Naoružani, opasni, čisti

Piše: Vasilij Golijanin

Reporterima Standarda bilo je omogućeno da provedu dan u SAJ, najopremljenijoj i n
ajobučenijoj srpskoj antiterorističkoj jedinici, gde smo saznali da sajovci nemaju s
amo borbeni već i etički kodeks

Kad se nađete u bazi Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) u Batajnici, na tren

utak ćete pomisliti da ste usred uličnih sukoba u Bagdadu. Dok se srpski specijalci
pod punom opremom spuštaju sa krovova zgrade, kornjače sa zemlje prave desant. Snajp
erski laseri lede krv u venama, dok vas zvuci rafala, dimnih i šok bombi podsećaju d
a ste još među živima. Značku poštuju mnogi, oružje poštuju svi. Pod geslom razmišljaj kao
ista, bori se kao komandos, uigrana ekipa svega nekoliko sekudni po završetku tren
ing akcije odlazi blindiranim terencima. U bazi možete da spustite ruku na glavu n
ekog od specijalno obučenih vučjaka, rotvajlera, staforda i belgijskih ovčara rase mal
ino, koji su sve samo ne umiljati. Dok oko njih prašti, psi su tihi poput bestrzaj
nih topova, ali na jurišnu komandu pretvaraju se u zveri.
Specijalna antiteroristička jedinica MUP-a Srbije postoji već 30 godina. Povod za n
jeno osnivanje 1978. godine bio je čuveni upad ustaških terorista na planinu Radušu, B
iH, kada se pokazalo da vojska nije prava formacija za suprotstavljanje terorist
ima. Od tada speciojalnost SAJ-a je borba protiv urbanog terorizma.
SELEKCIJA U SAJ se ulazi konkursom, na koji imaju pravo policajci sa tri godine
iskustva. Izuzetak od tog pravila napravljen je svega tri puta, a jedan od njih
bio je upravo komandant SAJ Spasoje Vulević, koji je kao oficir JNA prešao iz vojske
u policiju.
Od 2001. godine pripadnici SAJ angažovani su i na obezbeđivanju američke ambasade i nj
enog osoblja u Beogradu. I danas je retkost u Evropi da domaće specijalne jedinice
čuvaju američke diplomate, što samo govori o ugledu srpskih komandosa.
Kroz tri decenije postojanja obuku SAJ završilo je 600 najboljih, a njihovo sedište
u Batajnici uskoro će da postane regionalni centar za borbu protiv terorizma. O to
me se trenutno pregovara sa specijalnim jedinicama iz Hrvatske, BiH, Crne Gore,
sarađuje se sa timovima Bugarske, Rumunije i Mađarske, dok sajevce obučavaju i predavači
iz FBI. Zbog toga obučenost Sajevaca niko ne dovodi u pitanje, na svim međunarodnim
takmičenjima su u svetskom vrhu.
Komandant Vulević je u SAJ 16 godina, prošao je sve nivoe komandovanja, od početnog dr
ila, preko mesta komandira voda, pomoćnika i zamenika komandanta. Već četvrtu godinu v
odi jedinicu.
- Radimo minimalno deset sati dnevno – kaže on - svaki dan je naporan i stresan jer
odgovornost je velika. Saj je poslednja linija antiterorističke odbrane i nemamo p
ravo na grešku.
BRZINA Jedinica deluje u svim situacijama gde se predviđa upotreba vatrenog oružja i
gde se pretpostavlja da regularne snage policije ne mogu da reše situaciju. U akc
iju kreću na osnovu odobrenja ministra i direktora policije. Ponekad, kaže Vulević, ra
de i po nekoliko meseci na pripremama za akciju koja traje svega nekoliko minuta
.
- Vreme nam ponekad visi kao mač iznad glave jer za celu akciju imamo par sati, a
znamo da su greške tragične - objašnjava on.
Kada je stigao poziv iz Ambasade SAD da jedan od pripadnika MUP Srbije otputuje
na usavršavanje na FBI akademiju, tadašnji ministar policije Dragan Jočić i direktor Mil
orad Veljović odlučili su da prvi Srbin koji će zakoračiti u FBI bazu Kvantino bude upra
vo Vulević.
- Bio sam pripadnik 233. klase, u kojoj su polaznici, pored Amerikanaca, bili i
predstavnici 29 zemalja, ukupno nas 300. Deset nedelja smo imali predavanja i pr
aktične vežbe i ni malo nije bilo lako – objašnjava komandant SAJ.
