OsnoveEkonomije,FinansijaiRaunovodstva

SEMINARSKIRAD Nastanakirazvojekonomije

Predmetninastavnik: MilkoCupara Datumpredaje: Monday,December03,2007

Student: MilanSavic03/06

Nastanakirazvojekonomije

MilanSavic03/06

Uvod
Mojseminarskiradhronolokipredstavljakolekojesuimaleodluujueuticajenanastanaki uobliavanjeekonomsketeorije.Ukljuenesunajistaknutijekole,pisciekonomsketeorije. Naravno da je moj seminarski rad nekome oskudan, ali ovo je samo mali deo onoga to moete da proitate o ovoj temi. Cilj je bio da vas uvedem u uvodne teze, i da vam dam osnovu o nastanku i razvitku ekonomije. Obuhvaene su ekonomska misao Antike, Srednjeg veka, Merkantilistika kola, Fiziokarska kola, klasina ekonomska politika, Kejnsova teorija ekonomije,KarlMarksovoshvatanjeekonomije. Umomradusamvamdaomaterijalupreglednomisaetomobliku.

Nastanakirazvojekonomije

MilanSavic03/06

Ekonomija
Ekonomija(dolaziodgrkereiOikonomiaoikoskua,nomoszakon)jenaunadisciplina koja prouava kako drutvaupotrebljavaju oskudneresurse da bi proizvela odreena dobra i uslugeiraspodelilaihmeuljudima. Uosnovigorenavedenedefinicijesudvekljunezamisliuekonomiji. Prvo: Sva su dobra oskudna. Ne postoji nain da neka zemlja moe proizvoditi beskonane koliine dobara. Iz toga proizlazi da bez obzira na to koliko ekonomija neke zemlje bila razvijena ona ne proizvodi dovoljno da bi mogla zadovoljiti ak i mali broj elja svih svojih stanovnika. Poto su elje neograniene, a dobra ograniena ekonomija mora pronai nain da dobra proizvodinanajefikasnijimoguinain.Efikasnostje,dakle,drugabitnaodrednicasavremenih ekonomija. Iz ove dve zamisli se javljaju tri temeljna pitanja u ekonomiji. To su ta, zato i za koga. Odnosno svako drutvo mora izabrati koje e robe proizvoditi, na koji nain (vie ili manje efikasno)ikakoedobrabitiraspodeljena.Tatriproblemasucentralniproblemiokokojihse vrtiekonomijabilokojegdrutvausvetu. Ekonomija kao nauka bavi se razotkrivanjem, analizom i produbljivanjem saznanja o ekonomskim zakonitostima i pojavama u drutvenoj proizvodnji sa stanovita analize odnosa proizvodnje(klasinaekonomskateorija),odnosnoracionalnostiupotrebeogranienihresursai neogranienihljudskihpotreba.Analizasevrinamakroimikronivou.

Oblastiizuavanjaekonomije
Predmet izuavanja ekonomije je podijeljen na dve glavne oblasti: mikroekonomiju, i makroekonomiju. Mikroekonomija potie od grkih rei micros (mali) i oikonomia (privreda),ona prouava pojedinane privredne subjekte (domainstva i preduzea). Mikroekonomija se sastoji od brojnih naunih disciplina kao npr. Marketing, Management, Strateki management, Raunovodstvo, Poslovna organizacija, Vanjsko trgovinsko poslovanje, Operacijska istraivanja,Istraivanjetrita,Ekonomikapreduzea,Meunarodnimarketing,Meunarodna ekonomija,itd. Makroekonomija potie od grkih rei macros (veliki) i oikonomia (privreda), to znai da prouava ekonomske agregatne veliine. To znai da prouava privreduu cjelini i sveukopne mogunosti ekonomije, i unutar toga pojave kao to su: inflacija, nezaposlenost, poslovni ciklusi,teekonomijadraveisvetskaekonomijaitd. Mogue su i druge podele, a postoje i delovi ekonomije koji ovdje nisu zasebno spomenuti. Finansijesu,primjeraradi,tradicionalnoubrajaneuekonomskudisciplinu,adanassesvevie izdvajajukaozasebnadisciplina,naravnouskovezanazaekonomiju.

Nastanakirazvojekonomije

MilanSavic03/06

Ekonomskamisaoantike
Menicijekineskimislilacbavioseekonomskimproblemima.Interesovaosezaprobleme drutva,podelerada,iodnosezasnovanenaprevazivisokorodnihljudinadprostim narodom.Smatraojedasetomoepodelitinaonekojisebaveumnimradomionekojise bavefizikimradom.Kritikovaojedespotskinainupravljanjekojipodstieustankejerse naroduneobezbedjujusredstvazaopstanak.StvoriojeagrarnisistenCintjanilikvadratnaili krunapolja.PrvijesistematizovaodoktrinuMendataneba.Menicijejebiosledbenik Konfucija. HomerpesnikIlijadeiOdisejeukojimasenalazeiproblemivezanizatodoba.Rodovsko uredjenjadrutva,ukomevladaAristokratskisloj,zasnivasenanaturalnojproizvodnjiuz privatnopsedovanjestoke,robova,zemlje,zlataidrugihdobara.Zlatoseveupotrebljavau trgovini,kojanepredstavljapodrujaaktivnostslobodnogGrka. Ksenefongrkifilozofiekonomista,uenikSokratoviizrazitipredstavniknjegovefilozofije. SvojeglavneekonomskeidejejenapisaousvojdeluEkonomikos.Zastupaojenaturalnu privredu,toznaidasvakodrutvoproizvodisvetomujepotrebno,atrgovinuinovanu razmenutrebaspoustitinanajmenjumeru.

EkonomskamisaoGrke
Platon veliki grkifilozof, uenik Sokratov, i uitelj Aristotelov. Njegove filozofske misli su protkane ekonomskimidejama. Jedna odnjegovihmisli je podela rada: radnici treba darade, vojnici da uvaju, vladari da vladau. Bio je protivnik bogatstva i trgovine, i bio je pristalica naturalneprivrede.Smetraojeda suvrlinaibogatstvonespojivi.Trgovinombitrebalodase bavesamostranci,jeronanijedostojnaAtinjana.NjegovavanadelasuRepublikaiZakoni. AristotelgrkifilozofiuenikPlatonov.Biojepristalicarobneproizvodnjeuijimokvorima je i definisao pojam robe, rednosti i novca. Svoje ekonomske ideje je napisao u delima PolitikaiNikomahovaEtika.Utemeljivajemodernogshvatanjaovrednostirobe,razmeni. Novcu,i bogatstvu. Razlikovao je Ekonmijui Hrematistiku. Ekonomija je naturalno bogaenje unutardomaina,ahrematistikajerobnobogaenjeizvandomaina. Hrematistika imaza cilj pribavljanje bogatstva zanjenog vlasnika. Vestina sticanja bogatstva jedvojaka. AtistoteljebiouiteljAleksandraMaken+donskog,ipristalicarobneproizvodnje,itrgovine.

EkonomskamisaoRima
U sreditu rimskih pisaca nisu vie filozofski problemi ekonomije, vec kontretna pitanja poljoprivredneproizvodnje,posebnokorienjeoptinskogzemljitaireimprivatnesvojine.U to vreme vodile su se diskusije oko javne zemlje, koja je dobijena na osnovu osvajanja. Zemljaseprodavalanaaukcijama,dodeljivalakolonistimailiraspodelivalagradjanima. Katon, Marko Porcije rimski pisac i veleposednik. Pisao je o naino to boljeg iskoriavanjarobova.Penjemu,robove jetrebalonabavljatimale,kakobiselaksevaspitali zarad,trebaihdratiodvojeno,kakobisespreilezavere,trebaihhranitiioblaitiposebno. KatonjepreteaMerkantilistikihideja. Braa,GrasiiGajbilisunarodnitribuniustaromRimu.Zahtevalisureformeiprialidase zemlja podeli gradjanima ibezzemljaima. Predlagali suuvodjenje zemljinog maksimuma tj. 500jutarapovlasniku.Doivjelisuneuspehiubijenusu.

