Seminarski rad 1

Uvod
Vaspitni cilj telesne i zdravstvene kulture je stvaranje takvoga sastava
vrednosti ličnosti prema fizičkom vežbanju koji će podstaknuti samostalno
vežbanje i razvijanje sposobnosti kod ličnosti.

Kineziologija dolazi od grčke reči κίνησις (kretanje, pokret) i λόγος

(zakonitost, nauka), pa prema tome etimološki kineziologija znači nauka o
kretanju. Danas kineziologiju definišemo kao nauku koja proučava zakonitosti
upravljanja procesom vežbanja i posledice delovanja tih procesa na ljudski
organizam.

Koreni Kineziologije potiču iz 1960-ih, kada je jedan američki kiropraktor

po imenu George Goodheart D.C. počeo da koristi testiranje mišića da bi ocenio
njihovu funkciju, držanje tela i generalne neuravnoteženosti unutar tela.
Goodheart-ov kontinuirani istraživački rad ga je naveo na otkrića mnogih
korekcionih metoda za razne disfunkcije, da bi na kraju osnovao modalitet pod
nazivom „Primenjena Kineziologija“ (Applied Kinesiology). Taj modalitet je
tada bio dostupan samo kiropraktorima i doktorima medicine.1

Ubrzo nakon toga, početkom 1970-ih, jedan drugi američki kiropraktor i

humanista, John Thie D.C, je adaptirao Kineziologiju za upotrebu običnih ljudi.
Taj sistem Kineziologije doktor Thie je nazvao "Dodirom do Zdravlja" (Touch
for Health) i od tada se Kineziologija primenjuje i predaje milionima ljudi širom
sveta koji su imali ogroman benefit od kinezioloških tretmana.

Od sedamdesetih pa na ovamo, Kineziologija je evoluirala i razvila se u

jednu veliku i zasebnu granu prirodne medicine i lečenja. Kineziologija se svake
godine dopunjuje, razvija, evoluira, i danas je jedna od najsveobuhvatnijih,
holističkih i detaljnijih oblika prirodne medicine u svakom pogledu.

1
Mraković M., Uvod u sistemsku kineziologiju, FFFK, Zagreb, 1997., str. 87
Seminarski rad 2

Kao što košarkaš da bi naučio košarku mora da je igra, tako i trener uči
posao kojim se bavi, treniranjem, ali i učenjem i usavršavanjem u oblastima
tehnike i metodike. Lako je držati se uvek istog: učiti istim metodama, na isti
način i činiti iste greške iz godine u godinu.

Trener (nastanik) i igrač (učenik) mogu, a i trebalo bi, da uče zajedno;

igrač - tehniku koju trener želi da mu prenese, a trener – da li i gde postoji
neshvatanje od strane igrača, kao i šta je najbolje da učini da bi se to prevazišlo.
Ako želi da postigne dobre rezultate u obuci, trener bi trebalo da zna celokupnu
tehniku košarke kao i principe celog procesa obuke, jer to je suština onoga čime
se bavi.

Tačno je da neki ljudi lakše nauče motorne navike, ali se ne može

pretpostaviti da će čovek isljučivo sopstvenim naporom postići savršenu
tehniku. Postoji granica usvajanja motornih veština bez posebnih instrukcija. Ta
granica može da se pomera, od slučaja do slučaja, a pomoć pružaju: trener,
vizuelna sredstva, ugledanje na vrhunske igrače.

Tehnika koju će igrač steći u mnogome zavisi od kvaliteta pomoći koju

najviše treba da pruži trener. Ta pomoć je naročito važna na samom početku
bavljenja košarkom, jer ono što se propusti ili na pogrešan način usvoji u
periodu osnovne obuke, kasnije je veoma teško nadoknaditi. Jedan od primarnih
zadataka trenera je da na vreme uoči i prepozna grešku, kao i da zna na koji
način najefikasnije da je ispravi. Da bi to mogao, mora da poznaje celokupnu
tehniku i metodiku košarke.

Period osnovne obuke elemenata košarke traje oko dve godine, a nakon
toga počinje faza usavršavanja koja traje koliko i igračka karijera. Bez obzira na
kom nivou da se trener i igrač bave košarkom, trebalo bi da se s vremena na
vreme vraćaju osnovnim elementima košarkaške igre (tzv. fundamentima).
Seminarski rad 3

1. Bliže odreñenje pojma košarke

Posle burnih prvih »stotinak i neku« godinu košarka se danas opravdano
naziva »kraljicom igara«! Neverovatna popularnost na svim meridijanima je čini
»kraljicom«. Košarka se igra na svim kontinentima, igraju je ljudi svih rasa,
zanimanja, društvenog statusa itd. Po zvaničnim podacima FIBA-e danas se u
svetu organizovano, bavi oko 400 miliona ljudi. Ti svi košarkaši su jedna
porodica i samo se razlikuju po nivou kvaliteta na kojem igraju košarku.
Meñunarodna košarkaška asocijacija, FIBA, okuplja 208 država, više od
Ujedinjenih nacija, i federacija je sa najviše članica u porodici federacija
olimpijskih sportova. To je jedna jaka, neprofitabilna i veoma dobro
organizovana asocijacija, sa sedištem u Minhenu, čiji je generalni sekretar
Jugosloven Borislav Stanković, koji je nasledio čuvenog Vilijema DŽonsa.
FIBA veoma lucidno i sistematski vodi računa o razvoju košarke. FIBA
postavlja zvanična pravila igre, specifičnu opremu i uslove za igru; reguliše i
kontroliše prelaske igrača iz jedne zemlje u drugu; ona, izmeñu ostalog, pomaže
razvoj košarke u siromašnim delovima sveta, i onim u kojima košarka još nema
značajaniji kvalitet, a gde postoje odreñeni potencijali , kao što je recimo Afrika;
vodi računa o unapreñenju igre prateći to preko tehničke komisije; pod njenim
patronatom su sva velika meñunarodna takmičenja i dr. Da bi što bolje uticala na
razvoj košarke FIBA ima svoje podorganizacije po kontinentima: FIBA - Afrika
(AFABA), FIBA -Azija (ABC), FIBA - Amerike (COPABA), FIBA - Okeanija
(OBC) i FIBA -Evropa. Pod geslom da postoji samo jedna košarka, od 1992.
godine na velikim svetskim takmičenjima zajedno igraju, do tada anatemisani
profesionalci iz NBA i ostali, do tada, zvani »amateri« iz ostalog dela sveta. Sve
to vodi ka »ujedinjenju košarke« sa pretpostavkom da će to doprineti još boljoj
košarci u budućnosti.

