila je gotovo 11 odsto. Investicije u Brazil su u 2015. godini smanjene
za 14 procenata, dok Si-En-En navodi podatak da je nacionalna valuta, brazilski
real, samo u proloj godini izgubio skoro 33 odsto vrednosti u odnosu na ameriki dolar.
operacija perionica
U Brazilu se zahuktava i istraga o navodnoj korupciji u dravnoj naftnoj
PROBLEM NA
PROBLEM:
Predsednica Brazila
Dilma Rusef
Foto: Reuters
kompaniji Petrobras u kojoj se pominju iznosi koji premauju nekoliko milijardi dolara a koja see do samog vrha
drave. Na informativne razgovore privode se bivi i sadanji elnici Brazila, a
svakako najzvunije ime u aferi jeste bivi predsednik drave Luiz Injasio Lula da
Silva. On je nedavno bio priveden na sasluanje u okviru istrage kodnog naziva
Operacija Perionica, koja obuhvata optube za korupciju i pranje novca u brazilskom naftnom gigantu Petrobrasu.
Tuilatvo Brazila istraivalo je okolnosti pod kojima su lukrativne donacije u
vrednosti od preko osam miliona dolara
isplaivane neprotnoj organizaciji biveg predsednika drave, Institutu Lula.
Kao vodei donatori tog instituta spominju se brojne graevinske rme koje su
imale kljunu ulogu u Petrobrasovoj korupcionakoj mrei.
Lula da Silva, nekadanji sindikalni
voa i izuzetno popularni radniki lider,
ija je administracija izmeu 2003. i 2010.
godine od Brazila nainila pravo ekonomsko udo i izvukla oko 40 miliona graana te zemlje iz zone siromatva, i dalje je
REME
53
jedan od najuticajnijih politiara u zemlji.

Jasno je, meutim, da je istraga o korupciji oslabila njegov uticaj i popularnost,
kako u Kongresu tako i meu obinim
svetom. Lula da Silva je, kao lider Radnike partije, u dva mandata bio biran za
predsednika Brazila, a na toj funkciji nasledila ga je upravo visoka funkcionerka njegove partije, Dilma Rusef. Nakon
to je sasluan u tuilatvu, Da Silva je
izjavio da je njegovo privoenje zbog navodne korupcije, ba kao i pretres kue
u kojoj ivi, medijski spektakl, a ne ozbiljna istraga. Da Silva je rekao i da je cilj
tuilaca kriminalizacija njegove Radnike partije. Zbog svega toga, on nije odbacio mogunost da se ponovo kandiduje
za predsednika Brazila. Ne znam da li
u biti kandidat 2018. godine na predsednikim izborima, izjavio je, dodavi da e
odbraniti svoju stranku koju je osnovao
jo 1980. godine.
Nedugo nakon privoenja biveg
efa drave, predsednica Rusef postavila je nekadanjeg politikog mentora Da Silvu za efa svog kabineta, to je
pozicija koja se po ovlaenjima ravna
VREME
REME 7. april 2016.
premijerskoj funkciji. Opozicija u Brazilu otro je negodovala zbog te odluke,

istakavi da taj potez ima za cilj da bivem predsedniku drave obezbedi imunitet od sudskog gonjenja.
Brazilski Vrhovni sud, meutim, suspendovao je postavljenje Lule da Silve
na mesto efa kabineta, a u svojoj odluci naveo je da postoji rizik da bi dolazak
Lule na mesto ministra ugrozio dalji tok
istrage.
veliki broj optuenih
Afera Petrobras potopila je i druge visoke brazilske zvaninike, kako u biznisu
tako i u politici. Rojters prenosi da je ak
27 ljudi do sada optueno, a meu njima
su i pripadnici desnog politikog spektra. Predsednik Donjeg doma brazilskog
Kongresa, uticajni konzervativni politiar Eduardo Kunja, morae, takoe, da se
pojavi pred sudom zbog optubi za korupciju. Kunja, vodei rival predsednice
Dilme Rusef, koji je bio njen protivkandidat za predsednika drave 2014, optuen je za primanje mita u iznosu od pet
miliona dolara.
Sve ovo dogaa se samo nekoliko meseci pre poetka Olimpijskih igara u Rio
de aneiru, te su oi svetske javnosti ionako budno uprte u deavanja u Brazilu. Zbog brojnih kriza koje potresaju ovu
zemlju postavlja se pitanje da li e leviarska vlast u Brazilu preiveti savrenu
oluju i nastaviti da vodi najveu i najuticajniju dravu u Junoj Americi. Ili e
se, pak, vlada predsednice Rusef uruiti
pod pritiskom afera i sve veeg nezadovoljstva graana.
Poslednje ankete pokazuju da ona danas ima podrku svega jedanaest odsto
biraa. Imajui u vidu da su na poslednjim parlamentarnim izborima u Venecueli avisti biveg predsednika Uga aveza doiveli teak poraz, a da posle dvanaest godina vladavine leviarskog branog para Nestora i Kristine Kirner Argentinu danas vodi konzervativac Maurisio Makri, ostaje da se vidi da li e eventualni poraz leviara u Brazilu oznaiti i
kraj jedne ere u Latinskoj Americi i poraz ideje o junoamerikom socijalizmu
21. veka.
URO MITROVI
54
Seanje na Hansa Ditriha Genera
ovek sa uima u utom