Nastanakirazvojekonomije

MilanSavic03/06

Ciceron Marko Tulije filozof i politiar bio je predstavnik krupnik zemljoposednika tzv. Optimata. Osudjivao je sitnu, a odobravao je krupnu trgovinu, smatrajui je korisnim zanimanjem.Biojeprotivnikzanatlijskograda,misleidatoovekapretvarauroba. Kar Tit Lukrecije pesnik i filozof. Bio je pristalica Epikura i Demokrita. Po njemu razvitak drutvajeneprekidanproces,pokojempojamanovihorujajedobra.Jeretimeoveklake savlaivatiprirodu. Lucije Moderat rimski pisac. Napisao je 12 knjiga o poljoprivredi, u kojima se obrauje organizacijaradanakrupnimzemljitimauvremekadajerobovanestalo.Podelujeizvriona dvadela.Prvideojedajezemljaobraivanasamaprekoposednika,adrugajedasezamlja podelikolonistimaumanjimdelovima,kojubioniobradjivali.

Srednjivek
Predstavniciiideje
Poznato je da je katolika crkva imala otrije stavove prema trgovini i robnoj privredi nego grkopravoslavna, koja je doputala trgovnu. Carigrad je bio centar svetske trgovine, Vizantija jedna od najrazvijenih zemalja pred kraj XIII veka. Islamska crkva je stimulisala trgovce, sem u sluaju nepravednog bogaenja. Toma Akvinski i katolika crkva su imali rezerve u odnosu na trgovai zanat, koje se smatralo neasnim, a trgovac varalicom i lopovom. TomaAkvinski predstavnik kanonista. Poreklom plemi, kolovao je u mnogimEvropskim gradovimaidobionajvisutitulusvihdoktoranauka.Odekonomskihkategorijaraspravljaojeo bogatstvu, pravednoj ceni, podeli rada. Njegovo uenje i pogledi vaili su kao zvanina filozofijakatolokecrkve.Kanonistisugledalinazemljoradnjuizanatstvokaopozitivno,jersu namanjeni zadovoljavanju ljudski potreba to je uskladu sa boijom voljom. Dok trgovinu shvataju negativno jer je to cilj bogaenja to je suprotno boijoj volji. Toma Akvinski ne odbacuje trgovinu kao delatnost, ali ne prihvata da se cene na tritu formiraju od ponude i potranje,tojenegativnapojava. MartinLuterosnivaprotestantizmauNemakoj,sinrudara,kojijestudiraouErfurtu.Kao ekonimista zalagao se za naturalnu privredu i prostu robnu proizvodnju, i borio se protvi zelenakogitrgovakogkapitala.Isticaojeautoritetkneevaivlastidaupravljajuekonimskim stvarimaidasvakoimadunostdaradiidabudeposluan.Svojimuenjemoradujeuticao na stvaranje ideolokih pretopstavki za formiranje klasinih koncepcija o vrednosti. Time je prethodioMerkantilistikimuanjimaorazvojumanufakture. Makijaveli Nikolo Makijaveli (ita. Niccol Machiavelli 3. maj 1469. 21. jun 1527) je bio italijanski politiki filozof tokom renesanse. Kao upravni slubenik u Firenci, Makijaveli je postao kljuna figura u realnoj politikoj teoriji, kljunoj za kasnije studije u politikim naukama. Njegova najpoznatija knjiga, Il Principe (Vladalac), je knjiga kojoj je namjena bila dabudeprirunikza vladare. Izdatanakonnjegovesmrti,knjigaje zagovaralateorijudasve tojebilopotrebnobilojeneophodnoraniprimjerutilitarizmairealpolitike.Makijavelijeve teorijesurazraeneudvadesetomveku. Makijaveli je takoe autor "Rasprava" u vezi politikog ivota u Vatikanu, Firenci i ostalim dravama, u kojim demonstrira superiornost svojih zapaanja. Ipak, pridjev"makijavelistiki" se smatra od veine eksperata kao nepravilan u vezi njega i njegovih stavova. Izraz opisuje usko, samointeresno ponaanje od strane zainteresovanih grupa. Zajedno sa Leonardom da Vinijem,NikoloMakijavelisesmatraidealnimprototipomovjekarenesanse.Madaovajepitet moebitipogodnijinegoopisivatiMakijavelijakao"makijavelistikog",potenobibiloistaida jeposedovao"makijavelistikuinteligenciju".

Nastanakirazvojekonomije

MilanSavic03/06

Merkanitilizam
Merkantilizamjeekonomskateorijakoja smatradaprosperitetnacijezavisionjenojponudi kapitalaidajeglobalnivolumentrgovinesvetskeprivredenepromenjiv. Koliina kapitala, koju predstavljaju zlatne i srebrne poluge (koliina dragocenog metala u posedu drave), se najvie poveava platnim bilansom sa velikim izvozom i malim uvozom. Merkanitlisti smatraju da bi vlada trebala unapreivati ove ciljeve, igrajui aktivnu protekcionistikuuloguuprivredi,takotoeohrabrivatiizvoziobeshrabrivatiuvoz,posebno uz pomo carinskih dabina. Ekonomska politika koja se zasniva na ovim idejama esto se nazivamerkantilistikisistem. Merkantilizam je bio vladajua kola ekonomije tokom ranog modernog perioda (od 16. do 18.stolea).Upojedinanimdravamadoveojedoprvihpojavaznaajnevladineintervencije i kontrole nad privredom i tokom ovog perioda uspostavljen je vei dio modernog kapitalistikog sistema. irom sveta merkantilizam je ohrabrio mnoge evropske ratove tog perioda i davao podstrek evropskom imperijalizmu. Vera u merkantilizam se poela gubiti u kasnom 18. stoljeu kada su pobjedili argumenti Adama Smitha i drugih klasinih ekonomista. Danas celokupni merkantilizam odbijaju svi ozbiljni ekonomisti, iako se na neke elementegledasapodrkom. Skoro svi evropski ekonomisti, koji su pisaliizmeu 1500.i 1750. godine, se danas smatraju merkantilistimaipak,ovipiscinisusmatralidadoprinosebilokojojpojedinanojekonomskoj ideologiji. Pojam je prvi uveo Marquis de Mirabeau/Markiz de Mirabo 1763. godine, a poznatim ga je uinio Adam Smith 1776. godine. Rije potee od latinske rei mercari, to znai"trgovati",od merx,toznai"roba."Upoetkusujesamokoristilikritiarikaotosu Mirabeau i Smith,ali su je brzo usvojiliiistoriari. Izvorno, standardni engleski pojam je bio "merkantilistikisistem".Rije"merkantilizam"uvedenajeuengleskijezikiznjemakogjezika uranom20.stoleu. Merkantilizam se u celini ne moe smatrati jedinstvenom ekonomskom teorijom. Nije postojao nijedan merkantilistiki pisac koji bi predstavio sveobuhvatnu emu idealne ekonomije, kao to e to kasnije uraditi Adam Smith za klasinu ekonomiju. Svaki merkantilistiki pisac se vie fokusirao na pojedinano podruje ekonomije. Kasnije nijedan merkantilistiki uenik nije integrisao te razne ideje u ono to su kasnije nazvali "merkantilizam".Nekisunauniciakupotpunostiodbiliidejumerkantilizma,govoreidadaje "pogreno jedinstvo razliitim dogaajima". U odreenoj mjeri opta ekonomska teorija je postalanemoguazbogmerkantilistikedoktrine.Merkantilistisuekonomskisistemvidjelikao igrusasumomnula,dobitakjedne strane jegubitakdruge.Dakle,svakipolitikisistem,koji koristi jednoj grupi, bi, prema definiciji, tetio drugoj i nema mogunosti koju bi ekonomija moglaiskoristitidamaksimizirazajednikodobro.Merkantilistikizapisisutakoerstvaranida opravdajuodreeneradnje,anedaistraenajboljepolitike. Rani merkantilizam, koji se razvio oko poetka 1500. godine, najvie je bio obeleen bulionizmom.Uovomperiodudolojedoogromnogpriticajazlataisrebraizpanskihkolonija u NoviSvet,iprevladavajua briga jebila kako e drugeevropske drave bitiu stanju da se takmie.Bulionisti,kaotosu JeanBodin,ThomasGreshamiJohnHales,susmatralida se bogatstvo i mo drave mjere koliinom zlatnih i srebrnih poluga koje posjeduje i da poveanje moi znai poveanje koliine poluga na tetu drugih moi. Prosperitet drave se mjerioakumuliranimbogatstvomvlade,bezikakvogkonceptanacionalnogdohotka.Delimino, ovofokusiranjenarezervezlataisrebrajenalazilosvojrazlogusvojojvanostiuvremenima rata. Armije, koje suesto ukljuivale plaene vojnike,plaane su polugama, a mornarice su takoerfinansiranezlatomisrebrom.Komplikovanisistemmeunardonihalijansitogvremena takoer je esto zahtjevao velika plaanja jedne drave drugoj. Samo nekoliko evropskih drava jekontrolisalo rudnike zlata ili srebra, a za ostale glavna metoda poveanja poluga je bila kroz platni bilans. Ako je drava vie izvozila nego to je uvozila, ova neravnotea se morala ispraviti pritjecajem novca. Dakle, merkantilistika obitelj je vjerovala da bi svaka

