Univerzitet umetnosti u Beogradu Fakultet dramskih umetnosti

Savremene metode analize drame Seminarski rad

Analiza likova u drami Juna Fosea Neko će doći

Mentor: prof. dr Nebojša Romčević

Beograd Oktobar 2006.

Student: Sofija Vuković, br. indeksa 3/05 smer: teatrologija

Pominju se grebeni i hridine. a mogli bismo reći da zaplet i proizilazi iz dotične scenografije. Bitno je jedino to da se kuća o kojoj je reč nalazi na zabačenom mestu. kao i to da je u jesen mračno. to bi isto tako lako mogla biti i Kanada ili istočna obala Rusije. godine. Foseova estetika se zasniva na svedenom zapletu. Og aldri skal vi skiljast (I nikada se nećemo rastati) izdao je 1994. Ako počnemo od određivanja istorijsko-kulturoloških parametara. videćemo da oni imaju malog uticaja na radnju. kod nas malo poznati norveški pisac. Često se bavi porodičnom problematikom. a to u ovoj drami nije ni malo lako. koji često tek na sceni može izaći na videlo u punom intenzitetu. eseje i knjige za decu. Jun Fose. prvi put izdata 1996. onda prvo moramo taj kontekst odrediti. minimalističkom. najverovatnije u zapadnoj Norveškoj. koji često ne može da se razreši usled otežane komunikacije među ljudima. tako da možemo zaključiti da se nalaze negde na severu. poeziju. jer pre toga ovi aparati ili nisu ni postojali. postoji nešto u scenografiji što je veoma važno za razvoj zapleta i likova. najizvođeniji skandinavski dramski pisac današnjice.Opšte odlike Foseove dramatike Da bismo uopšte počeli da se bavimo analizom likova u Foseovoj drami Neko će doći. pored mora. Ipak. i da takav seting stvara posebnu atmosferu i psihološko stanje likova. Iako kod njega ne možemo govoriti o nekom konvencionalnom zapletu. ili nisu bili u široj upotrebi. pored mora. moramo prvo reći nešto o njegovim dramama uopšte. Drama o kojoj će ovde biti reči. naročito u Nemačkoj i Velikoj Britaniji. u centru pažnje je uvek jedan konflikt. svoju prvu dramu. i govorio je kako nikad ne bi mogao da zamisli da piše za pozorište. uz Šveđanina Laša Nurena. Jedino što ukazuje na to da se radnja odvija u savremeno doba je to što se pominju kuhinjski aparati (frižider. Ipak. a u poslednjih nekoliko godina postižu i zapažen uspeh u SAD i Japanu. Njegove drame igraju se širom Evrope. Neko će doći. repetativnom dijalogu i teškim. što ćemo videti i prilikom analize samih likova. napisana je 1993. šporet) i telefon. 2 . i. Nasuprot svim sopstvenim očekivanjima. Do tada je pisao prozu. što implicira drugu polovinu dvadesetog veka. iako je napisana neku godinu pre toga. Slika sa krizmanja koja postoji u dnevnoj sobi ukazuje ne katoličko-protestantsku tradiciju. postao je najpoznatiji norveški dramski pisac posle Ibsena. nerazrešivim odnosima među likovima. a to je što se nalaze na nekom zabačenom mestu. Neko će doći – prostorno-vremenski okvir Ako pri analizi likova krenemo od tvrdnje da dramski lik ne postoji van konteksta. Replike su uvek nabijene podtekstom. i jedan je od najpopularnijih Foseovih komada. ali ni u jednom trenutku se ne pominje ni zemlja ni mesto u kome (ili u blizini koga) se nalaze.