AMERIKA Pošto je položio osam ispita, završne testove i diplomski rad, diplomu mu je u
ručio direktor FBI Robert Miler. Danas primenjuje iskustvo, saznanja, ali i veze l
judi širom sveta koji su s njim bili na akademioji. Na taj način Srbija je postala i
 član udruženja FBI zajednice, koja joj sada stoji na raspolaganju. Vulević kaže da je S
rbima tako omogućen pristup pojedinim sajtovima na kojima razmenjuju operativne po
datke o teroristima i kriminalcima.
U bazi marinaca, gde je smeštena akademija FBI, snimane su scene filma Kad jaganjc
i utihnu'. TAmo su smeštene i akademija DEA (američke službe za borbu protiv narkotika
), najveća forenzička laboratorija na svetu, kao i baza specijalne jedinice FBI. Vul
ević kaže da je na taj način svojoj jednici obezbedio brojne kontakte, koji joj omogućav
aju rešavanje specifičnih slučajeva. Na taj način uspostavlja se sistem koji improvizaci
je svodi na minimum, tim pre što se pokazalo proteklih godina bezbednosne službe nis
u odgovorile svim izazovima koji su pred njih postavljeni.
- Nemamo - kaže Vulević - policijsku zajednicu kakve postoje u Americi i kojime se,
na primer, bave i mentalnim zdravljem policajaca radeći na smanjenju i kontroli s
tresa kome su izloženi. U Srbiji se danas ne zna koliko se policajaca godišnje ubije
, koliko ih razvede, ne zna se zašto je policajac na poslu radostan, a kod kuće nera
spoložen...
TIMOVI U organizaciji SAJ postoje četiri borbena tima i logističke grupe. Svaki borb
eni tim ima 35 članova. A tim čine pripadnici sa najvišim nivoom obučenosti, B tim je se
lektivni, C tim je specijalistički u okviru koga su i vodiči pasa, specilajisti za b
ombe, snajperska grupa i ronioci. Tu je i D tim za vatrenu podršku te logističke gru
pe, analitičari...
U proseku SAJ deluje desetak puta godišnje. Koliko poslu ozbiljno prustupaju svedoči
, na primer, podatak da su na hapšenju jedne desetočlane bande radili tri meseca.
Prilikom prijema kandidata, u proseku njih 50 prolazi psiho testove, posle čega id
u na rigorozan lekarski pregled. Svega sedam do deset ih prođe i nastavlja put sel
ektivne obuke, posle koje ih otpadne još pola. Zato ne čudi što je konkurs otvoren tok
om cele godine. Kandidati su izloženi žestokim naporima, ali nema one vrste drila ko
ji uključuje njihovo vređenje i ponižavanje. Oni koji odustanu to najčešće čine uz objašnje
a ne mogu da izdrže fizički napor, koji neretko psihički slomije.
- Na testiranju smo jedne godine – kaže jedan od pripadnika SAJ - objasnili potencij
alnim kandidatima šta ih sve očekuje od spuštanje niz konopac sa krovova, preko brojni
h poligona, pa do plivanja i ronjenja. Mnogi od onih koji su pristali na sve, od
ustali su kad im je saopšteno da na kraju obuke sledi goloruka borba protiv borben
ih pasa, koji su sve samo ne umiljati.
Manji broj onih koji su i na to pristane, tek kad odmakli s vežbama, shvataju da b
orba sa psom ne postoji, već da je u pitanju psihološki test. Fizičkog kažnjavanja nema,
a najgore što može spacijalcima da se desi jeste da budu odstranjeni što mnogi podnes
u teže od članove japanske carske garde.
- U svakoj zemlji gde postoji više specijalnih jedinica postoje sujeta, rivalstvo
i antagonizmi. Ipak, naši rezultati stoje iza nas - sumira Vulević.
STRELCI Sajevci najmanje tri puta nedeljno pucaju iz vatrenog oružja. Formirali su
i Delta SAJ klub praktičnog pucanja. Sedam godina su prvaci države i odlično se kotir
aju na svetskoj listi. Vulević je drugi u gađanju. U šali dodaje:
- Večiti drugi.
Na poligonima su postavljene zamke za sajovce koji moraju da treniraju donošenje p
ravih odluka. Kada se upada sa krova zgrade pomoću užeta, kažu, prava odluka mora da s
e donese u četvrtini sekunde jer u suprotnom nastradaće taoci. Nedavno su svoju opre
mu popunili čamcima za presretanje barži i brodova, pa se veruje da će i srpski pirati
uskoro saznati za SAJ.
Sajovci kažu da im je 50 sklekova malo za kaznu, ali sasvim dovoljno za zagrevanje
jer 'što je više prolivenog znoja na obuci, to je manje prolivene krvi na zadatku'.