Košarka je danas prisutna u tri osnovna oblika: kao takmičarska košarka

(profesionalna i amaterska), kao sredstvo nastave fizičkog vaspitanja i kao oblik
rekreacije ljudi.

U takmičarskoj košarci, ona je sama sebi cilj. Sve aktivnosti, od trenažnog

procesa do organizacije i sprovoñenja takmičenja, podreñene su košarci. U
sferama profesionalne košarke to znači podreñeno zaradi što veće količine
novca.

Porfesionalna košarka je veliki posao, koji donosi velike zarade! U toj

košarci, direktno ili indirektno, veliki broj ljudi zarañuje za život. Nekoliko
poslednjih godina NBA liga je bila najprofitabilnija delatnost u svetu sporta i sa
Seminarski rad 4

visokom pozicijom uošpte u svetu ekonomije. Sa jedne strane je to dobro, jer se

stvaraju uslovi da se igra još više unapredi, ali postoji i »druga strana medalje«,
opasnost da se NBA košarka potpuno pretvori u sredstvo zarade novca, i da tako
dobije odlike cirkusa, gubeći svoj izvorni duh. Tako se na NBA utakmicama
pojavljuju i drugi, nekošarkaški sadržaji u vidu »navijačica«, i estradnih zvezda
koji treba da održe dobru atmosferu u prekidima igre. Takva praksa se pojavljuje
poslednjih godina i u Evropi (koja želi sličnu ligu kao što je NBA) pa i kod nas.

Košarka je nastala kao sredstvo fizičkog vaspitanja, pa je sasvim prirodna

njena uloga u fizičkom vaspitanju. Ona se pokazala kao veoma dobro sredstvo
fizičkog vaspitanja. Može da se igra i na otvorenim terenima i u salama i ne
zahteva posebna materijalna ulaganja. Koševi su relativno dugotrajna investicija
i ne zahtevaju naročito skupo održavanje, a da bi igra krenula dovoljna je samo
jedna lopta. Danas nema sale za fizičko vaspitanje koja nema bar dva koša.
Košarka ima višestruk uticaj na organizam deteta i mladog čoveka, na kraju
krajeva Nejsmit ju je specijalno kreirao za potrebe fizičkog vaspitanja. Košarka
ima ogromnu popularnost u osnovnim i srednjim školama i sigurno je jedno od
najzastupljnijih sredstava fizičkog vaspitanja uopšte.

Iz ovakvog statusa košarke u sistemu fizičkog vaspitanja, i iz popularnosti

takmičarske košarke neminovno proizilazi i opšte prihvatanje košarke u okviru
sportske rekreacije, i one organizovane i spontane. Stručnjaci za rekreaciju
itekako eksploatišu košarku u svojim programima. Veliki broj LJudi, svih
uzrasta, igra košarku rekreativno, jer im košarka pruža mogućnost da iskažu neke
svoje kvalitete ili da upotpune neke svoje potrebe, najčešće za igrom i
nadmetanjem. Osim toga igranje košarke povoljno utiče na svestran razvoj
čuvekovog organizma.

Košarka je danas prisutna i van košarkaških terena. Ambiciozno možemo

reći da je ona danas kultura za sebe. Mnogi joj daju epitete umetnosti! U
Americi vole da je porede sa muzikom, govoreći da je bejzbol kamerna muzika,
američki fudbal je simfonijski orkestar, a košarka je džez - kao i džez muzika,
nepredvidiva je, puna intuicije i improvizacije igrača, puna snažnih emocija.

Već tridesetih godina ovog veka su se pojavili prvi naučni radovi koji su sa
nekog aspekta proučavali košarku. U isto vreme su se pojavili i literarni radovi
sa čisto košarkaškim temama, da bi do današnjih dana dostigli ogroman broj.
Obično su to biografije istaknutih igrača ili trenera, dogañanja na poznatim
košarkaškim univerzitetima, izmišljeni dogañaji vezane za neke nepostojeće
košarkaše i sl. Već 1938. godine se pojavio igrani film sa košarkaškom temom
(Campus Confessions) u kojem je tadašnja košarkaška zvezda Hank Luiseti
demonstrirao prvi put, javno, na filmu dribling iza leña. Do danas je snimljen
veliki broj filmova sa košarkaškim sižeom, od filmova Harlem Globtrotersa, do
Seminarski rad 5