ove zamenice i imenicu ćemo pisati velikim slovima. pominju se još i Čovekova pokojna baka. za koju „Ona“ kaže: Ona dolazi i seda seda tu gleda te u oči Ne saznajemo ama baš ništa više o ovoj ženi. pojavljuje se mladi komšija. kako će izaći u dvorište i pogledati gde je čovek. 1 Kada ih spominjemo kao „ime“ lika. Međutim. ne pokreće radnju ni u jednom trenutku. Možemo pretpostaviti da je „ona koja dolazi“ Njegova bivša žena (ili devojka). jer sem što su umrli i svom unuku ostavili kuću. On je pasivan do krajnje mere. a na osnovu toga ko u najviše odnosa stupa. On samo priča kako će nešto uraditi. koji počinje da flertuje sa ženom. Pored njih. u stvari nada da ona neće to uraditi). ruku na srce. isto kao što je mogla i da ne otvori vrata. nemaju čak ni imena. to bi onda morala da bude Ona. i o njima dobijamo veoma oskudne informacije. ona nije preterano aktivna. „Ona“ i „Čovek“1 su jedini dramatis personnae. ona je objekat konflikta. aktancijalni model Zaplet drame je veoma jednostavan: jedan par (ne kaže se nigde da li su venčani ili ne). i ona je ta oko koje se sve vrti. muškarac u pedesetim i žena u ranim tridesetim godinama. takođe bez imena. i prihvata njegov broj telefona. te ovo dvoje bivaju prinuđeni da preispitaju svoju vezu. ni na koji način ne utiču na zaplet. U stvari. pre bismo mogli reći ne odbija. a i to uradi pod velikim pritiskom psihodeličnog komšijnog kuckanja i upornog prebacivanja svog partnera (koji se. „On“. Kada bismo morali da odredimo ko je u drami glavni lik. 3 . koji je umro pre mnogo godina. ali nam se nameće zaključak da je možda baš ta tajanstvena „ona“ odgovorna za odluku ovog para da napusti grad i dođe u tu zabačenu kuću. Ona pokreće radnju samo u jednom navratu. Jedino što ona sve to vreme radi. Pominje se još i misteriozna žena. a ipak je to učinila. i. kao takva. Na kraju kod njih dođe do neke vrste pomirenja. konačno. koja na neki način to i prihvata. ulazi u kuću i razgovara sa njom. Međutim. ali to ne radi. ostavlja joj svoj broj telefona. i to u tri navrata: dolazi do kuće i stupa u kontakt sa njom. i celu tu ideju o osamljivanju. tj. ponovo dolazi. jer jedina ulazi u više od jednog odnosa u toku drame. kada čoveku otvara vrata. sem što natera nju da čoveku ipak otvori. ali njih ne možemo smatrati akterima. kako bi se odvojili od svih i bili na miru zajedno. Njen partner ne radi čak ni toliko. kupuju zabačenu kuću pored mora. čiju su kuću dvoje glavnih likova kupili i deda. koji je generalno mogla da odbije.Likovi u funkciji zapleta. ali i dalje je neizvesno da li je to konačni ishod situacije. Čovek je jedini koji pokreće radnju. je to što njegov nezgrapni flert prihvata.

niti je žena koketna. on samo tone u ljubomoru. pogledaćemo sledeću tabelu. ali. stariji i džandrljiv muž i na neki način primamljiv ljubavnik. Ponaša se prosto. dok komšija drži monolog o svom životu i svojoj baki. činjenica je da on od pojave komšije ne prestaje da zvoca. Ipak. Ako primenimo analizu An Ibersfeld. Ona je i dalje glavni lik. već tu odluku prepušta njoj.Njemu ni u jednom trenutku ne pada na pamet da se suoči sa ovom pretnjom. Aktancijalni model bi izgledao ovako: adresant (sami zajedno) on ona čovek Informacije o likovima su toliko svedene da ne možemo govoriti ni o kakvim ulogama ili kodovima. od mogućih dvesta četrdeset pet. osim što izgovara „Da“ i „Ne“. broj replika je generalno izjednačen. adresat (mir i sreća) Konstelacije i konfiguracije Kako bismo stekli određeni pregled mogućih konstelacija. kako su uglavnom po dve osobe na sceni. ništa ne preduzima da bi sprečio kontakt svoje devojke sa potencijalnim ljubavnikom. Međutim. Što se tiče „džandrljivog muža“. Eventualno bi moglo biti reči o stereotipu ljubavnog trougla. a u didaskalijama se kaže da je njegov izgled „sasvim običan“. bes i samosažaljenje Kvantitativnom analizom broja replika nećemo dobiti pravu sliku situacije. njegov flert je krajnje providan. dok u petoj sceni izgovara samo „Ne znam gde su čaše. kao i cela peta scena). Foseova drama na taj način predstavlja odličan primer kako se promenama u stilu (krajnjim pojednostavljivanjem jezika i usporavanjem radnje) i redefinisanjem kodova jednog žanra (dotična stereotipna konstelacija je najpopularnija u vodviljskim komedijama i komediji del’arte) vrši transformacija u potpuno drugi žanr (minimalistička drama). jer izgovara ukupno sto dvadeset jednu repliku. U drugoj sceni. da kaže tom komšiji da ih ostavi na miru. videćemo da je situacija veoma pojednostavljena. sa određenim brojem binarno suprotstavljenih osobina: 4 . jer. gde bismo mogli da govorimo o tipovima: mlada i koketna žena. ona samo postavlja neka pitanja ili ponavlja ono što „čovek“ kaže. naprotiv. Gde“. I u susretima sa čovekom ona malo govori. treba napomenuti da. Njegova jedina prednost u odnosu na protivnika je to što je mlađi. kao što smo već rekli. niti je potencijalni ljubavnik nešto preterano privlačan. iako je odnos između „njenih“ i „njegovih“ replika gotovo izjednačen. ona u pojedinim scenama govori vrlo malo i replike joj sastoje od prostih rečenica (drugi deo druge i četvrte. „Jednu čašu“ i „Šta sam učinila sa svojim mužem“.