Pripadnici u jednici provedu prosečno osam godina, a onda prelaze u mirnije vode.
Neki posle SAJ rade u službama obezbeđenja, a, kako je veći deo njih visokoobrazovan,
neki završe i na visokim funkcijama u policiji. Najmlađi operativac ima 22, najstar
iji 36 godina.
AKCIJE Među akcijama u kojima su se istakli i sa kojih je skinut veo tajnosti je h
apšenje člana zemunskog klana Aleksandra Simovića, koga su na prepad pronašli u jednom n
ovobeogradskom stanu. Po istom scenariju uhapšen je i kriminalac Slobodan Mečanin. R
utinski su upali u prostorije u kojima su bili naoružani begunci, šokirali ih na upa
d, vezali i predali policiji.
Na poslednjoj akciji u Paraćinu hvatali su ubicu koji je hladnokrvno ubio mladića od
 18 godina. Zločin se odigrao u tri sata noću, posle koga se ubica naoružan zabarikadi
rao. Borbeni tim SAJ helikopterom je krenuo put Paraćina, iznenadio ubicu upavši su
kod njega. Onesposobili ga za nekoliko sekundi i vratili se nazad. Sve to za dva
i po sata. Podsećaju i na slučaj čoveka iz Mionice koji je ubio jednu osobu i ranio d
rugu. Zatim je pretio da će se ubiti, da bi nakon dva sata pregovora potegao oružje
i na članove SAJ koji su ga eliminisali. Intervenisali su i u slučaju iz Požarevca, ka
da su dvojica mladića pucali na policiju, dok je jedan od njih na kraju kao taoca
uzeo sopstvenu majku.
- Kada su iznova zapucali na nas, naš snajperista je, nažalost, neutralisao otmičara – p
ričaju.
Kriminalci ih se plaše. Najpre očekuju običnu policiju, a onda, kad vide sajovce, budu
u stanju šoka, posebno kad se susretnu sa metodama koje koriste.
Podsećaju i na slučaj sa Kosova iz vremena bombardovanja. Tada je paravojna jedinica
Škorpioni, za koje su i u SAJ gtek tada čuli, pucala u albanske civile ubivši 14 žena i
dece. Protiv Škorpiona tada je intervenisao SAJ, spasavši proetale civile, među kojim
a je bilo još petoro dece. Možda je i tu najvažnija razlika između SAJ i nekih drugih sp
ecijalnih jednica. Sajovci nemaju mrlje.
ORUŽJE Zato imaju najsavremenije oružje, koje koriste elitne svetske antiterorističke
jedinice, dok u prikrivenim akcijama koriste i civilna vozila i odela. Koriste j
urišne puške, koltove M4 sa najsavremenijim brzim nišanima, prigušivače, snajpere, najkval
itetniju municiju čija cena metka staje 15 evra. Koriste Magnum, Vinčester, Sačmare-pu
mparice kalibra 12 mm, pištolje Glok 9 mm, automatke heklere koh MP5 A3 kalibra 9
mm. Sa pojačanim barutnim punjenjima koja imaju razorniju moć. A imaju i specijalna
vozila u koja pakuju loše momke, dok su njihovi ljudi na najkritičnijim mestima, od
aeodroma do Američke ambasade.
Zato kada čujete da je u Srbiji uhapšena neka grupa opasnih kriminalaca i kada o tom
e kako se operacija odvijala ne saznate mnogo detalja, velika je verovatnoća da je
tuda prošao SAJ. Malo li je.
Ravnoteža: 23 iz saj protiv 400 iz OVK
Prisećajući se ratnih događaja na Kosovu Vulević priča kako je njegova jednica za vreme bo
mbardovanja bia pod konstantnom vatrom A 10 lovaca na tenkove.
- Kada smo hteli da oslobodimo Orahovac, sa jednog dominantnog visa smo trpeli j
aku mitraljesku i snajpersku vatru. Učke su zauzimale Orahovac i morali smo da se
probijemo do tog bunkera. Prišli smo mu po dan s leđa i neutralisali desetak teroris
ta, među kojima je bio jedan od vodećih komandanata UČK – kaže on.
OVK je tada krenula da izvuče svog komandanta, ali bilo je kasno.
- Nas iz SAJ je bilo 23, a napadalo nas je oko 400 Učki, koji su nas zasipali meci
ma i bacačima granata. Ipak, bili su to dobri izgledi za svakog borca SAJ. Bili sm
o opkoljeni od pet sati po podne do jedan sat po ponoći, kada smo tražili da naše haub
ice navuku granate na naše položaje jer smo ostali bez municije. Plan je bio da kada
zauzmemo taj bunker na visu, da odmah krene grupa policajaca koja će da se naslon
i na nas, i da stvorimo kružno obezbeđenje visa. Međutim, kolega policajaca nije bilo,
kasnili su – priča komandant SAJ, čijih je 18 momaka stradalo na Kosovu.

