|

Digitalni filmovi u nastavi

Ovaj obrazovni materijal napravljen kroz Microsoft program Partner u uenju je o pravljenju jednostavnih digitalnih filmova uz pomo Windows Movie Maker softvera. Obrazovni materijal pokriva osnove snimanja video materijala i pravljenje kratkih digitalnih filmova, korak-po-korak. eleli smo da kontekstualizujemo uenje za uenike uzrasta od 11 do 15 godina, sa primerima vrnjakog uenja i uenja kroz uenike projekte. Ovaj obrazovni materijal nije vezan ni za koji kolski predmet, plan i program, i ne zahteva nikakvo kolsko predznanje, osim osnovne digitalne pismenosti uenika, to nastavniku daje mogunost da ga na razliite naine uklopi u nastavu kao dobro planiranu aktivnost za prouavanje na asu odreenog predmeta ili osnovnu literature za uenika koji samostalno pristupa pravljenju projekta kao domaeg zadatka.

verzija obrazovnog materijala za Windows XP

Microsoft Partner u uenju program

Partner u uenju je globalna inicijativa kompanije Microsoft, pokrenuta da bi se aktivno poboljao pristup tehnologijama i unapredilo njihovo korienje u uenju. Na je cilj da pomognemo kolama da dobiju bolji pristup tehnologijama, ohrabre inovativan pristup pedagogiji i strunom usavravanju nastavnika, te da liderima u obrazovanju prue podrku i alate da osmisle, primene i upravljaju promenama u obrazovanju. Zajedno sa svojim partnerima irom sveta, u svom zalaganju za promene u obrazovanju fokusiramo se na tri kljune oblasti koje imaju izvanredan potencijal da nastavnicima i uenicima daju snagu id a promene obrazovanje: inovativni uenici, inovativni nastavnici, inovativne kole. Ovaj program nudi sasvim besplatne obrazovne resurse za nastavnike koji su inspirativni i relevantni za dananji svet u kome uenici odrastaju i koji e uenici svojim znanjem i radom nastaviti da grade i menjaju. Ovi obrazovni materijali su napravljeni da bi pomogli nastavnicima da prate tehnoloke promene koje se reflektuju i u uionici, ali i da odgovore na prirodnu elju uenika da istrauju i ue, pripremajui se da zauzmu svoje mesto u svetskoj ekonomiji koja se menja i raste..

Microsoft | Digital Films In The Classroom

Uvod
Sa pojavom digitalnih fotoparata i kamera pojavila se i potreba za znanjem digitalne fotografije i pravljenja digitalnih filmova. Pravljenje digitalnih filmova nije via samo posao za profesionalce, ve je postalo dostupno i za obine ljude. Jedan od alata za pravljenje digitalnih filmova je Windows Movie Maker koji je vrlo jednostavan za uenje i korienje u uionici, kako za pravljenje uenikih projekata u formi kratkog digitalnog filma, tako i za pravljenje digitalnih filmova za nastavu iji je autor sam nastavnik. Vetina pravljenja jednostavnih digitalnih filmova je prezentovana u ovim obrazovnim materijalima. Ueniki deo je podeljen na 3 lekcije u kojima je detaljno objanjen postupak pravljenja digitalnog filma, korak po korak, od osnovnih pravila za snimanje video materijala, dodavanja zvuka i titla, do uobliavanja dilma i njegovog pamenja. Sve je ovo predstavljeno kroz priu o devojici Mariji koja pomae svom kolskom drugu Vladi da naui da pravi digitalni film kako bi napravio kratak film o svojim karate vetinama koji treba da preda na konkurs za prijem u meunarodnu letnju kolu u Solunu. eleli smo da kontekstualizujemo uenje za uenike uzrasta od 11 do 15 godina, sa primerima vrnjakog uenja i uenja kroz uenike projekte. Ovaj obrazovni materijal nije vezan ni za koji kolski predmet, plan i program, i ne zahteva nikakvo kolsko predznanje, osim osnovne digitalne pismenosti uenika, to nastavniku daje mogunost da ga na razliite naine uklopi u nastavu kao dobro planiranu aktivnost za prouavanje na asu odreenog predmeta ili osnovnu literature za uenika koji samostalno pristupa pravljenju projekta kao domaeg zadatka. Da bi pratio ove lekcije, potrebno je da je uenik raunarski pismen (poznavanje rada u Windows operativnom sistemu) i potreban mu je samo personalni raunar sa mikrofonom da bi mogao da odradi i sam sve prikazane radnje. Sadraj MICROSOFT PARTNER U UENJU PROGRAM ...................................................................................................2 UVOD....................................................................................................................................................................3 SADRAJ ...........................................................................................................................................................3 DIGITALNI FILM U NASTAVI..................................................................................................................................5 PRIKAZIVANJE DIGITALNOG FILMA U UIONICI...............................................................................................7 PRIMENA DIGITALNOG FILMA KAO NASTAVNOG SREDSTVA ..........................................................................7 PRAVLJENJE FILMA ZA NASTAVU .................................................................................................................. 11 TEHNIKI ASPEKTI PRAVLJENJA UENIKOG FILMA ZA NASTAVU ............................................................... 13 IDEJE ZA SNIMANJE JEDNOSTAVNIH DIGITALNIH FILMOVA ZA NASTAVU ....................................................... 14

