1

GLAVNI NOSAI
24.11.2015.

Opte
2

Glavni deo nosee konstrukcije objekta;

Prihvataju dejstva sa krovne povrine, iz
unutranjeg prostora, dejstva vetra na zidove,
temperaturna i seizmika dejstva i prenose ih
na temelje.
Predstavljaju popreni nosei sistem objekta;
Postavljaju se na meusobnom rastojanju od
4,0 do 30,0 m u zavisnosti od sistema
primenjenih ronjaa, odnosno od vrste
tehnolokog procesa u hali.
24.11.2015.

Statiki sistemi
3

Sistem sa zglobnom vezom krovnih nosaa i stubova;

Sistem sa pendel stubovima i podunim spregom za
stabilizaciju objekta;
Okvir na tri zgloba sa ili bez zatege;
Okvir na dva zgloba sa ili bez zatege;
Ukljeten okvir.

Za glavne nosae viebrodnih hala mogu se primenti i

kombinovati razliiti statiki sistemi: okvirni sistemi,
sistemi sa zglobnim vezama krovnih nosaa i stubova, uz
mogunost dodavanja glavne nosee konstrukcije aneksa
(ukoliko postoji).

24.11.2015.

Podela prema nainu izrade (obliku poprenog preseka)

4

Puni nosai (vruevaljani profili, puni

limeni nosai);
Reetkasti nosai;
Kombinacija reetkastih i punih limenih
nosaa.

24.11.2015.

Sistemi sa zglobnom vezom krovnog nosaa i stubova

5

Jedan ili oba glavna stuba su ukljetena u temelj

glavni nosa je sposoban za prijem svih horizontalnih
sila upravnih na podunu osu hale.
Krovni nosai su zglobno oslonjeni na stubove
omoguena rotacija na mestu oslanjanja.
Krovni nosai mogu biti reetkasti ili puni.
Kod hala manjih visina ili u sluaju lakih ili srednje
tekih dizalica, glavni stubovi se izvode kao puni
(limeni ili valjani) nosai.
Kod hala veih visina i u sluaju teih dizalica veu
primenu imaju reetkasti glavni stubovi.
24.11.2015.

Sistemi sa zglobnom vezom krovnog nosaa i stubova

6

sa dizalicom bez dizalice

24.11.2015.

Sistemi sa zglobnom vezom krovnog nosaa i stubova

7

Rwk 3
Rwz
2 16

Rwk komponenta optereenja

od dejstva vetra na krov,
Rwz komponenta optereenja
od dejstva vetra na zid.

Duina izvijanja stubova u
ravni nosaa:
lk 2 h

24.11.2015.

Sistemi sa zglobnom vezom krovnih nosaa i stubova

8

Sistem sa jednim ukljetenim i drugim "pendel" stubom

Duina izvijanja ukljetenog stuba: l 2 h 1 0,96 P2
k
P
24.11.2015.

Sistemi sa zglobnom vezom krovnog nosaa i stubova

9

Sistem sa oba ukljetena stuba i malim "pendel" tapom

24.11.2015.

Sistem sa "pendel" stubovima i podunim spregom za stabilizaciju

10

Krovni nosa je zglobno oslonjen na dva "pendel" stuba.

Statiki sistem je labilan mora se postaviti poduni
krovni spreg u nivou glava stubova.

24.11.2015.

Sistem sa "pendel" stubovima i podunim spregom za stabilizaciju

11

Mogui poloaji podunog sprega za stabilizaciju

24.11.2015.

Sistem sa "pendel" stubovima i podunim spregom za stabilizaciju

12

Poduni spreg za stabilizaciju kod irokih hala

24.11.2015.

Okvirni sistemi jednobrodnih hala

13

Kruta veza krovnih nosaa i stubova.

Krovni nosa je elastino ukljeten u
stubove preraspodela momenata
savijanja du krovnog nosaa.
Ugib krovnog nosaa je manji
primena kod hala veeg raspona.

24.11.2015.

Statiki sistemi okvirnih nosaa

14

Ukljeten okvir,
okvir na dva zgloba,
okvir na tri zgloba sa ili bez zatege.

24.11.2015.

Okvirni sistemi jednobrodnih hala

15

Oblici okvirnih sistema

24.11.2015.

