ADSORPCIJA

PREDSTAVLJA PROMENU KONCENTRACIJE SUPSTANCE NA GRANINOJ POVRINI FAZA ODVIJA SE NA VRSTOJ I TENOJ POVRINI IZ GASA I RASTVORA ZAPOSEDNUTOST POVRINE, BRZINA ADSORPCIJE TOPLOTA ADSORPCIJE

 ADSORPCIJA NA VRSTOJ POVRINI ZAVISI

OD VELIINE POVRINE, TEMPERATURE, PRITISKA / KONCENTRACIJE I PRIRODE ADSORBATA

FIZIKA ADSORPCIJA: SLABE PRIVLANE SILE, GRADI SE VIEMOLEKULSKI SLOJ HEMIJSKA ADSORPCIJA: GRADI SE POVRINSKO JEDINJENJE, MONOMOLEKULSKI SLOJ

ADSORPCIONE IZOTERME
LANGMIROVA ADSORPCIONA IZOTERMA:

xa/m = kKP/(1+ KP)

 FROJNDLIHOVA ADSORPCIONA IZOTERMA:

xa/m = kP1/n

 ADSORPCIJA JONA NA POLUPROVODNICIMA ELEKTROSTATIKE INTERAKCIJE JONPOLUPROVODNIK POVRINA KOJA IMA KISELA SVOJSTVA ADSORBUJE OH JONE POVRINA KOJA IMA BAZNA SVOJSTVA ADSORBUJE PROTONE NA GRANICI FAZA POLUPROVODNIKELEKTROLIT USPOSTAVLJA SE RAVNOTENI ELEKTRINI POTENCIJAL

SILICIJUM(IV)-OKSID
JAVLJA SE U TRI OSNOVNA ALOTROPSKA OBLIKA OD KOJIH JE NAJRASPROSTRANJENIJI KVARC GRADI POLISILICIJUMOVE KISELINE RAZLIITE STRUKTURE

 SiO2 SA VODOM GRADI KOLOIDNE RASTVORE U VODI POSTOJE MICELE SiO2 :

{[SiO2]m(nx) H2SiO3,x SiO32} (2x) H+ SiO2 JE POLUPROVODNIK SA JONSKOKOVALENTNIM KARAKTEROM VEZE POVRINSKA STANJA: RAZLIITE OSOBINE ATOMA NA POVRINI OD ATOMA U ZAPREMINI KRISTALA POVRINSKI CENTAR: STANJE ATOMA NA POVRINI KOJE JE HEMIJSKI AKTIVNO

ADSORPCIJA NA POVRINI SiO2

NA HEMIJSKU AKTIVNOST I ELEKTRONSKA SVOJSTVA POVRINE SiO2 UTIU JA KO POLARNI ADSORBATI, KAO TO JE VODA

 HIDRATISANA POVRINA SiO2 POSTAJE POGODNA ZA NIZ ELEKTROHEMIJSKIH AKTIVNOSTI, JER OKSIDANSI I REDUCENTI MOGU POSTATI POSEBNO AKTIVNI JONSKO-ELEKTRONSKI PROCESI NASTAJU ADSORPCIJOM JONA NA POVRINI SiO2, PRI EMU DOLAZI DO RAZMENE ELEKTRONA IZMEU ADSORBOVANE ESTICE I POVRINE ILI SE RAZMENA JONA VRI DONORSKO-AKCEPTORSKIM JONSKIM POVRINSKIM STANJIMA.

HEMIJA SREBRA
SREBRO JE NA VAZDUHU PRILINO STABILNO I TEKO SE OKSIDUJE: Ag+ + e Ag, E = + 0,8 V. RASTVARA SE SAMO U KISELINAMA SA OKSIDACIONIM DEJSTVOM: 2Ag() + 3H+ + HSO4 2Ag+ + SO2(g) + 2H2O GRADI JEDINJENJA SA OKSIDACIONIM BROJEM +1, RETKO +2 I +3