Bio je osamnaest godina ministar spoljnih poslova Nemake. Uestvovao je u ruenju dva
kancelara. Ciljeve je prilagoavao trenutnim mogunostima. estu sprdnju na raun sopstvenog
izgleda umeo je da obrne u svoju korist. Imao je aktivnu ulogu u raspadu Jugoslavije. Bio
je osvetoljubiv, ali istovremeno duhovit, neposredan i veseo ovek, a voleo je i da popije
Pie: Ivan Ivanji
putio mi je jedan od najlepih

komplimenata u ivotu. Rekao
je: Ja ne znam kako vi prevodite
jer ne znam va jezik, ali ba zvui uverljivo! Hans Ditrih Gener bio je tri godine
ministar unutranjih poslova pod kancelarom Vilijem Brantom, a zatim osamnaest punih godina ministar inostranih poslova, prvo u koaliciji svoje Liberalne partije sa socijaldemokratama sa Helmutom
mitom na elu vlade, a zatim sa hrianskim demokratama kancelara Helmuta
Kola. Bitno je doprineo i ruenju Branta
i ruenju mita.
Mene je dovodio u nepriliku sa poverenjem koje mi je ukazivao, kako u odnosu
na nemakog kolegu, prevodioca, tako i
to se tie posla, jer sam prevodei u oba
pravca morao da radim dvostruko. Zapravo trostruko posle razgovora valjalo
je napisati i zapisnike, a nisam imao ono
neophodno vreme da neto zapiem dok
drugi prevodilac prevodi.
zamorno poverenje
Naveu dva ekstremna primera. Savezni sekretar za inostrane poslove Josip
Vrhovec 1981. stie lirdetom sa minimalnom pratnjom u Minhen. Izlazi prvi iz
aviona, ja, razume se, odmah za njim, eka
nas kolona automobila. Gener mu predlae da smesta krenu u vikendicu jednog
njegovog prijatelja negde u brdima. Vrhovec pristaje, ulazim s njima u automobil.
Na moje veliko iznenaenje automobili
sa ostatkom nae delegacije ne kreu za
nama. Iz aviona nisam izneo ni svoje kofere, plaio sam se da u ostati bez pidame i sveih koulja za naredne dane.
Sreom se Vladislav Jovanovi, tada naelnik u ministarstvu, posle pod Miloeviem i sam ministar inostranih poslova,
setio da ga ponese u hotel.
Prevodim u kolima, prevodim za veerom, njih dvojica jedu kad onaj drugi pria, ja tek usput stignem da poneki zalogaj stavim u usta, posle prevodim stvarne razgovore u salonu. U hotel u Minhenu stigli smo posle ponoi, prevodio sam
oko est sati neprekidno, jer Gener od
silnog poverenja u mene nije poveo svog
prevodioca. Kako smo stigli u hotel, Vrhovec mi kae: Molim vas, Ivanji, napravite mi kratku zabeleku o naem razgovoru do sutra.
Na moju molbu donesu mi u sobu veliku elektrinu pisau mainu, mislio
sam da e mi doneti malu, obinu portabl mainu kao to je nekada bio obiaj
u hotelima. Jedna od malobrojnih stvari
kojima su me poduili na pripremama
u ministarstvu bila je da se elektrina
pisaa maina moe prislukivati: dok
piete na jednoj, na nekom drugom mestu e druga, ista takva pisaa maina,
na osnovu elektrinih vibracija, napisati isto to vi piete, zbog toga izmeu
nje i utikaa treba ukljuiti odgovarajui adapter, samo to ga je nisam imao.
Shvatam da kolega nemaki prevodilac
sedi negde drugde, eka ta u napisati da bi preveo za Genera. Neka, pomislim, ne mora ni on da spava, pa neka
im ta smo mi zapamtili od razgovora,
jer Gener sigurno nee nita izdiktirati. Vrhovec se sloio kad sam mu sutradan za dorukom izneo svoje razmiljanje i postupak.
Drugi primer deava se sedam godina
kasnije, 1988. u avgustu. Na ministar je
sada Budimir Lonar, pozvao je Genera
u Zadar. U kolima od aerodroma do hotela dvojica ministara se na predlog Nemaca dogovore da iz svojih soba siu u orcevima. Ja naravno siem pre njih, nisam
poneo orc, ali sam obukao lake, svetle
pantalone i plavu koulju sa kratkim rukavima, obuo mokasine. U holu me zabezeknuto i prekorno gledaju ostali saradnici dva ministra, protokol, telohranitelji, svi usred letnje vruine u crnim ili tamnoplavim odelima, vrat stegnut kravatom, stopala tesnim crnim cipelama. Situaciju su shvatili tek kad su sili i ministri paradirajui na svojim vornovatim,
golim nogama. Generov trbuh jedva je
stao u kratke pantalonice.
Sutradan kreemo jahtom na izlet,
dvojica ministara, njihove supruge i dvojica ambasadora. Gener izriito nareuje svom prevodiocu da se ne popne na
palubu s nama. On me gleda kao da je
to posledica neke moje intrige, ne shvata
koliko bih arko eleo da bude sa nama.
Vozio se s nama u policijskom gliseru i
morao da ostane na njemu i kad bismo
mi stali pred nekom usamljenom plaom
da se okupamo. Zanimljivo je da Gener,
iako je tolike godine bio ministar, nije
imao dovoljno poverenja u svoje znanje
engleskog jezika da bi makar i privatno
komunicirao na njemu.
genmen
Koliko je visoko miljenje imao o sebi
dokazuje anegdota koju je sam voleo da
prepriava. Trebalo je da d iskaz kao svedok na nekom graanskom suenju, pa
ga pitaju kako se zove, gde se i kada rodio i ta je po zanimanju.
to se tie profesije, naveo sam da sam
najbolji ministar inostranih poslova svih
vremena. Jeste da mi je pomalo bilo neprijatno, ali bio sam pod zakletvom, morao sam da kaem punu istinu, rekao je
Gener.
Imao je smisla za humor i nije ga pogaalo kada mu se rugaju. Funkcioner Socijaldemokratske partije i predsednik

