Galeb Donatan Livingston

Riard Bah
Pravom galebu Donatanu koji ivi u svima nama. 1. Prvi deo 2. Drugi deo 3. Trei deo Ray Bradbury: "Richard Bach je sa ovom knjigom uinio dve stvari. Podario mi je krila. Uinio me mladim. Za obe stvari sam mu duboko zahvalan." PRVI DEO Bilo je jutro i mlado se sunce zlatasalo na namrekanoj povrini mirnog mora. Milju daleko od obale iz ribarskog amca bacali su mamce - poziv Jutarnjem jatu irio se vazduhom, sve dok mnotvo od hiljadu galebova ne nasrne otimajui se za komadie hrane. Zapoe novi radni dan. A onde, na puini, potpuno sam, daleko od amca i obale, vebao je galeb Donatan Livingston. Na visini od trideset metara pruio je svoje opnaste noice i uzdigao kljun silno se upinjui da krilima izvede bolno teak okret izvijenog tela. Taj okret je znaio da e leteti polagano, pa je usporavao let sve dok mu vetar nije postao apat u lice, dok okean nije postao nepomian pod njim. Stisnuo je oi da bi usmerio panju, zadrao je dah, napregnuo sve snage da izvede jo samo... dva-tri... santimetra... tog ... okreta... A onda mu perje zalepra, on izgubi brzinu i padne. Kao to znamo, galebovi ne znaju za nesigurnost u letu ni za gubljenje brzine. Gubljenje sigurnosti i brzine u vazduhu za njih je sramotno i neasno. Ali galeb Donatan Livingston, ne stidei se, rairi krila i ponovi onaj isti drhtav teak okret - usporavajui sve vie let, jo jednom izgubi brzinu - jer nije bio obina ptica. Veina galebova ne haje da naui neto vie do osnove letenja - kako da stigne od obale do hrane i natrag. Jer, veinu galebova ne zanima let, ve jelo. A ovog galeba nije zanimalo jelo, ve let. Galeb Donatan Livingston najvie je voleo leteti. Takav nain razmiljanja, uvideo je, ne pridonosi popularnosti meu pticama. ak su i njegovi roditelji oajavali posmatrajui Donatana kako provodi dane usamljen, uvebavajui niske letove, eksperimentiui. Nije mogao shvatiti zato, na primer, pri udaljenosti od vode manjoj od polovine raspona svojih krila moe ostati u vazduhu due i s manje napora. Njegova sletanja nisu zavravala uobiajenim pljuskanjem ispruenih noica po povrini vode, ve dugakim ravnim tragom to bi ga ostavljao za sobom kada bi dodirnuo povrinu mora nogama vrsto priljubljenim uz telo. Ali, kada je poeo sletati na obalu klizei i ne odvajajui noge od tela i ostavljajui tako dug trag klizanja na pesku, njegovi su se roditelji uasavali. -Zato, Done, zato? - pitala ga je majka. - Zato ti je toliko teko biti kao ostale ptice iz jata? Prepusti niske letove pelikanima i albatrosima. to ne jede? Sine, sav si kost i perje! -Nije vano to sam omraveo, majko. Hou samo da znam ta mogu u vazduhu, a ta ne, to je sve. Samo to hou da znam. -Sluaj, Donatane - ree mu otac prilino neno. - Zima tek to nije stigla. Nee vie biti amaca, a povrinske e ribe zaroniti duboko. Ako ve eli uiti, prouavaj hranu i nain kako moe doi do nje. Nemam nita protiv tvojih majstorija u vazduhu, ali zna i sam da te to nee prehraniti. Ne zaboravi da letimo da bismo se prehranili. Donatan je posluno klimnuo glavom. Nekoliko sledeih dana nastojao je da se vlada kao ostali galebovi; zaista se trudio, borio se i kriao s jatom oko gatova i ribarskih brodia i zaranjao za ostacima ribe i hrane. Ali to mu nekako nije uspevalo. "Sve je to besmisleno", mislio je namerno isputajui teko izborenu sardelu gladnom i ostarelom galebu to ga je pratio. "Sve ovo vreme mogao sam uvebavati letenje. Toliko toga treba jo nauiti!" Nedugo zatim Donatan se ponovo usamio. Uio je daleko na puini, gladan i sretan. Cilj mu je bila brzina, i ve posle nedelju dana vebanja znao je o brzini vie nego ijedan ivi galeb. S visine od trista metara, zamahujui krilima najsnanije to je mogao, munjevito se sunovratio ravno prema talasima. Tada je shvatio zato galebovi ne zamahuju krilima pri strmom poniranju. Ve za est sekundi postigao je brzinu od sto trideset kilometara na sat, brzinu pri kojoj krila gube sigurnost kod ponovnog penjanja. To mu se dogodilo bezbroj puta. Uz svu opreznost, letei na granici svojih mogunosti, gubio je kontrolu pri velikoj brzini. Uspinje se do visine od trista metara. Punom snagom leti ravno, zatim se okree zamahujui krilima i strmo ponire. I svaki put bi mu levo krilo zatajilo i snano bi se zaneo nalevo, te bi se desnim krilom izvukao, a onda bi se strelovito sunovratio nadesno. Ni ovaj put nije bio dovoljno oprezan. Deset puta je pokuao i svaki put, dostigavi brzinu od sto trideset kilometara na sat, pretvorio bi se u nekontrolisanu i uskovitlanu gomilu perja i stropotao se u more.