Nastanakirazvojekonomije MilanSavic03/06 nacijatrebalaizvozitivierobaiusluganegotouvozi.Ovojedovodilodostriktnihzabranana izvoz poluga. Bulionisti su takoer podravali visoke kamatne stope kako bi ohrabrili investitoredasvojnovacdoveduudravu. U 17. stoljeu razvila se kompleksnija verzija merkantilizma koja je odbijala jednostavni bulionizam. Ovi pisci, kao to je Thomas Mun, smatrali su da je cjelokupno nacionalno bogatstvoprimarniciljividjelisuzlatneisrebrnepolugekaonajvanijiznakbogatstva,alinei kaojedini,jersudobraiuslugetakoerbiliesencijalni.Sauvanajepodrkaplatnombilansu, ali u neto slabijem obliku. Mun, koji je radio za Britansku IstonoIndijsku Kompaniju, smatrao je da je izvoz poluga u Aziju dobar za Britaniju, jer e se uveena roba preprodati ostatkuEvropeuzvisokprofit.Ovajnovipogledjeodbijaoizvozsirovinajersesmatralodaje transformacija ovih sirovina u gotove proizvode vaan generator bogatstva. Dok su bulionisti podravalimasovneizvozevuneizBritanije,kasnijimerkantilistipodravajupotpunezabrane izvoza sirovina i razvoj domaih proizvodnih industrija. S obzirom da je stvaranje domaih industrija zahtjevalo raspoloivu ponudu kapitala, vlade su u sedamnaestom stoljeu dramatino stezale granice lihvarstva. Ovo je na umjetni nain smanjilo kamatne stope i ohrabrivalo bogate da svoj novac investiraju u proizvodnju. Kasnije su merkantilisti veu panju takoer poklanjali uslunim industrijama. Rezultat ovoga su bili Navigacijski akti iz 1651.godinekojisuiskljuiliHolananeizbritanskihtransportabrodom. Merkantilistika domaa politika je vie bila podjeljenja od njihove trgovinskepolitike. Dok je AdamSmithpredstaviomerkantilistekaopodravaocestriktnihkontrolaekonomije,mnogise merkantilisti nisu slagali s tim. Rana moderna era obeleena je patentnim pismima i monopolimakojejenametaladrava.Nekimerkantilistisuovopodravalialidrugisuspoznali korupciju i neefikasnost takvog sistema. Mnogi merkantilisti su takoer spoznali da su neizbenirezultat kvota i plafoniranja cijena bila crna trita. Jedan element oko kojeg su se merkantilistislagalibilojeekonomskopotlaivanjeradnepopulacije.Radniciizemljoradnicisu moraliivjetinarubuegzistencije.Ciljjebiomaksimiziratiproizvodnjubezbrigezapotronju. Smatralosedadodatninovac,slobodnovrijemeiliobrazovanjezanieklasenepobitnodovodi doloihnavika,ljenostiitetazaekonomiju. an Boden francuski mislilac, pravnik i politiar i ekonomista. Zalagao se za slobodnu trgovinu, centalizaciju dravne uprave, i male roferme koje sprovodi dravna vlast. Bio je pristalica kvantitativne teorie novca kao garanta i njegove realne vrednosti. Njegova teza glasi: Obilje onoga to odreuje vrednost i cenu stvara glavni uzrok porstu cena gde se got on deava. Porastcenaseobjanjavasapetuzroka: 1. obiljesrebraizlata 2. Monopoli 3. Nestaicarobe 4. Liksuzkraljevaivlastele 5. Obezveivanjemetalnemonete Juraj Kriani teolog, politiar, knjievnik i ekonimski pisac. Najpoznatiji jugoslovenski merkantilista,ipristalicapolitikepozitivnogspoljnoptrgovinskigbilansa. MatijaVlaiprotestantskisvestenikipisac,poreklomizIstre.Isticaojepotrebusuverene apsolutnemonarhije,kojatrebadabrineorazvojuizatitiradinostiidauzemljiuvekmorada bude dovoljna koliina novca. Zalagao se za blago oporezivanje inepomirljivo se borio protiv feudalizma,azainteresegradovaitrgovakeburoazije. IvanTihonoviPosokovruskimerkantilista,ideologmladetrgovakeburoazije.Zalagao se za markantilistiku kontrolu trgovine i kretanja plemenitih metalau prvom redu radi ubrzavanja privrednog razvoja i dostizanja razvijenih zapadnih zemalja. Zalagao se za organizovanjezanatskihradionicakojebivodilizanatlijeuinteresuiskorienjaresursakojima Rusijarasploae.Zalagaosezatanoutvrdjivanjeobavezaseljakapremaplemiima,zadeobu seoskogzemljistauinteresuposticanjapoljoprivrede.