novijeg Space Jam sa Majkl DŽordanom i junacima crtanih filmova. Osim toga
košarka je često korišćena u scenarijima filmova koji se nisu direktno bavili
košarkaškim temama, čak i u našoj zemlji, što pokazuje i najnoviji film
»Nebeska udica«. Košarka se takoñe u velikoj meri eksploatiše u muzičkim
video spotovima, a u poslednje vreme u reklamnim spotovima u kojima se
reklamiraju pretežno: sportska oprema, prehrambeni proizvodi, kozmetički
proizvodi i dr. Današnja garderoba mladih je oslikana košarkaškim motivima,
školski pribor, mini-koševi sa mekanim lopticama su preplavili tržište i u našoj
zemlji.Košarka ima i svoj poseban žargon, izraze kao što su: »kucaj!«, »položi«,
»zicer«, »pik end rol«, »bomba« i dr. koje razumeju samo košarkaši! Mnogi
izrazi su kod nas jednostavno, bez prevoda, preuzeti iz engleskog jezika.
Košarkaši se često razumeju veoma dobro i bez reči, jer ih je igra tome naučila!2

2. Tehnika košarke
Košarka je zamišljena kao timska sportska igra. Već je rečeno da ju je
oblikovao i razradio dr DŽejms Nejsmit, 1891. godine kao novu igru koja je
imala za cilj da zainteresuje studente Sprigfildskog koledža za bavljenje
fizičkom aktivnošću za vreme zimskog perioda. Rodonačelnik košarke je
shvatio da ta nova igra mora da bude kolektivna (po ugledu na američki fudbal).

Košarka je, ipak, i indiuvidualna igra! Igrači čine tim! Kako će tim igrati,
zavisi pre svega kako igraju oni koji ga čine! To znači da igrači usavršavanjem
svojih sposobnosti pomažu svom timu, usavršavaju njegovu igru. Košarka, više
nego neki drugi sportovi, zahteva integraciju individualnih sposobnosti u
nesebičnu igru tima. Ona zahteva tečno izvoñenje, jednom naučenih, osnovnih
košarkaških veština, i njihovu ugradnju u igru tima.

Osnovne košarkaške veštine čine tehniku košarke. To je, u praksi, ustaljen

izraz za osnovne elemente igre. Uspeh u košarci zavisi od nekoliko faktora iz
domena konstitucionalnih, motoričkih i psiho-socijalnih sposobnosti i
karakteristika igrača. Tehnika košarke je u osnovi specifična košarkaška
motorika i sadrži specifične motoričke strukture kojima igrač rešava odreñene
situacije u igri. Ona je jednostavno osnovno sredstvo košarkaške igre.
Individualno izvoñenje osnovnih elemenata tehnike je preduslov za uspešno
igranje košarke. Drugim rečima svaki početnik mora da nauči sve osnovne
elemente, a napredniji i iskusniji košarkaši da ih neprestano usavršavaju i tako
proširuju i obogaćuju svoju igru. Usprkos odličnoj konstituciji, fizičkim
sposobnostima i talentu, o tome ko će bolje igrati košarku ipak odlučuje to, ko
poseduje kvalitetniju tehniku, to jest bolje zna osnovne košarkaške veštine.

2
Fakonije, L.: Savremeni trening, Jugoslovevski zavod za fizičku kulturu, Beograd,, str.14.
Seminarski rad 6

Pod tehnikom košarke podrazumevamo racionalno i efikasno izvoñenje

odreñenih kretanja, bez i sa loptom, koja su u domenu pravila igre, a čiji je cilj
rešavanje taktičkih zadataka (situacija) u košarkaškoj igri. Svaki elemenat
košarkaške tehnike predstavlja specificnu formu kretanja, koja ima svoju
kinematičku i dinamičku strukturu. Kinematička struktura je izražena
prvenstveno oblikom i karakterom kretanja u smislu prostornih i vremenskih
pokazatelja (položaj tela, položaji odreñenih delova tela u odnosu jedni na
druge; položaji odreñenih delova tela u odnosu na uzdužnu osu tela; veličine
amplituda pokreta). Dinamička struktura je izražena brzinom, tempom i ritmom
izvoñenja kretanja (položaji tela, putanja i pravac kretanja, snaga uložena u
pokret, suprotstavljanje inercionim i drugim ometajućim silama). Izučavanjem
ovih karakteristika košarkaških kretanja dolazi se do najracionalnije strukture
pokreta. Osnove ovih struktura nam daje biomehanika.

Svaki elemenat tehnike košarke u osnovi mora da karakteriše:

- Racionalnost pokreta, što podrazumeva izvoñenje elementa tehnike sa
najmanjim mogućim utroškom energije (snage). Tome doprinose upravo
kinematičke analize pokreta unutar elementa.
- Ritmičnost, što znači da svaki elemenat ima svoj ritam izvoñenja, koji se
menja zajedno sa promenom ritma igre.
- Funkcionalnost, podrazumeva da je elemenat tehnike primenjiv u igri, to
jest da služi taktici igre. Sa primenjivošću dolazi i efikasnost. Elemenat
tehnike ili uopšte tehnika će biti efikasna onda kada igrač zna da
odabere i izvede odreñenu kretnju koja je adekvatan odgovor na
trenutnu situaciju u igri. Tu dolazimo do pojma individualna taktika, a to
je upravo izbor elementa a tehnika je način izvoñenja tog elementa u
igri!