 SREBRO(I) GRADI TEKO RASTVORNE HALOGENIDE SA AMONIJAKOM, CIJANIDIMA I TIOSULFATIMA GRADI STABILNE BINARNE KOMPLEKSE GRADI OKSID, TEKO RASTVORNI SULFID I RASTVORNI NITRAT SREBRO(II) SE TEKO DOBIJA (EAg2+/Ag+ = 1,94 V) I VEOMA JE JAKO OKSIDACIONO SREDSTVO

HEMIJA MAGNEZIJUMA
MAGNEZIJUM IMA VRLO NEGATIVAN REDOKS POTENCIJAL I JAKO JE REDUKCIONO SREDSTVO: Mg2+ + 2e Mg(), E = 2,37 V GRADI PRETENO JONSKA JEDINJENJA, LAKO SE RASTVARA U KISELINAMA, KAO I NJEGOV OKSID, MgO, GRADEI Mg(II)-SOLI Mg + 2H+ Mg2+ + H2.

HEMIJA GVOA
PRILINO JE REAKTIVNO, NA VLANOM VAZDUHU SE PREVLAI SLOJEM HIDRATISANOG OKSIDA, KOJI GA NE TITI OD DALJE KOROZIJE RASTVARA SE U RAZBLAENIM MINERALNIM KISELINAMA: Fe + 2H+ Fe2+ + H2 GRADI JEDINJENJA SA OKSIDACIONIM BROJEM +2 I +3

 Fe(II) U VODENIM RASTVORIMA POSTOJI KAO HEKSAAKVAHIDRATNI JON, [Fe(H2O)6]2+ GRADI RASTVORNE SOLI SA MNOGIM ANJONIMA, KOJE KRISTALIU IZ VODE U OBLIKU HIDRATA DODATKOM BAZE RASTVORU Fe2+ TALOI SE Fe(II)-HIDROKSID, KOJI STAJANJEM NA VAZDUHU OKSIDIE DO Fe2O3 n H2O (HIDRATISANI Fe(III)-OKSID) GRADI STABILNE KOMPLEKSE SA CIJANIDIMA I DRUGIM LIGANDIMA SA KOORDINACIONIM BROJEM 6 OKTAEDARSKE STRUKTURE

 Fe(III) GRADI SOLI SA SKORO SVIM ANJONIMA KOJI NISU SUVIE JAKA REDUKCIONA SREDSTVA Fe(III) JON JE U VODI JAKO HIDROLIZOVAN DODATKOM AMONIJAKA RASTVORU Fe(III) JONA, TALOI SE HIDRATISANI OKSID PROMENLJIVOG SASTAVA, Fe2O3 nH2O GRADI STABILNE KOMPLEKSE OKTAEDARSKE STRUKTURE SA CIJANIDIMA, TIOCIJANATIMA I DRUGIM LIGANDIMA

 GVOE GRADI TRI OKSIDA, KOJI NEMAJU STALAN STEHIOMETRIJSKI SATAV: FeO,Fe2O3 I Fe3O4. SVI OVI OKSIDI IMAJU KUBNU KRISTALNU REETKU, GDE SE U TdI Oh- UPLJINAMA IZMEU OKSIDNIH JONA NALAZE JONI Fe(II) I Fe(III).

HEMIJA BAKRA
RASTVARA SE U KISELINAMA SA OKSIDACIONIM DEJSTVOM, AMONIJAKU I KCN U PRISUSTVU KISEONIKA GRADI STABILNA JEDINJENJA SA OKSIDACIONIM BROJEM +1 I +2 JEDINJENJA Cu(I) U VODI MOGU POSTOJATI SAMO U OBLIKU NERASTVORNIH SOLI I STABILNIH KOMPLEKSA JON Cu+ SE U VODI DISPROPORCIONIE: 2Cu+ Cu2+ + Cu(), E = 0,37 V.

 Cu(II) JE U VODI PRISUTAN KAO HEKSAAKVA -JON, [Cu(H2O)6]2+. SOLI Cu(II) KRISTALIU IZ VODENIH RASTVORA U OBLIKU HIDRATA Cu(II)-OKSID, CuO IMA BAZNA SVOJSTVA DODATKOM BAZE RASTVORU Cu(II)-JONA TALOI SE Cu(II)-HIDROKSID,Cu(OH)2, KOJI SE RASTVARA U KISELINAMA I AMONIJAKU, JER NASTAJE STABILAN TERAAMINSKI KOMPLEKS BAKRA, [Cu(NH3)4]2+.

HEMIJA MANGANA
MANGAN JE DOBAR REDUCENT: Mn2+ + 2e Mn(), E = 1,19 V. RASTVARA SE U RAZBLAENIM MINERALNIM KISELINAMA: Mn + 2H+ Mn2+ + H2. JAVLJA SE U SVIM OKSIDACIONIM STANJIMA OD +2 DO +7. Mn(II) JE PRI OBINIM USLOVIMA NAJSTABILNIJE OKSIDACIONO STANJE Mn;

 Mn(II) GRADI OKSID, HIDROKSID I BROJNE SOLI; NJEGOVA JEDINJENJA SU JONSKOG KARAKTERA I IMAJU BAZNE OSOBINE JON Mn3+ JE U VODI JAKO NESTABILAN I LAKO SE REDUKUJE DO Mn(II): Mn3+ + e Mn2+, E = + 1,51 V. Mn(IV)-OKSID, MnO2, IMA AMFOTERNA SVOJSTVA: MnO2() + 4H+ + 2e- Mn2+ + 2H2O RASTVARANJEM U BAZAMA DAJE MANGANITE, MnO32 .

 U NAJVIIM OKSIDACIONIM STANJIMA (+6 I +7) Mn GRADI STABILNA JEDINJENJA SAMO SA KOSEONIKOM OKSOANJONE. MANGNATNI JON, MnO42 PERMANGANATNI JON, MnO4, JEDNO OD NAJJAIH OKSIDACIONIH SREDSTAVA MnO4 + 8H+ + 5e- Mn2+ + 4H2O, E = +1,51 V MnO4 + 2H2O + +3e- MnO2() + 4OH, E = + 1,23 V MnO4 + e- MnO42, E = + 0,56 V

AAS
METODA SE ZASNIVA NA LAMBERBEEROVIM ZAKONIMA APSORPCIJE A=abc MERI SE APSORBANCA RASTVORA I NA OSNOVU NJE NALAZI KONCENTRACIJA

EKSPERIMENTALNI DEO
PREDMET I CILJ OVOG RADA JE MIKROLEGIRANJE KVARCNOG PESKA SREBROM I MAGNEZIJUMOM I ISPITIVANJE SPOSOBNOSTI DOBIJENOG MATERIJALA ZA UKLANJANJE JONA: Fe3+, Cu2+ I Mn2+ IZ MODALNE VODE. KVARCNI PESAK JE POMEAN SA RASTVORIMA Ag+ I Mg2+, OSUEN I AREN NA 900 C; PRIPREMLJENI SU RASTVORI MODALNE VODE;

 RASTVORI SU TRETIRANI PESKOM SA VREMENOM KONTAKTIRANJA OD 30 min; NAKON FILTRACIJE, ODREENE SU KONCENTRACIJE JONA AAS TEHNIKOM.
uzorak [Fe3+](pre tretmana) (mg/l) [Fe3+](posle tretmana) (mg/l) [Cu2+](pre tretmana) (mg/l) [Cu2+] (posle tretmana) (mg/l) [Mn2+](pre tretmana) (mg/l) [Mn2+](posle tretmana) (mg/l) masa peska(g)

P1 P2 P3 P4

0 0 1,931 1,931

0 0 0,028* 0,055

7,900 7,900 0 0

4,925 3,875 0 0

0,471 0,471 0 0

0,353 0,338 0 0

3 5 3 5

 KONCENTRACIJA SVA TRI JONA JE SMANJENA; MATERIJAL JE VEOMA EFIKASNO UKLONIO GVOE; EFIKASNOST UKLANJANJA BAKRA I MANGANA JE MNOGO MANJA; ADSORPCIJA JONA IZ RASTVORA NA POVRINI PESKA.