Najbolji balkanski pregovarač

Jedan od čelnih oficira SAJ Željko Mojsilović koordinator je nacionalnog pregovaračkog t
ima, koji slovi za najbolji na Balkanu kad je reč o rešavanju talačkih situacija.
- U kriznim situacijama – kaže on - angažuje se od četiri do šest pregovarača. Imamo proseč
15 akcija godišnje, dok je polovina tih slučajeva vrlo neizvesna. To su često ljudi ko
ji su mentalno poremećeni, samoubice ili osobe koje su već nekog ubile. Pamtim slučaj
sektaša iz Batajnice koji je ubio dedu nožem i sa dva noža i pištoljem šetao ispred kuće pr
teći da će da ubije svakog na koga naiđe. Kada ga je Mojsilović pitao zašto je ubio dedu,
rekao je da ga je deda u prošlom životu spalio. Posle dva sata pregovora, SAJ je kre
nuo u akciju sa puškama za onesposobljavanje. Kad su ga pogodili, i kad je video d
a ga to ne može ubiti, sektaš je pucao sam sebi u glavu.
- Hteo je da ga policija ubije, što se u svetu zove samoubistvo policajcem – kaže Mojs
ilović.
Neki Mojsilovićevi pregovori, poput onog kada je mladić na beogradskom Bulevaru kral
ja Aleksandra hteo da izvrši samoubistvo, trajali su čak 18 časova, dok je na na Brank
ovom mostu sa potencijalnim samoubicama uspešno pregovarao i po šest sati pod kišom i
gradom.
- Kad je klasični samoubica u pitanju – kaže - on se popne i skoči, ali kada on okleva,
to je zov upomoć.
Najteže je sa mentalno obolelima od paranoidne šizofrenije, koji veruju kako ih stal
no proganjaju i žele da ih ubiju.
- Pamtim i sliku ubice koji je pobio devetoro u Jabukovcu. Verovao je da na njeg
a bacaju crnu magiju. Na kraju je pokušao samoubistvo, ali je u poslednjoj stotink
i malo pomerio pušku ka ramenu. Pronašli smo ga na groblju, obilno je krvario – priča Mo
jsilović, koji nije želeo da se fotografiše.
Hapšenje najveće terorističke grupe
Najveća teroristička grupa koju su sajovci priveli pravdi je 16-člana ekipa vehabija i
z Novog Pazara, koja je planirala postavljanje eksploziva u objekte vodovoda, bo
lnice i trafo-stanice. U zaplenjenim kompjuterima terorista pronašli su mape zgrad
a zapadnih ambasada, Beograđanke, Narodnog pozorišta...
Grupa je ilegalnim kanalima nabavljala oružje, municiju i eksploziv, a cilj je bio
destabilizacija stanja u Srbiji. Sa velikom količinom automatskog oružja, municije,
eksplozivnih materija i sablji pokušali su žestoko da uzvrate protiv SAJ, ali sve j
e trajalo samo par minuta dok nisu uhapšeni.
Nešto posle tog hapšenja, pripadnici SAJ su prilikom pokušaja hapšenja lišili su života vođ
ehabija Ismaila Prentića (28), koji se sa pomoćnicima zabarikadirao u jednu kuću iz ko
je su pružali žestok vatreni otpor.
Drugi život Al kaide
Dragan Džambić, analitičar SAJ, kaže da poslednji napadi islamskih ekstremista u Indiji
potvrđuju da nešto slično može da se desi i nama i „upravo zbog toga u SAJ analiziramo sve
te napade".
U trendu je, kaže on, taktika sinhronizovanih napada na više ciljeva, poput 11. sept
embra. U Mumbaiju je deset obučenih terorista tri dana u haosu držalo grad od 15 mil
iona stanovnika.
- To govori da su njihovi antiteroristi delovali krajnje bledo – kaže Džambić, koji tvrd
i da Al kaida želi da prebaci težište interesovanja međunarodnih trupa sa Avganistana na
problem Indije i Pakistana kako bi smanjili pritisak koji na njih vrše Amerika i
NATO.
On kaže da je Al kaida je izvršila decentralizaciju delovanja, težište prebacila na manj
e grupe širom sveta i da vrše disperziju terorističkih aktivnosti od Indonezije i Bali
ja, preko napada u Maroku i Mumbaiju, pa do napada u Saudijskoj Arabiji.