Microsoft | Digital Films In The Classroom

I lekcija za uenika................................................................................................. Error! Bookmark not defined. OSNOVNA PRAVILA SNIMANJA ......................................................................... Error! Bookmark not defined. PREBACIVANJE SNIMLJENOG MATERIJALA NA SA FOTOAPARATA NA RAUNAR .......... Error! Bookmark not defined. INSTALACIJA SOFTVERA WINDOWS MOVIE MAKER ........................................ Error! Bookmark not defined. WINDOWS MOVIE MAKER OSNOVE ................................................................. Error! Bookmark not defined. KREIRANJE PROJEKTA ........................................................................................ Error! Bookmark not defined. II lekcija za uenika................................................................................................ Error! Bookmark not defined. OTVARANJE ZAPOETOG PROJEKTA ................................................................. Error! Bookmark not defined. OSNOVNE RADNJE SA VIDEOM ......................................................................... Error! Bookmark not defined. DODAVANJE NASLOVA I PRAVLJENJE PRELAZA..Error! Bookmark not defined.
No table of contents entries found.

Microsoft | Digital Films In The Classroom

Digitalni film u nastavi

Moderna nastava podrazumeva primenu modernih nastavnih sredstava i metoda nastave. U izobilju modernih nastavnih sredstava koja pobuuju audiovizuelnu percepciju uenika i kojima se ostvaruje didaktiki princip oiglednosti, vodeu ulogu svakako ima digitalni film. Primena digitalnih filmova u nastavi prua velike mogunosti i njihova uloga u nastavi je viestruka. Njihova primena u poduavanju omoguava nastavniku da ispolji vii nivo inventivnosti i kreativnosti. Osim toga, digitalni filmovi predstavljaju idealan nain za aktivno ukljuivanje samih uenika u nastavni proces i razvoj partnerskog odnosa izmeu uenika i nastavnika.

Microsoft | Digital Films In The Classroom

Microsoft | Digital Films In The Classroom

Prikazivanje digitalnog filma u uionici Digitalni filmovi pred nastavnika postavljaju nove metodike zahteve. Ukoliko koristi gotov film, nastavnik ne sme film prikazati pre nego to ga on sam odgleda i analizira njegove mogunosti za nastavni rad. Kada nastavnik odabere film koji e prikazati mora da napravi plan njegovog prikazivanja. Dobar obrazovni film prikazan u pravo vreme ima veliku obrazovnu i vaspitnu vrednost, obogauje i kontekstualizuje nastavu, ini je zanimljivijom i raznovrsnijom, a steena znanja uenika trajnijim. Pre prikazivanja filma potrebno je izvriti pripremu uenika za gledanje filma. Svaki komentar nastavnika tokom gledanja filma moe da ometa zapaanja uenika. Zato je pre putanja filma potrebno naglasiti uenicima na koje delove filma posebno da obrate panju. Nekad je poeljno da se uenicima film prikae vie puta. Veoma je vano da u zavisnosti od konkretne nastavne situacije, nastavnik napravi pravi izbor i prirodnu i logiku kombinaciju nastavnih metoda u skladu sa kojima prikazuje film u adekvatnom kontekstu. Digitalni film se moe prikazivati u uvodnom delu asa kao priprema uenika za novu nastavnu temu ili jedinicu. U tom sluaju film ne bi trebalo da traje due od pet minuta. U glavnom delu asa digitalni filmovi mogu biti glavno ili pomono nastavno sredstvo. Kada digitalni film predstavlja glavno nastavno sredstvo njegovo duina se kree oko 15-ak minuta. U glavnom delu asa digitalni film moe da predstavlja pomono nastavno sredstvo za posredno prikazivanje ogleda ili situacije koji traje nekoliko minuta. U zavrenom delu asa se moe prikazati digitalni film kao rekapitulacija izloene nastavne teme ili jedinice. Poto se reprodukuje na kunom raunaru i lako se umnoava, za razliku od klasinog filma, izborom digitalnog filma koji dopunjava nastavu moe se vriti i individualizacija nastave. Za razliite nivoe znanja i razliita interesovanja uenika mogue je izabrati razliite filmove (koji e biti uvod u prouavanje gradiva ili zadnji korak pred zakljuak u procesu ovladavanja novim gradivom) pa im omoguiti da u koli ili kod kue pogledaju ove filmove. Prilikom izbora digitalnog filma treba voditi rauna o uzrastu uenika kojima se prikazuje i njegovim psihofizikim sposobnostima. Mlaem uzrastu treba prikazivati filmove sa manjim brojem detalja i efekata. Ako film koji izaberemo nije prilagoen uzrastu uenika nee imati punu vaspitno obrazovnu funkciju. Primena digitalnog filma kao nastavnog sredstva Upotreba digitalnih filmova u nastavi treba da ima sledee ciljeve:

Poveanje motivacije uenika za uenje i razvijanje interesovanja za nastavu prikazivanjem filmova prilagoenih temi asa, predznanju, interesovanjima i uzrastu uenika. Prikazivanjem digitalnog multimedijalnog filma istovremeno se omoguava lako usvajanje izloenih teza za uenike sa razliitim stilovima uenja.

Microsoft | Digital Films In The Classroom

Podsticanje uenika da uoava, zapaa, razume, uoava odnose i situacije koje je video reprodukovane na filmu (prepoznavanje i analiza situacije) Podsticanje uenika da usvoji i koristi podatke i principe koji su mu izloeni. Povezivanje nastavnih tema sa realnim situacijama prikazivanjem paljivo odabranih filmova (kontekstualizacija znanja). Podsticati uenike da vrednuju, kritikuju i iznesu svoj sud o onome to vide na filmu (formiranje sopstvenog miljenja, argumentacija i diskusija). Razvijanje mate i interesovanja kod uenika, uenik se podstie ga da procenjuje, klasifikuje, predvia i pretpostavlja (razvijanje kritikog i apstraktnog miljenja). Osposobljavanje uenika da reformulie, rezimira i sitetizuje saznanja dobijena gledanjem filma. Osposobljavanje uenika da samostalno gradi i primeni svoja znanja na osnovu filma, npr. kroz samostalne filmske projekte. Razliiti su izvori filmova za nastavu to moe biti obrazovni film koji se kupuje namenski pravljen za datu temu u okviru plana i programa nastave, odgovarajui filmski materijal legalno preuzet sa kablovske televizije, TVa ili interneta ili se moe ak napraviti od strane nastavnika, ili od uenika u saradnji sa nastavnicima ili filmski materijal koji su snimili i od njega napravili film sami nastavnici i uenici. Film preuzet sa interneta se moe prikazati u celosti, samo u delu ili montiran od strane nastavnika od razliitih delova.

Microsoft | Digital Films In The Classroom

Microsoft | Digital Films In The Classroom

Za prikazivanje filma na asu potreban je samo raunar sa video-bimom i ozvuenjem pri frontalnoj nastavi, dok je za individualnu nastavu potrebno da svaki uenik ima svoj raunar sa monitorom i slualicama. Mnogo je naina da se ukomponuje digitalni film u nastavu:

Za nastavu drutvenih nauka mogu se napraviti i prikazati filmovi koji predstavljaju realne ili hipotetine ivotne situacije. Posle prikazivanja filma organizuje se diskusija uenika. Mogue je prikazati dokumentarni film iz koga je iseen jedan deo. Uenici se podele u grupe i svaka grupa osmisli scenario za nedostajui deo. Uenici mogu da dobiju kao zadatak da snime nedostajui deo filma ili da se diskutuje i odabere najloginiji. Na kraju se prikae original filma, to takoe moe da vodi u dalje vebe: uporeivanje, diskusiju i zakljuivanje Primena principa oiglednosti se moe primeniti ak i za oglede koji su opasni za izvoenje ili nema adekvatne opreme i uslova za izvoenje u koli. Ovakvi ogledi se mogu snimiti u kolama i na fakultetima gde postoji odgovarajua oprema ili se mogu preuzeti digitalni filmovi sa interneta snimljeni u specijalnim laboratorijama. U nastavi stranog jezika korisni su projekti koji obezbeuju komunikaciju uenika sa kolom koja se nalazi u inostranstvu. Predstavljanje uenika i odeljenja moe da se uradi kroz digitalni film koji e biti razmenjen putem interneta. Svaka grupa ili svaki uenik dobije zadatak da osmisli scenario i snimi reportau ili intervju kojim predstavlja: region u kom ivi, grad, kolu, svoje odeljenje, porodicu... Sigurnost uenika i zatita podataka o uenicima je u ovakvim projektima najvanija briga. Za istoriju i prouavanje prolosti korisno je prikazati predmete ili cele postavke iz nekog od svetskih muzeja ili iz istorijskog ili etnografskog muzeja iz sopstvenog kraja, a razmena filmova koji su napravili sami nastavnici u lokalni muzejima je dragocen resurs obrazovnih filmova za nastavu istorije. U nastavi maternjeg ili stranog jezika moe se izvriti dramatizacija nekog odlomka knjievnog dela, koja od male pozorine predstave, uz dobru montau, postaje pravi igrani film. U nastavi geografije moe se napraviti digitalni film panorame kraja u kome je kola i da se na osnovu napravljenih snimaka dodatno napravi mapa terena, uradi tumaenje u odnosu na geografske karte i satelitske snimke. Snimanjem diskusije na odreenu temu i njenim pregledanjem u integralnom obliku, uz komentare nastavnika, moe se pomoi razvoj diskusionih vetina i dedukcije uenika. Izbor teme zavisi od predmeta, za mlae ake to moe biti pitanje bezbednosti u saobraaju a za uenike starijeg uzrasta to moe biti: rizik po zdravlje uenika (AIDS-u, droga, zarazne bolesti..), reavanje konfliktnih situacija, ekoloki problemi...

Microsoft | Digital Films In The Classroom

10

Nastavnici gimnazija kola mogu da prikau filmove koji prokazuju dobre i loe strane nekih zanimanja i da time zaponu diskusiju koja e uenicima pomoi da odaberu zanimanje. Nastavnici srednjih strunih kola mogu da snime film o razgovoru za posao, posle koga je mogue analizirati postupke poslodavaca i onoga ko trai posao i diskututovati o tome. Prikazivanje filma o nekom umetnikom delu ili umetnikom pravcu pomoi e ueniku u prihvatanju izloenog bilo da je u pitanju slikarsko, vajarsko, muziko ili filmsko delo, upravo zato to je digitalni film multimedijalni nosa i moe da predstavi samo delo, ali i da ga dopuni naracijom i drugim komplementarnim medijskim sadrajima koji podravaju razliite vrste intiligencije i stilove uenja. ak i nastavnici fizikog vaspitanja mogu pomou filmova da poboljaju svoju nastavu i unaprede vetine svojih uenika. U koarci je mogue rpikazati filmove: o pravilnom voenju lopte, dodavanju lopte, dvokoraku itd. Rukometa moe da pokae pravilan skok ut, odobojka kako se prima lopta ekiem, kako se smeuje, atletiar niski start, pravilan sprint itd. Mogu se napraviti i filmovi o ekstremnim sportovima i objasniti pravila takvih sportova.

Pravljenje filma za nastavu Projektna nastava je pedagoki koncept zasnovan na konstruktivistikim pedagokim teorijama koja omoguava da uenik kroz sopstveno iskustvo i dobro osmiljene projekte otkriva i stie znanja ne samo o temi koju prouava ve i o nainu na koji moe da doe do injenica i da definie zakljuke. Pravljenje digitalnog filma na odabranu temu kao projektnog zadatka, uz vostvo nastavnika, u grupi ili samostalno, je moderan pristup projektnom uenju koji je postao dostupan posredstvom IT tehnologija. Kada uenici prave film (uz pomo nastavnika) kroz projekat ovladavanja gradivom, onda je to aktivno uenje koje ima veliku pedagoku vrednost i u kome tehniki kvalitet samog filma koji su napravili uenici ne igra veliku ulogu. Stariji uenici mogu i samostalno izraivati digitalne obrazovne filmove kao svoje projektne radove, ali je mlae uenike mogue organizovati u grupe (od 3 i vie uenika u grupi) koji mogu da imaju razliite uloge u projektu. Dobro je da uloga svakog uenika koji radi u timu bude unapred poznata i tano odreena, a uenici mogu i sami da biraju ulogu u odnosu na svoja interesovanja i predispozicije. Vano je da se uenicima jasno postavi zadatak, dodeli uloga u timu, napravi vremenski raspopred aktivnosti i objasni kako e i gde pronai dodatni materijal za pripremu projekta. Neki od uenika mogu da se bave istraivanjem resursa za digitalni film, neki pisanjem scenarija, neki glumom, neki snimanjem videa, neki snimanjem glasa, neki montiranjem scena iz filma i dr. Pri grupnom radu je neophodno uskladiti rad uenika, vremenski i sadrajno, i sa uenicima treba sastaviti listu aktivnosti i rezultate koje svaka grupa i uenik treba da imaju tokom rada. Tema rada mora da bude prilagoena uzrastu, interesovanjima i predznanju uenika.