Specifična košarkaška motorika je kompleksna sposobnost. Uspešno

izvoñenje elemenata tehnike u velikoj meri zavisi od konstitucionalnih
karakteristika i od bazičnih motoričkih sposobnosti. Najveću pažnju bi trebalo
obratiti na ravnotežu i brzinu (eksplozivnost) kao najvažnije osobine koje jedan
košarkaš mora da ima. Ako igrač vlada ravnotežom i ako je brz (eksplozivan),
onda ima velike šanse da uspešno igra košarku. Ravnoteža znači da igrač
kontroliše svoje telo, delove tela i dobru poziciju potrebnu za izvoñenje brzih
kretanja. Dobra ravnoteža je preduslov za brzu kretnju! Brzina košarkaša znači
brzinu izvoñenja elemenata tehnike. Svaki elemenat ima svoju brzinu u
zavisnosti od situacije. Kada se kaže brzina, misli se na oštrinu i odsečnost
izvoñenja pokreta. Uspešna primena elemenata tehnike uveliko zavisi od
specifičnih taktičkih znanja igrača (taktičkog mišljenja) koja su zasnovana na
inteligenciji i karakteristikama ličnosti košarkaša. Dobra tehnika i individualna
taktika zajednički daju dobre košarkaše, to jest dobru osnovu za postavljanje
bilo koje taktike igre!
Seminarski rad 7

Koje su to osnovne košarkaške veštine? Nabrajanje elemenata tehnike kao

što su: šutiranje, dodavanje, dribling i tako dalje, sigurno nije pogrešno, ali uvek
daje mogućnost da se neki elemenat propusti. Poseban problem je terminologija.
Kod nas, pa i u svetu ne postoji zvaničan dogovor u pogledu košarkaške
terminologije. Pojedini elementi tehnike imaju po nekoliko naziva, sinonima,
koji se pojavljuju u praksi i u teoriji. Zato se nameće potreba opšte
sistematizacije tehnike košarke. A svaka sitsematizacija je pomalo veštačka, jer
je nemoguće sve elementa igre potpuno izdvojiti i izolovati, a pogotovo njihovu
primenu u igri. Elementi tehnike su "organski" povezani, nastavljaju se jedni na
druge, i meñusobno utiču na uspešnost izvoñenja i primene elemenata u igri.
Sistematizacija tehnike ima pre svega didaktičku ulogu.

Izdvajanje elemenata tehnike treba da pomogne i olakša proces učenja.

Veliko bogatstvo elemenata i naročito podelemenata tehnike svaku preciznu
sistematizaciju bi učiniulo isuviše širokom i nepraktičnom. Zato je korisno u
sistematizaciji tehnike izdvojiti samo osnovne elemente, koji u sebi sadrže veći
ili manji broj podelemenata (na primer šutiranje i različite vrste šutiranja kao
podelemente).

Tehnika košarke

NAPAD ODBRANA
1. Igra bez lopte 1. Osnovni košarkaški stav i kretanje
2. Zaustavljanje 2. Odbrana od napadača koji je bez lopte
3.Pivotiranje 3. Odbrana od driblera (prodora)
4. Skok u napadu 4. Odbrana od šuta (blokiranje)
5. Postavljanja blokada 5. Odbrana od centra
6. Osnovni košarkaški stav u napadu 6. Oduzimanje i presecanje lopte
7. Kontrola (držanje) lopte 7. Skok u odbrani
8. Dodavanje i hvatanje lopte 8. Tehnika i individualna taktika odbrane od blokada
9. Voñenje lopte (dribling)
10. Šutiranje
11. Fintiranje loptom

3. Metodika košarke
U modernoj košarci prepoznajemo, uslovno rečeno, dve tehnike: osnovnu
(školsku) i takmičarsku. To je vrlo važno razumeti i prihvatiti kada se pristupa
učenju i usavršavanju tehnike.

Osnovna tehnika je konvencionalna tehnika. Elementi ove tehnike su

izvomi, čisti, i zadovoljavaju sve biomehaničke parametre. To znači da se
pokreti izvode u punim amplitudama, optimalnim brzinama, u ravnoteži itd. Uče
se u standardnim uslovima vežbanja, bez ikakvih pritisaka i smetnji sa akcentom
Seminarski rad 8

na pravilnost i preciznost izvoñenja. Osnovna tehnika se uči! Ona je uslov za

igranje košarke i svaki početnik mora da je savlada!

Takmičarska tehnika je primenjena tehnika u uslovima igre. To je

nadgradnja osnovne tehnike. Uslovi igre nameću manjak vremena i prostora, što
ometa lako izvoñenje nekog elementa tehnike. Prisutan je i protivnik!
Usavršavanjem osnovne tehnike igrač dolazi do takmičarske tehnike koju može
relativno lako da primeni u igri i da tako postigne željeni rezultat. Uz razvoj
funkcionalne tehnike igrač unapreñuje i individualnu taktiku, i na taj način
kompletira svoju igrački kvalitet.

Učenje (u praksi se koristi i termin obučavanje) elemenata tehnike je prvi

korak u izgradnji tehnike igrača. Da bi se u tome uspelo potrebno je poznavati
prirodu motoričkog učenja. Učenje bilo koje motoričke strukture prolazi kroz
pet osnovnih faza. Svaka faza se karakteriše posebnom manifestacijom pokreta
u čijoj su osnovi odreñeni nervno-mišićni procesi.

Prva faza se često naziva faza formiranja jasne predstave o pokretu. Igrač
prima prve informacije o njemu. Pokret (elemenat) se demonstrira u celini.
Veoma je važno da prikaz bude kvalitetan, odnosno da pokret bude pravilno i
precizno izveden.

Druga faza je faza iradijacije. Pri pokušaju da izvede pokret kod igrača
dolazi do iradijacije nadražaja u moždanoj kori. To se vidi kroz grubu
koordinaciju u izvoñenju pokreta.

Treća faza je faza diferencijacije. Daljim vežbanjem i izvoñenjem

elemenata pojavljuju se odreñeni kočeći procesi koji utiču na eliminaciju
suvišnih i pogrešnih pokreta. Pokret se sada izvodi preciznije.

Četvrta faza je faza koncentracije. U ovoj fazi su razvijeni kočeći procesi.

Pokret je još precizniji i tečniji. Dolazi do oplemenjivanja pokreta obraćanjem
pažnje na detalje.

Peta faza je faza stabilizacije i automatizacije. To znači da je pokret

naučen i da se izvodi pravilno i precizno. Kontrola pokreta je sada u sferi
nesvesnog. Zato se i kaže da je pokret automatizovan.

U procesu učenja tehnike trebalo bi obratiti pažnju na pravilnost i

preciznost pokreta. Svaki elemenat mora da bude naučen precizno i uvežban do
automatizma. Uči se u standardnim uslovima, bez ikakvih smetnji, tako da je
koncentracija igrača samo na elementu koji izvodi. Igrač izvodi kompletan
elemenat! To znači da bi trebalo primeniti sintetički metod učenja, jer su
Seminarski rad 9

elementi tehnike motoričke celine koje se ne mogu razdvajati. Ovaj metod

podrazumeva da se po potrebi mogu menjati uslovi u kojima se elemenat izvodi.
To znači da se igraču olakšava izvoñenje elementa tehnike (na primer šutiranje
skok-šuta sa bližih pozicija, dodavnje lopte na manjem rastojanju isl.). Značaj
pravilnosti i preciznosti pokreta u okviru jednog elementa tehnike je najuocljiviji
kod izvoñenja elemenata tehnike koji zahtevaju jednako dobro izvoñenje pokreta
i slabijom rukom (dribling, dodavanje, šut polaganjem). Često manifestacija
pokreta koji se izvodi jačom rukom može da bude prihvatljivije zbog kvaliteta,
opšte koordinacije i manipulacije tom rukom u odnosu na slabiju, iako pokret i
nije tehnički do kraja precizan i pravilan. Kod izvoñenja pokreta slabijom rukom
neophodna je pravilna i precizna tehnika. Pravilna kinematička struktura u
pripremi pokreta (položaj tela, položaj lopte, držanje lopte) i samom izvoñenju
(opružanje ili pregibanje tela u aktuelnim zglobovima) će obezbediti i tečno
izvoñenje elementa tehnike.3

Automatizovana osnovna tehnika je preduslov za usavršavanje tehnike, to

jest izgradnju takmičarske tehnike. Kada se dostigne automatizacija pokreta
značaj se pridaje brzini izvoñenja. Ona je neophodna u uslovima igre. Sada je,
meñutim, glavni problem ravnoteža, koja je kritični faktor u uzgrañivanju brzine
u izvoñenju elemenata tehnike. Radi se u uslovima sličnim onima koji vladaju u
igri. To podrazumeva takozvano situaciono vežbanje! Igrač se vežbanjem
dovodi u situacije igre, a ponekad i u takozvane nadsituacije, to jest situacije
koje su teže od onih koje se pojavljuju u igri. Na taj način igrač usavršava svoje
motoričke mehanizme i izgrañuje nove, prilagoñene uslovima igre. Intenzitet
rada je veći nego u fazi učenja tehnike. Rad na usavršavanju tehnike bez
intenziteta neće dati rezultate. Glavni pokazatelj usavršenosti tehnike je njena
efikasnost. Vežbe usavršavanja daju egzaktne pokazatelje efikasnosti. Igrač je
nadigrao protivnika(e) ili nije! Uporedo igrač razvija i individualnu taktiku.
Takmičarska tehnika uključuje perfektno izvoñenje osnovnih elemenata ali i
izbor i način njihovog korišćenja u igri. Igrač koji ima dobru tehniku u stanju je
da u odreñenoj situaciji igre odabere pravo rešenje i za njega potreban eiemenat
(ili više njih), kao i da to upotrebi u pravo vreme! Usavršavanje tehnike dolazi
radom na treninzima ali i igranjem utakmica. Jako nadmetanje i nadigravanje
(utakmica, pa i trening sa takmičarskom crtom) pomaže usavršavanje. U tom
radu trener (a i sam igrač) mora da uoči jake i slabe strane u tehnici. Potom bi
trebalo da usmeri rad i energiju, da slabe strane postanu jake!

Osnovno sredstvo rada predstavljaju košarkaške vez.oe. Danas u

košarkaškoj metodici postoji veliki broj (čak bi mogli reći i bezbroj) košarkaških
vežbi. Vežbe nisu nešto tajno ili mitsko! Problem nije koliko vežbi jedan trener
zna ili primenjuje ( u literaturi se može naći veliki broj), već je problem kako ih

3
Kurelić, M.: Osnova sportskog treninga, Sportska knjiga, Beograd, 1967. god., str.29.
Seminarski rad 10

primenjuje? Osnovno je da trener, kada koristi neku vežbu, zna šta želi njom da
postigne, šta želi da uči i usavršava. Svaka vežba, u principu, može da bude
Metodska uputstva za učenje i usavršavanje u zavisnosti u kakvim uslovima se
izvodi.

Da bi rad na učenju i usavršavanju košarkaške tehnike bio uspešan mora

da ga karakteriše:
- Postupnost u radu, pogotovo u fazi učenja. Veoma je značajno da se prvo
uče jednostavniji elementi, koji su često u osnovi složeniji. Valjalo bi
sačekati da se odreñeni podelemenat u okviru nekog element?
automatizuje, pa onda ići na sledeći, složeniji (na primer pravolinijsk
dribling, pa onda promene pravca u njemu)
- Celovitost, znači da bi trebalo obuhvatiti sve aspekte nekog elementa,
odnosno napraviti generalnu jakost u izvoñenju i primeni nekog elementa
tehnike (na primer voñenje lopte dobro i desnom i Ievom rukom isl.).
- Kontinuitet u radu neophodan je u procesu učenja i usavršavanja tehnike,
Na taj način se učvršćuje automatizam.
- Kvantitet rada. Stalno vežbanje će sigurno dati dobre rezultate. Ova
karakteristika je povezana sa prethodnom. Leri Bird, čuveni profesionalac
iz NBA, još kao srednjoškolac je na pitanje prijatelja koliko bi često
trebalo da vežba košarku da bi imao dobru tehniku, odgovorio: "Svaki
dan, ceo dan"
- Kvalitet rada. Veomaje važno šta se vežba i kako se vežba. Dugotrajno i
uporno vežbanje manjeg broja elemenata neće omogućiti igraču da dobro
igra. Često igrači vežbaju vredno ali nepravilno, što dovodi do suprotnog
efekta. Pogrešno naučen elemenat se veoma teško ispravlja, pogotovo u
starijem uzrastu. Zato bi trebalo vežbati pravilne pokrete, pogotovo u fazi
učenja. Pravilno vežbanje dovodi do napretka. Greške pri vežbanju se
naravno često pojavljuju i njihova stabilizacija veoma loše utiče na
tehniku igrača. Potrebne su brze i efikasne korekcije!
Najčešći uzroci grešaka, naročito u fazi učenjatehnike su:
- Pogrešna ili površna predstava o pokretu. Početnici (deca) su veoma
sklona imitiranju (zato i mogu lako da uče) i ako dete stekne pogrešnu
predstavu o pokretu teško če uspeti da ga izvede pravilno.
- Izvoñenje neke slične kretne aktivnosti nije dovoljno stabilizovano i
negativno utiče na učenje nove kretne strukture. Tu se ogleda korist od
principa postupnosti kada se ne uče nove slične kretnje, ako prethodna nije
naučena.
- Nesistematski rad. Često dovodi do konfuzije kod igrača, naročito
početnika. Skakanje sa elementa na elemenat, bez stabilizacije naučenog,
dovodi do loše tehnike. Ponekad treneri, pogotovo početnici, u želji da
daju što više informacija, nesistematski obrañuju tehniku.
- Nedostatak fizičkih (bazičnih motoričkih) sposobnosti kod početnika.
Seminarski rad 11

Pošto su elementi tehnike motoričke strukture, oni su u velikoj meri u

korelaciji sa bazičnim motoričkim sposobnostima. Često trenutni
nedostatak neke sposobnosti (na primer snage) može da dovede do lošeg
izvoñenja elemenata tehnike a i do njihove neefikasne primene u igri. Zato
uvek voditi računa o uzrastu mladih igrača.
Pravovremeno ispravljanje grešaka je prioritetan zadatak u procesu učenja
tehnike.

Greške je moguće ispraviti primenom nekog od tri osnovna načina:

- Uporeñenje lošeg i dobrog izvoñenja. Neophodno je da početnik uporedo
gleda loše i dobro izvoñenje nekog elementa. Važno je da je u stanju da
napravi diferencijaciju grešaka i da na taj način ispravi svoje.
- Olakšavanje uslova izvoñenja pokreta. Često je brzina najveći problem,
odnosno već pomenuti problem ravnoteže kao kritični faktor u
izgrañivanju brzine u izvoñenju elementa. Trener može da pomogne
igraču da otkloni eventualne greške dovodeći ga u olakšane uslove
izvoñenja (na primer manja brzina izvoñenja, lakša lopta kod najmlañih,
niži koš i sl.).
- Otkrivanje uzroka. Otkriti uzrok je najvažnije u nastojanju da se greška
ispravi. Uzrok greške u tehnici je najčešće iz domena kinematike pokreta i
odnosi se na položaje tela, pojedinih delova tela, lopte i sl. Radom na
ovome moguće je ispraviti grešku.

Kada početi sa procesom učenja tehnike? Opšte je mišljenje da su u 10

godina starosti ispunjeni osnovni anatomsko-fiziološki uslovi ža početak učenja
tehnike (u SAD čak sa 7 godina). Sve do 12. godine obuka je u najvećoj meri u
formi igre. Moglo bi se reći da je to period druženja i igranja loptom. Dete
upoznaje loptu, njen oblik, veličinu, težinu, ( uputno je koristiti po obimu manje
i lakše lopte) i uspostavlja odnose izmeñu veličine lopte i veličine svog tela. Od
12. godine deca počinju sistematski košarkaški trening u okviru kojeg najvažnije
mesto zauzima učenje tehnike! U procesu treninga trebalo bi kombinovati vežbe
učenja i vežbe usavršavanja, čak i onda kada su elementi tehnike automatizovani
jer vežbe učenja potkrepljuju znanja i pripremaju igrača za vežbe usavršavanja.
Tehnički elementi bi trebalo da postanu za košarkaša prirodna kretanja (većinom
su to neprirodna kretanja za običnog čoveka), pogotovu kada se radi o
elementima loptom. Rečju, čovek i lopta moraju da postanu jedan sistem -
košarkaš! Uvek bi trebalo isticati osnovni značaj tehnike u košarkaškoj igri,
pogotovo osnovnih veština. Na njima se izgrañuje sve ostalo. Sve moguće
taktike. Stepen izgrañenosti tehnike igrača u osnovi (uz ostale sposobnosti
igrača) odreñuje i inicira izbor taktike igre jednog tima. Zato bi trebalo sa
početnicima najveći deo treninga provesti u radu na tehnici, uvežbavajući
osnovne principe i pravila koja važe u procesu njegov učenja
Seminarski rad 12

4. Tehnika i metodika obučavanja košarkaškog

dvokoraka
Dvokorak se smatra najsigurnijim načinom šutiranja iz kretanja, osim
naravno zakucavanja. Lopta se kod dvokoraka gotovo polaže u koš (ili na
tablu).

Lopta se nakon driblinga pri izvoñenju dvokoraka “fiksira” na istoimeni

bok, u odnosu na ruku kojom je ostvareno poslednje voñenje i kojom će biti
upućena na koš.

Nakon završetka dvokoraka lopta se sa boka suručno “donosi” iznad

glave, pri tome šaka kojom se lopta izbacuje postavlja se ispod, a druga šaka
iznad lopte.

Dvokorak je veoma složen element košarkaške igre, tako da mu treba

posvetiti posebnu pažnju. Pri samom izvoñenju dvokoraka mogu se javiti greške
koje na vreme treba korigovati kako bi se postigli optimalni rezultati. 4

4.1. Prodor
Prodor ka košu sastoji se izvoñenja (driblinga), dvokoraka i šuta. Ovi
elementi (osim dvokoraka), treba da su usvojeni u prethodnom periodu obuke
tako da trener samo treba da ih poveže u akcionu celinu. Pri dvokoraku, prvim
korakom se (najčešće) osvaja prostor, što znači da je on dug (skok), dok je drugi
obično kraći (naziva se korigujući) i može da bude izveden u svim pravcima (pa
čak i unazad, što je najteže). Iz dvokoraka može da se šutira jednom rukom
iznad glave pri čemu se šaka postavlja iza ili ispod lopte ("polaganje"). Šut koji
se koristi nakon prodora (iako je iz kretanja), gotovo da je identičan šutu jednom
rukom iznad glave sa mesta šaka iza lopte, koji bi trebalo da je u prethodnom
periodu usvojen. Pored toga, pri izvoñenju šuta iz prodora, trebalo bi da se

4
Važni, Z.: Sistem sportskog treninga, NIP Partizan, Beograd, 1978. god., str.59.
Seminarski rad 13

uskladi (u smislu da bude istim ritmom) podizanje istoimenog kolena (u odnosu

na ruku kojom se lopta izbacuje) sa podizanjem lopte. Bez obzira na koji je
način košarkaš driblao, poslednji kontakt sa loptom trebalo bi da, što se tiče
ritma, bude identičan polasku u dribling (tj. da su suprotna noga u odnosu na
ruku kojom se dribla i lopta istovremeno na tlu). Ovo omogućava izvoñenje šuta
na već opisani način.

4.2. Tehnika izvoñenja prodora

Nakon polaska u dribling, igrač loptu treba da privuče i "fiksira" na

istoimeni bok u odnosu na ruku kojom je poveo i kojom je upućuje na koš.
Prvim korakom dvokoraka osvaja se prostor, zbog čega on treba da je što duži
(skok). Drugi korak dvokoraka obično je kraći i naziva se korigujući. U
zavisnosti od toga kako su postavljeni igrači odbrane on može biti ka košu, u
stranu (levo ili desno) i unazad. Odraz, nakon njegovog izvoñenja, treba da je
usmeren vertikalno ka košu, tako da doskok bude na približno istom mestu gde
je izvršen odraz (centričan skok). Nakon dvokoraka lopta treba da se sa boka
dovede ("iznese") najkraćim putem iznad glave, odakle će da bude upućena ka
košu. Ovakav skok omogućava precizniji šut na koš, jer se smanjuje uticaj
inercije, koja se inače mora uzeti u obzir pri izbačaju. Lopta i istoimeno koleno
u odnosu na ruku kojom se vrši izbačaj, treba da se podižu u istom ritmu. Pri
podizanju koleno treba da dostigne najvišu tačku, kada se lopta podigne iznad
glave, nakon čega sledi faza izbačaja.

4.3. Metodika obučavanja prodora

1) Igrači mogu da se rasporede u parove, tako da su okrenuti licem jedan

ka drugom. Igrač u posedu lopte iz osnovnog košarkaškog stava ponavlja
polazak u dribling superiornijom rukom 5-10 puta, nakon čega to isto radi
njegov partner.

2) Polazak u dribling, dvokorak, šut jednom rukom iznad glave u

kretanju, šaka iza lopte. Ritam izvoñenja koji trener treba igračima da naglasi je:
vodi - 1 - 2 - šut. Na podlozi trener može da nacrta markere koji olakšavaju
usvajanje prodora: linija sa koje se kreće, zatim krug gde se upisuje, ako se vodi
desnom rukom "L" što znači da se iskorak vrši levom nogom, zatim još dva
kruga gde se upisuje "D" i "LŠ" (šut).

3) U ovoj vežbi izdvaja se deo akcione celine, koji pri izvoñenju može biti
problematičan, što je najčešće ritam šuta. Ako se šutira desnom rukom (njom se
vrši i polazak u dribling), dijagonalni stav se zauzima tako da je istoimena noga
postavljena nazad, pri čemu se lopta fiksira na desnom boku. U ovom položaju
košarkaš se nalazi nakon drugog koraka dvokoraka, posle čega sledi podizanje
Seminarski rad 14

lopte iznad glave sa istovremenim (u istom ritmu) podizanjem desnog kolena.

Izbačaj se vrši iznad glave tehnikom - šaka iza lopte.