REME
55
Liberal, protestant i
ministar
m demperu
Hans Ditrih Gener rodio se 21. marta

1927. godine u malom mestu Rajdeburg
na istoku Nemake, od oca pravnika, dok
mu je majka bila kerka seljaka i ostala
je domaica.
Regrutovan je kao pomonik protivvazdune odbrane 1943. godine, a 1944. se sa
sedamnaest godina ulanio u Nacistiku
partiju. U januaru 1945. dobrovoljno se
javio da slui nemaku vojsku, kasnije se
pravdao time da je hteo da izbegne da ga
regrutuju u esesovce kao Gintera Grasa.
Kao kaplar u pionirskoj jedinici, uestvovao je u borbenim dejstvima oko Berlina
i pao u ameriko ratno zarobljenitvo.
Vrativi se kui, zavrio je maturu u gradu Haleu u istonoj Nemakoj. Teko se
razboleo od tuberkuloze, strepeli su da li
e ostati iv. Izborio se sa boleu, zavrio pravni fakultet u Lajpcigu i 1952. godine dobio zaposlenje kao pripravnik u
sudu u gradu Haleu. Iste godine je, meutim, preko Berlina prebegao u zapadnu Nemaku i odmah se ulanio u Liberalnu partiju (fdp), koja je postala njegov politiki zaviaj.
Postao je zamenik predsednika omladinske organizacije liberala ve 1954. godine.
Od 1956. do 1959. bio je nauni asistent
poslanikog kluba liberala. Od 1959. do
1965. bio je poslovni sekretar tog kluba,
a 1965. izabran je za poslanika saveznog
parlamenta.
Od 1974. do 1985. godine bio je predsednik Liberalne partije (fdp).
Od 1969. do 1974. ministar unutranjih
poslova.
Od 1974. do 1992. bio je gotovo neprekidno ministar spoljnih poslova i vicekancelar Nemake.
Gener je za sebe govorio da je protestantski vernik i pripadnik luteranske
Evangelike crkve.
Foto: Reuters
VREME
REME 7. april 2016.
Od 1958. do1966. godine bio je oenjen

Lujzom, roenom vajcer, iz tog braka
ima kerku Moniku. Godine 1969. oenio
se svojom bivom sekretaricom Barbarom, roenom mit, sa kojom je iveo do
svoje smrti 31. marta 2016. godine.
56
njihovog poslanikog kluba, Herbert

Vener, nikada nije izgovarao ime ministra inostranih poslova, ve bi uvek rekao Onaj sa uima. Gener je imao velike ui. Satirini asopis Titanik objavio je karikaturu koja ga prikazuje kao
Genmena aluzija na betmena kao
imia sa ogromnim uima. Umesto da
se uvredi, dao je nalog svom odseka za
vezu sa medijima da tu karikaturu koriste i u ime njegovog kabineta.
Jedan od viceva o njemu glasi: Iznad
Atlantika se mimoilaze dva aviona, jedan
leti za Ameriku, drugi dolazi iz Amerike,
a u oba sedi Gener.
Za njegove diplomatske metode nastao
je izraz generizam. Kada su ga upitali
ta on pod tim podrazumeva, objasnio je:
Kad ne moete da ostvarite cilj koji ste
sebi postavili, treba da se pobrinete da
uslove promenite tako da biste cilj mogli da ostvarite.
Ja mislim da mu ne treba verovati na
re, Gener se, blago reeno, esto pokazao kao veoma prilagodljiv, da ne kaem,
ba prevrtljiv ovek: ako nije mogao da
promeni ni uslove da bi ostvario neki svoj
zacrtani cilj, onda bi taj cilj zamenio nekim drugim. Jedan od amerikih ambasadora u Bonu, Riard Bart, rekao je da
je Gener ovek jegulja.
U tom pogledu karakteristian je bio i
njegov odnos prema Jugoslaviji.
bliski susret na
jugoslovenskom nebu
Koji je bio njegov cilj, kakav njegov
uinak u vezi s raspadom Jugoslavije,
koju je ulogu igrao prilikom priznavanja nezavisnosti Hrvatske i Slovenije?
Na poetku jugoslovenske krize, kada
se Nemaka ujedinila, zalagao se da i
zemlja kao to je Jugoslavija treba da
opstane. Budimir Lonar, tada ministar inostranih poslova, svedoi da mu
je Gener potom, u septembru 1991, u
Njujorku rekao da bi, poto se Sovjetski
Savez raspada mirno, najbolje bilo da se
i republike Jugoslavije raziu na miran
nain. Dogovoreno je da poseti Beograd,
Zagreb i Ljubljanu i da se zaloi za mirno reavanje problema.
Stigavi u Beograd, prvo je na samom aerodromu razgovarao sa Lonarom, zatim u gradu sa predsednikom
savezne vlade Antom Markoviem i
POGLED IZBLIZA: Josip Broz Tito, Milo Mini,Ivan Ivanji, Hans Ditrih Gener i Helmut Smit u Helsinkiju
predsednikom Srbije Slobodanom Miloeviem. Posle razgovora u Beogradu

poleteo je u pravcu Zagreba, gde je imao
dogovoren sastanak sa Tumanom, zatim je hteo da nastavi za Ljubljanu, ali
su njegov avion presreli lovci Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva i naterali ga da napusti vazduni prostor
Jugoslavije. Morao je da sleti u Gracu,
u Austriji, gde su mu se prikljuili Franjo Tuman i Milan Kuan, tada predsednici Hrvatske i Slovenije. Sve do incidenta na nebu Jugoslavije Gener je
imao ideju da se i pored proglaavanja
nezavisnosti Hrvatske i Slovenije razmisli i o nekakvoj formi jugoslovenske
federacije, nekoj novoj vrsti labavog zajednitva. Bio je ubeen da je za akciju
jugoslovenskih vojnih aviona odgovoran Miloevi, pobesneo je, a bio je osvetoljubiv tip. Poto uslovi nisu bili takvi
da moe da postigne prvobitni cilj i na
njih nije mogao da utie, promenio je
cilj: Nemaka je decembra 1991. godine
jednostrano priznala nezavisnost Hrvatske i Slovenije.
ruenje branta i mita