dok se „Ona“ odjednom našla u toj situaciji. tu potencijalnu idilu remeti. gde osim porodice nije sretao baš mnogo ljudi. Oni su povezani time što su oboje povučene i ne preterano samouverene ličnosti. kako u toku cele drame ne dobijamo odgovor na pitanje šta „Ona“ zaista želi. koji bi. ono što ih najviše povezuje je usamljenost. Eventualno bismo mogli da posmatramo „Njega“ i „Nju“ zajedno kao aktanta koji želi isto. jer mu je „Ona“ dovoljna. aktivni i na neki način privlačni. dok ona na neki način popušta i pred jednim i pred drugim. po svemu ostalom su različiti. Ako se setimo „Njene“ replike koja se odnosi na pretpostavljenu bivšu ženu. a po kojim sa „Njim“. Ipak. Jedini zaključak koji možemo izvući je da je „Njegova“ ljubomora razlog situacije u kojoj su se našli. baš naprotiv. Isto tako. Sa te strane gledano. ceo svoj život proveo na tom zabačenom mestu. možemo pretpostaviti da je i „Ona“ želela da odvoji „Njega“ od dotične osobe. i odmah osetila da joj ne prija. glavni sukob interesa u drami je to što bi i „On“ i „Čovek“ da budu sa „njom“. S druge strane. Videćemo da se. konstantno ponavljanje da hoće da budu „sami jedno sa drugim“). dok je komšija protivnik. jer ni jedan od muških likova nije obziran prema njenim željama. jer se ponaša potpuno kontradiktorno (iako čak dvanaest puta ponovi kako treba da ga ostave da stoji tamo. jasno je da ona uopšte nije sigurna u tu odluku. ona mu otvara vrata). to odmah otvara prostor za ljubavnu intrigu. Ipak. je sledeće: po kojim linijama se „Ona“ bolje slaže sa „Čovekom“. ako se vratimo na razliku u godinama i ako obratimo više pažnje na način na koji „Ona“ sve vreme sebe ubeđuje da je osamljenost i izolacija ono što su oboje hteli (prenaglašeni entuzijazam prilikom ulaska u kuću. Kao što smo mogli videti iz gorenavedenog aktancijalnog modela. i u čemu su u suprotnosti sa „Njim“. željni ljudskog prisustva. videćemo da je jedini ženski lik pod velikim pritiskom. On se ne oseća usamljeno. da pobegne od svih i stabilan je u svojoj odluci. na primer. ono što nas u ovoj tabeli najviše interesuje. Međutim. izuzev privrženosti koju osećaju jedno prema drugome. po toj liniji se dobro razumeju i uspostavili su neki način komunikacije u koji se komšija nikako ne uklapa. možemo zamisliti. Oboje su željni društva. insistirajući na kontaktu s njima (ili samo s njom). tako da ne znamo da li „Ona“ zaista želi da bude na tom pustom mestu sama sa svojim partnerom. druželjubivi. naizgled stabilna veza koja između „Njega“ i „Nje“ postoji na početku se poremeti zaintrigiranošću koju „Ona“ ispoljava u odnosu na komšiju. i to je ono što ih spaja. i da li po toj liniji postoji neko grupisanje interesa.muško voljen željen usamlj en samos talan mlad srećan otvore n družel jubiv zaniml jiv aktiva n zadov oljan osećaj an samou veren obzira n On Ona Čovek + + + + - ++ + + + + + + + + ? - + + + + + + + + ? + + + + + + - Analizom ove tabele možemo doći do zanimljivih rezultata. pođemo od prve kolone. gde vidimo da su u pitanju dva muška i jedan ženski lik. da budu sami. i to su one stavke u kojima se „Ona“ poklapa sa „Čovekom“: oboje su mladi. ne možemo govoriti o nekom grupisanju likova oko zajedničkog interesa. Što se tiče konstelacija koje se formiraju na osnovu dinamike odnosa. Međutim. ovaj eventualni 5 . „Čovek“ je. jer on. ovo dvoje najviše slažu u „minusima“. odnosno razlog zbog koga ju je „On“ doveou na to zabačeno mesto. Međutim. Ako.

