VIA TEHNIKA KOLA ZA INDUSTRIJSKI MENADMENT Kruevac

KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE
ETIKI PROBLEMI SAVREMENOG POSLOVANJA NA INTERNETU

Krusevac, april 2009.

SADRAJ
1. UVOD 2. ETIKI PROBLEMI U SAVREMENOM INTERNET POSLOVANJU 2.1 PRIVATNOST I ETIKA U e-POTI 2.2 PRAVO NA SLOBODU GOVORA 2.3 AUTORSKO PRAVO 2.4 POVERLJIVOST INFORMACIJA O PACIJENTU 2.5 INTERNET MANIRI 2.6 KONTROLA VREMENA KORIENJA INTERNETA 2.7 PRIMENA TELE I VIDEOKONFERENCIJE I DRUGIH SOFTVERA ZA RADNE GRUPE U INTERNET POSLOVANJU 2.8 PROBLEM PRIVATNOSTI KORIENJEM PROGRAMA KAO TO JE GOOGLE EARTH 2.9 ETIKI PROBLEM PLASIRANJA INFORMACIJA NA INTERNETU 3. PRAVILA PONAANJA NA INTERNETU 4. ZAKLJUAK 5. LITERATURA 3 4 4 4 4 5 5 6 6 8 8 9 10 11

1. UVOD

Etika kao nauka bavi se izuavanjem morala i pojmova dobrog i isparvnog. Da bi se zadovoljili etiki kriterijumi potrebno je pridravati se njenih naela da ne bi dolazilo do problema koji bi znatno oteali saradnju, i koji bi doveli do sukoba meu saradnicima. Sa druge strane savremeno poslovanje obuhvata mnoge oblasti u obavljanju poslova i razliite delatnosti koje su vremenom nadograivane i usavravane, tako da je danas gotovo nezamislivo obavljati mnoge poslove bez upotrebe raunara i druge pratee tehnologije.To u velikoj meri podrazumeva i korienje interneta kao jedne globalne mree svih mrea koja u velikoj meri ubrzava i olakava ovaj proces, ali u isto vreme izaziva i neke neeljene posledice koje najee nisu precizno zakonski definisane. U ovom radu e biti rei o etikim problemima savremenog poslovanja na internetu, njegovim karakteristikama, kako se manifestuje, kao i kako se najbolje pridravati etikih naela. Na osnovu svega ovoga nameu se neka pitanja koja su u direktnoj vezi sa ovom problematikom: Da li poslodavac ima pravo da pregleda e-potu zaposlenog bez njegovog znanja? - Da li se provajder smatra odgovornim za sadraj podataka na mrezi? - Da li diskusionoj grupi treba slati kritike komentare o proizvodima, uslugama ili osobama? - Da li poslodavci trebaju strogo da kontroliu provedeno vreme svojih zaposlenih na internetu? - Da li ljudima trteba dozvoliti slobodu istraivanja i prikupljanja informacija ak i ako to naruava neiju privatnost? Poto odgovori na ova pitanja nisu zakonski jasno definisani, potreba za etikom u poslovanju je sve izraenija i neophodnija. -