Kao ministar unutranjih poslova
Gener je septembra 1972. godine bio odgovoran za katastrofu na Olimpijskim
igrama u Minhenu. Grupa arapskih terorista uspela je da kidnapuje lanove
izraelske reprezentacije, Gener je lino
rukovodio pregovorima kidnaperi su
traili otputanje iz zatvora svojih istomiljenika Nemac je izgubio strpljenje,
naredio napad na kidnapere koji se zavrio tragino, ivot su izgubili jedanaest izraelskih sportista i jedan nemaki policajac, a ubijeno je i pet terorista.
Iako je Gener tada formalno ponudio
ostavku, Brant je nije prihvatio.
Za Genera kao politiara, po mom
miljenju, vaan je podatak kako je
kao ef ministarstva unutranjih poslova rukovodio postupkom u vezi sa
istononemakim pijunom Ginterom
Gijomom. Gijom je 1972. godine postao
jedan od linih referenata Vilija Branta, tada kancelara Nemake. U to vreme Gener je najvii ef svih organa
bezbednosti. Ve 29. maja 1973. godine
REME
57
poslova. Ti pregovori kasnije su nazivani

4 + 2. Odluujue je bilo da je pre tog sastanka Kol posetio Gorbaova i dobio njegov pristanak za ujedinjenje Nemake.
Posebno se podsea i na Generov govor sa balkona zapadnonemake ambasade u Pragu 30. septembra 1989. Tu se
bilo okupilo nekoliko hiljada istononemakih graana koji su zatraili azil. Gener im je tada saoptio da je istononemaka vlada pristala da im ehoslovaka
dozvoli da preu granicu u pravcu Austrije. Tu mogunost je iskoristilo oko 17.000
lica. Ispalo je da nije toliko bitno ko je sve
uestvovao u prethodnim pregovorima,
ve da je Gener bio taj koji je na spektakularan nain saoptio njihov rezultat.
obaveten je o sumnji da je Gijom pijun. Gijom je i privatno svuda putovao

sa Brantom, ne samo da je znao za njegove probleme sa alkoholom i seksom,
nego mu ak i privodio ene, a imao je i
pristup najpoverljivijim dokumentima.
Tek posle nekog vremena Gener je upoznao Branta sa svojom sumnjom u Gijoma, ali ga je zamolio da ga ne skloni
jer ele i dalje da ga prate i provere sve
njegove kontakte i veze. Kraj prie je da
je Gijom uhapen tek 24. aprila 1974. godine, da je Brant zbog toga dao ostavku
7. maja, a Gener umesto da, takoe, d
ostavku kao najodgovorniji za sve slube bezbednosti, unapreen je u ministra
inostranih poslova.
Gener se verolomno ponaao i prema Helmutu mitu. Oktobra 1982. svojom ostavkom, a zatim ueem poslanika svoje partije u izglasavanju nepoverenja mitovoj vladi, promenio je urak, doveo na vlast hrianskog demokratu Helmuta Kola, pa postao ministar
u njegovoj vladi.
VREME
REME 7. april 2016.
o pokojniku sve jo bolje

U Nemakoj se povodom Generove
smrti ne pominju njegovi promaaji, svi
se dre starog obiaja da se o pokojnicima
govori sve najbolje. Poprilino se preuveliava njegova uloga u nekim dogaajima i
preteruje se sa njegovim zaslugama, moda i zbog toga to je u raznim situacijama
umeo da prenaglaava svoje prisustvo.
Najeklatantniji primer je tvrdnja da je
bitno doprineo ujedinjavanju istone i zapadne Nemake. Pravi uzroci tome bili
su, meutim, na prvom mestu slabost
Sovjetskog Saveza i delovanje Gorbaova, zatim energija istononemakog stanovnitva koja je na kraju sruila svoj komunistiki reim, a na zapadnonemakoj
strani politika kancelara Helmuta Kola.
Gener kao ministar inostranih poslova
nije ni imao prilike da bude posebno aktivan u tom sluaju. O spoljnopolitikim
aspektima tog ujedinjenja pregovarali su
31. avgusta 1990. godine ministri inostranih poslova sad, Velike Britanije, Francuske i sssr uz prisustvo zapadnonemakog
i istononemakog ministra inostranih
uti demper
Gener je u svakoj prilici i neprilici
nosio demper jarkoute boje. Po tome
je bio poznat, a na taj nain je padao u
oi u svakoj skupini politiara, ozbiljno
obuenih u tamne boje.
Znao je i kada treba da se povue iz aktivne politike, sam je doneo odluku da decembra 1991. godine d neopozivu ostavku na mesto ministra inostranih poslova,
ali do kraja se nije sasvim povukao iz javnog ivota. I dalje je bio dobro obaveten,
izraavao svoje miljenje o svim bitnim
problemima, pored ostalog dao je i punu
podrku Angeli Merkel za njenu politiku
prema izbeglicama.
Ja ga se seam kao veselog, duhovitog,
neposrednog oveka. Duboko mi se urezala slika za vreme poslednje posete Nemakoj jednog jugoslovenskog ministra
inostranih poslova, Budimira Lonara.
Posle zvanine veere Gener nas je jo
pozvao na pie u poznati lokal Maternus. Pio je nemaku itnu rakiju korn i
zalivao je kriglama piva, priao sve glasnije, pukla su mu dva dugmeta na koulji tako da je u prvom planu bio njegov
goli, dlakavi trbuh, dok je Lonar, pravi
dentlmen, kome je sve to vidljivo bilo
neprijatno, drao jednu aicu konjaka
u ruci, kao da se boji da bi neko mogao
da mu dospe jo pia.
Savezna Republika Nemaka, osnovana 1948. godine, imala je nekoliko znaajnih dravnika svetskog znaaja. Meu
njima je Hans Ditrih Gener neosporno
jedan od najupeatljivijih i u svetskim
razmerama najpoznatijih.
58
Vreme nauke
Potemkin na Mesecu
Kako proveriti da li su medijski falsikati stvarniji od stvarnosti
a li ste gledali video u kome Stenli