što samo pogoršava njegovo duševno stanje. i na početku sedme scene. već biva sasečen u korenu. U toku cele drame on radnju ne pokreće ni jedan jedini put. pošto je duže vreme špijunirao „Nju“ i „Čoveka“ vireći iza kuće. tako da sa te strane ne možemo ništa zaključiti o likovima. Za njega bi bila mnogo veća tragedija kada bi izgubio nju nego obratno. On „On“ je jedini lik u ovoj drami kome preti opasnost da postane potpuno monodimenzionalan. Jedini trenutak kada on interveniše je kada se na kraju druge scene ipak pojavi. kao što smo već napomenuli. Ansambl konfiguraciju imamo samo pred kraj druge scene. on pada u neku vrstu ogorčene apatije. i da je zadovoljan tom situacijom. To potvrđuje gorepomenutu tvrdnju da samo „Ona“ stupa u relacije sa više od jednog lika. dok se „on“ i „čovek“ sreću samo jednom. i u svojoj pakosti je čak natera da komšiji otvori vrata (o tome ćemo više reći kasnije). sociolekta. Moramo pre toga napomenuti da ovde ne možemo govoriti o nekim antropološkim modelima i na njima zasnovanim koncepcijama. svedenošću zapleta i specifičnošću okruženja prekodovane u pesimistične vizije kompleksnih savremenih individua. Koncepcija i karakterizacija likova U ovom delu ćemo uraditi individualnu analizu svakog lika. Konstelacije koje smo upravo definisali se potvrđuju i konfiguracijama. „Mladog ljubavnika“ i „Starog ljubavnika“.67. sem što pretpostavljamo da je njegova ideja bila da oni uopšte dođu na to mesto. Mogli bismo reći da njegovo približavanje monodimenzionalnosti proističe iz nedostatka opcija. Njegova vezanost za nju i strah da je ne izgubi čine ga strahovito ljubomornim i posesivnim. On nema neku naročitu širinu. jer bi ovaj tip učinio sve što je u njegovoj moći da ženu odvoji od potencijalnog ljubavnika. Pokušava da povrati ravnotežu koju je imala sa partnerom. Kada su tipovi u pitanju. premisa su uloge „Žene“. i to zajedno sa njom. koje se nalaze u bezizlaznom vrzinom kolu. slenga ili dijalekta. tako da se „Ona“ u drugoj sceni sa komšijom ponaša hladno i distancirano. Ipak. Saznajemo iz didaskalija da je u pedesetim godinama. te je zato 6 . tj. mada nismo sigurni koliko je ta finalna konstelacija stabilna. odnosno „Džandrljivog muža“. posle toga. a to je njegova neverovatna pasivnost.začetak nekog prijateljskog odnosa se ne razvija. i gotovo da sve njegove osobine proističu iz te. a „On“ ostaje sam na sceni u tri navrata. Dakle. od troje mogućih likova na sceni su uglavnom prisutna dva. što je dodatno otežano time što komšiji otvara vrata. prema redosledu po kome su navedeni u dramatis personnae. postoji nešto što ga sprečava da postane tip. Međutim. videćemo da nije dovoljno agresivan u svojoj posesivnosti. „Ona“ je opet jedini lik koji ima scene sa oba druga lika. i pretpostavljamo iz velikog broja njegovih replika da namerava da ostatak života provede sa njom u toj usamljenoj kući. Gustina konfiguracija je gotovo uvek 0. pred kraj četvrte i šeste. u Foseovoj interpretaciji ove uloge su simplifikacijom izražajnih sredstava. Ipak. već ćemo koncepciju lika određivati samo na osnovu njegovih dimenzija. iako nam se u početku učini kao tipičan posesivni muž. Treba napomenuti da je drama pisana jezikom bez idiolekta. Na kraju imamo neku vrstu povratka na početno stanje.