Nastanakirazvojekonomije

MilanSavic03/06

Fiziokratizam
Fiziokratizam je ekonomski pravac nastao u Francuskoj u 18. stoljeu. Fiziokratizam je francuska varijanta klasineliberalne kole. Nastao je kao kritika feudalizma i zapostavljanja poljoprivrede.Imejedobioodgrkihrijeifysis(priroda)ikratein(vladati)jerjezastupao tezu o organizaciji drutva na temelju prirodnog poretka. Elementi prirodnog poretka su privatnovlasnitvo,slobodapoduzetnitva,slobodnakonkurencijaiprivatniinteres. Temeljnonaelojebilonaelolaissezfaire,laissezpasser.GlavnipredstavnicisuQuesnayi Turgot Fiziokrati su tvrdili da se bogatstvo ne sastoji od novca ve od roba. Najvanija privredna djelatnostjepoljoprivredajerseunjojstvaraistiproizvodproduitnet.Prirodajestvaratelj istog proizvoda. Fiziokrati su prvi pokuali objasniti pojavu ekonomskog vika i kruni tok privrede.OnisubilipiscikojisuosnovalikolupoznatukaokolaEkonomista. Fiziokratizam po Marksu bio prvo dovoenje kapitaliskike proizvodnje. Za razliku od merkantilista,fiziokrateizvorbogatstvatrazeuproizvodnjiitoiskljucivoupoljoprivredi.Koja je po njima produktivna, s obzirom da se stvara cist proizvod. Sve se dakle vrt oko cene namirnica, prosena cena je ono toodreuje prihod. To jest onajdeo bogatstva sto sedeli izmeudrave,decimatoraiostalihlanovadrutva,kojanisuvezanazazemlju. Fiziokrate prihvataju prosveenbi apsolutizam, po njima je Kina, kao zemlja Azijskog naina proizvodnje, dravnim zemljoposednitvom, jedinstvom zanata, i poljoprivrede, krupnim javnimradovima,prototipuredjenezemljekomebitrebalodastremeizapadnezemlje. Njihovagrekajeutometomaterijalnizakonodredjenogstepenauistorijidrutva shvataju kaoapstraktnizakon,kojipodjednakovladausvimoblicimadrutva. Najznaajnijifiziokratskidoprinosiusresreenisuokoidejeprirodnigporetka: 1. Idejaopoljoprivredojproizvodnjikaoizvorubogatstva 2. idejaonetoproduktu 3. Idejaoekvivalentnostirazmene 4. Podeladrutvanaklase 5. Neophodnostuspostavljanjaiodravanjaravnotee 6. Zakonoopadaucimprinosima Fiziokratija je teite ekonomije vezala za proizvodnju, istakla potrebu ravnotee i stvaranja vika, ukazala na individualne motive koji se najpunije ispoljavaju i sistemu leseferovske privrede. U XVIII veku krupna ekonomska promena vezala jeprodor kapitalizma naselo.UFrancuskoj se pojavljuju novi drutveni akteri zakupci, koji svoj novac ulau u poljoprivredu i usavrsavanje proizvodne. Ovome je pogodovao tehniki napredak u industriji i intelektualna kilmaosloboenjaodmerkanilistikogprotekcionizma. Fiziokratizamjeimaodvevaneposledice: 1. Postoji prirodna sposobnost ekonomskog sistema da se samo reprodukuje, sve dok u tomenijeonemoguenodstraneintervencijepolitikihvlasti. 2. Ekonomskomsistemujepotrebanjedinstvenporez. Dravanajvi[einajboljemoeda uini za dobrobit privrede ako je oslobodi komplikovanog i neefikasnog srednjevekovnog poreza, i da, uvodei jedinstvari porez koji be se plaao na jedini proizvidnifaktor,zemlju,podstakneprivatnuinicijativuislobodniprotokdobara. NajznaajinijipredstavnikfiziokratizmajeFransoaRene.

Nastanakirazvojekonomije

MilanSavic03/06

Fransoa Rene bio je lekarhirurg,kasnije dvorski lakr koji je dobio plemiki status, a ekonomskimpitanjimajepoeodasebavikadajenapunio60godina. Njegova ideja vodljija je bila da jezamlja jedini izvor bogatstva i da je poljoprivreda samo uveava. Poljoprivreda kao ekonomska osnovica drutva je delatnost koja osigurava najvei skladizmedjuprirodeidrutvaiomoguipostojanjeprirodnogporetka. Njegovetrisredinjeidejesu: 1. istproizvod 2. Ekvivalentnostrazmene 3. Analizareprodukcije Jedinopoljoprivredamodadastvoriviakiznadonogatojeuloeno.Tojeistproizvod,koji kaoviak,uformirenteprisvajaklasavlasnika. Fiziokratskiidealprirodnogporetkaoliavajuinaelanakojimaseontemelji:jedinstvovlasti, prosveivanje naroda, zemljajedini izvor bogatstva, bezbednost svojine, ne sme biti etnog poreza, povlastice za produktivne avanse, zemljoradnji treba dati prvenstvo, korisno je imati bogatezakupce,umnoavanjestokedobracena. Ekvivalentnost razmene znai da se u prometu , kroz nejednaku razmenune moe stvoriti bogatstvo,jerserazmanjujujednakevrednosti.Akroztrampuilipodsredstvomnovcauesnici dolazedoeljeneupotrebavrednosti. Analiza reprodukcije objedinjuje Keneove ideje u jedan zaokruen sistem. Reprodukcija je poputmetabolizma,anjeninosiocisuorgani. Viktor Riketi Mirabo francuski ekonomista bio je otar kritiar kraljeve ekonomske politike.kao i ostali fiziokrati mesto poljoprivrede u Azijskom nainu proizvodnje , u Knini, smatrao jeovaploenjem ideala fiziokratskog prirodnog poretka.Keneovu Ekonomsku Tablicu ubrajaojezanajznaajnijepronalaskeoveanstva,jednakeotkriunovcaipisma. UsvomprvomraduTeorijaporezaMirabojeistupioprotivzemljoposednikafeudalaca.Onse zalagao za nemeanje drave u privredni ivot, kritikovao je poreski sistem, zalagao se za uvodjenjesmaojednogporezanaistproizvodzemljoradnika. MersijedelaRivijerbiojesavetnikupariskomparlemantu,aod1759do1764guverner ostrvaMartinik.Napisaoje knjiguprirodniibitniporedakpolitikihdrutava,ukojoj kritikuje merkantilistiku dotrinu o izvoru bogatstva u prometu, i kao zastupnik interesa nastupajue buroazijezalagaosezaslobodnukonkurencijuiukudanjesvihogranienjautrgovini.Njemu sepripisujeidejaoPrirodnomporetkukojipoivanaprivatnojsvojiniidravi.

Keneovmodelreprodukcije
Ova ideja je objavljena 1758 godine u Keneovom delu Tableau economique avec son explicitation , i sadri pregled svih tokova proizvoda i novca preko kojih se vri promet godnjinjegnacionalnogbrutoproizvodaiostvarujuuslovizanjegovuponovnuproizvodnju. emareprodukcijepoivanajednostavnoemi: 1. Poljoprivrednici( zakupci zemlje i poljoprivredni radnici iji je rad smatrao jedinim stvaraocemvika) 2. Zemljoposednici(viak stvaraju u obliku rente, poreza i drugih dabina. Tu spadaju vladari,dravnislubenici,duhovnaivojnalica) 3. Sterilna Klasa(njihov rad ne stvara viak, ve vrednost sirovina iz poljoprivrede samo dodaje vredonst sredstava za ivot koja oni troe prilikom prerade. Tu spadaju zanatlije)

Nastanakirazvojekonomije Keneopisujenarodideliihutriklse: 1. Proizvodnaklasa 2. Sopstvenaklasa 3. Neproizvodnaklasa