"Reenje je u tome", razmiljao je dok se voda cedila sa njega, "da treba zadrati krila potpuno nepomina pri velikoj brzini - zamahivati samo do brzine od sto kilometara, a onda ih sasvim umiriti". Pokua jo jednom s visine od est stotina metara, zaroni u dubinu, istegne kljun nadole, rairi i stisne krila onog asa kad pree brzinu od sto kilometara. Zahtevalo je to silnu snagu, ali je uspeo. Za deset sekundi dostie brzinu od sto ezdeset pet kilometara na sat. Donatan je postigao svetski rekord u brzinskom letu za galebove! Ali, radost je bila kratkog veka. Onog trenutka kada se pokuao izviti, onog trenutka kada je promenio nagib krila - pri brzini od sto ezdeset pet kilometara oseti udar kao od eksplozije. Donatan prsne usred vazduha i surva se u more, koje mu se uini tvrdo poput stene. Bila se ve spustila no - kada se osvestio plutao je po meseinom obasjanim okeanom. Krila su mu bila teka poput olova, ali je mnogo tee podnosio neuspeh. Prieljkivao je da ga breme neuspeha odvue na dno i da se tako sve zavri. Ali, dok je lagano tonuo, odjekne u njemu neki udan, nepoznat glas. "to jest, jest. Ja sam galeb. Mogunosti su mi ograniene. Da sam stvoren da besprekorno letim, imao bih navigacione karte umesto mozga. Da sam stvoren da letim velikim brzinama, imao bih sokolova kratka krila i hranio bih se mievima, a ne ribom. Otac je imao pravo. Moram zaboraviti ovu ludost. Moram odleteti natrag svome jatu i pomiriti se s onim to jesam, jadni, ogranieni galeb". Glas umukne, a Donatan se saglasi s njim. Nou je galebu mesto na obali. Zarekao se sam sebi da e ubudue biti obian galeb. Svi e biti znatno sretniji. Umorno se otisne od tamne vode i poleti prema obali iznad same vode, sretan zbog svega to je nauio o niskim letovima. "Ali ne", pomisli. "Vie nisam ono to sam bio, moram zaboraviti sve to sam nauio. Ja sam galeb kao i svaki drugi i leteu kao i ostali". Jedva se nekako popne na visinu od trideset metara, teko mlatarajui krilima, i udari prema obali. Oseao se bolje posle odluke da bude kao i svi drugi galebovi iz jata. Vie ga nita nee terati da ui kao do sada, nee vie biti ni prkosa ni neuspeha. Bilo je prijamo ne misliti ni na ta i leteti kroz mrak prema svetlima iznad ala. Mrak! Onaj potmuli glas najavi uzbunu. Galebovi nikada ne lete po mraku! Donatan se nije obazirao na to. "Ba je lepo", mislio je. "Mesec i svetla trepere u vodi, isijavaju zrakaste odbleske kroz no, i sve je tako mirno i blago..." Sleti! Galebovi nikada ne lete po mraku! Da si stvoren da leti po mraku, imao bi oi poput sove. Imao bi u glavi navigacione karte! Imao bi sokolova kratka krila! Tu u noi, na visini neto vie od trideset metara, galeb Donatan Livingston - zatrepta. Bol i odluka zaas ieznue. Kratka krila! Sokolova kratka krila! "To je reenje! Kakva sam bio budala! Potrebna su mi samo mala kratka krila, valja ih, dakle, presaviti i leteti samo vrhovima krila! Kratka krila! Uzdie se do visine od est stotina metara iznad povrine tamnog mora, ne pomiljajui ni na trenutak na neuspeh ili smrt, uvue prednje delove krila i priljubi ih uz telo i tako izloi vetru samo uzan pojas kratkih bodea na vrhovima krila, pa zaroni strmo u dubinu. Vetar mu je zagluujue huao oko glave. Sto trideset kilometara na sat, sto ezdeset, dvesta dvadeset, i jo bre... Pri brzini od dvesta ezdeset kilometara nije oseao optereenje krila ni priblino onako snano kao nekad pri brzini od sto trideset kilometara. Sasvim blago skrenuvi vrhove krila, izvi se i sunu iznad talasa, nalik na sivo topovsko tane obasjano meseinom. Stisnu oi da se odbrani od vetra i obuze ga radost. "Dvesta ezdeset kilometara na sat! I nita! Ako se sunovratim s visine od hiljadu petsto metara, ko zna koliku bih brzinu postigao..." Zaboravi svoje malopreanje zavete, odnela ih je silina vetra. ak se nije oseao kriv to je prekrio obeanje. Takva obeanja, uostalom, vrede samo za galebove to prihvataju svakodnevicu. Nekome ko je dotakao savrenstvo u uenju nisu potrebna slina obeanja. im je sunce izilo, galeb Donatan Livingston ponovo je vebao. S visine od hiljadu petsto metara ribarski amci izgledalu su kao takice na mirnom plavom moru, a jato pri svom jutarnjem obroku izgledao je kao oblak uzvitlane praine. Bio je iv, jedva je primetno drhtao od oduevljenja, ponosan to je savladao strah. A onda je, bez velikih priprema, uvukao prednji deo krila, izbacio kratke, kose vrhove i sunovratio se pravo prema moru. Ve na visini od hiljadu trista metara postigao je konanu brzinu - vetar je, poput vrstog zvunog zida, onemoguavao dalje ubrzanje. Leteo je vratolomnom brzinom od trista devedesest est kilometara na sat. Stegne ga u grlu pri pomisli da bi pri ovoj brzini s ispruenim krilima prsnuo i pretvorio se u milion sitnih komadia. Ali brzina je snaga, brzina je ushienost, brzina je ista lepota. Zapoe se izvijati na visini od trista metara. Vrhovi krila tresli su se i trepereli na strahovito snanom vetru, a brodi i jato, to su mu bili ba na putu, titrali su i rasli meteorskom brzinom. Nije se mogao zaustaviti. Nije znao ni kako da skrene pri ovakvoj brzini. Sudar bi znaio trenutnu smrt. Zato zatvori oi. Tog jutra, ubrzo posle izlaska sunca, galeb Donatan Livingston prohuja posred Jutarnjeg jata brzinom od trista sedamdeset kilometara na sat, zatvorenih oiju, a vetar mu je estoko fijukao u perje. Galeb sree mu se ovaj put nasmeio - niko nije stradao. Kad je ponovo uperio kljun prema nebu, jo je jurio brzinom od dvesta osamdeset kilometara. Poto je smanjio

