SAMOUBISTVO

KONANA ODLUKA

Dr. Pol Kvinet

Dr. Kvinet je kliniki psiholog i Direktor QPR Instituta, obrazovne institucije posveene spreavanju samoubistva. Radio je sa suicidalnim ljudima i onima koji su preiveli neije samoubistvo vie od 35 godina. Autor je sedam knjiga i nagraivani novinar, a jo je i kliniki asistentprofesor na odelenju za psihijatriju i bihevioralne nauke pri Univerzitetu Vaingtonskog Medicinskog fakulteta u Sijetlu, Vaington.

Da bi pomogao da se spasu ivoti, Dr Pol Kvinet, doktor nauka, je svoje najbolje prodavane knjige, Samoubistvo,

konana odluka; za sve one koji pomiljaju na samoubistvo, i za one koji ih znaju i vole i koji im pruaju profesionalnu pomo, stavio na raspolaganje u
besplatnom elektronskom obliku svima onima koji bi eleli da ih proitaju ili podeli sa drugima. Elektronsko umnoavanje, prevod i distribucija su poeljni.

Poklon od QPR Instituta SAMOUBISTVO: KONANA ODLUKA za one koji pomiljaju na samoubistvo i za one koji ih znaju, vole i koji im pruaju profesionalnu pomo

DEMANTI I autor i izdava ele da italac zna da ova knjiga ne nudi leenje u oblasti mentalnog zdravlja, i da se ni na koji nain ne sme smatrati zamenom za profesionalnu pomo. Identiteti ljudi o kojima se pie u ovoj knjizi paljivo su prerueni u skladu sa profesionalnim standardima poverljivosti podataka i u skladu sa potovanjem njihovih prava na povlaenu komunikaciju sa autorom.

SADRAJ

..4 UVOD POGLAVLJE 1 Nije potrebno da bude lud/a.............10 Ideja koja ubija...................................17 POGLAVLJE 2 Zar nemam pravo da umrem?.............21 POGLAVLJE 3 POGLAVLJE 4 Da li si apsolutno siguran/na?............29 Korak nazad, molim...........................38 POGLAVLJE 5 Buba u olji.........................................43 POGLAVLJE 6 Usamljenost........................................48 POGLAVLJE 7 POGLAVLJE 8 Dobre vesti o depresiji........................62 Dovoljno besna da bi se ubila?...........74 POGLAVLJE 9 POGLAVLJE 10 Maksimum stresa................................86 POGLAVLJE 11 Suvie bespomoan da bi se nadao..104 POGLAVLJE 12 Droge, alkohol i fatalne....................124 POGLAVLJE 13 Nee te voleti ni kada te ne bude......136 POGLAVLJE 14 Za one koji su pokuali.....................151 POGLAVLJE 15 ta ako ti ne uspe?............................160 POGLAVLJE 16 Oni koje ostavlja.............................168 POGLAVLJE 17 Vreme lei........................................178 POGLAVLJE 18 Pruanje moi...................................181 POGLAVLJE 19 ivotna filozofija..............................196 EPILOG ..........................................................205

UVOD Dragi itaoe, Ne znam ko si i zbog ega ita ove redove. Samo znam da si uzeo ovu knjigu i da je, na trenutak, ita. Nadam se da e, u koliko ti je ova knjiga potrebna, nastaviti da je ita. Kao autoru, pomoglo bi mi mnogo da znam vie o tebi. Ali ne znam i, osim ako bi se nekada negde sreli, nikada se neemo upoznati. Tako smo se zaglavili ba ovde na samom poetku. Mi smo stranci i tako e stvari meu nama i ostati. Ali, to ne bi trebalo da nas zaustavi. Bar mene nee. Pisau ovu knjigu direktno tebi, kao da sedi sa mnom u mojoj kancelariji. Moja je kancelarija jedna topla soba. Tiha je i poverljiva. Imamo udobne stolice, a telefon ne zvoni. Niko nas nee uznemiravati u mojoj kancelariji. To je kancelarija u kojoj radim ono to psiholozi obino radesluaju ljude, priaju sa njima i pokuavaju da im pomognu sa njihovih ivotnim problemima. Na poetku moram da pretpostavim nekoliko stvari o tebi. Ali, iako je opasno praviti pretpostavke o ljudima, zbog prirode naeg odnosa, morau to da uradim. Pretpostaviu da si, zato to ita ovu knjigu, razmiljao o oduzimanju sopstvenog ivota, ili si ve pokuavao to da uini. Bilo ta da je, pretpostaviu da si veoma zabrinut i da razmilja o okonanju ivota.

Pod pretpostavkom da je ovo tano, priau ti o bolu ivljenja i o posledicama umiranja, onoliko koliko o tome znam. Priau ti o samoubistvu. A poto je tvoj ivot u pitanju, neu te zamajavati. Neu te zavaravati. Govoriu otvoreno, bez dlake na jeziku. Biu iskren i otvoren koliko god mogu. A poto sam poznavao mnogo ljudi koji su eleli da se ubiju i mnogo onih koji su to i uinili, imam neku ideju o tome kako si trenutno raspoloen. Znam da ti moda nije do itanja knjiga. Ali moda bi mogao da proita ovu. Nastojau da bude kratka. Jedan od razloga zbog koga sam napisao ovu knjigu je to je samoubistvo neprijatna tema. Ljudi ne vole o tome da priaju. Ne vole da sluaju o tome kako je drugo ljudsko bie toliko zabrinuto da on ili ona razmiljaju o samounitenju. Ali to utanje nije dobro za nas. Ono nije dobro ni za zabrinutu osobu i nije dobro za one meu nama koji moda ele da izbegnu injenicu da je neko koga znamo toliko oajan i toliko usamljen da okonavanje sopstvenog ivota smatra jedinim reenjem. To je vreme da priamo i, da priamo otvoreno. Neko moe da kae da knjigu takve vrste ne bi ni trebalo napisati i da e, na neki nain, ako govorimo otvoreno o samoubistvu, to samo poveati anse da ga itaoc poini. Ja ne verujem da je to tano, i nekoliko istraivanja podrava moje miljenje.

Pre e biti, moje je miljenje, da to vie uimo o umiranju, vie saznajemo o ivljenju. A, kada nauimo vie i o jednom i o drugom, moda emo biti sposobniji da u potpunosti proivimo onaj ivot koji smo sebi odredili. Drugi razlog zbog koga sam napisao ovu knjigu je to se mnogi ljudi ubiju bez da znaju da je pomo bila daleko koliko jedan telefonski poziv. Pitate se, u ovo moderno doba, kako je to mogue. Ali to je istina. Tako e moda ova knjiga nai put do ruku nekoga ko nije znao da pomo postoji i gde je moe nai. Moda e ova knjiga pruiti nekome ono malo zrnce hrabrosti neophodne kako bi zatraili pomo, ili izdrali do sledeeg dana ili sledee nedelje ili sve dok se njihov ivot ne promeni na bolje i misli o samoubistvu ponu da blede. Samo jo jedna napomena. Ne posedujem nikakve magine odgovore ili brza reenja ivotnih problema. Ne mislim da ih iko ima. Zato neu nuditi neke lake naine ivljenja ili jednostavna reenja za bol i patnju koji su, izgleda, deo naih ivota. Ali poto je ovo knjiga o samoubistvu i poto je tvoj ivot u pitanju, neu se izvinjavati zbog onoga to imam da ti kaem, a to ti se moda nee svideti. Jer sve to znam je da ova knjiga moe biti zadnja stvar koju si proitao.

Pol Kvinet

NEKOLIKO REI O SRPSKOM IZDANJU Posebna mi je ast da napiem uvod za srpsko izdanje knjige Pola Kvineta, Samoubistvo, konana odluka. Ovo moe da zvui kao fraza izgovorena iz pristojnosti, ali, kada budete proitali ovu knjigu znaete tano ta sam mislila da kaem, jer to je knjiga koja se ita u jednom dahu i, dok je itate, hteli-ne-hteli, uhvatiete sebe kako vas rastuuje ili zasmejava, prosto da ovek ne poveruje o kojoj temi autor pie! Jer samoubistvo je, naalost, jo uvek tema prekrivena velom utanja, otpora, i negativnih stavova i oseanja. Kao da je lake sve one sluajeve ljudi koji su se ubili, koji su to pokuali ili na to pomiljaju, staviti u jednu kutiju, oblepiti je nalepnicama na kojima pie: kukavice, slabii, psihijatrijski bolesnici, nesposobnjakovii...i vrsto zatvorenu je drati u nekoj najudaljenijoj fijoci mozga. ta bi se desilo kada bi tu kutiju otvorili, a svoje predrasude i negativne procene, bar privremeno, gurnuli u fijoku? Desilo bi se upravo ono od ega smo i pokuavali da pobegnemo; videli bi sve te sluajeve kao svoje komije, poznanike, prijatelje, dalje ili blie roake, kolege, pa moda i sebe same. I svima je zajedniko to su se nali u nekom problemu koji im deluje nesavladivo, a zbog ega se oseaju bespomono i beznadeno (to je ono to bi psiholozi nazvali suicidalnom krizom). esto nisu spremni da priaju o tome kako se oseaju i da pomiljaju na najgore (kako se esto kae kada se misli na
7

samoubistvo), jer odlino znaju kako se na to gleda. Ali, ak i ako zbog stida i krivice nisu spremni da govore o svojim mislima i oseanjima, na svim tim kolegama i komijama i roacima se moe, bar neto od toga, proitati: postaju utljivi, nekako zabrinuti, oajni, nekako odsutni, usahli, tuni, bez sjaja u oku.

A ta mi radimo kada to primetimo? Iz straha pobegnemo! ega se bojimo? Bojimo se da pitanjima i razgovorom samo pogoravamo stvari. Bojimo se da nismo dovoljno struni da reimo problem. Bojimo se da i nema svrhe priati kada onaj ko se rei ubiti, taj to i uradi. Bojimo se i onoga to moemo osetiti kada nam se drugo ljudsko bie poverava. A ko jo voli da se suoava sa svim tim strahovim i neprijatnostima, kada je lake pobei, proglasiti ih kukavicama i bolesnim umovima koje nema svrhe ni spreavati u onome to su odluili i... okrenuti glavu na drugu stranu... Ova je knjiga podjednako korisna za one kojima pada na pamet da se ubiju, i za one koji veruju da im se to nikada ne moe desiti, kao i za sve one strunjake koji pomau ljudima. A ini mi se da je u ovom trenutku posebno korisna za sve nas u Srbiji kako bi shvatili da je prevencija samoubistva sasvim mogua i izvodljiva i da je, za postizanje tog cilja neophodno da, bar za poetak, imamo besplatnu telefonsku liniju i specijalizovano mesto gde bi ljudi u (suicidalnoj) krizi mogli da dobiju podrku i utehu.

Kako sam po zanimanju i opredeljenju kliniki psiholog, a i prevodilac ove knjige, ne znam kome je, od to dvoje, ova knjiga donela vie zadovoljstva. Branka Kordi PS. Svako ko bi eleo da poalje svoj komentar ili utisak u vezi ove knjige ili podeli svoje lino iskustvo, neka nam samo pie koristei adresu www.krizni centar.com jer emo to objaviti, naravno uz potovanje poverljivosti podataka, tj. anonimnost poiljaoca. Tako bi krizni centar mogao postati online forum za otvorenu i iskrenu diskusiju o samoubistvu. I, mesto gde bi se mogla dobiti neka vrsta pomoi

*Primedba prevodioca: Poznato mi je da ivimo u doba koje, izmeu toliko drugih stvari, karakterie i borba za rodnu ravnopravnost. I ja je podravam. Meutim, da bi izbegla komplikovane jezike vratolomije i kontinuirano korienje crtica koje bi odvajale rodove (pisao/la), a zbog ega je najee teko pratiti tekst, bilo je lake drati se uglavnom jednog roda. A kako nas statistika o samoubistvima ui da mukom rodu to uglavnom polazi za rukom, dok enski rod u veem broju pokuava i preivi, onda je nekako bilo rodno opravdanije koristiti muki rod. Nadam se da ete ovo razumeti, jer ne verujem da se bilo koja vrsta ispravnosti moe meriti brojanjem jednog ili drugog roda u gramatici. Knjigu je prevela Branka Kordi
9

POGLAVLJE 1 NE MORA BITI LUD Prva stvar koju bih eleo da ti kaem o samoubistvu je da ne mora biti lud da bi o njemu razmiljao, ili, ak i da bi ga pokuao. Samoubistvo jeste reenje. Bez obzira na to ta ti bilo ko kae, samoubistvo reava probleme, ili bar tvoje probleme. A ako ti uspe da se ubije, onda ih reava jednom za uvek. A kako vie nema sumnji, onda kada si mrtav, nita te vie ne moe povrediti. Kada si mrtav ti se vie ne osea loe. Kada si mrtav ne moe te biti briga ta se deava. Kakav god da je tvoj bol, prestae im prestane da die. Poto nema potrebe da se uzajamno foliramo na samom poetku, neu se prepirati sa tobom oko toga da li samoubistvo vri posao. Vri ga. Ili bar tako izgleda. U tvom ivotu, pre ovog trenutka, nagaam da si, kada bi uo da ljudi govore kako se oseaju tako da bi se ubili, mislio da su ludi. Sada, kada si ti na tom mestu, moda moe da shvati kako su se oni oseali. Jer, iz bilo kog razloga tako mislili, veina e ljudi rei da si lud to razmilja o samoubistvu. Ili, ako se ubije, rei e da mora da si bio lud to si to uradio. Meutim, istina je da veina ljudi koja se ubije nisu mentalno bolesni, bar ne na onaj nain na koji mislimo o ljudima koji su sili s uma. Da, ljudi koji su psihotini ponekada se ubiju, ali veina ljudi koja umre zbog samoubistva su ljudi kao ti i ja; ljudi koji su, iz razloga za koje se nadam da e ih istraivati zajedno sa mnom, odluili da ivot jednostavno vie nije vredan ivljenja.
10

Velika veina ljudi koji su pokuali ili se ubili su bili toliko tuni ili bespomoni ili ljuti da jednostavno vie nisu mogli ivot da podnesu. Ili su se susreli sa tako uasnim ivotnim udarcem da nisu mogli da vide drugi nain da okonaju oseanje gubitka, zaustave patnju i povrate kontrolu nad budunou. Ali, nisu ludi. A, najverovatnije, nisi ni ti. Kasnije u ovoj knjizi priau detaljno o depresiji, usamljenosti, ljutnji, bespomonosti, stresu i kako ova stanja mogu da utiu na nas i pokrenu misli o samoubistvu. Ali za sada bih te ohrabrio da pokua da ita knjigu od poetka do kraja, da bi razumeo kako i zato i sve rizike i posledice koje sobom nosi pokuaj da se ubije. Jedna od stvari koja se deava kada pone da misli o samoubistvu kao izlazu je da poinje da se osea bolje, ponekad malo bolje, ponekad mnogo bolje. Najzad, kada si do gue upetljan u problem za koji ti izgleda kao da nema reenje, nalaenje bar jednog reenja donosi veliko olakanje. Moe da pita, Kako je ovo mogue?. Poto smo mi, ljudska bia, sposobni da zamiljamo da radimo stvari koje nikada pre toga nismo radili, ili da smo na mestima na kojima nikada nismo bili, svi smo mi sposobni da zamislimo kako bi izgledalo biti mrtav, ili bar kako bi moglo izgledati ne biti iv. Samo je ovek sposoban da zamisli svoju sopstvenu smrt. Moemo da odigramo smrt kao ulogu na filmu. Moemo da zatvorimo oi i vidimo sebe kako beivotno leimo u mrtvakom sanduku. Priznali mi to ili ne, ali skoro svako od nas je u nekom trenutku zamiljao kako bi to bilo biti mrtav.

11

To je ta mona sposobnost da moemo da zamislimo kraj naih problema koja ini misli o samoubistvu moguim. To nije kao da bi svako mogao da nas sprei da mislimo o okonanju sopstvenog ivota. To je na um, naa mata, naa sposobnost da predvidimo kako e smrt izgledati, koje nas ine ljudskim biima, a niko, ali niko, ne moe da nas sprei da budemo ljudi. S moje take gledita ima sva prava da razmilja o samoubistvu kao nainu da rei bilo koji problem sa kojim se trenutno suoava. Samoubistvo jeste odluka o kojoj svako pojedino ljudsko bie moe da razmilja. A za neke ljude, pod nekim okolnostima, moe biti da je samoubistvo prava odluka. Za koje ljude i pod kojim okolnostima nije moje da kaem. Za sada, u ovom trenutku koji delimo, voleo bih da odloi odluku o samoubistvu i zamolio bih te da ostane sa mnom do kraja ove knjige. I kao to moe da pretpostavi, ne piem ovu knjigu da bi ikoga pourivao. Pre e biti da piem ovu knjigu da bi ti pomogao da sagleda samoubistvo u nekom detalju ili na neki nain koji su drugaiji nego to si ih do sada video. Ja imam jedno drugo uverenja koje bih da, sada, podelim sa tobom. To uverenja jednostavno glasi ovako: Svaki put kada neko od nas mora da donese odluku, uvek donesemo najbolju odluku koju moemo. Niko od nas ne zapoinje da reava problem tako to kae,Mislim da u, ovog puta, doneti glupavu odluku. Po mom miljenju, ovo se nikada ne dogaa. Ono to se dogaa je da svaki put kada treba da
12

donesemo odluku, mi prikupljamo sve raspoloive informacije, proputamo ih kroz na majuni mozak i tada, ponekada drei paleve, odluujemo ta emo uraditi. I tu lei problem. ta ako nismo imali sve neophodne informacije da bi doneli stvarno dobru odluku? Koliko si se puta vratio na neku odluku koju si doneo u prolosti i rekao, Ih bre, nije trebalo to da uradim. Nisam znao da e tako ispasti. Kako je mogue da sam bio tako glup? Ako si kao ja, onda znai da si neto ovako pomislio bar stotinu ili hiljadu puta. Niko nema stalnu tezgu na pijaci gluposti, i donoenje odluka zbog kojih e kasnije zaaliti je ono to nas ini ljudskim biima. Izmeu ostalog, ivot zahteva da svako od nas donosi odluke, na stotine svakog dana. Postoje male odluke kao one o tome ta da obuemo za posao ili kolu svakog jutra, i velike odluke, kao one o tome ta emo raditi u ivotu, za koga emo se udati/oeniti ili da li da, onda kada stvari pou gadno nizbrdo, nastavimo da ivimo. Svako mora da donese istu vrstu odluka. Problem je izgleda u tome da nikada nemamo sve neophodne informacije kako bi, svaki put, doneli najbolju moguu odluku Kada bi ih imali, donosili bi savrene odluke. Ali poto ih nemamo, nastavljamo da donosimo nesavrene odluke, odluke zbog kojih se kasnije kajemo. Iskreno, ne vidim neki izlaz iz ovoga.
13

Ali, nada postoji. Kako ljudi postaju stariji oni generalno postaju malo pametniji. Oni postaju malo pametniji jer, to due ive, vie informacija imaju i bolje odluke nastoje da prave. Pogledaj unazad u vreme kada si bio dete. Vrati se na neku odluku koju si doneo u prolosti, a koju, obzirom na ono to sada zna, nikada ponovo ne bi doneo. Na primer, ako si pua, da si znao sve ono to danas zna o puenju, da li bi probao tu prvu cigaretu? Verovatno ne bi. Ili si moda doao u sukob sa najboljim drugom ili sa roditeljem i odluio da vie nikada sa njima ne progovori. Da li bi danas uinio isto? Moda ne bi. Poenta je u tome da svi mi moemo da se osvrnemo i pokajemo zbog nekih svojih odluka. Svi mi moemo da se osvrnemo i vidimo da smo bili glupi, ili je moda neznanje bolja re. Neznanje (neposedovanje svih injenica) je ono od ega pati veina nas vei deo vremena. To je u redu to se mene tie. Ne marim to neto ne znam. Ne volim da sam u neprilici zbog toga, ali mi, zapravo, niko nikada nije obeao da u uvek znati sve to treba da znam onda kada treba da znam. I osim ako si dobio drugaije garancije nego ja, ne verujem da si u nekoj boljoj situaciji.

14

Ali, mislim da moemo, svi mi, da se nadamo da emo svakog dana postati po malo pametniji. Oduvek sam oseao da kada bih mogao da se osvrnem na neke od glupavih odluka koje sam doneo i da kaem sebi, Pol, to je bila glupa odluka, na taj nain bar ne bih postajao jo gluplji. A kakve sve ovo ima veze sa samoubistvom? Spojka sa samoubistvom je u sledeem: kada ljudi ponu da razmiljaju o okonanju sopstvenog ivota, oni, generalno, ne poseduju sve injenice. Poto je veina suicidalnih ljudi depresivna i ne razmilja sasvim jasno, mogu pomisliti da poseduju sve injenice, iako to nije sluaj. A kako je samoubistvo tako konana, za-navek odluka na koju se ovek ne moe vratiti i promeniti je, trebalo bi, za svoje sopstveno dobro, da donese odluku tek poto se opet oseti dobro, a i tada samo onda kad razmotri sve injenice. A kad ovo kaem, mislim ba na svaku od svih njih. Jednu stvar koju sam nauio od ljudi koji su premiljali da se ubiju i najzad odluili da to i urade, je da su se, onda kada su odluku doneli, odmah osetili bolje. U stvari, neki od njih su mi rekli da su se osetili bajno. Sada znam ta da radim! rekli bi. A to je upravo ono to se dogaa sa svakim od nas kada najzad naemo reenje za problem sa kojim smo se borili. To je kao kada bi skinuli veliki teret i, dok bi ga skidali osetili veliko olakanje.

15

Ali, ekaj malo! Naravno da e samoubistvo okonati povreivanje. Samoubistvo e odagnati sve probleme. Samoubistvo e okonati nonu moru u koju se ivot pretvorio. Ali, da li je ba sve tako jednostavno? Nije li bar malo zastraujue? I nije li tako uasno konano? Moda e pomisliti da je poslednje pitanje glupo. Naravno da je samoubistvo konano. Ali, iznenadio bi se da zna da, to je osoba mlaa, ona ili on manje znaju o smrti i njenoj konanosti. A to stariji biva i to vie smrti vidi shvati da pokuaj samoubistva koji zavri smru stvarno jeste konana odluka. Kao to je moj drugar koji radi sa suicidalnim mladim ljudima nedavno rekao, Neki klinci misle da je samoubistvo pomodni hir. Imaju veliki problem i kau, Mislim da u probati da se ubijem ove nedelje. Ako ne upali, probau neto drugo sledee nedelje. Sledee nedelje! Moj bi posao sada, u pisanju ove knjige bio, pre svega, da te ubedim da ono to izgleda kao brzo i lako reenje u stvari nije ni brzo ni lako. Samoubistvo je najee komplikovan, prljav posao koji stvara mnogo vie problema nego to ih reava. Istina je da ne mora biti lud da razmilja da se ubije ili ak moda i da to pokua, ali, izvini na ali, samoubistvo moe biti opasno po tvoje zdravlje.
16

POGLAVLJE 2 IDEJA KOJA UBIJA Ono o emu elim da ti priam u ovom poglavlju je, odakle ti, pre svega, ideja da sebi oduzme ivot. Ona nije samo uskoila u tvoju glavu jednog dana, ni od kuda. Ali, kako ne mogu da te pitam odakle ti ta zamisao, morau da dam sve od sebe da ti pomognem da to sam pronae. Zastani za trenutak i zapitaj se, Kada sam prvi put poeo da mislim o tome da se ubijem? Sada se zapitaj, Da li sam poznavao nekoga ko je umro izvrivi samoubistvo? Kako ljudska bia ue mnogo jedni od drugih, svi smo mi izloeni primerima koja postavljaju ljudi koje znamo, stranci, ili slavni ljudi. Uimo koju viljuku da uzmemo na formalnoj veeri tako to gledamo osobe pored sebe. Uimo ta da obuemo za igranku tako to gledamo ta drugi ljudi oblae kad idu na igranku. Veina nas nosi dugaku ili kratku kosu, zavisno od toga ta veina drugih ljudi naeg uzrasta radi sa kosom. Oni koji ive u Americi znaju da je Merlin Monro izvrila samoubistvo. Znamo da se knjievnik Ernest Hemingvej ubio. itamo o tome kako se ljudi stalno (samo)ubijaju. I ponekada pomislimo, Ako je neko kao to je Merlin

17

Monro, sa svom svojom lepotom i novcem i uspehom, mogla da se ubije, to ne bih i ja? Ili je moda neko u naoj porodici umro putem samoubistva. Ako je jedan od naa dva roditelja umro ubivi se, u tom sluaju bi se mogao zapitati, Ako tata vie nije mogao da izdri, zato bih ja? Ili je moda na najbolji drug umro ubivi se. Ili neko u koli. Ako pogledamo uokolo po svom rodnom gradu i ako itamo novine i gledamo novosti na TV, jedna stvar postaje vrlo oigledna: ljudi izvravaju samoubistva sve vreme. Iako to nije zabava, svuda oko nas ljudi vre atentate na sopstvene ivote. Za vreme koje ti je potrebno da proita ovaj mali odeljak, neko je negde u svetu umro ubivi se, a njih desetak je to pokualo. Prema Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji, samoubistvo je vodei uzrok prerane smrti. Procenjeno je da vie od jednog miliona ljudi umre putem samoubistva svake godine u svetu, ili vie od 2, 000 ljudi dnevno, a otprilike 80 meu njima su Amerikanci. ta nam to govori? Govori nam da dobijamo ideju da umremo putem samoubistva od nekoga. Nismo sasvim sami smislili to reenje. Teko da je samoubistvo nova ideja; ljudi su ga izvravali od kada postoje. I tako, ako smo na neki nain doli do ideje o reenju problema putem samoubistva, mora biti da smo je dobili od nekoga prijatelja, lana porodice, slavne osobe. Neko, negde, nam je pokazao da je samoubistvo neto to i mi moemo
18

uiniti. A kada nam je neko pokazao kako, nije li lake da krenemo tim istim putem? Istraivanje ove teme jasno kae: Kada se slavna osoba kao Merlin Monro ubije, broj samoubistava poraste. To je kao da su ljudi koji su smatrali da su njihovi problemi nereivi videli, iz Merilinog primera, da je samo-unitenje realna mogunost. Moda su rekli, Ako je bilo dovoljno dobro za Merlin, dovoljno je dobro i za mene. A kada se japanski idol tinejdera ubila skoivi u smrt, bar est tinejdera se takoe ubilo u razmaku od nekoliko dana. Neki su skoili, a veina je ostavila beleku ukazujui da su se ravnali njenim primerom. Ista se stvar odigrava blie kui. Kada se jedno ili dvoje klinaca u koli ubije, vea je verovatnoa da e se jo vie klinaca ubiti. A ako neko u porodici umre putem samoubistva, vea je verovatnoa da e preostali lanovi umreti na isti nain. Tano ili pogreno, ali svi mi uimo putem primera. Jedan suicidalan ovek sa kojim sam radio bio je vrlo ozbiljan po pitanju okonanja sopstvenog ivota. Njegova je supruga imala avanturu sa drugima ovekom, deca su bila problematina, a ni njegov posao nije cvetao. Upitao sam ga odakle mu ideja da oduzme sebi ivot. Pa, rekao je, oboje mojih roditelja poinilo je samoubistvo. Nikada do tada nisam upoznao oveka iji su se i majka i otac ubili. Ali sam znao da ta god da sam mu rekao o tome
19

zato bi trebalo da nastavi da ivi, bilo bi suprotstavljeno najmonijim i najuticajnijim ljudima u njegovom ivotu, majci i ocu. Bilo mi je samo pet godina kada su oni to uradili, rekao je. Tako da ne verujem da me to previe optereivalo. Ali, naravno da jeste. Tokom naih susreta priao mi je da svaki put kada bi se u ivotu suoio sa tekim problemom, ideja o samoubistvu bi se uvlaila u njegovu glavu, skoro protiv njegove volje. Bilo je to kao da, uprkos obeanja da se nikada nee ubiti kao njegovi roditelji, nije mogao da zaustavi misli o tome. I sada, kada je njegov ivot iao nizbrdo, vie nije mogao a da na to ne misli. Tako, na neki nain, ovaj ovek stvarno nije imao anse da izbegne razmiljanje o samoubistvu. Ono je bilo prisutno od njegovih prvih seanja. To je bilo kao da su mu roditelji dali neki uasni poklon. Pokazali su mu da, kada ivot postane nepodnoljiv, to je ono to treba da uradi. Zato mi je potrebno da te pitam jo jednom, odakle ti ideja da uzme sebi ivot? Nije li ti neko ko ti je bio blizak, pokazao put? Nisu li ti roditelj, ili baka ili deda, ili ujak ili ujna ili prijatelj, dali primer?

20

Ili si uporedio svoj oaj sa nekim ljudima za koje si verovao da ih poznaje i odluio da, ako je samoubistvo bilo dovoljno dobro za njih, dovoljno je dobro i za tebe? Ako si odgovorio sa da, uputiu ti jedno jednostavno pitanje: Da li su tvoj ivot, tvoj problem, tvoj bol potpuno isti kao njihovi? Da li si ti identina osoba u identinoj krizi? Mislim da tvoj odgovor mora biti ne. Jer, svialo ti se to ili ne, mi smo svi potpuno odvojena, potpuno razliita, potpuno jedinstvena ljudska bia. Nikada pre nije postojao niko isti kao to smo mi na ovoj naoj planeti, i nikada nee biti niko isti kao to smo mi ni ubudue. Koliko god se mi moda sebi ne dopadali ili koliko god se kajali zbog onoga to smo uinili ili postali, mi smo jedinstvena-vrsta-osobani nalik onima koje e ovaj svet ikada videti. I budui da smo tako jedinstvena stvorenja, zar ne bi trebalo da donosimo svoje sopstvene, jedinstvene odluke?

POGLAVLJE 3 ZAR NEMAM PRAVO DA UMREM? Mnoge suicidalne osobe sa kojima sam radio postavljale su mi ovo pitanje i, iskreno, nemam dovoljno dobar odgovor. Na neki nain mi je drago to ga nemam. Ali, poto mogu da zamislim kako postavlja sebi to isto pitanje, podeliu s tobom ono to sam govorio drugima.
21

Prvo, nije na meni, psihologu, da kaem da li ima pravo da umre. Ne postoji nita u mojoj obuci ili kolovanju ili linom iskustvu to mi daje specijalno znanje o toj temi. Ja nisam svetenik ili pop ili bilo koja vrsta crkvenog autoriteta. Ja nisam sudija. Ja sam obuen da spaavam ivote, ne da pomaem ljudima da ih okonaju. Sa legalne take gledita mislim da mogu da pruim delimian odgovor: Ne, nema apsolutno pravo da se ubije. U ovom trenutku u istoriji, u Americi i veini drugih zemalja, jo uvek je protivzakonito pokuati samoubistvo, i ako ga pokua, mogu da slede neprijatne legalne posledice. Iako se to retko deava, ne tako davno su ljudi zavravali u zatvoru zbog pokuaja da se ubiju. Ali, u nekoliko zadnjih dekada samoubistvo se sve manje smatra zloinom, a sve vie simptom da neto oajniki nije u redu sa ljudima koji ga pokuavaju i da bi, u koliko bi dobili pomo, odustali od ideje da se ubiju i nastavili da ive. Iskreno, postoji velika zbrka oko ovog prava-na-umiranje. Na jednom su kraju oni ljudi koji se zalau da niko nema prava da umre ni pod kojim okolnostima, a na drugom kraju su oni koji kau da svi mi imamo pravo da umremo u bilo koje vreme mi sami odredimo, ukljuujui i putem samoubistva. Vei deo ove prava-na-umiranje debate vrti se oko teme da li osoba koja je terminalno bolesna ili vrlo stara i bolesna, i kod koje se ne oekuje poboljanje primenom nekad vrlo

22

bolnog leenja, ima prava da odbije medicinsko leenje i/ili zatrai medicinsku pomo da umre. Postoje grupe ljudi organizovane u podravanju legalizacije koja bi dozvolila dostojanstvenu smrt uz lekarsku asistenciju za one koji su terminalno bolesni. A postoje i oni koji se protive bilo kom obliku samo-ili od drugihpodpomognutog samoubistva, ni pod kojim okolnostima. Iako se neko moda nee sloiti, meni izgleda da su ciljevi obe grupe humani i niko, koliko znam, ne zahteva pravo na samoubistvo za one koji su mladi i zdravi. Mogue da se, ako bi svi mogli da dobijemo pristojno leenje i negu, kao i dobro razvijenu kontrolu bola na kraju ivota, ova debata ne bi ni vodila. U koliko nisi dobio vest da si terminalno bolestan i da e umreti u skoroj budunosti, ja u pretpostaviti da razmilja o samoubistvu iz drugaijih razloga. Moda se pita, ta se dogaa ako pokuam da se ubijem i ne uspem? Svaka drava i veina zemalja ima neku vrstu zakona o prisilnom leenju to omoguava sudiji da te, na osnovu profesionalnih dokaza, smesti u bolnicu radi leenja, i da te sprei od daljih pokuaja da se ubije. Vlada mora da dokae da si mentalno bolestan i da ti je zbog toga potrebno leenje, ali ona generalno moe ovo da uradi i bez svih tih peripetija. Ti gubi, iako privremeno, svoja graanska prava u koliko se ovo dogodi.

23

Kao to smo ve napomenuli, dok je veina ljudi koji umru putem samoubistva depresivna i pati od modanog poremeaja, ne mora biti psihotian da bi oduzeo sebi ivot. U stvari, veina ljudi koja umre putem samoubistva ni nisu u legalnom smislu nenormalni. Tako, izgleda da, imamo vrlo interesantan problem. Kako bi te spreili da se ubije doktori kao to sam ja e se pojaviti na sudu i rei da zbog mentalne bolesti predstavlja opasnost za druge i da ti je potrebno leenje. Ali ovo je udan deo mogue je da, kroz nekoliko sati do nekoliko dana, ustane jedno jutro i kae, Odluio sam da se ipak ne ubijem. I ako nas ubedi da misli ono to si rekao, moe da napusti bolnicu i ode kui. Pitanje: Da li si sada potpuno izleen od svoje takozvane mentalne bolesti? Oigledno ne, poto su velike anse da nikada nisi ni bio mentalno bolestan, pre svega. Ali ovo nikako ne znai da moda nisi depresivan ili ljut ili u veoj ivotnoj krizi, i da ti nije potrebno savetovanje i/ili psihoterapija. Biti zadran u bolnici zbog suicidalnih misli ili posle pokuaja oduzimanja ivota samo znai da si, po miljenju ljudi kao to sam ja, bio do te mere konfuzan ili van ravnotee ili neraspoloen da je bar u to vreme postojala opasnost da donese vrlo lou odluku. Tako ima sva prava da pita da, ako nisi lud, zato je onda razmiljanje o samoubistvu simptom i, ako je simptom, ega je simptom?
24

Kao to sam rekao, ne verujem da mora biti mentalno bolestan da bi mislio da se ubije. Istraivanje je pokazalo da veina ljudi razmatra ideju o samoubistvu u nekom trenutku svog ivota, pri emu je to razmatranje vrlo ozbiljnomoda kao i tvoje. A to su sve normalni ljudi, ba kao i ti. Priao sam sa mnogo ljudi koji su ozbiljno razmiljali da se ubiju. Neki su rekli da mora da su u to vreme, kada su mislili o tome, bili privremeno nenormalni. Moda je to dovoljno dobro objanjenje, bar koliko nam je za sada i potrebno. Hajde da za trenutak prihvatimo injenicu da, u ovom trenutku, u Americi i veini civilizovanih zemalja, nije u redu ubiti se i da, ako pokua, moe izgubiti svoju slobodu bar samo na nekoliko dana. Ljudi koji imaju autoritet da pokuaju da te zaustave od umiranju putem samoubistva su ljudi kao ja: psiholozi, psihijatri, socijalni radnici, sestre, lekari i sve vrste specijalista za mentalno zdravlje i leenje od zavisnosti od droga i alkohola. Policija ima svoje odgovornosti takodje. Svi se ti profesionalci, u nedostatku boljeg izraza, zovu 'sistem mentalnog zdravlja'. I to je sistem, bez obzira koliko bio dobar ili lo, sa kojim e doi u kontakt ako pokua da se ubije (ne uspe ti) i, ako te otkriju. A ako ti uspe da umre od sopstvene ruke mislim da ti je poznato koji sistem e se pobrinuti o tvojim ostatcima. Evo rei upozorenja: Iz mnogo razloga, s kojima te ne bi gnjavio, ne moe uvek raunati da e sistem reagovati
25

savreno. Ako pokua da oduzme sopstveni ivot i ne uspe, razmisli o ovome: ponekada policija istrauje i preduzima mere koje smatra neophodnim. Mogu te odvesti u bolnicu, a i ne moraju. Mogu te pustiti, u koliko im obea da vie nee pokuati da se ubije. Mogu te ak odvesti i u zatvor, naroito ako si doveo u opasnost jo nekoga pri svom pokuaju. Ako ode sam ili te u bolnicu odvede prijatelj ili porodica ili policija, nekada e ti doktori pruiti potrebnu pomo i pustiti te kui. Nekada e te primiti na psihijatrijsko odelenje. Ili, ako nemaju psihijatrijsko odelenje, mogu srediti da te poalju u dravnu mentalnu bolnicu. Zavisi od bolnice i od toga kako sistem funkcionie u tvom gradu ili okrugu. Ponekada, ako doktori smatraju da ti je potrebna bolnika nega, a ti nisi spreman da pristane dobrovoljno, oni e te smestiti na psihijatriju ak iako ti to ne eli. Kao to sam pomenuo, veina vlada ima zakone koji im to odobravaju. I, kao to rekoh, moe izgubiti svoju slobodu, bar na neko vreme. To to sam esto koristio to ponekad je stoga to, uprkos zakonima osmiljenim da spree samoubistvo, oni se nee sprovoditi na tano isti nain od jednog mesta do drugog ili ak od jednog dana do drugog. Ljudi u sistemu psiholozi, psihijatri, ljudi iz hitne pomoi, policajci i policajke, itd, -svi imaju razliita miljenja o ljudima koji nameravaju da se ubiju. Neki od njih, da budem iskren, ne vole ljude koji

26

pokuavaju da sebi oduzmu ivot. Neki bi da to uradi i da se s tim ve jednom zavri. Neki ljudi (a ovo ne bi trebalo da je novost za tebe) ne daju pet para da li e iveti ili umreti. uo sam neke od njih kako kau, Uradie to pre ili kasnije, pa to bi se potresao? Moja poenta je sledea: Pokuavati samoubistvo je riskantan posao. I ne mislim da je ovo to sam rekao ala. Postoji jedna stvar u koju moe biti siguran; ako pokua atentat na sopstveni ivot i odgovarajui autoritet to sazna, oni e preduzeti neku akciju. Ako veruju da si siguran to se tie umiranja putem samoubistva, oni e preduzeti sve mogue legalne mere da te spree. Tvoji razlozi zbog kojih eli da umre, ak iako tebi deluju sasvim opravdano, tu nee nita promeniti. Tano ili ne, morae da posmatra to s nae take gledita. Ako istinski verujemo da predstavlja opasnost po sebe, jednostavno neemo prihvatiti tvoje obeanje da nee ponovo pokuati da se povredi. Mi te moda ne poznajemo, ali bar znamo da si blisko ljudsko bie koje je tako gadno izpovreivano da ne eli vie da ivi. A ako ovo znamo, neemo sedeti skrtenih ruku i ne initi nita. Takoe je potrebno da te upozorim da se ak ni svi profesionalci iz oblasti mentalnog zdravlja ne slau oko
27

toga koje akcije treba preduzeti kako bi se spreila suicidalna osoba u izvrenju svojih pretnji. Neki profesionalci veruju da je svaka osoba, do god nije oigledno nenormalna, odgovorna za ivljenje i umiranje. I tako, ako bi naleteo na jednog od ovakvih profesionalaca, on ili ona se moda ne bi mnogo trudili oko tvog spaavanja ili smetanja u bolnicu. On ili ona se ne moraju slagati sa tobom oko prava da umre kada si sam tako izabrao, ali e, poto je to tvoj izbor, morati da uzme svu odgovornost za svoju sopstvenu smrt. Ali velika veina profesionalnih pomagaa smatra svaki suicidalni pokuaj ili pretnju vrlo ozbiljnim i uradie sve to smatraju neophodnim kako bi te spreili. Ako ima sree, sree profesionalce kojima je stvarno stalo. Trebalo bi jo da zna da doktori i psiholozi i bolnice i centri za mentalno zdravlje bivaju stalno tueni zbog greaka koji prave sa suicidalnim ljudima. Ako znaju da je neko suicidalan, a ne preduzmu sve mere predostronosti, ukljuujui hospitalizaciju osobe protiv njene volje, i u koliko se ta osoba ubije, oni podleu krivinoj tubi. Tako veina nas preduzima konstruktivne mere kada se sretnemo sa suicidalnom osobom; stavimo je pod klju. Da li je ovo uvek za njihovo dobro ili za nae dobro, ne mogu rei verovatno je po malo od oba. Zato, hajde da se, za sada, sloimo oko neega. Hajde da se sloimo da ak iako je samoubistvo protiv graanskih zakona jedne zemlje i protiv onoga u ta Bog veruje i protiv

28

onoga u ta prijatelji i porodica veruju, i ti i ja znamo da ipak moe da se ubije. Ako zaista eli da okona svoj ivot, ti to moe. Ja te ne mogu zaustaviti, tvoji te prijatelji ne mogu zaustaviti, tvoji roditelji te ne mogu zaustaviti i policija te ne moe zaustaviti. ak iako te smeste u bolnicu na nekoliko dana ili nekoliko nedelja, ti uvek moe da prestane da pria o samoubistvu i obea doktorima da to nee uraditi i onda, kada te otpuste iz bolnice, moe se ubiti. I tako, i ti i ja, oboje neto znamo. Znamo da kada doemo do same sutine, postoji samo jedna osoba koja moe da odlui da li e iveti ili umreti. A to nisam ja. Tano? Tano.

POGLAVLJE 4 DA LI SI APSOLUTNO SIGURAN? Kada sam rekao prijatelju da piem ovu knjigu on mi je rekao, Pa, predpostavljam da sve dok je itaju ipak nisu doneli konanu odluku da umru. I tako, poto jo uvek imam tvoju panju, pretpostaviu da nisi jo uvek doneo konanu odluku. Ili moda ak iako jesi, voljan si da je ponovo razmotri. Kao to je nekada neko rekao o osobi koja je zaista i konano i jednom-za-navek reila da se ubije, Umro je pre deset minuta.

29

Ono emu se nadam u tvom sluaju, u ovom trenutku, je da jo uvek nisi siguran po pitanju sopstvenog ivota. I poto sam razgovarao sa stotinama suicidalnih ljudi, mogu da napravim prilino dobru procenu da ti, ak i u svojim najmranijim trenucima, ostaje rastrgnut izmeu okonanja ivota i pokuaja da nastavi da ivi. To je kao to i treba da bude i, iako ti moda ne pomae da se oseti bolje, skoro svi ljudi koji razmiljaju da se ubiju ostaju nesigurni po pitanju oduzimanja sopstvenog ivota- ak i do trenutka kada naprave pokuaj. Jo uvek pamtim intervju sa enom koja je skoila sa mosta u brzu reku i preivela. Bila je u kinom mantilu, jer, kako je sama rekla, Nisam elela da se pokvasim. Ako bih mogao da napravim jo jednu pretpostavku o tome to se dogaa u tvojoj glavi i tvom srcu, to je slino kao da vodi dug i teak razgovor sam sa sobom o tome da li da ivi ili da umre. U psihologiji mi to zovemo ambivalencijom. Ambivalencija jednostavno znai da se osoba bori sa odlukom, ispitujui pozitivne i negativne aspekte jednog ili drugog ina, i pokuava da predvidi najbolji mogui ishod. To znai imati dva suprotna oseanja u isto vreme eli da uini neto i ne eli to da uini. Ponekada umiranje izgleda kao najbolja stvar, ponekada iveti izgleda kao najbolja stvar. Ova ambivalencija se, kao to dobro zna, uasno teko podnosi. To je nestalna ravnotea izmeu ivota i smrti, a razmiljanje o tome ti

30

pije svu energiju. Ambivalencija dolazi i odlazi, kao zubobolja. Ne elim da ti dajem lekcije iz psihologije ambivalencije, ili iz onoga to ona znai, ve elim da zna da je biti nesiguran u odluku da se ubije savreno prirodno i da je ak, iako moda osea kako te izluuje to to govori sam sa sobom o oduzimanju sopstvenog ivota, takav samogovor neophodan, moda najbitniji. Ono to me najvie zabrinjava kad je u pitanju tvoja ambivalencija je to to izgleda kao da je tvoja elja da ivi na jednoj strani vrlo tanano izbalansirane e vage, a tvoja elja da umre na drugoj. Obe snane elje su u ravnotei tako da niko od nas ne zna, ta je potrebno da kantar prevagne na jednu ili drugu stranu. Bio bih zabrinut za tebe ako, na primer, pismo koje si oekivao, danas ne stigne. Takvo razoarenje, iako samo po sebi vrlo malo, moe uiniti da kantar prevagne u negativnu stranu. S druge strane, taj telefonski poziv od nekoga koga voli moe stii veeras, pretegnuvi vagu u drugom pravcu, i sve preokrenuti na bolje. To je ono to je zastraujue kod ambivalencije, taj in osetljive ravnotee koju moda proivljava. Meni se ini da je svako ko je u nekom trenutku pomiljao na samoubistvo, jai zbog toga to je o tome mislio. On ili ona su prouili opciju smrti i odluili, poto su dobro izvagali stvari, da bez obzira kako teak ivot bio, ipak je vredan ivljenja. Kao to mi je jedan mladi rekao,
31

 Jednom sam pomislio na o samoubistvo, ak sam napunio pitolj. Ali sam shvatio da sam prevelika kukavica da bih povukao obara. Kukavica? upitao sam ga. Pa, valda me tada bilo strah da umrem; rekao je. Iako se sada ne plaim smrti. Najzad, gledao sam smrti u oi. Mogue da, sve dok ne pogledamo smrti pravo u oi, ni ne moemo da ivimo ivot kako valja. A mogue da smo, poto to uinimo, i spremniji za njega. Mogue da samo poto se pribliimo smrti, moemo da se pribliimo ivotu. Meni to tako izgleda. Mogao bi da gleda na svoju ambivalenciju ovako: poto niko od nas nikada nije bio mrtav, lake je biti negativan po pitanju ivota (neto to nam je poznato), nego biti pozitivan kad je smrt u pitanju (neto o emu nita ne znamo). I tek onda kada se suoimo sa sopstvenom smru, smrt nam zapravo oduzima nadu da je ona bolja. Postoji pria o oveku koji je skoio u reku da se ubije, ali nije uspeo. Dok se borio sa vodenom strujom, policajac mu baci ue da bi se spasao. ovek odbije da uzme ue. Tada policajac izvadi pitolj i uperi ga u oveka, pretei da ga upuca. ovek, suoen sa mnogo izvesnijom smru i njenom istinskom negativnou, zgrabi ue. Moe ti biti od pomoi da zna da na svaku osobu koja je odluila i ne dvoumi se da oduzme svoj ivot, dolazi na
32

desetine vie onih, slinih tebi, koji ostaju nesigurni, kolebljivi i neodluni. Da si sa mnom u mojoj kancelariji, nadam se, da bi se tako oseao. Nadam se da bi nas dvoje imali hrabrosti da pogledamo smrti ravno u oi i da se ne bi plaili da o tome priamo. Jer, ako bi to mogli, moda bi poeli da shvatamo da je umiranje neto to nas sve eka jednog dana, i da pria o tome moe da nam pomogne da bolje razumemo ivot, i ta moemo da uradimo sa danima koji nam preostaju. Kockanje sa smru najopasnija igra Kada smo ophrvani bolovima i problemima oko donoenja odluke o ivotu i smrti, ponekada flertujemo sa smru. Igramo se sa smru. inimo stvari koje nas mogu ubiti, ali ne uzimamo punu odgovornost za ono to se moe dogoditi. Sebi kaemo, Ako umrem, ta je tu je. Ili, Ako preivim, predpostavljam da mi nije sueno da umrem ovog puta. To je kao bacanje fatalnog novia-glava, ja ivim; pismo, umirem. Seam se mladog oveka po imenu Do koji je vozio kola najbre mogue du zavojitog planinskog puta. Bio je ljut i povreen to ga je devojka ostavila zbog nekog drugog. Razmiljao je da bi mu bilo bolje da je mrtav. Klizao se po krivinama i jedva uspevao da izbegne one koji su dolazili iz suprotnog smera i, najzad se slupao. Kola su bila smrskana, ali je on preiveo. Kada sam posetio Doa u bolnici, rekao je, da je mogue da je bio suicidalan. Da li si eleo da umre? pitao sam ga. Ne znam. Predpostavljam da jesam.
33

Da li sada eli da umre? Naravno da ne; ree Do. Bilo je glupo. Sada e mi poveati rate osiguranja. Zatim se nasmejao i rekao da je bio siguran da je prikopao svoj pojas pre nego to se uputio ka planinama, ..za svaki sluaj. To je ambivalencija. Iako sam rekao da ne morate biti ludi da bi mislili o tome da se ubijete, to se mene tie, ovaj nain kockanja sa smru jeste ludost. To je kao kad osoba napuni revolver sa samo jednim metkom, obrne cilindar, okrene nian ka svojoj glavi i povue obara. To je kao kada se kae, ne znam da li stvarno elim da umrem, ali dau smrti ansu. Ili, kao kad osoba uzima punu aku tableta za spavanje iako ne zna da li je njihov broj dovoljan da obavi stvar. Osoba e se moda probuditi, ali moda i nee. Ona/on e prepustiti stvar sudbini. Za mene su to uasna kockanja i, ak iako znam koliko neko moe ne eleti da ivi, prepustiti svoj jedini ivot sluajnosti moe biti najgore mogue reenje. (govoriu vie u poglavljima koja slede o tome ta se moe dogoditi u koliko ti ne uspe da se ubije). Ne biti siguran u to da eli da umre sasvim je u redu i normalno za ljude koji su u suicidalnoj krizi, i ne elim da i jednog trenutka pomisli da e ova neodlunost mirno proi
34

za jedan do dva dana. Ali, ona ipak proe. Mnogi ljudi u ovim oajnikim asovima ambivalencije oseaju kao da vreme stoji ili jedva prolazi. To je kao da se ostatak sveta kree normalnom brzinom, ali se za tebe vreme nasukalo i stalo. I sve dok se stvari ne promene, bilo bi korisno da zna da su ono to ti proivljava iskusili i drugi ljudi koji su se oseali i mislili kao ti. To je jednostavno tako. elim da bude svestan jo jedne stvari: suicidalne logike. Kada se nae zarobljen u oseanju da nema gde da krene i zaglibljen u ambivalenciji oko ivota i smrti, moe ti se initi da razmilja sasvim jasno. Velika je verovatnoa da nije tako. Velika je verovatnoa da si depresivan, a depresivni ljudi ponekada ne misle sasvim jasno ili sasvim dobro. (Pisao sam o tome u poglavlju koje sledi). Pogledaj ovu misao: Ili e se moj ivot popraviti, ili u se ubiti. Ako ti ovakav nain miljenja zvui poznato, zapitaj se, da li je ovo jedini nain na koji se stvari mogu odigrati, ili A ili B? Ako odgovori sa da, to znai da si se zaglibio u vrsti jednosmerne logike. A ta je opasna. Samo za trenutak u se sloiti s tobom da se moda tvoj ivot nee poboljati, da e stvari nastaviti da budu jadne i beznadene i da e, ako si depresivan, tvoja depresija trajati zauvek. Opcija A, tvoj ivot se poboljava, nije u igri. Pitanje: Da li stvarno mora da se opredeli za opciju B i ubije se?
35

Odgovor: Pa, ne nuno. Uvek postoji opcija C. Sa opcijom C mogao bi, na primer, da ostane i dalje depresivan i jadan. Ljudi to rade sve vreme. Ono to je nelogino u suicidalnom miljenju je da sebi daje samo dva naina da se nosi sa svojim problemima gore ili dole, ivot ili smrt. Mogue da nisi razmiljao o opciji C, da jednostavno nastavi da bude jadan. Upamti, jedina osoba koja kae da se, ako ivot ne krene na bolje, mora ubiti, si ti. Evo jo jednog pareta suicidalne logike. Mi ga zovemo kruna/cirkularna logika. Ovaj razgovor-u-glavi ide ovako: Ubiu se. Zato? Zato to su moji problemi nereivi. Kako zna da su ti problemi nereivi? Ne budi kreten! Kada bi se moji problemi mogli reiti, zar misli da bi bio na ivici da se ubijem? Ovakva vrsta logike lii na situaciju u kojoj kao da ti je jedna cipela prikucana za pod, a tri punom brzinom: to bre ide, omamljeniji postaje. Nikada ti ne padne na
36

pamet da sedne, odvee cipele, skine ih i krene bosonog u nekom drugom pravcu. Ponekada je dovoljno porazgovarati sa nekim, osim sa samim sobom, kako bi izaao iz te krune logike; sa nekim ko je izvan, a moe da zaviri unutra. Znam da ti ovakvi primeri suicidalne logike nisu od velike pomoi i da, od svih stvari koje ti mogu popraviti situaciju ili raspoloenje, najmanje korisna stvar, rekao bih, je neto kao, Razvedri se, ima sve to ti je u ivotu potrebno! Zato to i neu rei. Ali, elim da zna da, ako dozvoli nekim prosenim osobama da znaju da razmilja o tome da se ubije, ova razvedri se poruka je velikim delom ono to moe od njih uti. To je njihov logiki dokaz kojim uzvraaju na tvoj logiki dokaz. Njihov je dokaz podjednako uskogrud kao i tvoj. Na alost, kada ti se jednog dana ne bude ivelo, obe vrste logike nee vredeti ni prebijene pare. Postoji stari vic o nekome ko pokuava da oraspoloi depresivnu osobu i kae: Razvedri se, stvari bi mogle biti jo gore! Depresivna osoba se oraspoloi i, zasigurno, stvari krenu nagore. Zato te neu zavaravati da je jednostavno smisliti nain da se izae iz suicidalne krize i brzo okona ambivalencija koja te proganja. Najzad, moda si stigao do onog mesta
37

odakle si i krenuo da ozbiljno razmilja da se ubije posle duge, izgubljene bitke, bitke o kojoj ja nikada neu saznati. Razoarenja se mogu gomilati i mogue da se osea priteranim u oak smrti. Ili si moda doiveo gubitak i jednostavno ne moe da zamisli ivot bez tog gubitka. Bilo ta da je, jednom kada suicidalna kriza pone, ne pomae da ja (ili bilo ko drugi) kae, Bingo! Tvoja je kriza prola! S druge strane, elim da zna da ni jedna kriza ne traje veno, i da ne biti siguran to se umiranja tie je OK i normalno, sve dok stvari ne ponu da se menjaju. A, u koliko se prvo ne ubije, stvari E se promeniti nekada ak i na bolje.

POGLAVLJE 5 KORAK NAZAD, MOLIM Zbog naina na koji sam odabrao da piem ovu knjigu, napraviu jo jednu pretpostavku o tebi; pretpostaviu da, poto misli o samoubistvu, razmilja i o tome kako to da izvede. Pre ili kasnije, kada bilo ko od nas dospe u ovakvo stanje, poinjemo da smiljamo kako bi to mogli izvesti. Samoubistvo nije samo konana i trajna odluka, ve i konani kako-da projekat.
38

Ali poto ne mogu da pretpostavim koliko si daleko odmakao u svojim razmiljanjima, morau da pribegnem onome to sam nauio. Zamoliu te da zamisli da neto ini ne meni, ve sebi. Dozvoli mi, na tren, da te podrim. Nije lako ubiti ljudsko bie. ak iako namerava to sam da obavi, mora bar malice razmisliti kako to da obavi. Moja profesija ovu temu naziva metodom ili sredstvom. I kada radimo sa suicidalnom osobom, pitamo, Kako planira da oduzme sebi ivot? Ako osoba kae, Jo uvek ne znam, smatramo da je rizik mnogo manji nego ako osoba kae, sa 45to-kalibarskim automatskim pitoljem u petak popodne u tri sata. Kratko reeno, to je jasniji plan, vei je rizik od samoubistva. Obzirom da nikako ne mogu znati kakvu vrstu plana ti smilja, ili kakav ti je vremenski raspored, imam predlog koji moe zvuati malo uvrnuto. (Ako si oduvek smatrao da su psiholozi prilino uvrnuti, eto dokaza.) Ono to elim da te zamolim da uradi, bar za sada, je da napravi jedan mali korak unazad od odluke o samoubistvu. To ne znai da kasnije nee moi da nastavi tamo gde si stao, ali, za sada, ili bar za danas, napravi jedan mali korak nazad, dalje od ivice.

39

Moe da saspe u klozet sve te tablete koje si skupljao i pusti vodu, ili da da pitolj drugu, ili da izbaci ilete i otre predmete, ili da ne ode na visok most ili graevinu sve dok ne pokuava da o svemu dobro razmisli. Kratko reeno, radi ta god je potrebno da smanji prisustvo sredstava pomou kojih bi mogao da poeli da okona svoj ivot. Razlog to ovo traim od tebe je jednostavan: svakog od nas moe dovesti u iskuenje savrena mogunost. Znam da je, kada smo konfuzni ili nesreni ili ljuti, ak mnogo tee odoleti iskuenju, pa tako, ako sklonimo ono to nas dovodi u iskuenje van vidokruga ili van domaaja, to je kao da smo umetnuli neko vreme izmeu sebe i svojih impulsa. A kada jednom napravi ovaj korak unazad, ponekad moe sagledati stvari drugaije. Ponekada ne moe, ali ponekada e moi. Iz razgovora sa mnogim ljudima koji su pokuavali da se ubiju, znam da je, kada jednom suicidalna osoba stavi plan u pogon, ponekad vrlo teko da on ili ona zaustave njegovo napredovanje. ak sam imao prilike da ujem ljude kako kau da im je u zadnjem minutu pre nego to su pokuali da se ubiju, izgledalo kao da moraju da nastave i pokuaju. Na kraju krajeva, rekao je jedan od njih, Otiao sam predaleko da bih se mogao vratiti. Nikada nije prekasno da se vrati.

40

Moda bi pomoglo da misli o stvarima na sledei nain. Niko od nas nee napustiti ovaj svet iv. Sat otkucava svakom od nas. Nikada nije stvar u tome da li e umreti, ve je samo pitanje kako i kada. Ova izjava moda zvui malo jezivo, ali nije da ovde ne govorimo o ozbiljnim stvarima. Niko ne moe izbei taj posao umiranja. To nije kao to se komiar Vudi Alen jednom naalio, Ne plaim se umiranja...samo ne elim da budem prisutan kada se to desi. Ne. Umiranje je onaj sastanak koji niko ne moe da otkae. Mnogi su ljudi, koji razmiljaju o samoubistvu, odluili da, ako ve ne mogu kontrolisati nita u svom ivotu, mogu bar da kontroliu kako i kada sopstvenog umiranja. To oseanje uspostavljanja kontrole je dobro, vrlo slino kao kada ste prvi put uili da vozite bicikl bez pomonih tokia. A to oseanje da smo u kontroli nad sopstvenom sudbinom, vrlo nam je vano, toliko vano da mnogi ljudi koji oduzimaju sebi ivot ine to kako bi potvrdili da su, u stvari, u kontroli bar neega. Ali loa stvar s planovima za samoubistvo koji su stavljeni u pogon je da ponekada mogu preuzeti mo, mo nad kojom vlasnik gubi kontrolu. Samoubistvo moe biti konana veba iz line moi, ali nikada ne bi trebalo da postane obaveza. Jedna mlada majka, koju sam jednom poznavao, isplanirala je da se ubije istog dana kada je umrla njena erka. Njena
41

adolescentna erka umrla je od raka godinu dana ranije. Majin suprug je napustio i ona se oseala bedno i nesreno i nekoliko meseci je udela da umre. U svom razmiljanju o smrti donela je odluku da e za nju biti najbolje da umre istog dana kad i njena erka. A kako je taj dan odmicao i njen ivot se okrenuo nabolje, ona je sve manje i manje oseala potrebu da se ubije. Ali, obeala sam sebi da u to uiniti etrnaestog, rekla je. A obeanje je obeanje. Na svu sreu, nije ba bila toliko dobra u odravanju obeanja da ne bi mogla da prekri bar ovo. Ima jo neto u ovoj prii. U planu ove ene da okona svoj ivot, ona je dala obeanje svojoj mrtvoj erki da e joj se pridruiti etrnaestog. Kada smo o tome razgovarali, ispostavilo se da, kada se ova gospoa stavila u poloaj svoje erke, njena erka, u stvari, nije elela da majka umre. Osloboena ovog tereta, ena je bila u stanju da napravi drugaiju vrstu obeanja. Molim te da shvati da te ja ne nagovaram da odustane od planova da umre ili od svojih misli o tome kako da umre. To bi bilo glupo s moje strane. Ja ne mogu da kontroliem tvoje misli niti bilo ko drugi moe. Sve to traim od tebe je da malo pomogne, da sebi malo prostora za disanje i malo vremena da o stvarima dobro porazmisli. Negde u nastavku ove knjige moda e naii na neto to e ti pomoi da se predomisli. Ili, u sledeih nekoliko sati ili dana ili nedelja, moe se dogoditi neto to nisi oekivao, neto to e ti dati razlog da ivi. Zato, za svoje dobro, molim te, napravi korak unazad.
42

POGLAVLJE 6 BUBA U OLJI Sada kada smo proveli neto vie vremena zajedno, elim da, u sledeih nekoliko poglavlja, sa mnom malo istrauje. elim da zamisli, samo za trenutak, da si u poslednjih nekoliko nedelja ili meseci bio kao buba zarobljena na dnu olje. Kako si dospeo u olju, ne znam. Nain izlaska iz olje bie, najverovatnije, rezultat neega to e uraditi, ili to e ti neko pomoi da uradi. A, moda ti ja mogu malice pomoi. Ideja o bubi-u-olji nije moja, dobio sam je od jednog psihologa koji je imao obiaj da u svojim predavanjima koristi primer bube zarobljene u olji kako bi ilustrovao problem s kojim se svi suoavamo s vremena na vreme: naime, kada se jednom naemo zaglibljeni u jednoj situaciji, nae odluke su ograniene onim to vidimo. Ili bismo okolo-naokolo po dnu olje i, poto ne bi mogli da vidimo izlaz, odluili bismo da je svaka nada izgubljena i da smo zaglibljeni zanavek. Penjali bismo se, ali bi skliznuli nazad. Sve to bi pokuali bi propalo. I tada, ubeeni da nam ne preostaje nikakav izlaz, postali bi depresivni i bespomoni i beznadeni i, ponekada, suicidalni.

43

I, iako su ljudska bia drugaija od buba, nisam tako siguran da, kada doe do toga da se izae iz olje u kojoj smo se nali, ne uradimo nita bolje. Kada se jednom naemo u odreenim problemima, nisam tako siguran da ba svi mogu da smisle nain da iz njih izaubar ne sami samciti. U jutronjim novinama itam izvetaj o farmeru koji se ubio. Ostavio je iza sebe enu i porodicu. Vei deo ivota bio je uspean ovek, ali sada, sa opadanjem cena stoke i ita, suoavao se sa ogromnim dugovima koje nije mogao da plati. Nasledio je farmu od svog oca i oseao, moemo samo da nagaamo, da izgubiti farmu znai izgubiti sve. I tako, dobrog zdravlja, jo uvek mlad, ali bez sumnje depresivan, on se ubio. Dok itam ovu priu mislim na bubu u olji. Vidim ovog oveka zarobljenog u situaciji iz koje ne vidi izlaz. I kada ponovo proitam priu, jasno mi je da farmer nije mogao da pria sa enom ili sa prijateljima o tome kako je zaglibljen u olji. Svi su bili okirani njegovim samoubistvom. Tako sam zakljuio da su oni koji su ga poznavali i voleli mogli biti okirani samo ako im nikada nije rekao o tome u kojoj se meri zarobljenim i depresivnim oseao. A bar iz prie, uinilo mi se da se ubio a da nije potraio neko drugo mogue reenje, drugi mogui nain da izae iz olje. Jednom reju, drao je svoje probleme u sebi i umro netaknutog dostojanstva.

44

Moda ti, kao ja, misli da je tragedija da se ovek moe ubiti jer ne moe da plati dug. Moda misli da bi ti, kada bi se naao u njegovoj koi, uradio neto drugo. Prodao farmu i zapoeo neki posao? Preselio se u Kaliforniju i postao umetnik? Vratio se na studije i postao inenjer? Moemo samo da nagaamo ta bi sve on mogao da uini sa godinama koje su bile pred njim. Ali u jedno sam siguran; dok god bilo ko od nas uzima samo na svoja plea da reava problem, ostae ogranien u tome koliko ga uspeno moe reiti. Zamisli zajedno sa mnom, ako hoe, da ti i ja idemo na put na daleku planetu. Rezervisali smo let i kreemo sledeeg utorka. Ostalo nam je nekoliko dana da se spakujemo, a ljudi zadueni za let rekli su nam da moramo biti spremni za tri dana. Dok e hrana i voda biti obezbeeni, svako od nas sme poneti samo deset stvari. Biemo odsutni sa planete zemlje godinu dana. ta e biti na prvi korak? Da li e, na primer, svako otii svojoj kui, ispisati deset stvari koje bi najvie voleo da ima na takvom jednom putu i spakovati ih? Ili, emo odrali sastanak i zajedniki odluiti kojih dvadeset stvari moemo zajedno poneti? Odgovor je oigledan svakom onom ko je ikada uestvovao u ovakvoj igrici. Jednom reju, ne bi eleo da krene na put na daleku planetu sa dve gitare, dva televizora, i dve iste knjige. Radije bi da radimo skupa i zajedno napravimo
45

mnogo bolju listu, listu gde nema preklapanja i listu koja svakom od nas obezbeuje mnogo vie stvari koje bi voleli da ponesemo na takvo jedno putovanje. Moja poenta je u ovome: u koliko misli da sam mora da rei sve probleme u ivotu, morao bi biti avolski pametan! Moje je iskustvo da ljudi (gde ubrajam i sebe) nisu ni blizu toliko pametni koliko ponekad misle da jesu. Smatramo da zato to su nae oi i ui i mozak u radnom stanju, da znamo ta da radimo u svim moguim situacijama u kojima nikada ranije nismo bili. Ali to nije tano. Svi smo mi kao bube u olji moemo da vidimo unutranjost olje, ali ne moemo da vidimo preko njene ivice. Ne vidimo ta je iza. A ono to ne vidimo, ne moemo ni da zamislimo da radimo. A postoji jo i pitanje informacija. Kao to sam rekao, moje je uverenje da svi mi donosimo najbolje odluke koje moemo obzirom na informacije koje su nam pri ruci kada ih donosimo. Na primer, ne sumnjam da je odluka da se umre putem samoubistva najbolja odluka na raspolaganju ljudima koji odluuju da to i urade. Oni su sve paljivo promislili, izvagali i, kada su pregledali sve dostupne podatke na kompjuterima u svojim glavama, samoubistvo je bio pravi odgovor.
46

Ali, ekaj! Da li su im bile dostupne sve informacije kako bi doneli odluku? Da li su, na primer, znali da je depresija kroz koju prolaze, izleiva i najverovatnije ogranienog trajanja? Da li su znali da se neko, tamo negde u budunosti njihovog ivota, mogao pojaviti da ih voli i pazi? Da li su znali da su, za samo nekoliko dana, stvari mogle da ponu da se menjaju na bolje, a da je njihova formula trebalo da sadri te promene? Ili su, kao i osoba u naoj svemirski-put igrici, jednostavno otili kui i spakovali deset stvari? Ja ne predlaem da je samoubistvo uvek glupa odluka, ve predlaem da moe biti neopoziva, i da bi, pre nego se odluimo da se ubijemo, trebalo da sebi damo malo vremena da bi saznali neto to moda nismo znali, neto to nam moe dati drugaiji vidik mogue ak i vidik preko ivice olje. Tako u ti, u sledeih nekoliko poglavlja, pruiti informacije koje moda nema. Ove informacije mogu i ne moraju da naprave neku razliku, ali u se opkladiti da hoe.

47

POGLAVLJE 7 USAMLJENOST U velikoj meri bi mi pomoglo da znam koliko ima godina. Jer da znam koliko ti je godina, znao bih mnogo bolje kako da razgovaramo o onome kroz ta prolazi. Ali poto to ne mogu da znam, obraau ti se kako najbolje znam, kao da si bilo kog uzrasta. Kod ponovnog pisanja ove knjige u elektronskoj formi napunio sam 62 godine i najverovatnije je da sam stariji od tebe. Budui da sam iveo toliko dugo, znam nekoliko stvari o tome kako je to biti deak, tinejder, student, vojnik, mlad oenjen ovek, otac, deda i, upravo sada, ovek sa manje godina ispred nego iza sebe. I, moda sam, ne kao ti, proveo hiljade dana u samoi. To je bilo uglavnom po mom izboru. Sada, u jesen svog ivota, moda znam nekoliko stvari o samoi koje ti ne zna. Kako sam blie sedamdesetoj nego dvadesetoj, moda bi mogao pokazati bar malo potovanja perspektivi jednog starca. Iskreno govorei, ne mogu ba tano da se setim kako je to biti mnogo mlai nego to sam danas. Ali se seam da sam, kada sam bio mlad, bio tupav, bez iskustva i impulzivan i ni blizu tako pametan kao to sam smatrao da jesam. To nije izvinjenje za ono to sam nekada bio, ve pre jedna iskrena izjava o sopstvenom ivotu viena iza ogledala razmiljanja. Poteno govorei, srean sam to sam stigao tako daleko.

48

Ako si mnogo mlai od mene, moda e pomisliti, ta mi ovaj starac moe smisleno rei o usamljenosti? Ili, ako si stariji od mene, moe pomisliti, ta mi ovaj balavac moe rei to i sam ve ne znam? Kako nisam ena, a ako si ti ensko, moe upitati, Kako mukarac moe znati ta usamljenost meni znai? Na sva gornja pitanja imam jednostavan odgovor: ne mogu poznavati tvoju usamljenost i neu se pretvarati. Ali zato to sam doao na ovaj svet sam, kao i ti, i to u ga napustiti sam, kao i ti, i zato to znam da smo svi mi doiveli usamljenost, zato mislim da mogu da podelim sa tobom neto od onoga to znam o usamljenosti. Usamljenost je, kada prestane da misli o njoj, univerzalno ljudsko iskustvo. Ona predstavlja ono neophodno stanje koje nam je svima zajedniko, i zbog ega moda moemo bolje da se razumemo. Svi smo mi zarobljeni u ivotnim statistikama. Zarobljeni smo u svom uzrastu, svojoj generaciji, svojoj rasi i svom polu. Dopadalo nam se ili ne, svi smo mi zatvorenici sopstvenog posebnog vremena i mesta i neoekivanih raanja. I sve dok smo zarobljenici onoga ko smo, prisilom smo ogranieni, i, budui da je tako, potpuno smo usamljeni u onome to znamo o ivotu. Nae vizije su ograniene, nae razumevanje drugih nesavreno. Na taj smo nain svi mi slepi i moramo da se sapliemo, nikad ne saznavi ta je zapravo ivot za onog drugog. Nema drugog naina.

49

Ja nikada neu znati kako je to biti siromaan i crn. Ja nikada neu znati kako je to odrastati u rezervatu ili dobijati pogrdne nazive zbog boje koe. Ja nikada neu znati kako je roditi se bogat i iveti u luksuzu. Ali, iako nikada neu znati sve ove stvari, to ne znai da ne mogu pokuati da ih razumem. Zato to nikada nisam doiveo ono to je drugo ljudsko bie doivelo, ne znai da ne mogu da nju ili njega potujem ili da se oseam na isti nain po pitanju ivotnih problema. Zato bih te upitao: postoji li neko negde ko je doiveo isto ono to si ti doiveo? Postoji li neko negde ko moe istinski znati tvoj bol kao to ga samo ti poznaje? Mislim da bi tvoj odgovor morao biti ne. Jer tako je to sa nama ljudima. Mi poznajemo sebe najbolje, one bliske nama prilino dobro, a strance uopte ne. Ali uprkos ovih ogranienja, veina nas ini sve to moe da razumemo jedni druge i, koliko god je mogue, nastojimo da uinimo sebe razumljivim. To je razlog zbog koga treba priati o usamljenosti. Ona je, na neki nain, zajednika veza meu nama. Svako od nas ima misli i oseanja koja drimo u sebi itavog ivota. Svako od nas ima svoje nade i strahove i snove koje emo, ak i kada ljudi koji su nam najblii, upitaju o njima, negirati. Zato hajde da priamo o usamljenosti. Usamljenost moe biti ubica. U svom najgorem obliku, ona je na neprijatelj broj jedan. Ti si je upoznao, ja sam je upoznao, svako ko je ikada zastao da razmisli o znaenju
50

sopstvenog ivota je upoznao. Ona predstavlja ono uasno oseanje da, u celoj vasioni ne postoji niko ko dovoljno brine da bi doao do nas i okonao nau usamljenost. To je ono to povreuje vie od ieg drugog. To je oseanje da nas niko ne eli, da nikoga nije stvarno briga da li uopte postojimo. Neu te zavaravati, usamljenost je ono sigurno mesto sa koga misli o samoubistvu mogu poeti da izviru. Zbog usamljenosti ljudi ponu da misle da je smrt bolja od ivota. Ne mogu biti usamljeniji ak i da sam mrtav, pa onda to da ne umrem? To je uasna logika samoubistva, roena u odgojena u usamljenosti. Kada si usamljen, moe pogledati oko sebi i videti, koliko god ti dobar ili lo vid bio, da drugi ne izgledaju usamljeni. I to je ta razlika izmeu onoga to vidi da drugi imaju a to ti nema, to ini usamljenost tako groznom. Poto ne mogu znati kolika je dubina tvog samovanja, moda neu biti u stanju da kaem neto to bi otklonilo neugodan oseaj usamljenosti od koje pati. Ali obzirom da znam da je usamljenost tako strano stanje, moda bi ti pomoglo da ti ispriam o onome to ja verujem da je usamljenost i to mislim da bi mogao da uradi sa njom. Biti sam nasuprot biti usamljen Ja, pre svega, verujem da postoji neka zbrka oko pojma usamljenosti. Biti sam ne znai i biti usamljen. Moe biti sam na vrhu planine, a ipak ne biti usamljen. Moe iveti u naseljenom gradi i biti okruen hiljadama ljudi, a ipak umirati od usamljenosti. Ili moe biti lan porodice i
51

provoditi sa ljudima itave dane i noi, a ipak, duboko u srcu, biti usamljen. Znai da nije stvar u tome gde si, ve kako si povezan sa ljudima oko sebe, kako pria sa njima, kako te oni uju i kako znaju o tebi; sve je to ono to ini razliku izmeu samoe i usamljenosti. Veina ljudi sa kojima sam radio nisu mogli da podnesu da budu sami. Oni su izjednaavali samou sa usamljenou. Govorili bi mi da, kada su sami sa sobom, poinju da se oseaju prazno i uplje i nekompletno, kao da im prisustvo drugih daje znaaj koji inae nemaju. inili bi oajnike stvari samo radi drutva drugih ljudi. Idem po barovima svake noi, rekla mi je jedna mlada ena, zato to ne mogu da podnesem da ostanem sama kod kue. Upitao sam je, da li ste sami sebi toliko loe drutvo? Netremice me gledala. Nisam mislila o tome na taj nain; rekla je. Predpostavljam da je to tano. to smo vie priali, shvatili smo da ona nikada nije mislila o sebi kao interesantnoj ili duhovitoj ili pametnoj. Imala je nisko miljenje o sebi i nije mogla da vidi zato bi neko poeleo da bude s njom, osim zbog seksa. Kratko reeno, nije sebe mnogo volela. I tako, kada bi bila sama, pravila bi drutvo nekome za koga nije ba mnogo marila. A kasnije se sa mnom smejala na to kako je nekada mislila da je bolje biti poeljan za seks, nego ne biti poeljan uopte. Ali, kao to vidi, to je zaarani krug. Nije volela neobavezni seks, ali kako joj je bilo potrebno da bude sa nekim bilo kim kao potvrdu da nije sama, ona je rtvovala svoje samopouzdanje i samo ga dodatno jo vie

52

snizila. Jer, kako bi sama rekla, samo sam loe stvari radila. Tako je bar jedan razlog za samou taj to sebe ne volimo. Ni na koji nain ti ne mogu pomoi da zavoli sebe. eleo bih da mogu. Ali tamo gde ja ne mogu, drugi bi mogli. Ili moda ti moe sebi pomoi. Sve to znam je da, do god ne pone da voli sebe, nee moi da napravi nikakav pomak i odnosu na usamljenost. Sve dok ne otkrije i ne spozna i ne prihvati da poseduje neke vrednosti, neku svrhu i neke dobre i pristojne kvalitete kao ljudsko bie, doivljavae samou kao uasan nain da se potroi vreme. Nekim usamljenim ljudima sam, pak, preporuivao da provedu neko vreme u osami. Znam da zvui aavo, ali pogledaj sluaj disk-dokeja. Ted je bio prezaposlen radio disk-dokej koji nikada nije propustio da se oglasi veselim, vedrim glasom. Imao je oboavaoce. Bio je dobro plaen i imao je devojku. Spolja gledano, njegov se ivot inio boanstvenim. A obratio mi se sa, kako je sam rekao, Mora da sam lud! Zato ste ludi? Zato to sam, bez obzira na to kakvim se ja Vama inio, uasno usamljen. Ne mogu da podnesem da nema ljudi oko mene. Oni su za mene kao vazduh koji diem. Ako ostanem sam, ak i na samo nekoliko minuta, poinjem da
53

paniim, kao da ne mogu da diem. Moja devojka i ja bi eleli da se uzmemo, ali oseam da nisam spreman. Kao da mi je previe potrebna. Kao da, ako bih je oenio, nikada vie ne bih mogao da budem bez nje. A to nije poteno prema njoj. to sam vie upoznavao Teda shvatao sam da je dozvolio sebi da postane bezvredan ovek. Bez oboavaoca i prijatelja i ljudi oko sebe da mu kau kako je pametan i bistar i zabavan, oseao se praznim i usamljenim. Nije nikada, kako se ispostavilo, proveo vreme sam sa sobom, ili pokuavajui da upozna i zavoli sebe. Negde duboko u njegovom mozgu, ini mi se da je zacrtao da su mu ljudi previe potrebni i da bi bez njih, verovao je, mogao da umre od usamljenosti. Koliko god mu to blesavo zvualo, predloio sam mu da izae iz kancelarije i ode u park preko puta ulice i odsedi jedan sat bez da pria sa bilo kim, osim sa samim sobom. Kada smo se sreli sledeeg puta, nasmejao se i rekao da nije uspeo. Da li ste ikada vodili razgovor sa patkom? Zatim je dodao, To je bio najdui sat koji sam proveo u svom ivotu. Do bola. A patke se ne smeju vicevima koje prosipate. Ali, efekat je bio dobar. Postepeno, provodei sve vie i vie vremena sam sa sobom, poeo je da shvata da moe preiveti bez da su ljudi stalno oko njega. Mogao je da die, razmilja o stvarima i sprijatelji se sa svojim sopstvenim mislima i oseanjima. Poeo je da osea da moe da usamljenosti kao to je nekada imao obiaj.
54

Pred kraj nae seanse, upitao sam Teda da li bi pokuao neto to nikada ranije nije inio, neto to bi mu dalo snage da ivi sam, a to bi trajalo jedan dan. I sama pomisao na to ga je uplaila. ta predlaete? pitao je. A ta Vi predlaete? rekao sam. Ted se zamislio za trenutak. Oduvek sam eleo da se otisnem kanuom niz brzu reku. Moda bih mogao to da uradim? Sam samcit? Postoji li neki drugi nain? Plaim se da ga nema, rekao sam. I tako je Ted iznajmio kanu i veslao po brzacima tri dana, sam samcit. Kada se vratio, likovao je. Preiveo je samou i nije se oseao usamljeno. Okonali smo nae seanse i, u roku od mesec dana se oenio i prihvatio novi posao u drugom gradu. Poruka Tedove prie je jednostavna: nije samoa neprijatelj, ve je to strah od samoe. Ali, iako ne elim da ovo zvui previe jednostavno, moje je oseanje da svako mora da nae svoj nain, ne da istrpi samou, ve da uiva u njoj i, iz nje se razvija i raste.

55

Stvaranje sopstvene usamljenosti Od drugih ljudi sam nauio da je usamljenost esto stvar line izrade. Negde, nekako, doemo do uverenja da je to neto loe. Verujemo da su drugi ljudi na neki nain duni da nam ne dozvole da patimo od usamljenosti. Verujemo da e, samo zato to smo ljudska bia, drugi doi do nas da se raspitaju o naim mislima i oseanjima. Iako se to ponekad dogaa, ne verujem da je dobro s tim raunati. Ako nita drugo, ljudi tee da nas izbegnu ako delujemo ili se ponaamo usamljeno. Da li ste ikada uli sebe kako kaete, Nikoga, istinski, nije briga. Siguran sam za sebe, a prilino sam siguran i za svakog od nas. To je izjava o usamljenosti. Rei to jednom ili dva puta zato to se oseamo usamljeno je jedna stvar, ali verovati da je to tano od sada do venosti je neto sasvim drugo. Po mom miljenju, trajno uverenje da nikog stvarno nije briga za nas ~ i, da nikog nee biti briga za nas u budunosti, je ravno samo-nametnutoj smrtnoj kazni. Ako zaista verujemo da stvari tako stoje danas i da e tako biti i u budunosti, onda je pitanje ima li nade da pobedimo usamljenost? Nema. Ali, hajde da ispitamo ovo uverenje bar malice.

56

Odakle nam to? Da li zato to, kada smo bili sami, ljudi nisu doli da nas oslobode nae usamljenosti? Nisu li nai roditelji bili suvie zauzeti, a nai takozvani prijatelji preokupirani sobom? Verovatno. Ali, da li samo zbog toga samoa moe da traje veno? Ili smo mi nalik malim naunicima sa teorijom koju pokuavamo da dokaemo? Nismo li postavili hipotezu koja kae: Ljudima nije stalo, a dokaz je to to sam usamljen/a, i niko nita ne ini povodom toga. Mislim da postoji nain da se to proveri. Hajde da pretpostavimo, za trenutak, da ti nisi najusamljenija osoba na svetu, da tamo negde postoji bar jedna osoba koja je usamljenija od tebe. Znam da je teko u to poverovati, ali, ostani sa mnom. Hajde sada da kaemo da ti, budui da si druga najusamljenija osoba na svetu, odlui da pokua da nae najusamljeniju osobu na svetu. Kako bi to uradio/la? Postoji samo jedan nain. Morae da ode i proba da nae nju ili njega. A to e postii tako to e prii nekome i pitati ga kako je proveo dan, ili da li je uivala u filmu koji je odgledala, ili bilo koje pitanje koje ti moe pasti na pamet. Obzirom da zna da si druga najusamljenija osoba na svetu, nee se zamajavati time da im to kae, ve e rae pokuati da sazna to vie o njima. Raspitivae se o njihovim oseanjima i mislima i nadama i strahovima.

57

I ta e se tada dogoditi? Prva stvar koja e se dogoditi je da e brzo skliznuti na poziciju tri ili etiri liste usamljenika. A ako bi razgovarao sa dovoljno ljudi, najverovatnije da ne bi ni pravio listu. Znam kako naivno ovo zvui. Ali, moe li da smisli neki drugi nain? Ja ne mogu. A znam da, ako eka da svet doe do tebe da ti okona usamljenost, bie to jedno vrlo dugo ekanje, zaista. Usamljeni ljudi bi mi govorili, Ali, mnogo je to tee uraditi nego to mislite. Ne mogu tek tako da priem strancu i ponem da priam sa njom/njim. A ja bih rekao, A to da ne? Zato to nemam ta da kaem. To je dobro, rekao bih. Ne mora nita rei o sebi. U stvari, ne bi ni trebalo. Ti ionako zna da si druga najusamljenija osoba na svetu i da se tu nita specijalno ne deava. Tvoj je zadatak da sazna neto o drugima, a ne da njima kae neto o sebi. Upotrebio sam ovaj predlog mnogo puta sa mnogo ljudi i nikada nisam doiveo da nije uspeo. Shvatio sam da bi, ako bi usamljeni ljudi napravili taj mali korak, nauili neto to nisu znali. A to je da je svako donekle usamljen i da, od svih stvari koje volimo da inimo na ovom svetu, jedna od najboljih je da priamo o sebi. Kada nam se prui prilika

58

moemo da priamo i priamo i priamo o sebi. tos je u tome da naemo nekoga da slua. A onda kada nas neko uvue u takav razgovor, dve stvari se dogaaju: (1)poinje da nam se dopada osoba koja nas ohrabruje da priamo o sebi, i (2) elimo da znamo vie o drugima i poinjemo da postavljamo njima pitanja. Pre nego to moe i da zamisli, prijateljstvo je na vidiku. A ako je usamljenost neprijatelj broj jedan, prijateljstvo je FBI. To nije nita novo. Mudri ljudi vekovima znaju da je najbri nain da se sklopi prijateljstvo i da se nikada ne bude usamljen, da se raspitujemo o drugoj osobi i da navedemo nju ili njega da pria o sebi. Treba se suzdravati da kaete ta bi vi voleli da radite (da priate o sebi), dok sluate i saznajete o nekom drugom. Zaista je ba tako jednostavno. I tako, ako si usamljen i voljan da napravi neku drugu vrstu eksperimenta (nasuprot dokazivanju da ljude stvarno nije briga), onda moe uinite neto danas kako bi testirao ovu ideju. Moe da izvue neto o bilo kome o osobi koja sedi pored tebe u autobusu, o devojci preko puta stola za ruavanje, vrataru koji isti ulaz, bilo kome i zapone sa par jednostavnih propitivanja. Kako ste? Jue je bilo prilino vrue, zar ne? Ili ta god je potrebno da bi se razgovor odrao.

59

Zatim, neka ti je cilj da sazna samo dve stvari o toj drugoj osobi: odakle je, ili ta radi ili ta studira. Svi razgovori izmeu stranaca zapoinju na ovaj nain. Na osnovu samo dva parenceta informacija (odakle si i ta radi), ljudi mogu osetiti da li postoji neka zajednika veza meu njima. Mogu poeti da oseaju da ima izgleda za prijateljstvo. Problem da navedemo nekoga da nas slua i provalimo sopstvenu usamljenost e se reiti sam od sebe jer, gle uda, ljudi kojima smo prili e vrlo brzo eleti da saznaju neto o nama. Oni ne mogu tome da odole, osim ako, naravno, nisu toliko zaokupljeni sobom da ih nije briga ni za koga drugog u kom sluaju verovatno nisu ni bili vredni da ih upoznamo. Kljuna stvar da bi se razgovor odravao nije u tome da priamo o sebi sve dok nam se ne uputi pitanje, a i tada, treba da odgovaramo kratko. Kasnije, kada uspostavimo neki odnos, moemo priati o sebi mnogo slobodnije. Ovo je sutina onoga to psiholozi i psihijatri i savetnici kao ja rade sve vreme zato nas uglavnom ljudi i zavole. Svi vole dobrog sluaoca, ili bar tako izgleda. Naravno da te neki ljudi mogu smatrati ludakom kada zapone takav razgovor, ali to je njihov problem. U mom iskustvu i u iskustvu usamljenih ljudi sa kojima sam radio, strah od odbacivanja je samo to strah. A ako ivimo ogranieni svojim strahovima, ostaemo zarobljenici sopstvene usamljenosti i nita se nikada nee promeniti.

60

ini mi se da treba da postavi sebi sledee pitanje: nemam li udeo u sopstvenoj usamljenosti? Nisam li kao mali naunik koji se upinje da dokae da ljude stvarno nije briga? Nisam li prikupljao dokaze da, uprkos injenici da postoje bilioni ljudi na ovoj planeti, niti jedan od njih mi nikada ne moe postati prijatelj? Jer ako jesi, to znai da si gradio razloge da bi izabrao smrt a ne ivot. I sve dok ti (a stvarno mislim samo ti) ne napravie prvi iskorak iz i to dalje od usamljenosti, stvari se verovatno nee promeniti na bolje. Mogao bih krenuti da nagaam o emu upravo sada misli. Ma znam, i ako pokuam, biu ponovo povreen/a. Napraviu korak ka nekome i neu im se dopasti. Ma, nee to uspeti. I mogue da si apsolutno u pravu. Moda nee uspeti. Ljudi te mogu opet povrediti. I imae samo jo vie dokaza da ljude stvarno nije briga i da ti nikada nee uspeti da izae iz olje. A ja te pitam, gde to pie u tvojoj krtenici da ima garanciju protiv usamljenosti, ili da, kada rizikuje time to upozna ili moda zavoli nekoga, da e uvek izai kao pobednik? Nigde to ne pie. ao mi je, prijatelju, ali niko od nas nema garancije na to da ivot nee biti bolan ili da neemo biti povreivani.
61

Zato u te pitati, kakve alternative imamo? Moe li iko od nas samo da sedi i eka da nam neko prie i okona nau usamljenost? Ili mi treba da napravimo taj prvi, mali korak? Kao to svi znaju, to jeste kockanje. Ali, svialo nam se to ili ne, sve dok ne poelimo da unovimo svoje etone i potpuno prekinemo igru, to je kockanje koje nam ne gine. Pokuaj da zapamti da tamo negde meu bilionima ljudi postoji neko, moda ba kao ti, neko ko je spreman na istu hazardnu igru. Ko zna, mogue da meu vie od pet biliona dua, ima tri ili etiri ili moda ak i desetak onih koji, ba u ovom trenutku, zapoinju istu hazardnu igru kao i ti. Ako se dogodi da se sretnete, moete se kasnije svaati oko toga ko je bio usamljeniji.

GLAVA 8 DOBRE VESTI O DEPRESIJI ta bi pomislio kada bih ti rekao da e, bez obzira na to koliko si depresivan danas, ba sada, da e tvoja depresija proi i da e se, pre ili kasnije, oseati bolje? ta ako ti kaem da e, ako si kao i veina depresivnih ljudi, prevazii svoju depresiju i da e sve biti samo loa uspomena?

62

Verovatno bi mi rekao da bi trebalo da odem na ispitivanje glave kod nekog psihologa. Pa, ne bi ba bio u pravu. Dobre vesti o depresiji su da je, osim u retkom sluaju, depresija privremena stvar. Kao da je obina prehlada emotivnih problema, milioni ljudi irom sveta pate od depresije. U stvari, moda je i vodei uzrok gubitka radosti i sree i produktivnosti u celom svetu. A kao i svaka prehlada, kolikogod se ovek od nje bedno oseao, veina depresija ima svoj tok i ovek se vraa nazad u normalu. Ako bi zastao na minut da se osvrne na svoj ivot, mislim da bi video da si i ranije bivao tuan i depresivan i da si preko toga prelazio. Moda i vie nego jednom. Mogue da nikada pre nisi bio toliko depresivan, ali je sigurno da ovo nije prvi put da se osea tuno i oajno i trulo i bespomono. Osim ako nisi vodio neki arobni ivot, i ti si prolazio kroz ta je prolazio ostatak sveta s vremena na vreme a to je oseanje depresije. Bez da mnogo komplikujem, eleo bih da ti kaem nekoliko stvari o toj stvari zvanoj depresija. Zato to znam da je oko 60% ljudi koji pokuaju da se ubiju depresivno u tom trenutku, znam da su velike anse da si i ti depresivan. Poto predpostavljam da najverovatnije nisi neki ekspert po pitanju depresije, pokuau da ubrzam stvari i tutnem nekoliko podataka u tvoju glavu o ovoj najeoj emocionalnoj nevolji. (Ako si siguran da nisi depresivan ve samo besan ili usamljen ili do maksimuma pod stresom, ili se osea beznadeno i bespomono, moe
63

preskoiti ova poglavlja i ostaviti na miru nas povremeno depresivne ljude. S druge strane, ako se osea beznadeno i bespomono, moda je mnogo bolje da ostane s nama.) Kako sam radio sa stotinama depresivnih ljudi, a bio i sam u tom sosu jednom ili dva puta, poznato mi je kolika je gnjavaa itati neto o depresiji kada je sve to stvarno elim da uradim da odem negde i prespavam nekoliko dana ili upalim TV i pustim da neko proba da me oraspoloi. Zato obeavam da u biti kratak i da u se strogo drati teme. Biti depresivan je ivotno-ugroavajue stanje uma. Biti ozbiljno depresivan je ivotno-ugroavajue stanje uma i tela. To je onaj ljudski doivljaj koji nas, u koliko potraje, ini sve bolesnijim i bolesnijim, sve dok se ne naemo na dnu crne rupe kada teko moemo da zamislimo da emo se ikada osetiti bolje. To je kao da nam je unutranji psiholoki krajolik potpuno crn, bez radosti, ili ak i anse za radost. Jednom sam upitao vrlo depresivnog momka da li je zbog neega anksiozan. Ne, uzdahnuo je, i suvie sam depresivan da bih bio anksiozan. Znam da kada si depresivan, sva druga oseanja poinju da gube snagu. Nita nije dobrog ukusa kada si depresivan, nita ne zvui dobro, nita ne izgleda smeno. Stvari zbog kojih je nekada vredelo iveti gube znaaj. Biti depresivan znai da ne haje da li reaguje na ivot ili ne. A to je ono to depresija znai izostanak reakcije na ivotne zahteve.
64

Kada si ozbiljno depresivan, to je kao kada ne moe ni da zamisli da e nekada opet biti dobro. Ne samo da se osea depresivno, ve poinje i da misli depresivno. Ovaj smrad od miljenja te vodi sve dublje i dublje u crnu rupu sve dok ti se, najzad, ne pone da ini da iz nje nema izlaza. Depresija, kao psiholoki i bioloki poremeaj u svom najgorem obliku, dovodi do neke vrste mentalne i fizike oduzetosti. Gubitci Ima mnogo razloga zbog kojih ljudi postaju depresivni, mnogo vie razloga nego to je, ak i nama, takozvanim ekspertima, poznato. A neki su od razloga tako oigledni da nije potrebno biti genije da bi ih otkrili. Moemo poeti sa gubicima. Kada god doivimo gubitak, postajemo depresivni. Neki ne, ali veini nas se to dogodi. Ako smo ranjivi na depresiju (imali roditelje ili baku ili deku koji su patili od depresije), ozbiljan gubitak moe da izazove simptome depresije. Ako izgubimo bliskog prijatelja, oseamo taj gubitak i oseamo alost to vie nemamo takvu osobu pored sebe. Ako izgubimo posao koji smo eleli, i onda to oseamo i esto na isti nain. Ako nas momak ostavi zbog druge devojke, i to je gubitak i naa je reakcija povreda, ljutnja i mogue depresija. Ista oseanja posledica su gubitka zdravlja, prestia ili stvari koje smo eleli ali smo otkrili da ih ne moemo imati. Pa ak i pad na vanom ispitu predstavlja gubitak gubitak samopouzdanja. Kada god
65

doivimo gubitak, dobre su anse da emo postati depresivni. Moja je poenta u ovome: Nikada neu znati kako e interpretirati svoj gubitak, niti to moe znati bilo ko drugi. To znai da ti stvarno ne moe razumeti moj doivljaj gubitka. Pre nekoliko godina znao sam jednu stariju gospou koja je trebalo da bude primljena u bolnicu zbog nekih testova i koja je upravo otkrila da je prilino ozbiljno bolesna i da mora ostati u bolnici bar mesec dana. Njen mu je umro godinu dana ranije i jedina iva stvar koju je ostavila na ovom svetu koja joj je sve znaila bila je njena maka. Ali, make ne putaju u bolnicu. I tako, kada je zamolila svog sina jedinca da pazi na maku, on je uradio ono to je smatrao pravom stvari: dao je da se uspava. Gospoa je upala u depresiju i prestala da jede. Za tri dana je bila mrtva. Moda sebi kae da je stara gospoa bila blesava, jer je glupavo umreti zbog gubitka make. Ali, nije vano ta ti misli. Ono to je vano je ta je naa gospoa mislila o gubitku svoje make. A tako je sa svim naim gubicima jedino to je vano je oni nama znae. Hajde da pogledamo neke od onih najvanijih gubitaka, onih za koje mislimo da ih nikada neemo imati a ipak, budui da je ivot takav kakav je, moramo sa njima da se nosimo svialo nam se to ili ne.

66

Moemo izgubiti ljude koje volimo. Mogu nas napustiti, mogu se odseliti, mogu ak i umreti. Nema naina da se to izbegne, gubljenje nekoga koga volimo boli kao avo i, osim ako ste napravljeni od mnogo jaeg materijala nego mi ostali, aliete za tim gubitkom. alovanje i depresija su razliite stvari, ali neki ljudi koji poinju da ale zbog gubitka postaju kliniki depresivni, i vano je da im se pomogne i da se lee kada se to dogodi. Niko ne moe da vremenski ogranii trajanje alovanja i tugovanja, ali ako traje suvie dugo a posebno ako ima misli o smrti i samoubistvu vreme je da se potrai pomo. Moemo izgubiti zdravlje. Sve dok se ne razbolimo, ne shvatamo ta dobro zdravlje znai. Veina nas misli da e iveti veno, a onda kada se razbolimo, sve se to menja. Onda kada ti se dogodi da se razboli ili povredi i izgubi neke vane funkcije, ne moe se vie praviti da si od nerajueg elika. Fiziki bol koji traje i traje je glavni uzrok depresije i skoro niko ko je patio od bolova bar neko vreme ne moe da izbegne da postane depresivan. Moemo izgubiti novac. Moda ne misli da gubitak novca moe dovesti do depresije, ali jo kako moe. Novac se, u mnogim drutvima izjednauje sa linom moi, a lina mo se izjednauje sa kontrolom nad ivotom. Kada izgubimo mnogo novca, ili sve to imamo, mi gubimo mo da kontroliemo ta nam se deava. A kada izgubimo kontrolu nad onim to nam se deava, gubitak moe biti nepodnoljiv i dovesti do depresije. Ovo su primeri onih velikih, najvanijih gubitaka, a ima ih jo mnogo. Ponekada ljudi doive vie od jednog vanog
67

gubitka u kratkom vremenskom periodu i, sigurno kao to se oblaci depresije navlae, sledie duga, tamna oluja. Moda se pita, ako ove vrste gubitaka mogu dovesti do depresije, pa ta onda? Pa ta ovo: ta ako si imao vrlo lou godinu? ta ako, dok prelazi preko liste stvari koju svi mi moramo nekad izgubiti, uhvati sebe kako kae, Da, to sam izgubio. I, Da, i to sam izgubio: ta ako, kako godine tvog ivota prolaze, doivi jedan neobino gadan gubitak? Moda najgori od svih. Molim te da razmisli o ovome. ta ako, gadna kao to je bila prola godina, to bude najgore to e doiveti? ta ako se takve vie nee nizati? Moe li u tom sluaju da zamisli da bi tada, ak iako si trenutno depresivan, opet bio toliko depresivan? Nadajmo se da ne. Tako, pod pretpostavkom da si depresivan, moda i zasluuje da bude. Moda bi svako, u identinoj situaciji kao to je tvoja, bio depresivan. Tvoja depresija bi mogla biti sasvim normalna reakcija na gubitke koje si doiveo. Mogue da nisi toliko drugaiji kao to ti se ini. Jer, ako misli da ima tapiju na depresiju, nisi u pravu. Seti se da sam rekao da ovog jutra milioni i milioni tvoje brae i sestara irom sveta pate od istih simptoma.
68

Kako svako gubi neto nekada, depresija se iri kao virus i svako ko nije depresivan danas svakako je to nekada bio ili e nekada biti. Niko ne moe da silazi i da se penje na planetu i sasvim izbegne da bude depresivan bar nekoliko puta izuzev ako nije smislio kako da ivi a da ne oseti bol zbog gubitka nekoga ili neeg dragog. Tako, ako si doiveo neki uasan gubitak ili gubitke, istina je da ne mogu da znam koje ili kako e ih tano primiti. Ali, znam ovo: ti se ne razlikuje od drugih. Ako se posee, curie ti krv. Ako se povredi, bolee te. Ako izgubi neto, tugovae i, moda, postati depresivan. Ako izgubi neto to ti je vrlo znaajno, moe postati depresivna linost ili postati njena kopija. Tako i treba da bude i niko, a ponajmanje ja, se nee praviti da ne treba da osea ono to osea. Bilo bi dobro upamtiti tri stvari: 1) nema nita loe u tome 'biti depresivan', 2) nije glupo biti depresivan, 3) nije greh biti depresivan. Pre e biti da je biti depresivan nain na koji ljudska bia reaguju (a pri tom mislim prirodno) na gubitke kroz koje svi moramo proi. Jo jedna vana lekcija: neke se depresije javljaju bez nekog vidljivog gubitka ili okidajueg dogaaja. One nas obuzimaju kao oluja sa Istoka, uz zvidanje vetra i crne oblake. Ova neraspoloenja (ponekad propraena meavinom dobrog raspoloenja) su najverovatnije bioloke prirode i esto povezana sa nedijagnostikovanim i esto vrlo izleivim stanjem kao to je, na primer, bipolarni poremeaj.
69

Ako je raspoloenje stalno depresivno, moe biti da se radi o neleenom hipotireodizmu ili nekom drugom problemu sa endokrinim sistemom. Neki lekovi mogu da izazovu depresivne simptome. Neke droge isto tako. Ono to bih hteo da kaem je sledee: mi svakako ne elimo da se ubije zbog nekog neleenog zdravstvenog stanja. Poboljanje Hajdemo sada malo dalje. Hajde da pretpostavimo da si bio depresivan neko vreme, moda mesec dana, moda nekoliko meseci, kada si upitao sebe, da li u poeti da se oseam bolje? Ako si poeo da odgovara na ovo svoje pitanje nedavno, znamo da je tvoj odgovor nikada! To je nain na koji depresivni ljudi misle. Upitaj depresivne ljude da ti ispriaju najsreniju stvar koja im se ikada dogodila i oni e rei kako su jednom imali ienje zubnog kanala. ak iako je veina depresija zdravstveno stanje koje se moe leiti, kada si depresivan ti misli depresivno i mogue da ne moe da vidi izlaz iz olje. Kao buba u njoj zarobljena, jednostavno ne moe ni da zamisli da e ikada izai. Meni su poznati tvoji simptomi. Nema interesovanja za stvari koje si nekada voleo. Ima potekoe sa koncentracijom. Nema energije. Izgleda kao da ne moe nita da uradi na poslu ili u koli. Tvoja snaga volje ima etiri izduvane gume, a tvoja ambicija je ostala bez goriva. Tvoj duh ne da ne moe da lebdi, ve ne moe ni da se pridigne sa zemlje. Ne interesuju te hrana, zabava ili seks. I
70

razmilja o samoubistvu kako bi okonao bol. I tako, to ne bi poeo da misli da nikada nee izai iz olje? Ali saekaj. ta ako ti kaem da velika veina depresija prou same od sebe? ta ako ti kaem da skoro sve depresije okonaju same od sebe za nekoliko meseci? I ta ako ti kaem da tvoja depresija moe da se sredi za nekoliko nedelja ili meseci uz pomo savetovanja/psihoterapije i/ili neto lekova? ta ako ti kaem da tvoja depresija ne mora uopte biti tvoja krivica? ta ako ti kaem da si moda nasledio tendenciju ka depresiji, da postoji neto u tvojoj telesnoj hemiji to je razlabavljeno i da, koliko god ga rafili, tvoje telo pravi tvoj um depresivnim, dovodei do toga da razmilja o jedinom reenju koje ti je raspoloivo (trajna odluka)? Da li bi bio iznenaen da sazna da moda zbog toga to tvoj organizam nema dovoljno odreene vrste soli (lithium carbonate) da ne moe a da ne bude depresivan? Ili da, posle ovog otkria, bukvalno bi mogao da doda odreenu koliinu soli jednom dnevno i moda vie nikada ne bi bio depresivan? ta ako tvoj modani serotoninski sistem nije vie jak i potrebno mu je podeavanje? Ne bi pucao u svoj auto ako bi mu ponestalo ulja, pa zato bi onda u sopstveni mozak ako bi mu ponestalo serotonina?

71

ta ako bi, posle poroaja, tvoje telo ostalo bez osnovnih sastojaka potrebnih za odravanje pozitivnog stanja uma? Da li zna da post-poroajna depresija moe biti do te mere ozbiljna da dovede do misli o smrti i samoubistvu? Veruj mi, znam mnogo o depresiji, i ono to ti ovde saoptavam je nauno istinito. Istraivanje depresije je prilino dobro i sve bolje iz dana u dan. Neke depresije su bioloke prirode i lee se lekovima, ne smru. Neke druge vrste depresija mogu se popraviti ishranom ili vebanjem. A neke prestaju same od sebe iz razloga koje niko od nas ne razume sasvim dobro. Zapamti da veina ljudi prestaje da se osea depresivno za est meseci, sa ili bez leenja. Psihoterapija/savetovanje je moan protivotrov za mnoge depresije, i mnogi rezultati istraivanja sugeriu da je neto to se zove kognitivnobihevioralna terapija posebno efikasna u leenju depresije. Za one vrste depresije gde savetovanje i/ili psihoterapija nisu od pomoi, mnogi moderni lekovi jesu. Savetovanje i lekovi zajedno dobijaju rat protiv najozbiljnijih depresija. U veini sluajeva, ljudi koji krenu na savetovanje i ponu sa uzimanjem antidepresivnih lekova poinju da se oseaju mnogo bolje za dve nedelje, ili neto malo due od toga. Mogue da misli, On pria o neijoj depresiji, a ne mojoj. On ne moe znati kako izgleda moja depresija.

72

Delimino jesi u pravu, a delimino i nisi. Sve dok nisi posetilac sa druge planete ili android, tvoja depresija se ne moe toliko razlikovati od depresije svih drugih ljudi. Moda si izgubio apetit i ne moe da spava. Moda te bude none more u sred belog dana. Moda lei u krevetu u 5 ujutru i puta ono to ja zovem gadne male trake u glavi zna od one vrste to vrte i vrte i vrte isti problem koji ne moe da rei i ona kada traka doe skoro do kraja a ti jo uvek nisi naao reenje, ona kree ponovo od samog poetka. I kada ustane iz kreveta, iscrpljen si kao da si radio itav dan. Moda ti nije do seksa ili filmova ili tvoje omiljene hrane ili do stvari koje si nekada voleo, ali, ao mi je drugar, isti si kao i mi drugi kada smo depresivni. Tako da ak iako ti je zapao veliki komad depresije i ne zna ta bi s njom da uradi, ne znai da se nikada vie nee osetiti bolje. I ako treba na to da se opkladim ak iako ne znam ni tebe ni tvoju situaciju opkladio bih se da e je preboleti, savladati, provui se. I dobio bih opkladu. Poto znam da si doveo svoj ivot u kritino stanje i da razmilja o samoubistvu kao nainu da izae iz depresije i iz olje u kojoj si, elim da upamti neto to zahteva ponavljanje. Kada najzad donesemo odluku da se ubijemo, mi odjednom poinjemo da se oseamo bolje. Opredelenje za samoubistvo kao najbolje mogue reenje koje imamo na raspolaganju donosi predivno oseanje olakanja i, moda po prvi put posle mnogih nedelja, talas energije i
73

obnovljene snage. Tada i najzad, posedujemo dovoljno fizike i emotivne snage da uinimo ono to smo naumili. Ali stani malo! Nije li ovo okrutna ala? Nismo li pronali lek koji ubija pacijente? Naa odluka da umremo oslobaa nas bola i patnje nae depresije, ali ona nas takoe oslobaa od postojanja svih onih stvari koje se jednog dana mogu dogoditi. to se mene tie, samoubistvo je previe jak lek za prolaznu bolest.

GLAVA 9 DOVOLJNO LJUTI DA BI SE UBILI? Kada si kao klinja bio vrlo ljut na svoje roditelje, da li si ikada pretio da e zadrati dah sve dok ne umre? Ili si pretio da e pobei i da nikada se nee vratiti znajui, najbolje to malo dete moe da zna, da je jedan od naina da natera ljude da ti kau da te vole da im preti kako e ih ostaviti. Ako se sada osvrnemo na to, zadravanje daha sve dok ne umremo ili pretnja beanjem od onih koje volimo moe delovati detinjasto i blesavo, ali, pitam te, nije li suicidalna pretnja odrasla verzija te iste stvari? Nije li mogue da se, kada smo ljuti i frustrirani ljudima oko sebe, oseamo i mislimo na isti nain da ako odemo i ostavimo ih, jednom i zauvek, da e im biti ao. A pri tom ne mislim samo ao; ve mislim ao!!!

74

Mislim da je mogue. Na drugom u mestu priati o tome kako moemo pokuati da kontroliemo druge pretnjama da emo okonati svoj ivot, ali u ovom poglavlju elim da priamo o ljutnji da ti pomognem da razume da ljutnja moe da ti postane saveznik, a ne neprijatelj. Sasvim je mogue da upravo sada ti sebe ne vidi kao ljutog. Moe biti uznemiren, pesimistian, iritiran, ogoren ili, kao to mi je jedan klijent rekao, Suvie sam depresivan da bi bio ljut. Ljutnja ima razne oblike i razne nazive. Ali bilo kako je zvali, efekti ljutnje mogu biti tetni po nas, naroito ako usmerimo ljutnju na sebe. Zato je vano znati o ljutnji; njenom poreklu, ta nam ini, i kako utie na nae misli i oseanja. Mogue da nikada nisi mislio o sebi kao osobi koja moe biti ljuta. Mogue da moe da kae, Nikada se ne razbesnim. Ali predpostavljam da, u koliko to moe da kae za sebe, da nisi u kontaktu sa onim to te titi. ak je mogue da ni ne zna ta te ljuti. Ili, ako zna, mogue da ignorie, minimalizuje ili omalovaava one prepreke i zastoje ili ljude koji stoje izmeu tebi i tvojih snova. Poto uimo kako da ispoljimo ljutnju na ranom uzrastu, mogue da u tvojoj porodici nije bilo u redu naljutiti se. Tokom godina sretao sam ljude koji bi rekli, Kod kue nije nam bilo doputeno da se naljutimo. To se jednostavno nije smelo. Ako je to bila tvoja situacija u detinjstvu, mogue da nisi u kontaktu sa ljutnjom. Kao i mnogi drugi,
75

moda ni ti ne shvata koliko si zapravo ljut. A kako je samoubistvo delo iz ljutnje nakupljene zbog frustracija i gorue mrnje i zlovolje, mislim da je vano da prihvati mogunost da si moda dovoljno besan da bi se ubio. Zapitaj se: Da li je neki deo moje elje da umrem rezultat frustracije zbog naina na koji se moj ivot trenutno odvija? Ako je tvoj odgovor potvrdan, onda je sasvim mogue da si mnogo ljui nego to misli. Zato, hajde da priamo o ljutnji. Od svih oseanja, ljutnja je moda najmanje komplikovana. Ona je deo naeg biolokog sklopa i neophodni sastojak ivljenja. Osim ako ti svakog bogovetnog dana stvari teku kao po loju i jedino to gubi je pertla od cipele, onda mora da si doiveo frustraciju. A ako si doiveo frustraciju, onda mora da si doiveo ljutnju ak iako je naziva nekim drugim imenom. Evo ta se dogaa u svakom od nas kada smo frustrirani i kada poinjemo da oseamo ljutnju: nae srce kuca bre, krvni pritisak raste, eer se u krvi oslobaa, miii napinju i nae telo postaje spremno za fiziku bitku. Bioloki se pripremamo da se suprotstavimo bolu ili pretnji ili strahu i, iako moemo pokuati da zaustavimo navalu ljutnje, ne postoji ba neto to bi mogli uiniti da je izbegnemo. Ili bar tako izgleda. Sreo sam mnogo ljudi koji ak ni ne znaju kada su ljuti. Kau kako su neraspoloeni. Ili kau kako su u bedaku. Ili kau kako bi da budu ostavljeni na miru. ak
76

iako doivljavaju snanu emociju (to se moe videti po nabreklim venama na vratu ili po licu oblivenom crvenilom ili po stezanju pesnica ili vilica), oni e uz osmeh rei, Ne, naravno da nisam ljut. Dobro sam. Moda negiraju svoju ljutnju ili jednostavno ne znaju kako da je zovu. To nije, ba sada, od posebnog znaaja za nas, osim da bi se pokazalo kako mnogi ljudi ne znaju ta se u njima dogaa ili kako, u koliko znaju, pokuavaju da negiraju oseanje. Nain na koji gleda na sopstvenu ljutnju ima vrlo mnogo veze sa nainom na koji si odgojen. U nekim porodicama, ispoljavanje ljutnje se, jednostavno, ne doputa. U drugima, ne samo da se ljutnja doputa, ve i ohrabruje. U porodicama gde se ljutnja smatra prirodnom i, s toga prihvaenom i kanalisanom u zdravu komunikaciju, ljutnja nije neprijatelj. Ali tamo gde su deca odgajana da se plae svoje ljutnje kao da je to neka besna ivotinja koja, kada se jednom oslobodi, sasvim poludi i ubija sve to joj se nae na putu, ljutnja moe postati neprijatelj. Doiveti ljutnju u takvoj porodici znai nauiti da tvoja oseanja ljutnje ne postoje ili, u koliko postoje, da mora da s tobom neto nije u redu. Tokom godina sreo sam mnogo ljudi koji su mislili da je oseati ljutnju isto to i biti lud. Kada bi bili jako ljuti, esto su se oseali kao da e izgubiti kontrolu i uiniti neto uasno i strano. Ne tako retko je ono to su mislili da uine bilo da zapravo povrede sebe.

77

Ljutnja i kultura Ako pogledate ta drutvo u kome ivite nalae u pogledu znaenja ljutnje i njenog ispoljavanja, stvari bi naglo mogle postati zamrene. U redu je da se fudbaler naljuti tokom utakmice i pokua da ubije momka iz protivnikog tima, ali nije u redu da navijae urade isto sa gostujuim navijaima. U redu je da nai heroji na TVu tuku, bubetaju, delju, bodu i upucavaju svakog onog ko to zasluuje; nije u redu da mi koji gledamo ou radimo to isto onim podjednako zaslunim loim momcima koje znamo. Naa vlada propoveda mir, ali ako se dovoljno razljutimo, lansiramo osvetnike vazdune napada i bacamo ogromne bombe na one koji nas frustriraju. Moda se ak moe rei da mnogo naih politiara propagira mir a praktikuje osvetu. Mislim da se tu neto suludo dogaa. Ono to smatram suludim je da su mnogi od nas ubeeni da onda kada se naljutimo, moramo uiniti neto agresivno. Kaemo da mrzimo nasilje, ali ga volimo u sportu, filmovima i televizijskim emisijama. Verujemo da je, kada smo dovoljno ljuti, opravdano uraditi neto destruktivno. Ako nas neko dovoljno razbesni, izgleda da zauzimamo stav, Dobro, zavri s tim. A sad se pazi! Nae religiozne voe nastoje da nas odgovore od naih frustracija+ljutnje+agresije navika, ali, da ostane meu

78

nama, mislim da su prezaposleni.. Teko da neko okree drugi obraz ovih dana. Tako da ono to sada verovatno pita je kakve to sve ima veze sa razmiljanjem o samoubistvu? Hajde da, za trenutak, pretpostavimo da ti, kao i drugi, ne poznaje svoju ljutnju dovoljno dobro samo oseanje, odakle dolazi, i ta s njim uraditi kada ga oseti. Hajde da pretpostavimo da, kada te nalet ljutnje preplavi, postaje sve neraspoloeniji sve dok, na njegovom najviem vrhu, osea kao da gubi kontrolu. Besan si kao avo zbog neega i, pre nego to se ovaj napad ljutnje zavri, neko ili neto e morati da plati. Ali, ko treba da plati? Osoba na koju se ljuti? Ne, ne moe udariti nastavnika, efa, supruga ili suprugu ili brata ili sestru. Udari li drugara, kupuje usamljenost. Pored toga, od nas se ne oekuje da se istresamo na drugima. Kao kada se lepo doteramo a nemamo gde da odemo, ta e biti od nae ljutnje? Gde da ode? Ako ljutnja uvek vodi u agresiju, kako nam onda moe biti prijatelj? Ja lino ne verujem da sirova, ista, nezrela ljutnja ikada moe biti neiji prijatelj. Ljutnja koja se otela je uvek neprijatelj. Ljutnja koja nema gde da ide moe dovesti do samoubistva. Pa ta onda moe da uradi? Moe uraditi ono to je arli, moj klijent, imao obiaj da radi kada bi postao
79

nekontrolisano ljut. Stisnem pesnice i udaram u zid,, rekao je. Koliko esto to radi?, upitao sam. Nekoliko puta nedeljno, rekao je. Bolje to nego udarati ljude. Osim toga, to je zid od gipsa i veinom moja pesnica proe skroz. A ponekad udarim u stub. arli je slomio kosti ruke toliko puta da ni sam ne zna broja, i smejao se kada sam rekao da je dobro da ne ivi u kui od cigala. Ljutnja nije bila arlijev prijatelj. Ili, moe nauiti umetnost srozavanja ljudi uz pomo sarkazma. Moe nauiti da kae podle i rune stvari ljudima kako bi se osetili loe. Verbalna agresija, iako fiziki manje tetna, ipak je tetna i, u koliko je koristi, ostae bez prijatelja i nee sebe ba mnogo voleti. Od svih onih stvari koje ljudi ine kako bi povredili jedni druge, sarkazam ostavlja najdublje oiljke. I, opet, ljutnja ti nije prijatelj. Ili moe drati u sebi svu svoju ljutnju, sve dok, jednog dana ne razvije visok krvni pritisak ili glavobolje ili ir na eludcu ili neku drugu bolest za koju istraivai kau da moe biti rezultat stalne tenzije stvorene nepotroenom ljutnjom. Dejstvujui polako tokom dugog perioda vremena, takva ljutnja moe jednog dana doprineti da se razboli.

80

Ali, najgori nain na koji nam je ljutnja neprijatelj je kada je usmerimo ka sebi, onda kada smo toliko frustrirani u elji da je na nekom iskalimo, da, poto ne nalazimo nikoga koga bi povredili, poinjemo da traimo rtvu u ogledalu. To je razlog, iako ne volim taj pojam, to se suicid ponekad smatra samo-ubistvom pretpostavka na osnovu koje je samoubistvo delo destrukcije usmerene ka sebi. Opcije za ljutnju Dozvoli mi da ti neto predloim. ta ako ti kaem da samo zbog toga to si ljut nema prava da ide okolo i razbija stvari ili vrea ljude ili ih udara ili, iz istog razloga, povreujem sebe? ta ako ti kaem da samo zato to si besan kao avo ne znai da automatski, kao neki robot , mora da se razbesni i izgubi kontrolu nad sobom? ta ako ti kaem da, bez obzira na sve to si proitao i uo o tome kako je dobro da izbaci ljutnju iz sebe, da je, u stvari, putanje ljutnje najgluplja stvar koju moe uraditi? Naroito ako e te to odvesti do toga da se ubije? Dobro, ja govorim o svemu tome. Uprkos tome to se nekada verovalo ta je ljutnja, istraivanja pokazuju da kada jednom eksplodirate i izgubite kontrolu nad ljutnjom, najverovatnije ete to uraditi ponovo. Istraivanja pokazuju da je nain na koji ispoljavamo ljutnju nauena navika, isto kao to uimo da itamo ili vozimo bicikl. Ako si nauio kako da ispoljava ljutnju tako da pretvara ljutnju u svog

81

neprijatelja, u tom sluaju, kako ja to vidim, moe da zaboravi stare naine i naui nove. ujem te kako misli, He. He. He. On ne poznaje moju ljutnju. Moja je ljutnja drugaija! Da sedi u mojoj kancelariji i kae mi ovo, poela bi rasprava. Ja bih ti rekao da obzirom da si iz iste galaksije, iste planete i iste vrste, da se ne razlikuje u odelenju za ljutnju od mene ili nekog drugog. Nauio si kako da ispoljava i postupa svojom ljutnjom ba kao to smo i svi mi nauili kako da ispoljavamo i postupamo sa ljutnjom. Moe nauiti da s njom postupa drugaije, na koristan i produktivan nain. Ako si voljan da prihvati ideju da nain na koji ispoljava svoj bes nije automatski i van kontrole, ini mi se da postoje dobre anse da ga promeni. Moe pretvoriti neprijatelja u prijatelja. Ne mogu ovo uraditi za tebe u knjizi kao to je ova, ali znam da postoji profesionalna pomo. U nekim gradovima agencije ak nude ono to zovemo radionice za uspostavljanje kontrole. A postoji o ovoj temi i nekoliko vrlo dobrih knjiga samo-pomoi. Poenta je: ne mora da ostane zarobljen u frustracijaljutnja-agresija formuli. Osnove uenja da upozna i upotrebi ljutnju na dobar nain su sledee: 1. naui da brzo otkrije svoju ljutnju. Ako oseti trenutni pritisak, ili ti udari crvenilo u lice ili shvati kako stee vilice ili misli, Doavola, to me ba
82

razbesnelo!, tada kai sebi, Aha! To je prvi znak ljutnje. Poznajem te ja! 2. Zatim, kai sebi, misli! Kada smo ljuti, na se mozak iskljuuje i nae lezde vode program. Kad uzmemo u obzir gde ponekad ljutnja moe da ode, to je skroznaskroz glupo. Kada imamo pomahnitali teretni voz, ne kaemo mainovoi da bude ljubazan i napusti voz. Ne, zamolimo ga da ostane i pokua da uini sve da stavi konice u pogon. Miljenje je za ljutnju isto to su konice za pomahnitali voz. 3. Sada se zapitaj zato si ljut. Pokuaj da otkrije ta te ini tako besnim. Zapitaj se: Da li sam uplaen? Da li sam ugroen? Da li je neko neto rekao da me povredi? ime sam frustriran? Odgovori na ova pitanja pomoi e ti mnogo, jer e poeti da razume gde tvoja ljutnja poinje. A to e te odvesti do sledeeg pitanja. 4. ta je to to elim i ta u uraditi sa svom ovom moi? Ljutnja je mono oseanje i, kada ga osea, daje ti snagu. ta mogu, trebalo bi da se zapita, da uradim sa svom ovom snagom i moi? Kako mogu da ih usmerim da koriste meni i onima oko mene? Priznajem da je ovo teak deo spoznaje o tome kako da koristimo ljutnju, i da zahteva veliku kreativnost. Pretvaranje da je sve u redu, ili eksplozivno, ili usmeravanje ljutnje ka unutra i protiv sebe ne stvara nita i ne koristi nikome najmanje ljutoj osobi. Ono to nam je potrebno kada se naljutimo je da postavimo cilj, neto emu emo teiti. Potrebno je da znamo ta nas ljuti i ta, kratkorono i dugorono, elimo da promenimo.
83

Kada otkrije da si ljut, znati o tome ko ili ta nas je naljutilo i, dati sebi instrukciju misli je upravo ono to treba uraditi. Korak unazad, broj do 10 i poni da misli. Misliti dok si ljut je teko, ali ne i nemogue. I neke divne stvari poinju da se dogaaju kada ljuti ljudi ponu da misle umesto da krenu i ljute se. Upamti da je zbog ljutnje zbog rasistike diskriminacije Martin Luter King Mlai mislio da e promeniti naciju i, moda jednog dana, itav svet. Martin Luter King Mlai nije gubio kontrolu nad ljutnjom. Ne, on je poznavao svoju ljutnju, znao je njeno lice, i njen izvor i znao je da agresija i nasilje ne moraju automatski da slede ljutnju. On nije napadao druge. On nije palio stvari. On se nije razboleo i umro od svoje ljutnje. A nije je ni okretao prema sebi. Ne, Martin Luter King mlai je postavio ljutnju da radi za veliko dobro. I inei tako, njegova je ljutnja bila lepa. Tuna je ironija da je ovek koji nije mogao da kontrolie svoju sopstvenu ljutnju ubio jednog od najveih ljudi koji je to mogao. Ali, da se vratimo tebi. Kako je tvoja ljutnja prirodna kao to je i disanje, moda e i nju upoznati. Moda e joj prii i rukovati se. Ljutnja je veliki izvor moi i veliki uitelj o onome to volimo i to ne volimo na ovom svetu. Iz ljutnje moemo da rastemo. Iz ljutnje moemo da postavljamo ciljeve i inimo dobre stvari za sebe i druge. Kada jednom upoznamo i zagospodarimo svojom ljutnjom moemo imati snanog i

84

odanog prijatelja. Ne moramo biti robovi ljutnje. A najvanije od svega, nikada ne moramo biti njene rtve. Tako da, ako uspemo da upoznamo i damo ime naoj ljutnji i nauimo ko i ta ini da oseamo ovu najmoniju emociju, ne treba da je se plaimo niti da pustimo da nas ona kontrolie. Bolje je stati, promisliti, postaviti cilj i planirati korak koji e promeniti situaciju na bolje. Molim te razmisli: Biti ljut je prirodno. Biti ljut na sebe i druge je normalno. Ali biti do te mere ljut na drugog da okrene ovu agresivnu silu na sebe nije ni prirodno ni normalno. To je pre izraz formule da frustracija vodi u ljutnju vodi u agresiju. A ako nisi oprezan i pametniji od obinog medveda, moe postati njegova rtva. I zato, pre nego se ubije kako bi pokazao nekome koliko si besan na njega/nju razmisli da, u koliko ti uspe, tvoje samoubistvo ne bi nita ostvarilo, ne bi niemu doprinelo, i nita promenilo. Istina, time bi dao izjavu o tome koliko si ljut bio, ali, upitaj se, Moram li to da saoptim na takav nain? Nadam se da ne.

85

POGLAVLJE 10 MAKSIMUM STRESA |elim da zaponem ovo poglavlje sa jednom priom. I elim da ga zavrim sa jednom priom. A izmeu toga elim da podelim s tobom nekoliko stvari o stresu. Znam da se o stresu toliko mnogo pisalo i prialo da je i sama tema postala stresna. Ali, nadam se da e, u koliko si nedavno proivljavao poprilino od bilo koje vrste stresa (a to dovelo do misli o samoubistvu), pronai neto korisno u sledeih nekoliko stranica. Emi je imala 21 godinu i bila lepa. Udala se za svoju kolsku ljubav pre godinu dana. Njen mu, ininjer, prihvatio je posao u gradu gde ja radim, posao koji je zahtevao od Emi da se preseli iz svog doma u Juti. Selidba joj je teko pala jer je Emi je morala da ostavi mnoge vane stvari svoj stan, svoj posao, svoju najbolju drugaricu, svoju majku, svoj rodni grad. Ubrzo posle preseljenja Emi je saznala da je trudna. Bila je srena, njen mu nije. ak nije eleo decu u tom trenutku, i bio je ljut na Emi to nije spreila trudnou. Imali su veliku hipoteku na svoju novu kuu i on nije smatrao da mogu da priute proirenje porodice. ak je poeo da ostaje do kasno van kue i Emi je poela da sumnja da ima ljubavnicu. Odbio je da ide u brano savetovalite kada je Emi predloila da bi im to bilo potrebno.

86

Smatrajui da mora da pone da vodi brigu o sebi, Emi kree u potragu za poslom. Smuena i rastrojena zbog onoga to joj se deava u braku, krenula je kolima na jedan intervju za posao i prola kroz crveno svetlo. Njen auto je udario u ivinjak i Emi je zadobila prelom kljune kosti i bolnu povredu vrata. Beba je bila dobro, ali je morala da bude vrlo paljiva do poroaja. I ba tada je sestra zove da joj saopti da se njihova majka ne osea dobro. Dijagnoza, potvrena nedelju dana kasnije, bila je terminalni kancer. Kada je Emi saoptila vest o majinoj bolesti i da eli da se vrati u Jutu kako bi bila sa njom, ak joj kae, Dobro. Moe tamo i ostati. Ionako elim razvod. Usamljena, oajna, depresivna, u bolovima i trudna, Emi presee vene. I tada dolazi kod mene. Neu detaljisati o tome kako je Emi uspela da sredi stvari, ali joj je to polo za rukom i preivela je. Emi je uvek bila snana linost i, onda kada je oluja prola i teka odluka donesena, mogla je da se dovede u red i vrati svoj ivot na pravi put. I sada je dobro. Poenta Emine prie je sledea: iako na svaki ivot mora pasti malo kie, ponekada vas snae uragan. Jedan od naina gledanja na stres Kako ne znam pod kojom si vrstom stresa, mogu samo da nagaam da je tvoja pria slina Eminoj. Ili ak i gora. Ili moe biti da stres u tvoj ivot nije dolazio u velikim

87

dozama, ve je pre stalno-prisutan pritisakr koji te melje polako. Pokuau da obuhvatim obe vrste stresa. Prvo, nema nieg loeg u vezi stresa. On nije opak. Nije otrovan. Stres samo postoji. On je sveprisutan i niko ga ne moe izbei. Bez neto stresa ne bi mogli dostii svoj potencijal. Bez neto stresa nikada ne bi osetili poriv da damo sve od sebe i da nauimo od kakvog smo materijala sazdani. Malo stresa, eksperti kau, je dobro za nas. Ali, postoji i ono vreme kada stres kome smo izloeni prevazilazi na kapacitet da ga kontroliemo i njime upravljamo. A pod pretpostavkom da pomilja na samoubistvo, ja u i dalje pretpostavljati da se bori sa onim to sam izabrao da zovem maksimum stresa. Maksimum stresa je, jednostavno reeno, ona koliina stresa koju ti (i samo ti) osea da ne moe da podnese. Kada priamo o merenju stresa, nije ni malo vano ta drugi misli da jeste ili nije stresno. Ono to je vano je ta TI misli da je stresno. Ako misli da je govoriti javno stresno, onda to i jeste. Ako misli da je neki ispit stresan, on i jeste. Ako misli da je pitati devojku da izae s tobom stresno, to i jeste. Ti, i samo ti, moe da definie ta je stresno, a to ini pomou itanja onoga to tvoje telo kae, ta tvoj stomak kae, ta otkucaji tvog srca kau, ta tvoje znojne lezde kau. Telo ne moe a da ne odgovori na ono to tvoj um vidi kao stres. Nazvan bori se ili bei odgovorom, tvoj automatski nervni sistem kree u akciju kada se suoi sa onim to se tebi ini da je opasno ili potencijalno tetno.
88

Veini nas je poznata ova vrsta telesnog odgovora na akutni stres. Ako smo pametni, obratiemo panju na to. Moemo da ga upotrebimo da bi se pripremili za neko takmienje ili neke druge izazove ili, u koliko nastavi da traje i da ometa nae funkcionisanje, nauiemo naine da ga izbegnemo. A, ponekada, izbegavamo stres koji ne bi trebali. U svakom sluaju, veini nas je poznata fizioloka strana stresa i znamo kada je nae telo spremno za borbu ili bekstvo. Ali, nisu svi znaci stresa tako oigledni. Ili, kao to je est sluaj, nismo svesni ta izaziva stres u naem ivotu. I to je taj nedostatak znanja koji nam stvara stres koji je, za nas, najopasniji. Jer onda kada ne znamo ta izaziva stres, ne postoji ba mnogo toga to moemo uraditi da ga pobedimo. U smislu onoga to sam izabrao da zovem maksimum stresa i vrste ivotnih dogaaja koje esto uzrokuju suicidalne misli, mislim da bi bilo korisno misliti o stresu kao promeni. (Ovo nije novi nain gledanja na ovu temu, jer su istraivai koji su se bavili stresom radili na ovoj ideji nekoliko desetina godina.) Razmislite za tren o tome da promena, bilo koja promena, zahteva od nas da se nju prilagodimo. Onda kada se neto dogodi u naem ivotu, ne moemo da nastavimo na stari nain. Pre e biti da emo morati da napravimo neku vrstu prilagoavanja na ono to je novo. To oduzima energiju. A, prema teoriji, ako se moramo prilagoditi na jako puno

89

promena u vrlo kratkom vremenskom periodu, moe se desiti da ponemo da doivljavamo preterani stres. Ako smatrate ivotne promene stresnim dogaajima i prihvatite za trenutak da efekti stresa mogu da se akumuliraju, onda je pitanje ta e ti se dogoditi ako se od tebe trai da se prilagodi na veoma veliki broj promena u kratkom periodu? Nee li, u nekom trenutku, dostii ili nadmaiti svoju sposobnost da rukuje akumuliranim stresom? Nee li, kao Emi, poeti da se osea preplavljen stresom i potraiti neki izlaz iz onoga to se ini kao nemogue stresna situacija? Evo kratkog siea Eminih promena (oboje, i pozitivnih i negativnih promena) kao faktora stresa: (1) Brak. (2) Iseljenje iz udobnosti sopstvenog stana. (3) Odlazak od prijatelja i porodice kao izvora podrke. (4) Gubitak posle kada se preselila. (5) Uzimanje velikog duga (novi dom). (6) Saznanje da je trudna. (7) Negativne promene u braku. (8) Povrede u automobilskoj nesrei (gubitak fizikog zdravlja). (9) Predvianje gubitka majke zbog terminalne bolesti. (10) Razdvajanje i razvod i s tim u vezi gubitak samopouzdanja i oseanja line vrednosti. Bez obzira s koje strane posmatrali, Emi nije imala dobru godinu. Deset vanih promena, deset vanih realnosti za prilagoavanje. Nije teko videti da, kada se saberu sve
90

promene u Eminom ivotu tokom proteklih deset godina, ak iako je uvek bila jaka linost, da to prevazilazi prag adaptacije na stres to je razlog, prema Emi, to je isekla vene. Vie nisam mogla da podnesem, rekla je. Jednostavno, bilo je previe toga. U razgovoru sa mnom, Emi se sloila da bi bilo prilino nemogue imati jo jednu godinu ivota tako stresnu kao to je ona kroz koju je upravo prola, a njena depresija se mogla razumeti u svetlu svih stresnih inioca. Dajui sebi mogunost da sagleda svoj ivot u znatno daljoj perspektivi od sadanjosti, mogla je da vidi da je verovatnoa za slinu seriju dogaaja skoro nemogua. I tako je, ubrzo, poela da osea svoju staru snagu kako se vraa, i stvari su krenule na bolje. Njene misli o tome da se ubije smanjile su se. Kao to je Emi rekla pred kraj nae seanse, Sada ne bih ni u snu pomislila da se ubijem. Emin ivot se ne razlikuje mnogo od ivota nas drugih. Mi smo, svi mi, predodreeni da imamo loe godine, godine sa maksimum stresa. Poenta je, kako ja vidim, u tome da znamo da nova godina dolazi i da je pozdravimo sa nekom vrstom nepopustljive odlunosti da emo je preiveti. U koliko bi to mogli, moda bi, kao i Emi, bili jai jer smo preiveli, a ak iako bi pukli, leenje bi nas ojaalo.

91

Iznenadni tereti Na tabli od plute iznad svog pisaeg stola na poslu prikaio sam parence mudrosti koje mi je palo na pamet jednog dana kada sam se bavio nekim vanim promenama u svom ivotu. Malecka mudrost kae:Jedina stvar gora od promene je iznenadna promena. Drim ovu malu pribeleku zabodenu na tabli za poruke iznad svog pisaeg stola da podsetim sebe da, ak iako znam da mogu da se nosim sa poprilinim brojem promena u svom ivotu, moe se desiti da osvane dan kada bi se stvari dogaale tako brzo da bi mi dobro dolo to osnovno pravilo o stresu. A pravilo glasi: Ako je promena stresna, iznenadna promena moe biti katastrofalna. Ako se ti, u ovom trenutku, nalazi u sred iznenadne katastrofalne promene u ivotu, izloen velikoj traumi, ili doivljava velike gubitke ili preokrete ili pogoranja iz kojih ne moe da vidi spas, mogue je da prolazi kroz iznenadno preoptereenje stresom.A ako je to sluaj, mogue da e ti pomoi da zna da se odreene stvari dogaaju u tebi stvari koje ti, u koliko ih razume, mogu pomoi da kontrolie, ako ne same dogaaje, a ono bar reakcije na njih. Prvo, ini mi se da postoji vreme u ivotima svih nas kada nas odreeni dogaaji mogu baciti u vrtlog. Iznenadne promene koje su izvan nae kontrole prelaze preko nas kao tornado i ne postoji nita, ba nita, to moemo uraditi da promenimo njihov tok.

92

Berza moe da se skri ime gubimo svoju uteevinu. Nai poslodavci mogu da bankrotiraju i odjednom smo izbaeni sa posla. Neko za koga smo mislili da nas voli odjednom oglaava da nas naputa zbog nekog drugog. Bez upozorenja, nai ivoti se okreu naopako, a mi smo, kao ovek usisan u levak tornada, prevrtani, bacani tamo-amo i na sve strane, samo ne napolje, ka spasenju. I upravo tokom ovih optereenja stresom poinjemo da dolazimo do reenja, do bilo kakvog reenja koje e nam doneti neko oslobaanje od sadanje situacije. Potrebno nam je da povratimo oseanje kontrole nad onim to nam se dogaa. I upravo tada, ideja o samoubistvu izgleda bolja nego sadanji nemir i oseanje beznaa. Onda kada masivni teret stresa kao to se esto dogaa- izazove depresivnu epizodu i mi ponemo da doivljavamo simptome beznaa i suicida, bar znamo da putem sopstvene smrti moemo najzad stii do onog konanog izlaza, da moemo stei kontrolu i nad onim to e nam se sledee dogoditi. Ali, elim da o neemu razmislim, bar na trenutak. ta ako, uprkos tome koliko god ti nemogue stvari upravo sada izgledale, i koliko god krivim ili ljutim ili depresivnim se oseao, ta ako nisi u kontroli nad dogaajima. ta ako e se, umesto toga, odreene stvari dogoditi, a ni ti niti iko drugi moe da ih sprei? ta ako, jednostavno, sretno prebrodi jednu stvar i dozvoli da se druge dese?

93

Ljudi iz Anonimnih Alkoholiara* imaju predivnu molitvu koja im pomae da ostanu normalni i trezni. Zove se molitva za mir i glasi: Bog mi je dao mir da prihvatim stvari koje ne mogu da promenim, hrabrost da promenim stvari koje mogu, i mudrost da znam razliku. Od svih izreka po kojima ljudi ive svoje ivote, ne mogu da smislim ni jednu koja bi bolje od ove pokazala smisao ivota. Jer u sebi sadri ideju da postoje stvari koje nam se deavaju u ivotu koje, bez obzira to bi eleli da su drugaije, nee biti drugaije. I da mi, ako elimo da preivimo, moramo da prihvatimo te stvari onakve kakve su, i da to uradimo sa dostojanstvom i zahvalnou. Zato, ako kojim sluajem prolazi kroz iznenadni teret stresa i osea se konfuzno i dezorijentisano u pogledu svog smisla, svojih vrednosti, svojih uverenja i svoje tradicije, mogue da je to trenutak da stane u zaklon i prihvati ono to ne moe promeniti. Iz tog poloaja moe nai ono koje trai oseanje mira i spokoja. Navie ili napolje? Zbog pravca u kome svet ide ovih dana, elim da kaem par rei o ivotu u ovim vremenima i o stresu s kojim moramo nauiti da se izborimo. *Anonimni Alkoholiari predstavljaju sistem leenja od alkohola
putem javnog priznavanja da ovek ima taj problem i gde pomo u krizi pruaju upravo one osobe koje su problem alkohola imale i prevazile. Leenje se sprovodi bez lekova, savladavanjem odreenih prepreka-stepenica.

94

Od nas se, od svakog od nas, trai da se stalno menjamo i prilagoavamo. Neki od futurista kau da e svet nastaviti da se menja; nae vrednosti, nae ideje, naa tehnologija, gde ivimo, naa radna mesta i ljudi koje znamo. Futuristi kau da e se ove promene dogoditi naglo, mnogo bre nego ikada ranije u istoriji sveta. Ono to je stalno i sigurno i na prvom mestu danas, bie nesigurno i postavljeno naglavce sutradan. Iako nam se ne mora dopadati ta stalna promena i to oseanje nesigurnosti koje ona sadri, izgleda da nema mnogo toga to iko od nas moe u vezi toga uiniti. Ne moe zaustaviti budunost i ne moe zaustaviti promenu. Pa, ta moramo uraditi? Ja lino mislim da poto ne moemo znatno smanjiti veinu izvora stresa i zahteve za promenom koji se postavljaju pred nas, morali bi, zato, stvoriti drugaiju i zdraviju perspektivu o tome ta to znai iveti u ovim vremenima. Morali bi, tako to emo misliti drugaije o svom ivotu, prihvatiti da emo, svi mi, pretrpeti promene; male promene, velike promene, stalne promene. I morali bi nauiti da rastemo i razvijamo se na takav nain kako bi bili spremni za promenu, da, makar nauili i da je prigrlimo. Da bi ovo uinili, mislim da je potrebno da odmah sada razmotrimo neto to smatram potpuno ludim u ovom naem drutvu. A ta ludost ima veze sa stresom i pritiskom koji navaljujemo na sebe kao rezultat naina miljenja po

95

kome postoji samo jedan put do sree i zadovoljstva. Pravac te uske staze vodi navie. Pod navie mislim da mnogi od nas smatraju kako ivot zahteva od nas da smo uvek u pokretu u pravcu koji nas vodi od bilo gde da smo trenutno, ka nekom novom, uspenijem i viem mestu. Ako smo trenutno osrednji studenti, moramo postati najbolji studenti. Ako igramo koarku u gimnaziji, moramo gaati ka stipendiji za fakultet. Ako igramo za tim na fakultetu, neemo ispuniti svoju misiju sve dok ne zaigramo za Nacionalno koarkaki tim. Imamo posao izuenog zanatlije koji volimo, ali moramo se penjati prema poziciji supervizora. Volimo to smo majka i domaica, ali se ne oseamo ispunjenom ako se ne vratimo u kolu kako bi zapoeli karijeru i pomerili se navie.

Vie. Vie. Vie. Kroz svoj posao savetovanja, sreem ljude sa problemima, nezadovoljne sa onim to su. Vidim ljude nezadovoljne sobom jer se ne pomeraju navie. Ili, u koliko se pomeraju navie, ne pomeraju se dovoljno brzo. Oni, sami, mogu biti zadovoljni svojim poslom ili kolskim uspehom, ali njihovi brani partneri ili roditelji ili prijatelji oseaju da bi se oni morali uspinjati jo vie. Studenti se kinje, mue i brinu zbog ocena jer, kao da nema drugo puta posle studija, nee se moi uspinjati esnafskom hijerarhijom, u koliko nemaju odline ocene. Vie. Vie. Vie. Jedini put je onaj navie.

96

Ali ni tu nije kraj. Sve vie, ovih dana, radim sa mukarcima i enama iji su ivoti, po svim razumnim standardima, potpuno uspeni. Imaju kola i mikrotalasne penice i digitalne kamere i dobro zdravlje i prijatelje i postigli su ono emu se svaki Amerikanac nada: postignue. Postigli su i dosegli ameriki san. Ali pogodi ta? Nisu sreni. Zato? Zato jer sada, kada su sasvim gore, ne preostaje im vie nigde da idu. Imao sam vrlo uspenog advokata koji mi je rekao, Voleo bih da mogu da ponem ponovo, da se vratim nazad na poetak. Zato?, upitao sam. Jer bi tada mogao opet da ponem da se uspinjem, objasnio je. Ono to je bilo interesantno u vezi ovog oveka je da, na vrhuncu karijere, na vrhuncu svoje moi kao tuioca, u vreme kada je njegov lini i porodini ivot tekao savreno, a zaraivao je vie nego to je ikada sanjao, on je pomiljao da se ubije. Zato? Zato to je, kako sam sve bolje upoznavao Dima i njegov pogled na ivot, doveo svoj put kretanja navie do svog loginog kraja. Stigao je tu i sada, kada se tu naao, vie nije imao ta da radi, nita emu bi se nadao, sanjao, planirao ili zbog ega bi vredno radio. On je, prosto reeno,
97

iveo svoj ivot sve dok nije potroio svoje snove. I sada je ostao bez njih i eleo je napolje. A gde je Dim eleo da ode? Samo napolje. Samoubistvo je izgledalo kao logika destinacija. Naravno, Dim je bio depresivan, ali je bio i vie nego depresivan; ostao je bez snova. esto se pitam da li naa opsednutost stalnim kretanjem navie ne postavlja scenu za depresiju i suicidalno miljenje, oboje prisutni na tom putu, a i onda kada stignemo gde god da smo naumili da idemo. Igra uspinjanja uvek navie ne dozvoljava nam da se zaustavimo i pomiriemo rue. Nemamo vremena. Previe smo zauzeti. Jer je potrebno da se stalno kreemo navie i osetili bi se krivim ako bi zastali da se osetimo dobro sa onim to smo postigli. To je kao da nikada ne moemo biti zadovoljni jer, u tom nagonu da stignemo negde drugde, ne moemo se radovati tamo gde smo. Previe ljudi, bar po mom miljenju, ive da bi radili umesto da rade da bi iveli. Izgleda da sve manje i manje ljudi zna kako da se igra. Igra je za decu. U svom poslu viao sam desetine odraslih, zrelih ljudi koji su, na kraju svojih karijera, odjednom kao preputeni na milost i nemilost. Ne znaju kako da se igraju. Ne znaju ta da rade sa sobom onda kada vie ne rade. ivot za njih nema svrhe. Postaju depresivni. A kada postanu depresivni zbog ivota koji nema svrhe, poinju da misle da se ubiju. Kao to mi je jedan ovek rekao, Ako ne mogu da radim, bolje da sam mrtav.
98

Drugi deo ovog ludila navie i napolje povezan je sa izlaenjem napolje. Ako ne moe da se penje navie, bolje da izae. Vojska funkcionie na ovaj nain na viem ealonskom poretku oficirskog korpusa. U koliko se ne uspinje u nekim esnafima, onda to znai da stagnira i ne doprinosi. Ako ne moe da ide navie, to znai da bolje da izae. Vidi se to kod mladih ljudi kojima je reeno da ako ne uspeju u koli, nee moi da se upiu na fakultet. A ako ne uspeju na fakultetu, nee dobiti dobar posao na kome bi mogli da se penju navie. I tako, ako ne dobiju dobre ocene, bolje da izau. Mnogi mladi ljudi upravo to i rade a napolje podrazumeva suicidalnu odluku. Japan, zemlja koja gura svoje studente i uenike do take pucanja iz generacije u generaciju, ima vei-od-oekivanog broj samoubistava meu mladima u vreme nacionalnih ispita ispita koji odreuju da li e ili ne dobiti priliku da idu navie. Po mom miljenju, ovoj navie-ili-napolje filozofiji ne nedostaje ludost. Ona ne dozvoljava ljudima da budu sreni jer su sasvim proseni. Ne dozvoljava ljudima da se oseaju dobro na poslom koji rade. Ne dozvoljava nekom da ima lou ocenu iz istorije a da ipak ima utisak kao da su, on ili ona, nauili neto korisno. Ne dozvoljava nam da malo zastanemo i odmorimo se i uivamo u onome to smo ve uradili.

99

Pre e biti da nas navie-ili-napolje filozofija tera sve dalje i dalje i sve bre i bre, sve dok ne postanemo rtve ove naporne jurnjave da stignemo negde drugde. I, mada se alimo na stres, izgleda da ne razumemo da je stres lino naa tvorevina. Ako si, kojim sluajem, kupio ovu navie-ili-napolje filozofiju za svoj ivot, ta e ti se dogoditi ako se suoi sa velikim i neoekivanim ivotnim stresom? ta ako, iz ista mira, postane rtva neke neviene tragedije? Kao atleta koji obeava, teko si povreen i ne moe da nastavi karijeru u sportu. Kao glavni i odgovorni u navie-ilinapolje poslu, otputen si kada nova uprava stupi na vlast. ovek tvog ivota za koga treba da se uda gine u saobraajnoj nesrei. Farmu koju si nasledio od oca gubi jer si bankrotirao. Ovakve se stvari deavaju. One se deavaju savreno dobrim ljudima i one se deavaju svima nama. A kada se dogode, one samo jo vie poveavaju dozu maksimuma stresa. Ali, da li su to stvari koje treba da oznae kraj ivota? U koliko vie ne moemo da se penjemo navie, moramo li da izaemo? Da li je naa staza kroz ivot tako uska? Ili, se moda, naa staza rava iza sledee krivine? Postavljam ti sva ova pitanja jer sam ubeen da i suvie mnogo nas vidi samo jedan put kroz ovaj na svet. Vidimo svoju budunost previe povezanu sa prolou i sadanjou. A poinjemo da verujemo, i verujemo, da moramo uspeti u onome to smo zacrtali, i da ne uspeti znai propasti propasti sasvim i potpuno.
100

Ova vrsta i-ili, crno-bela, pobedi-ili-izgubi vrsta miljenja vrlo je opasno mesto da se bude onda kada nas pogodi neka velika ivotna promena. Jer, ako smo zarobljeni u ovakvom rezonovanju moemo da ivimo samo jednosmerno, ili samo sa jednom osobom, ili radei samo jednu vrstu posla, a i tada se uvek moramo penjati navie, i na taj nain nam nedostaje ono to svako preivelo bie na naoj planeti poseduje sposobnost prilagoavanja. Ako nismo u stanju da se odmaknemo od udarca, i mali nas udarac moe oboriti. I tako, u koliko si bio pod nekom vrstom maksimuma stresa koji zahteva od tebe neke velike promene u ivotu, i ako, kao rezultat toga, osea da ne moe sve to promeniti, mogue da si u klopci te navie-ili-napolje filozofije. Mogue da razmiljajui o onom napolje delu, mislei da e, u koliko se ubije, moi da izae iz stresa. Ako je tako, elim da razmisli da, bez obzira koliko traumatian bio stres u tvom ivotu, mogue je da kako ga vidi i kako na njega reaguje ima neke veze sa tvojom ivotnom filozofijom. Kada nam se loe stvari dese moramo ih interpretirati. Nain na koji ih interpretiramo predstavlja nau ivotnu filozofiju. U poslednjem poglavlju ove knjige bio sam slobodan da te zamolim da razmisli o svojoj ivotnoj filozofiji. Ne traim da deli moju filozofiju o tome kako se ljudi snalaze u ovom svetu, ve samo da ti to moe pomoi da ispita svoju sopstvenu filozofiju i da, u koliko to u skorije vreme
101

nisi uradio, napravi kratak pregled. Molim te da to uradi jer, iako moda nismo sposobni da promenimo svet, postoji jedna stvar koju moemo promeniti a to je nain na koji mislimo o njemu i ono to radimo sa svojim ivotima dok god ih imamo. S toga u ponovo upitati: da li ono to ti se deava stvarno predstavlja kraj? Ili je to kriza koja e proi, a posle nje, nee li biti nekih novih mogunosti, neeg o emu nisi ni sanjao da je mogue? Najzad, nadam se da, u koliko si nesvesno kupio navie-ilinapolje filozofiju o nainu na koji se oekuje od nekoga da vodi svoj ivot i sve ono to on podrazumeva, moda e ti, kao i ja, shvatiti da to nije zdrav nain miljenja, naroito ako te doveo do misli o samo-unitenju. Na poetku sam rekao da u ovo poglavlje zavriti sa jednom priom. Ovo je pria koju sam uo od svog prijatelja i ne znam njeno poreklo. Zato se unapred izvinjavam ako se autor oseti uvreen zbog moje pozajmnice. Pria je o jednom starom seljaku po imenu Ivan koji je, iako siromaan u materijalnim stvarima, bogat to se tie mudrosti. ivi na malenoj farmi sa svojom enom i sinom jedincem. Njegovo blago, takvo kakvo je, sastoji se od jednog ali vrednog pastuva.

102

Jednog prolenog dana, pastuv uspe da prekine ue kojim je bio privezan i da otkaska u planine. Poto je uo ovu vest, stie Ivanov prijatelj i sused. O, Ivane! kuka njegov prijatelj. uo sam da je tvoj konj pobegao. Sada nema nita. Sve tvoje bogatstvo je otilo u nepovrat. ta e sada kada si jo siromaniji nego pre? Kako je to strano! Mogue, kae Ivan. Prerano je rei. I zatim, dva dana kasnije, pastuv se vraa. A sa njim i pet kobila. O, srenie, kae Ivanov prijatelj pun zavisti. Sada si bogat. Sad ima est konja. Kakva srea! Kakvo bogatstvo! Mogue, kae Ivan. Videemo.... Kada su kobile uhvatili i ogradili, Ivanov sin je hteo da ih osedla da bi orao. Ali, dok se penjao na prvu kobilu, ovaj divlji konj ga je bacio na ogradu, tako da je gadno polomio nogu. Auh, kuka Ivanov prijatelj kada je saznao za nesreu. Ipak si loe sree. Ovo je strano! Ovo je uasno! Tvom jedincu je slomljena noga! Ko e ti pomoi kod saenja i skupljanja letine? ao mi te, Ivane. Imam dva zdrava sina da mi pomognu i sada mi se ini da sam ja srenik a ti nesrenik. Kako loe vesti! Mogue, kae Ivan.
103

A zatim, idue nedelje, kraljevi vojnici upadnu u selo da pokupe sve zdrave mlade ljude da se bore u kraljevom najnovijem ratu. Poto mu je slomljena noga, Ivanovog sina poteuju. Nadam se da je razlog zbog koga sam ispriao ovu priu jasan. Nadam se da je ono emu nas ova pria moe nauiti da, bez obzira kako strano i uasno stvari mogle izgledati danas, neto se sasvim neoekivano moe dogoditi sutradan. I ako bi samo saekali da loe vreme proe, stvari bi mogle krenuti na bolje. Na kraju mi se ini da dobar ivot nije onaj bez tragedije , ve onaj u kome smo ih pregurali i izdigli se iznad njih. Jer, siguran sam u to, pogled unazad iz sopstvene budunosti pokazae nam da ono to je danas nesrea, bie sutra uspomena a neke od njih su tune, neke slatke, neke ak i smene a ono to treba da radimo je da se drimo tu gde smo...makar i noktima.

POGLAVLJE 11 ISUVIE BEZNADEAN DA BI SE NADAO U mnogim granama medicine, upravo sada, istraivai tragaju za onim to zovemo arobni metak arobni metak je lek koji posebno napada i unitava uzronike bolesti ili viruse ili proces koji ugroava pacijentov ivot. Na alost, moderna psihijatrija i psihologija nemaju ba
104

mnogo arobnih metaka. Ali, u koliko bi mi, koji imamo profesije pomagaa ljudima, mogli da izaberemo jedan od svih moguih metaka koji e moda jednog dana biti pronaeni, moete se kladiti da bi se svi molili da prvi koji se pronae bude onaj koji bi unitio beznae. Koja god druga oseanja imali u ovom trenutku depresiju, ljutnju, usamljenost ili uasan oseaj gubitka ni jedno me ne zabrinjava vie od oseanja da je tvoja situacija beznadena. A razlog moje brige je da, bez obzira na sva druga emotivna stanja u kojima moe biti, stanje beznaa je najopasnije. Jer, biti bez nade znai oajavati u pogledu svake budunosti, svakog boljitka, svakog obeanja da e se stvari ikada promeniti na bolje. Iz takvog stanja uma, takvog oseanja potpunog oaja, misli o samoubistvu postaju jae i robusnije i dobijaju oblik prihvatljive, ako ne, konane odluke. Zato, ako se osea previe beznadenim da bi se nadao, neu te zavaravati, brinem za tebe. I ak iako nemam arobni metak za tvoju beznadenost, eleo bih da podelim sa tobom ono to znam o beznau, odakle dolazi i ta moe uraditi da ga okona. Kako sam govorio mnogim klijentima tokom svih ovih godina, voleo bih da mogu da im dam injekciju nade ili aku pilula nade ili da im preporuim da proitaju knjigu koja bi im dala neprocenjivo osloboenje od oaja. eleo bih da mogu da uinim da to deluje odmah, a ne kroz nekoliko dana, nedelja ili meseci. (Takve su fantazije terapeuta.)
105

Ali, na alost, umiranje nade od oveka do oveka nije tako lako. Potrebno je vreme da gubitci i neuspesi i ponovljeni porazi upadnu u rupu beznaa, i, isto tako, potrebni su vreme i pobede i uspesi da bi se iz nje izalo. Ali je mogue. I dostino je. Kao profesionalni psiholog etiki ne mogu preporuiti odreenu religiju za beznadenost. Ali sam siguran da je, za neke, to reenje. I ako je nalaenje puta do tvog Boga ono to ti je potrebno, onda vrsto preporuujem da zapone to putovanje. I da ga zapone odmah. Odakle dolazi beznae? Jednu stvar koju elim da zna o beznau je da ne mora biti depresivan da bi se oseao bez nade. Mnogi, ako ne veina depresivnog sveta doivljava beznadenost u nekom obimu. Ali, beznadenost moe da snae svakog od nas. I beznadenost je, istraivanja su pokazala, jedna od uobiajenih zajednikih stvari koje povezuju one koji izaberu opciju da se ubiju. Dok oajavaju zbog budunosti ili zbog reenja svojih problema, oni koji su potpuno bez nade esto uhvate sebe kako misle, Koja svrha? Bolje da sam mrtav. Kako bi ti pomogao da razume beznae, osloniu se na rad nekoliko psihologa ije su ideje i istraivanja mnogo pomogli u rasvetljavanju ovog munog stanja uma. Martin Seligman, Aron Bek, i mnogi drugi su radili na razumevanju koncepta koji su nazvali nauena bespomonost.
106

Nauena bespomonost znai ono to i samo ime kae; da ljudi, kada doivljavaju ponovljene neuspehe onda kada pokuavaju da promene svoj svet, naue da su, bez obzira ta pokuali, bespomoni da kontrolii svoj ivot. Kada jednom osete da su bespomoni da kontroliu sopstvenu budunost, brzo upadaju u stanje depresije i s tim povezano stanje uma koje se zove beznae. I evo, ukratko, kako se beznae dogaa. Ako izuzmemo one ljude ija depresija moe biti bioloke prirode, velika veina onih od nas koji postanu depresivni ili beznadeni postaju takvi jer je to odgovor na gubitak voljene osobe, ili zbog neuspeha na poslu ili u koli, ili kroz finansijskog gubitka ili to, bilo iz kojih razloga, ponemo da verujemo da bez obzira kako naporno pokuavali, nai pokuaji nisu vani. ak i uspeni ljudi ponu da veruju da nije stvar koliko zapinje, ve da je to koliko sree ima ono to je najvanije u formuli sree. To oseanje da, bez obzira ta radio nije vano, predstavlja sutinu nauene bespomonosti. To je kao kada bi, poto te je ivot uvek iznova poraavao, poeo da veruje da se loe stvari tebi tek tako deavaju i da ne postoji nita to moe da uradi da sprei da se dese. Kad si jednom doao na ovaj udni svet gde tvoji napori da ga promeni ili kontrolie nisu bitni, to je korak to oseanja beznaa. eila, mlada depresivna ena sa kojom sam radio nekoliko nedelja, predstavila je svoje stanje bespomonosti i beznaa u nekoliko kratkih reenica. To je kao da sam prokleta,
107

rekla je. Pokuavam da razgovaram sa svojim momkom o naem problemu. Ali on nee da slua. Intervjuisali su me za desetine poslova, ali me niko ne zapoljava. Drim dijetu i dobijam na teini. Jednog sam dana pala i slomila kost u glenju. Tako da sada ni ne mogu da traim posao. Izgleda kao da to vie zapinjem, tim manje uspevam. Beznadeno je, i to je to. eila se, iako to nije znala, savreno uklapala u model nauene bespomonosti. On je pokuavala da dovede svoj ivot u red, ali joj nita nije polazilo za rukom. I, posle nekoliko meseci pokuavanja, dola je do zakljuka da bez obzira ta radila, nee uspeti. I tako, na pokuaje da umanji oseaj neuspenosti i smanji gubitak samopouzdanja, ona je poela da predvia da nee uspeti, ak i pre nego to bi pokuala. Sada, rekla je, kada idem na intervju za posao, ja znam da me nee zaposliti. To znam i pre nego to uem u njihovu kancelariju i mogu to odmah da vidim po njihovim licima. I, znate, moete to da vidite i na mom licu. eila je bila u pravu. Poto je doivela dugi niz neuspeha, postalo je sve lake i lake predvideti sopstveni neuspeh. Najsigurnije predvianje, kada se uzme u obzir tvoja lina istorija, je predvideti da opet nee uspeti. Onda kada pone da predvia svoj sopstveni neuspeh, nee biti razoaran jer, iako toga ne mora biti svestan, poee da radi stvari da bi osigurao neuspeh. Kao to je eila rekla, ak i pre nego to mi je mogao ponuditi posao, rekla sam zadnjem poslodavcu koji me je intervjuisao da mogu da

108

razumem u koliko nema nita za mene. Predpostavljam da sam mu pomogla da se odlui. Glupo, ha? Ono to je eila uradila je moda bilo glupo, ali za nju je imalo smisla. Predviajui odbacivanje, ona je omekala prizemljenje za svoj sledei pad. Ali, to je psihologija nauene bespomonosti i, da budem sasvim otvoren, psihologija gubitnika. eila nije bila gubitnik. Bila je uspean uenik u gimnaziji, i dobijala je nagrade u debatnoj sekciji. Krila je sebi put kroz dvogodinju kolu biznisa koja joj je dobro ila. Sama je nauila da svira gitaru. Pomogla je svojoj majci da stane na svoje noge posle smrti oca. Ona je, ukratko, uradila mnoge dobre stvari koje bi se, sa objektivne take gledita, mogle nazvati uspenim. Ali, tu je klju, ona nije nita uradila nedavno to bi smatrala uspenim. Jedan je neuspeh pratio drugi i, u razmaku od nekoliko meseci, stigla je do jedinog loginog zakljuka njoj dostupnog: da joj je sueno da ne uspe. Roeni gubitnik? Jedna od velikih stvari koje su ljudska bia u stanju da naprave je da ponovo ispiu svoje line istorije. Svi mi to inimo s vremena na vreme. Damo sebi slobodu da poboljamo ocene kojih se seamo da smo dobili u gimnaziji. U ispunjavanju formulara za posao, setimo se da smo radili na istom ili drugom poslu godinu dana iako je, u stvari, bilo samo devet meseci. Setimo se da smo ostavili prvu devojku, a ne da je bilo obrnuto. Ova mala izvrtanja u seanju odgovaraju naim trenutnim potrebama
109

i naoj potrebi da vidimo sebe malice boljim no to jesmo. A do god ono ega se seamo ne moe nikom da nakodi, nikog nije mnogo briga kako mi ponovo ispisujemo sopstvenu prolost. Ali razmisli na tren o tome to se dogaa kada prolazimo kroz gubitke i pogoranja i neuspehe neuvenom brzinom? ta ako nam se stvari deavaju tako da, ak iako pokuavamo da nad njima uspostavimo kontrolu, nismo u stanju? A ta se deava kad te stvari traju i traju i traju nedeljama ili mesecima? Zar ne poinjemo da mislimo da smo bespomoni ili da su stvari beznadene? Mislim da je tako. I sada, obzirom da smo svi skloni ponovnom pisanju svojih istorija, ne moemo li, kada su stvari najgore mogue, poeti da se pitamo nismo li roeni gubitnici? A ako smo gubitnici danas, nismo li uvek i bili? A ako smo uvek bili gubitnici, ne znai li da smo roeni gubitnici? Tano ili ne, logino ili ne, kada jednom odlui da si roeni gubitnik sve u ivotu postaje mnogo jednostavnije jadnije i beznadenije, ali jednostavnije. Niko ne oekuje mnogo od roenih gubitnika. Roeni gubitnici ne oekuju mnogo sami od sebe. Roeni gubitnici ne oekuju nita od bilo koga. Roeni gubitnici ne moraju da pokuavaju. Roeni gubitnici ne moraju ujutru da ustanu. Roeni gubitnici ne moraju da brinu o ljudima koji ih vole ili o onima koji vole druge jer, kao to svi znaju,
110

roeni gubitnik gubi i na ljubavnom planu. Roeni gubitnik se, po definiciji, ne nada jer bi to znailo da sanja o boljoj budunosti...A svi znamo da roeni gubitnici ne zasluuju bolju budunost jer, na kraju krajeva, oni su roeni da gube. Ako postoji moto za ljude koji pate od beznadenosti onda je to, Roen da gubi*. Tokom godina svog rada kao konsultant u zatvoru, viao sam taj moto istetoviran na mnogim nadlakticama zatvorenika. Naravno da sam gubitnik, ovi bi momci rekli. A ta misli zato izdravam kaznu? Ali postoji grozna cena da se plati za razmiljanje o sebi kao roenom gubitniku ta je cena beznae. Ne samo da neko poinje da ivi po samo-ispunjavajuem proroanstvu koje kae, Jednom gubitnik, uvek gubitnik, ve mora sve uraditi to je u njegovoj moi da odri taj identitet sve dok, jednog dana, ne stigne do mesta odakle nema svrhe ii dalje. Ne znam ko raa gubitnike, ali sam ipak morao da upoznam roditelje jednog takvog. Istina je da sreemo roditelje koji kau svojoj deci, Ti si nitarija i nikada nee biti nita od tebe,, ali verujem da gubitnici daju sami sebi taj sumnjivi naziv iz oseanja nauene bespomonosti, oseanja da bez obzira ta radili, nikada nee nita napraviti. Tako, u koliko poinje da se osea bez nade, ne pravi sledei naizgled logini korak. Ne upadaj u zamku koja
111

kae, Stvari su beznadene, uvek su bile beznadene i stoga e uvek biti beznadene. od tebe se trai da napravi sledei korak i pone da ponovo ispisuje svoju linu istoriju tako da ona ima smisla. Ako veruje u logiku da onako kako stvari stoje sada, oduvek su i bile, i uvek e i biti mora da neto s tobom nije u redu. A to neto je da ti mora da si bez nade. Da bi se kvalifikovao za beznadeni sluaj, potrebna ti je neka vrsta nove etikete, neka vrsta gubitnikog imena. Nitica, promaaj, dronjak, lemil, ima mnogo imena na izboru. Nadam se da nisi to ve uradio. A ako jesti, moda je vreme da se preispita. Moda je vreme da porazmisli kako je dolo do toga da se osea beznadeno, i uini neto da promeni to stanje svog uma. Problemi, problemi, problemi Ti i ja, oboje znamo da svi imamo probleme. Male, dnevne, i one koje dolaze u dambo veliini. Svi, ali svi, imaju probleme bogati i zdravi, siromani i bolesni, svi. Nije mogue iveti, a nemati problem. Ali razmisli na tren da, za onoga ko ima nade, problem predstavlja izazov, ansu da nae pogodno reenje. A za beznadenog, problem je samo jo jedna prilika za poraz. To je osnovna razlika izmeu onoga ko ima nade i beznadenog jedan vidi problem kao mogunost da dobije, a drugi kao mogunost da izgubi. Po mom je miljenju, znai, problem ono to od njega napravi.

112

U svom profesionalnom radu sa klijentima nauio sam da prepoznam znake beznadenog miljenja, i nain na koji ljudi bez nade gledaju na probleme u svom ivotu. Evo nekih primera: Znam da bi trebalo da se razvedem, ali bi se verovatno opet udala za alkoholiara kao to je Fred. Znam da me moj posao ubija, ali veina ljudi ne voli svoj posao. Pa to bi onda ja prolazio kroz svu tu muku? Znam da bi trebalo da oslabim, ali, ubi me, ja znam sebe. Sve bih kile ubrzo vratio. Ovi su ljudi zaglibljeni u beznadeni stav. Oni vide problem, ali ve znaju ishod. Oni znaju da, nema sumnje, nee uspeti. Zato pitaju, emu i pokuavati? Dobro pitanje. Ako bi ja poverovao, kao neki od mojih klijenata da nema drugaijeg ishoda problema osim neuspeha onda bi znao da je moj posao beskoristan i da bi mi bilo bolje da prodajem polovna kola. Ali, ja ne verujem da je moj rad beskoristan. I ne verujem da su moji klijenti beskorisni kao to oni sami veruju. Poj posao u radu sa mnogim ljudima bez nade je da ih prodrmam, osporim nain na koji razmiljaju o svojim problemima, i pomognem da ponu da gledaju na stvari drugaije.

113

Ne znam da li si i ti na tom mestu ili ne, ali nagaam da u koliko si se oseao beznadeno u pogledu svoje situacije, onda si moda razvio slian stav. Ako si razmatrao odluku o samoubistvu, onda mogu biti skoro siguran da si, bar u nekim oblastima svog ivota, izabrao da veruje da je samo neuspeh onaj siguran ishod koji moe oekivati. U daljem tekstu ovog poglavlja elim da te izazovem po pitanju tvog naina razmiljanja, elim da te prodrmam. A ako mi uspe, eleo bih da razmotri da, kao ljudsko bie koje je nedavno doivelo mnoge loe stvari, mogue da si ponovo ispisao svoju linu istoriju kako bi odgovarala injenicama kakve ti danas izgledaju. Da li si se ikada upitao zato se neki bogati i slavni ljudi ubijaju? Da li se ikada pitao glasno, Zato ba ona? Izgledalo je kao da ima sve zbog ega bi ivela. Bolje pitanje bi bilo, ta je bilo to to joj se inilo beznadenim? jer u postavljanju ovog pitanja najverovatnije e nai odgovor na vano pitanje. Da, imala je problem, problem koji joj je izgledao nereiv. Uprkos njenom bogatstvu i zdravlju i prividnom uspehu, izabrala je konanu odluku. Kada bi mogli znati istinu o ovoj osobi i ta je bilo u njenoj glavi u vreme kada je umirala, verujem da bi nali da je oseanje bespomonosti obuzelo i da je, na dnu njene konane odluke, videla kako njen problem ima samo jedan ishod: neuspeh. To je, onda, taj oseaj odreenog neuspeha koji navodi ljude da misle o samoubistvu. To je to oseanje pretee
114

propasti, neizbene katastrofe koje nas stavlja u to stanje svesti gde se samoubistvo ini tako privlanim. Moemo, bukvalno, ubediti sebe da je poraz obezbeen i da je jedino ta nam preostaje, kako bi izbegli poraz, da se ubijemo. Ali, ekaj malo! eleo bih da napravim drugaiji sluaj. eleo bih da napravim sluaj gde problem, bilo koji problem, moe imati vie od jednog ishoda. Zatim bih eleo da napravim sluaj gde nije nedostatak problema u ivotu ono to nas ini srenim, ve oseanje da imamo snage da ih reavamo. Problemi nisu nita posebno; obini su kao kia. I imamo ih bez obzira na doba godine. Problem nije taj koji nas upropauje, ve nain na koji mislimo o problemima i ta sa njima radimo. Sluaj line moi Da li se sea kada si prvi put uio da vozi bicikl? Sea se kakav je to bio problem naterati tu ludu mehaniku napravu da ide na dva toka, kada joj je, zapravo, potrebno etiri? Trebalo je da prkosi nita manje nego zakonu gravitacije kako bi ostao na njemu. Ali, ako si nastavio da pokuava, ta se najzad dogodilo? Sigurno je da si pao. Sigurno je da si zgulio lakat ili koleno. I, da, bio si na zemlji vie nego to si bio u vazduhu tokom svojih prvih pokuaja. A onda, postepeno, uspostavio si ravnoteu. Naao si da treba da okree pedale i ide napred kako ne bi pao. I onda, kao udo, uspeo si da tu budalastu stvar natera da ide nekoliko stopa u pravoj liniji,
115

pre nego to bi se prevrnula. A onda si je naterao da ide stotinu stopa. A onda oko bloka ili dole niz put. I ubzro, za nekoliko sati, oseao si se kao gospodar svemira, zujei niz put kao da si ga ti kupio. Ovo oseanje, ovo stanje da si gospodar svemira, je ono za im svi tragamo u svemu to radimo. To nije nita manje od najdivnijeg oseanja koje poznajemo. To je mo. To je lina mo. To je kontrola. To je vrsto dranje problema u svojim rukama. To je, po mom miljenju, najbolji i jedini lek za oseanje bespomonosti i za stanje beznaa. Ali, uiti voziti bicikl je lako u poreenju sa mojim problemima, ujem te da kae. Svako moe da naui da vozi bicikl, raspravlja se. Moda je tako. Ali, ako bi se mogao u seanju vratiti do onog prvog puta kada si pokuao da uspostavi ravnoteu na dva toka, mislim da bi video da je oseanje tada, i ono koje ima sada u vezi neke druge vrste nesavladivog problema, da su to potpuno ista oseanja. Oseanje pretee nesree, znanje na nivou intuicije da se to ne moe uraditi, i negativni samo-govor koji kae, ne mogu ovo da uradim - svi bi trebalo da su poznata oseanja. Ona prate veinu vrlo komplikovanih stvari koje pokuavamo po prvi put. Takva oseanja, sloio bih se, prate lanove ljudske vrste. Ali, da li bi takva oseanja trebalo da nas zaustave? Zbog toga to se loe oseamo, zar ne treba da etamo, ili vozimo bicikl, ili se zaljubimo? Zbog toga to se problem ispreio
116

tu, ispred nas, ne treba li da naemo nain da ga reimo ili da vidimo kako da ga izbegnemo poto nas moe povrediti? Treba li da kaemo, Ne moe se reiti, pa to onda i pokuati? Da si dozvolio ovim oseanjima i strahovima od neuspeha da te unite prvi put kada si se popeo na bicikl sa dva toka, da li bi ikada nauio da ga vozi? Ne, naravno da ne. Da si dozvolio svojim oseanjima da odlue da li da ode na prvi sastanak, da li bi ikada otiao? Najverovatnije ne bi. Da te uiteljica nije ohrabrila ili insistirala da stane ispred svog razreda i odri prvi govor, da li bi to ikada uradio? Teko. I tako to ide sa svim onim zastraujuim stvarima koje smo morali raditi po prvi put. Morali smo, svi mi, ti i ja, da radimo stvari kojih smo se bojali uprkos tome kako smo se oseali. Morali smo da delamo! Morali smo ostaviti svoja oseanja sa strane i obaviti stvar! Posledice neka idu doavola. I sledei put kada bi to uradili, osetili bi se malo bolje. A sledei put, jo malo bolje. A desetog puta bi pomislili, Hej, ovo je lako. to li sam se toliko brinuo?
117

Poslednji deo mog sluaja je, da niko od nas ne moe dozvoliti da nam strahovi upravljaju ivotom. Ako dozvolimo da nam nai strahovi kau kako ne moemo reiti problem, onda nije teko rei sebi zato i pokuavati? A ako odgovorimo na nae zato-pokuati pitanje tako to neemo pokuati, zar onda u stvari ne saoptavamo da je na sluaj beznadean? Izlazak iz beznaa Sada nailazi tei deo: kako izai iz beznaa. Moja je majka bila, i jo uvek je, sjajan terapeut. Ona ima teoriju o tome kako iveti ivot, koja je, najverovatnije nastala u njenom detinjstvu na farmi u Ajovi. Ona glasi ovako: bez obzira na to ta treba da uradi u toku dana, uvek neto zavri pre doruka. Na taj nain, bez obzira na to kako stvari mogle krenuti naopako, uvek moe pogledati unazad i videti da si uradio neto vredno i da dan nije bio totalna propast. I od svih stvari koje sam proitao o leenju depresije i bespomonosti, ovaj savet je tako blizu poecima leenja kao nita drugo to su ueni profesionalci mogli da kau o ovoj temi. Majina pre doruka formula ima dva vana sastojka. Jedan je da postavlja mali cilj koji postie. To moe biti pranje kola ili zaivanje otpalog dugmeta ili pisanje pisma prijatelju ili itanje poglavlja knjige skoro sve to treba da uradi za sebe ili za nekog drugog. ta god da je, ne treba
118

da je teko ili monumentalno. Samo ga treba uraditi. I ti to uradi! Zavreno! Gotovo! Zatim, u drugom delu, na kraju dana (ili kada god oseti da je avo doao po svoje), pogleda unazad na taj mali ali obavljen zadatak i sebi kae, Bar sam to uradio danas! I to na prazan stomak! Taj mali protivotrov za beznae nije mali. Jer uraditi neto malo, a dostino, daje nam neto neprocenjivo. A to neto je oseanje kontrole i postignua. Ne mogu dovoljno da naglasim koliko su vana ova oseanja za svakog od nas, a posebno za tebe ako se osea bespomonim. Obaviti neku stvar, pa i sasvim malu, vraa mo u na ivot. Ponekada je vrlo teko poverovati da bilo ta to bilo ko od nas uradi moe neto da promeni u velikoj emi stvari. Ako ita novine i o tome ta se deava ili ta e se deavati sa zagaenjem, globalnim otopljenjem, ratovima, suom, finansijskim krizama, i injenica da ono to si smatrao bezbednim za ishranu jue e ti napraviti rak sutra, vrlo je lako upasti u oseanje bespomonosti a, ako stvari krenu nizbrdo u tvom linom ivotu, i u oseanje beznaa. Ali, mene ovde ne brine da li je, ili ne, itava ljudska rasa u sukobu sama sa sobom ili da, ako uskoro ne promenimo svoje naine, planeta nee biti pogodno mesto za ivot. Postoje stvari za koje, ak iako pokuavam da napravim sasvim malu promenu u ovim okolnostima svakog dana , znam da, na kraju, imam vrlo malo kontrole nad onim gde

119

ljudska vrsta ide i nad tim kako emo najverovatnije zavriti. Pre e biti da mene interesuje ono to ti i ja moemo da kontroliemo. ta jedemo, kakav posao obavljamo, kako brinemo o sebi i drugima, kako moemo nainiti svoje ivote interesantnijim i izazovnijim, i kako se, kao ljudska bia, ma na koji god nain izabrali, pribliavamo ostvarenju naih stvarnih potencijala to su stvari koje mene zanimaju. Jednom reju, svetu je potrebno vie dobitnika, ne gubitnika bilo da su tako roeni ili ne. I tako, ako bi odluio da uradi neto po pitanju svog beznaa, ta bi to moglo biti? Pod pretpostavkom da ne bi potraio psihoterapeuta da ti pomogne, i da nisi toliko depresivan da bi ti ak i ideja da neto pokua izgledala nemogua, moda moe uraditi sledee: (1) Postaviti jedan mali cilj za sutra. Sve je u igri. Oisti kupatilo. Uvrsti orman ili fijoku ako je to potrebno. Napii nekom pismo. Operi, izglancaj i usisaj svoj auto. Napravi frizuru. Uglaaj srebrninu. Pozovi prijatelja koji bi eleo da te uje. Jednom reju, postavi jednostavni cilj za koji si siguran da je dostian. To moe biti neto to si uradio stotinu puta ranije. (2) A onda, sutradan, to i uradi! Ne okoliaj. Ne zastajkuj. Ne odgovaraj sebe od toga da to uradi. Jednostavno to
120

uradi. I iskoristi jednu metodu (K.I.S.S*keep it simple, stupid) koja glasi: samo neka je jednostavno, tikvane. Ne treba da zaustavi globalno otopljenje ili da rei pitanje gladi u svetu ili da nae novi posao ili novu ljubav, potrebno je samo da opere kola. (3) Kada uradi to to si planirao, nagradi se. Ne sutradan. Ne sledee nedelje. Ve upravo sada! Moda si izaao iz tosa to se tie nagraivanja sebe, ali to je ba ono to treba da uradi. Lepo je kad nas drugi nagrauju zbog dobrih ideja koje imamo, ali ako nisi to primetio, mnogi nai prijatelji i porodica izgleda da proputaju svoj red. Ukratko, potrebno je da ti obavi taj posli za sebe. To ne boli. Moe izgledati malo udno u poetku, ali ne boli. (4) A za sledei dan i onaj sledei dan i onaj sledei dan posle tog, elim da postavi jo vie malih ciljeva. I jo vie. A onda jo malo vie. Moda pre nego to se i nadamo, imaemo istu kuu, sloene i izbaene novine, izglancan auto, sve fijoke uredne, roman proitan i telefonski razgovor sa tetka Margaretom obavljen. (5) Na kraju svakog dana i bez obzira kako nizbrdo stvari krenule i kako se bedno oseao, prisili sebe da se seti da si postigao bar jednu stvar koju si odredio da postigne za taj dan. Kai sebi da bez obzira na ono to nije ilo kako treba, bar si to-i-to uradio. I to e biti istina. I zbog toga bi trebalo da se oseti dobro. Ako do tebe stiu moje ideje, ini mi se da zna na ta ciljam. Ono to elim da ti se dogodi je nita manje nego
121

lek za bespomonost i protivotrov za beznae. Jer znam da ako pone da koristi te male, i naizgled nevane stvari za sticanje kontrole nad tim delom svog ivota koji moe da kontrolie, poee da osea da, u stvari, ima neku kontrolu nad sopstvenim ivotom. Kada uradi te male zadatke, stvarno si ih i uspeno obavio. Niko, ba niko ne moe da ti oduzme ta oseanja. Mnogo je vanije to e poeti da osea kako ti se vraa oseanje line kontrole. Lina kontrola, to oseanje da si gospodar svoje sudbine, s moje take gledita, je najvanija stvar za tvoje zdravlje mentalno a i ire kao hrana, voda i vazduh i ljubav. Jo neto e poeti da se dogaa. Kada jednom preuzme kontrolu nad malim problemima u ivotu, vei problemi e poeti da se smanjuju. Ne zato to se smanjuju sami od sebe, ve zato to ti nisi ona ista bespomona, beznadena osoba kakva si bio do pre nekoliko dana ili nedelja. A obeavam ti da, ako reava male probleme, isto e poeti da se deava i sa velikim. Razlog to se to dogaa nije komplikovan. A kako se to dogaa nije nikakav novi i nepoznat psiholoki fenomen. Ljudi su pisali i priali o ovom istom procesu godinama. Ali pisati i priati o graenju samopouzdanja ne znai nita u koliko osobe koje ovo treba da urade sebe radi, ne uine neto. I evo izazova. Pre nego to odbaci moje sugestije, pretpostaviu da si, dok si itao ovo, govorio sledee stvari, Ma, on napravi da to zvui tako jednostavno. A nije. Ili,
122

Da me poznaje, ne bi govorio takve gluposti. Ili, Ovo je dobar savet za nekog, ali ne za mene. Jer, vidi, ja tebe poznajem. Ja znam kako beznadeni ljudi istreniraju sebe da misle. I znam da ih je to to su nedavno doiveli dovelo do odreenih negativnih misli naina miljenja koji je ubistven. A i znam da e od sada, pa u roku od nekoliko minuta, pokuati da ubedi sebe da nita od toga to sam predloio nije vredno pokuaja jer, na kraju krajeva, nema anse da znam koliko si stvarno bez nade. To je upravo ono to oekujem da e uraditi. I to je u redu. Samo napred. Ali kada prestane da ubeuje sebe kako nema anse da postavi jedan mali zadatak i da ga izvri, molim te razmisli o jo jednoj stvari: Proitao si itavo ovo poglavlje! Obavio si, uprkos sebi, taj mali zadatak. Zar to nije postignut cilj? Zar to nije obavljena stvar koju si odredio da odradi? I sada, kada si je uradio, zar nisi poeo da uzima kontrolu nad svojim ivotom i trenira svoju linu mo? Tvoj odgovor mora biti da. Ne mislim da pametujem ili da te varam ili da ti na bilo koji nain sugeriem da si, time to proita ovo poglavlje, ti na putu da izae iz rupe beznaa. Ali u rei da, inei toliko koliko god ti malo izgledalo to je ipak zadatak koji je sada obavljen i to je pozitivna stvar. Ako bi se sloio sa mnom da je to pozitivna stav, onda se nadam da bi se sloio sa mnom da mora da postoji neko
123

jezgro nade duboko u tebi. Inae, zbog ega bi nastavio da ita? Moda bi ti pomoglo da zna da su mnogi ljudi bez nade koje sam znao uspeli redovno da dolaze na zakazane sastanke sa mnom. I da je samo to uprkos onome to su govorile njihove oi i njihove rei za mene bio dokaz da se i dalje nadaju nekom boljem sutra. Nadam se da isto vai i za tebe i za to to ita ovu knjigu. Ako bi prestao da sumnja i ako bi uinio neto pozitivno bilo to neto malo, bilo to nebitno, bila to stara, poznata rutina vana je da je uradi. Jer kada je obavi, kada pone da radi stvari u svoje ime i za svoje dobro, poee da se osea snanije, da misli snanije, da dela snanije i poee da se uspinje kako bi izaao iz rupe beznaa.

POGLAVLJE 12

DROGA, PIE I FATALNE GREKE Ako trenutno ne koristi, ako nikada nisi, i ako nikada ne namerava da koristi droge ili alkohol, moda bi eleo da preskoi ovo poglavlje. Ali ako koristi droge ili alkohol ili lekove koji se dobijaju na recept (naroito tablete za spavanje, antidepresante i sredstva za smirenje), onda ostani sa mnom.

124

Razlog zbog koga je ovo poglavlje za tebe vano je da, u koliko koristi neke od gore spomenutih hemikalija (naroito ako koristi droge i alkohol zajedno), a razmilja o samoubistvu, to znai da hoda po samoj ivici provalije sa odvezanim pertlama. Ali, prvo bih eleo da te zamolim da neto uradi: nemoj itati ovo poglavlje ako si trenutno naduvan ili uraen ili stoniran. U svojoj praksi imam pravilo koje glasi ovako: radim samo sa ljudima koji dou na zakazani sastanak sa itavim mozgom. Dovoljno je teko razumeti sebe i nauiti nove naine opstanka, da bi dodatno komplikovali stvari tako to emo se naduvati hemikalijama. Kod mene u kancelariji plaa da bi dobio svu moju panju, i ja elim svu tvoju. I zato, ako si u ovom trenutku pod uticajem neega, uini sebi uslugu i, odloi ovu knjigu za sada. Uzmi je kasnije, kada ti se glava razbistri. (U koliko koristi lekove koji se prepisuju na recept, u redu. Govoriu o lekovima koji se dobijaju na recept neto malo kasnije.) Dobro. Sada imamo dva cela mozga na istom mestu. Ve ti je poznato da su i droge i alkohol moni i divni. Inae ih ne bi koristio. Oni mogu da uine za nae raspoloenje ono to niko ne moe. Moemo ih jesti, puiti, piti, umrkavati, ili ubrizgavati u vene, i efekat je nita manji od udesnog. A efekte postiemo u roku od nekoliko sekundi ili minuta. Sa dovoljnom koliinom onoga to
125

volimo, moemo se oseati kao bogovi. Moemo da lebdimo, da se smejemo, da poaljemo tugu u etnju, da budemo sa ljudima a oseamo da nas vie niko nikada ne moe povrediti. Sa dovoljno koliine onoga to volimo moemo se osetiti toliko dobro da se pitamo, Zato bih se ikada oseao loe?

Mogu da pretpostavim o emu razmilja. Misli, pa, evo ga predavanje tipa droge-su-loe, droge-su-opasne, pieubija, i slino. Misli kako u skoiti na improvizovanu govornicu i poeti da propovedam protiv zla zavisnosti od alkohola i droga i kako bi, samo ako bi se probudio i sagledao realnost ovih opasnih supstanci, istog asa i prestao da ih koristi. Razoarau te. Neu se ak ni praviti da mogu da te odgovorim od korienja droga i alkohola u knjizi kao to je ova. Kada bih mislio da mogu, ja bih. Ali, neu se zavaravati. Radio sam sa bolestima zavisnosti preko 30 godina i kada bi postojao neki brzi lek za ljude koji su nali izlaz ili bekstvo putem konzumiranja hemijskih sredstava, odavno bih ga otkrio i registrovao patent. Pre mnogo, mnogo godina sam shvatio da, u poreenju sa drogama, alkoholom i seksom, terapeut ima malo ta da ponudi. To nikako ne znai da leenje bolesti zavisnosti ne uspeva. Ono uspeva. Ali, u ovom trenutku tvog ivota, vie me brine ono to bi ti se moglo dogoditi dok su ove dve opasne stvarice u tvom telu; meanje suicidalnih misli sa alkoholom i/ili drogama.
126

Ono o emu elim da ti priam su droge, pie i fatalne greke. Pod pretpostavkom da razmilja o tome da se ubije i, pod pretpostavkom da koristi alkohol ili neke vrste droga, nagaam da ih ne uzima jedno bez drugog. Pre e biti, pretpostavljam, da kada si pod uticajem droge po svom izboru, samo jo i vie razmilja o okonanju svog ivota, a ne manje. Ili, poto prestane stanje naduvanosti, kada se spusti, moe ti se initi da je ideja samoubistva, u poreenju sa mamurlukom ili sputanjem sa droge, jo privlanija. Moja nagaanja zasnivaju se na onome to su mi klijenti govorili. Kada pijem, kae arls, u poetku se oseam stvarno dobro. Oseam se velikim. Oseam kao da su svi moji problemi malecki i daleki. A onda, kako no odmie i alkohol isparava, poinjem da pucam k'o zveka. I onda opet poinjem da mislim da se koknem. ore sedi na bolnikom krevetu dok mu priam o tome kako je pokuao da se ubije. Napio se, postao srean, postao tuan i onda poludeo najvie zbog sebe zato to se ponovo napio. ta ti je prolazilo kroz glavu pre nego si se latio noa? pitam ga. Mislio sam...ekaj da se setim...mora da sam mislio da, doavola, stvari nee nikada biti bolje. Ne mogu ak ni da ostanem trezan.

127

Da li se sea zadnjih rei koje si sebi uputio?pitam. ore razmilja neko vreme. ini mi se da su bile, Nek sve ide doavola, odgovara. Nek sve ide doavola. Koja svrha!Nita nikada nije bolje, i zato emu pokuavati. To su sve primeri negativnih misli koje ljudi esto imaju kada se naduvaju ili kada se izduvaju. To su esto misli sline onima koje im prolaze kroz glavu kad pokuavaju da se ubiju. Da li si bio pijan kada si se latio noa? Naravno da jesam, kae ore. Da li bi zabio otricu u svoj runi zglob da si bio sasvim trezan? ore se stresao. Ma vraga bi! Previe bi bolelo! Znajui mnogo ljudi kao to je ore, rekoh mu da koliko god moda eleo da se ubije, sumnjam da bi to mogao izvesti trezan. Sloio se sa mnom. Sloio se da bi se morao uraditi ili napiti pre nego to bi pokuao da se ubije. Kao to je sam rekao, Ne vidim kako iko moe da se ubije a da nije pijan. I suvie boli. Reenje za previe suicidalnih misli i za zaluivanje sa tabletama i noevima i orujem i brzom vonjom i za maglovite planove da se ubije, po mom miljenju je da jednostavno bude ist i takav i ostane. Znam da moe zvuati uskogrudo, ali tokom svih ovih godina sretao sam
128

bezbroj ljudi ije su se misli o samoubistvu dogaale samo kada su bili pijani. Ispada da im misli o samo-unitenju ne padaju na glavu sve dok nisu pod uticajem ove ili one droge. (Usput budi reeno, kako su i alkohol i droge, oboje droge, koristim rei alkohol i droge naizmenino.) Zbog onoga to su mi ljudi poput ora priali, znam kako ljudi mogu misliti kada su naduvani. Ako su dobrog raspoloenja kada ponu da se drogiraju, to raspoloenja ponekad postane bolje. Ako su loeg raspoloenja kada ponu da piju, njihovo raspoloenja esto postaje jo gore. Ako uzme dovoljno droge ili alkohola, esto je teko predvideti u kakvom e raspoloenju zavriti ukljuujui i suicidalno. Bar dve stvari nam se dogaaju kada smo stonirani*. Prvo, poinjemo da gubimo kontrolu nad mislima i akcijama i, drugo, stvari nas ne plae na nain na koji su nas plaile pre kratkog vremena. Alkohol je tenost i jedna od stvari koju moe da otopi je strah. Iako ova hemijska hrabrost traje samo onoliko koliko i alkohol u naem krvotoku, dok je tamo, on to dobro obavlja. Kao to mi je jedan stidljivi mladi, koji je imao naviku da popije tri ili etiri piva pre nego to krene da igra, rekao, A ta misli, zato to koristim?! Kada bi mogli da pogledamo svojim strahovima pravo u oi mrtvi trezni, mnogima od nas verovatno ne bi ni bili potrebni pie ili droge. Ali strah je strah i, kako hemija vri posao, moda si razvio opasnu naviku opijanja ili
129

drogiranja kako bi se nosio sa onim to je zastraujue ili bolno u tvom ivotu. Kada razmiljamo o sopstvenoj smrti (najzastraujui od svih predloga), nije da nam ubod neke droge ili jo jedno pie nisu od pomoi. Jer jesu. To je jedna od sigurnih stvari kada su u pitanju droge i alkohol - one uvek obave posao. Ali tu rizik ulazi u igru. U koliko koristi drogu ili alkohol da bi promenio raspoloenje i tvoje promenjeno raspoloenje ti dozvoli da mnogo vie misli o samoubistvu, to znai da, sve dok si pod njihovim uticajem, vea je verovatnoa da e uraditi neto ega bi se inae plaio a to je da pokua da se ubije. Istraivanja po ovom pitanju su vrlo jasna. Ljudi koji piju i koriste droge imaju povean rizik od samoubistva u odnosu na one koji to ne upranjavaju. Da li upotreba droge i alkohola vodi do samoubistva ili samo dozvoljava suicidalnim ljudima da ostvare svoje planove, za mene nije uopte bitno. Pustiu naunicima da to razjasne. Ono to je meni vano je da ti i ja oboje razumemo da ako se stavi pod uticaj hemije i pone da misli na samoubistvo, uveliko poveava ansu suprotnu svom opstanku. Evo i drugaijeg naina da se o tome misli. Da li bi mrtav trezan pomogao nekom ko je zavisnik od droge da uzme
130

fatalnu dozu heroina? Da li bi mogao, zdrave i iste pameti, da doda oigledno depresivnoj i pijanoj eni ilet sa kojim bi se ubila? Da li bi, bistre glave, dozvolio besnoj drugarici slomljenog srca i obeznanjenoj od pia, da sedne u svoja kola i odveze se kui? Naravno da ne bi. Rekao bi, Hej, doi k sebi! Nemoj da pravi budalatine! Ne ini neto zbog ega bi se kajala/o. Pod pretpostavkom da i ti nisi obeznanjen, nagaam da bi uinio sve to moe da zaustavi pijanog prijatelja ili neznanca koji pria o samoubistvu da ga poini. Zato? Jer ti i ja oboje znamo da, kada se otrezne ili izduvaju, moda nee eleti da se ubiju. Ne mora biti doktor da bi znao da ljudi pod uticajem hemije nisu u stanju da natovare pun kamionet cigala. Ne samo da nisu u tanju da utovare sve cigle, nego ni ne znaju gde su ostavili kamionet. A ako ne zna ak ni to gde si ostavio kamionet, kako moe odluivati o neemu tako vanom kao to je da li iveti ili umreti? U koliko ne bi dozvolio nekom strancu koji je naduvan da se ubije, zato bi se ludirao sa samoubistvom u istoj situaciji? Zbog ega ne bi dao sebi istu ansu da ponovo razmisli o stvarima iste glave?

131

Fatalne greke Ono drugo o emu sam hteo da ti priam u ovom poglavlju su fatalne greke. ak i trezni i bez droge, svi mi pravimo greke, ukljuujui i one fatalne. Moemo biti rastreseni i skrenuvi levo naleteti na kamion za transport mleka i da nam to bude zadnja greka koju emo ikada vie napraviti. Moemo skoiti u bazen na pogrenu, plitku stranu, udariti glavom u beton i, to je to. Moemo se penjati na drvo da bi spasili zarobljeno mae, pasti i zavriti u sledeem ivotu verovatno mrzei make. To su fatalne greke nad kojima, zato to smo trezni, imamo bar neku kontrolu. Moda smo ak razmiljali da se ubijemo dok smo radili sve te stvari, ali to nije isto to i dati se na posao umiranja uz pomo neke glupave greke. Ni malo nije. A hajde da sada dodamo pie i droge i misli o samoubistvu na opasnosti svakodnevnog ivota. Hajdemo gore uz drvo poto se mae negde smestilo. Hajde da uspuzamo uz tu tanku malu bombu od grane. Da li smo poveali prednost okonanja ivota putem fatalne greke? Ili, ta rei o tome da se pijani naemo iza tokova kola? Ne bi trebalo da se iznenadi da, dok razmilja da se ubije, a pije ili se drogira i ue u brza kola, stvara situaciju koja je prosto pripremljena za fatalnu greku. (A ne ini nikakvu uslugu nama koji smo na drumu gde i ti). Tu su i fatalne greke koje nastaju iz meanja droga sa alkoholom. Alkohol u kombinaciji sa drugim drogama
132

moe biti smrtonosan. Bez da zalazimo u komplikovana objanjenja smanjene tolerancije i poveanog efekta droga, ono to je potrebno da zna je da kada doda droge i alkohol svom telu, nastupa nova vrsta raunice. Ova te verzija nove raunice moe ubiti, ak iako to nije neto to si imao nameru da uradi. Evo kako izgleda nova raunica: kada se jedna unca* alkohola doda jednoj dozi droge to nema dejstvo od dve unce. Daleko od toga. Jedna droga + jedno pie mogu imati uticaj od etiri ili ak est unci. Drugim reima, alkohol moe uiniti drogu jo snanijom i obrnuto. To isto vai i za lekove koji se dobijaju na recept, a posebno za tablete za spavanje. Jedne veeri 1974 godine, dvadesetogodinja devojka je popila nekoliko tura dina sa tonikom i tablete za spavanje. Nova raunica se odigrala u njenom telu i pala je u komu, komu koja je trajala nekoliko dekada. Njeno ime bilo je Karen En Kuinlan. Ta je kombinacija lekova i alkohola odgovorna za hiljade smrti koje se svake godine dogaaju irom sveta, a nije sasvim jasno da li je osoba koja je umrla zbog nove raunice stvarno to i elela. Meu imenima prepoznali bi Dudi Garland, Merlin Monro, i Elvisa Prislija. I na svako od ovih poznatih imena doe na hiljade onih koji jedino to su dobili je mesto meu ituljama u lokalnim novinama. Jedna od stvari koja se deava kada pomea lekove sa alkoholom, ili kada pone da uzima sedative ili sredstva
133

za smirenja, je da onda kada lek pone da deluje, ti moe poeti da zaboravlja broj tableta koje si uzeo. Kako kratkotrajno pamenje strada kada si pod uticajem hemije, moe ti se desiti da jednostavno izgubi pojam koliko si neega progutao. Ne znam za tebe, ali kada doktor meni prepie lek koji treba uzimati tri puta dnevno, teko mi je da upamtim da li sam ga i kada uzeo. Ako treba da uzmem dve ili vie vrsta lekova, moram da napiem i izbrojim, jer mi je inae potreban dodatni napor da bi pratio ova jednostavna uputstva. Kada bih uzimao alkohol dok pijem ove tablete, mogao bih postati mnogo bolesniji nego to sam bio. Poenta je u tome da, u koliko si razmiljao o konanoj odluci, trebalo bi bar da je donese bistre glave. Previe je lako skliznuti u bedak, zapoeti epizodu opijanja i drogiranja, dozvoliti umu da zaluta u naizgled jednostavno reenja samoubistvo, i, kako nisi u stanju da procenjuje stvari jer si odloio mozak na policu i pustio strahove da pobegnu, moe se nai u situaciji gde se sluajno overdozira i umire - sasvim mogue grekom. Znam da ima problem sa drogama i alkoholom. Znam kako su to divna sredstva protiv loih oseanja. Znam da deluju bre nego druga reenja i da u njima moe da utapa skoro sve ljutnju, depresiju, povredu, slomljeno srce, skoro sve to je bolno. I znam da onda kada postane zavistan, posao skidanja nije neto to samo skoi i uradi jedno jutro pre doruka.

134

Ali, ja isto tako znam da moe dobiti drogu besplatno. Potrebno je vreme, potrebna je pomo, i potrebna je snaga i hrabrost. Ali, moe ti to. Ipak, u meuvremenu, obzirom da si razmiljao o tome da se ubije, elim da zna da kada mea droge ili pie sa depresijom i bespomonou i ljutnjom i razoaranjem i svim onim to te moe muiti, onda se uvaljuje u najopasnije mogue kockanje. Iako ne mora biti sasvim siguran da eli da umre, u koliko saspe tu meavinu u svoje telo, to je kao i sa metalnim noviem, baca svoj ivot u vazduh. Kad padne moe biti glava, dobija, ili pismo, gubi. Pitam te: da li je to ona vrsta kockanja kojom eli da se bavi? to se mene tie, i da si u mojoj kancelariji sa mnom, sada bih ti rekao jo jedno od mojih pravila: ne radim sa suicidalnom ljudima terapiju dok koriste droge ili alkohol. Rizik je za tebe prevelik, a to nije ona vrsta kockanja u kojoj elim da uestvujem ili iji bi deo eleo da budem. Kao moj pacijent, u koliko ne bi mogao da prestane da koristi droge ili alkohol sam, ili uz pomo Anonimnih Alkoholiara* ili Anonimnih Narkomana* ili nekog drugog programa leenja (a to sve mislim odmah), onda bih te uputio u neku ustanovu gde bi ti pomogli da prestane sa konzumiranjem.

135

Moda ovo zvui okrutno, ali ako sam ita nauio tokom ovih 30 godina psiholoke prakse, to je da je i tebi i meni potreban mozak u punom radnom zamahu kako bi efikasno radili zajedno. I to je jo vanije, obzirom da te cenim kao ljudsko bie, ne bih eleo da umre zbog neke greke ili loeg prorauna. ivot, tvoj ili moj, je previe dragocen da bi ga izgubili bacanjem novia u vazduh.

POGLAVLJE 13 NEE TE VOLETI I AKO TE NE BUDE Ako trenutno ne ivi sa svojim roditeljima, moda nije ni potrebno da ita ovo poglavlje. Oni kojima se obraam veinom su mladi ljudi koji jo uvek ive u roditeljskom domu. Razlog zbog koga elim njima da se obratim je da se oni, na mnogo naina, vie oseaju kao u klopci, zakljuani i moda se oseaju vie bez nade od nas koji smo se sami otisnuli u svet. Uz rizik da ima roditelja koji su moda proitali ovo poglavlje i naljutili se na mene, rei u ono to imam da kaem, a posledice neka idu doavola. U pisanju ove knjige ja sam, pre svega, obavezan prema osobi koja razmilja o tome da se ubije, i ni prema kome vie. I to je tako. Kao to sam rekao ranije, ne mogu znati ta te mui. Ne znam kakvu vrstu roditelja ima. Ali znam poneto o porodicama. I znam poneto o vrstama porodica u kojima ljudi ponu da misle o samoubistvu.

136

Da ponem sa naim porodicama za koje se pretpostavlja da su mesto gde idemo da bi se oseali sigurno i voljeno i potovano. Kada je svet protiv nas, ili kada nam ne ide ili se oseamo pritisnutim ili ugroenim, porodice su te kojima bi trebalo da se okrenemo za podrku i razumevanje. Porodice bi trebalo da budu luka u oluji, ili mesto gde idemo kada nemamo gde drugde da odemo. Ali neki od nas znaju da to nije tako! Deak koga sam znao pokuao je da se obesi. Kanap koji je upotrebio pukao je i nije umro. Kada je uo za ovo, njegov otac je rekao, Doavola, ak ni to ne moe da uradi kako treba! Majka je dovela svoju erku u hitan prijem poto je devojica popila nekoliko desetina tableta aspirina u nameri da se ubije. Ona to nije htela, rekla je majka doktoru. To je bilo sluajno. Nije znala ta radi. Sigurno da nije imala nameru da sebi naudi. Ne brinite, kada je odvedem kui, paziu ja da ne bi pokuala neto ponovo. Sam bog zna da je nismo uili da se tako ponaa! Za mesec dana u je ve spustiti na zemlju! Da li su to roditelji koji vole? Verovatno. Da li znaju ta da rade sa svojim suicidalnim detetom? Verovatno ne. Zabrinuti kao to su ovi roditelji bili, svaki je od njih uradio neto to roditelji est ine kada izgube glavu oni onda okrivljuju rtvu. To se stalno deava. Ako misli da e pokuajem samoubistva odjednom dobiti roditelje koji vole, mogue je da grei. Mogue da dobije njihovu
137

panju, mogue da tvoji roditelji shvate da neto nije u redu, ali postoji velika ansa da ono to e uraditi je da odlue da neto nije u redu sa tobom ne sa njima.

Roditelji nisu savreni Verujem da neki odrasli ljudi jednostavno ne znaju kako da budu dobri, puni ljubavi roditelji. Mogue da njihovi roditelji nisu bili dobri, puni ljubavi ljudi, i da nikada nisu imali prilike da naue kako da i sami budu pristojni roditelji. Veina roditelja pokuava da bude dobra u svom poslu, ali, da pogledamo istini u oi, ne dobijaju svi petice iz predmeta kako podizati decu. Zato, hajde da priamo o roditeljima. Prvo, iako nai roditelji zapoinju kao najvaniji ljudi u naim ivotima, oni to ne ostaju. Pre ili kasnije, potrebni su nam sve manje i manje. Kako rastemo, uviamo da su nam prijatelji sve vaniji i vaniji sve dok se, jednog dana, ne zaljubimo u nekoga i zaponemo sami svoje porodice. Nae su porodice poetak trke, a ne kraj. Ponekad pomae da se prisetimo da, iako su oni nai roditelji, ne znai da moramo da ih prihvatimo. Nezreli roditelji Sreo sam mnoge mame i tate koji nisu bili, osim po godinama, mnogo stariji od svoje dece. Emocionalno su ostali tinejderi. Ponaali su se nezrelo i egocentrino i, uopteno govorei, stavljali sopstvene potrebe iznad potreba svoje dece. Kada su njihovoj deci bili potrebni

138

ljubav i razumevanje, oni ih jednostavno nisu mogli dati, ili nisu znali kako. I zato, ima bar jedna stvar o kojoj moe razmisliti, a to je da li su, ili ne, tvoji roditelji znali kako da ti daju ono to ti je potrebno. Samo zato to su ti bili potrebni da te vole i razumeju, ne znai da su to mogli ili znali. Ponekad su nai roditelji i sami bili deca kada su nas imali. Imali su snove i planove i nade da naprave neto od svojih ivota i, iz raznih razloga, moda nikada nisu uspeli da ostvare ove stvari. Zbog toga su bili frustrirani. Ti i tvoja braa i sestre dolazili ste na svet i, pre nego to su se opasuljili, imali su porodicu, raune, obaveze, a njihovi snovi, koliko god eleli da se obistine, poeli su da nestaju. I tuno, neki roditelji okrivljuju svoju decu zbog svoje nesree. Kau, Da te nisam imao, mogao sam ..., a ti zavri ovu reenicu. I neka ostane meu nama, ali to je veliki teret. I vrlo nepoten. Prema mom nainu razmiljanja, svako od nas je odgovoran, velikim delom, za svoju linu sreu. Ako ne ostvarimo svoje snove i ne poguramo stvari koje elimo i ne preuzmemo kontrolu nad budunou, onda nemamo koga da krivimo osim sebe. Nije pravedno ni poteno okrivljavati decu za nae neuspehe. Ali to ne znai da roditelji to ne rade. Ono to elim je da ti shvati da, iako roditelji mogu tebe okrivljavati za sopstvenu nesreu, ti ne mora to da kupi. Ne mora, kao to sam viao da mnoga deca ine, da

139

prihvati njihovo okrivljavanje tebe zbog toga to je njihov ivot bedan. Jer, ako ti prihvati ovo okrivljavanje, ta ti preostaje? Da pobegne? Da prestane da jede hranu i nosi odeu? Da nestane? Ako si ti taj koji ih udaljava od njihovih snova i ini ih nesretnim, onda je moda ono to treba uiniti da ih oslobodi tereta (sebe) i ubije se. Mogue da si pomislio, Ako se ubijem, moja bi majka mogla biti srena. Mogla bi se vratiti u kolu i uraditi sve one stvari koje kae da je elela da uradi. Ja sam joj prepreka. Dozvoli da ti neto predloim. ta ako ti kaem da je srea tvoje majke njen posao, a ne tvoj? ta ako ti kaem da ak iako bi se ubio, ona verovatno ne bi bila srena i, u stvari, bila bi samo jo vie nesrena. Jer sada, kao dodatak na sve one neuspehe koje je imala, tvoje samoubistvo pravi od nje, kao majke, potpuni promaaj. ak iako roditelji mogu rei stvari zbog kojih se ti osea kao da si im na teretu, uopte se ne podrazumeva da u koliko bi ti napustio scenu, da bi oni, odjednom, odrasli i preuzeli odgovornost za svoju sopstvenu nesreu. Ako bi trebalo da se kladim na to ta bi uradili posle tvog samoubistva, mislim da bi jednostavno nali nekog drugog da ga okrivljuju zbog toga to ne ive onako kako su sanjali.

140

Ubiti se kako bi se sklonio sa puta nije reenje njihove nesree. Njihova je nesrea njihov, a ne tvoj problem. Ljutiti roditelji Nedostatak ljubavi i razumevanja od nezrelih roditelja je jedna vrsta bola s kojim dete mora da ivi. Ponekada su tvoji roditelji ljuti i besni i otvoreno se svaaju. Ponekada izgledaju kao da su u ratu jedni sa drugim i mogu se ak i tui. Uzajamno se nazivaju pogrdnim imenima i psuju. Mogu se ak uti i pretnje da e jedno drugo ubiti. Ili jedan roditelj moe pretiti samoubistvom. Dete zateeno u porodici gde je prisutno nasilje, ili se nasiljem preti, je na vrlo tekom mestu, i lako je razumeti kako takvo dete moe poeti da misli o bekstvu iz ratne zone putem samoubistva kao izlaza za spasavanje. U porodicama kao to su ove vrlo je teko odrastati. Ponekada takva vrsta roditelja ni ne ele da odraste. Ponekada si im potreban da bude tamo, izmeu njih, kako bi posluio kao tampon zona. Tvoj otac moe da ti trai da stane na njegovu stranu protiv majke. Ili obrnuto. To su strani izbori i niko ne bi trebalo da bude prisiljen da ih pravi, iako to ne menja stvari. Ako si zateen u ovakvoj porodici i pomilja na samoubistvo, treba da zna da nisu usamljen. Sva ona deca zateena u porodicama kao to su ove misle na samoubistvo kao na izlaz. Jedna od stvari koja se dogaa deci zateenoj u ljutitim porodicama kao to su ove je da roditelji mogu da kau,
141

Da nema dece, ja bih otiao! Ili, Da nema ove proklete dece, otiao bih odavno! Kada uje ovo, ta misli? Misli da ti stoji kao prepreka na njihovom putu da urade ono to kau da ele. Kau kako ele svoju slobodu, a ti si njihov lanac i metalna kugla. Poinje da se osea kao peti toak ili trei palac. Poinje da se pita ta bi mogao da uradi da rei njihove probleme. Iz dobrih pobuda, puno dece poinje da pretpostavlja da su izvor roditeljskih branih problema i da, ako bi nestali sa scene, njihovi bi roditelji bili u stanju da budu sreni i ponovo se vole. to je najgore, roditelji im dozvoljavaju da misle na ovaj nain. aron je bila sedamnaestogodinja devojka iji su je roditelji uputili meni da bi videli zbog ega ima problema u koli. Oseala se uplaeno i nije mogla da se koncentrie. Iako uvek dobar uenik, sada je nakupila sve same loe ocene. Imala je potekoe da zaspi. Najmlae dete od troje dece, jedino je jo ona ivela kod roditelja. Zbog toga to je izgledalo da su njeni problemi sve gori i gori, poela je da misli da bi moda trebalo da se ubije. Zbog ega misli da bi trebalo da se ubije? upitao sam. Zato to bi to sve reilo.

142

Koje stvari? Sve. ta, na primer? Mogla bih da odem,, kae aron. Mogla bih da odem zauvek. Da ode odakle? Iz kole. Kue. Znao sam da je aron bila dobar uenik. Bila je aktivna u sporovima i bila je u debatnom timu. Uvek je volela kolu. Priaj mi ta se deava kod kue? predloio sam. aron poinje da plae. I onda mi ispria priu. Njen otac je imao ljubavnicu i, otprilike tri meseca ranije, njena je majka za to saznala. Poele su uasne svae. Nije bilo tue, ali je njena majka pretila da e se ubiti ako otac ne prestane da via tu drugu enu. aron ih je ula kako su se svaali jedne noi. ula je majku kako kae, Da nema aron, ja bih se ubila. A otac je rekao, Ne daj da te to zaustavi! A majka je rekla, O, ne bih to uinila sad odmah. Saekala bi dok ne ode na studije. U aroninom prisustvu, roditelji su se ponaali kao da je sve u redu. Nastavljali su sa porodinim ivotom i
143

pretvarali da je sve fino. Ali, naravno, nije sve bilo fino. aron, budui da je bila dobro dete, i elei nita vie do da njeni roditelji budu sreni, uradila je ono to bi svako dete uradilo: poela je da misli o tome ta bi mogla da uradi da njena majka ostane iva. Jedna od stvari koju je odluila da uradi bila je da ne ode na studije. Rezonovala je da sve dok ostane kod kue, njena se majka nee ubiti. I inei to, od sebe je napravila zatvorenika. Sve to je trebalo da radi je da rtvuje sopstvenu sreu, svoju budunost i svoj ivot. Ali, njen plan nije uspevao. I zato to nije uspevao, poela je da misli da se ubije. Pitao sam aron ta je elela da studira. Psihologiju,, rekla je. A onda se nasmejala. Predpostavljam da elim da se osposobim da im pomognem. Ti im ve pomae, rekao sam, samo to za to nisi plaena. Znao sam da je pogrean pacijent u mojoj kancelariji i to sam i rekao aron. Zatim sam pozvao njene roditelje i zamolio ih da dou. Vremenom smo uspeli da sredimo stvari i porodica je ostala zajedno. aron je otila na studije sledee godine i niko nije morao da umre ubivi se. Poenta aronine prie je da, kao puno druge dece koja su se nala izmeu roditelja, i ona je poela da veruje da je samo ona odgovorna za odravanje roditeljske brane zajednice i, u aroninom sluaju, odravanje majke u ivotu.
144

Umreti zbog panje Margi je bila osamnaest kada sam je prvi put sreo. Bila je lepa i mala i imala dugu plavu kosu. Iako je bilo leto nosila je bluzu dugakih rukava. Nosila je duge rukave preko itave godine. Dugi rukavu se joj pomagali da prekrije oiljke na zglobovima ruku, a imala ih je nekoliko. Vei deo svog mladog ivota Margi je bila nesrena. Njena se majka razvela od Marginog oca kada joj je bilo deset godina i, kao to mnogi samohrani roditelji ine, i njena je majka poela da sa via sa mukarcima u nadi da e nai nekoga s kim bi podelila svoj ivot. Ali, njena potraga nije bila uspena i, tako je i ona bila nesrena. Margina je majka poela da pije i da provodi vikende van kue sa svojim partnerima. Margi bi ostajala sama, zanemarena i odbaena, i poela je da se pita da li je majka stvarno voli. Poela je da se pita ne bi li njena majka, u koliko bi Margi nestala, nala mua. Prvi put kada sam se isekla vene bila je nedelja ujutru, rekla je. Mora da je bilo negde oko podneva. Majka je otila jo u petak navee i nisam imala predstavu gde je. Kada je najzad stigla kui, zatekla me je u krvi. I ta se onda dogodilo? upitao sam. O, ona se oneraspoloila. Plakala je i govorila da me voli i da me vie nikada nee ostaviti samu. Da li je tako i bilo?
145

Jeste. To je potrajalo nekoliko nedelja. Kupila mi je novu odeu i vodila me na picu. A onda je poela ponovo da izlazi i da me ostavlja samu preko vikenda. ta si mislila da e se dogoditi kada si se sekla? Ne znam, kae Margi, Pretpostavljam da sam se nadala da e ostati kod kue i biti sa mnom. Ili voditi rauna o meni. Ali ona je toliko obuzeta sopstvenim ivotom. Kao da ja i ne postojim. Da li si elela da umre? Margi se zamislila za trenutak. Mislim da jesam. Bar nisam elela da ivim. Margi je zasecala svoj runi zglob nekoliko puta, svaki put sve dublje i sve ozbiljnije. I svaki put kada bi njena majka dola kui i zatekla je kako krvari, padali su zagrljaji i poljupci i obeanja da e stvari biti bolje. Ali ta obeanja ne bi potrajala. Margi i njena majka nale su se u samoubilakoj igri, igri u kojoj jedna osoba mora da preti da e se ubiti kako bi postigla da druga osoba obrati malo panje i pokae da je, zaista voli. To je opasna igra u kojoj nikada nema dobitnika. Zapravo, svi gube. Ne znam zato i kako roditelj moe biti toliko obuzet sopstvenim ivotom da zapostavi dete kome je
146

potrebna panja i ljubav i vreme i razumevanje, ali takvi roditelji postoje i, ako ti se desi da ima jednog takvog, potrebno je da zna da nisi usamljen. Obzirom da tvoj roditelj moda nije sposoban/na da ti prui ljubav i vreme koje su ti potrebni, moda je potrebno da ti bude tolerantan, da razume i da, na neki nain, bude zreliji. Ako misli da te ne vole Ne mogu znati da li te roditelj ili roditelji, duboko u sebi, stvarno vole. Moda ni ti to ne moe znati. Postoji ansa da te vole. Ali siguran sam u sledee: pretnjom da e se ubiti ili pokuavanjem da se ubije, nee dobiti niti jedan dokaz njihove ljubavi. Da, pokuavajui da se ubije dobie njihovu panju. Da, pokuavajui da se ubije otvorie im oi da neto nije u redu. Ali, pokuajima da se ubije nee napraviti nikakvu trajnu promenu. A tu se, za tebe, krije veliki rizik. Sasvim je mogue da e te, u koliko pokua da se ubije, tvoji roditelji voleti manje, a ne vie. U koliko pokua da se ubije i ne uspe, mogu biti ljuti na tebe. Mogu te se bojati. Mogu se plaiti da te ostave samog kako ne bi pokuao ponovo. A sasvim sam siguran da e se ljutiti zbog naina na koji si pokuao da od njih napravi svoje zatvorenike. Zatvorenike? Da. Jer kada pokua da se ubije da bi privukao neiju panju ili da bi ti neko rekao da te voli i da mu je stalo do tebe, upotrebljava najmonije oruje koje se moe
147

upotrebiti a to je oruje tvoj ivot. Ako si spreman da umre da bi dobio ono to eli, ima vrlo dobre anse da dobije neto od toga. Dobie panju. Postii e da te ljudi uju. Ali to e raditi ne zato to su odjednom otkrili da te vole, ve zato to su uplaeni da e te izgubiti ili da e ih osramotiti u koliko se ubije. I ta si stvarno uradio? Zar nisi rekao, Ako me ne budete voleli, ubiu se! U koliko to uradi, ljudi kojima si to uradio e se oseati ugroenim i uhvaenim u zamku. Oseae se kao tvoji zatvorenici. Smatrae da u koliko ne urade tano ono to od njih trai, ti e se ubiti i oni e biti krivi. To je emocionalni zatvor bez reetki, ali je ipak zatvor. Onda kada stavi roditelje (ili bilo koga) u takav zatvor, sigurno e se dogoditi bar jedna stvar. Iako moda nisu u stanju da to priznaju, sve manje e im se sviati. Mogu ak poeti da te mrze zbog naina na koji ih kontrolie pomou pretnji da e se ubiti. A niko ne voli da ga kontroliu. Ne tako davno sam uo za deaka ija je majka pretila da e otii od kue i razvesti se od njegovog oca. Deak je rekao majci da ako to uradi, on e se ubiti. Ponovio je ovo mnogo puta. I, svaki put kada bi to rekao, njegova bi se majka pokolebala to se tie odlaska. I onda, poto je zapretio jo jednom da e se ubiti u koliko se majka iseli, ona se naljutila i rekla, Zato ne prestane da pria o tome i ne uradi to! To nee pomoi da se predomislim.
148

Deak se ubio te iste noi. Ni zavretak ove prie nije srean. Odmah posle sahrane majka se iselila ba kao to je i planirala. I zato, ono o emu bih eleo da razmilja je to da, bez obzira na to koliko ti oajniki treba ljubav i razumevanje od roditelja, pretnjom da e se ubiti to nee dobiti. Pretnjama samo moe stvari pogorati. Drugo, u koliko veruje da e brak tvojih roditelja biti spaen ako umre, tu grdno grei. Mogue da im je potrebna pomo, ali tvoja smrt nije ona vrsta pomoi koja im je potrebna. I poslednje to elim da ti kaem je da se, bar u nekim porodicama, od tebe moe oekivati da se ubije. Roditelji ti ne moraju rei doslovce, Zato se jednostavno ne ubije?, ali mogu, svojim postupcima, sugerirati da bi za porodicu bilo bolje da tebe nema. Znam kako neverovatno to zvui, ali sam se s tim sretao vie puta. Tom je bio dvanaest godina kada se njegov ujak Don ubio. Bila je to porodina tragedija koja je na njega ostavila snaan utisak. Kasnije, kada je Tom bio u gimnaziji, njegov se otac ljutio na njega zbog loih ocena. Ti si gubitnik, kao i tvoj ujak Don, govorio bi otac, a ti zna kako je on zavrio!

149

Povreen i neraspoloen, Tom je protumaio da to znai da i on treba da se ubije umesto da propadne u koli. I iako, u stvari, nije pokuao da se ubije, ni jedan dan ne bi proao od te oeve izjave a da nije o tome mislio. Nije mi poznato da li je Tomov otac znao kakav je uticaj njegovo poreenje Toma sa ujakom koji se ubio imao na Toma, ali je taj uticaj bio razoran. Neto poput izricanja smrtne kazne. Svaki put kada bi Tomov otac bio ljut na njega bilo zbog ega, Tom bi iz istih stopa pomiljao na samoubistvo. Nije mi poznato da li je Tomov otac stvarno eleo da on umre i nestane. Sumnjam u to. Ali, s druge strane, moda i jeste. To nije nemogue. Neki roditelji, u stvari, poele da su im deca mrtva. Ali ono to treba zapamtiti je da roditelji mogu govoriti i initi stvari zbog kojih, kada bi zastali i porazmislili o moguem uticaju njihovih rei ili postupaka, bi mogli zaaliti. ak iako im ne bi bilo ao, i ako bi mislili ono to su rekli, jo je uvek to njihov problem, a ne tvoj! Nazad, ako si kojim sluajem roen u porodici u kojoj te roditelji nisu eleli ili u kojoj nisu znali kako da te vole ili u kojoj si poeo da veruje da treba da umre kako bi udovoljio nekome ili nekoga usreio, u tom sluaju te molim da zapamti sledee stvari: Ti si najvaniji. U veoj si meri proizvod samog ivota, nego to si dete svojih roditelja.

150

Ti si svet koji e biti. Kao to sam rekao na poetku, nee te voleti ni onda kada te ne bude.

POGLAVLJE 14 ZA ONE KOJI SU POKUALI Poto sam razmislio o tome ko bi mogao itati ovu knjigu, shvatio sam da su bar neki od vas ve pokuali da se ubiju. Mogue da sedi u bolnikoj trpezariji sa tek uivenim runim zglobom. Ili si sam kod kue. Moda niko i ne zna da si upravo pokuao da okona sopstveni ivot. Ne mogu znati tvoju situaciju, ali kako imam neku predstavu o tome kroz ta prolazi, elim da ti priam o tome ta si upravo pokuao da uini, i ta ja mislim da to znai. Sa statistikog stanovita, mnogi strunjaci veruju da onda kada pokua da se ubije, poveava se rizik od ponovnih pokuaja, a i mogueg uspeha, jednog dana. Kada bi mogao, eleo bih da mogu da ti smanjim taj rizik. Kako ne mogu znati ta se dogodilo u tvom ivotu to te dovelo do odluke da ga okona, ne mogu ni priati o tim stvarima, osim u optim crtama. Tako da ono to najvie elim da uradim je da kaem kroz ta moda prolazi u ovim asovima ili danima posle pokuaja da se ubije, i da ti pomognem da razume da kada jednom pokua da umre putem samoubistva, ne znai da mora ili da e pokuati ponovo.
151

Tvoje reakcije Mnogi ljudi koji nisu imali uspeha kada su pokuali da okonaju sopstvene ivote veruju da su, kao i u svemu drugom, opet omanuli. Neki od njih se ljute na sebe. Oseaju se zbrkano i oseaju krivicu. Oseaju se glupavo i blesavo jer, ak iako su pokuali da urade jednu stvar kako bi doprineli boljitku, zavrili su tako to su stvari pogorali. Vie osoba koje su nedavno pokuale samoubistvo su mi rekle, Stvarno sam sve upropastio, zar ne? Da budem iskren, nekada i jesu. Priau o nekim od moguih posledica neuspelog samoubistva u jednom drugom poglavlju, ali za sada elim da se usredsredim na ono kroz ta moda prolazi i ta bi mogao nauiti iz onoga to se dogodilo. Skoro svi sa kojim sam razgovarao su se oseali, u asovim neposredno posle pokuaja, uplaeno od samog postupka. U danima i satima pre nego su pokuali, mnogi od njih su oseali neku vrstu kontrole nad neposrednom budunou, kao da su najzad zagospodarili situacijom koja je izgledala tako nemogue. Neki od njih su osetili odreen mir i spokoj u finalnim asovima pre nego to su pokuali da okonaju svoje ivote. Ali, kako pokuaj nije uspeo, odjednom se taj oseaj kontrole izgubio, i kao da ih je neko opet bacio nazad u haotian svet iz koga su upravo pokuali da pobegnu. Otkrili su da se svet nije promenio nabolje, i ponekad se
152

inio jo i gorim. Zatim, poto bi poeli da prihvataju injenicu da nisu umrli, postajali bi uplaeni od snage sopstvenih emocija emocija koje su ih gurnule ka samoubistvu. Neki su ljudi saoptavali da su osetili olakanje to su preiveli pokuaj samoubistva. Mnogi su mi rekli da im je bilo drago to nisu umrli, da im je bilo drago to su mislili da su se spasili u zadnjem trenu, ili to su drugi doli da ih spasu. A neki su se oseali upravo suprotno. to su se uopte muili da me spasu? kae Meri. elela sam da umrem. Zato me nisu pustili da nestanem? Zar nisu u stanju da vide da je to ono to sam elela? Meri je uzela smrtonosnu prekomernu dozu. Da nije bilo herojskog napora lekara i sestara, umrla bi. Ljutila se na bolniko osoblje. Preokrenuli su njene planove i primorali je da ivi. Dok nisam sreo Meri, nikada nisam poznavao nekoga ko je bio tako uporan da se ubije. Ona je odluila, isplanirala i sprovela plan. Samo srenim sluajem (sused je doao da pozajmi TV vodi) naena je bez svesti i hitno prevezena u bolnicu. Tokom nedelja koje su sledile posle njenog pokuaja samoubistva, Meri je i dalje bila ljuta ljuta na sebe, ljuta na ljude koji su je spasli, ljuta na sudiju koji joj je naredio da dolazi kod mene, ljuta na mene zbog toga to

153

pokuavam da je ubedim da joj je ivot bolji od smrti, i ljuta na ceo svet. Vremenom je Meri razumela svoju ljutnju; njen izvor, njeno znaenje, i nauila da moe okrenuti ljutnju u energiju za pozitivnu promenu. Njena ljutnja, na kraju krajeva, spasila joj je ivot. Iz mnogo razloga je Meri imala pravo da se ljuti na ivot, ali je samo uz profesionalnu pomo mogla postepeno da shvati da nije bila kriva to su stvari u njenom ivotu krenule nizbrdo. Vremenom je poela da sagledava da je samoubistvo bilo samo JEDAN od naina na koji je mogla da se nosi sa svojom ljutnjom. Postojali su drugi, mnogo produktivniji naini da iskoristi ljutnju i, poto smo radili zajedno na tome, mogla je da nae naine da preusmeri svoju ljutnju i da je ispolji u zdravim, svrsishodnim pravcima. Mnogo meseci posle suicidalnog pokuaja Meri je rekla, Pretpostavljam da sam bila ljuta na pogrenu osobu. Ali to ne znai da jo uvek nisam ljuta. Ipak je ovo i dalje prilino gadan svet. I posle svih ovih godina jo uvek dobijam Boine estitke od Meri. Ona je jo uvek ljuta, ali bar vie ne krivi sebe za sve ono to krene naopako. Za neke je osobe jedan pokuaj samoubistva sasvim dovoljan. Jedan susret sa stvarnom mogunou umiranja je dovoljan da gurne osobu u novi nivo realnosti. Mnogi su se
154

ljudi oporavili od suicidalne krize i pokuaja i odluili da razlog zbog koga su mislili da su eleli da umru nije dovoljno dobar, i nastavili da ive sa neustraivom vizijom onoga to ivot moe biti. Kao to mi je jedna mlada ena rekla posle pokuaja da se ubije jer je momak ostavio, Umalo da se ubijem zbog te protuve! Za druge, pak, prvi samoubilaki pokuaj postaje proganjajua uspomena, sistem negativnih misli koje ih progone svaki put kada su povreeni ili depresivni ili usamljeni. Pokuali su konanu odluku jednom i, poto su je jednom pokuali, ponekada se oseaju prisiljenim da pokuaju ponovo. Ovo je, po mom miljenju, prokletstvo samonametnutog proroanstva. Samonametnuto proroanstvo je verovanje da ovek ima odreenu sudbinu i da, bez obzira ta radio, sueno mu je da ivi kako je sudbinski zapisano. Ako, na primer, veruje da e jednog dana umreti od sopstvene ruke i ako nikada ne proveri to uverenje ili ga ne promeni ili odbaci, onda ti to uverenje ui negde u podsvesti i eka sve dok se ne pojavi pravi trenutak. A onda, kada vrag odnese alu, stvari krenu nizbrdo i oajanje pone, BUM! Tu onda upada ona stara misao: Moram se ubiti! Jedan je filozof jednom rekao da je misao o samoubistvu velika uteha; uz njenu pomo ovek moe uspeno prebroditi teku no. To je primer koji ukazuje kako misli o samoubistvu mogu biti i olakanje i potencijalni neprijatelj.

155

Misli o samoubistvu su olakanje za sve nas da znamo da posedujemo snagu da okonamo patnju kada god to poelimo, ali takva misao postaje neprijatelj u koliko verujemo da ta ideja nosi u sebi snagu samo-nametnutog proroanstva.To je kao kada neko kae, Znam da u koliko stvari krenu nizbrdo uvek mogu da se ubijem. To se jako razlikuje od misli Znam da se, u koliko stvari krenu nizbrdo, moram ubiti! Zato ak iako si moda pokuao da se ubije jednom, to nikako ne znai da se mora, pre ili kasnije, i ubiti. Ako je ivot pozorini komad a ti pisac scenarija, ko kae da ne moe promeniti trei in? Ko kae da ne moe promeniti zavretak svog linog komada? Prosto reeno, ak iako se tvoj ivot odvija poput grke tragedije, a tvoj pokuaj samoubistva je samo dokaz da je tako, to jo uvek ne znai da se tako mora i zavriti. Moda moe, kao to esto radim sa svojim klijentima, postaviti sebi pitanje, Ko u stvari pie ovu dramu? Reakcija drugih elim ukratko da ispriam kako drugi mogu reagovati na tvoj pokuaj samoubistva. A elim to da uradim tako da, u koliko si nedavno pokuao, moe saznati neto o tome ta bi drugi mogli oseati ili misliti. Prvo, ne postoji jedna ili predvidljiva reakcija na pokuaj samoubistva. Neki e ljudi pokazati simpatiju i
156

razumevanje. Drugi e biti ljuti na tebe, kao da si uinio neto da bi ih povredio ili osramotio. Neki se mogu stideti, stideti to si mogao uraditi neto tako strano sebi, a protiv Boga. Jedna se reakcija moe skoro uvek predvideti: uplaie one koji te znaju i koji te vole. Naini na koji se oni nose sa strahovima od tvog ivotno-ugroavajueg ina se razlikuju, iako se moe opkladiti da, zbog toga to si pokuao da okona svoj ivot, oni jesu uplaeni strah koji delimino potie od njihove brige za tebe, a delimino od njihove brige za sebe. On nije stvarno nameravao da naudi sebi, kae otac svog adolescentnog sina. Samo se glupirao. Deak iz ove prie je nameravao da se obesi i pronaen je upravo kada je poeo da gubi svest. Ali nije bilo sumnje u to da je pokuao da se ubije. Otac se, iz potrebe da negira da bilo ta nije u redu sa sinom ili sa njim samim ili sa porodicom, nadao da e negirati pokuaj samom sebi i svakom ko bi bio spreman da slua o tome kako je sve u najboljem redu. Negiranje je glavna psiholoka odbrana protiv straha i anksioznosti i svi je koristimo s vremena na vreme. Neprovereno i stalno negiranje tvog pokuaja samoubistva od strane dugih nije nikada korisno, ni za tebe, ni za njih. To je kao da neko kae, Ti zapravo nisi pokuao da se
157

ubije. Zato se ne dogovorimo i zaboravimo itav dogaaj? Ova zavera utanja nije dobra ni za koga i, ako nita drugo, samo poveava verovatnou da e razlozi zbog kojih si pokuao da okona ivot, ostati tajna za sve osim za tebe lino. Ako se slae sa onima koji se nadaju da zaborave itavu stvar, ostae sam sa istim onim problemom koji si imao i pre, i istim onim mislima o tome kako ih treba popraviti. I zato, ako postoji pravo vreme da prekine ovu zaveru utanja, sada je pravi trenutak. Ako mora, izai iz kruga svojih prijatelja ili porodice i nai nekoga ko moe da razume ono to si pokuao da uradi, tako da, uz objektivnu pomo, moe nai bolje reenje nego to je samoubistvo. Neki iz tvog okruenja e se nositi sa strahom tako to e se naljutiti na tebe i okrivljavati te zbog onoga to si probao da uradi. Mogu govoriti neto kao, Pogledaj ta si mi uradio! Ili, Kako si mogao biti tako glup?! Mogue da je ovo reakcija koju i oekuje. Mogue da si bio besan na njih i da je pokuaj da se ubije nain da im pokae u kojoj si meri besan bio. Mogue da si hteo da dokae da ko god da je besan na tebe u stvari te ne voli i sada, kada si pokuao da se ubije, ima dokaz za svoje uverenje. Ne znam. Ali znam da ako je to ono to si nastojao da dokae, sada kada si to dokazao, nadam se da je jedno testiranje njihove ljubavi sasvim dovoljno, i da kasnije i opet nee osetiti potrebu da ih testira ponovo.
158

Najbolji ishod Ono to se nadam da ti se dogodilo (ili e se dogoditi) u koliko si pokuao da se ubije, je neka promena u tvom ivotu, neka pozitivna promena. Razloga zbog kojih ljudi pokuavaju da se ubiju ima mnogo, ali mislim da svi koji pokuavaju imaju bar malo nade da, u koliko umru ili prete smru, mogu napraviti neku promenu. Nadaju se okonanju patnje, bola, usamljenosti, ili zaustavljanju serije gubitaka. Njihov je pokuaj imao razlog, i, bar u njihovim glavama, valjan razlog. I zato, ako si pokuao da okona svoj sopstveni ivot, nadam se da e se od sada dogaati dobre stvari. Nadam se da e sada, kada si preiveo krizu, videti da je dolo vreme da se okrene novim poecima, novim mogunostima, novim prilikama, i novim vezama. Napad na sopstveni ivot ne mora, automatski ili snagom samonametnutog proroanstva, da dovede do novog pokuaja. Pre e biti, nadam se, da je tvoj suicidalni pokuaj prilika za novi poetak, ponovno raanje. Teri, moj dobar prijatelj koji je pokuao da se ubije u mladosti, rekao mi je onda kada je saznao da piem ovu knjigu, Pol, nisam poeo da ivim sve dok nisam pokuao da umrem. Neu se praviti da svako ko je pokuao da umre putem samoubistva moe da skoi i u trku i promeni ivot dok
159

trepne. Malo njih to moe. Ali vremenom i uz pomo, i uz shvatanje da ivot moe biti mnogo vie nego to je bio, ne sumnjam da moe nai neto od onoga za im si tragao. Bila to ljubav, ili uspeh, ili srea, siguran sam bar u jednu istinu: sve te stvari dostupne su samo ivima. POGLAVLJE 15 TA AKO TI NE USPE? Dugo sam se lomio oko toga da li da napiem ovo poglavlje. S jedne strane, ono to sam imao da ti kaem je oboje, i neprijatno i, neki bi mogli rei, nepotrebno. S druge strane, obeao sam ti iskrenu knjigu. Kako veini ljudi koji pokuaju da se ubiju to ne uspeva, oseam da bih te lagao ako ne bi podelio ono to znam da se moe dogoditi ako pokua da se ubije, a ne uspe da obavi stvar. I zato u odrati obeanje. Prvi put kada sam shvatio da je samoubistvo neto to nije sasvim sigurna stvar i to nije lak i jednostavan nain reavanja problema, intervjuisao sam oveka koji je upravo primljen na psihijatrijsko odelenje. Nazovimo ga arls. arls je bio mesecima depresivan. ovek srednjih godina koji je godinu dana bio bez posla, a ekovi socijalne pomoi prestali su da stiu. Imao je porodicu koju je trebalo hraniti i, iako je traio, nije mogao da nae reenje za svoju krizu. S njegove take gledita preostajala mu je samo jedna odluka: samoubistvo. Pregledao je polisu svog ivotnog osiguranja gde nije bilo ogranienja na isplatu u
160

koliko bi umro od sopstvene ruke. Po njegovoj smrti porodica bi primila nekoliko hiljada dolara, dolara za koja se nadao da e im pomoi da preive kad njega ne bude. Onog dana kada je primljen u bolnicu, arls je ustao rano i otiao u kupatilo sa lovakim noem noem sa dugim, otrim seivom. Skinuo je koulju. Stavio je vrh seiva izmeu dva rebra na mesto gde je mislio da mu je srce i, snagom obe ruke, zabio otricu kolikogod je snanije mogao. Ali, arls je promaio srce. Promaio ga je za deli ina. Bolelo je uasno, rekao je. I sve je plivalo u krvi. Unitila je tepih. Bio sam mlad psiholog kada sam sreo arlsa i, iskreno, njegova me pria uplaila. Bilo je zastraujue zamisliti da ovek moe biti do te mere depresivan i oajan da bi mogao zabiti no u sopstvene grudi zbog nekoliko hiljada dolara. Sve do tada sam, moda kao i ti, uvek mislio o samoubistvu kao istom i urednom delu gde se, poto osoba umre, moe videti kako lei u mrtvakom sanduku kao i svako drugi a svi vidljivi znaci povrede tela paljivo su uklonjeni od prijatelja i porodice uz pomo umea pogrebnog zavoda. Ali, evo oveka zavijenog grudnog koa koji govori smireno o tome kako ali to nije znao bolje gde mu je srce, tako da ga je mogao probosti i umreti.

161

Trebalo je da se upucam, kae arls, ali mi je trebala gotovina i zaloio sam svoj pitolj nekoliko meseci ranije. arlsova supruga ga je nala kako lei na podu kupatila u lokvi krvi i, uz pomo sinova, uspeli su da stignu do hitnog prijema gde su hirurzi odstranili no, uili ga i poslali ga na sprat gde je odelenje za psihijatriju. I trenutno je iv, ali ne van opasnosti, i bilo je potrebno nekoliko meseci da se, uz pomo osoblja i rehabilitacionog plana, obui za novu profesiju i vrati u ivot. Ljude je teko ubiti Veina ljudi koja pomilja na samoubistvo ne shvata koliko je teko ubiti ljudsko bie. Mi smo napravljeni od prilino vrstog materijala i uprkos tome to na televiziji ili u filmovima gleda kako je lako ljude ubiti, u stvarnom ivotu nije tako. Moda zbog toga to smo izloeni ovim fiktivnim verzijama umiranja, i zbog nae potrebe da verujemo da je smrt jednostavna, ne elimo da shvatimo da je umiranje i teko i bolno. arls je do toga doao na tei nain, kao i hiljade drugih ljudi koji su pokuali da se ubiju. Istina je da postoje neke metode samoubistva koji su uspeniji od drugih. Ali, ak i najsmrtonosniji metod ne mora da uspe. Samo pogledaj ta se dogodilo sa sledeim ljudima iji su identiteti izmenjeni kako bi zatitili stvarne osobe. Tom, adolescentni deak, uperio je pitolj u glavu i pritisnuo obara. Metak je uao kroz slepoonicu, rasparao mozak, skakutao po lobanji, i skrasio se u vilici. Nije umro.
162

Teko oteenog mozga nastavio je da ivi u domu, nesposoban da radi ili pohaa kolu. Meri je skoila sa mosta u reku. Mnogi su ljudi umrli skoivi sa istog mesta. Ali ne i Meri. Upala je u vodu pod loim uglom i slomila kimu. Spaena je pre nego to se udavila. Meri ivi u invalidskim kolicima. ore je pucao iz pitolja velikog kalibra pravo sebi u stomak. Unitio je bubreg. Na sreu da je imao dva. Brajan, uhapen zbog posedovanja droge i uplaen od toga kako e to primiti roditelji, pokuao je da se obesi u zatvoru. Uspeo je samo u tome da se ugui i izgubi svest. Nedostatak dotoka kiseonika do mozga doveo je do trajnog oteenja mozga. Denis je sekla svoj runi zglob sa obe strane pokuavajui da presee vene. Jedan od rezova je bio dovoljno dubok da presee tetivu. Denis je nekada svirala klavir. Jo uvek to radi, ali ne vie tako dobro. Mogao bih da nastavim, iako mislim da sam pokazao na ta ciljam. U koliko na pokuaje samoubistva gledate kao i mi psiholozi, onda ete znati da ima ozbiljnih, prvostepenih pokuaja, drugostepenih pokuaja, treestepenih pokuaja. Prvostepeni suicidalni pokuaj je isplaniran, nameran, unapred promiljen postupak koji ukljuuje smrtonosne metode. Drugostepeni pokuaj je vie impulzivan,
163

neisplaniran i nedovoljno promiljen. Treestepeni pokuaji su oni u kojima osoba namerno sebe stavlja u opasnu situaciju u kojoj moe umreti, ali namera nije dovoljno jasna. Ali svi pokuaji, pa ak i vrlo ozbiljni, oni prvostepeni, ne garantuju rezultate. Moda ti ove fine razlike nita ne znae. Ili moda nisi ni razmiljao o svim moguim posledicama. Ali u koliko razmilja o tome da se ubije, molim te budi svestan bar jedne od potencijalnih ishoda: moda ne umre! Opte pravilo je da to si izabrao smrtonosniji metod to vie oteuje telo, vea je verovatnoa da e zavriti unakaen i osakaen u koliko ti pokuaj omane. Koliko god to hladno i muno zvualo, toliko je i istinito. Prekomerne doze tableta mogu dovesti do respiratornog zastoja i mogu uzrokovati komu iz koje se moda nikada ne probudi. ak i umerene doze nekih lekova protiv bolova koji se mogu kupiti bez recepta, mogu unititi vitalne unutranje organe. Ako se u punoj brzini zakuca u auto, moe se ubogaljiti za ceo ivot. Presecanje vena ne samo da e ti ostaviti oiljke, ve i trajnu tetu na miiima i tetivama koje ti kontroliu ruke. Kao to su Tom i svi drugi nauili, ak i metak iz pitolja pravo u glavu ne garantuje smrt. Koliko god okrutno zvualo, uo sam doktore i sestre kako kau o nekom koga su upravo uspeli da povrate iz mrtvih i za koga znaju da e biti do kraja ivota ubogaljen ili
164

hendikepiran, Moda bi mu bilo bolje da je umro. Molim te upamti da zbog modernih metoda spasavanja ivota i tehnologije, doktori spaavaju sve vie i vie ljudi koji bi, samo nekoliko godina ranije, umrli od samoproizvedenih rana. Kao to su neki ludi koji su pokuali da se ubiju nauili, neuspean pokuaj moe biti dvostruko prokletstvo. Ne samo da nisu uspeli u onom to su namislili da uine, ve sada, u nekim sluajevima, oni vie nemaju ni naina, ni slobodu, ni fiziku sposobnost to dovre zapoeto. Mogu se nai vezani za krevet u nekom domu, nesposobni da se brinu o sebi, zarobljenici svog sopstvenog dela. A onda kada osoblje sazna da si pokuao da se ubije, oni e preduzeti sve mere predostronosti kako to ne bi pokuao ponovo. Nee ti biti dozvoljeno da ima bilo ta otro ni no da bi isekao niclu, ni ilet da bi se obrijao. Nee ti dozvoliti da ima ni kai da ti dri pantalone. Nee ti dozvoliti da ide sam u kupatilo. Bie stavljen na ono to se zove suicidalna prismotra i imae ili malo, ili nikakvu privatnost. Drugim reima, niko ti nee verovati zbog straha da e ponovo pokuati da se ubije. ak iako posledice neuspelog pokuaja samoubistva nisu tako strane kao trajni invaliditet, mogue su i druge neprijatne posledice. Ana je bila petnaestogodinja devojka kada je prvi put presekla vene. Pomogla mi je da postanem svestan jednog
165

drugog problema, o kome, pre nego to sam je sreo, nisam razmiljao. Moram stalno da nosim bluze sa dugim rukavima, rekla je, ak i leti. Kada su one velike, vrste, iroke narukvice bile u modi, mogla sam ponekada da ih nosim. One bi prekrile oiljke u koliko niko ne bi izbliza pogledao. Nikada ne idem na plau jer ne moe sakriti oiljke ako si u bikiniju. Ana mi je priala da, kada bi ljudi primetili oiljke na njenim runim zglobovima, oni bi ponekada nevino pitali, ta ti je to na ruci? Onda, shvatajui kako takav oiljak nastaje, osetili bi se zateeno i izvinjavali. To je stvarno poniavajue, kae Ana. Osea se kao da mora da smisli neku priu u protivnom e misliti najgore. Znam da to to sam ovde rekao moe izgledati kao neka zastraujua taktika i da nastojim da strahom rasteram sve tvoje misli o samoubistvu kao reenju. Na neki nain to i inim. Obzirom da sam sreo tako mnogo ljudi koji su pokuali da se ubiju i nisu uspeli, mislio sam da bi trebalo da podelim sa tobom ono to sam video i uo i nauio od drugih. Znam da nije dovoljno samo upozoriti ljude koji ele da se ubiju da, ako pokuaju, moda nee uspeti, to moe da dovede do nekih uasnih, nepredvienih posledica. Ali, kako znam da onda kada se nae na tom uasnom i usamljenom mestu i u sred strane krize da ivi ili 'mre, mogue da ubedi sebe da e reenje koje si traio biti isto
166

i uredno i konano. To je deo logike samoubistva: smrt e biti brza i laka. Ali, citirau Marfijev zakon, Ako postoji ansa da stvar moe da krene nizbrdo, to e se i desiti. A Marfijev zakon, bojim se, primenljiv je na pokuaje samoubistva, kao i na sve drugo. Druge posledice Pored mogueg telesnog oteenja u koliko ti ne uspe da umre pri pokuaju, postoje i mnogo druge komplikacije. Veina njih ima veze sa nainom na koji ljudi reaguju na tvoj pokuaj, kako se osea i ta misli o sebi, i kako e se tvoj ivot promeniti kao rezultat ne-umiranja. Pokuao sam da piem o nekima od posledica na drugom mestu u ovoj knjizi. Ali ovde, za sada, samo elim da te podsetim da je pokuaj samoubistva nalik bacanju kamena u bazen sa mirnom vodom kamen pravi talase i alje ih nadaleko i nairoko talase koji utiu na tebe i svakog koga zna. Ovaj uticaj neuspelog suicidalnog pokuaja je esto nepoznat i nepredvidiv kako za mene, tako i za sve druge. Najzad, nadam se da to to sam ovde rekao donosi bar malo neizvesnosti u tvoje misli o samoubistvu. Kada bih te mogao ubediti da i tvoj najbolje osmiljen plan moe da krene naopako, i da bi mogao da zavri u mnogo gorem stanju nego to moe da zamisli moda bi u tom sluaju razmislio dva puta pre nego to bi digao ruku na sebe. Jednu stvar znam: ako bi mogao da se dri i saeka da proe to problematino vreme kroz koje prolazi, da bi, pre
167

ili kasnije, shvatio da si jai no to misli. Onda bi, kad godine prou, mogao da pogleda iza sebe i vidi tu krizu takvom kakva jeste kriza kao mnoge druge koje si preiveo i koje e preiveti. Nema nieg romantinog ili tajanstvenog u umiranju od samoubistva. Ne uspeti umreti putem samoubistva ne samo da je ne-romantino, ve je tuno i tragino-ironino. Kada bi novine objavile sve prie o tome ta se dogaa ljudima kao to su Tom i arls i Ana i hiljadama drugih iji su planovi da se ubiju omanuli, i koji su okonali obogaljeni i unakaeni i nesposobni, moda bi to nateralo sve nas da razmislimo, ne dva puta, ve tri puta pre nego to pokuamo da se ubijemo. I kao to mi je Ana rekla, Kai im da ne pokuavaju. Glupo je. POGLAVLJE 16 LJUDI KOJE OSTAVLJA IZA SEBE Poprilino sam siguran da ti se nee dopasti to to nameravam da kaem u ovom poglavlju. Jer to to imam da kaem moe uiniti da se oseti krivim zbog misli o okonanju sopstvenog ivota. Ali to je u redu to se mene tie. Kao to sam na poetku rekao, obeao sam ti iskrenu knjigu i sada je prekasno da tome okrenem lea. Hajde da sada naemo neke odgovore na ta ako pitanje...kao u, ta ako se ubijem?

168

Neki ljudi smatraju da priati o tome ta se deava sa ljudima koje ostavlja ako se ubije moe da probudi u tebi mnogo vie krivice nego to moe da svari. Lino ne verujem da je to tano. Ono u ta ja verujem je da, u koliko ima nameru da oduzme sebi ivot, u tom sluaju bi morao znati, to bolje, koje su SVE mogue posledice takvog postupka, ukljuujui i mogue posledice po druge ljude, u koliko umre. Ko su ti drugi ljudi? To su tvoji roditelji, tvoja deca, tvoje brae i sestre, roaci, ujne i ujaci, prijatelji i voljeni, ljudi iz kole, ljudi sa posla bukvalno svi koje zna. Poto ih ni jedna re ne opisuje dovoljno dobro, strunjaci iz moje oblasti su izabrali da ove ljude zovu rtvama. Oni koji su preiveli neije samoubistvo su rtve jer, u veoj ili manjoj meri, pate zbog toga to si se ubio. Nekima od njih e biti potrebna ljubav i razumevanje da bi se oporavili od tragedije tvoje smrti. to su ti blii, vie e patiti. A niko nee patiti vie od tvoje porodice i krvnih roaka. Priao sam sa mnogim suicidalnim osobama koje su sebe lagale. Lagale su sebe jer im je to bilo potrebno, poto je to jedini nain na koji su mogli opravdati sopstveno samoubistvo znajui, moda, kao i svi suicidalni ljudi, da e, onda kada ree da povrede sebe, povrediti i druge. Evo kako je jedna devojka lagala sebe. Vidim sebe kako leim u mrtvakom sanduku. Na sebi imam svoju plavu haljinu i ruke su mi prekrtene na

169

grudima. Mogu da vidim svoje roditelje i svoje prijatelje kako stoje oko mene. Svi plau. ta kau?, pitam je. Kau kako lepo izgledam, kako smireno delujem. Moja sestra kae 'Znam da je Rene sada srena' Rene, ta jo kau? Da u im nedostajati. Da li kau da bi voleli da se nisi ubila? Ne. Da li je neko ljut? Ne. Na ovom sam mestu prekinuo ono to zovemo voenim fantazijama i vratio Rene nazad u stvarni svet. Vratio sam je nazad da bih joj rekao kako scena sahrane moe stvarno izgledati. Da, njeni bi roditelji, sestre i prijatelji plakali i rekli sve te divne stvari o tome kako smireno izgleda, i ona bi, iako mrtva, bila tako mlada i lepa i, da, zar nije teta to je umrla pre nego je njen ivot zapravo i poeo? Ali ispod svih tih paljivo biranih izraza ljubavi, jo neto e im prolaziti kroz srca i glave.

170

Bie okirani. Nee moi da veruju onome to se desilo. Prosto e otupeti od bola. Kao da su se nali u sred none more, ali i posle buenja nona e se mora nastavljati. Oseae se zbrkano i pitae se da li e ikada moi da preu preko tvoje smrti ili, da li e stvari ikada vie biti normalne. Bie tuni. Onda kada ok i otupelost prou, oni koji su preiveli neije samoubistvo ulaze u doba velike, nepodnoljive tuge. Nespremni kao to su, bolovi ih razdiru, i fiziki i emotivno i, uprkos povremeno dobrog dana ili trenutka olakanja, tuga ih obuzima, uvek iznova. Bie ljuti. Iako bi eleli da nisu, nee moi a da ne oseaju ljutnju prema tebi. Oduzeo/la si im neto dragoceno to ne moe da im se vrati. Ljutie se na tebe jer si ih prevario/la, odbacio/la, to im nisi dao ansu da im pomogne u zaceljivanju onoga to te je muilo. Ako su oni neto krivi, onda im je tvojom smru oduzeta prilika da pokuaju da stvari isprave. Oni se sada ne mogu izviniti. Ne mogu nauiti da te sasluaju. Time to si se ubio/la oduzeta im je prilika da te razumeju ili da te vole. I zbog toga oseaju uasnu ljutnju prema tebi ljutnju koja e vremenom izbledeti, ali e uati u nekoj fijoci njihovog mozga, do kraja ivota. Zbog te ljutnje e se oseati krivim. Znaju oni da nije u redu da se ljute na tebe, ali ipak su ljuti. A onda se oseaju krivim to su ljuti. To nije prolazna krivica. To je krivica koja e ih proganjati, ne samo nedeljama ili mesecima, ve
171

do kraja ivota. Pitae se gde su to pogreili, ali e se pitati zbog ega si izabrala/o da ih tako povredi. Mogu poeti da mrze Boga. A i zbog toga e se oseati krivim. Njihovi ivoti vie nikada nee biti isti. Onda kada se ubije, to je kao da izvadi sve svoje srene fotografije iz porodinog albuma i ispie re samoubistvo crnim slovima preko svog lica. Nita, i apsolutno nita, nee vie nikada biti isto za njih. Stvari koje se mogu dogoditi onima koje ostavlja iza sebe su sledee: 1. I oni mogu postati suicidalni. Iz potrebe da pobegnu od bola koji oseaju, mogu se pitati zar samoubistvo nije dobro reenje i za njih. Neki preiveli ak pomiljaju da se ubiju kako bi se pridruili osobi koja je umrla. Deca su naroito ranjiva. 2. Mogu oseati kao da silaze s uma ili da gube kontrolu. Njihov svet se odjednom i neoekivano raspao i teko je ponovo ga sastaviti. 3. Zbog sramote koju oseaju, moda nee biti u stanju da se obrate nekom kako bi mogli da priaju i porade na svom bolu. Mogue da ponu da koriste droge ili alkohol. Mogu upasti u dugu i ivotno-ugroavajuu depresiju. 4. I najzad, oseae krivicu, ljutnju i konfuziju. Pokuae da se sete kako je to izgledalo kada si bio/bila srena i pokuae da sauvaju one uspomene na tvoj ivot koje mogu. Ali, uvek e postojati taj nepodnoljivo tuni
172

zavretak: zavretak sa kojim ne mogu nita da uine kako bi ga izbrisali. Ako ste otac ili majka, ostaviete svojoj deci neto poput prokletstva. Prokletstvo kae: Ubio sam se. Moda e poeleti da uradi isto to jednog dana. Kao to moj postupak govori, ima moj pristanak. Ako si dete, onda kao da si ukrao neto od svojih roditelja, neto to nikada nee moi da zamene. Ukrao si im budunost koju su zamislili za tebe, zadovoljstvo koje su mogli da osete dok si odrastao i uspevao tamo gde su oni omanuli. Jedan je otac rekao o sinovljevom samoubistvu, ukrao mi je unuie. Okonao je nae porodino prezime. Ako ste suprug, rekli bi o svom braku, Ona me razoarala! Ili, ako ste supruga, vae samoubistvo moe poruiti, Pogledajte kako se on ponaao prema meni! Tako da sam morala da se ubijem! Bilo kako bilo, ona osoba koju ste nekada voleli moda nikada nee moi da vam oprosti zbog naina na koji ste javno igosali va odnos. Moda je njihovo oajanje ono to ste eleli. Ne znam. Ali ako jeste, va je ivot prevelika cena da se plati kako bi se uzvratio udarac u besu. Ako ste brat ili sestra, poruka je da bez obzira kolko ste bliski bili, to nije bilo dovoljno. A postavili ste im i primer. Moj prijatelj, iji je brat pokuao da se ubije, mi je rekao, bio sam tako ljut na njega da sam mu zapretio da u ga

173

lino ubiti svojim rukama ako bi ikada pokuao neto slino. Postoji jo neto to e oni koji te preive doivljavati: iznenadni gubitak, iznenadni bol i iznenadnu alost. Postoji razlika izmeu prirodne i neprirodne smrti. Jednu koju moemo da podnesemo i da nauimo da s njom ivimo jer, kako postajemo svesni smrti putem prirodne smrti nekoga koga volimo i znamo, prihvatamo svoju sopstvenu smrt i nadamo se da emo joj prii dostojanstveno i smireno. A sa neprirodnom smrti, sa iznenadnom smrti, sa samoubistvom, nema vremena da se pripremimo na ovaj gubitak. Zateeni smo. I ostavljeni sa pitanjima, pitanjima na koje nam niko ne moe odgovoriti. Posle izvrenog ina, pitamo se i pitamo i pitamo. ta da je? pitamo. Da smo samo? Da smo samo imali jo jedan sat ili jo jedan dan da te nagovorimo da odustane?, Zar nije postojalo neto to se moglo rei ili uraditi, a to bi sav ovaj bol i svu ovu agoniju uinili nepotrebnima? Pitamo se. Pitamo se... Jednom reju, niko od nas nije spreman za iznenadnu i neprirodnu i obino nasilnu smrt putem samoubistva. Nesreni sluajevi koji ubiju ljude su tragedije. Samoubistva su, ako poredimo, dvostruke tragedije jer, od svih iznenadnih smrti one su mogle biti spreene. ak iako moda moe, na nekom nivou, razumeti o emu ovde piem, ne postoji nain, po mom miljenju, da
174

potpuno pripremi one koje voli za svoje samoubistvo. Moe pokuati, ali ti nee uspeti. Najsavrenija oprotajna pisma ili objanjenja ili upozorenja nikada ne mogu ublaiti bol onih koje ostavlja iz sebe. Vara se ako misli drugaije.

Jelenina pria
Jedna majka s kojom sam radio odluila je da se ubije na Boi. Bila je frustrirana i ljuta na svog mua i porodicu i, ak i u najboljim danima, ivot joj se inio teko podnoljivim. Bila je depresivna i usamljena i oseala je da niko nee ili ne moe da je slua. Bez nade da e ikada moi da je shvate, njen je plan bio da saeka da svi odu na spavanje, da popije neke tablete, legne blizu poklona ispod jelke gde bi je njena porodica nala sledeeg jutra. uo sam mnogo suicidalnih planova ali ovaj me je iskreno naljutio, to sam Jeleni i rekao. to si neraspoloen? rekla je. Ja sam ta koja e umreti. ta poruuje svojoj porodici? pitao sam. Da ih volim, rekla je. Da ih voli? Pa, kada me ne bude i sklonim im se s puta, mnogo e bolje funkcionisati. Nee me biti da im stalno gunam. Ne brini, rekla je Jelena, preivee oni to.

175

Teko mi je da poverujem, rekoh. Izgleda mi kao da kae, 'Pogledajte ta ste mi uradili! Ubila sam se' I to im kae na nain koji nee nikada zaboraviti. Kako to misli? pita Jelena. Jer nee postojati vie ni jedan Boi koji nee biti upropaen tvojim samoubistvom. Nee biti radosti tokom praznika, ili, ako je bude, moralo bi do tada proi jako mnogo vremena. Moda e nekoliko generacija morati da proe da bi zaboravili kako si umrla. Zbog svoje ljutnje Jelena je izabrala da se ubije na dan koji je tradicionalno najsreniji u celoj godini za njenu porodicu. Tek poto smo nadugako i otvoreno razgovarali o tome ta bi to znailo za njenog mua i decu, uspela je da uvidi i prihvati da je njena ljutnja prema njima i prema sebi stvarna i mona i destruktivna. Kazao sam joj da bi takvim primerom stavila napunjeno oruje u ruke svoje dece, oruje koje bi jednog dana mogli usmeriti ka sebi. To je preplailo Jelenu. Nisam mislila... rekla je. Nisam mislila o tome na takav nain. Ali, kako je Jelena poela da shvata u potpunosti koje bi posledice njenog samoubistva mogle biti po one za koje kae da ih voli i kako bi njene rtve patile, i koliko bi dugo patile, poela je da shvata svu dubinu svoje ljutnje. Onda je, uz pomo, poela da radi neto pozitivno po tom pitanju. A kako je videla da stvari poinju da se menjaju, Jelena je

176

odbacila svoj suicidalni plan. Vremenom, njen se ivot preokrenuo. Jelena, kao i mnogi drugi, bila je u dubini srca pristojna osoba puna ljubavi. Ali, kao i toliki drugi koji se upletu u logiku samoubistva, propustila je da vidi sve delove, sve mogue zavretke, sve posledice. Zaslepljena mrnjom i bolom nije mogla da predvidi sve ono to bi se moglo desiti u koliko sprovede svoj plan. Kada je poela da uvia stvarnu tetu koju je mogla nainiti, poela je da shvata da ne bi samo sebe ubila, ve i one koje je volela. Ako nekim sluajem razmilja isto kao i Jelena, i ako e, iz svojih razloga, da se ubije kako bi izravnao sa nekim raune ili da bi im pokazao da su te razoarali, onda razmisli o tome to mi je Jelena rekla. Pretpostavljam da sam elela da ih povredim. Htela sam da znaju koliko su me povreivali. ini mi se da sam mislila da u, ako ih napustim, pokazati kako ih mogu povrediti vie nego oni mene. Nikada nisam mislila da je ubiti sebe sebino. Sada znam da jeste. Ne mogu znati tvoje razloge zbog kojih pomilja da se ubije. Moda oni, trenutno, imaju smisla za tebe. Mogu ak i meni imati smisla kada bi mi ih mogao rei. Ali, bez obzira koliko dobri, smisleni, racionalni tvoji razlozi bili, nadam se da e shvatiti da samoubistvo nije stvar koju ini samo sebi. Pre e biti da je nalik povlaenju igle granate dok si okruen svima onima koji te znaju.

177

Da, neki te od tih ljudi moda ne vole, neki te mogu ak i mrzeti; ali nekima od njih je stvarno stalo do tebe i neki od njih te vole. Istina, moda e uspeti da se ubije ako povue fitilj, ali sigurno kao to e granata eksplodirati, poslae parad u sve one oko tebe i oni e biti rtve, takoe. Nevine rtve. Za tvoje dobro, i njihovo, smatram da bi trebalo to da zna. POGLAVLJE 17 VREME LEI Ako si proitao sve ili vei deo ove knjige do sada: otkrio si, nema sumnje, da je svrha pisanja ove knjige usmerena ka jednom vrlo jednostavnom cilju: da te zaustavim, da porazmisli, i da sebi da vremena da ponovo ispita konanu odluku. Uzevi u obzir ogranienja koja postoje u naem odnosu, nadam se da sam u tome uspeo. Jer, ako jesam, onda znam da postoji bar neka ansa da se u meuvremenu, od kada si prvi put uzeo ovu knjigu, da se tvoja situacija poela menjati. Nadam se na bolje. U sledeem poglavlju priau o tome kako i gde moe poeleti da ode po profesionalnu pomo ako tvoji problemi potraju, ali u ovom trenutku, elim da ti priam o vremenu. Nazvao sam ovo poglavlje Vreme lei jer vreme stvarno lei. Istraivanja obavljena na ljudima koja ekaju na savetovanje ili usluge mentalnog zdravlja pokazala su
178

nanovo i nanovo da sam prolazak vremena dovodi do poboljanja to se tie simptoma. esto se deava da ako osoba eka samo nedelju dana do nekoliko nedelja kako bi videla savetnika, razlozi zbog kojih su on ili ona bili tako oajni i traili sastanak nestali bi i osoba vie ni ne eli profesionalnu pomo. Mi zovemo ovaj fenomen spontanim oporavkom. Spontani oporavak nam ne pomae da objasnimo ta se dogaa sa zabrinutim ovekom i zbog ega se ona ili on oseaju bolje. Moda su podelili problem sa prijateljem, nali posao, novu ljubav, moda su se sami skinuli sa druga, ili su popriali sa svetenikom i nali olakanje. Iskreno, zaista ne znamo zato je ljudima bolje bez profesionalne pomoi koju su traili. Ali, hvala bogu da je tako. Ono to znamo je da, kako vreme prolazi, mnogi zabrinuti ljudi poinju da se oseaju bolje i bilo koje simptome da su imali, oni poinju da nestaju. Moda je to neto to osoba ini za sebe ili se moda okolnosti menjaju nabolje, a to su okolnosti koje okonavaju krizu. Moda je vredno upamtiti dve stvari. Kriza, ukljuujui i suicidalnu, je vremenski ograniena. Po svojoj prirodi, kriza ne moe da traje i traje i traje. Neto mora da se dogodi. A u koliko se ne ubije, neto e se sigurno dogoditi. I kako vreme tee stvari se mogu pogorati, ali tokom tog vremenu mogu se i poboljati. Osim ako ti nije u tanine
179

poznata tvoja budunost, meni izgleda da ne moe znati sa nekom sigurnou da e se, u stvari, stvari pogorati. Moe verovati da e stvari uvek biti sve gore, ali, to je samo uverenje, i moda jedno od onih ne-tako-racionalnih koje ide ruku pod ruku sa suicidalnim razmiljanjem Obini ljudi, obini problemi Druga stvar o kojoj bi moda eleo da razmisli je da razlozi koje veina ljudi navodi kao razloge to ele se ubiju, nisu katastrofalni. Ba naprotiv. Ljudi se stalno ubijaju zbog obinih razloga. Ako iz bilo kojih razloga razmilja o samoubistvu, i bez obzira kako ti nepodnoljivo problemi izgledali upravo sada, znam da, ako bi mogao da vidi te iste probleme sa nekog mesta u sopstvenoj budunosti (nekoliko nedelja do nekoliko meseci od sada), ti bi a nadam se da e - video da su mali i beznaajni. U retrospektivi, moe ti se ak initi da su problemi koji bi bili reeni tvojim samoubistvom, smeni. Niko od nas ne moe predvideti budunost. Svata se moe dogoditi u strujanju ivota. Ako smo u krizi, nekako, pre ili kasnije, kriza proe, suicidalne misli izblede i, kao iznenadni udar vetra po povrini jezera, vetar prestane, talasi se smire i izlaz se ukae tamo gde nita nije postojalo samo nekoliko minuta ranije. vrsto verujem da bi, ako bi odloio odluku da okona svoj ivot, u danima i nedeljama koje dolaze, nalazio sve manje i manje razloga da izabere samoubistvo. Ono to
180

danas izgleda nemogue i nepodnoljivo, na nekom buduem mestu i u buduem vremenu delovae kao loa uspomena. Kako bi inae, pitam te, svi oni milioni ljudi koji su ozbiljno razmatrali konanu odluku jo uvek bili ivi? POGLAVLJE 18 PROFESIONALNA POMO Drugog sam dana uo poznatu priu. Don, psiholog i moj prijatelj, konsultant je u univerzitetskoj bolnici. Opisao je kako je studentkinja povrno zasekla vene i preko univerzitetskog kampa dola do hitnog prijema. Sa krvlju koja je tekla niz oba zgloba, rekla je deurnoj sestri, Mislim da mi je potrebna pomo. Bila joj je potrebna i dobila je. Ali, Don i ja smo se pitali, zbog ega je pre toga morala da isee vene? Ne znam da li e ti itanje knjige kao to je ova pomoi na due staze, ali se nadam da e te to to imam da kaem u ovom poglavlju ohrabriti da potrai pomo PRE nego to preduzme neku ivotno-ugroavajuu akciju. Kao direktor optinskog centra za mentalno zdravlje 30 godina, mogu te uveriti da, uprkos tome koliko dugaka bila naa lista ekanja, svi oni koji su nas zvali i rekli da su pomiljali na samoubistvo bili bi vieni istog dana, ili, u najgorem sluaju, sledeeg jutra. U tvojoj optini trebalo bi isto da vai za krizni centar, centar za mentalno zdravlje ili
181

neku drugu vrtu hitne mentalno-zdravstvene pomoi. Prevencija samoubistva je jedna od primarnih razloga naeg opstanka. Tvoji otpori Mogue da nisi ni svestan, kao mi koji se bavimo savetovanjem, koliko je za neke od nas teko da trae pomo. Ako to uradimo, to znai da priznajemo neto to je gotovo ne-ameriki, da nismo u stanju sami da reimo ovaj ili onaj problem. Zbog naina na koji smo odgojeni i naina na koji su nas uili da budemo nezavisni i da sami sebe leimo, traenje pomoi zbog ivotne krize moe predstavljati teak korak. U koliko je enama teko da trae pomo, esto je to gotovo nemogue za mukarce. Ne samo u Americi. Tu nedavno sam priao sa mladim ovekom koji je bio primljen u bolnicu na leenje zbog alkoholizma. Zamoljen sam da ga vidim jer je pomiljao na samoubistvo. Sem, drvosea po zanimanju, dobar je primer kako se neki mukarci mogu oseati u vezi profesionalne pomoi. Da li ste ikada pokuali da se ubijete? upitao sam. Ne zapravo, kae Sem. Ne zapravo?

182

Pa, jednom sam kamionetom sleteo sa litice. Zatim se nasmejao jednim od onih svojih malih, nervoznih osmejaka. Nije bila neka visoka litica. Neki drugi pokuaji? Jednom sam plivao u reci mrtav pijan. Ali se nisam udavio. Da li ste nekada ranije potraili pomo?, upitao sam. Ja? Ma, avola! Ne treba meni nikakva pomo! I evo Sema, sedi u bolnici, zavistan od alkohola, njegov ivot u rasulu. Semov je ivot iao strmoglavo nizbrdo zadnjih desetak godina. Dok je bio pod dejstvom alkohola mislio je na samoubistvo nekoliko puta i kockao se sa ivotom vie nego jednom. Ali mu nikada nije palo na pamet da potrai pomo. Ili, u koliko je nekada i pomislio da mu je moda potrebna neka pomo, sigurno je da ne bi ni od koga to traio jer to nije muki. Moda misli da je Semov sluaj izuzetak. Nije. Odbijanje pomoi je pravilo koje vai za mukarce. ene su po tom pitanju mnogo pametnije od mukaraca. Moda je to razlog to se mnoge od njih lee od depresije, i manje njih umire putem samoubistva. Mukarci, kao to svi znamo, nisu depresivni. Oni mogu biti pesimistini, ljuti, povueni i suicidalni, ali ne i depresivni.

183

Poenta Semove prie je da on, moda kao i ti, nije mogao da prizna sam sebi da je depresivan i suicidalan. Zato nije nikada zatraio pomo ili leenje. Mogue da si ti, kao i Sem, depresivan, a ipak ne moe da okrene telefon i popria sa nekim o onome kroz ta prolazi. Ili moda, poput Sema, smatra da tvoji problemi nisu dovoljno ozbiljni. Dozvoli ovom starom oveku da napravi jednu primedbu: u koliko razmilja o tome da se ubije, neto nije u redu! U koliko ti je potrebna pomo, nije li oseati se suicidalno samo izgovor? Koji ti je drugi razlog potreban? Odlazak po pomo* Skoro svaka optina bilo koje veliine ima neto to se zove hitan poziv, vrua linija, ili centar za prevenciju samoubistva ili centar za mentalno zdravlje i, obino su njihovi brojevi odtampani na prvim stranama lokalnog telefonskog imenika. Dok piem ove redove dobili smo u Americi i predivnu novu liniju 1-800-SAMOUBISTVO. Siguran sam da e se i u drugim zemljama to uvesti kako bi suicidalne osobe bile samo za besplatan razgovor udaljene od nekoga ko moe da pomogne**.

*Navedene vrste pomoi odnose se na SAD **U Srbiji jo ne postoji ovakav telefon koji je namenjen
iskljuivo ljudima u suicidalnoj krizi, gde su pozivi besplatni

184

Ovi telefonski brojevi u sluaju krize postoje sa razlogom. Oni postoje zbog tebe. Ljudi iza tih telefonskih brojeva dostupnih dvadesetetiri sati dnevno su jako dobri Amerikanci. Najee obueni volonteri koji rade pod supervizijom strunjaka, ovi dobri graani pristali su da budu na raspolaganju ljudima kao to si ti: ljudima u krizi, ljudima sa problemima, ljudima koji pomiljaju na samoubistvo. Znam ove volontere, i znam ih vrlo dobro. Veruj mi, oni ele da ih pozove. To je njihov cilj i svrha da poklone besplatno svoje vreme drutvu i tebi. U sluaju da ne zna, svi pozivi takvih brojeva telefona za pomo u krizi su poverljivi. ak ne mora rei ni svoje ime. Moe bukvalno pozvati neki od tih brojeva i podeliti ono to te mui sa nekim ko je obuen da slua i da ti pomogne, i ko moe, u sluaju potrebe, da te uputi nekome ili nekoj grupi to moe biti upravo ono to ti je najpotrebnije. To ne znai da nekada nee naleteti na nekog ko nije od velike pomoi. Ali, ako se to desi, uvek moe ponovo pozvati u neko drugo vreme. Poenta je da ne pravi konanu procenu o kriznim telefonskim linijama na osnovu bednog odgovora jednog volontera. Ukratko, zovi opet. Profesionalna pomo U sluaju da bi eleo vie informacija o tome kako izgleda pomo profesionalaca iz oblasti mentalnog zdravlja, ta je psihoterapija, i ako bi eleo neka uputstva o tome kako da nae koja bi vrsta pomoi bila najbolja za tebe, moe nai vrlo dobar izvor na Internetu (www) i u knjiarama. Ali,
185

da bi sada i ovde imao bar neke informacije, na brzaka u pokriti najosnovnije podatke i osvetliti neke svoje brige. Porodini lekari* Uvek nas iznova podseaju da treba da odemo do porodinog lekara u koliko imamo probleme, ukljuujui i emotivne. Meni se uopteno govorei ovaj savet ini loim za ljude u emotivnoj krizi. Sa nekim izuzecima i iskljuujui psihijatre, veina lekara nema odgovaraju obuku ili iskustvo kako bi bili od vee koristi za suicidalne ljude. Kao prezauzeti profesionalci, mnogi doktori esto nemaju vremena da sluaju nekoga iji su ivotni problemi veliki i ko, mogue, pomilja na samoubistvo. Mnogi rade po vrlo tesnom rasporedu, primajui razne pacijente svakih nekoliko minuta. Kao rezultat toga, veina doktora jednostavno nema jedan sat kako bi seli i sasluali nekoga u nevolji. Tragina posledica toga je da su mnogi ljudi koji su umrli putem samoubistva posetili svoje porodine lekare, nekada i onog istog dana kada su sebi oduzeli ivot. Ako nam se doktor ini previe zauzetim i u urbi da bi s nama popriao, da li je za oekivati da emo njemu ili njoj rei da smo suicidalni?

*Kod nas jo ne postoje porodini lekari i ovo bi se pre moglo

primeniti na nae lekare opte prakse.
186

Najverovatnije da neemo. Jo vie brine injenica da su mnogi ljudi koji su pokuali da se ubiju upotrebili lekove kojima ih je snabdeo njihov lekar. Znam da ni jedan doktor nee namerno snabdeti suicidalnu osobu smrtonosnom dozom lekova, ali bez da znaju, to se moe desiti i deava se. Tako da, ako ide kod svog porodinog doktora da bi priao o svojim problemima, mora biti prokleto siguran da si mu rekao da ima suicidalne misli i oseanja. Ako odbija da pria o tome sa tobom, ili ti deluje previe zauzetim da bi te sluao, ili te ne uputi nekome ko ima vremena da te uje, onda, u ime svetog Petra, otii kod nekog ko je obuen, ima vremena i razume ta je emocionalna i suicidalna kriza. Poznajem mnoge porodine lekare. Veina ih tano zna ta da rade u koliko im kae da se osea suicidalno. Veina e te uputiti psihijatru ili psihologu koje znaju i potuju i, kao deo svoje obaveze, nastavie da se interesuju preko doktora kome su te uputili, da provere da li si dobio pomo koja ti je potrebna. I zato, molim te zapamti da ni jedan lekar ne moe da ita tue misli i da, uprkos tome koliko se depresivno i beznadeno osea, ne moe raunati da e tvoj doktor da pogaa ili zna ta se u tebi deava. Najverovatnije je da e te on ili ona rutinski upitati da li pomilja na samoubistvo.

187

S toga, koliko god to bilo teko, jednostavno mora glasno rei kako se osea.

Psihijatri U okviru medicinske profesije, psihijatri su oni koji su najbolje obueni da ti pomognu ako si u suicidalnoj krizi. Budui da su pre svega doktori medicine, psihijatri su zavrili nekoliko godina specijalizovane obuke iz oblasti ljudskog ponaanja. Oni znaju sve o suicidalnim mislima i provode vei deo svog profesionalnog ivota pomaui ljudima sa depresijom ili nekim drugim poremeajima raspoloenja. Oni znaju jako mnogo o ljutnji i usamljenosti i svim drugim stvarima koje nas ine nesretnim i oajnim. Kako su psihijatri jedini strunjaci iz oblasti mentalnog zdravlja sa pravom da prepisuju lekove i ako, na primer, misli da su ti potrebni lekovi da savlada ozbiljnu depresiju, onda, u svakom sluaju, zakai posetu psihijatru* ili otii u kliniku ili optinski centar za mentalno zdravlje gde rade psihijatri. Nema svrhe gubiti vreme i novac na druge vrste strunjaka, ukljuujui i drugu vrstu lekara, kad ne mogu adekvatno da uspostave dijagnozu i lee te od onoga od ega boluje. Psiholozi Psiholog je neko ko ima doktorat iz psihologije** i ko, u * Da bi ovek kod nas otiao kod psihijatra, mora imati uput od
svog lekara opte prakse (osim privatno, gde to nije potrebno) ** Kod nas je potrebno imati magisterijum specijalizaciju ili obuku iz nekog pravca psihoterapije
188

koliko prua usluge javno, mora imati dozvolu od strane drave. Psiholozi moraju imati specijalizaciju iz savetovanja ili drugih klinikih oblasti i sveobuhvatnu obuku i iskustvo iz ljudskog ponaanja i problema ivljenja, ukljuujui i suicidalne misli i oseanja. To ne znai da psiholozi znaju mnogo o samoubistvu; neki od njih ne znaju ni priblino dovoljno, i zato je dobra ideja da nae nekoga ko je imao posebnu obuku iz procene i leenja suicidalne krize. Socijalni radnici Kao i drugi strunjaci koje sam ovde spomenuo, socijalni radnici* su pomeana grupa profesionalnih pomagaa i mnogi ili veina njih su obueni u klinikom radu. Iako svi socijalni radnici nisu obueni psihoterapeuti, mnogi od njih imaju specijalizaciju iz ove oblasti i kompetentni su poput drugih strunjaka za mentalno zdravlje da ti pomognu sa problemima koje ima. Prema sopstvenim standardima profesionalne prakse, socijalni radnici bi trebalo da imaju magisterijum iz socijalnog rada, dravnu dozvolu i, idealno bi bilo, da su lanovi Nacionalne Akademije za registrovane socijalne radnike. Ova registracija ti moe biti najbolja vodilja kako bi naao socijalnog radnika koji ima odgovarajue vetine i kredibilitet. I opet, kako se posedovanje posebne obuka i procene suicidalnog rizika i leenje na moe unapred znati, proveri to sa nekoliko pitanja. *u Srbiji se socijalni radnici mogu baviti psihoterapijom iskljuivo
u koliko zavre obuku iz psihoterapije i za to dobiju dozvolu
189

Psihijatrijske sestre Sestre su, od postojanja profesije, bile integralni deo tima za mentalno zdravlje. Nedavno je omoguena specijalizacija iz psihijatrijske nege* i sve vie sestara sa ovom obukom spremne su da pomognu ljudima sa problemima. Jedan broj obrazovnih ustanova sada nudi Magisterijum (neki ak i Doktorat) iz psihijatrijske nege i, u koliko ovakvih strunjaka ima u tvojoj zajednici, moe se kladiti da imaju sav odgovarajui trening i iskustvo kako bi te razumeli i pomogli ti da razrei krizu. Kliniari sa Magisterijumom i savetnici sa profesionalnom dozvolom** Postoji veliki broj institucija koje nude magisterijum iz savetovanja i pomauih profesija. One imaju razliita imena, ali je sutina da su neki od programa dobri, a neki nisu. U razliitim amerikim dravama postoje razliita pravila i zahtevi u pogledu Magisterijuma i dozvole za rad *U Americi i velikoj veini zapadnih zemalja kolovanje
medicinskih sestara, fizioterapeuta, socijalnih radnika i slinih struka je na nivou fakultetske, a ne srednje strune spreme kao kod nas **U Srbiji ne postoji formalno priznata struka savetnika, kao struka koja prua psihosocijalnu pomo, tj. bavi se savetovanjem. To je velika teta jer je to upravo ona vrsta profesionalaca koja se nalazi na prvoj vatrenoj liniji, u kriznim situacijama, gde treba hitno pomoi pojedincu da izae iz krize, profukncionie, a ako je potreban dalji rad na sebi, moe se onda uputiti klinikom psihologu.

190

u klinikama i privatnoj praksi. Neki moraju biti supervizirani, neki ne. I pored toga to su neki od ovih ljudi odlini terapeuti, nije mi poznat jednostavan nain koji te moe odvesti do nekoga ko e dobro odraditi ta treba, osim upuivanja na nacionalna ili dravna udruenja. (neto kasnije u predloiti kako nai dobrog terapeuta) Svetenstvo Kako se mnogi ljudi obraaju svetenicima za pomo, vano je da shvati da iako sveteni ljudi poznaju i razumeju ljudske probleme, nemaju svi posebnu obuku iz savetovanja ili naina rada sa suicidalnim osobama. Ipak, sve vie i vie svetenih lica dobija trening i superviziju iz onoga to se zove Pastoralno savetovanje. Ako moe da nae u svojoj crkvi* ili zajednici nekoga ko ovo poseduje, onda moe biti siguran da si naao nekog sposobnog i iskusnog da ti pomogne sa tvojim problemima. Specijalisti za leenja od zavisnosti od droga i alkohola Veina specijalista za pitanje droge i alkohola** imaju dobru obuku iz oblasti ljudskog ponaanja, ukljuujui i kako da *Vano je znati da u koliko elite da odete po pomo u svoju
crkvu, potrebno je da ste vernik, jer se pomo zasniva na tome to delite isti okvir orijentacije i objekt predanosti.

**kod nas postoje specijalizovane dravne ustanove za ovu vrstu

problema koji se kategoriu kao bolesti zavisnosti. Kako je problem jako rasprostranjen, pomo pruaju privatne ustanove, kao i crkva.

191

pomognu nekome u suicidalnoj krizi. Ipak, kao i sa svakom relativno novom strukom, trening i iskustvo ovih savetnika nisu ujednaeni. S toga ti ne mogu rei da e svako on njih biti kompetentan da ti pomogne u suicidalnoj krizi. Ipak, ako se tvoje suicidalne misli i oseanja javljaju dok pije ili se drogira ili poto njihov uticaj proe, i ako ima razloga da veruje da tvoji problemi najverovatnije potiu od upotrebe i zloupotrebe hemije, onda je pun pogodak ako se za poetak obrati specijalisti za drogu i alkohol. Neki psiholozi, psihijatri, socijalni radnici i psihoterapeuti su se takoe specijalizovali iz oblasti hemijske zavisnosti i, u koliko ima probleme sa drogama i alkoholom, to su i najbolji strunjaci kojima se moe obratiti.

Pet koraka u potrazi za dobrim terapeutom 1. ZATRAI UPUT Onda kada se odlui da potrai profesionalnu pomo, bie ti potrebno ime nekoga strunjaka koga bi kontaktirao. Uput je poput preporuke i najbri nain da dobije uput je da se obrati nekome koga zna. Pitaj prijatelja, zovi svog doktora, priaj sa nekim u centru za mentalno zdravlje, ili pozovi krizni telefon. Mnoge ustanove nude besplatne informacije i usluge upuivanja. Pozovi 1-800SAMOUBISTVO gde e ti takoe ponuditi pomo i uput. Predlaem da porazgovara sa nekoliko ljudi a napravi listu imena. Veina ljudi e ti dati tri imena strunjaka koje znaju i potuju. Videe i kako se neka imena ponavljaju. To su ljudi koje treba pozvati- imaju najbolju reputaciju.

192

2. PROVERI PAPIRE Ako si nervozan oko toga koga da izabere da ti pomogne, evo ti nekoliko stvari koje moe uiniti. Prvo, moe nazvati profesionalnu organizaciju kojoj strunjak pripada da bi video da li je osoba koju uzima u obzir lan sa dobrom reputacijom. Drugo, moe nazvati tog strunjaka i obaviti intervju preko telefona. Ovo ti moe izgledati moda malo neprijatno, ali u koliko ima pitanja o njenoj ili njegovoj edukaciji, obuci i slino, onda obavezno postavi ta pitanja. Veina e terapeuta biti srena da ti odgovori na tvoje propitivanje. Ako nisu, nastavi da trai. 3. PITAJ ZA TERAPEUTOV PRISTUP I STIL Ako, kao i veina ljudi, nisi sasvim siguran ta moe da dobije od odlazaka kod terapeuta, slobodno postavi sva ta pitanja dok si sa njim ili njom na telefonskoj vezi. Moe i popisati sva pitanja pre nego to pozove. Da li e dolaziti sam ili sa partnerom ili porodicom? Kojom se vrstom terapije bavi terapeut? Koliko kota? Ne predlaem ti da nju ili njega zadrava na telefonu pola sata, ve ti preporuujem da prikupi odgovore koji su ti potrebni kako bi se oseao dobro kada krene na prvi zakazani sastanak. Kako se kognitivno-bihevioralna terapija pokazala najuspenijom kod depresije, moda bi bio dobar potez pitati da li je osoba obuena za tu vrstu terapije. 4. ZAMOLI DA PRVA POSETA BUDE SAMO KONSULTACIJA Pre nego to se opredeli za odreenu terapiju/terapeuta, nekada je mudro zatraiti da prva poseta bude konsultacija. Neki terapeuti ne naplauju tu prvu posetu. Konsultacija se
193

razlikuje od terapije po tome to se ni ti, a ni terapeut, ne opredeljujete i ne obavezujete da ete nastaviti sa terapijskim seansama. Pre e biti da je to jedan sat razgovora tokom koga svako od vas dvoje moe da odlui da li sa onim drugim nastaviti da radi. To je korak koji toplo preporuujem. Nije nam ba svako simpatian pri prvom susretu, a lo spoj u terapiji moe biti gori od ne odlaska na terapiju. 5. AKO SUMNJA, IDI PO DRUGO MILJENJE I kad obezbedi listu terapeuta i ispita i bude ispitan od nekih od njih, ipak moe oseati kao da vas dvoje niste dobar spoj. U koliko se to desi, onda svakako potrai drugo miljenje. Ako posle prvog susreta nisi sasvim siguran da ti taj odreeni terapeut moe pomoi (ili ti se ini da su on ili ona hladni ili indiferentni ili previe udni ili previe bilo ta), onda pozovi sledeu osobu sa spiska. Tvoj je ivot i suvie vredan i vaan da ne bi bio oprezan u toj fazi primanje pomoi koja ti je potrebna. Koja vrsta strunjaka? Skoro svako kome je poznat irok spektar strunjaka za mentalno zdravlje e, onda kada odlue da zatrae pomo, postaviti pitanje Koga bi trebalo da vidim? Voleo bih da imam lak odgovor, ali, iskreno, svet terapeuta je vrlo zbunjujui. Ipak, opte, praktino pravilo je da to je problem ozbiljniji, vie obuke bi tvoj terapeut morao imati. U koliko pati od ozbiljne depresije, nestabilnog raspoloenja, ili emotivnih problema koji te spreavaju u radu, u koli, mogue da bi to
194

zahtevalo lekove. U tom sluaju, kreni sa psihijatrom. Ako ti je odlazak kod psihijatra privatno suvie skup, stupi u kontakt sa centrom za mentalno zdravlje ili ambulantom gde psihijatri rade. Moje iskustvo nalae da veina terapeuta zna kada ti je potreban psihijatar i, u koliko krene kod nekog ko nije psihijatar, ona ili on e te uputiti po procenu i, eventualno, lekove. Na alost potroaa, vei deo nesporazuma i zbrke u polju mentalnog zdravlja potie od svaa meu nama strunjacima po pitanju ko je kvalifikovaniji da radi sa kim i koliko dugo i za koliko novca. Moda bi pomoglo da zna da su to relativno nove profesije i da, do sada, nismo sve sredili. Ali ono to bih najvie eleo da zna je da, i pored naih razlika, svi mi koji smo u voj oblasti proveli neko vreme upoznali smo se sa suicidalnim mislima i oseanjima i, uopteno, znamo ta da radimo kako bi ti pomogli da proe kroz bilo koju krizu u kojoj si se naao. Ono to jo ne znamo, ti nas, verovatno, moe nauiti. Ne znam za druge terapeute, ali veinu stvari koje sam ja nauio o samoubistvu, nauio sam od svojih pacijenata. Najzad, ne verujem da je svakom ko prolazi kroz suicidalnu krizu potrebna profesionalna pomo. Ima desetine stvari koje bi mogao uiniti za sebe bez strunjaka. Moe vebati, vie voditi rauna o sebi putem ishrane, potraiti duhovne odgovore od svoje crkve, svog Boga, ili putem meditacije. Moe se pridruiti nekoj grupi samo-pomoi koja radi na problemima kao to su tvoji*.
195

Mogao bi i itati knjige samo-pomoi i gostovati u raznim projektima za rad na sebi koji mogu promeniti i pravac i kvalitet tvog ivota. Moj prijatelj, Dr. Tom Elis i Kori Njuman, napisali su vrlo korisnu knjigu namenjenu suicidalnim ljudima. Zove se Izaberi ivot: kako pobediti samoubistvo putem kognitivne terapije, i moe ti pomoi. Druga jedna odlina knjiga treba da izae iz tampe 2002, je takoe namenjena suicidalnim osobama, a napisala je Suzan Bluner i zove se Kako sam preivela kada je moj mozak pokuao da me ubije. Postoje i druge korisne knjige. Moe promeniti tetne odnose, prestati da pije i da se drogira i, uopte poeti da brine o sebi. Moe uiniti mnoge stvari kako bi ti bilo bolje, ali, ako te stvari omanu, molim te, seti se nas volontera i strunjaka koji spremno ekamo na tvoj poziv. I to mislim bukvalno, i danju i nou. POGLAVLJE 19 IVOTNA FILOZOFIJA Ne znam da li ima ili ne svoju ivotnu filozofiju. A mogue da je i nema, u koliko razmilja o konanoj odluci. Poto ti se ivot u poslednje vreme ini tako neizdrljivim, mogue da se tvoja vera u ono to je pozitivno i vredno u ivotu, poljuljala. Mogue da, u ovim tmurnim satima, ima potekoa u nalaenju smisla, svrhe, znaenja i razloga da nastavi da ivi. Ne znam kako je to

196

u tvom sluaju, i osim u koliko bi se nekada negde sreli, nema naina da to i saznam. Ali, radei sa mnogim ljudima kao to si ti, znam zasigurno da je jedna od najpotrebnijih stvari koja bi nam pomogla u tekim vremenima, vera da je ivot, uprkos bolovima i razoaranjima, u krajnjoj analizi bolji od svega onoga to nam smrt donosi. I ta vera je, bez obzira kako je mi zvali, naa ivotna filozofija. Nije mi poznato kada i kako neko stvara filozofiju ivota. Nisam siguran kako neko doe do svog sistema vrednosti i ideja ili ubeenja ili principa ili kako god izabrao da zove verovanje oko koga se na ivot okree vie-manje glatko, ali ponekada, kako niemo godine, svako od nas pone s nekom vrstom procenjivanja svog jedinstvenog mesta u oveanstvu, u svetu, i u kosmosu. Sa moje take gledita, bez da znamo to mesto, nikada ne moemo biti potpuni, nikada ne moemo biti sasvim zadovoljni, i nikada se ne moemo oseati potpuno spokojni u ovom, ponekada ludom i bolnom svetu. I to je jo vanije, ako ne znamo u ta stvarno verujemo, mi smo kao vlati trave lako nas oduva na jednu ili drugu stranu vetar krize. Bez tog jezgra vrstih uverenja ili vere u sebe ili u nae bogove, moemo postati rtve sumnje u sebe, rtve sopstvenih oseanja i, da, rtve sopstvene ljutnje i bespomonosti. esto sam mislio da vei deo onoga to klijent dobija od toga to via terapeuta ima manje veze sa tim ta terapeut
197

radi, a vie s tim u ta on ili ona veruju to je razlog zbog koga sam ohrabrivao mlade terapeute da budu pozitivni to se tie ivota, to se tie ljudskog duha, i to se tie ovekove sposobnosti da se uzdigne iznad situacije i okolnosti i da promeni svoj ivot nabolje. Ako terapeut nije pun nade, kao onda moe biti klijent? Ako terapeut ne potvruje vrednost ivota i nema snane argumente protiv smrti i samoubistva, kako moe osoba koja pati? Kada sam zapoeo pisanje ove knjige proitao sam sve do ega sam mogao doi o etici samoubistva sluaj racionalnog samoubistva, sluaj dozvoljavanja ljudima da se ubiju u koliko to ele, sluaj kad terapeuti imaju ili nemaju prava da nameu uverenja drugima ili da interveniu ili ne interveniu silom zakona kako bi spreili nekoga da se ubije. Poto sam proitao taj materijal zapanjilo me da je sve ono to su strunjaci imali da kau o ovoj temi bilo manje-vie izraz njihove line ivotne filozofije vrednosti, svetinje, svrhe, koristi za druge ili za budunost ljudske vrste. Tako, pretpostavljam, i treba da bude u svetu etike i filozofije. Poto nisam ekspert, ne znam. Ali itanje mi je pomoglo da raistim jednu stvar: u svom radu sa suicidalnim ljudima odluio sam da onda kada neko ue u moju kancelariju i u moj sistem, on ulazi i u moje vrednosti i moj lini i filozofski svet. I zato kao savetnik i iscelitelj,
198

moja e odluke uvek biti da uinim sve to mogu da spreim ono to smatram da je nepotreban in samoubistva. Poto si proitao vei deo ove knjige, predpostavljam da sam te na neki nain prevario. Moda si se, pre no to si poeo da ita ono to sam napisao, nadao da e nai potvrdu od mene da tvoj ivot, zaista, nije vredan ivljenja. A sada vidi, bar u ovom poslednjem poglavlju, da ne nudim takve potvrde i da sam neprijatelj konane odluke u gotovo svim situacijama. Nadam se da se ne osea prevarenim, a ako se osea, nadam se da e videti moj cilj onako kako sam ga i zamislio da nastavim sa onim u ta verujem: da te odrim u ivotu sve dok ne pronae svoje sopstvene razloge da ivi. I tako, pri kraju ove knjige, zatraiu od tebe da razmisli o svojoj ivotnoj filozofiji ili, ako osea da je nema, da porazmisli o tome da ti je sada potrebna da je potrebno da nae neke nove razloge da ivi. Jer, ubeen sam da ako bi samo ispitao svoj ivot, svoje ciljeve, svoje dobre crte i one loe, svoja postignua i svoje neuspehe, da bi bio jai zbog tog truda, i da bi ta snaga, to znanje o sebi, onda kada ih skupi, da bi to bila najbolja odbrana protiv okonanja svog ivota putem samoubistva. Ne mislim da je mogue iveti mnogo due od nekoliko desetina godina i ne stvoriti neka uverenja o tome ta je ivot i o emu se tu radi i ta to znai biti ljudsko bie. I tako, bez obzira kojih si godina upravo sada, verujem da
199

postoje neke stvari koje smatra istinitim i da, iako ne mora tako misliti, ve ima neto od ivotne filozofije. Moda su to religiozna verovanja, duhovna verovanja, verovanja o tome kakvi su ljudi, kako se ponaaju i kako bi trebalo da se ponaaju jedni prema drugima. I, verujem da ve zna mnogo toga o sebi. Pitanje nije, onda, da li ima ivotnu filozofiju, ve pre da bi morao da proiri onu koju ve ima; obogati je, poneguje na neki nain, tako da tvoja filozofija ivota postane veliki zamajac koji se vrti i vrti i vrti i nosi te kroz teka vremena. Moja lina ivotna filozofija nije vana. I mada sam dugo i naporno razmiljao o onome u ta verujem, ne bih traio ni od koga drugog da vidi stvari kao ja, ili osea stvari kao ja, ili da doe do istih zakljuaka do kojih i ja o stanju oveanstva i o tome ta to znai biti lan ljudske vrste. Moja je filozofija moja, i iako se moe podeliti sa nekim, ne moe se podeliti sa svima. Niti bih to oekivao. Ono to je za mene vano je da imam ivotnu filozofiju i da onda, kada se moraju doneti neke teke odluke, da mogu da ih donesem s nekim oseanjem za unutranju doslednost, s oseanjem da postupam u skladu sa principima koje sam poeo da zovem svojim. Oni mogu biti tani ili mogu biti pogreni, ali sam voljan da ih prisvojim i da o njima kaem da su oni napravili od mene onoga ko, a ne ono to, jesam.

200

Daj sebi poklon Ono to u ti sada zatraiti je da da sebi vrlo dragocen poklon. A taj poklon ine: vreme, prostor i samoa, kako bi zapoeo traganje za onim ta za tebe znai biti ljudsko bie koje ima ivot da ga ivi. Priznajem, to je duhovno pitanje, pa ak i egzistencijalno. A neki bi mogli da prigovore, psiholog nema ta da petlja oko filozofskih ili religioznih ili duhovnih stvari. Ali, ta drugi misli o meni u ovom trenutku, stvarno nije vano. Ono to je vano je da smatram da je istina ono u ta ja verujem, a jedno od tih uverenja je da verujem vrsto da, kada bi poeo da gleda unutra i zapoeo to komplikovano traganje za sobom i onim to moe postati, samo bi jo vie za to bio. U ovo, moda najproblematinije vreme u tvom ivotu, shvatam da bi takvo traganje bilo vrlo teko. Ali, izgleda da je vrlo lako da samo prihvatimo verovanje drugih kao sopstveno. ivimo u vreme brze hrane i zgodnih radnji i simpatinih peckanja koje prolaze kao mudrost. U onome to nazivamo modernim ivotom, ponekada se pitam, nismo li svi rtve brzo-lananog mentaliteta koji zagovara jednostavna reenja kao to je da je samoubistvo lake nego to je boriti se sa sopstvenim mislima i strahovima i sumnjama i uenja da se treba rtvovati za ljubav umesto da je dobijamo sa garantovanim povraajem novca. Verujem da si uo za danas vrlo popularan izraz, ivot je kurva, i onda umre. Da li to tano? Da li to vai za tebe? Kada se stvari ne bi dobro odvijale u mom svetu, i ja bih
201

ponavljao ovu malu frazu. Ali ovih est rei su snana i negativna izjava o ivotu. Mada se mogu s njom aliti s vremena na vreme, stvarno ne verujem da je, to se mene tie, istinita uvek i u svim situacijama. Upravo suprotno, mogao bih isto tako da kaem, ivot je piknik, ali ponekad naie na mravinjak. Prvi izraz opravdava moj povremeni pesimizam, drugi me tera da sagledam iru sliku. Na meni je da izaberem. Ja pravim taj izbor svesno, svakodnevno. Zatraio bih ti da i ti uradi isto. Moja poruka? Na koji god nain poeli da verujemo u neto, vano je da zastanemo, razmislimo i odluimo da li zaista verujemo u ono to govorimo. Jer kada konana odluka poinje da se vrti u naim glavama, nije li najlake izbei teka pitanja i izabrati da zbriemo iz jedinog ivota koji imamo? Nije suvie lako rei sebi da ako je ivot kurva, i onda umre to ne bi umro sada, i s njom ve jednom zavrio? Izgleda mi kao reenje koje je isuvie jednostavno, suvie glatko i suvie lako. Takva ideja je jeftina filozofija u skupocenom svetu. Zato bih te upitao, nije li vreme da uradi neke teke stvari za sebe, da pone da postavlja neka od tekih pitanja o sebi? Nije li vreme da naui ko si i sazna u ta veruje? Ako si, kao i svi mi, moda ti se nee dopasti neto od

202

onoga to vidi u ogledalu. Pa ta onda uvaju savrenstvo za nas u sledeem ivotu. Sada bi morali da nauimo da izaemo na kraj sa vorugama i bubuljicama, loim navikama, slabostima, neuspesima, runim malim aspektima karaktera bez kojih bi rae bili. Upravo sada bi mi, svi mi, trebalo bolje da se slaemo sami sa sobom tako da, uprkos naim nesavrenostima, moemo da nastavimo sa onim to je dobro i vredno, i da nauimo da prestanemo da povreujemo sebe i one koje volimo. Za tebe nije nikakva novost da niko nee napustiti ovaj ivot iv i da nam je, dok smo tu, potrebno neto u ta bi verovali. Ne znam ta bi to trebalo da bude za tebe, ili gde to da nae, ali znam da u koliko bude traio da e ve neto nai, neto za ta je vredno iveti, neki razlog da pone da koraa onda kada bolji dan osvane. Priznau i podeliti sa tobom da sam neke od najduih terapijskih seansi proveo sa suicidalnim ljudima koji su bili vrsto ubeeni da su njihovi ivoti u sutini zavreni i da im je jedino preostalo da umru. Nisu mogli, uprkos svim njihovim i mojim naporima da nau nain da se osete dobro ako ostanu ivi. Ali, zato to oni nisu odustali i to ja nisam odustao, uspeli smo da prebrodimo krizu. I, vremenom, stvari bi se reile i mi (i stvarno mislim mi) bi preiveli.

203

Rei u ti ono to sam esto govorio drugima koji su bili u sred suicidalne krize i koji su tragali za nekim razlogom zbog koga bi mogli nastaviti. Oni su se, moda kao i ti, oseali izgubljeno i kao da im nita nije delovalo obeavajue. Nisu imali veru u neku viu silu koja bi ih odrala. A, uprkos tome koliko sam eleo da ih mogu zaraziti sa mojom udnjom za ivotom i svojom ivotnom filozofijom, to nije bilo lako postii. Zbog svih tih razloga zbog kojih ovek ulazi u suicidalnu krizu, to nije stanje uma koje je lako preokrenuti na optimizam. I tako, kao nain da naemo zajedniki jezik i kako bi dobili na vremenu, ispriao bih sledeu priu. Kao, nas dvoje smo na brodu koji je izgubljen na puini i, koliko znamo, kapetan je pao u more, i nema nikog na krmi. Radio ne radi. Gadna je magla i ne moe se videti gde idemo. Ne vidi se ni takicu svetla sa obale. Nema ni traga ni glasa od spasilakog broda. Jedan od nas dvoje je uasno uplaen. I drugi je (ja) isto uplaen ali malice manje. Manje sam uplaen jer imam ta da radim, neim sam zauzet, moram da obavim posao. Moj je posao da te uteim i smirim dok nas ne pronau ili dok se magla ne razbistri kako bi mogli opet jasno da vidimo. To je priroda naeg odnosa. Da bi se oseao dobro to ti pruam podrku, utehu i ohrabrenje, ti bi morao biti voljan da ostane i ne skoi preko ograde, jer je tvoj uas od nepoznatog mnogo vei od straha od onoga to je ovde i sada.

204

I tako emo, zajedno, deliti strah. I dok ga delimo, upoznaemo se bolje. Razgovaraemo, priati viceve i prie i biti dobri jedan prema drugom. Moda neemo biti spaeni tako brzo, a moda i nikada, ali dok smo izgubljeni, biemo zajedno i, zajedno, nai e strahovi nestati i nai emo svrhu svog postojanja. Nadam se da e sada, poto si proitao celu knjigu, uiniti za sebe ono to mora da bi nastavio da ide dalje da krene, potrai pomo, pozove telefonom, popria sa nekim koga zna i potuje, obrati se terapeutu, nae ponovo put ka Bogu, ili bilo ta od onoga to je potrebno da uini kako bi okonao izolaciju i patnju. Kada bi ovo uradio sada, danas, i dozvolio da se magla podigne i kriza proe, siguran sam da bi u tome uspeo, a ja bi se oseao bajno to sam proveo to vreme sa tobom. eleo bih da ostane sa jednom milju. Ona je iz Talmuda. Ko god da spase jedan ivot, to je kao da je spasao itav svet. Birajui da ivi, ti moe biti ta osoba. EPILOG Od kada je Samoubistvo: konana odluka objavljeno, mnoge su se stvari dogodile. I sam svet se promenio. Berlinski zid je pao. Nekoliko ratova je bilo i prolo. Mir je prestao da vlada tamo gde se to nije oekivalo. Stari neprijatelji postali su prijatelji, a stari prijatelji su neprijatelji. Virus koji izaziva AIDS zabio je novu vrstu
205

uasa u srca ljudi irom sveta i, odjednom, naa vera u svetost ivota stavljena je pod svetlo preispitivanja. Iako su nedavni uspesi medicine pravo udo, sve dok ljudi umiru prirodno, mogunost da nam se produe dani, meseci i godine su zapanjujui. Ali, mnogi e pitati, koja je cena? I ta je se kvalitetom ivota? Kako je sloboda izbora u osnovi definicije slobode, postoje mnogi koji bi eleli da proire tu definiciju i na oduzimanje sopstvenog ivota sa ili bez legalne pomoi lekara. Uspeh knjige Dereka Hamfrija Zadnji izlaz pokazuje da postoje na hiljade ljudi koji imaju potrebu za informacijama o tome kako se ubiti. Informacije su na Internetu, i ne mogu se zabraniti nikome ko ih eli. Kako ne mogu znati ta je u mozgovima ljudi koji ele da se ubiju, predpostavljam da su velika veina inteligentni ljudi koji znaju da je moda dolo vreme da, onda kada su suoeni sa realnou spore, bolne, skupe i nedostojne smrti, mogu izabrati da donesu konanu odluku. Za one koji stvarno umiru, a stoga to je to tako duboko lina stvar, ne oseam da je moje mesto, lino ili struno, da zagovaram logine, klinike, ili ak moralne razloge protiv tako paljivo odabranog postupka. Ali, kazau sledee: nae drutvo boluje od progona starih, jer ih smatra manje vrednim od mladih. U to veruju i stari i mladi. Ta praksa nipodatavanja starih, ta stigma o starosti, inspirie samo-destrukciju i poruuje starima da su, u koliko su bolesni, teret nama ostalima, i da bi moda trebalo da se mrdnu dalje.
206

Ja se grozim takvog stava i verujem da on ima veze sa visokim brojem samoubistava meu starim ljudima. Ionako se oseaju krivim to su se penzionisali i/ili to ne doprinose drutvu, tako da nai negativni stavovi prema starima samo pripremaju teren za samoubistvo. Molim te da obrati panju na sledee: grupa ljudi koja najbre raste na naoj planeti su stari, veina njih su ene. Mi bi, svi mi, trebalo da prouimo problem samoubistva, stava prema starima, i stigme. I to bi trebalo uraditi to pre. Najzad, ne postajem mlai, a ni ti. Jo jedna poenta to se tie starenja i bolesti i umiranja: onda kada umiremo od terminalne bolesti zasluujemo bezbolnu smrt. Savremena medicina u rukama vetog lekara moe, skoro u svakom sluaju, da vam to osigura. To se zove palijativna nega i ona u tome uspeva. Niko ne bi smeo da umre putem samoubistva da bi izbegao patnju. Konana re o depresiji Kao psiholog koji je radio sa stotinama suicidalnih ljudi, bolno sam svestan da se depresija i drugi poremeaji raspoloenja ire u naem drutvu i u svetu i meu ljudima svih uzrasta. Takoe znam da veina depresivnih ljudi (ukljuujui i decu) ne dobija odgovarajuu i kompetentnu medicinsku pomo za tu bolest bolest koja je sasvim izleiva. Kada bi bilo mnogo jasnije da je depresija somatska bolest, a misli o samoubistvu njeni najoigledniji simptomi, sigurno je da bi se mnogo vie ljudi obraalo za leenje.

207

Razmisli o tome da kada imamo bolove u grudima, znamo da su to simptomi mogueg oboljenja srca i traimo dijagnozu i leenje. Kada imamo visoku temperaturu koja traje, znamo da to moe biti simptom neke infekcije i traiemo dijagnozu i leenje. Kada patimo od onesposobljavajuih glavobolja znamo da su to simptomi da neto moda nije u redu sa glavom i traimo dijagnozu i leenje. Zamisli, na tren, svet u kome, kada doivimo stalne i bolne misli o smrti i samoubistvu, automatski znamo da su to simptomi mogueg poremeaja u mozgu i- bez stigme i predrasuda potraimo dijagnozu i leenje. Da li je simptom mentalnog bola toliko drugaiji od fizikog bola? Mislim da nije. A sada, sa Don Lenonom i sa mnom, zamisli sve one ivote koji bi mogli biti spaeni. Konana re Od kako je objavljena ova knjiga dobio sam od italaca mnogo pisama koja, iako su oni koji su ih pisali morali ostati anonimni, mogu pomoi da razume kako je vano da sebi dozvoli neko vreme vreme da razume, da se odmori, da naui, da ponovo razmotri, da zaceli rane, i da nastavi do sledeeg sutra. Kao itaoc, a obzirom da ita knjigu u elektronskom izdanju, u koliko eli, slobodno dodaj neke svoje line opaske.
208

Razmiljam o samoubistvu ve neko vreme i jedina stvar koja me zadrava je misao da bi moj pokuaj mogao omanuti. Ima li stvarno vie neuspelih pokuaja nego izvrenih samoubistava? Mora da sam mono glup kada nemam poverenja u sebe kada je u pitanju oduzimanje ivota. Tako mnogo ljudi uspeva. Kada bi znao da bi bio uspean u oduzimanju svog ivota, sigurno ti sada ne bih pisao ovo, niti bi proitao tvoju knjigu. Juna 15 ove godine smireno sam pravila plan sopstvenog samoubistva, kada sam se setila tvoje knjige, koju nisam proitala. I tako, proitah je...za jednu no. Piem ti da ti kaem da si mi spasao ivot. Kao to si obeao u knjizi, odmah sledeeg dana pozvala me je prijateljica iz Arizone da mi kae kako dolazi u posetu. Stie mi bar neka pomo. Hvala ti na nadi i hrabrosti da nastavim. Oseam kao da te poznajem. Danas sam otila u biblioteku da uzmem knjige o doivljajima bliskim smrti kako bi podrale moja oseanja o okonanju ivota. Ni jedna od takvih knjiga nije bila slobodna, i da skratim priu, provela sam popodne itajui tvoju knjigu Samoubistvo: konana odluka. Oseala sam se pozvanom da proitam itavu knjigu. ini mi se da si postigao svoj cilj i da sam odloila svoje samoubistvo za jedan dan ili tako neto. Toliko o okonanju mojih jada, ini mi se da nisam za to spremna. Kupio sam tvoju knjigu Samoubistvo Januara 1988. I tada me spreila da oduzmem sebi ivot. Dva meseca kasnije,
209

nisam se setio ni da je pogledam, overdozirao sam se. I jo dva puta te '88, a i dalje sam ignorisao tvoje mudre savete i provodio vreme na odelenju za intenzivnu negu. I pored mojih prolih i buduih pokuaja da sebe povredim, verujem da je tvoja knjiga najbolje tivo napisano o ovoj temi...hvala ti to si podelio deo sebe sa drugima. Cenim to. Plaila sam se da ako nastavim da itam, da neu izdrati a da se ne ubijem. Ali, sada, kada sam proitala celu knjigu, ne mogu rei da sam izleena, ve da se oseam mnogo, mnogo bolje. Dau je mom savetniku da je proita. Upravo sam pomislio da treba da ti napiem pismo da ti kaem koliko cenim iskrenost kojom zrai tvoja knjiga. Pokuao sam da se ubijem u junu, i rekao sebi da u se u januaru ubiti, i preduzeti sve da to obavim kako treba. Ali, jue sam doneo sam odluku da ivim. Dau svoj pitolj (oev .22) svom psihijatra 6. oktobra. Tvoja knjiga mi je ukazala na mnogo toga. Verujem da postoji neto bolje za mene i boriu se svom snagom da to i postignem. Neu ti priati svoju ivotnu storiju, ali u ti rei da sam pokuala samoubistvo, a dobro sam znala sve o overdoziranju (ja sam medicinska sestra). Koliina koju sam uzela trebalo je da odradi stvar, ali, jo uvek sam iva. itau tvoju knjigu uvek iznova. Kako je sada Boi, hvala ti za najbolji Boini poklon tvoj uvid, tvoju nadu, i ohrabrenje.

210

Stvarno sam uivao u tvojoj knjizi. Moje oseanja po pitanju samoubistva idu gore-dole. Kupio sam tvoju knjigu iste noi kada i bocu Tilenola. Reio sam da prvo proitam tvoju knjigu. A kada sam je dovrio, zna li ta sam uradio? Prosuo sam pilule u klonju. To to sam prvo proitao tvoju knjigu verovatno je bila najpametnija stvar koju sam uradio posle dugo vremena. Samo sam eleo da zna da je pomogla. Dragi doktore Kvinet, Primila sam Vau mejl adresu od drage prijateljice M.M. Ona me nagovorila da Vam piem zbog velikog uticaja koji je Vaa knjiga, Samoubistvo, konana odluka, imala na moj ivot. Prvi put sam se susrela sa Vaom knjigom kada mi je bilo petnaest godina i kada sam bila vrlo suicidalna. Prolazila sam kroz teak period i Vaa mi je knjiga pomogla da ostanem iva. Pomogla mi je tako to ste mi otkrili razliku izmeu A i B odluke. Mislim da mi je to pomoglo da preivim jo jedan dan. Kada sam proitala knjigu dala sam je dalje na itanje i tako je pomogla da se spase ivot mog dragog prijatelja iz June Afrike. Upoznali smo se preko grupe podrke preko interneta, i on je bio vrlo depresivan i suicidalan. Dala sam mu Vau knjigu i on je jo uvek iv i zahvaljuje mi zbog onoga to radite. I ja sam veoma zahvalna to ste napisali tako divnu knjigu. Prolo je vie od petnaest godina od kada sam otvorila Vau knjigu. Moja suicidalnost se tokom svih ovih godina promenila, ali Va moto o tome kako je se ne moramo

211

grevito drati, ve pustiti, odrao me svih ovih godina u ivotu. Va metod o odlaganju stvari do sledeeg dana bio mi je od velike pomoi. Bezbroj sam puta, tokom svih tih godina, odreivala sebi datume i govorila da u tog-i-tog dana okonati svoj ivot. Kako bi se taj dan pribliio, ili ak i na sam taj dan, promenila bih miljenje, ili bar otila do bolnice ili dala do znanja svom terapeutu o tome ta se dogaa kako bi imali ee susrete tokom tog tekog perioda. Iako se jo uvek borim sa depresijom i mislima o samoubistvu, nastavljam da se odupirem zahvaljujui Vaem radu. Hvala to ste mi spasili ivot. AUTOROVA KONANA OPASKA: itanjem ove knjige i ovih pisama, nadam se da i ti moe nai naina da da sebi ivot na poklon. Iskreno, Pol Kvinet TA SU LJUDI REKLI O OVOJ KNJIZI (iz recenzija sa Amazon.com) Opta javna dozvola o pravima i obaveza podrazumeva i pravo na objavljivanje osvrta na knjigu, bilo ovde ili negde drugde) Ingram: Ovo je iskrena, oseajna knjiga za one koji razmiljaju o tome da se ubiju, kao nain da izau iz situacija u
212

kojima su se nali. Autor poziva na ivot tako to pomae ljudima da prihvate nesavrenosti u svojim ivotima, i otvara put za ljubav. Predivno, 2 maj 2002 Recenzent: itaoc iz Sijetla Proiveo sam dobrih (zapravo depresivnih) 18 godina ozbiljno depresivan, sa nekoliko epizoda distimije koje su ubaene u dobroj meri. Biti iv se esto osea kao neto najgore...a...samoubistvo je opcija, jedna sa kojom sam se borio ne ba svakodnevno, ali blizu toga. Misao o samoubistvu je kao moj blizanac, ako to moete da razumete, uvek prisutna, prilino umirujua misao, ali misao za koju bi voleo da nestane to je razlog to sam i uzeo ovu knjigu.Proitao sam samo nekoliko poglavlja i...odmah me smirila. Vrlo pomae kada znamo da neko tamo razume i pokuava da ti baci spasonosno ue. Smatram da je ovo prsluk za spasavanje i nadam se da e svako koga boli da je proita.

Dragoceno, 22 februar 2001 Recenzent: itaoc iz Kalifornije Ovo je jedna od najoseajnijih knjiga za one koji pate od bolova zbog mentalnih poremeaja. Ja se ve neko vreme borim sa depresijom i suicidalnim mislima. Autorova blagost i briga dozvolili su mi da otvorim svoje srce kako bih mogao da proitam ovu knjigu do kraja. Ona je umirujua, a ipak realistina. Kada lutamo po tami patnje i bola, obino smo slepi i zaboravljamo
213

osnovne injenice koje nam mogu spasiti ivot. Moram priznati da nisam uvek bio u stanju da savladam svoje suicidalne misli, ali Samoubistvo, konana odluka pomae mi da se borim sa boleu. Knjiga stoji pored mog kreveta. Doktore Kvinet, dok itam Vau knjigu oseam se kao da sedim u Vaoj kancelariji i sluam Vae rei. Verujem da je to zbog Vaeg razumevanja i brige za bolesne. U skoroj budunosti radiu kao volonter i uestvovau u istraivakom projektu o depresiji. Jedva ekam Vau buduu knjigu, ne samo zbog sebe, ve i zbog mnogih drugih koji se bore sa ivotinjom. Hvala Vam. Odlina knjiga, 1 Januar 2001 Recenzent: Denet Kiplinger (vidi vie o meni) iz Kolorada Radim na psihijatrijskom odelenju gde svakog dana imamo pacijente sa suicidalnim mislima. Koristimo ovu knjigu kao obavezno tivo za te pacijente. Povratne informacije koje dobijamo su odline. Nije se jo desilo da smo imali nekoga ko nije dobio neto korisno od ove knjige. Veina pacijenata nosi knjigu kui. I osoblje ita knjigu i svi mislimo da je to odlina knjiga koja predstavlja samoubistvo na oseajan, a ipak injenini nain. Verovano je spasila mnoge ivote. Hvala Pol. Knjiga za spasavanje ivota koju bi svako trebalo da ima, 20 mart 2002 Recenzent: Kerol Dekson iz Kanade Upravo sam zavrila itanje ove knjige i oseam da moram da je kupim. Ona daje nadu beznadenima i
214

ohrabrenje onima koji su na izmaku snaga i pokuavaju da preive. Osetila sam vrlo lini kontakt sa autorom i osetila sam njegovu iskrenu brigu za one koji pomiljaju da se ubiju. Ova knjiga gaa pravo u metu i razmatra stvari na jasan i razuman nain.Pomogla mi je toliko da oseam potrebu da je imam u svojoj linoj biblioteci. Recenzent: Kris iz Teksasa. Proitao sam ovu knjigu pre 8 godina i pitao se da li se jo moe nai. Bio sam srean kada sam video da moe. Nadam se da moe uiniti za nekoga isto ono to je uinila za mene...pomogla mi je da se predomislim.

Knjige koje je napisao Pol Kvinet su: Savetovanje suicidalnih ljudi: terapije nade (a o lakim temama) Pavlovljeva pastrmka: nepotpuna psihologija svakodnevnog pecanja Darvinov grge: evolutivna psihologija pecaroa Lekcije iz pecanja

215

216

217