MilanSavic03/06

Proizvodnaklasajeonakojaobradjivanjemzemljesvakegodinenanovostvarabogatstvo narodu,kojistvaraavansezapokrivanjeizdatakakojiseulauupoljoprivredneradoveikoja godinjezemljoposednicimaisplaujeprihod.Sviradoviisvitrokoviutojklasizaviseodnje, sve do prve prodaje proizvodnje, i upravo se tim putem saznaje koliko iznosi vrednost godinjegprinosanarodnihdobara. Sopstvenaklasajeklasakojaseizdravaprihodfonilinetoproizvodomodobradezemlje, koji godinjeplaa proizvodnaklasa.Tuspadajuvladari,zamljoposednici,isvetenstvo. Neproizvodna klasa spadaju svi gradjani koji se bave ostalim slubenim radovimaizvan poljoprivrede,aijetrokovepplaaproizvoakaklasaisopstvenikaklasa,kojaisamasvoj dohodanizvlaiizproizvodneklase. Analizuprometa Kene Zapoinje godinjimdrutvenim proizvodomostvarenimu poljoprivredi uiznosuod5milijardfranaka.Ona se sastojiod3milijardenamirnica,i2milijardesirovina. Realizacijaseostvarujenasledeinain: 1. Vlasnicikupujuodproizvodnje1milijarunamirnica 2. Vlasnicikupujuodsterijle1milijarumanufakturnihpreradjevina 3. Sterilnakupujeodproizvodne1milijarunamirnica 4. Proizvodnakupujeodsterilne1milijardunamirnica 5. Sterilnakupujeodproizvodne1milijardunamirnica 1) Poljoprivrednici od 5 milijardi drutvenog proizvoda, zadrzavaju za sebe 2 milijarde,aostatakod3milijarderazmenjujuzadohodakostaledveklase 2) Zemljoposednici za svoj raspolozivi dohodan od 2 milijarde franaka, kupuju namirniceod1milijardeimanufakturnepreraevine 3) Sterilna klasa za 2 milijarde franaka, kupuje namirnice i sirovine. Poto su ovakvom razmenom proizvodnoj klasi vraene 3 milijarde u novcu koliko je iznosionjezinistproizvodnapoetkugodine,toseceotokprometadrutvenog proizvodaovimizavrava. Na taj nain proizodna klasa proda za jednu milijardu proizvoda sopstvenicima prihoda i za jednu milijardu neproizvodnoj klasi koja od nje kupuje sirovine za svoje radove, sto iznosi ....dvemilijarde. Onumilijardukojususopstveniciprihodapotroilinakupovinuodneproizvodneklase,taklasa upotrebljava za izdravanje ljudi koje ini putem kupovine proizvoda od proizvoeke klase, to iznosi jednu milijardu. Ukupan iznos koje sopstvenici prihoda i neproizvodna klasa ostvarujuodproizvodneklasejetrimilijarefranaka. Odtetrimilijardekojejeproizvodnaklsaprimilazatrimilijardevrednostiproizvodnjekojeje prodala, ona duguje dve milijarde prihoda sopstvenicima za tekuu godinu i troi jednu milijardufranakazakupovinuradovapreuzetihodneproizvodneklase.Ovaposlednjatusumu zadravauzamenuzasvojeavanse.Natajnainnjeniavansinitaneproizvode,onaihtroi onijojsevraajuiuvekizgodineugodinuostajuurezervi.

10

Nastanakirazvojekonomije

MilanSavic03/06

Klasinaekonomija
, (W. Petty 16231687), (A. Smith 1723 1790),(D.Ricardo17721823). , ( 17. 19. ) ( ) . , . , . Smitovodeloseusredsreivalonanajvanijapitanjaprivrednograsta,podelerada,raspodele, akumulacije kapitala, trgovine i kolonijalne politike i javnih finansija. Veliki zamah klasinoj ekonoijijedaoD.Rikardo.OnjepoznavaoSmitovodeloiiznjegajekonstruisaomdelkojije sadriojasnaikonanapredvianja. Klasina ekonomija pokrila je itavo ekonomsko polje istraivanja, ali je naglasak dala na krupne agregate privredni rast, medjunarodnu trgovinu, monetarnu ekonomiju, javne finansije.Akumulacija kapitala je agregat koji omoguava odlaganje prodaje proizvoda, omoguavarazvojsrecijalizacijeipodelerada.Podelarada,sasvojestrane,poveavaukupnu proizvodnju, podstiui dalje akumulacijukapitala. Privrednirast otuda moe biti ubrzantako to bi se kapitalu omoguilo da ide tamo dge je najproduktivnije. Podela rada bi bila ograniena opsegom trista. Opseg trta opet zavisi od broja stanovnika i dohotka po glavi stanovnika. DRikardojepisaooitnimzakonimakojisuograniavalinjegovuvozismatraojedaseoni morajuukinuti,jerbijeftinijiuvozitaoborioivotniminimum. Vilijem Peti Engleski lekar, ekonomista, matematiar i statistiar osniva je klasino politike ekonomije u Engleskoj. Imao je veoma buran ivot, bio je pomorac, suknar, lekar, profesor anatomije, muzike, geometar, zamljovlasnik i ekonomski teoretiar. Jedan je od osnivaakraljevogdrutva. Njegova najvanije dela su Rasprava o porezima i kontribucijama, politika ekonimijeIrske.Onjeznaajnousavriometodekonomskeanalize. Njegovnajznaajnijidoprinosjeizuavanjevrednostiinovca.Razlikujucirobuipolitikucenu Peti vrednost robe meri koliinom rada. Bavei se raspodelom Peti je najamnimu vezao za minimum ivotnih sredstava potrebnih za egzistenciju radnika, retna je viak posle odbitka trokova proizvidnje u poljoprivredi, kamata je novana retna. Peti je pristalica liberalistike ekonomskepolitike. PjerBoagijberfrancusliplemiivisokifunkcionernadvorukraljaLuja,prethodnikklasine kole u Francuskoj. Smatrao je da je poljoprivredaosnova bogatstvai moi zemlje. Nezavisno odpetijaizneojeshvatanjedasevrednostrobeodredjujekoliinomradautorenognanjenu proizvodnju, pa je, zajedno sa njim preteateorije radne vrednosti. Kao i klasiari, bio je pristalica liberalizma. Prema novcu je imao negativan stav i pripisivao mu je zlo u drutvu. Dokazujedasemorapodsticatipoljoprivreda,morajusepomagatiseljaci,iosiguratiprirodne cene poljoprivrednih proizvoda, porezi moraju biti pravini i uopte, drava mora da se upravljapremanaelu. Risar Kantijon preuzeo je petijevu teoriiju vrednosti, sa tim da je njegovu analizuopredmeenog rada kao merila vrednosti modifikovano u tezu da se trokovi proizvodnjesvojenainputeradaizemlje.Razlikovaojecenuodunutranjevrednosti.Cenapo njmuzavisiodponudeipotranje,aunutranjavrednostodradaiprirode.Smatraojezemlju izvorom bogatstva , a rad njegovom proizvodnom snagom. Kantijon je bio pod uticajem