Kjubrik konano priznaje da je
reirao ameriko sletanje na Mesec 1969. godine? Snimak ovog intervjua,
u obilju sajtova koji razotkrivaju teoriju
zavere, moe se odnedavno lako nai na
Jutjubu. Ostareli Kjubrik, u jednom odvie krupnom kadru (tako da mu lice izlazi iz ekrana), objanjava da je sve sa velikom ljudskom avanturom na Zemljinom
satelitu bila samo nametaljka i jo jedno Potemkinovo selo. Intervju prati pria koja bi mogla biti donekle uverljiva za
poznavaoce Kjubrikovog karaktera i po
kojoj je snimak objavljen godinama nakon njegove smrti, jer je veliki reditelj insistirao na tome. No, najobinija analiza
lika (koji uopte nije Kjubrik), glasa, pozadine, sinhronizacije i neusaglaenost
prie svakome e, bez poligrafa i posebnih detektivskih sposobnosti, razotkriti
da je sam ovaj video nametaljka. Lani
Kjubrik govori o lanom sletanju.
Ma kako aava, ovakva Potemkinova
sela u samom Potemkinovom selu nisu
retka pojava. Pisali smo ve kako je tokom Svetskog prvenstva u fudbalu u Brazilu, uoi nala koje su igrali Argentina i
Nemaka, na Jutjub kanalu Korean News
Backup osvanuo slian snimak, navodno poreklom sa televizije Severne Koreje, koji je za samo dva dana pogledalo
vie od dva miliona ljudi. Portali i mediji
irom sveta su objavili priu kako ideoloki ostraena Severna Koreja tvrdi da
njihova reprezentacija pobeuje na Mundijalu. Mada se ova azijska drava nije ni
kvalikovala za Svetsko prvenstvo, snimak prikazuje voditeljku dravne televizije kako uz oduevljenje objavljuje da
se Severna Koreja plasirala u zavrnicu
takmienja nakon serije pobeda protiv
Japana 7:0, SAD 4:0 i Kine 2:0. U izvetaju se vide snimci stadiona montirani uz
snimke reprezentacije Severne Koreje sa
ranijih utakmica.
Meutim, video na pomenutom Jutjub
kanalu jednako je falsikat kao Kjubrikovo posthumno priznanje o sletanju
na Mesec. Ovakvih primera ima na sve
MUZEJ ERMITA: Potemkinov portret

Naslikao: Johann Baptist Stariji
strane u sezoni izbora Jutjub je poprite ideoloke borbe u veini zemalja, a

posebno u Americi. Ovo pitanje, naravno, nije nastalo na Jutjubu, ve je dugo
u Holivudu jedan od najboljih primera
je Trumanov ou Pitera Vira, kao i kultno SF ostvarenje Matriks dua Vaovski.
Moderna politika TV reklama i poinje
slavnim spotom Daisy girl, devojicom sa
belim radama koja otkida latice pre nuklearne eksplozije. Devojica je koriena
1964. godine u kampanji demokratskog
kandidata Lindona Donsona sa ciljem
da porui kako e republikanci izazvati
nuklearni rat. Spot je inae u vrlo kratkom roku povuen sa amerikih televizija, ali je devojica Daisy i do danas ostala
simbol suprotstavljanja irenju nuklearnog arsenala. I istovremeno, dvostrukih
marketinkih nametaljki.
Parodije i dvostruke montae su i u
Srbiji deo modernog politikog folklora,
jednako kao to su propagandne simulacije deo svakodnevice. Za politiare ili birae koji ovo shvataju preozbiljno moglo
bi se rei da su prespavali poslednje dve
decenije ili pak iveli u kakvoj stvarnoj
simulaciji. Meutim, po uzoru na Pekievu Atlantidu, mogu je novi obrt. Nije
sasvim neosnovano zapitati se ta ako
su medijski falsikati stvarniji od stvarnosti? Uzbudljiva ideja o tome da je itav
svet Potemkinovo selo zapravo je drevna
moe se traiti i u uvenoj alegoriji peine antikog lozofa Platona. Moderni
lozo e preispitivanje problema stvarnosti i njene simulacije ipak radije zapoeti sa Dekartom, dok je u laikoj javnosti najpoznatije delo Simulacija i simulakrum francuskog lozofa ana Bodrijara. Takoe smo pisali kako povodom pitanja da li ivimo u Matriksu, Potemkinovom selu naih ula, ziari piu istraivake radove. Naime, jedan broj istraivaa pokuava da uporedi neka ogranienja u kvantnom svetu na slian nain
na koji nesihronizovanost Jutjub snimka otkriva da je re o podvali.
U stvarnom ivotu neka Potemkinova
sela, meutim, nisu virtualna i medijska,
ve stvarno falsikovana. Poznat takav
primer je lano selo Kijong Dong koje je
Severna Koreja podigla u blizini junokorejske granice, a najdrastiniji sluaj
je koncentracioni logor Terezijentadt,
koji su nacisti tokom Drugog svetskog
rata nazivali Rajski geto. Posebno je zanimljivo da je, mada naziv Potemkinova
sela potie od navodnog stvarnog falsikata koji je proizveo ruski aristokrata
Grigorije Potemkin (17391791), sama ta
pria falsikovana.
Po njoj, kao ljubimac ruske carice Katarine Velike, Potemkin je bio guverner
nenastanjene i turskim ratom opustoene Nove Rusije. Tokom cariinog obilaska ovih oblasti, Potemkin je navodno uz
obalu Dnjepra pravio kulise sela, a njegovi ljudi su obueni u seljake radili, igrali
i klicali carici. Tokom noi, dok je cariin
brod bio ukotvljen, Potemkin je selio kulise i seljake nizvodno, na novu lokaciju.
Inae, pria o lanim selima nije samo postala opte mesto, nego je pojam Potemkinovo selo uao i u pravne i druge nauke. Naziv Potemkinova uma se, na primer, koristi u saobraaju i oznaava red
stabala koja su posaena uz put. No, ma
kako pria bila dobro poznata, ispostavlja se da je originalna pria o Potemkinovim selima preterana. Najverovatnije je,
po miljenju modernih istoriara, ruski
velmoa samo podsticao seljake da priu blie vodi kako bi ih carica videla.
SLOBODAN BUBNJEVI