2. ETIKI PROBLEMI U SAVREMENOM INTERNET POSLOVANJU

Etiki Problemi u internet poslovanju obuhvataju mnoge situacije i momente kada izostane ispravno ponaanje u meuljudskoj interakciji na mrei, i nastupe situacije za koje se ne moe rei da su moralno ispravne. Tada se grubo kre sve najosnovnije etike norme i kodeksi, i obino dolazi do gubljenja smisla u radu i odaljavanja od cilja poslovanja. Etiki problemi mogu biti razliiti, i mogu biti prouzrokovani razliitim aktivnostima i razliito se manifestovati. Meutim svaki od njih svakako nije poeljan, i treba se dobro potruditi kako bi se iskorenili ili barem doveli na to nii nivo sluei se razliitim metodama zastite i prevencije. 2.1 PIVATNOST I ETIKA U e-POTI Poto je za razliku od klasine pote e-pota otvorena ukoliko nije ifrirana, u veini drava organizacije imaju pravo da nadgledaju e-potu to se moe protumaiti kao zloupotreba privatnosti. To se esto opravdava time to zaposleni ponekad koriste e-potu za line potrebe, a ne za potrebe poslovanja svojih preduzea. Sve to dovodi do toga da je danas privatnost u digitalnom svetu veoma ugroena i kompromitovana razlitim spoljanjim delovanjima. Da bi se to izbeglo, lini podaci ak i ako su sakupljeni u tajnosti, ne smeju biti zloupotrebljeni, to jest ne smeju se upotrebljavati za neke druge svrhe osim za one za koje su namenjeni. Obezbeivanje bolje zatite bi se postiglo i uvoenjem zakonskih regulativa, tehnolokih zatita (kriptografija), pridravanjem etikih naela... 2.2 PRAVO NA SLOBODU GOVORA Zbog razliitih kulturnih naslea i obiaja, mnoge zemlje imaju dosta razliit stav po pitanju slobode govora. Tako postoje mnoga konzervativna dravna ureenja gde su prava pojedinaca podreena pravima drutva. U takvim drutvima se pitanja o pristojnosti u komunikaciji i ne posatvljaju, jer je takve informacije nezakonito proizvoditi i plasirati u javnost putem medija kao to je internet. U suprotnom onima koji se usude da se time bave slede otre kazne. Cenzura internet sadraja se najee i najefikasnije postie strogom kontrolom internet servis provajdera (ISP). Takvom cenzurom odreeni sadraji sa interneta nisu dostupni javnosti. Meutim u mnogim drutvima se smatra da pravo na slobodu izraavanja treba da bude usklaeno sa dunou da se zatite graani, zato to je ponekad teko utvrditi koje vrste materijala mogu biti tetne. To bi se najefikasnije moglo postii sluei se etikim naelima. 2.3 AUTORSKO PRAVO Globalna raunarska mrea odnosno internet obiluje razliitim vrstama materijala koji je u javnom domenu i moe se koristiti za razlite svrhe. Meutim materijali koji su zatieni autorskim pravom mogu se nedozvoljeno koristiti samo za neprofitabilne i edukativne aktivnosti. Ukoliko se od materijala koji je zatien autorskim pravom stvara profit, vlasnicima tih materijala treba da sleduje novana nadoknada. 4

Veina sadraja na internetu nije oznaena nikakvom zatitom niti da je u javnom domenu, ali sa etikog stanovita treba smatrati da je takav materijal zatien autorskim pravom. Zbog toga je kopiranje licenciranih sadraja sa interneta zakonski zabranjeno. Korisnici mogu da skinu i pregledaju server softver, ali se oekuje da za njega plate ako odlue da ga koriste. Zatita autorskih prava se najbolje moe sprovesti zakonskim i parvnim regulativama. 2.4 POVERLJIVOST INFORMACIJA O PACIJENTU U svetu postoje dosta specijalizovanih zdravstvenih mrea koje prate obolele od razliitih bolesti sa ciljem da pronau najadekvatniji sistem leenja. Meutim i u ovakvim mreama moe doi do zloupotrebe privatnosti ukoliko zdravstveni karton, a samim tim i lini podaci o pacijentu dospeju u pogrene ruke. Zbog konstantnog proirenja raunarskih mrea sve je tee sauvati privatnost, pa je potrebno uloiti znatno vie truda i napora kako bi se pacijenti zatitili. To bi se najefikasnije moglo sprovesti donoenjem zakona o krenju prava pacijenata iznoenjem ili kraom njihovih linih i zdravstvenih podataka. Ovim poverljivim informacijama o pacijentima mogu raspolagati jedino specijalno ovlaena lica zaduena za njihovo leenje i njihovi saradnici, tako da bi i oni trebali da preuzmu odgovornost ukoliko doe do naruavanja privatnosti. Oni te poverljive podatke trebaju shvatiti kao slubenu tajnu koj ni po koju cenu ne smeju odavati. Jedan od naina zatite bi mogao biti i striktna kontrola pristupa poverljivoj dokumentaciji i njena tehnika zatita. Takoe je potrebna i adekvatna kontrola zatite informacija koje se alju na mrei. Ako neko od zaposlenih koji su imali pristup poverljivim podacima prestane da obavlja svoju funkciju, po prestanku rada mu se treba onemoguiti pristup takvim informacijama i obavezati na tajnost, obezbeivanjem specijalnog pravnog ugovora o zatiti privatnosti sa tom osobom. 2.5 INTERNET MANIRI Internet je zajednica koja okuplja milione ljudi irom sveta razliitih obiaja, kulture i obrazovanja. Nije redak sluaj nai na internetu ljude koji su spremni lako i bez mnogo razmiljanja da uvrede osobe koje ne poznaju, ili ak ne znaju ni kako izgledaju. Zbog toga svi uesnici diskusionih grupa trebaju biti spremni za susret sa ovim runim pojavama, kako bi se na vreme pripremili i izbegli neprijatnosti. U neadekvatno ponaanje na internetu se najee ubrajaju razne vrste provokacija i spamovanje. Provokacije su najee odgovor na spamovanje i obuhvataju poruke sa otrim sadrajem, dok spamovanje predstavlja plasiranje razliitih sadraja neprimerenim temi diskusione grupe od strane ljudi koji ili nisu sposobni da shvate cilj rada diskusione grupe, ili sa namerom ele da ometaju njen rad. Tako internet moe lako postati mesto sukoba izmeu dve suprostavljene strane i na taj nain izgubiti svoj primarni cilj i smisao. Zbog svega toga na njemu nije dozvoljeno nikakvo vreanje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj, polnoj ili bilo kojoj drugoj osnovi, nije doputeno iznoenje lanih podataka ili privatnih podataka o drugim korisnicima, kao ni pozivanje na nezakonite aktivnosti shodno zakonskim propisima. Na forumima radnih grupa nije dozvoljeno otvaranje velikog broja tema u kratkom vremenskom roku, ili otvaranje tema koje su ve bile obrisane ili zakljuane, postavljanje reklamnih i propagandnih linkova i drugo upload-ovanje besmislenih i za forumski rad nevezanih sadraja. Jednom reju nije dozvoljeno 5

ugroavanje integriteta drugih uesnika na mrei na bilo koji nain, a sve to kako bi se oni zatitili i izbegle neeljene situacije i posledice. Na internetu su prisutna i neka pravila koja predstavljaju bonton namrei, i koja bi trebalo da daju odgovarajui model ponaanja internet korisnika. Poto se interakcijom na mrei ne moe ostvariti fiziki kontakt i zapaziti govor tela, dosta je lake doi u konflikt ili uvrediti nekoga. Zbog toga je u e-potu uveden ekspresivni jezik u vidu znakova koji izraavaju razliita raspoloenja i stanja kod ljudi. Time se postie smanjenje mogunosti vreanja sagovornika. U te svrhe su i napravljeni neki softveri koji reaguju kao emocijalni monitor, prepoznaju neprijatan nastup u e-poti koju korisnik pie i daju obavetenja o klasifikaciji poruke, a u isto vreme mogu da upozore i da pripreme korisnika na uvredljiv sadraj u dolazeoj poruci. Jedan takav je i Moodwatch (uvar raspoloenja) koji je dodatak za Eudora e-potu. Glavne odlike mrenog bontona koje diktiraju pravila lepog ponaanja na internetu i spreavaju pojavu neprijatnosti obuhvataju sledee: Svaki korisnik interneta uvek prvo treba poi od sebe samog, to jest ne treba da radi ono to ne bi voleo da njemu drugi rade, i da poseduje odnos kao da se radi o kontaktu licem u lice Na provokacije ne treba odgovarati brzopleto, i bolje je to uiniti na privatnoj e-poti nego na diskusionoj grupi Ne odobravati nekontrolisane rasprave na diskusionim grupama Treba se truditi da poslate poruke budu to kvalitetnijeg sadraja, i tako stei reputaciu uglednog lana diskusionih grupa Treba kritikovati ideje a ne ljude, i kritike trebaju biti konstruktivne Pre postavljanja pitanja treba dobro prouiti sadraj diskusione grupe, jer moda traeni odgovori ve postoje na njoj