11

Nastanakirazvojekonomije MilanSavic03/06 francuskih fiziokrata. R Kantijon je kao i Peti smatrao da se minimalna nadnica odredjena minimumomivotnihpotrebanephodnihzaegistencijuradnika. AdamSmitNjegovaoptaidejasuekonomskeslobode,atojestvaranjeporetkaukomee se subjekti pojedinci, individue voeni naelom maksimizacije dobiti ponaati slobodno u privrednomidrutvenomokruenju. Trisuokosniceprirodnogporetka: 1. Individualizam 2. Liberalizam 3. Utilitarizam Osnova Smitove dotrine, ono to je neprolazno u njegovom delu je uverenje da je prirodni poredakimanentanljudskojprirodi,nadmonijioddravnihidrutvenihinstitucija.Moraju se ukinutivetakepogodnostiiprepreke,kakobidoizraajadoliindividualnimotivi. Smitgovorioestmotivakojipokreuljude: 1. Samoljublje 2. Naklonost 3. eljazaslobodom 4. Pristojnost 5. Radnenavike 6. Sklonostkatrgoviniitrampi Predmet Smitove analize je bogatstvo naroda. Najvanija karika u lancu faktora bogatstva naroda je proizvodni rad i rastui prinosi na osnovama podele rada. Takvo stanje napretka Smitsumirausvojstavgdekaedajeciljdadesetputavieradnikastvoristotinuputavei proizvod. Podelarada: Predstavlja kdo Smitovog uenja tvrdo jezgro, to je ovaploenje njegove ideje o nevidljivoj rucikojajesvojevrsniomota.Trinajvanijepodeleradasu: 1. Poveanjespretnostisvakogpojedinca 2. Utedavremena,kojeseobinogubiprelaskomizjednevrsteradaudrugu 3. Izimuvelikogbrojamainakojeolakavajuiskraujuradteomoguavadajedanovek radiposaomnogihljudi Podelaradazasmitanijeposledicarazvojaproizvodnjeveljudskesklonostirazmeni.Takoda podelaradanemagraniceuproizvodnjinegoutritu. Smitjedaodveteorijevrednosti: 1. teorijuradnevrednostizaranodobaisurovostanjedrutva 2. Teorijutrokovaproizvodnjeistanjekapitalizma Teorija radne vrednosti kae da je rad determinanta vrednosti u predkapitalizmu i to u trostrukomvidu: 1. Uteenirad 2. Kupljenirad 3. Utroenirad Visinatrinecene zavisieododnosatranjeiponude, a jedinousluajunjihovejednakosti prirodnacenabiejednakatrinoj. David Rikardo kao i Smit on razvija upotrebnu i prometnu vrednost. Problemu vrednosti pristupa razdvajajui reproduktivna i nereproduktivna dobra, njihove determinante su rad odnostnoretkost.Roba,akoje korisnadobijasvojuprometnuvrednostizdvaizvorajedan je retkost a druga je koliina rada. Meutim roba predstavlja vrlo mali deo one robne mase, kojasednevnozamenjujenatritu. Vrednostnekerobeilikoliinadrugerobe,za kojuseonamoe zamjeniti,zavisiodrelativne koliineradapotrebnogzanjenuproizvodnju,aneodveeilimanjenaknade,kojiseplaaza tajrad. Za razliku od smita Rikardo smatra da upotrebna vrednost jeste uslov vrednosti. Ako neka robanebininakojinainbilakoristna,drugimreima akoonanebininakojinainmogla

12

Nastanakirazvojekonomije MilanSavic03/06 prdoneti zadovoljenju naih potreba, ona ne bi imala nikakvu prometnu vrednost, koliko god onabilaretka,odnosno,kolikogodkoliinaradabilapotrebnadajepribavimo.

Kejnsovaekonomskamisao
D.M.KejnsjednaodvelikihmislilacaXXveka,sredinjilikzbivanjanaintelektualnom, dravnom,praktinopolitikomplanu,berzanskofinansiskom,kulturnom,ekonomskom, filozofskopolitikomplanu.Utomsvetunovacjesigurnost,naspramneizvesnosti.Kada tediepostanupesimistiupogledubudunostiodluujusezagomilanjenovca,aneza investiranje.Nepostojigarancijadaecelokunizaraeninovacbitipotroen.Sadolaskom prvogsvetskogratasvesepromenilo,posle1914godinesvetjeuvuenuvrtloghaosa, nametaoseproblemkontrole,aneslobode.BiojepristalicaPexBritanaca,nespremanda prihvatibiloijudruguvodeuulogu.Biojepronemai,iantifrancuskiopredeljen.Doktorirao jenateziizoblastiverovatnoe1909godinepostajeprofesornaKongskoledu,Kembridgde ostajedokrajaivota. Protivioseoptojmobilizaciji,plaeiselinozasvojemladeprijatelje,uverendauduhu navodnesvetskepodelerada,Britanijatrebadakreditirasaveznike,aonidaratujusvojim ljudstvom. PrviputodlaziuSAD1917.godineidoivljavagorkoiskustvonespremnostidasebritanijida bespovratnapomo.Umeuvremenuimaojeprilikedase30ihgodinasaRuzvelltomnju dilom.Konanorazoarenjedoiveoje1945godinekadaSADnisuodobriletraenih8milijardi dolarapomoi,dajuisamo4milijardedolarakredita,uzuslovdaBritanijeukinePrefencijalni sternlikisistemunutarKomonvelta.. Nakrajuprvogsvetskograta,kaoglavnipredstavnikministarstvafinansijauapariskoj mirovnojkonferencijizalagaosezablaeusloveratnihreparacijazaNemaku.Nijeuspeou tome.PodnosiostavkuipieknjiguEkonomskeposledicemira. jedanodnjegovihvanihdogaajauivotuvezanjezakritikovanjeerilovogpovratka zlatnomstandardu(1funta4.86dolara,1925godine).UuvenompamfletuEkonomske posledicegospodinaerila,onjeukazaodaeprecenjenafuntazaoko10%uslovitipad izvoza,paepotrebadaseodripozicijauslovitipritisaknanadnice,daseonesmanje,toe izazvatitalastrajkova.BiojetouvodusjajnuKejnsovusekvencu.Utomduhunapisaojei knjguKrajlesefera(1926). UvanomraduRaspravaonovcu(1930),pokazujekakojepretpostavljenamonetarna stabilnost,visokekamateiprivrenostzlatnomstandarduvuodeprivreduukrizuiniski zaposlenost.Visokekamate,precenjenavaluta,onemoguavajuizvoz,rastepesimizam investitora,jazizmeustednjeiinvesticijejesvevei,proizvodnjasesmanjuje,rastuzalihe. ZnaajnaprekretnicauKejnsovomivotuzevanajezaobjavljivanjeknjigeRaspravaonovcu (1930),udvatoma.Uraspravionsezalaezatakvumonetarnupolitikukojaeosigurati jednakostdugoronekamatnestopesaprirodnomkamatom,poduslovomdajetednja jednakainvesticijama. Najveiprodorostvarioje1933.godinekadajeprotivnotradicionalnojteorijipanju usredsredionakljunuuloguproizvodnjeizaposlenostiuosiguravanjuravnoteetednjei investicija,tojebiloosnovicajedneoptijeteorijeodonekojusunjegoviprethodniciion samformulisali.Novateorijajenudilamogunostravnoteeinaniemnivouodpune zaposlenosti,tojetadabilanovina.KritkajenavelaKejnsadanapiejojednuknjiguOpta teorjazaposlenosti,kamateinovca,kojasepojavljuje1936.godine.Unjojjepreuzeto razgranjienjetednjeiinvesticija,distinkcijaravnotenihineravnotenihstanjaipotreba dravneintervencije. Imaojetripsiholokesklonosti: 1. Potronjapojedinca/potroaa 2. Investicijapreduzetnika 3. Preferencijalikvidnostiimalacanovca

13

Nastanakirazvojekonomije

MilanSavic03/06

Uoirata1939godineunizumemorandumailanakarazvijaKejnsovplankojijetrebalo dabudeosnovicasvetskihfinansija,naosnovutekuihzlatnihrezerviemitovalabisesvetska valutabankor.Zemljebisezaduivaledotogiznosa,ausluajuprekoraenjaautomatskibi imsestavljalidodatnikreditiuuslovimaupravljanihrelativnofiktivnihdeviznihkurseva. Naruenogzdravljakojevuejood1937godine,uaprilu1946godineKejnsumire. Kejnsovsistemrazvijasenasledeimidejama: 1. Ekonomskejednakostiusmerenekaefikasnostiipolitikenejednakostiradiutemeljenja dobrevlade 2. Neizvesnostiiverovatnoe,naspramneoklasikegdeneizvesnostinema

Marksovekonomskisistem
Karl Marks je rodjen 1818. godine u Trieru u Njemakoj. Otac mu je bio advokatidov konvertituprotestantizmu,amajkamujebilaHolandjankaizbogateporodice. Karl Marks studirao je od 1835.godime u Bonnu te potom u Berlinu, prvo pravo, a kasnije filozofiju 1841.godine sa dizertacijom o grkoj filozofiji.Iste godinevraa seu Bonn nastojei dobiti posao kao nastavnik kod svog prijatelja teologa Brune Bauera, koji ipak biva izbaen odlukomvladesafakulteta. Marksjeimaobogatukarijerubiojemladifilozof,polemiar,novinar,aktivista.Ustarostijebio analitiar,znanstvenikirevolucionar. Njegovadelasu: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Ekonomskofilozofskirukopisiiz1844.godine Prilogjevrejskompitanju1844.godine TezeoFojerbahu1846.godine Manifestkomunistikepartije1848.godine Najamniradicapital1849.godine Kapital1867.godine Oukidanjuprivatnesvojinenadzemljistem1869.godine KritikaGotskogprograma1875.godine

UprikazivanjufilozofijeKarlaMarksa(Nemaka,18181883)poiemoodkarakteristikekoja e pratiti uglavnom sve savremene filozofije, a to je otvoreno odustajanje od tumaenja stvarnosti koje ukljuuje nadzemaljske i metafizike entitete (kao to su Duh, Bog ili Ideje). Kada objanjava istoriju, Marks se poziva na injenice istorije ili ekonomije, a ne na razvoj Duha kao to je to inio Hegel. Ipak, Hegel nije samo predmet Marksove kritike, ve istovremenoionajkogaMarksveomaceni.MarksjesmatraodajeHegelpokrenuoraspravuo istorijskim zakonima i slagao se sa njim da u istoriji postoji nekopraviloi da se ona "kree" kroz protivrenosti, jedino se od njega razlikovao po odgovoru na pitanje ta je izvor tih protivrenosti. Marks je, dakle, kao dete nemetafizikog i materijalistikog doba preokrenuo naglavce Hegelovu dijalektiku istorije. Po njemu, istoriju pokree borba koja nastaje zbog naina "proizvodnje ivota", odnosno, zbog ekonomskih interesa subjekata drutva. U ovoj borbi uestvujei"drutvenasvest"filozofija,religija,pravoalionazavisiodpoloajauovojborbi inajeeizraavainteresevladajueklasejednogdoba.

14

Nastanakirazvojekonomije

MilanSavic03/06

Kako se kroz istoriju uslovi proizvodnje ivota menjaju, stariji poredak ne moe vie da odgovori potrebama drutva i njega nuno smenjujenovi nain organizacije drutva. Tako je Marks smatrao da e kapitalistiko drutvo nunobiti zamenjenosocijalistikim drutvom, po istom pravilu po kome je kapitalistiko drutvo smenilo feudalno. Glavnina Marksovih spisa odnosisenakritikukapitalizmaimogunostsutinskidrugaijegsocijalistikogdrutva.Onje smatraodajeprofitkojikapitalistailirentijeruzimanezasluen,jervrednoststvarasamorad (jo tanije, vreme utroeno na rad), tako da kapitalista nema prava na nesrazmerno prisvajanjeprofita.Drutvujepotrebnapreraspodelabogatstvauskladusatim. U novom drutvu odluujuu ulogu treba da ima nova klasa radnici. Ona ima zadatak ne samoda promeninain raspodele rezultata rada, nego i savdrutvenisistem. Ona bi trebalo dajesposobnadareisvedrutveneprobleme.Marksizdvajaproblemotuenograda,radana traci, koji vie ne ispunjava oveka i problem ideologije, pristrasnog miljenja koje se rukovodiinteresima,aneistinom. Meutim, zbog odnosa u kapitalistikom drutvu, promenu poretka je mogue izvriti samo revolucijom,dakle,nasilnimputem,aporedak je mogueuvrstitisamokasnijomdiktaturom proletarijata. Sveoveidejebilesupredmet kritikaikorekcijaiuokvirumarksizma(filozofskogpravcakoji jeokupljaofilozofekojisusledilibarosnovneMarksoveideje),ivannjega. Marksova kritika kapitalizma, iako razlona u pogledu prava radnika i uslova rada, bila je utemeljena na problematinoj teoriji o stvaranju bogatstva, dok su revolucija i diktatura bile sporne same po sebi ili po svojim posledicama. U dravama koje su bile ustrojene prema osnovnim Marksovim idejama odigrao se brz razvoj ka totalitarizmu u kome je Marksovo uenje (ilineko od tumaenja njegovog dela) proglaeno za dogmu o kojoj se ne sme, ili je vrlorizinoraspravljati. Na Zapadu, marksisti su imali veu slobodu tumaenja i kritike samog Marksa, tako da su njegove ideje o revoluciji i diktaturi postepeno odbacivane u korist reformi i demokratskog razvoja ka socijalizmu. Socijalizam je sve manje shvatan kao drutvo u kome ne postoji privatnovlasnitvonadsredstvimazaproizvodnju,asveviekaodrutvoukomesuradnika pravaidrutvenasolidarnostmaksimalnoizraeni. IdejeKarlaMarksa(18181883)uotrojsusuprotnostisaidejamaKontaiDirkema,ali,kaoi oni, i on je pokuao da objasni promene u drutvu do kojih je dolo u vreme industrijske revolucije. Kao mlad ovek, Marks je zbog svojih politikih aktivnosti doao u sukob s nemakimvlastimanakonkraegboravkauFrancuskoj,stalnosenastaniouBritaniji.Marks jebiosvedokrastaindustrijskeproizvodnjeinejednakostikojesuiztogaproizlazile.Njegova zaokupljenostevropskimradnikimpokretomisocijalistikimidejamaodraavaseunjegovim delima koja su obuhvatala razliite teme. Najvei deo njegovog rada usredsreen je na ekonomska pitanja, ali, kako je on uvek nastojao da ekonomske probleme povee sa drutvenim institucijama, njegov rad bogat je pronicljivim sociolokim zapaanjima. ak i njegovinajstroikritiarismatralisudajeonznaajanzarazvojsociologijekaonauke.

Kapitalizamiklasnaborba
Iako je pisao o raznim istorijskim fazama, Marks se prvenstveno usredsredio na promene u modernoj epohi. Po njemu su najvanije promene bile usko povezane sa razvojem kapitalizma. Kapitalizam je sistem proizvodnje koji se bitno razlikuje od prethodnih ekonomskih sistema u istoriji, a podrazumeva proizvodnju robe i usluga koje se prodaju irokim slojevima potroaa. Marks jeuoiodva glavnaelementauokvirukapitalistikihpreduzea.Prvi je kapitalbilokoja imovina, ukljuujui novac, maine, ak i fabrike, koja sa moe iskoristiti ili uloiti kako bi se proizvelanovaimovina.Akumulacijakapitalaiderukupodruku"sdrugimelementom,najamnim radotn.Najamniradodnosise naoneradnike koji neposedujusredstvazaivotvemorajunai 15

Nastanakirazvojekonomije

MilanSavic03/06

zaposlenje koje im obezbeduju vlasnici kapitala. Marks je verovao da oni koji imaju kapital, ili kapitalisti,obrazujuvladajuuklasu,dokogromnamasastanovnitvainiklasunajamnihradnika, iliradnikuklasu.Kakose industrijalizacijairila,velikibrojseoskog stanovnitva kojese nekad izdravalo radom na zemlji, doselio se u gradove kojisu se sve vie razvijali, i doprineo da se u gradovima obrazuje industrijska radnika klasa. Za ovu radniku klasu koristi se jo i izraz proletarijat. Prema Marksu, kapitalizam je u osnovi klasni sistem u kojem odnose medu klasama karakteriu sukobi. Iako su vlasnici kapitala i radnici zavisni jedni od drugih kapitalisti je potrebna radna snaga,aradnikujepotrebnaplatameduzavisnostjeveomaneuravnoteena.Odnosizmeuklasa jeeksploatatorskibuduidaradniciimajumaloilinimalokontrolenadsvojimradom,aposlodavci mogudaostvareprofitprisvajajuiproizvoderadnikovograda.Marksjesmatraodaeklasnaborba okoekonomskihresursabitisveotrijakakovremebudeprolazilo. Karl Marks je smatrao da se drutvo ne moe preko noi transformisati iz kapitalistikog u komunistiki oblika proizvodnje, ve mora postojati prelazni period koji je Marks nazvao revolucionarna diktatura proletarijata. Marksov koncept komunistikog drutva izniklog iz kapitalizma za sada ostaje samo teorija zapravo, Marks je ostavio vrlo malo informacija o tome kako e komunistiko drutvo zapravo izgledati. Termin "komunizam" esto se koristio da bi se oznaili politiki i ekonomski reimi u kojima vladaju komunistike partije koje su tvrdile da su olienjediktatureproletarijata. Krajem 19. veka, marksistike teorije su podstakle nastajanje socijalistikia partije irom Evrope, iako su neto kasnije njihove ideoloke platforme bile mnogo blie ideji "reformistikog" kapitalizmu sa sve slabijom tenjom da se taj kapitalizam rui. Izuzetak je bila Ruska socijaldemokratska radnika partije. Jedno krilo partije, optepoznato kao boljevici, na elu sa VladimiromIljiomLenjinomuspelojedaosvojivlastuRusijinakonobaranjaprivremenavladeu Oktobarskoj revoluciji 1917. Godine 1918. ova partija promenila je ime u Komunistika partija, imejepoprviputpovuenajasnagraninalinijaizmeukomunizmaiostalihvidovasocijalizma. Nakon uspeha Oktobarske revolucije u Rusiji, socijalistike partije u mnogim drugim zemljama postaju komunistike partije sa ideolokim platformama razliitog stepena vernosti novoj KomunistikojpartijiSovjetskogSaveza.NakonDrugogsvetskograta,komunistisuosvojilivlastu istonojEvropi,a1949.KomunistikapartijaKinejeuspostavilaNarodnurepublikuKinu,kojae kasnije slediti jedinstvenu ideoloku stazu razvitka komunizma. Meu ostalim dravama Treeg svetakojesuunekomtrenutkuprihvatileprokomunistikevladesuKuba,SevernaKoreja,Severni Vijetnam,Laos,AngolaiMozambik.Dopoetka80tihskorojednatreinasvetskogstanovnitva ivelajeukomunistikimdravama. Poetkom 70tih poeo se koristiti termin "evrokomunizam" da bi oznaio politiku zapadnoevropskih komunistikih partija koje su nastojale da prekinu sa tradicijom nekritike i bezuslovne podrke Sovjetskom Savezu. Takve partije su bile politiki aktivne i uspene na izborimauFrancuskojiItaliji. U Sjedinjenim Dravama postoji duga istorija antikomunizma otelovljena, na primer, u Ukazu o propagandi iz 1918., zatim u ozloglaenim Palmerovim racijama, te u periodu makartizma. Meutim, mnogi regioni u Junoj i Centralnoj Americi i dalje imaju jake komunistike pokrete razliitihtipova. Padom komunistikih vlada u istonoj Evropi krajem 80tih i raspadom Sovjetskog Saveza 8. decembra 1991. mo i uticaj komunista u Evropi drastino opada. Ipak, oko etvrtine svetskog stanovnitvajouvekiviukomunistikimdravama,najvieuNarodnojRepubliciKini. 16

Nastanakirazvojekonomije

MilanSavic03/06

Novaklasinaekonomskamisao
Nova klasina ekonomija predstavlja koluu makroekonomiji, koja je okonala dominaciju klasinog kejnzijanizma. Pojavila se tokom 1970tih godina, a predvodi je nobelovac Robert Lukas. Nova klasina ekonomija (NKE) predstalja makroekonomsku ekstenziju neoklasine (mikro)ekonomije. Odatle proistie snaan naglasak NKE na mikroekonomskim osnovama makroekonomije. U osnovi, NKE izvodi makroekonomske agregate (GDP, zaposlenosti itd) iz opteravnoteetritaujednojekonomiji.NKEsezasnivanatriosnovnepretpostavke.Prvo, da se trita iste, tj. da cene i koliine variraju tako da se izjednaavaju tranja i ponuda. Drugo,pojedinci(ifirme)posedujunesavreneinformacije.Itree,ikritino,daseoekivanja pojedinaca (i firmi) formiraju u skladu sa teorijom racionalnih oekivanja. Teorija racionalnih oekivanja kae da pojedinci racionalno previaju budunost, odnosno da daju najbolju moguuprognozuanaosnovusvihraspoloivihinformacija. Jedna od propozicija NKE je da e ekonomija dostii prirodnu stopu nezaposlenosti i da e pokuaji drave da promeni to ravnoteno stanje biti parirani kontraakcijom ekonomskih agenata. U NKE svetu nezaposlenost je uvek dobrovoljna, jer nezaposleni uvek mogu da se zaposle,alizaniuzaradu. NKEpriznajepostojanjeprivrednihciklusa,alinjenateorijarealnihprivrednihciklusa,kojusu razvilinobelovci Fin KidlandiEdvard Preskot, uzrok ekonomskih fluktuacija nalazi u spoljnim okovimakojeekonomijadoivljava,aneuunutranjimneravnoteamasameekonomije.

17

Nastanakirazvojekonomije

MilanSavic03/06

Zakljuak
Videlismonekeosnovnetezeonastankuekonomije,njenomrazvijanjukrozistoriju,ikakosu je pojedini ueni ljudi shvatali. U tekstu se moglo videti kako je svako doba imalo svoga predstvanikauekonomiji,ikakosetaeraupravozovepotomuenjaku.Tususeraaliirazni pokreti koji su opet bili voeni idejama raznih ljudi. Sve ovo je bila pretea dananje ekonomije, i temelj na kome se danas zasniva ekonomija itavog sveta. Moj seminarski rad opisujeepoheurazvojuekonomijeinjihovepredstavnike.Naravnoovojemalideoonogato bih mogao da opiem o ovoj nauci, ali ipak dovoljno da se italac upozna i da stekne neka osnovnaznanjaorazvojuekonomijeiljudimakojisutadavodiliglavnure.

Sadraj
Ekonomija....................................................................................................................................3 Oblastiizuavanjaekonomije ...............................................................................................3 Ekonomskamisaoantike........................................................................................................4 EkonomskamisaoGrke ........................................................................................................4 EkonomskamisaoRima..........................................................................................................4 Srednjivek..................................................................................................................................5 Predstavniciiideje................................................................................................................5 Merkanitilizam............................................................................................................................6 Fiziokratizam ..............................................................................................................................8 Keneovmodelreprodukcije ...............................................................................................9 Klasinaekonomija.................................................................................................................11 Kejnsovaekonomskamisao ................................................................................................13 Marksovekonomskisistem..................................................................................................14 Kapitalizamiklasnaborba...............................................................................................15 Novaklasinaekonomskamisao .......................................................................................17 Zakljuak ...................................................................................................................................18 Sadraj .......................................................................................................................................18

18