REME
NAVIGATOR
ZORAN STANOJEVI
59
Zaikavanje avola
Pre nekoliko nedelja svako ko se malo razumeo
da im pomognete da se domognu svog (zapravo
u prava ili nove tehnologije imao je miljenje o

tome da li Epl treba da omogui fbi-ju uvid u aj-
vaeg) poteno ukradenog novca. Sada vie nee
fone osumnjienih za terorizam. Da podsetimo,

takva mogunost nije postojala ve se od Epla tra-
morati da vas mole, uzimae sami koliko im treba.

U trenutku kada nas banke ubeuju da koristimo njihove mobilne aplikacije i trgujemo s tele-
ilo da na svojim aparatima napravi mala vrata
fona i kada nam se u mejlovima nalaze sve ivot-
za potrebe istrage, a posle emo da vidimo. Epl se
ne tajne, poslednja stvar koju elimo je da neko
opirao tvrdei da e kroz ta mala vrata ui sam
tome moe da pristupi mimo nae volje. Recimo

u kau gde smo se radosno prikljuili na besplatni vajfaj, a zapravo smo stavili novanik na
avo i da je to kraj svake bezbednosti njihovih i

bilo kojih aparata.
Stiglo se do Vrhovnog suda sad, koji je trebalo
da naredi Eplu da uradi ta mu se kae ili da po-
ank i pozvali drutvo da se poslui. Usput smo
rui fbi-ju da odstupi. Pre nego to je sud uopte

ukljuen, fbi je objavio da odustaje od zahteva.
Ne zato to su shvatili kakvu bi to tetu moglo
svega to e u skorije vreme da se otkljuava mobilnim telefonom.

Dodatno se stvari komplikuju zahtevom jed-
da napravi, ve zato to su nali nain da telefon

otkljuaju bez Epla.
Eto loih vesti.
nog Italijana iji je usvojeni sin umro od raka pre

nekoliko meseci. Ocu je omoguio pristup svom
ajfonu preko otiska prsta, ali ta opcija je neupotrebljiva kada se telefon iskljui pa ukljui. Otac
Dve su verzije ove prie, a ne zna se koja je gora.

Prva je da je Epl popustio i napravio ta se trai
uz uslov da fbi objavi da su sami reili problem.
Sutina je u tome da fbi i Epl mogu da otklju-
im ponudili kljueve od kue, kancelarije, kola,
aju svaki telefon kada im to zatreba ili kada se

dogovore.
Druga verzija je da je fbi zaista uspeo da otklju-
samo eli da dopre do sinovljevih slika i poruka

iz poslednja dva meseca ivota, moli Eplovog direktora Tima Kuka za pomo, a ako se ovaj oglui, poruuje da e obratiti pomenutoj izraelskoj
rmi. Za pretpostaviti je da e se takvi zahtevi
umnoiti jer dobrih i dirljivih razloga uvek ima,
a telefon uz pomo izraelskih data forenziara i

ta je varijanta mnogo gora. Jer ako to moe fbi-jev
i da e otkljuavanje ajfona ili bilo kog drugog

aparata postati jedna uobiajena stvar. Te bi sle-
unajmljeni haker, onda svakako moe jo neko.

A kod novih tehnologija to se mnoi geometrijski, najmanje sa sedam. Dakle, ako je mogue otkljuati telefon u Americi, odnosno Izraelu, to je
mogue i u Kini ili Rusiji, a uskoro i u Nigeriji iji
milioneri i bivi ministri svako malo trae od vas
dei ajfon komotno mogao da se zove Pandora.

Epilog bi mogao da bude zaziranje od mobilnih ureaja kao nesigurnih, to mnogi ve propovedaju. Bolje reeno, pametne ureaje koristie samo sirotinja i podreeni, dakle oni koji moraju, ne znaju za bolje ili nemaju ta da kriju.
PRODAJA&PRETPLATA
TAMPANO IZDANJE
6 meseci / 26 brojeva
12 meseci / 52 broja
kurirom
[Beograd]
potom
[Srbija]
obinom potom
[Evropa]
avionom
[ceo svet]
4650 RSD
9300 RSD
4400 RSD
8800 RSD
90 EUR
170 EUR
135 EUR
260 EUR
INTERNET IZDANJE
1 broj sa PDF-om
1 mesec / 4 broja sa PDF-om
6 meseci / 26 brojeva bez PDF-a
6 meseci / 26 brojeva sa PDF-om
12 meseci / 52 broja bez PDF-a
12 meseci / 52 broja sa PDF-om
iz Srbije
uplatnicom u redakciji
2600 RSD 1500 RSD