a jednom kada kaže da će izaći napolje i pogledati gde je komšija. Postoje. Već smo rekli da u svom strahu da je ne izgubi postaje užasno posesivan. i on ponovo zauzima svoj pasivno-agresivni stav. u kojoj odjednom opet postaje blagonaklon. Analizoma implicitno-autorskih komentara takođe ne možemo doći do nekih posebnih zaključaka. i portret i sam komšija). i sve njegove replike iskrene. on neće učiniti ništa da je zaustavi ako bude htela da ode. posle te idilične scene pakao se nastavlja. i kao mantru ponavljaju „ti i ja i more“ (pet puta u te dve replike). nešto što ukazuje na to da verovatno nije preterano fizički privlačan. ni žena ni komšija ni u jednom trenutku ne izražavaju nikakvo mišljenje o njemu. Takođe. i to se ponavlja mnogo puta. u četvrtoj sceni. Prvu osobinu bismo mogli da dovedemo u vezu sa nesigurnošću i strahom (koji se u jednom trenutku graniči sa paranojom). ili da ove njegove dve strane postoje jedna uz drugu. ali kako on to ne želi. ovaj lik je. dok „On“ ne prestaje da je muči i nabacuje joj osećaj krivice. jer on ni u jednom trenutku ne izražava svoje mišljenje o kući. bez trunke razumevanja za „Nju“. ipak. kada je dubina u pitanju. Sve vreme dok ona govori kako je sve lepo (i kuća. Što se tiče njegovog razvoja. Ni u jednom slučaju ništa ne uradi. kada oboje leže na divanu. mogli bismo reći da kod njega postoji neka vrsta cikličnog razvoja. kakvim izgleda u prvoj sceni. On samo želi da bude sam sa njom. Karakterizaciju ovog lika ćemo početi eksplicitno-autorskim elementima. što nam više govori o njima nego o njemu. i baka. Njegovi motivi i unuitrašnji život su jasni. odnosno na osnovu njihovog ponašanja. Što se tiče eksplicitno-figuralnih elemenata. tu opciju moramo isključiti. i na taj način sveprisutan u njihovoj međusobnoj interakciji. i pasivno-agresivan. on samo govori o komšiji i o tome kako je on napolju. a kada gleda portret bake i njenu venčanu sliku sve što može da kaže je kako „čovek“ liči i na baku i na dedu. „On“ je tabu. a pored toga saznajemo još i da je dežmekast i da ima dužu sedu kosu. trenuci u kojima njegova nežna strana ponovo prosijava. Što se tiče opisa. Jasno nam je šta on želi. i to su u dva navrata replike u kojima podvlači da su vrata zaključana. On bi eventualno mogao da se vrati u grad. već smo rekli da je to čovek u pedesetim godinama. a pokreti „usporeni“. Od trenutka 7 . Za „njega“ smo već rekli da skoro svi njegovi postupci proizilaze iz njegove posesivnosti i straha da ne izgubi svoju partnerku. tako da ne možemo govoriti o nekom njegovom mišljenju prema kome bismo mogli nešto zaključiti. Najviše informacija o ovim likovima možemo dobiti analizom implicitnofiguralnih elemenata. pretvara u posesivog i sebičnog. dok bi druga mogla da bude fizički odraz njegove pasivnosti. za razliku od nje. Na kraju. Dakle. koji traje sve do poslednje scene. osim psihološke represije. vrlo često je uplašen i očajan. jedino kod njega primećujemo govor pun ironije. iskren je u tome. i mi ga i možemo posmatrati samo u tom kontekstu. Ipak. a ima i replika koje izgovara sa lažnom hrabrošću. isto kao što nam posle izvesnog vremena postaje jasno da. Saznajemo još i da su mu oči „nemirne“. i tu dobijamo najoskudnije informacije. Što se tiče didaskalija koje su vezane za način na koji on govori. tako da bismo i bez didaskalije kao hrabro shvatili da je njegova hrabrost samo u njegovoj glavi. kao npr.situacija u kojoj se nalaze jedina opcija. a da se u međuvremenu ništa drastično nije dogodilo. on se iz brižnog i nežnog partnera. Izgleda nam kao da „Ona“ pokušava da se s njim pomiri i iskupi se zbog flerta sa komšijom. prilično zatvoren.