brzinu na etrdeset i najzad ispruio krila, brodi to se nalazio hiljadu dvesta metara ispod njega bio je kao takica na moru. Likovao je. Krajnja mogua brzina! Galeb koji leti trista dvadeset est kilometara na sat! Bio je to rekord, jedinstven, veliki trenutak u istoriji jata, trenutak koji oznaava poetak novog razdoblja u Donatanovom ivotu. Letei prema svom usamljenom vebalitu, savi krila, spreman za novi spust s visine od dve hiljade etiri stotine metara, i odlui da danas savlada skretanje. Pomakom samo jednog perca sa vrha krila dva-tri santimetra u stranu, moe se postii, shvati, glatko i iroko skretanje pri vratolomnoj brzini. Meutim, pre toga je nauio, ako pri toj brzini pomakne vie od jednog perca, zavrtee se poput puanog taneta... i tako je Donatan postao prvi galeb koji izvodi akrobatske letove. Tog dana nije gubio vreme na razgovore s drugim galebovima - leteo je sve do sumraka. Otkrio je petlju, polagani valjak, leni kovitlac i letenje na no. Kad se Donatan pridruio jatu na obali, ve se bila spustila no. Bio je umoran i vrtelo mu se u glavi. Ipak je u svojoj ushienosti izveo pri sletanju petlju, a trenutak pre nego to je dodirnuo tlo, valjak na razdele. "Kad saznaju", pomisli "za moj rekord, poludee od sree. Koliko je sad ivot bogatiji! To je smisao ivota, a ne ono sumorno vucaranje do ribarskih amaca i nazad! Moemo se izdii iz neznanja, moemo postati veta, pametna i savrena bia. Moemo biti slobodni! Moemo nauiti leteti!" Godine to su bile pred njim obeavale su sreu i zadovoljstvo. Kada je sleteo na obalu, ugleda zbor galebova i uini mu se da su sakupljeni ve due vreme. Zapravo su ga ekali. - Galebe Donatane Livingstone! Stani u sredinu! - Rei Stareine zazvuale su izrazito sveano. Stajati u sredini znailo je ili veliku sramotu ili veliku ast. Na taj se nain iskazivala ast voama galebova. "Naravno", pomisli, "Jutarnje jato videlo je moj rekord. Ali ja ne elim poasti. Ne elim postati voa. Samo elim podeliti s njima svoje otkrie i upozoriti ih na nove mogunosti za sve nas". Stupio je napred. - Donatane Livingstone - oslovi ga stareina - stani u sredinu - na svoju sramotu, tako da te sva braa galebovi vide! Kao da ga je neko tresnuo daskom po glavi. Kolena su mu zaklecala, perje mu se obesilo, a u uima mu je umelo. "Zar ja da stojim u sredini na svoju sramotu? Nemogue! A moj rekord? Oni to ne razumeju! To je zabuna, pogreka!" - ...zbog svoje nepromiljene neodgovornosti - ozbiljni je glas odjekivao - zbog povrede dostojanstva i tradicije galebova... Biti pozvan u sredinu zbog nekog sramnog ina znailo je biti odbaen iz drutva galebova, preputen samotnikom ivotu na Dalekim Hridima. - ...Jednog e dana, Donatane Livingstone, shvatiti da se neodgovornost ne isplati. ivot je neizvestan, i nepoznat, a mi smo stvoreni samo da jedemo i da opstanemo to due moemo. Galeb se nikad ne suprotstavlja zboru jata, ali Donatan ipak digne glas: - Neodgovornost? Brao! - uzvikne. - Ko je odgovorniji od galeba koji pronae i sledi smisao i vii cilj ivota? Hiljadu godina muimo se da doemo do ribljih glava, a sad imamo razloga da ivimo - da uimo, da otkrivamo i postanemo slobodni! Dajte mi priliku, dopustite mi da vam pokaem ta sam nauio... Jato je stajalo nepomino, kao ukopano. - Bratstvo je razvrgnuto - povikae galebovi u jedan glas i jednoduno se ogluie i okrenue mu lea. Ostatak ivota Donatan je proveo u samoi, ali je odleteo jo mnogo dalje od Dalekih Hridi. Nije ga toliko bolela samoa koliko saznanje da njegova braa nisu htela poverovati u uzvienost letenja; nisu hteli da otvore oi i vide. Svakim je danom uio sve vie. Nauio je da ponirui punom brzinom moe dohvatiti vrlo retku i ukusnu ribu to se kree u jatu tri metra ispod povrine okeana - vie mu nisu bile potrebni ribarski brodii ni ustajali hleb da bi preiveo. Nauio je da spava u vazduhu za vreme dugih nonih letova, koristei se vetrom to je dolazio s kopna i prelazei tako po dvesta kilometara od zalaska do izlaska sunca. Vladajui savreno samim sobom, leteo je kroz guste morske magle i penjao se iznad njih, do blistavog vedrog neba... dok su drugi galebovi stajali na zemlji i znali jedino za sumaglicu i kiu. Nauio je da se slui vetrovima u visinama da odleti duboko u unutranjost i onde se pogosti ukusnim kukcima. Sve to je nekad eleo jatu, sad je inio sam za sebe; nauio je leteti i nije mu bilo ao cene koju je platio. Donatan je otkrio da su dosada, strah i gnev glavni razlozi zbog kojih galebovi ive kratko, a budui da se svega toga oslobodio, poiveo je zaista dugo i lepo. Stigli su uvee i ugledali Donatana kako spokojno klizi po svom voljenom nebu. Dva galeba to su se pojavila tik uz njega bili su isti poput zvezdanog sjaja zraei blagou i prijateljstvom u tamnim nonim visinama. Ali najlepe od svega bio je njihov let, vetina s kojom su vrhove svojih krila drali na odreenom i stalnom razmaku od njegovih. Bez rei, Donatan ih podvrgne ispitu koji jo nijedan galeb nije bio poloio. Iskrivi krila i uspori let tako da se jedva micao u vazduhu. Dve blistave ptice uspore istovremeno let, bez po muke, ne udaljavajui se od njega. Umele su da lete sporo. Zatim on presavije krila, obrne se i zaroni u dubinu brzinom od trista pedeset kilometara na sat. Oni se strmoglave s njim u besprekornoj formaciji. Najzad se on istom brzinom izvi i polete gore izvodei kosi polagani valjak. Oni su leteli uz njega smekajui se. On nastavi leteti u horizontali a posle nekoliko trenutaka zausti: - Dobro - ree. Ko ste vi?