3600 RSD 2000 RSD
4300 RSD 2900 RSD
5800 RSD 3800 RSD
iz sveta
karticom
1,49 EUR
5,49 EUR
23,00 EUR
30,00 EUR
37,00 EUR
50,00 EUR
Opcija pdf podrazumeva i mogunost preuzimanja fajla u obliku identinom tampanom

izdanju. Zabranjeno je da vie lica upotrebljava isti nalog. pdf fajl se daje na linu
upotrebu registrovanom pretplatniku, zikom licu, i zabranjeno je distribuirati ceo
ili delove fajla bez prethodne pisane saglasnosti np Vreme doo, Beograd. U sve dinarske
cene je uraunat pdv. U sve cene pretplate na tampana izdanja uraunata je potarina.
Uplatu moete izvriti lino u prostorijama redakcijie, radnim danima od 9.30 do 14.30h.
Tokom promotivnog perioda za ovu vrstu uplate vai poseban popust (vidi tabelu levo).
Ako ne moete doi u redakciju, potvrdu o uplati zajedno sa svojim podacima poaljite
e-mailom na adresu prodaja@vreme.com, faksom na broj 011/3238-662 ili potom
na Vreme, Trg Republike 5, Beograd, sa naznakom za ta je uplata izvrena. Za internet
pretplatu obavezno navesti e-mail za kontakt. Vau e-mail adresu ne ustupamo treim
licima. Dinarske uplate izvrite u korist np vreme na raun broj 160-302538-91.
Za dostavu u inostranstvu, uplata u zemlji se vri uplatom odgovarajueg iznosa na na
dinarski raun, u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu nbs na dan uplate.
Iz inostranstva moete izvriti uplate za sva naa izdanja pomou kreditne kartice na
internet adresi hp://www.vreme.com/pretplata ili direktno na na devizni raun (za
detalje obratiti se slubi prodaje). Trajanje pretplate na internet izdanje odreuje se
datumski do isteka poslednjeg dana pred izlazak broja za koji pretplata vie ne vai.
Usluge internet pretplate na Vreme vri i
www.novinarnica.net prema svom cenovniku.
Dodatne informacije u vezi s prodajom i pretplatom: telefonom, radnim danom od 9 do 15h: 011/3234-774 ili e-mailom na prodaja@vreme.com
REME
60

REME
61
VREME
REME 7. april 2016.
VREMEUIVANJA
62
Sural
Kau da make u vena lovita odlaze jednako dostojanstve-
Videvi kod neke devojice iz sela slino mae koje se zvalo
no kao i to su ivele. Kad osete da je doao trenutak, pobegnu od kue i u osami i tiini nestanu sa ovog sveta. One gos-
Sara, Maja i ja smo i naem smislili muku varijantu tog imena. Uveren sam da u smisao sopstvenog postojanja u ovom
podske dostojanstvo upranjavaju na druge naine, recimo

troei preterano veliki broj ivota, ali ovo nije pria o njima.
vremenu i prostoru razumeti kad shvatim kako mi je tada

muka verzija imena Sara bila Sural
Ovde je re o makama koje ive samo jednom i to sa druge
Sural je, kao i svi ivotinjski mladunci jedinci, odrastao u
strane prozorskih mrea za komarce.

U Klasniu (Gornjem i Donjem), selu na Baniji gde sam kra-
obilju Majine i moje panje. Mae i deca potpuno uobiajena slika. I, kao u prii, sve se promenilo kada su nam u goste
jem prolog veka uio prve lekcije o dostojanstvu, make su

osim od staro-
doli neki deaci iz komiluka. Bio je, valjda, Majin roendan.

Po s l e to r te
sti ili nekog slu-
pokupili smo
igrake i oti-
ajno pojedenog
poljoprivrednog
li na van. Rat je
uveliko trajao
otrova, stradale i
od sopstvene ne-
pa je veliki deo
panje na cesti,
n a i h i g ra a ka bilo plasti-
pod tokovima
automobila.
no oruje koje
je, koliko-toliko bilo bezbed-
Da bi maka
postala priznati lan porodice,
nije, a i relativno zanimljivije
voljen i potovan kao i ostale ivotinje, morala je, dakle, da

bude dobar lovac i da naui da
gleda levo i desno. Kada se takva maka omaci, maii joj, po edovoj odluci i izvrenju, uglavnom zavre
u zavezanoj vrei u potoku. Seoska pravila su jasna, smislena
i surova: mnogo maaka u kui znai malo mieva po podrumima i kuruzanama (to je ono gde se sui ku(ku)ruz); poinju
da stradaju pilii i druga sitna perad. Meutim, kao to ni edovi nisu uvek surovi, tako nisu ni sve make iste. Pa setite
se samo ovoj stranici Vremena dobro poznate kartuzijanke Cici Vasi Tagirov. Ona je gospodstvo gospodskih maaka
upranjavala na tako poseban nain da mi je ast to sam joj
sluio dok je bila tu
Za moje rano detinjstvo bitna su dva maka.
Prvi je bio kao mrak crn maak Marko. Drei se za njegov rep, prohodao sam sa deset meseci. Pre nego to je stigao
da me naui jo neto, zgazio ga je auto ispred kue.
Drugi maak me je nauio dosta o odgovornosti i plakanju.
Ja sam imao oko pet godina, a Maja, sestra, godinu manje.
Tadanja maka (dobar lovac, bra od tokova) omacila se u
podrumu i ed je na krumpjeru (krompiru) naao tri maeta. Od edove vree su ih spasile Majine i moje suze. Na njih
je pokojni ed Mirko bio posebno nesurov. Posle nekog vremena, on je ipak dva maeta bacio u potok nakon to ih je
lopatom pokupio sa puta. Preivelo je samo jedno belo sa sivo-crnim prugama.
VREME
REME 7. april 2016.
od praki, lukova i strela koje

su nam runo
pravili stariji ili
smo i sami ve-
Foto: Pero Rudi
tili ruke na njima. Meu uzetim igrakama
je tako bio i narandasti pitolj koji je oprugom, prilino

snano, ispaljivao plastini tapi na kome je bila zalepljena lopta od spuve, tj. sunera. Nekoliko udruenih dejih
mozgova je vrlo brzo shvatilo da e plastini metak leteti
mnogo dalje ako mu otkinemo tu spuvu. Kad nam je to
dosadilo, gaali smo stablo kruke, a onda se niotkuda pojavio jadni Sural...
Kasnije sam, gotovo sve do srednje kole, mogao da zaplaem kad god bih pomislio da sam uestvovao u muenju maeta. Borei se sa tom griom savesti, teio sam se da e mi
mo da plaem kad hou koristiti kada postanem glumac; ili
me je, kao nekog ko plae zbog maeta, odgovarala da postanem profesionalni vojnik.
Sural je nakon toga dana poeo da prati sve ljude po avliji
kao neki pas. Postao je neprirodno pitom, pa je tako jednog
jutra potrao ka edu koji je po dvoritu kotrljao ogromnu
kacu (ovde se valjda kae bure) u kome se drala penica ili
iskominjani kuruzi. ed ga nije video.
Maja i ja samo ga, u nekoj kutiji, sahranili ispod one kruke.
Svakog prolea, dok nismo otili iz Klasnia, brali smo prve
mamine narcise i tulipane i nosili mu na grob.
Sa Suralom nemam zajedniku fotograju.
MIRKO RUDI
Copyright NP Vreme, Beograd

Upotreba materijala iz ovog fajla u bilo koje svrhe osim za
linu arhivu dozvoljena je samo uz pisano odobrenje NP Vreme
PDF izdanje razvili: Saa Markovi i Ivan Hraovec

Obrada: Marjana Hraovec

Times BG PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Times BG PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Panamski dokumenti

Ko se kre iza ofor rauna

Seljae, goljo, ti si prah na podu

BiH 4 KM; Hrvatska 19 KN; Makedon

cena 200 rsd

Roman o tri prelaska

U SVIM KNJIARAMA DELFI U SRBIJI

Dve prie o neverstvu u braku

Pariz prve decenije XX veka je

Robert M. Edsel, Bret Viter:

Istorijski roman epskih

Knjiga o sudbini umetnikih

U junu 2013. svet je saznao za Edvarda

Spisak knjiara u kojima ovaj popust vai:

Delfi knjiare d.o.o. Kruevac (Mirka Tomi 88, Kruevac)

04 Izbori 2016: eelj i drutvo iz Vlade Srbije

Ako ovih dana vidite ministra bez portfelja

24 Intervju: Radoslav Milojii

makar neko veruje na re Aleksandru Vuiu

26 Sluaj Jermenske crkve:

pie: jelena jorgaevi

Palmira, oji i Nui u Novom Sadu

Kova je vratio dug svakom prijatelju. O

40 Knjige: ivot iz jednog itanja E. A. Po

knjiga. Knjiga koja se koleba, njie izmeu

41 Urbanizam: Kanjavanje pevca

memoara, autobiograje i romana

pie: boo koprivica

Glas koji se ne zaboravlja

48 Sprovoenje sporazuma o deportaciji

izbeglica: Ostrvo Elis bez Kipa slobode

52 Ekonomska i politika kriza u Brazilu:

Savrena oluja u zemlji sambe

Bio je osamnaest godina ministar spoljnih

obrne u svoju korist. Imao je aktivnu ulogu

IZ VREMENA KUMSTVA: A. Vui, T. Nikoli i M. Gojkovi

re nego to je francuski sudija

odsto, a cenzus bi jo preli koalicija sds

da izaberu i nee vie moi da se pria

crveno-crne koalicije iz devedesetih

 Tano je da Vuieva zabrinutost zbog

sve. Ali eelj im je uglavnom nepoznat,

uhapse kad doe. Ako Evropa ne dozvoljava izbeglicama iz Sirije i Iraka da uu u

7. april 2016. VREME

litici kao upeatljiva ilustracija potrebe za permanentnom

dija Antoneti i bezbrino odetao u legendu, ili tamo gde ve

budnou prema Srbiji, koja se nikada nee moi dovoljno

cininoj dosetki obino pripisivanoj erilu, nee on iveti

udo, nije nikako zasluna ni kriva. Otuda, iz te (u)potrebe,

opet ivi i eelj. Dakle, valja nama iveti sa eeljem, a mi do-

oekivanje kanadskog premijera Hrvatske da se Srbija odre-

bro znamo da sa eeljem uopte nije lako iveti. Taj suivot je

ni najmanji uspeh nije zagarantovan. To je, na priliku, kao da

ska u Hrvatsku. Ovome sledi teatar oko eeljeve najave

ubre s terase, gasi pikavce u vaoj ardinjeri, amara vae

skom Baarijom, stazama detinjstva, kako se izrazio u na-

eeljeva potreba za jeftinom provokacijom idealno se nadopunjava sa

letu cininog autopoetisanja. To je Dodika silno obradovalo

prostor za raznoraznu kombinatoriku, strahove i nade

Pie: ore Vukadinovi

ogue da sam neto propustio.

Istraivanje je raeno na teritoriji Vojvodine od

Da li danas ivite bolje

Tano je da Vuieva zabrinutost zbog