a svog partnera laže da nije to uradila. i da su njih troje zarobljeni u vrzinom kolu iz kog nema izlaza. što ćemo posle videti i iz njenog ponašanja. a tu je i opcija da prevari partnera sa komšijom. čak i u toku iste scene. i da nigde ne vidimo da ga je bacila ili uništila. tako da se nameće zaključak i da je veoma tvrdoglav i naporan. da ima kosu srednje dužine. Ona Prilikom analize njenog lika nameće se zaključak da Fose ovde. Iako na neki način flertuje sa komšijom. i na vrlo direktan način joj se nudi. Na kraju vidimo da je ona ta koja inicira pomirenje. Didaskalije koje se tiču njenih replika govore nam da ona ponekad govori iskreno entuzijastično. a ne iz želje da bude sa njim. a ne toliko iz prave ljubavi. njen stav prema situaciji u kojoj se nalazi se periodično menja. shvatamo da to radi iz usamljenosti i želje da se sreće sa ljudima. nailaze na zid. na to ćemo se vratiti kasnije. ona čini neke stvari za koje zna da će ga povrediti. kad se već ponašala toliko distancirano prema komšiji? Ona izgovara i čini mnogo kontradiktornih stvari. ali ona je ipak tu. Takođe. Ove poslednje dve informacije bi mogle da ukazuju na to da je nezrela i radoznala. Saznajemo da je visoka i krupno građena. Zašto se upušta u flert sa komšijom. Mi ni u jednom trenutku ne dobijamo utisak da ona koketira sa ovom poslednjom opcijom. stičemo zaključak da je on prilično antipatičan lik. Ona je još uvek mlada. karakterizaciju ćemo početi informacijama koje nam o liku daje sam autor. muči je zajedljivim komentarima i na kraju je potpuno ignoriše. Iako je nežna i obzirna prema svom partneru.kada se komšija pojavi. podržava stereotip o ženi kao misterioznoj i nedokučivoj. zašto uzima njegov broj telefona. Za nju bismo mogli reći i da je prilično otvoren. Njeni pokušaji da ga odobrovolji. Postoji niz pitanja u vezi sa „Njom“ na koja možemo samo da spekulišemo odgovore. ali i da se često pretvara. kada je očigledno da ne želi da ima ništa s njim? Zašto mu otvara vrata? I ono što je možda najneobičnije. 8 . zabrinutost sa kojom govori o tome kako je kuća zabačena implicira da joj se to nikako ne dopada. vidimo mogućnost da se predomisli u vezi sa selidbom i vrati u grad. gotovo enigmatski lik – arhetipski lik Eve. i koja ni sama ne zna šta hoće. ležeći na divanu okrenut ka zidu. sem u jednom trenutku (videti iznad). kao i to da su joj oči velike a pokreti „detinjasti“. Takođe. Takođe. zbog konstantnog pritiska koji vrši na „Nju“ i nepodnošljive pasivne agresije. Što se njenog razvoja tiče. možda namerno. Kao i u prethodnom slučaju. on odbija da govori o bilo čemu drugom. i za nju ne bi bilo toliko strašno da raskine sa sadašnjim partnerom. postavlja se pitanje da li On Nju zaista voli. Njeno kontradiktorno ponašanje i neodlučnost mogli bi da budu posledica toga što je ona lik koji ima najviše mogućnosti u ovoj drami. čiji se motivi ne mogu tako lako razumeti. ili da ga ostavi zbog istog. Ovi razlozi je čine i višedimenzionalnim likom.. Iz svega što smo naveli. treba da imamo na umu da je ona uzela komšijin broj. ono je znatno umanjeno time što iz scene u scenu postaje sve naporniji. Rekli smo već da on nema mnogo opcija i njegovo grčevito držanje za nju proističe iz očaja i straha od usamljenosti. Jasno je da njena ambivalentnost neće nestati. Dok njegova iskrena želja da bude sam sa njom izaziva saosećanje. ili se samo plaši da će ostati sam.