Okvirni sistemi jednobrodnih hala

16

Optimalni razmaci okvirnih nosaa:

mali raspon nosaa, L < 16,0 m:
= 4,0 do 6,0 m,
srednji raspon nosaa, L = 16,0 do 30,0 m:
= 6,0 do 8,0 m,
veliki raspon nosaa, L = 30,0 do 45,0 m:

= 8,0 do 10,0 m,
za raspone L = 45,0 do 60,0 m
= 10,0 do 12,0 m.
24.11.2015.

Okviri na tri zgloba

17

Statiki odreeni nosai, neosetljivi na neravnomerna

sleganja i rotacije temelja izgradnja na tlu loe nosivosti.

Mogu biti puni limeni ili reetkasti nosai.
24.11.2015.

Okviri na tri zgloba

18

Mogunost prihvatanja horizontalne sile zategom koja

moe biti na nivou veze stubova i krovonog nosaa ili
na nivou oslanjanja stubova na temelje.

24.11.2015.

Okviri na dva zgloba

19

Statiki neodreen nosa.

Puni, reetkasti ili u kombinovanoj izradi.

Mogu se primeniti kod tla loe nosivosti naponi usled sleganja

ili rotacije temelja su uglavnom malog inteziteta.

24.11.2015.

Ukljeteni okviri
20

Ravnomerna raspodela momenata savijanja,

manja horizontalna pomeranja pri horizontalnim
dejstvima,
potrebni temelji veih dimenzija za prijem momenta
ukljetenja,
komplikovan sistem za ankerovanje,
tri puta statiki neodreen sistem pojava naponi
velikog inteziteta usled eventualnog sleganja i rotacije
temelja primena kod tla dobre nosivosti.
Puni, reetkasti ili u kombinovanoj izradi (puni stubovi i
reetkasti krovni nosa).

24.11.2015.

Ukljeteni okviri
21

24.11.2015.

Sistemi glavnih nosaa viebrodnih hala

22

24.11.2015.

Primena krovnih podvlaka i meuvezaa kod viebrodnih hala

23

24.11.2015.

Dvobrodna hala sa ukljetenim stubovima i zglobno osolnjenim krovnim nosaima

24

24.11.2015.

Hale sa aneksima
25

24.11.2015.

Trobrodni okvirni nosa

26

24.11.2015.

Dvobrodni okvirni nosa sa denivelisanim krovom

27

24.11.2015.

Puni krovni nosai

28

Krovni nosai mogu biti puni ili reetkasti.

Puni krovni nosai imaju primenu kod manjih raspona i
optereenja manjeg inteziteta.
Mogu biti od vruevaljanih profila, u sluaju veih raspona
i inteziteta optereenja rade se zavareni limeni nosai.
Optimalna visina punih krovnih nosaa:
zglobna veza krovnog nosaa i stubova:

h = L/15 do L/18
kruta veza krovnog nosaa i stubova:

h = L/20 do L/30.

24.11.2015.

Puni krovni nosai

29

sa paralelnim pojasevima trapezni

trapezni sa lanternom

24.11.2015.

Puni krovni nosai

30

Trapezasti i saasti nosai koso ili testerasto seenje rebra

profila, pomeranje (premetanje) i ponovno zavarivanje.

24.11.2015.

Puni krovni nosai od vruevaljanih profila

24.11.2015.

31

Poveanje nosivosti na dejstvo momenata savijanja postie se

ojaanjem pojasnih lamela.
Kod nosaa male visine, optereenih smiuom silom velikog
inteziteta poveanje nosivosti na smicanje se postie umetanjem i
zavarivanjem limova na rebru nosaa.
Podvezice treba upasovati u zaobljenja profila, a po potrebi mogu biti
jednostrane ili obostrane.

ojaanje pojasnih lamela ojaanje rebra

Puni krovni nosai u zavarenoj izradi

32

Veza pojasnih lamela i rebra

(vertikalnog lima) se ostvarije
pomou obostranih ugaonih
avova ili K avova.
Nosai malih raspona su
konstantnog poprenog
preseka.
Kod nosaa veeg raspona vri
se racionalizacija materijala:
presek se prilagoava
presenim silama promena
debljine pojasnih lamela,
dodavanje novih pojasnih
lamela i poveanje visine rebra.

24.11.2015.

Puni glavni nosai

33

24.11.2015.

Puni glavni nosai

34

24.11.2015.

Puni glavni nosai

35

24.11.2015.

Puni glavni nosai

36

24.11.2015.

Reetkasti krovni nosai

37

Gornji pojas prati nagib krovne ravni, donji pojas

je horizontalan ili je za vee raspone izlomljen
na gore.
Pritisnuti elementi ispune treba budu to krai, a
zategnuti dui.
Visina reetkastih krovnih nosaa trapezastog i
poligonalnog oblika:

u sredini raspona:
L/8 do L/10,

uz oslonac:

L/10 do L/15.

24.11.2015.

Reetkasti krovni nosai

38

24.11.2015.

Reetkasti krovni nosai popreni preseci

39

Mogu se koristiti razliiti popreni preseci:

vruevaljani ili hladnooblikovani, jednodelni ili
viedelni, sa ispunom u jednoj ravni (jednozidne
reetke) ili u dve ravni (dvozidne reetke).
Kod elemenata pritisnutog pojasa treba
ograniiti odnos b/t (vitkost) elemenata preseka
kako ne bi dolo do pojave izboavanja (klasa 4).

24.11.2015.

Reetkasti krovni nosai popreni preseci

40

24.11.2015.

Reetkasti krovni nosai

41

Reetkasti krovni nosa u zavarenoj izradi od ugaonika

24.11.2015.

Reetkasti krovni nosai

42

Ako je razmak
izmeu samosatlih
elemenata
dvodelonog pojasnog
tapa a < h/6 ili a <
10 mm ovaj
meuprostor treba
popuniti!

24.11.2015.

Reetkasti krovni nosai veza elemenata na mestu vora

43

vorovi bez vornih limova su

povoljniji zbog manje krutosti
vora na savijanje manja su
lokalna naprezanja.
Rebro na krajevima elemenata
ispune se zaseca i formira se
sueoni nastavak sa rebrom
pojasnog elemenata.
Preputene noice se zavaruju
ugaonim avovima.
U oslonakom voru je
potrebno predvideti vorni lim
zbog prijema veeg reaktivnog
optereenja.
24.11.2015.

Reetkasti krovni nosai od valjanih profila

44

24.11.2015.

Reetkasti krovni nosai od valjanih profila

45

24.11.2015.

Reetkasti krovni nosai

46

24.11.2015.

Laki reetkasti krovni nosai

47

Manji rasponi i manji intezitet optereenja: primena lakih

reetkastih nosaa "R"nosai.
Pojasni elementi su od vruevaljanih ili hladnooblikovanih
profila a dijagonalna ispuna je od okruglog elika, pljoteg
elika ili hladno oblikovanih ugaonika.

24.11.2015.

Laki reetkasti krovni nosai

48

24.11.2015.

Reetkasti krovni nosai od upljih profila

49

Reetkasti nosai od upljih profila, krunog (CHS Circular Hollow

Section), kvadratnog ili pravougaonog (RHS Rectangual Hollow
Section) poprenog preseka, imaju poslednjih godina primarnu
poziciju u savremenom graevinskom konstrukterstvu u odnosu na
tradicionalne reetkaste nosae od vrue valjanih profila zbog niza
prednosti:
Kod pritisnutih elemenata primena krunog (kvadratnog) oblika
poprenog preseka je optimalnija, u odnosu na tapove otvorenog
poprenog preseka;
Povrina izloena uticaju korozije je manja ( za 3040%) u odnosu na
otvorene poprene preseke, a odravanje je jednostavnije.
Aerodinamiki koeficijent oblika je znatno manji u odnosu na profile
otvorenog poprenog preseka.
24.11.2015.

Reetkasti krovni nosai od upljih profila krunog preseka

50

Reetkasti nosai od krunih cevi imaju iroko

polje primene uz relatinvo skup postupak
obrade krajeva elemenata ispune. Krive seenja
pri direktnom zavarivanju elemenata ispune za
pojaseve su komplikovane naroito kod
viestrukih prodora. U moderno opremljenim
radionicama postoje automatski ureaji za
gasno rezanje koji ujedno seku i obrauju
krajeve elemenata za zavarivanje.
24.11.2015.

Reetkasti krovni nosai od upljih profila krunog preseka

51

Odnos prenika ispune di i prenika pojasa d0 treba da zadovolji

uslov:
0,2 di / d0 1,0

Zadovoljiti opsege vaenja koji su propisani u poglavlju 7, EN
199318.
Pored kontrole nosivosti elemenata potrebno je izvriti kontrolu
nosivosti veza elemenata ispune i pojaseva.

24.11.2015.

Reetkasti krovni nosai od upljih profila krunog preseka - vorovi

52

24.11.2015.

Reetkasti krovni nosai od upljih profila krunog preseka

montani nastavci
53

Kod montanih nastavaka sa zavrtnjevima koriste se eone

ploe zavarene na oba kraja cevi. Konzolni prepust eonih
ploa ojaava se rebrima za ukruenje. Montani nastavak
je mogue izvesti i preko prikljunih limova.

24.11.2015

Reetkasti krovni nosai od upljih profila krunog preseka zavareni

montani nastavci
54

Zavareni montani nastavci cevi se obino izvode kao sueoni.

Poto koren ava ne moe biti proveren, preporuuje se postavljanje uloka od cevi manjeg
prenika.
Montani nastavci sa "mufom" predstavljaju statiki dobro, ali estetski manje zadovoljavajue
reenje. Kod cevi izloenih aksijalnom pritisku ukupna duina "mufa" treba da bude najmanje 3,5d i
da ima istu povrinu poprenog preseka kao osnovna cev.
Reenja sa eonom ploom su manje dobra zbog indirektnog prenoenja sile i uticaja zatezanja
upravno na pravac ava.
Kod montanih nastavaka cevi razliitih prenika koriste se eone ploe vee debljine. Takoe je
mogue da se ira cev preoblikuje na prenik ue cevi.

24.11.2015.

Reetkasti krovni nosai od upljih profila pravougaonog preseka

55

Pruaju znatno vee oblikovne i konstruktivne

prednosti u odnosu na krune cevi.
Profili se seku testerama upravno ili koso u odnosu na
osu, pa su povrine seenja ravne.
Jednostavnije oblikovanja vorova u odnosu na profile
krunog preseka.
Profili se dobijaju toplim ili hladnim preoblikovanjem od
okruglih cevi. Kod hladno oblikovanih profila
zavarljivost du ivica cevi je ograniena zbog niskog
stepena hladne deformacije, zbog ega su ivine oblasti
podlone starenju i krtom lomu. Zbog toga se danas po
pravilu koriste toplooblikovani normalizovani profili.

24.11.2015.

Reetkasti krovni nosai od upljih profila pravougaonog preseka

Potrebno je zadovoljiti uslove u pogledu odnosa irine

preseka elementa ispune bi pojasnog elemenata b0 i
odnosa irine preseka bi i debljine zida ti elementa
ispune:

bi / b0 0,25 (T, Y, X veze i K i N veze sa preklopom)
b
i
35 bi / b0 0,35 (K i N veze sa razmakom)
ti
Zadovoljiti opsege vaenja koji su propisani u poglavlju
7, EN 199318.
Pored kontrole nosivosti elemenata potrebno je izvriti
kontrolu nosivosti veza elemenata ispune i pojaseva.
24.11.2015.

56

Reetkasti krovni nosai od upljih profila pravougaonog preseka - vorovi

57

24.11.2015.

Reetkasti krovni nosai od upljih profila pravougaonog preseka

reenja oslonakih vorova
58

24.11.2015.

Detalji osalnjanja ronjaa na reetkaste krovne nosae od upljih profila

59

24.11.2015.

Reetkasti krovni nosai od upljih profila

60

24.11.2015.

Reetkasti krovni nosai od upljih profila

61

24.11.2015.

Reetkasti krovni nosai od upljih profila

62

24.11.2015.

Reetkasti krovni nosai od upljih profila

63

24.11.2015.

Glavni stubovi
64

Nosei elementi dominantno optereeni

aksijalnim silama.
Prema vrsti naprezanja mogu biti:
aksijalno optereeni ("pendel" stubovi),
ekscentrino optereeni stubovi
(kombinovano naprezanje aksijalnim
silama i momentima savijanja).

24.11.2015.

Glavni stubovi oblik poprenih preseka

65

Konstantan presek,
Promenljiv presek po visini.
Stubovi konstantnog poprenog preseka se koriste u
halama sa dizalicama nosivosti 10 do 15 t.
Najveu primenu imaju stubovi sa stepenastom
promenom poprenog preseka: pun nosa po visini stuba
ili kombinacija donji deo stuba je reetkast, a gornji pun.
Ako u hali postoje dizalice u vie nivoa glavni stubovi
mogu menjati popreni presek vie puta.

24.11.2015.

Glavni stubovi oblik poprenih preseka

66

24.11.2015.

Glavni stubovi konstantan popreni presek

67

Visina konstantnog poprenog preseka stuba:

H/15 za stubove visine 10 do 12 m,

H/18 za stubove visine 14 do 16 m,

H/20 za stubove vee visine od 20 m.

Projektuju kao zavareni limeni nosai ( ili se

usvajaju vruevaljani I profili).
24.11.2015.

Glavni stubovi stepenasto promenljiv popreni presek

68

Visina preseka gornjeg dela stuba:

H2/8 do H2/12, gde je H2 visina gornjeg dela stuba.

U sluaju hala sa dizalicama srednje nosivosti, ova

dimenzija je min 500 mm, a poveava se u sluajevima
velike visine stuba H2 ili velike teine mostne dizalice, kao
i u sluajevima kada je neophodno napraviti prolaz
(revizioni otvor) kroz rebro stuba. Kada postoji otvor u
rebru stuba, minimalna visina preseka je1000 mm.
Gornji deo stepenasto promenljivog stuba izvodi se kao
zavareni limeni nosa (vruevaljani I profil), a vrlo retko
kao reetkasta konstrukcija.
24.11.2015.

Glavni stubovi stepenasto promenljiv popreni presek

Visina preseka donjeg dela stuba (ispod kote GIa)

odreuje se u zavisnosti od visine donjeg dela stuba H1.
Dimenzija preseka stuba ispod kote GIa odreuje krutost
konstrukcije u odnosu na horizontalna pomeranja.

Visina dela stuba

ispod kranske staze
H1 (m)

Puni limeni glavni

stubovi

Reetkasti glavni
stubovi

do 1012
1520
2530

1/101/14
1/121/16
1/151/20

1/91/12
1/111/14
1/131/17

24.11.2015.

69

Glavni stubovi oblik poprenih preseka

70

Kod stubova okvira na dva

ili tri zgloba treba izvriti
redukciju krutosti stuba
prema osloncu (zglobu).
Ova redukcija se ne vri
samo kod okvira malih
raspona.

24.11.2015.

Glavni stubovi popreni preseci

71

Puni limeni nosai, reetkasti i sanduasti preseci.

Kod manje optereenih stubova koriste se zavareni limeni nosai I
preseka.
Za vea optereenja primenjuju se stubovi sloenog poprenog
preseka ili reetkasti stubovi.
Popreni preseci stuba ispod GIa mogu biti puni ili reetkasti;
glavni stubovi koji nose kranski nosa sa jedne strane su
nesimetrini, dok su preseci sredinjih stubova viebrodnih hala
simetrini.
Sanduasti popreni preseci od dva U profila, formirani od limova
zavarivanjem, ili u kombinaciji I profila i obraznih limova koriste se
uglavnom za glavne stubove otvorenih hala (nadstrenica) koji
nemaju stabilizaciju (pridravanje) u bonom pravcu.
24.11.2015.

Glavni stubovi popreni preseci

72

24.11.2015.

Reetkasti glavni stubovi veza reetkaste ispune i pojaseva

73

24.11.2015.

Glavni stubovi - montani nastavak na mestu veze gornjeg i

donjeg dela stuba
74

24.11.201

Veza gornjeg punog i donjeg reetkastog dela stuba

75

24.11.2015.

Krute veze u uglovima okvira

76

Kruta veza krovnog nosaa i stuba

ili kruta veza krovnog nosaa u
slemenu mora biti konstruktivno
oblikovana na nain da ne doe do
promene ugla izmeu elemenata
koji se spajaju.
Zbog znaajne koncentracije
naprezanja na mestu krute veze
potrebno je dodatno ukrutiti ugao
okvira, posebno kod veza koje su
ostvarene zavrtnjevima.
Montani nastavci na mestu krute
veze mogu biti vertikalni, kosi i
horizontalni.
24.11.2015.