2.6 KONTROLA VREMENA KORIENJA INTERNETA Utroeno vreme slubenika na nekom internet sajtu moe se kontrolisati specijalnim softverom. To je zbog toga to je surfovanje internetom interesantno i iziskuje dosta vremena, pa zaposleni mogu doi u iskuenje da ga koriste za privatnu upotrebu u radnom vremenu. Zbog toga neke kompanije raskidaju vezu sa sajtovima koje ne ele da njihovi zaposleni poseuju. Meutim tada se javlja pitanje da li je takav odnos etiki, i da li potuje slobodu govora. 2.7 PRIMENA TELE I VIDEOKONFERENCIJA I DRUGIH SOFTVERA ZA RADNE GRUPE U INTERNET POSLOVANJU Savremena tehnologija donela je dosta novina i samim tim unapredila proces rada, pogotovu poslovanje preko interneta. Ljudima je na taj nain u velikoj meri olakan posao i obezbeeno postizanje boljih rezultata. Meutim nasuprot tome ljudi trebaju poznavati odreena pravila i procedure ponaanja i korienja tih pogodnosti kako ne bi dolazili u situacije da dobiju suprotan efekat od oekivanog. Telekonferencija zajedno sa videokonferencijom predstavlja vid elektronske komunikacije sa kojima je omogueno odravanje konferencija i sastanaka na daljinu, kada i sami uesnici nisu fiziki prisutni. Uesnicima sastanka je time omogueno da se 6

meusobno vide, da vide i razmenjuju podatke i dokumentaciju i tako aktivno uestvuju u planiranju i izradi odreenog objekta. Meutim da bi se komunikacija odvijala na pravi nain i samim tim postigao cilj konferencije, uesnici treba da se pridravaju nekih etikih naela koji obuhvataju to da: Svaki uesnik teba da potuje svoje ali i tue vreme za izlaganje, a ne da upada u tue termine Nikako da ne upada u re i prekida izlaganja svojih kolega Da dozvoli ostalim uesniicma da daju svoje miljenje i da iznesu stav po pitanju odreenog projekta Da poseduje sposobnost da paljivo saslua sagovornika, i dobro razmisli o tematici zasedanja kako ne bi dolazio u situacije da iznosi pogrene zakljuke i shvatanja Tek kada su neka opta etika naela ispotovana konferencija moe biti uspena.

Slika 1. Primer videokonferencije

Slina je situacija i sa zajednikim korienjem ekrana i upotrebom bele table koji predstavljaju specijalno izraene softvere za lanove grupa koji rade na izradi zajednikih dokumenata. Time je uesnicima u radu omogueno crtanje i pisanje po svojim tablama u ta imaju uvid i ostale njihove kolege, tako da mogu da daju komentar ili predlog za izmenu. Isto tako da bi se ispunila etika oekivanja, saradnici trebaju da potuju vreme i struna miljenja svojih kolega, jer je to jedini pravi nain za postizanje oekivanih rezultata.

Slika 2. Primer korienja bele table

2.8 PROBLEM PRIVATNOSTI KORIENJEM PROGRAMA KAO TO JE GOOGLE EARTH Usavravanjem tehnologija korisnicima interneta je omogueno detaljno pregledanje celokupne zemljine povrine korienjem razliitih programa od koih je najpoznatiji Google earth. Samim tim irokim narodnim masama je dozvoljeno da vide svaki deo planete zemlje, pa ak i mesta na kojima se nalaze vojne baze, tajni poligoni, laboratorije, nuklearni reaktori i drugi tajni objekti. Zbog svega toga Google earth je predmet stalnih kritika od strane raznih grupa i zajednica, pa ak i nacionalnih vlada koji smatraju da se njegovim korienjem onemoguava privatnost, pa ak i ugroava nacionalna bezbednost. Sve te kritike i nisu bezrazlone kada se uzme u obzir da su pomou ovog programa postignuta mnoga neverovatna otkria kao to su to da je u regiji Karakorum, na planinskom lancu oko koga se spore Kina i Indija, kasnije otkriveno da se koristi kao tenkovski poligon, na pristanitu vojne pomorske baze u Kini otkrivena nuklearna podmornica, priznanje nekoliko terorista da su koristili ovaj program prilikom planiranja napada... Ipak pored svega Google nastoji da se dri svoje ideje da znanje i informacije trebaju biti pristupani svakome, i da svaki korisnik ima pravo istraivati bilo koju lokaciju na svetu. Na osnovu svega toga se sada postavlja etiko pitanje da li korisnici zaista imaju pravo i slobodu istraivanja svih tih lokacija, ili to predstavlja grubo krenje prava na privatnost.

Slika 3. Primer korienja Google earth programa

2.9 ETIKI PROBLEM PLASIRANJA INFORMACIJA NA INTERNETU 8

Kako je internet iroko rasprostranjena mrea po celom svetu, on obiluje velikim brojem razliitih informacija. Za to su zasluni mnogi mediji koji su na njemu prisutni, i koji iz minuta u minut plasiraju razne informacije, esto ne vodei rauna o njihovoj ispravnosti. Ponekad se deava i to da svesno daju lane informacije, najee intrigantnog sadraja kako bi privukli panju to veeg broja ljudi. To nije etiki ispravno jer nije u redu manipulisati ljudskim saznanjima na taj nain. Zbog toga je potrebno dobro prouiti materiju i proveriti tanost informacije iz vie izvora kako bi bili sigurni u nju. Jedno od reenja moe biti i uvoenje zakonskih propisa o kanjavanju medija koji iznose lane podatke, ali bi to bilo malo tee sprovesti u delo zbog masovnosti interneta i medija na njemu.

3. PRAVILA PONAANJA NA INTERNETU

Internet servis provajderi (ISP) u svakoj zemlji zahtevaju od svih korisnika da potuju pravila ponaanja na internetu, i to se naziva Netiquette. Ova re se sastoji od Engleske rei net to znai mrea, i rei etiquette koja se moe prevesti kao pravila pristojnosti. Sve to zajedno predstavlja skup pravila ponaanja na mrei koja se odnose na e-potu, informacije, www (world wide web), FTP (file transsfer protocol), mailing liste... Svaki korisnik interneta koji eli biti pristojan i kulturan u ponaanju na mrei, treba da zna i treba da se pridrava ovih pravila. Opta etika pravila ponaanja na internetu obuhvataju sledea uputstva: Pokazati potovanje i razumevanje prema drugima Ne koristiti internet za irenje bilo kakvih predrasuda mrnje i netrpeljivosti Ne koristiti internet da bi drugom naudili ili napravili tetu Ne ometati druge u korienju mree Netreba bez ovlaenja pregledati tue dokumente Ne teba krasti podatke i prisvajati tue ideje Uvek dobro razmisliti o posledicama koje moe sa sobom da donese odreeni postupak Ne treba se lano predstavljati Tek kada su ispunjene sve ove opte norme ponaanja moe se govoriti o produktivnom i korisnom korienju interneta.

4. ZAKLJUAK
U dananjem vremenu savremene tehnologije, funkcionisanje sveta je bukvalno ne odrivo bez raunara i komunikacija meu njima. Internet kao najvaniji vid komunikacije izmeu njih predstavlja vrhunac razvoja dosadanje kompjuterske tehnologije, i ba zbog te njegove obilnosti i kompleksnosti njegovi korisnici mogu postii i ostvariti eljeni cilj, ali isto tako mogu i upasti u nezgodne i neeljene situacije. Da bi se to spreilo i izbeglo na najefikasniji mogui nain, potrebno je se pridravati nekih osnovnih etikih naela i pravila ponaanja koji su prikazani i obraenim ovim radom. Prikazana pravila ponaanja je posebno potrebno praktikovati u poslovnim aktivnostima kako bi se ostavio to bolji utisak na poslovne partnere i saradnike, i postigao konani cilj rada bez veih problema. U suprotnom put do konanog cilja moe biti mnogo naporniji ili ak i neizvodljiv. Mnogi ljudi uvek prvo gledaju tue greke i skloni su njihovom ispravljanju, a zanemaruju svoje propuste to je i najei razlog smetnji u radu. Kljuna stvar je da svako uvek prvo treba da poe od sebe, i prvenstveno vodi rauna o svom ponaanju i aktivnostima na mrei, i prilagodi ih osnovnim etikim kodeksima ponaanja.

10

5. LITERATURA

Dr Zoran Nikoli, Komunikacione tehnologije, Kruevac, Izdavaki centar za industrijski menadment plus, 2005. http://en.wikipedia.org/wiki/Google_Earth http://users.hemo.net/mravilic/faq/netiquette.html http://www.ipb-ild.ac.yu/institut.php?id=31 http://www.snagapacijentima.rs/?id=zakon

11