već stičemo utisak da je on zaista veoma samouveren. ipak. i posle laže da nije to uradila. a i „Sad imam para“. ni ne gleda ga. i kada joj on kaže „Ma ti nisi tako stara“. ali ćemo pri tome naići i na zagonetke. Iz njenih kontradiktornih postupaka možemo dosta zaključiti. Vidimo njegovu osećajnu stranu. pa je morala da se zadovolji nekim kompromisom. tako da ovu tvrdnju temeljimo samo na 9 . Sam o sebi u dva navrata kaže „Ja uopšte nisam toliko loš“. ali ipak uzima njegov broj telefona i stavlja ga u novčanik. Kada on uđe. on je koncipiran kao prilično prost brđanin koji je došao do malo novca. na primer. Ipak. Mi. a drugi da ne povredi svog partnera. bilo od strane partnera. na koju ćemo se kasnije vratiti. Možemo pokušati da. što bi trebalo da znači da je ona sve uradila svesno. i zbog toga se hvališe. Ova dva motiva je guraju u dvoličnost. pošto je sedam puta rekla da on „može samo da stoji tamo“. ove izjave ne proističu iz njegove nesigurnosti. Kao što smo već naveli iznad. Nameće se zaključak da je njen flert sa komšijom samo katalizator njenog nezadovoljstva situacijom u kojoj se našla. Njenu isforsiranu blagonaklonost možemo videti iz entuzijazma sa kojim govori o samoj kući i portretima. ali nije uspela. neprekidno gleda u ženine bokove kad se ona okrene ka prozoru. ne želeći da ga sluša. ona izražava svoje mišljenje o mnogim stvarima. Kao prvo. upečatljiv je kontrast između onoga što ona govori i onoga što radi. Neizmerno se trudi da udovolji (pokazuje lažni entuzijazam u odnosu na kuću). seda pored njega na klupu i hvata ga za ruku. na osnovu svega što smo rekli. ili kroz interesovanje nepoznatog čoveka. kao i iz toga što za sve misli da su lepi (doduše. već naprotiv. vidimo da je odan svojoj porodici (ne saznajemo šta je sa majkom i ocem. ona ipak otvara vrata komšiji. neće da sedne za sto. to na njega baca potpuno novo svetlo. a tri puta „ne moramo da otvorimo“. Potrebni su mu drugi ljudi. za komšiju kaže da je potpuno običan. tako da bismo rekli da je to osnovni razvoj njenog lika. neće da pije pivo s njim. Ona dela iz dva poriva: prvi je da potvrdi svoju slobodu i nepomirljivost sa situacijom u kojoj se našla. U principu. ne stičemo takav utisak. niti da li ima braće i sestara. ako stvarno voli svog partnera. i što je najgore. mada to može biti neiskreno). već gleda kroz prozor. Ona je takođe i veoma nesamostalna. Čovek „Čovek“ je možda najjednostavniji za analizu od ova tri lika. Pored toga. Ona ima mišljenje i o sebi. Ona. to nije jedina njegova dimenzija. ona odgovara „Nisam ni tako mlada/više“. ali usled nepromišljenosti srlja iz greške u grešku. Iznervira se posle partnerovog finalnog napada i odlazi napolje.Za razliku od „Njega“. ali ipak ima dubinu i jednu neobičnu dimenziju. i može da funkcioniše samo u odnosu na neku drugu osobu. ali se posle ipak vraća. proanaliziramo njene postupke. da ona više srlja u neke loše postupke jer ne zna šta treba da uradi. što vidimo iz toga što joj je konstantno potrebna potvrda nje same. ona se ponaša distancirano. on joj u svom sarkastičnom prebacivaju kaže „Pametna si ti“. nezgrapno pije pivo tako da pena ostaje oko njegovih usta. i lik nam postaje daleko simpatičniji. Koncept prostaka se potvrđuje u više aspekata: hvališe se. Kad se razneži i počne da priča o svojoj baki. kako bi potvrdio svoj novonastali status. a da laže i pretvara se jer ne želi da povredi svog partnera. smatra da je lepo što su se baka i deda uzeli kad su bili mladi. Ipak. mora da se pomiri sa novonastalom situacijom. na kraju izgleda da je kod nje ipak došlo do nekog sazrevanja. i da je shvatila da. iz čega možemo zaključiti da je i ona možda to želela. od kojih smo neke naveli iznad.