4) Svi igrači u posedu lopte kreću istovremeno sa bočne linije trudeći se

da dvokorakom (dvoskokom) osvoje što veći prostor. Pri tome rade polazak u
dribling, dvokorak i šut iznad glave, nakon čega hvataju loptu pre nego što
dotakne tlo.

5) Igrači su rasporeñeni u kolone i vrše prodor pod uglom od 45 stepeni u

odnosu na koš, sa strane ruke kojom vrše izbačaj. Udaljenost treba da bude
prilagoñena mogućnostima početnika (4-5m). Gaña se bliži gornji ugao
pravougaonika na košarkaškoj tabli.

6) Igrači su rasporeñeni u kolone i rade prodor pod pravim uglom u

odnosu na koš. Kreću sa linije slobodnog bacanja. U početku se dvokorak radi
pravolinijski, a zatim cik-cak (najpre sa otkorakom a potom prekorakom).

4.4.Moguće greške i njihovo ispravljanje

Ako početnici imaju problema sa ritmom izvoñenja driblinga, koraka i

šuta, trener može da traži da povežu izvodenje ovih elemenata sa govorom, što
je opisano kod vežbe 2.

"Protrčavanje" ispod koša, (skok je ekscentričan, tj. doskok nakon šuta

nije na približno istom mestu gde je izvršen odraz), može da se koriguje
prilikom izvodenja vežbe 5, tako što trener od igrača traži da loptu posle šuta na
koš uhvate, pre nego što padne na tlo.

"Mlačenje" loptom (tj. da se ona pri dvokoraku prebacuje sa jednog boka

na drugi) može da se ispravi u vežbi 5, tako što trener postavlja igrača "odbrane"
koji treba da se kreče paralelno sa linijom prodora "napadača". Šaku bližu košu
treba da postavi u blizini trbuha napadača.

Iz tog razloga ta ruka treba da je polusavijena u laktu (ugao od otprilike

90 stepeni) da bi za vreme izvodenja dvokoraka igrač "odbrane" bio spreman da
loptu izbije ukoliko nije "fiksirana" na daljem boku u odnosu na njega i koš.
Kada napadač iznese loptu iznad glave, "odbrana" ne treba da sprečava izbačaj.
Igrači (u odbrani) koji pomazu da se greška ispravi, menjaju se npr. na svaka tri
prodora.
Seminarski rad 15

Zaključak

Kineziologija je holistični i prirodni oblik lečenja koji se zasniva na

principima kineske medicine i tehnici testiranja mišića. Kineziologija se bavi
otklanjanjem i korigovanjem nesklada i blokada u slobodnom protoku bio-
energije u telu kroz akupunktorne meridijane.

Te energetske blokade izazivaju razne smetnje i poremećaje u fizičkim

funkcijama i često se manifestuju kao simptomi raznih oboljenja. Kineziologija
primenjuje razne tehnike sa ciljem poboljšanja celokupnog zdravlja, a ne samo
otklanjanja ili potiskivanja simptoma. Kineziologija integriše mnoge druge
oblike lečenja i terapije te se može koristiti kao dodatak bilo kojem obliku
lečenja, uključujući konvencionalnu zapadnu medicinu.5

Kineziologija je poznata po tome što može da razotkrije i otkloni

najdublje uzročnike mnogih smetnji i oboljenja kod kojih drugi oblici lečenja
nisu bili efikasni. Od svog nastanka, Kineziologija je pomogla stotinama hiljada
ljudi širom svijeta da ostvare pozitivne i dugotrajne promene u svom zdravlju i
drugim aspektima života.

5
Sekulić D., Metikoš D., Uvod u osnove kineziološke transformacije, Fakultet prirodno-matematičkih znanosti i
kineziologije sveučilišta u Splitu, 2007., str. 41.
Seminarski rad 16

Literatura

1. Važni, Z.: Sistem sportskog treninga, NIP Partizan, Beograd, 1978.

god.
2. Karalejić M., Jakovljević S., Osnove košarke, Beograd, 2001. god.

3. Kurelić, M.: Osnova sportskog treninga, Sportska knjiga, Beograd,

1967. god.

4. Malacko, J.: Osnove sportskog treninga - Kibernetski pristup, Novi

Sad, 1991.

5. Petković, M.: Teorija i metodika sportskog treninga, II izdanje, Centar

za multidisciplinarna istraživanja Fakulteta za fizičku kulturu,
Univerzitet u Prištini, Leposavić, 2003 god.

6. Rubin P., Košarka, Novi sad, 1998. god.

7. Mraković M., Uvod u sistemsku kineziologiju, FFFK, Zagreb, 1997.

8. Sekulić D., Metikoš D., Uvod u osnove kineziološke transformacije,

Fakultet prirodno-matematičkih znanosti i kineziologije sveučilišta u
Splitu, 2007.

9. Fakonije, L.: Savremeni trening, Jugoslovevski zavod za fizičku

kulturu, Beograd,
Seminarski rad 17

Sadržaj

Uvod ...............................................................................................................................1

1. Bliže odreñenje pojma košarke...............................................................................3

2. Tehnika košarke......................................................................................................5
3. Metodika košarke ...................................................................................................7
4. Tehnika i metodika obučavanja košarkaškog dvokoraka .....................................12
4.1. Prodor ............................................................................................................12
4.2. Tehnika izvoñenja prodora ............................................................................13
4.3. Metodika obučavanja prodora .......................................................................13
4.4.Moguće greške i njihovo ispravljanje.............................................................14

Zaključak ......................................................................................................................15

Literatura ......................................................................................................................16