- Mi smo iz tvog jata, Donatane. Mi smo tvoja braa. - Rei su zvuale snano i mirno. - Doli smo da te povedemo jo vie, da te odvedemo kui. - Nemam ja kue. Nemam ni jata. Ja sam prognanik. I ja svoje ostarelo telo ne mogu podii jo vie od stotinu metara. - Moze, Donatane, moe. To si nauio. Zavrio si jednu kolu, i sad je vreme da stupi u drugu. Donatanu se uiini da je taj trenutak pun razumevanja i svetlosti nosio u sebi celog ivota. Imaju pravo. On zna leteti, vie, doao je trenutak da poe kui. Jo jednom obuhvati pogledom nebo, ono prekrasno, srebrnasto prostranstvo gde je nauio tako mnogo. - Spreman sam - ree na kraju. I Donatan Livingston, sa dva galeba sjajna kao zvezde, uzdigne se i nestane u sasvim tamnom nebu. DRUGI DEO ,,Ovo je, dakle, nebo," pomisli i licem mu preleti osmeh. Nije bilo ba dolino razglabati o nebu u trenutku kad se pribliavao njegovim dverima. Naputajuci Zemlju i njene oblake, letei sa dva blistava galeba pored sebe, primeti da i njegovo telo postaje sjajno kao njihovo. Istina, jo je bio onaj isti mladi galeb Donatan kakav je oduvek bio ispod zlaanih oiju, samo mu se spoljanji lik izmenio. Telo kao da je ostalo galebovo, ali je sada mogao leteti mnogo bolje nego ikad pre. ,,Tako," mislio je, ,,sad u s upola manje truda postii dvostruku brzinu, dvostruko vei uspeh od onog na Zemlji u svojim najboljim danima!" Perje mu je blistalo poput brilijanata, a krila su mu bila poput savreno glatkih ploica uglaanog srebra. Oduevljeno poe prouiavati i ispitivati snagu svojih novih krila. Pri brzini od dvesta sedamdeset pet kilometara na sat oseti da se pribliava najveoj brzini koju je ikada postigao u horizontalnom letenju. Pri brzini od petsto pet kilometara shvati da leti najbre to moe, pa ipak bee malo razoaran. Znai da je i njegovo novo telo ogranieno. Iako je premaio svoj raniji rekord u horizontalnom letenju, znao je da bi iziskivao veliki napor da ga obori. ,,Na nebu", pomisli, ,,ne bi trebalo biti ogranienja." Oblaci se razmaknue a pratioci mu doviknue: - Sretno sletio, Donatane - i nestadoe. Leteo je iznad mora, prema razvedenoj obali. Nekolicina galebova povremeno je uzletalo s hridi. Dalje, prema severu, na samom horizontu, letelo je jo nekoliko galebova. Novi prizori, nove misli, nova pitanja. Zato je tako malo galebova? Zato sam odjednom ovako umoran? Nebo bi moralo vrveti od galebova! Galebovi ne bi smeli ovde biti pospani i umorni. Gde je to ve uo? Seanja iz ivota sa Zemlje polako su bledela. Naravno, onde je nauio mnogo toga, ali su mu se pojedinosti nekako izmeale - seao se mutno kako su se borili za hranu i kako je bio proteran. Desetak galebova doleti s obale da ga pozdravi, ali ni jedan ne progovori ni rei. Samo oseti da mu je ovo novi dom i da je dobrodoao. Bio je to za njega veliki dan, ali se izlaska sunca vie nije seao. Skrene prema obali udarajui krilima da bi se naas zaustavio, a zatim se lagano spusti na peani al. I drugi su galebovi sleteli, ali nijedan nije zamahnuo ni jednim percem svojih krila. Njihali su se na vetru iroko ispruenih sjajnih krila, a onda nekako udno promenili nagib perja, sve dok se ne zaustavie, a u istom asu dodirnue tlo nogama. Bila je zauujua vetina, ali je Donatan bio suvie umoran da i sam pokua. uei na obali, i dalje bez rei, zaspi. Sledeih dana Donatan shvati da ovde moe nauiti o letu isto onoliko koliko i u ivotu to ga je ostavio za sobom. Samo na drugi nain. Ovde su galebovi mislili kao i on. Svaki od njih smatrao je najvanijim u ivotu dostii i dotaknuti savrenstvo u onome to su najvie voleli - u letenju. Te velianstvene ptice provodile su sate i sate uvebavajui letove i usavravajui akrobatiku u vazduhu. Dugo Donatan nije mislio na svet iz kog je stigao, svet u kome je njegovo jato ivelo gluvo i slepo za lepotu i radost letenja, upotrebljavajui krila samo za borbu i traenje hrane. Ipak bi ga se kad-kad setio, makar na trenutak. Setio ga se i jednog jutra, dok se sa svojim instruktorom odmarao na alu, posle uvebavanja valjka na razdele iz lenog poloaja. - Gde su ostali, Sulivane? - upita ga nemo, sluei se ve sasvim lako telepatskim sporazumevanjem kakvim su se ovi galebovi sluili umesto kretanja i krianja. - Zato nas nema vie? Onde odakle sam doao bilo je... - ...na hiljade galebova. Da, znam. -Sulivan klimne glavom. - Odgovor je u tome to si ti, Donatane, retka ptica, jedan meu hiljadama galebova. Svi smo mi prevalili dug put dok nismo stigli ovamo. Prelazili smo iz jednog sveta u drugi, koji se nije mnogo razlikovao od prethodnog, zaboravljajui odmah odakle smo stigli, ne razmiljajui gde hrlimo, ne mislei na sutra. Zna li koliko smo ivota proiveli dok nismo shvatili da nam se ivot ne sastoji samo od hrane, borbe i premoi u jatu? Hiljadu ivota, Done, deset hiljada! Pa jo stotinu ivota dok nismo naslutili da postoji neto to se zove savrenstvo, a onda jo stotinu ivota dok nismo nauili da je svrha ivljenja u tome da otkrijemo to savrenstvo i da ga pokaemo drugima. Sada, naravno, vredi jednako pravilo za sve nas: biramo svoj idui svet prema onom to smo nauili u ovom. Ne naui li nita, idui ti je ivot jednak sadanjem, ista ogranienja i iste potekoe koje treba savladati. On rairi krila i okrenu se prema vetru. - Ali ti, Done - nastavi - ti si nauio sve odjednom i nisi morao proiveti hiljadu ivota da bi stupio u ovaj ivot. Ve idueg trenutka ponovo su uzleteli i nastavili da vebaju. Izvoenje valjka na razdele u formaciji bila je neobino teka jer, dok je leteo na leima, morao je raditi sve obrnuto od onog to je radio njegov nastavnik. - Pokuajmo jo jednom - ponavljao je Sulivan. - Pokuajmo jo jednom. - Na kraju ree: - Dobro. - I tada

stadoe uvebavati spoljanju petlju. Jedne veeri galebovi koji nisu poli na nono letenje leali su na pesku, zamiljeni. Donatan skupi hrabrost i prie stareini koji je, kako mu neko ree, imao uskoro napustiti ovaj svet. - jang... - oslovi ga plaljivo. Stari ga galeb blago pogleda. -ta je, sinko? Stareina je s vremenom postajao sve snaniji pa je sad leteo bolje od bilo kog galeba iz jata, jer je savladao sve vetine koje su drugi galebovi tek uili. - jang, ovo nije nebo, zar ne? Stareina se nasmeio na meseini. - Ti jo ui, Donatane - ree naposletku. - ta e biti posle ovoga? Gde idemo? Zar nebo uopte postoji? - Ne, Donatane, ne postoji. Nebo nije ni mesto ni vreme. Nebo je savrenstvo. - Zastade za trenutak pa ree: - Ti leti veoma brzo, zar ne? - Pa... uivam u brzini - odgovori Donatan, iznenaen, ali ponosan to je stareina to primetio. - Dodirnue nebo, Donatane, kad dostigne savrenu brzinu. To ne znai leteti hiljadu kilometara na sat, ni milion, niti leteti brzinom svetlosti. Jer, svaki je broj ogranien, a savrenstvo nema granica. Savrena brzina, dete moje, znai biti onde. Iznenada jang nestade, a u iduem trenutku pojavi se uz sam rub vode, dvadesetak koraka dalje. Onda se ponovo izgubi, ali se zaas nae pored Donatanovog ramena. - To me zabavlja - ree. Donatan se zbunio. Zaboravio je da ga upita za nebo. - Kako to postie? Kako se tada osea? Moe li daleko stii? - Moe otii bilo gde i bilo kada, samo ako eli - objasni mu stareina. - Ja sam bilo gde god i kad god sam poeleo. - Pogleda preko mora. - udno je to. Galebovi koji preziru savrenstvo radi putovanja, putuju polako i nikad ne stignu na odredite. Oni koji se odreknu putovanja radi savrenstva, mogu stii svuda, u tren oka. Zapamti, Donatane! Nebo nije ni mesto ni vreme, jer su i mesto i vreme beznaajni. Nebo je... - Moe li me nauiti da tako letim? - Donatan zadrhti pri pomisli da e nauiti neto novo. - Naravno, ako eli. - elim. Kada bi mogli poeti? - Odmah, ako hoe. - elim nauiti tako leteti - ponovi Donatan, a oi mu zasijae udnim sjajem. - Reci mi ta moram da uradim. jang je polako govorio i pomno posmatrao mladog galeba. - Da bi odleteo bilo gde brzinom misli - ree - mora poeti od saznanja da si ve stigao na eljeno mesto... Po jangovim recima, stvar je u tome da se oslobodi oseanja da si sputan ogranienim telom kome je raspon krila metar i pet santimetara i da su ti mogunosti tano odreene. Stvar je u tome da zna da je tvoja prava priroda, savrena kao i neispisan broj, istovremeno svugde u vremenu i prostoru. Donatan je revnosno vebao, od ranog jutra pre izlaska sunca pa do posle ponoi. Uz sav napor, nije nauio ama ba nita novo. - Ostavi se vere - jang mu je ponavljao. - Vera ti nije trebala dok si uio leteti, ne treba ti ni sada, kad eli da shvati ta je letenje. To je jedno te isto. Pokuaj ponovo... A onda, jednog dana, dok je zatvorenih oiju stajao na obali, koncentriui se, Donatan iznenada shvati ta mu je jang govorio. - Pa to je istina! Ja jesam savreni ga leb, bez ogranienja. - Oseti svu silinu sree. - Bravo - ree jang s prizvukom pobede u glasu. Donatan otvori oi. Stajao je sam sa stareinom na potpuno nepoznatoj obali - drvee se prualo sve do ruba vode, a dva uta sunca blizanca plovila su nebom. - Konano si shvatio - ree jang - ali jo mora usavriti tu vetinu... - Gde smo? - iznenadi se Donatan. Potpuno ravnoduan prema novoj okolini, stareina otkloni to pitanje. - Oigledno na nekoj drugoj planeti sa zelenim nebom i sa dve zvezde umesto sunca. Donatan klikne od sree i oglasi se prvi put otkako je napustio Zemlju. - UPALILO JE! - Naravno da je upalilo, Done - objasni mu jang. - Uvek uspemo kad znamo ta radimo. Nego, da se vratimo na tvoju vetinu. Kad su se vratili, mrak je ve pao. Ostali galebovi su pratili Donatana zlaanim oima punim strahopotovanja, jer su ga videli kako je nestao iz sveta u kome je bio prikovan tako dugo. utke je primio njihove estitke, a onda ree: - Ja sam novajlija! Poetnik! Moram jo mnogo toga da nauim od vas! - Ne bih se sloio, Done - prekide ga Sulivan koji je stajao pored njega. - Ti ui bez straha, kao ni jedan od svih galebova koje sam video u deset hiljada godina. Jato naglo utihne, a Donatan se promekolji od neugodnosti. - Moemo poeti od vremena, ako eli - obrati mu se jang - i vebati let u prolost i budunost. Tek posle to ga bie spreman da naui ono najtee, najmonije, ali i najzgodnije. Tada e moi uzleteti i spoznati smisao dobrote i ljubavi. Prolo je mesec dana, moda i vie. Donatan je neobino brzo napredovao. Jo dok je uio iz sopstvenog iskustva, bio je dobar i brz uenik, a sad, kada ga je poduavao stareina glavom, uio je i pamtio kao kakav

aerodinamini pernati raunar. A onda, jednog dana, jang nestane. Sa svima je tiho razgovarao, savetovao ih da ne napuste uenje, vebanje i nastojanje da spoznaju vie o savrenom nevidljivom naelu ivota. Dok je govorio, perje mu je postajalo sve sjajnije i sjajnije, a na kraju je postalo tako blistavo da ga ni jedan galeb nije vie mogao gledati. - Donatane - odjeknue njegove poslednje reci - prouavaj i dalje ljubav! Kad su ponovo otvorili oi, janga vie nije bilo. Kako su dani prolazili, Donatan je sve ee mislio na Zemlju s koje je doao. Da je tamo znao samo deseti, samo stoti deo onoga to je ovde nauio, koliko bi mu ivot vie znaio! Stajao je na pesku razmiljajui postoji li moda onde dole galeb koji pokuava da savlada ogranienja i otkrije smisao letenja izvan uobiajenog prikupljanja mrvica hleba sa brodia. Moda su prognali jo nekoga zato to je rekao istinu jatu u lice. I to je Donatan due vebao kako da bude dobar, i to je vie prouavao pravu prirodu ljubavi, to je vie teio da se vrati na Zemlju. Iako je njegova prolost bila ispunjena samoom, bio je stvoren da postane uitelj, te je i svoju ljubav iskazivao tako to je hteo preneti deo istine, koju je spoznao, galebu koji bi pokazao makar samo elju da tu istinu i sam spozna. Sulivan, koji je znao da leti kao u mislima, te je i druge tome uio, izrazi mu svoju sumnju: - Done, ti si nekada bio prognan. Zar misli da e te ptice tvoga jata hteti sasluati? Zna li onu uzreicu: Onaj ko leti najvie vidi najdalje. Galebovi koje si napustio ue na zemlji, krie i bore se meu sobom. Oni su hiljadu kilometara udaljeni od neba - a ti bi hteo da ga odande vide! Done, pa oni ne mogu videti ni vrhove svojih krila! Ostani ovde! Pomozi novim galebovima, onima koji su dovoljno visoko da vide ono to im eli pokazati. - Utihne na trenutak, pa nastavi: ta bi bilo da se jang vratio u svoje prethodne svetove? ta bi danas bilo s tobom? Poslednje pitanje ga uveri da Sulivan ima pravo. Galeb koji leti najvie vidi najdalje. Donatan je ostao i radio s pridolicama koji su svi odreda bili pametni i uili. Ali pomisao da onde dole, na Zemlji, ipak postoji jedan ili dva galeba koji bi mogli sve to nauiti, nije ga nikako naputala. Koliko bi tek on nauio da mu je jeng doao onog dana kada je isteran iz jata! - Suli, moram se vratiti - ree naposletku. - Tvoji uenici vrlo dobro napreduju. Oni e ti pomoi oko pridolica. Sulivan uzdahne, ali mu se ne usprotivi. - Nedostajae mi, Donatane - samo ree. - Suli, zaboga - obrati mu se Donatan prekorno - ne budi budalast! ta mi to svakodnevno uvebavamo? Kada bi nae prijateljstvo zavisilo od vremena i prostora, onda bismo, savladavi vreme i prostor, upropastili i nae bratstvo! Savladamo li prostor, ostaje nam samo OVDE. Savladamo li vreme, ostaje nam samo SADA. Zar ne misli da e mo se na tom putu, izmeu Sada i Ovde, ipak povremeno sretati? Galeb Sulivan se i nehotice nasmeja. - Ti luda ptico - ree blago. - Ako je iko kadar da pokae nekome dole na zemlji kako se moe videti na hiljadu kilometara, onda je to galeb Donatan Livingston. - Zagleda se u pesak. - Zbogom, Done, prijatelju moj! - Zbogom, Suli! Do vienja. Tim recima se Donatan oprosti i prenese u mislima meu veliko jato galebova, na obalu nekog drugog vremena, i shvati s uvebanom lakoom da nije samo kost i perje, ve niim neogranien, savren simbol slobode i leta. Galeb Fleer Lind bio je jo sasvim mlad, ali je ve znao da jato nije nikad nikog tako otro i nepravedno kaznilo kao njega. "Ba me briga ta priaju," mislio je ljutito, a pogled mu se sve vie zamuivao dok se primicao Dalekim Hridima. "Kao da leteti znai samo mlatarati krilima od jednog mesta do drugog! To... to... moe svaki komarac! Napavi jedan mali valjak-bure oko stareine, onako od ale, a oni te izbace iz jata! Zar su slepi? Zar ba nita ne vide? Zar nikako ne mogu da shvate kakvo e to biti slavlje kada zaista nauimo leteti?" "Ba me briga ta misle. Pokazai ja njima ta znai leteti. Biu pravi prognanik, ako ba tako ele. A posle e im biti ao..." U glavi mu odjeknu neiji glas, koji je bio vrlo blag, ali ga toliko uplai da zaglavinja u vazduhu. - Nemoj biti tako strog prema njima, galebe Fleeru! Time to su te proterali naudili su sami sebi i jednoga e dana i sami to spoznati, jednoga e dana i sami videti ono to ti sad vidi. Oprosti im i pomozi da im se otvore oi. Dva-tri santimetra od njegovog desnog krila leteo je najsjajniji beli galeb na svetu, klizei sasvim lako, ne pokreui nijedno perce, brzinom koju je Fleer jedva mogao da prati. Mlada ptica se potpuno zbuni. - ta se ovde dogaa? Jesam li lud? Ili mrtav? ta je ovo? Tih i miran glas ponovo se ispreplete s njegovim mislima, zahtevajui odgovor. - Galebe Fleeru, eli li leteti? - Da, ELIM LETETI! - Fleeru Linde, je li tvoja elja za letenjem toliko jaka da e oprostiti jatu i da e mu se ponovo vratiti kad naui, kako bi i njima pomogao da naue? Nije mogao da lae to arobno veto bie, ma koliko bio ponosan i povreen. - elim - ree tiho. - Dakle, Flee - nastavi sjajno stvorenje vrlo blagim glasom - ponimo horizontalnim letenjem... TREI DEO Donatan je lagano kruio iznad Dalekih Hridi i posmatrao. Mladi i neobuzdani galeb Fleer bio je skoro savren

uenik. Bio je snaan, lagan i brz u vazduhu i, to je najvanije, imao je vruu elju da naui da leti. Upravo u tom trenutku jedva vidljiva siva spodoba strelovito se penjala posle poniranja i proletela pored svog nastavnika brzinom od dvesta sedamdeset pet kilometara na sat. Zatim se sasvim neoekivano odluio na jo jedan kosi polagani valjak na esnaest razdela, odbrojavajui glasno: -...osam ...devet ...deset... vidi-Dona-tane-gubim-brzinu ...jedanaest ...hteo-bih- se-zaustaviti-naglo-kaoti ...dvanaest ali-do-vraga-neu-uspeti ...trinaest ...posled-nja-tri-okreta ...bez ...etrnaest ...u-u-uh! Od besa i nezadovoljstva zbog neuspeha, Fleer nije uspeo izvesti sveu s padom u zvono. Pao je natrake, okrenuo se nekoliko puta i plahovito se bacio u obrnuti kovitlac da bi se na kraju, sav zadihan, povratio u horizontalni let trideset metara nie od svog nastavnika. - Troi vreme sa mnom, Donatane! Ja sam tupav! Glup sam! Pokuavam ponovo i ponovo, ali nikakve koristi od toga! Donatan ga pogleda i klimne glavom. - Naravno da ne moe uspeti kad se penje tako teko. Fleeru, izgubio si sedamdeset pet kilometara samo na pripremu! Uspon mora biti lak! vrst, ali lak, shvata? Sleti do mladog galeba. - Pokuajmo sada zajedno, u formaciji. I pripazi malo na uspon. Ulazimo glatko i lagano ... Posle tri meseca Donatan je imao jo est uenika, sve same prognanike to su doli sa eljom da lete radi puke radosti letenja. Ipak, bilo im je lake savladati tehniku letenja nego shvatiti njegov pravi smisao. - Svako od nas, u sutini, simbol Velikog Galeba, neogranien simbol slobode - govorio im je Donatan kada su se uvee sputali na obalu. - Pravilno letenje korak je blie mogunosti da izrazimo svoju pravu prirodu. Moramo odbaciti sve to nas ograniava. Radi toga uvebavamo brzinsko i polagano letenje, akrobacije u vazduhu... ...A njegovi bi uenici zaspali iscrpljeni od napornog letenja. Voleli su da vebaju jer je to bilo povezano s brzinom i uzbuenjem, izazivalo im glad za znanjem to je rasla posle svakog novog asa letenja. Ali ni jedan od njih, pa ak ni galeb Fleer Lind, nije mogao verovati da let ideja moe biti isto tako stvaran kao i let vetra i perja. - Celo vae telo, od vrha jednog krila do drugog - govorio im je Donatan - nije nita drugo nego vaa misao, u formi koja se moe videti. Ne savladate li svoju misao, ne moete vladati ni svojim telom. Ali, ma kako im je to pokuavao da objasni, sve je to zvualo kao prijatno matanje, a njima je bio potrebniji san. Samo mesec dana kasnije Donatan im ree da je doao trenutak da se vrate svom jatu. - Nismo jo spremni! - ree galeb Henri Kalvin. - Oni ne ele da se vratimo! Mi smo prognanici! Ne moemo se prisiliti da idemo tamo gde nas ne ele, zar nije tako? - Slobodni smo da poemo gde elimo i da budemo ono to jesmo - odgovo ri mu Donatan, uzlete s peanog ala i krenu na istok, prema stanitu svog jata. Meu njegovim uenicima zavlada strepnja, jer se po zakonu jata prognanik ne srne nikada vratiti, a taj zakon nije niko prekrio u deset hiljada godina. Zakon je govorio: "Ostani!"; Donatan je rekao: "Idi!" - i sada je