i on ne doživljava nikakav razvoj. onaj koji pokreće konflikt i onaj koji konstantno pokreće zaplet.odnosu prema baki). ali ona ipak u jednom trenutku za njega kaže da je lep. 10 . Foseovi likovi u službi dubokih konflikata Rekli smo. To što sam o sebi govori na hvalisav način dokaz je njegove nerafinisanosti. što ne izgleda verovatno. Međutim. gde smo rekli da je kod Fosea obično reč o dubokim. Treća i četvrta scena. kao i da odavno nije imao kontakta sa osobom suprotnog pola. i da prestane. Glavni problem je njihova nemogućnost komunikacije jednog sa drugim. Kao takav. dakle. kad je „on“ suoči sa tim pitanjem. Iz opisa ovog lika ne možemo ništa zaključiti. ne prestajući da kuca. što prouzrokuje nezgrapnost njegovog flerta i neumerenost njegovog insistiranja. iako objektivno to nije. jer je očigledno veoma usamljen. jer je posećivao baku svaki dan. Njegove opcije su. Kod ovog lika nam ne ostaje ništa nejasno. nameće se zaključak da bi do konflikta između dvoje glavnih likova svakako došlo. Nema drugih ljudi u okolini sa kojima bi mogao da stupi u kontakt. Što se njegovih postupaka tiče. tako da on generalno ima dve opcije: da nastavi da insistira na tom kontaktu. bez obzira na to što ona gotovo ni reč nije rekla u toku njegove posete. on ostaje podjednako uporan i samouveren kao na početku. Didaskalije vezane za njegove replike govore nam da je „smeši lukavo“. tako da zaključujemo da ili ipak zaista ima nečeg privlačnog u njemu. veoma ograničene. prećutanim konfliktima. dakle da je „Čovek“ onaj koji pokreće radnju. što u ovom slučaju možemo smatrati za prednost. u kojoj se on prvi put pojavljuje imamo didaskaliju koja direktno kaže da on flertuje sa njom. što vidimo iz sledećeg citata: A ti možeš slobodno da zoveš Sad znaš gde možeš da me nađeš A sigurno ćeš zvati On je siguran da će se njegov kontakt sa ženom nastaviti. dok on jeste. da je bio brižan i nežan unuk. ako se vratimo na uvodno poglavlje. „Čovek“ je samo neposredni povod za izbijanje sukoba. čak i posle hladnog prijema kod žene. oni su potpuno pravolinijski. da je ovaj čovek veoma usamljen. a kaže i da joj se svideo. Sve što radi on radi insistirajući na kontaktu sa ovim parom (ili samo njom) do te mere da to u jednom trenutku prelazi u psihotičnost. i da ipak nije toliko neotesan kako se na prvi pogled čini. Zaključujemo. što implicira da ipak ne želi samo da se druži sa ovom ženom. sem da je znatno mlađi od svog suparnika. on je najaktivniji lik drame. a u drugoj sceni. kao i kod njegovog suparnika. dok par unutra pokušava da to da ignoriše mogu na sceni da dobiju veoma psihodeličnu atmosferu. ili je ona toliko željna društva da joj se učinio privlačan. a ne pojava komšije. jer „oOna“ svakako nije zadovoljna situacijom u kojoj se nalazi. samo da bi ta agonija prestala. tako da i sam gledalac pomisli „Zašto mu već jednom ne otvore!“. Na kraju drame. u kojima on obilazi oko kuće.

2005. Per Thomas.dramatiker. već je kraj drame obično status quo. Oslo. Jon. Det Norske Samlaget. Tendensar i moderne norsk dramatikk. Det Norske Samlaget. ali ipak ne vode do tragičnog raspleta. Andersen. Fosse. www. Det Norske Samlaget. 6. 3. Leif. Zern. 7. Oslo 1996.wikipedia. 2. Oslo. Beograd 1982. Fehr. www. 2004. Übersfeld. „On“ i „Ona“ ne uspevaju da vode konstruktivan razgovor.org 8. Oslo. 5. kao što sve vreme ponavljaju. neizvesno je da li bi i kada do sukobljavanja došlo. Norske dramatikeres forbund. Ovako imamo veliki potencijal za to da njih dvoje prožive život „sami jedno sa drugim“. Heith. Ovde imamo istu takvu situaciju: troje likova koji su zaglavljeni u paklu iz kog nema izlaza – po ugledu na Sartrovu Iza zatvorenih vrata.no 11 . usled svoje zatvorenosti. ali ne i „sami jedno u drugome“. Det lysande mørket – Om Jon Fosses dramatikk. Drude von der i Hareide. 1997. Izvori i literatura 1. Anne. jer. Norsk litteraturhistorie. u Foseovim kasnijim dramama. Fenomenet Jon Fosse. obično tako duboki da su nerešivi. Mirjana Miočinović). Anne. Čitanje pozorišta (prev. 4.no. Oslo. Norsk dramatisk årbok.Međutim. 2001. Universitetsforlaget. Nokon kjem til å komme. Konflikti su. već se svako drži svog mišljenja. Jorunn.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful