BALZAK

(1799-1850) :

''Predgovor ljudskoj komediji''

( Pariz, jula 1842.g. ) :

Dajui delu naziv Ljudska komedija, Balzak eli da kae kako ga je zamislio, kako je postalo, da
objasni njegov plan : ''Prva zamisao Ljudske komedije bila je isprva u meni kao kakav san, kao kakav
neostvarljiv plan kojim se zanosimo a koji nam se izjalovi, himera koja se nasmei, pokae svoje ensko
lice, pa odmah zatim rairi krila i odleti u fantastina nebesa. Ali himera, kao mnoge himere, postaje
stvarnost; ona ima svoje zakone i svoju tiraniju, kojima se moramo pokoravati.''
Zamisao je postala iz poreenja ljudskog roda i ivotinjskog sveta prepirka izmeu Kivijea i
ofroa Sent-Ilera o jedinstvu materije (Sent-Ilerovu pobedu je pozdravio i Gete u svom poslednjem
lanku). Postoji samo jedna ivotinja; tvorac je stvorio sva organska bia po jednom uzoru; ivotinja je
osnov koji dobija svoj spoljanji oblik, tanije svoje razne oblike, u sredinama u kojima joj je odreeno da
se razvija; zooloke vrste nastaju iz tih razlika. Balzak istie da je oduvek verovao da drutvo lii na
prirodu. ''Zar drutvo ne stvara od oveka, prema sredini u kojoj on razvija svoju delatnost, toliko
razliitih ljudi koliko ima podvrsta u zoologiji?'' (vojnik, radnik, upravitelj... vuk, lav, magarac...).
''Ali, priroda je postavila ivotinjskoim podvrstama granice koje ne mogu vaiti za drutvo. ... U
drutvenom ivotu ima sluajnosti koje priroda sebi ne doputa, jer on je istovremeno i priroda i drutvo.''
navike ivotinja su uvek iste, dok se navike i obiaji ljudi potpuno razlikuju i menjaju sa civilizacijama.
''Zato je budue delo trebalo da ima trostruki oblik : ljude, ene i stvari, tj. linosti i materijalnu
sliku njihove misli; reju, oveka i ivot, jer ivot je naa odea.''
''Pisci starih vremena su propustili da napiu istoriju naravi. Petronijev odlomak o privatnom ivotu
Rimljana vie nas jedi no to zadovoljava nau radoznalost.''
''Ali, kako da se uini zanimljivom drama sa 3 do 4 hiljade linosti koje predstavljaju jedno drutvo?
Kako da se ugodi istovremeno pesniku, filozofu i masama, koje trae poeziju i filozofiju u vidu potresnih
slika?''. Balzak kae da je ranije shvatao znaaj i poeziju ove ''istorije ljudskog srca'', ali nije znao kako da
je napie. Valter Skot savremeni pesnik koji je dao snagu jednom knjievnom rodu nepravedno
nazivanom srednjim. ''Linosti iji je ivot dui, istinitiji nego ivot pokoljenja u kom su sazdane, ive
samo ako su snaan odraz sadanjice. Poto su zaete u utrobi svog stolea, istinsko ljudsko srce kuca pod
njihovim oklopom, a esto se u njima skriva i itava filozofija.''. V.Skot je izdigao roman do filozofskog
znaaja uneo je duh starih vremena; istovremeno sjedinio dramu, dijalog, portret, pejza, opis; uveo je
neprirodno i stvarno, te sastojke epopeje; doarao je poeziju neposrednou najprostijih rei.
Ali, V.Skot nije ni nislio da povee svoja dela tako da ine potpunu istoriju, ''u kojoj bi svaka glava
bila roman, a svaki roman jedno doba. Balzak je uoio taj nedostatak povezanosti, i pronaao sistem
podesan za ostvarenje svog dela. Opinjen neobinou V.Skota, uvek istog a uvek originalnog nalazi
razjanjenje njegovog dara u beskrajnoj raznolikosti ljudske prirode. ''Sluaj je najvei romansijer na
svetu : ko hoe da bude plodan, neka ga samo izui. Poto je francusko drutvo trebalo da bude istoriar,
ja sam mogao biti samo njegov sekretar. Popisujui poroke i vrline, skupljajui najglavnije sluaje strasti,
slikajui karaktere, odabirajui najavanije drutvene dogaaje, pravei tipove spajanjem veeg broja
oznaka istorodnih karaktera, moda sam mogao uspeti da napiem ... istoriju naravi''.
Pisac moe postati slikar ljudskih tipova sa vie ili manje istinitosti i uspeha; ali ako eli slavu,
potrebno je da izui uzroke ili uzrok drutvenih pojava, skriveni smisao u tom ogromnom skupu lica,
strasti i dogaaja. Poto trai taj uzrok, taj drutveni pogon, Balzak razmilja o prirodnim naelima, trai
ono ''ime se drutvo udaljava ili pribliava venom zakonu, onome to je istinito i lepo''. Takoe, delo
mora imati i svoj zakljuak ''Tako naslikano, drutvo bi moralo nositi u sebi i uzrok svog kretanja''.
Pisac mora imati utvrena miljenja o moralu i politici, mora sebe smatrati za vaspitaa ljudi (- citira
Bonalda). Balzak daje zakone na kojima se njegovo delo zasniva : ''ovek nije ni dobar ni rav, on se
raa s nagonima i sposobnostima; drutvo ga ne kvari, kako je mislio Ruso, no usavrava i ini boljim;
ali koristoljublje razvija u njemu rave sklonosti. Kako je hrianstvo, a naroito katolicizam ... savren
sistem za suzbijanje izopaenih ljudskih sklonosti, ono je najvaniji sastojak drutvenog poretka.''

Ako je misao, ili strast koja sadri u sebi misao ili oseanje, drutveni sastojak, ona je isto tako i
razoran element. Po tome drutveni ivot lii na ljudski. Vera (hrianstvo je jedina mogua vera) i
monarhistiko naelo ''Ja piem u svetlosti dve vene istine : religije i monarhije, dve nude koje su
proglasili savremeni dogaaji''.
Pisce koji imaju nekakav cilj, ''svakog oveka sa linim doprinosom u oblasti ideja ... smatraju za
nemoralnog. Uostalom, prekor zbog nemoralnosti ... poslednji je prekor koji ostaje da se da kad nema ta
drugo da se kae pesniku. ... Kad hoe nekoga da ubiju onda ga optue zbog nemoralnosti'' (Sokrat, Isus).
''Pri opisivanju celog drutva, u svim njegovim vrenjima, deava se, mora se desiti da u nekom spisu
ima vie zla nego dobra, da neki deo freske predstavlja neku grupu grenika, a kritika odmah drekne na
nemoralnost, ne vodei raua o moralnosti kog drugog dela koji treba da ini savreniju suprotnost sa
prvim. Poto kritika nije poznavala glavni plan mog dela, ja sam joj pratao...'' prestupi, zloini, dela za
osudu, uvek su ''kanjeni od strane ljudi ili boga, javno ili tajno. Ja sam boje postupao no istoriar, ja sam
slobodan. ... Istorija ne mora teiti ka idealno lepom, kao roman. Istorija jeste ili trebalo bi da bude ono
to je bila, dok roman treba da bude bolji svet. ... Ali, roman ne bi znaio nita kad u toj uzvienoj lai ne
bi bio istinit u pojedinostima''. V.Skot je netano slikao enu u pogledu ljudskih osobine (razlika
protestantkinje i katolkinje) da je bio katolik, moda bi ''slikao strasti sa svim njihovim prestupima i
kaznama, sa vrlinama koji im nagovetava pokajanje. Sve to je oveansko, strast je. Bez nje bi nam bili
nepotrebni i vera, i istorija, i roman, i umetnost.''
Balzak porie da pripada senzualistikoj i materijalistikoj koli (-''dva lika jedne iste stvari,
panteizma'') ''Ja nimalo ne verujem u beskrajni napredak drutva; ja verujem u pobedu oveka nad
samim sobom.''
Balzak kae da je ''stalnim, svakodnevnim, tajnim ili javnim pojavama, postupcima pojedinaca,
njihovim uzrocima i zakonima'', pridao isto toliko znaaja koliko istoriari javnom ivotu naroda. ''Ja
sam sto puta morao da uradim ono to je Riardson uradio svega jedanput. ... Treba biti Rafael pa stvoriti
mnogo bogorodica''. Istie koliko u njegovom delu ima ''linosti besprekornih sa gledita vrline'', i onih
koje ''reavaju teki knjievni problem ... da se uini zanimljivom neka linost puna vrlina''.
Nije bilo lako naslikati 2-3 hiljade upadljivih linosti jednog doba ''taj broj lica, karaktera, to
mnotvo ivota zahteva okvire''. Zato se njegovo delo deli na 6 knjiga = Studije naravi, koje ine optu
istoriju drutva, zbirku svih njegovih dela. Te knjige odgovaraju nekim optim idejama svaka ima svoj
smisao, svoje znaenje i izraava jedno doba ljudskog ivota.
- slike privatnog ivota : opisuju detinjstvo, mladost i njene greke.
- slike provincijskog ivota : opisuju doba strasti, rauna, interesa i slavoljublja.
- slike pariskog ivota : daju sliku sklonosti, poroka, i svih razuzdanosti koje izazivaju naravi
svojstvene prestonicama u kojima se istovremeno sree krajnje dobro i krajnje zlo.
Svaki od ova 3 dela ima svoju lokalnu boju : drutvena protivrenost Pariza i provincije daje
ogroman materijal : ''Ne samo ljudi, nego i glavni dogaaji izraavaju se pomou tipova. Ima prilika koje
se sreu u svaijem ivotu, tipinih fraza i tu sam tanost najvie traio''.)
- slike politikog ivota : prethodne 3 knjige slikaju drutveni ivot, a ovde su dati ivoti izuzetnih
ljudi koji predstavljaju interese mnogih ili svih, koji su u neku ruku izvan svakog zakona.
- slike vojnikog ivota : slika drutva u njegovom najsilovitijem vidu (zasad najnepotpuiji deo).
- slike seoskog ivota : najistiji karakteri i primena velikih naela poretka, politike i morala.
To je temelj pun linosti, pun komedija i tragedija, na kom se podiu Filozofske studije prikazuju
drutvenu mo svih dejstava, naslikana su, oseanje po oseanje, pustoenja misli. Prvo delo je
''arginska koa'' spaja Studije naravi i Filozofske studije ''prstenom gotovo istonjake fantazije, gde je
i sam ivot naslikan u borbi s udnjom, izvorom svake strasti.''
Iznad njih bie Analitike studije od njih je objavljena samo ''Fiziologija braka''.
''Ogromnost plana koji obuhvata istovremeno istoriju i kritiku drutva, analizu njegovih bolesti i
pretresanje njegovih naela, doputa mi ... da svom delu dam ime pod kojim se danas pojavljuje : Ljudska
komedija. Da li je to sujeta? Ili samo pravinost? O tome e odluiti publika, kad delo bude dovreno.''

predavanja :
Balzak nije pridavao znaaj manifesta ''Predgovoru'' on je trebalo da preporui delo svetu. Poneki
prejak izraz, prejaka ambicija koja je tu izneta, bila je verovatno u slubi ''marketinga''. Ton je izabran u
odnosu na naunike tekstove. Upadljivo ukazivanje na analogiju ljudskog i ivotinjskog sveta tie se
ondanje publike koja sve vie veruje u prirodne nauke. Ono to nema takav diskurs prestaje da bude
zanimljivo.
Predgovor nije uvek jasan; Balzakova misao se kree u nekoliko nivoa.
Najpre govori o prirodi stvaralakog procesa : postavlja teoriju po kojoj je stvaranje u isto vreme
iracionalni momenat (mata - romantiari), i racionalno miljenje (objektivno posmatranje, izuavanje,
poredi ga sa naukom realisti) : ''himera'', ali ''ona ima svoje zakone'' skok sa jednog nivoa razmiljanja
na drugi. Posebno naglaava otkrie ideje o uticaju sredine na razvoj vrste (karaktera), koju Balzak
prenosi na teren knjievnog stvaranja.
Definicija romana je takoe dvostruka :
1.- istorija naravi postati slikar ljudskih tipova
2.- istorija ljudskog srca izraz romantiarske poetike postati pripoveda drama unutranjeg ivota.
Ovo dvoje je u vezi sa kategorijom istinitosti roman je objektivna istorija naravi, ali postoji jedna
univerzalna ravan, koja se tie ljudske oseajnosti, i samo uz to dvoje moe se postii istinitost.
U svestranosti ivota Balzak pokuava da bude takmac prirodi.
Petronija pominje kao prvog koji je posvetio prozu privatnom ivotu lika (u ''Mimezisu'' je
Petronijeva uloga tako i shvaena). To je mesto gde se Balzak oprata od analogije koju je prethodno
izneo kad se setio Petronija, vie nema potrebu za prirodnjacima. Vraa se na san i himeru - istie
poeziju ljudskog srca, ne vie tipove ljudske prirode.
Balzaku je samo jedna stvar relevantna ideja o uticaju sredine na ivotinjski svet, odn. na
formiranje karaktera. (vrsto uporite u prirodnim naukama).
Valter Skot uvodi jedan tip istorijskog romana. Stendal porie veliinu V.Skota i daje prednost
mmeDeLafajet. Balzak je lukaviji i pokuava da ga u svoje svrhe ''funkcionalizuje''. Nije re o razliitim
itanjima ve o odnosu pisaca 19.v. prema svojoj savremenosti to je poseban problem, prema kome se
pisci posebno postavljaju (to vie postaju profesionalci). Odnos prema savremenosti je vrsta repera (- kad
Balzak i Stendal piu romantizam je jo uvek iv). Stendal savremenike prezire ''imau itaoce tek 80ih god.''; Balzak ivi od knjievne savremenosti, na sve reaguje. Tolstoja ne zanima ga knjievna sredina,
on sa prezirom i pie i prima pisma iz redakcija; Dostojevski kao i Balzak, sav u odnosu prema
knjievnoj sredini.
Balzak kod V.Skota nalazi bar dve vrednosti (koje teko da se mogu utvrditi) : 1.- postizanje
filozofskog znaaja, dubine misli; 2.- roman postaje anrovska sinteza, tj. slivanje svih karakteristika
drugih anrova (- to je Balzakova pretpostavka koja se kasnije pokazala tanom).
Filozofski aspekt se ne moe uitati u Skotove romane. Balzak ''nalazi'', uitava u Skota ono to mu
je potrebno, ono to je sam eleo da ostvari roman koji u sebi sintetie dostignua svih anrova.
Balzak istie znaaj pievog stava pisac mora biti posveen naelima. On istie katolianstvo i
monarhizam (- to ne razotkriva pun znaaj ove tvrdnje tek romani kao ''Luj Lamber'' otkrivaju punu
sutinu). Balzak nije verovao u crkvu i monarhiju kakve je video u svom vremenu, ve u idealnu
projekciju to dvoje. To je temelj Balzakove poetike on ne moe da opie ni pansion bez iznoenja optih
naela. Nainom na koji on obrazlae svaj stav prosijava jedan antropoloki pesimizam : demokratija je
za njega vladavina rulje; ne veruje u rusoovsku ideju da je ovek po prirodi dobar ali ga drutvo kvari.
Balzak nije mogao biti monarhista ni liberal. On je iveo samo meu knjigama i kod izdavaa.

Balzak se bavi i etikom funkcijom knjievnosti polazi sa stanovita kritike koja bi mogla biti
upuena njegovom romanu (''vie zla nego dobra''). On uvodi kategoriju knjievne pravde preuzetu iz
klasicistike poetike da budu po pravdi kanjeni ili nagraeni likovi. Ali pre bi se moglo rei da u
njegovim romanima zli ne bivaju kanjeni - nema ravnotee izmeu pozitivnih i negativnih likova (Votren
postaje prvi ovek policije). Balzak u vezi sa ovim krupnim pitanjem govori i o zanimljivosti (nije on kriv
to je pokazivanje zlih zanimljivije).
Na kraju dolazi do zapaanja da ostaje nereiv knjievni problem kako da se uini zanimljivom neka
linost puna vrlina ''Treba biti Rafael...''. On to pitanje nije ni reio, to se vidi u ''Izgubljenim
iluzijama''. Dobre linosti nisu naprosto realistiki motivisane.
Ali ono to je sigurno Balzakova odluka je da je roman i kritika drutva. Balzak tu funkciju priznaje
(''moja predstava drutva je uvek analiza bolesti'').
Balzak je postavio drutvo samo kao skup pojava koje daje roman (istoriar i sekretar ono to je
objektivno daje osnovu vrednosti romana). Odnos opteg i pojedinanog pisac pojedinanom daje opte
preko tipa, koji kod Balzaka ima najvie znaaj socioloki reprezentativne pojave (trgovac tip koji je
sloen prema mnotvu crta). Prema tom tipu romansijer pokuava da protumai stvarnost. To je ono to ga
snano odreuje kao realistu.
Balzak teorijske stavove iskazuje u onim delovima romana koji imaju metafikcijski karakter delovi
gde se iskazuje stav o knjievnosti. Balzakova imanentna poetika koja nam moe razotkriti preplitanje
romantiarske i realistike teksture.
I ovaj predgovor unosi Balzakovu trojnu podelu kao i ostali njegovi spisi. Ve i naslovi pokazuju
opsednutost naukom. On ne govori o romanima nego o studijama
1. studije naravi slike privatnog, provincijskog, pariskog, politikog, vojnikog i seoskog ivota
2. studije filozofske Serafita, agrinska koa
3. studije analitike

++
Pismo grofici Hanskoj :
''Studije naravi slikae sve drutvene posledice, a da pri tom ne budu zaboravljeni nijedna ivotna
situacija, nijedna fizionomija, nijedan karakter oveka ili ene, nijedan nain shvatanja ivota, nijedno
zanimanje, drutveni sloj ili francuska pokrajina, niti ita to pripada detinjstvu, starosti, zrelom dobu,
politici, pravdi ili ratu.
Kada to bude postavljeno, istorija ljudskog srca izatkana do poslednje pojedinosti, istorija drutvena
izraena u celini, predstavljae osnovicu. Nee tu biti re o izmiljenim stvarima : to e biti ono to se
svuda dogaa.
Drugi sloj, to su Filozofske studije, jer posle posledica dolaze uzroci. Poto vam u Studijama naravi
budem naslikao oseanja i njihovo dejstvo, ivot i njegov izgled, u Filozofskim studijama u rei zbog
ega postoje oseanja, u emu se sastoji ivot. ...
Zatim, posle posledica i uzroka, doi e Analitike studije, u koje spada i Fiziologija braka, jer posle
uzroka i posledica, treba istraivati i naela. Naravi predstavljaju prizor, uzroci su kulise i pozorina
mainerija, a naela to je sam autor.''
- ''Autentian pisac stvara svoje linosti od beskrajnih pravaca svog mogueg ivota''.

+++
Balzak se esto u laikoj italakoj svesti uzima kao simbol realistikog romana. Ali dela realistikih
pisaca uopte su impregnirana predubeenjima. Balzak, koji se divi V.Skotu, divi se i Hofmanu, ali nekako
se Hofman i elementi romantiarskog naslea jedva pominju.
Za Balzaka ne postoji problem sukoba realizma i romantizma. Romantizam je za njega velika
knjievnost. On nije imao nameru da ''srui romantizam i uspostavi realistiki roman'' on o tome ne
razmilja. Na poetku karijere on je pod uticajem romantiara. ''Traganje za apsolutnim'', ''agrinska koa''
su plodovi romantiarske inspiracije.
Sa druge strane, kod njega postoji realistiki impuls - postoji strasna tenja da svaka pojava drutva
bude analizirana i objanjena. ''Seljaci'' sublimiraju sve Balzakove realistike intencije;. najvie su
obeleeni sociolokim interesovanjima. On pokuava da stvori iluziju spoznavanja zakonitosti u ljudskom
drutvu. Francusko drutvo bie istoriar a ja njegov sekretar (tajnik).
Balzak se uzima kao rodonaelik realistikog romana kod koga je jako izraena svest o ovekovom
mestu i snalaenju u drutvu; on se esto udubljivao u taj socioloki aspekt ivota. Balzak se, uz Stendala,
prvi latio da prikae drutvenu stvarnost. Ali, za razliku od Stendala, on sve stavlja pod analizu strast za
podrobnim objanjenjem. Ve u prvim romanima opservacija, nauna objektivnost.
Romantiarske crte u Balzakovom delu :
1.- u kompoziciji npr. ''agrinska koa'', iako i tu postoji potreba za realistikom motivacijom
ono to junak trai je uspeh u drutvu, bogatstvo..., eli da romantiarsko naslee iskoristi u
realistikom romanu.
2.- u gradnji likova ve u prvim romanima samovoljnu romantiarsku matu obuzdava trezvenom
analizom tipinih pojava. Rafael je motivisan realistiki; Votren - demonska snaga, ali i
realistika motivacija. Danijel d'Artez - aneoska figura, ali nije sputena da realistike
motivacije.
1829.g. objavljuje ''uani'', i narednih 7 godina Balzak je najvie Hofmanovac. Tih godina pie
itavu seriju romana : ''Luj Lamber'' (jedini roman gde postoji biografska crta svedenborgovska
filozofska tradicija); ''arginska koa'' (elementi fantastike); ''Traganje za apsolutnim'' - sve je to
romantiarski inspirisano.
Po nekim miljenjima, Balzak je 1837. (prvi deo ''Izgubljenih iluzija'') otkrio nain sublimiranja
svojih romantiarskih sklonosti i realistikog prosedea, i vezivne funkcije lika (npr. Votrena). Realistika
praksa nije poela 1837. poetke je Balzak verovatno naao jo u publicistici. Odatle on, kao i Stendal,
iznosi neko iskustvo pisanja. Balzak ''pisac mora 10 god. da proe egrtovanje''. Novinarski anr
crtice koje pokuavaju da donesu neku sliku urbanog ivota popularno u mnogim pariskim novinama.
U predgovoru za ''Muzej starina'' izuzetno vani Balzakovi iskazi.
U pismima su neki od problema Balzakove poetike jasnije izraeni nego igde drugo.
Za Balzaka su vane dve stvari = pokretake sile oveka : 1.- ljudski interesi koji su pre svega
materijalni; 2.- ljudske strasti koje i ine da neto postane romaneskni materijal. Sve figure su pre
svega potresene jakim strastima (Sve to je ljudsko, strast je). Strast je kod njega esto materijalna, ali ne
uvek postoji neka vrsta duhovne strasti, ali ona je u Balzakovoj optici jednako ubilaka.
Kod njega se mogu pronai oba tumaenja tipinog i univerzalni tip i ono realistiki, socioloki
reprezentativno (iako pre ovo drugo). Ova 2 tipa se ukrtaju Radi se o kombinovanju fikcije i injenica,
proimanju individualnog ivota i socijalne sredine.
Kod Balzaka tip i tipino znai uoptavanje. Pitanje o tipu i tipinom moe se dalje raslojavati. Lik
tvrdice u ''Evgeniji Grande'' tip u univerzalnom smislu.
Ali junaci realistinog romana su jako individualizovani tako da u koncepciji junaka postoje dve
nespojive tenje, dve protivrene odrednice. to je vie junak tipian manje je individualizovan, i obratno.
Svaki pisac to razliito reava. ''Seljaci'' jedan trgovac je prvo predstavljen u tipinom kljuu. Onda
Balzak ''oivljava'' figuru ''knjige mu vodi poten ovek...'' antropoloka dimenzija. Trgovac
predstavljen kao reprezentativna pojava, ali mu Balzak da je individualnost.

U ''Izgubljenim iluzijama'' javlja se jedan krug likova koji su atipini, odudaraju od realistinih
likova. Povlaena balzakovska lica balzakovo zastupaje vrednosti. Kad njih uvodi u romane, Balzak
odustaje od realizma i u pogledu motivacije i u pogledu realistike motivacije. (?)
Balzak nema roman sa jednim sredinjim junakom, junaci se javljaju u parovima (po suprotnosti)
Postoje 2 perspektive. Balzak porie da pie romane kae da pie drame, hronike, istorije.
''iaGorio'' istinita drama. ''Istina ljudskog srca je univerzalna istina''.
''ia Gorio'' : dvostruka ''drama'' sa istinom prizemne boje i univerzalnom istinom.
Izuzetno sloena kompozicija ima 3 narativna sredita :
1.- Een reper mogunosti mladog oveka u Parizu. to je roman koji prikazuje jedan duhovni
razvoj (roman obrazovanja - jedna okosnica...)
2.- Votren koji nastoji da zagospodari Eenom. Energetski izvor zapleta
3.- ia Gorio problem za sebe, Balzak ga osvetljava sa vie aspekata, u vie kljueva - raspon od
socioloke reprezentativosti do mogunosti da bude preveden u neku viu literarnu kategoriju.
Rastinjak ima dvostuku ulogu :
1.- on je posmatara samo iz njegove perspektive se saznaje ta je bilo sa Gorioom. Sveznajui
pripoveda poinje roman, ali kasnije - koliko god prikazivao Rastinjaka, toliko ga koristi i kao fokus
(akter, uesnik u drami, u kome se ukazuje ljudska priroda).
2.- on je i posmatran i sa simpatijama i sa ironijom. Taj odnos Balzak pokazuje pre svega
komentarom. Kad stigne kod vikontese, a ve je prethodno tota saznao i od Vorena i od drugih... vikontesa (lepa i pametna, razoarana u ljubav), istovetno govori o drutvu kao i Votren. Kad Rastinjak
razmilja o sugestijama Votrena i vikontese ''seti se nekih zavodljivih ponuda... Rastinjak izabra dva
puta...'' tako Balzak izaziva i simpatiju i ironian odnos (kod itaoca) prema Rastinjaku, i onda iznosi
autorski komentar : ''Jo je bio pravo dete...'', koji ima ulogu da kontrolie na odnos prema junaku.
(reflektor, Balzak je samo uz njega, preko njega uvodi autorski komentar).
Sudbina Gorioa je tipina (mogao je nai takav primer u svojoj okolini, ali dao mu je socioloku
reprezentativnost) priprosti mlinar koji se obogatio mahinacijama... Balzaku uspeva da ga pretvori u
''hrista oinstva'', a da to ne zvui lano. Vaan klju : u I polovini romana govori o poreklu Goriovog
bogatstva ratni profiter (''Izvan svoje struke, kad nije bio u svom mranom duanu, on je bio glup i
prost...'' bez duhovnog interesovanja), ali na kraju o njemu patetino govori ''hrist oinstva'' (to govori
dvosmisleno - postojanje tragine krivice). Pria o Goriou je data iz Rastinjakove perspektive on je prvo
prikazan kao glupak, ali kasnije ima ak i trenutke prosvetljenja vana je ta uzlazna linija. + 1819, opis
sredine, pansion Voker esto sve to ima metaforinu ulogu.
Rastinjak mladi koji ui naine uspeha u pariskom drutvu. On prvo namerava da uspi na astan
nain, ali brzo naputa studije pod uticajem pariskog sveta. Uoava nalije visokog drutva nije samo
Votren taj koji sa pesmistine strane gleda pariski ivot, to prvo radi ga deBozean (jo pre Votrena
govori Rastinjaku - racionalizacija zloina). Antropoloki pesimizam Balzak ne veruje u opstanak
moralnih, ljudskih vrednosti + ne veruje u ouvanje ljudske linosti (izuzev aneoskih likova). Balzakovi
junaci nisu kao .Sorel koji na kraju pristaje i na smrt. Een na kraju prihvata Votrenove savete, Evgenija
zvecka dukatima.
Sve u romanu se moe uzeti kao graa Rastinjakovog uenja. On je plemenit, mudar, ima ivotnu
filozofiju, ali on je i uesnik u drami, on deluje, i kadar je da bude sebian i neiskren. On etiki ispravno
procenjuje ljude, on ak ali ia Gorioa, ali (videi kakvo je francusko drutvo) uzima od majke i sestre
poslednje novce da bi otiao na bal, radi isto to i Gorioove keri (njegova ljudska propast) upravo takav
ovek, svestan moralnih vrednosti, postupa tako da ponitava to otkrie vrednosti. To je trenutak u kome
poinje Eenov kraj.

ovek je za Balzaka razvojni proces, menja se tako da Rastinjak iz ''ia Gorioa'' moe biti neko
sasvim drugi u nekom kasnijem romanu. U ''Sjaju i bedi kurtizana'', Votren potpuno gospodari njim, ini
od njega ta hoe - u Eenu se gasi svest o vrednostima, on postaje ljudska nitarija.
Balzakov svet nisu samo realistike figure, ve i 2 vrste figura koje potiu iz romantizma (mada su
ubedljivije figure ia Gorioa, itd).
U Votrenu se ogleda ono to je osnova celog Balzakovog napora da se iz romantizma, ne odbacujui
ga, stvori realistiki prosede. Votren kralj podzemlja, filozof zla, romantiarski demon atributi koji se
vezuju za satanu : ri, hramlje ''u drutvo se moe ui ili kao ule ili kao kuga''; Votren se usredsredi
na neko bie, npr. Rastinjaka, i postie da ga ovaj oboava to je demonska snaga (isto kao kod Hofmana
u ''avoljim eliksirima'') (Poklen uvek nova imena u romanima za isti lik). Balzak je realista i njegov
problem je kako da saobrazi crte demonske romantiarske figure realistikom prosedeu mora uvesti
motivaciju koja nije romantiarska : Votren je homoseksualac tako je ova figura demonskih svojstava
sputena u svet realistikog romana (prizemljuje je), tako da to moe primiti realistika optika.
Balzak tei potpunosti, da sve bude prisutno u njegovom romanu : naspram demonskih likova,
nalaze se aneoske prirode Danijel dAtrez, aneoska figura koja nije kao Votrenova sputena do
realistike motivacije.
Ali sve njegove figure su pre svega potresane snanim strastima. Obina vratarka koja ne ispoljava
nikakve osobine, u trenutku kada se javi mogunost da doe do bogatstva, smilja stravine stvari da to
ostvari to je izraz te strane strastvenosti njegovih likova (- u romanu ''Roak Pons'').
Ispod svega toga Balzak hoe da stvori iluziju spoznavanja zakonitosti u ljudskom drutvu.
Balzakovi romani tee utisku nedovrenosti kraj ''ia Gorioa'' moe biti poetak novog romana.
To je uslovilo pojavu nekih tematskih proirenja tumaenju sveta nema kraja, treba se stalno uputati u
nova tumaenja. Mnogobrojni efekti Balzakovog tematskog narastanja 200 figura koje se ponavljaju kod
Balzaka; Rastinjak nije samo figura, on je ''dak tema''.
Takoe, u svakom Balzakovom romanu pojavljuje se neki broj likova koji se ne pojavljuju u drugim
romanima. Ga Voker se ne javlja nigde vie, ali ona je svojom nezavrenou (to se tie prolosti i
buduosti) ipak zavren lik. Rastinjak se pojavljuje u ''arginskoj koi'', ali sredinji deo njegove prie je u
''ia Goriou''. Grofica de Resto je u ''ia Goriou'' imala epizodnu ulogu, a u ''Tvrdici'' je kljuan...
Balzak stvara novi oblik romana, i profilie itaoca koji e moi da ita njegov roman skree
panju itaocu ta ima da ita. On ''konstruie'' svog itaoca i kroz autorski komentar (koji nema samo
interpretatorsku ulogu). I Stendal i Balzak ukljuuju u roman lice koje nije ni Balzak ni Stendal.
Komentar se mora uzimati kao piev potez kojim on konstruie i roman i itaoca. Ne treba uzimati kao
''da je Balzak to mislio''. Re je o sekundarnoj narativnoj komponeneti dela.
Uloga autorskog glasa koji se odmah oglaava : Balzak brzo prelazi na raspravu koja ima
metafikcijski karakter objanjava prirodu fikcije koja e se pred nama odigrati. Istina se odreuje i kao
lokalna (- ''lokalna boja'' se pojavljuje u okviru romantiarske poetike, ali to realisti preuzimaju kao dokaz
arolikosti sveta), i kao univerzalna. To je glavno obeleje Balzakove realistike istinitosti. Ali pitanje
autorskog komentara se ovim ne iscrpljuje.
Roman ''Seljaci'' je neuporedivo vie ispunjen lokalnom bojom, i ima vie metafikcijskih komentara
(''nema izmiljenih rei'', ali ima autorskog komentara).
Komentar kod Balzaka kao da vrhuni naraciju. Balzak kao da smilja naraciju da bi u jednom
trenutku dao komentar. Ritam romana je takav komentar, naracija, opis pansiona, radnja, da bi se dolo
do kratkih komentara, i na kraju masivan komentar.
Autorski komentar je to samo pod navodnicima taj autor u romanu nije Balzak, ve neki fiktivan
pisac to je komponenta u prosedeu. Bahtin ukazuje na razliku primarnog autora (koji pie delo, a ''nema
pravo glasa'') i autorski lik koji je stvoren, kao i junaci, ali je stvoren kao neko ko stvara.
- Danijel dArtez (javlja se esto kao komentator) najblii Balzaku, na Balzakov nain vidi ivot.

1819. poinje da se bavi knjievnou, pie tragediju u stihu ''Kromvel''.

1822. pustolovni romani pod pseudonimima (pr. Oras de Sent-Oben) kasnije ih se odrekao.
1826. kupuje tampariju, 1827. kupuje slovolivnicu; 1828. bankrot.
1829 ''Poslednji uan ili Bretanja 1800'' konani naslov ''uani''.
1830 ''Prizori iz privatnog ivota'' (2 toma); dodaje imenu plemiko ''de''.
1831. ''arginska koa'', vie filozofskih pria.
1832. ''Luj Lamber'' ... ; prvo pismo poljske plemkinje Eveline Hanske.
1835. ''ia Gorio''...
1837. ''Izgubljene iluzije'' (1.deo)...
1839. ''Votren'' - pozorini komad, zabranjen sledee godine; ''Muzej starina'' ... predsednik
Drutva knjievnika, povlai kandidaturu za Francusku akademiju u korist V.Igoa.
1840. uvena studija o Stendalovom ''Pkm''.
1843. sva tri dela ''Izgubljenih iluzija''.
1846. ''Roaka Beta''.
1847. poslednji deo ''Sjaj i beda kurtizana''...
1850. posmrtni govor V.Igoa : ''Jedan od prvih meu najveima, jedan od najviih meu
najboljima''.
1855. nedovreni roman ''Seljaci''.
++
- Predgovor baza za razjanjenje realizma. Istorija naravi obuhvata istoriju ljudskog srca. Naslov
ukupnog dela je prosto analogija Danteovoj ''Boanstvenoj komediji'' ne nudi dublje znaenje.
- sama koncepcija ''Ljudske komedije'' jedna globalna vizija (Dante, studije naravi...).
- kombinovanje funkcije i injenica, proimanje individualnog ivota i socijalne sredine sve je to nova
norma posmatranja oveka.
- javlja se uverenje da ''samo ona dela koja se oslanjaju na injenice... uivaju poast dugotrajnosti''.
- 1833.g. pismo ''Studije naravi...''. Jedan broj njegovih romana luta iz studija u studije, iz slike u sliku
(''ia Gorio'' najpre svrstava u pariske slike ivota...)
- ''Ljudska komedija'' sadri 37 romana (dela), napisanih za 20 godina.
- pravo, teorijsko pitanje o realizmu pojavljuje se 50-ih g.; kad ni Stendal ni Balzak nisu ivi. Flober u
svojim romanima nastupa i sa stanovita modernog romana.
- francuski realizam : korak u stranu, teorijska interpretacija od strane savremenika, ili skoro
savremenika. I.Ten pozitivizam - Sent Bev biografizam.
- Ipolit Ten ''Ogled o Balzaku'' : poinje tako to pie o Balzakovom ivotu; na kraju daje politike
stavove Balzaka; u dva odeljka bavi se Balzakovim licima; daje metodoloke sugestije kako se
moe protumaiti ovo ogromno delo...
- Bodler nagovestio mogunost kritikog, pesnike kritike Balzaka. Njegov tekst i nije posveen
Balzaku, ve T.Gotjeu.
- tipsko kod Balzaka : tipino nije proseno, nikakva generika slika, mehanino sastavljanje slinih
primera. Uiniti vidljivim, upeatljivim ono to se u stvarnosti tek naznauje. Jedan izuzetak,
sagledan do kraja, esto sadri otre crte karakteristine za tip, inae razbacane u stvarnosti.
- malo opisa prirode, puno opisa sredine (drutvene - kue, odela, imovinskog stanja, gradskog miljea,
pansiona) to nije dekor, to je organski deo linosti.
- Balzakovim licima gospodari jedna strast : ljubav Gorioa, tvrdiluk Grandea, naivno istraivanje
Baltazara Klasa (?), seksualni nagon barona Iloa koja gui i ubija. Epopeja pobedonosne strasti.
Strasti dovedene do paroksizma.
- deo romantiarske groznice : sklonost ka tajanstvenom, zamrenim situacijama, melodramskim
neverovatnostima uticaj gotskog romana.

Radivoje Konstantinovi ''Realizam i fantastika u arginskoj koi'' :

1831. - ''arginska koa'' do 1845. objavljen 8 puta (kada ga je Balzak uvrstio u 14.tom ''Ljudske
komedije'') Balzak svaki put vri ispravke.
Karakter dvostrukosti : sa jedne strane fantastina filozofska pria, a sa druge analiza drutvenih
odnosa i tipino balzakovski realistiki postupak. Jedinstvo radnje i snana unutarnja tenzija.
Rafael de Valanten izvanredno snana parabola o ljudskoj sudbini. arginska koa postaje
vanredno sugestivan Balzakov simbol. Poreklo prie nije utvreno, ali se po svojoj univerzalnosti dovodi
u vezu sa dva antika mita, ije elemente sadri : materijalizacija ovekovog ivota iz mita o Parkama, i
slobodan izbor iz mita o Ahilu. Zavisnost veliine talismana od ovekovog htenja : ne hteti, ne eleti,
znai i ne iveti; a eleti, doivljavati, znai sagorevati, hitati sopstvenom kraju. Rafaelov izbor je
egzistencijalno ljudsko kolebanje izmeu dva kajanja, a Balzakova pria je zapravo istorija apsurda
ljudskog ivljenja.
U mitu o arginskoj koi mogu se sagledati i neka druga znaenja : filozofski problem odnosa
izmeu principa ekspanzije i principa konzervacije, izmeu zbivanja i trajanja, u krajnjoj liniji izmeu
energije i materije.
Antikvar na poetku se ini neunitiv, gotovo vanvremenski, jer je on linost izvan ivota i izvan
zbivanja. Onog asa kad se ukljui u ivotnu vrevu za njega poinje neumitno pribliavanje smrti.
Kurtizana Eufrazija njeno prisustvo objanjava tu promenu. Njeno ivotno pravilo je da je bolje
umreti od zadovoljstva nego od bolesti.
Suprotno Eufraziji, koja se troi u uivanju, i Polini, koja tedro prua ljubav Fedora nita ne
daje. Balzakove simpatije su oigledno na strani troilaca energije.
Rafael kao i Luj Lamber je ''prikaza od ogledala'', linost u koju je Balzak uneo mnogo svojih
crta.
''arginska koa'' je i vrlo aktuelan drutveni roman u njemu su opisani dogaaji iz julske
revolucije, i data je iva slika drutvenih previranja posle ''3 slavna dana''. Na trenutke roman podsea na
reportau o ivotu vladajue klase.
Balzak nije jednostavno prenosio linosti i situacije iz ivota u svoje romane, ve je elemente
stvarnosti spajao, saimao i menjao da bi dobio u gustini zbivanja i izrazitosti svojih likova.
''arginska koa'', i pored svih odlika realistikog drutvenog romana, je pre svega filozofska i
fantastina pria. Na tome sam Balzak insistira u svojoj prepisci. Tome ide u prilog i oinjenica daje broj
linosti relativno mali, dok je radnja vie linearna, nerazuena, tipina za priu a ne roman. Fantastika u
ovom romanu se prilino razlikuje od fantastike drugih francuskih pripovedaa iz doba romantizma
blia je E.A.Pou tj, tzv. lana, ili prividna fantastika, jer na kraju italac dobija racionalno objanjenje
udnih dogaaja. Ipak, kao i kod itanja Poa, itaocu ostaje muno oseanje zbog neverovatnosti
koincidencija, jer za neke stvari pravog objanjenja nema. Ostaje samo fantastino ''tumaenje'' koje bi
moglo da padne na pamet samo ljudima s kraja 20.v. : da je arginska koa predmet iz nekog paralelnog
sveta. Na izvestan nain to i jeste materijalizacija ''etvrte dimenzije'' vremena.
Taj udni talisman, otporan na sve uticaje, spreava da okvirna pria izgleda naivno, jer se u njemu
prepoznaje ogranienost ljudskog trajanja, konanost ljudske sudbine.
++
Duan Milai predgovor ''.G'' :
Balzak je nedostian u stvaranju optih ljudskih tipova. Zato su nosioci svih vanijih uloga ''Ljudske
komedije'' tipovi ili simboli ljudskih vrsta. Balzak je prevashodno slikar snanih volja, silnih energija,
neobuzdanih strasti. Svejedno da li su te volje, energije i strasti dobre ili loe, vrline ili poroci; vano je da
su silne i snane, da je celo bie na njih usredsreeno, sve ivotne snage u njima sabrane i da one njima
neprikosnoveno vladaju.
Stendal u pismu Balzaku (1840.) : ''Isti duh traje samo 200 godina; Volter e 1978. biti Voatir
(fr.pisac 17.v., u svoje vreme vrlo poznat, kasnije zaboravljen); ali ia Gorio e uvek biti ia Gorio.''

''Devetorica iz ulice etiri Vetra''

Metafora kornjae marljivost, strpljivost umetnika.
Taj roman je u poloaju sredinjeg dela u ''Ljudskoj komediji''.
Balzak majstor u prikazivanju neuspeha, pseudostvaralatva.
Opis Lisjena nakon uspeha smalaksao je... pre svog egzistencijalnog pada.