Oblikovanje krutog ugla okvira bez vuta

77

24.11.2015.

Oblikovanje krutog ugla okvira sa vutom

78

24.11.2015.

Zavareni kruti uglovi sa montanim nastavkom krovnog nosaa

79

24.11.2015.

Krune i izlomljene vute

80

24.11.2015.

Krute veze u uglovima okvira ostvarene zavrtnjevima

81

24.11.2015.

Krute veze u uglovima okvira sa horizontalnim i vertikalnim

montani nastavcima
82

24.11.2015.

Okvir na tri zgloba u reetkastoj izradi

83

24.11.2015.

Kruta veza reetkastog krovnog nosaa i stuba

84

24.11.2015.

Krute veze krovnog nosaa i sredinjeg stuba kod viebrodnih

okvira
85

24.11.2015.

Lom usled nedovoljno ukruenog krutog ugla

86

24.11.2015.

Reenja slemenog vora okvirnih glavnih nosaa

87

24.11.2015.

Krute veze u uglovima okvira

88

24.11.2015.

Reetkasti okvirni nosa na dva zgloba

89

24.11.2015.

Krute veze u uglovima okvira

90

24.11.2015.

Oslanjanje stubova
91

Reaktivno optereenje stuba prenosi se preko

oslonake leine ploe na temelj.
Leina ploa treba da bude projektovana tako da
napon u betonu temelja ispod leine ploe bude u
okviru doputenih vrednosti.
Reaktivno optereenje mogu initi samo aksijalne
i smiue sile zglobna veza stuba i temelja, ili i
momenti savijanja ukljetena veza stuba i
temelja.
24.11.2015.

Jednostavni zglobni oslonac stuba sa neukruenom leinom ploom

92

24.11.2015.

Zglobni oslonac stuba sa ukruenom leinom ploom

93

24.11.2015.

Zglobni oslonac stubova od upljh profila sa ukruenom leinom ploom

94

24.11.2015.

Zglobno oslanjanje stubova preko tangencijalnog leita

95

24.11.2015.

Zglobni oslonac sa epom

96

24.11.2015.

Ukljetenje stuba pomou debele leine ploe

97

24.11.2015.

Ukljetenje stubova pomou ukruenih leinih ploa

98

24.11.2015.

Ukljetena stopa reetkastog stuba

99

24.11.2015.

Primena "trna" kod veze dijagonale vertikalnog sprega

100

24.11.2015.

Montana sidra
101

24.11.2015.

Ankeri sa anker nosaem od ugaonika

102

d
M16
M20
M24
M27
M30

1 Anker
L 60 x 60 x 6
L 75 x 75 x 7
L 90 x 90 x 9
L 110 x 110 x 10
L 120 x 120 x 11

Sistem za ankerovanje
ankeri od okruglog
elika i anker nosa od
ugaonika.
Usvaja se jedan ili dva
ankera po anker kanalu.
2 Ankera
L 80 x 80 x 8
L 90 x 90 x 9
L 110 x 110 x 10
L 130 x 130 x 12
L 150 x 150 x 14

24.11.2015.

Ubetonirani ankeri
103

Primena ablona za postavljanje ankera pri

betoniranju.
Na leinoj ploi se bue vee rupe (60
do 70 mm) da bi se eliminisala
nepreciznost pri izvoenju. Nakon montae
stuba, preko rupa se postavljaju debele
ploe sa rupom za anker koje se zavaruju
ugaonim avovima sa gornje strane leine
ploe. Veliko slabljenje rupama za anakere
se mora uzeti u obzir pri proraunu leine
ploe.

24.11.2015.

24.11.2015.

Ankeri sa eki-glavom i anker nosaima od 2U profila

104

M24

M30

M36

1 Anker

2U65

2U65

2U80

2 Ankera

M42

M46

M56

M64

M72x6

M80x6 M90x6

M100x6

2U100 2U120 2U120 2U140

2U140

2U160 2U160

2U180

2U80 2U100 2U120 2U140 2U160 2U180 2U200

2U220

2U240 2U260

2U300

Ukruenje konzolnih limova

105

24.11.2015.

Oblikovanje konzolnog lima

106

24.11.2015.

Stub ukljeten u aicu

107

24.11.2015.

Ukljeteni stubovi
108

24.11.2015.