bio ve kilometar-dva daleko od obale. Ako budu jo dugo ekali, Donatan e se nai pred neprijateljski raspoloenim jatom potpuno sam. - Mi se ne moramo pridravati zakona jer ne pripadamo jatu, zar ne? - ree Fleer prilino samouvereno. Osim toga, ako doe do borbe, biemo potrebniji onde nego ovde. I tako njih osmorica uputie tog jutra sa zapada u formaciji dvostrukog romba, skoro pokrivajui jedan drugome vrhove krila. Doleteli su do ala, gde se sastajao zbor jata, brzinom od dvesta pedeset kilometara na sat; Donatan je bio na elu, Fleer je lagano klizio zdesna, a Henri Kalvin se trudio da odri brzinu sleva. A onda u istoj formaciji, svi kao jedan, izvedoe polagani valjak nadesno... pa ravno... pa na leda... pa... ravno, a vetar je fijukao oko njih. Krianje i kretanje svakodnevnog ivota jata utihnu, kao odseeno velikim noem, i osam hiljada galebovih oiju posmatrali su netremice ta se deava. Osam galebova poee se pojedinano naglo penjati, svaki izvede punu petlju, pa se u irokom krugu sasvim polagano spusti na peani al. Kad sletee, galeb Donatan iznese im svoje primedbe na letenje, mimo, kao da se ovakvi dogaaji deavaju svaki dan. - Kao prvo - zapoe osmehujui se kiselo - svi ste malko kasnili u prikljuivanju... Misao sevne jatom poput munje. Ove su ptice prognanici! I vratile su se! A to... to se ne sme dogoditi! Fleerova predskazivanja o borbi rasplinula su se u optoj pometnji. - Pa dobro, prognanici su, to stoji - javi se jedan mladi galeb - ali, da mi je samo znati gde su nauili ovako da lete? Tek posle sat vremena odjeknue rei Stareine: - Ne osvrite se na njih. Galeb koji razgovara s prognanikom i sam e biti prognan. Galeb koji se divi prognaniku kri zakon jata. U tom trenutku ptice okrenue Donatanu svoja siva pernata leda, ali se on pravio da to ne primeuje. Nastavi poduavanje upravo iznad zbora jata i prvi put poe terati svoje uenike do samih granica njihovih mogunosti. - Galebe Martine - vikao je izdaleka - kae da si savladao nisko letenje! Poverovau ti tek kada mi to dokae! LETI! I tihi maleni galeb Martin Viliam, zateen neoekivanom estinom svog instruktora, na svoje veliko udo, pokae se pravim arobnjakom u niskom letenju. Po laganom povetarcu uspeo je uzleteti s peska i vratiti bez ijednog zamaha krilima, samim nagibanjem perja. Slino je bilo i s galebom arlsom Rolandom, koji je leteo noen velikim planinskim vetrom na visini od sedam hiljada petsto metara, a zatim je sleteo sav modar od hladnog, retkog vazduha. Zbunjen i sretan, vrsto je odluio da sutra uzleti jo vie.

Galeb Fleer, koji je najvie od svih voleo akrobacije, savladao je kosi polagani valjak na esnaest razdela, a ve sutradan je uz to izveo jo jednu majstoriju. Perje mu je slalo bele odbleske sunevog sjaja na al odakle su ga pratili mnogi skriveni pogledi. Sate i sate Donatan je pratio svoje uenike letei uz njih, pokazujui im i tumaei, vodei ih i bodrei esto na jo vee podvige. Leteo je s njima kroz no i oluju, radi iste zabave, dok je jato mrzovoljno stajalo dole, na kopnu. Kada bi zavrili asove letenja, uenici bi se odmarali na pesku i sluali Donatana sve paljivije. Neke njegove ideje bile su lude i nikako ih nisu mogli razumeti, ali neke su bile dobre i razumljive. Nou se, postepeno, stvarao nov krug slualaca oko Donatanovih uenika - krug znatieljnih galebova koji su ga sate i sate sluali u mraku, pretvarajui se da ne vide jedan drugoga i razilazei se pre svitanja. Od povratka je prolo mesec dana kada je prvi galeb iz jata preao zabranjenu granicu i zamolio ih da ga naue leteti. Zbog tog ina galeb Teren Lovel proglaen je izdajicom i prognanikom - i tako postao osmi Donatanov uenik. Sledee im je noi priao i galeb Kirk Majnard, kreui se nesigurno po pesku, vukui levo krilo za sobom, a na kraju je pao Donatanu pred noge. - Pomozi mi - ree sasvim tiho, samrtnikim glasom. - elim vie od svega nauiti leteti... - Dobro, doi - ree mu Donatan. - Otisni se od zemlje sa mnom, pa emo poeti. - Ali, ti me ne razume. Moje krilo. Ne mogu ga ni pomaknuti. - Galebe Majnarde, slobodan si da bude svoj, zaista svoj, ovde i sada, i nita te u tome ne moe spreiti. To je zakon Velikog Galeba, to je jedini pravi zakon. - Misli da mogu leteti? - Kaem ti samo da si slobodan. Jednostavno i brzo, bez po muke, Kirk Majnard rairi krila i vinu se u tamni noni vazduh. Neobino glasni krik s visine od sto pedeset metara prenu jato iz sna. - Mogu leteti! ujte me! MOGU LETETI! Do izlaska sunca sakupilo se skoro hiljadu ptica. Stajale su u krugu oko uenika i znatieljno posmatrale Majnarda. Ne hajui da li ih ko vidi, sluale su i upijale rei galeba Donatana. A on im je priao o vrlo jednostavnim stvarima - kako je pravo svakog galeba da leti, kako je sloboda njihova prava priroda i kako sve ono to se isprei toj slobodi treba odbaciti, bilo da je posledica propisa, praznoverja ili ogranienja ma koje vrste. - Odbaciti - javi se glas iz mnotva - zar i zakon jata? - Jedini je pravi zakon onaj to vodi do slobode - odgovori mu Donatan. - Nema drugog zakona! - Kako moe misliti da bismo i mi mogli leteti kao ti? - dopre i drugi glas, - Ti si posebno, obdarena i nadprirodna ptica, iznad svih ptica. - Pogledajte Fleera! Lovela! arls-Rolanda! Dudi Li! Zar su i oni posebne, obdarene i nadprirodne ptice? Nita vie nego svi vi, nita vie nego ja. Razlika je samo u tome, jedina razlika, to su oni shvatili ta zaista jesu i poeli to da sprovode u delo. Njegovi se uenici, svi osim Fleera, poee mekoljiti od neprijatnosti. Nisu bili svesni da je to ono to ine. Skup se poveavao iz dana u dan, neki su dolazili da pitaju, neki da izraze divljenje, a neki da ih ismeju. - U jatu se pria, ako nisi sin Velikog Galeba - ree Flefier Donatanu jednog jutra, posle uvebavanja brzinskog letenja - da si hiljadu godina is pred svog doba. Donatan uzdahne. "To je cena nesporazuma," pomisli. "Ili te proglase bogom ili vragom." - ta ti misli, Fleeru? Jesmo li mi ispred svog doba? Nastade dugo utanje. - Pa, ovako letenje sigurno je postojalo oduvek i mogao ga je nauiti svako ko ga je eleo otkriti; to nema nikakve veze s vremenom. Mi smo, moda, neto ispred onog to je uobiajeno. Ispred uvreenog shvatanja letenja. - Da, tako nekako - sloi se Donatan okreui se polako na lea. - To nije ni upola tako loe kao biti ispred svog doba. Dogodilo se to ve idue nedelje. Fleer je tumaio elemente brzinskog leta skupu novajlija. Upravo se izvijao posle poniranja s visine od dve hiljade metara, nalik na dugaku sivu traku to je vijorila nekoliko santimetara iznad ala, kad se jedno mladune, otisnuvi se na svoj prvi let, isprei ba na njegovoj putanji, dozivajui majku. U desetinki sekunde, da bi izbegao sudar, galeb Fleer Lind otro skrenu udesno, brzinom veom od trista pedeset kilometara na sat, i udari o granitnu stenu. Stena mu se uini kao gigantska, teka vrata to vode na drugi svet. Oseti silan strah i uzbuenje i sve se zacrne kad udari, a onda zaplovi udnim, udnim prostranstvom naizmenino zaboravljajui, seajui se i zaboravljajui, uplaen i tuan, i bese mu ao, silno ao. Glas, slian onom to ga je uo kada je prvi put sreo Donatana Livingstona, dopre do njega: - Stvar je, Fleeru, u tome da nastojimo savladati svoja ogranienja postupno i strpljivo. Let kroz stenu takoe je u programu, ali tek neto kasnije. -Donatane! - Poznat i kao sin Velikog Galeba - nadovee njegov instruktor ravnoduno. - ta ti radi tu? Stena! Zar nisam... nisam li mrtav? - Hajde, Fleeru, saberi se! Razmisli. Ali sad razgovara sa mnom, nemoe biti mrtav, zar ne? Uspeo si samo da naglo i neoekivano promeni nivo svesti. Sad moe birati. Moe ostati ovde i dalje uiti na ovom nivou koji je, uzgred budi reeno, mnogo vii od onog koji si napustio - ili se vratiti i nastaviti rad s jatom. Stareine su prieljkivale nekakvu nesreu, ali ovo to si im ti priredio nadmailo je sva njihova oekivanja. - elim se, naravno, vratiti jatu. Pa, tek sam zapoeo rad s novim skupom. - U redu, Fleeru. Sea li se ta smo govorili o telu, da nije nita drugo osim sama misao?...

Fleer klimne glavom, rairi krila i otvori oi na podnoju hridi i ugleda celo jato oko sebe. Kad se pokrenu, razlee se zagluujue krianje i tropot sitnog kamenja to se odronilo. - iv je! iv je onaj koji je umro! - Dodirnuo ga je vrhom krila! Povratio mu ivot! Sin Velikog Galeba! - Ne, on to ne priznaje! On je vrag! VRAG! Doao je da uniti jato! etiri hiljade galebova, zaprepateni onim to se desilo, izvikivalo je VRAG! Vrisak se irio, slian olujnom morskom vetru. Staklenog pogleda, otrog kljuna, primicali su mu se da ga satru. - Hoe li da odemo, Fleeru? - upita ga Donatan. - Ne bih imao nita protiv... U tili as naoe se zajedno, kilometar daleko, a kljunovi nasrnulih ptica okomie se na prazno. Donatan ree: - Zato je najtee uveriti pticu da je slobodna i da to moe sama sebi dokazati, samo ako malo veba? Zato je to tako? Fleer je jo malo mirkao zbog promene prizora. - ta si uradio? Kako smo stigli ovamo? - Rekao si da eli pobei od gomile, zar ne? - Da, ali kako si... - Kao i sve drugo, Fleeru. Vebom. Do jutra je jato zaboravilo svoje bezumlje, ali Fleer nije. - Donatane, sea li se ta si jednom davno rekao o tome kako moramo voleti jato, vratiti mu se i pomoi mu da ui? - Svakako. - Ne razumem kako moe voleti rulju koja te je malopre htela ubiti. - Oh, Flee, to se ne voli. Ne volimo mrnju i zlo, dabome. Treba uiti da se shvati istinski galeb, ono dobro u svakom galebu i pomoi im da i sami to vide u sebi. To je ljubav o kojoj sam ti govorio. Sasvim je zgodno kad prokljuvi u emu je stvar. - Seam se, na primer, mladog i neobuzdanog galeba, Fleera Linda, tako se zvao. Upravo je bio proteran, spreman da se bori s jatom do poslednjeg daha, odluan da stvori svoj pakao na Dalekim Hridima. A danas, evo, umesto to ga gradi svoj raj, predvodei celo jato na tom putu. Fleer se okrene svom instruktoru, a u oima mu se pojavi trun straha. - Zar da ih ja vodim? Kako to misli? Pa, ti si instruktor ovde. Ne moe nas napustiti. - Ne mogu? Zar ne misli da postoje i druga jata, dragi Fleeru, kojima je instruktor potrebniji nego vama, jer ste vi ve nadomak svetlu? - Zar ja? Done, ja sam obian galeb, a ti si... - ...jedinac Velikog Galeba, zar ne? - Donatan uzdahne i pogleda prema puini. - Tebi vie nisam potreban. Mora pronalaziti sebe, svaki dan po malo, istinskog, neogranienog galeba Fleera. On e biti tvoj instruktor. Tre ba da ga razume i da njime ovlada. Trenutak kasnije Donatanovo telo zalepra vazduhom, svetlucajui, i uskoro postade sasvim nevidljivo. - Ne dopusti da ire glupe glasine o meni, niti da me proglase bogom. Jasno, Fleere? Ja sam galeb. Volim leteti, moda... - DONATANE! - Jadni Flee! Ne veruj svojim oima. Njihove su mogunosti ograniene. Gledaj pomou razumevanja, istrai ono to ve zna i tada e shvatiti kako se leti. Svetlucanje prestade. Galeb Donatan izeznu u vazduhu. Posle nekog vremena galeb Fleer vinu se do neba i nae potpuno nov skup uenika to su jedva ekali svoju prvu lekciju. - Za poetak - obrati im se setno - morate znati da je galeb neogranien simbol slobode, olienje Velikog Galeba, a vae telo, sve do vrha krila, nije nita drugo osim sama vaa misao. Mladi su ga galebovi podrugljivo gledali. "Eh" mislili su "ovo ba ne zvui kao uputstvo za petlju." Fleer uzdahne i poe od poetka. - Hm, da... dakle, ovako - ree i pogleda ih kritiki. - Ponimo od horizontalnog letenja. Izgovori to, odjednom shvati da njegov prijatelj nije bio nimalo neprirodniji od njega. "Nema granica, Donatane?" pomisli. ,,E, pa onda e uskoro doi vreme kad u se iznenada pojaviti na tvojoj obali i pokazati ti kako se leti!" Iako se trudio da bude strog prema svojim uenicima, u jednom ih trenutku Fleer ugleda onakvima kakvi su zaista bili - a to to je video zaista je voleo. "Nema granica, Donatane?" pomisli jo jednom smeei se. I tako zapoe njegova trka za znanjem.