Microsoft | Digital Films In The Classroom

11

Microsoft | Digital Films In The Classroom

12

. Tehniki aspekti pravljenja uenikog filma za nastavu Da bi se napravio dobar film za nastavu potrebno je da postoji ideja za snimanje filma (u ozbiljnijim projektima postoji ak i pisani sinopsis i scenario za snimanje filma). U scenariju se oblikuje ideja (vri detaljizacija sadraja), opisuju likovi, ambijent, dijalozi itd. Kada se na osnovu scenarija snima moe se na osnovu njega napraviti i plan snimanja razdeljen na scene. Dobro je vie puta i iz razliitih uglova snimiti iste scene, pa ih to efektnije sloiti u montaom filma. Dobro uraenom montaom mogue je predstaviti ili naglasiti ono to je nedostupno direktnom posmatranju ili akcentovati ono to je najvanije. Za montau filma moemo se posluiti filmskim trikovima kao to su: vremensko ubrzavanje ili usporavanje filma, makro, mikro snimci, snimci iz aviona, prelazi, titlovanje, dodavanje zvukova itd.. Pre nego to uenici pristupe pravljenju digitalnih filmova, uenike je potrebno uputiti u osnove tehnike snimanja video materijala i pomoi im u montiranju filma. Dobro je obratiti panju uenicima na neka osnovna pravila snimanju i izradi uenikih filmova:

Pre snimanja dobro je da uenici naprave scenario i da po njemu spremaju scene ili odabiru situacije koje u prirodi ili realnom ivotu treba da snime. Prilikom snimanja dobro je napraviti vie video sekvenci iz vie uglova i naknadno ih isei i sloiti u ilustrativnu celinu, te dobro izmontirati (dobro je imati vie video materijala nego to je planirana duina samog filma) Digitalna kamera koju uenici koriste treba da bude laka i jednostavna za rukovanje. Pre polaska na snimanje uenici treba da imaju napunjene baterije i set rezervnih baterija, bar dve memorijske kartice. Prilikom snimanja treba da na runom kaiu uvaju fotoaparat, da ga dre daleko od jakog sunca i izvora toplote, vode, peska, prljavtine i dr. Svetlost ne sme da pada direktno na objektiv kamere. Za snimanje dobro je koristiti rane jutarnje ili kasne popodnevne sate. Ako se snimanje izvodi po jakom suncu treba pomeriti kameru u senku ili napraviti sopstvenu senku pomou na pr. kiobrana, promeniti perspektivu snimanja ili ako osvetliti objekat snimanja reflektorom (ili koristiti filtere). Pozadina za snimanje ne sme da bude dominantna jer odvlai panju prilikom gledanja. Pri snimanju providnih objekata potrebno je da se odabere pogodna pozadina. Pozadina bi trebalo da je tamnija i rebrasta. Svetlost kod snimanja providnih objekata treba da pada sa bone strane objekta snimanja ili da se izvor svetlosti nalazi iza objekta snimanja. Pri snimanju pomeranje kamera i zumiranje treba da budu spori i neni, bez brzih i naglih pomeranja. Da prilikom snimanja ruka ne bi podrhatavla, dobro koristiti stativ ako je to mogue. Dobro je pribliiti se to vie objektu snimanja, a softverski zum upotrebljavati samo kada fiziko pribliavanje nije mogue. Primena klasinih pravila fotografije kao to su pravilo treine, balansa, uokviravanja i rasporeda linija koje vuku pogled, moe doprineti vizuelnoj atraktivnosti snimljenog video materijala. Na video snimku je dodatno vana dinamika scena i dogaaja. Za snimanje arhitektonskih i muzejskih objekata u obrazovne

Microsoft | Digital Films In The Classroom

13

svrhe promena scena treba da bude spora, dok za prezentovanje realnih situacija treba da bude slina kao realnom ivotu (osim ako treba naglasiti neto, to se moe i pri montai). Dobro je odvojeno snimiti i nasnimiti zvuk pri montiranju filma, da se ne bi ulo disanje kamermana ili zveckanje njegove opreme. Tada se i dinamika zvukova koji se dodaju naknadno moe odreivati u toku montae filma. Sam zvuk se moe snimiti na drugaijem udaljenju nego to je snimljen video, to omoguava da se istakne neki govornik, pravilno snimi dijalog gde se oba govornika jednako dobro uju, smanji pozadinski um ili da se iseku neki sluajni zvuci i dr. Odvojeno snimnjen zvuk je mogue i obraditi pre ubacivanja u film. Dobro je kada uenici koji nemaju iskustva sa snimanjem filmova imaju priliku da snime video materijal a onda i mogunost da ga odgledaju i zakljue kakvog su snimci kvaliteta, ta moe da bude upotrebljeno u filmu, a ta treba da se ponovo snima, te da imaju vremena da ponove snimanje za neke od snimaka. Posle snimanja video i audio materijala, na red dolazi montaa filmova, koja se odvija po planu koji je napravljen na osnovu scenarija, ali moe da bude modifikovan u toku montae ako se za to ukae potreba. Pri montai se mogu ubrzati ili usporiti dogaaji (multipliciranjem svakog frejma se usporava kretanje, a ubrzanje postie seenjem nekih frejmova, ili montiranjem izvuenih kljunih po dogaaj frejmova). Redosled dogaaja i scena, dinamika scena i trenuci reza su jako vani za doivljaj o filmu. Dodavanje naracije, zvuka ili muzike je obavezno. Opciono je dodavanje titla i prelaznih efekata. Posle izrade uenikog filma kao projekta ovladavanja znanjem, sledi najvaniji deo: analiza napravljenog i prikazanog filma. U razgovoru sa svim uenicima u odeljenju, ne samo sa autorima filma, diskutuje se o utisku koji je film ostavio na gledaoce i autor odgovara na pitanja ostalih uenika. Kroz ovu diskusiju autor stie utisak da li je sam nauio dovoljno o materiji koju je filmom obradio i da li je istu prikazao dobro (koliko se razlikuje poenta koju je autor zapisao u scenariju od one koju kao utisak o filmu izraavaju njegovi gledaoci), da li je film interesantan za publiku, da li je predug ili prekratak, da li ostavlja utisak celine, da li se nadovezuje na predznanje koje imaju svi uenici u odeljenju i dr. Na kraju, autor moe da odgovori na pitanje ta bi promenio u svom pristupu projektu i ta bi promenio u samom filmu, posle ove diskusije. Ideje za snimanje jednostavnih digitalnih filmova za nastavu Za kraj uvoda u izradu uenikih projekata kroz pravljenje digitalnih filmova, dajemo nekoliko primera za uenike projekte, sa naglaskom na tehnike aspekte na koje treba obratiti panju.

Kod kue u ai uenici mogu da zasadite neku biljku (penicu ili pasulj npr.) i da kamerom belee njen razvoj. Potrebno je svakog dana snimiti po jednu fotografiju ili par sekundi trajanja video sekvence koja belei kako se razvija biljka i na kraju sve te video zapise montirati i ubrzati. Montaom ovih sekvenci dobie se odlian film o razvoju biljke koji moe da bude titlovan objanjenjima o brzini rasta i fazama razvoja (1. dan, 2. dan, 3. dan..). Uenicima moete dati da posmatraju i snime razliite biljke, ili iste biljke u razliitim

Microsoft | Digital Films In The Classroom

14

uslovima rasta, pa se na prikazivanju filmova koje su uenici snimili moe vriti analiza morfolokih razlika ali i razlika o brzini rasta, uticaju svetlosti, vlage i dr. na rast biljke. Za snimanje scena usporenog ogleda (npr. rasta biljke i sl.) gde je prisutna inkrementalna promena, vano je da svaki drugi deo scene (osim promene) ostane isti, iz frejma u frejm. Kod snimanja ovakvih ogleda poeljno je da vam kamera bude uvek u istom poloaju, tj. fiksirana na stativ. Proceniti kolika de biti biljka kada postavljate kadar, tako da obuhvati celu biljku kada je na kraju snimanja najveda. Da bi ste izbegli probleme sa dnevnom svetlodu snimajte priblino u istom vremenskom terminu dana, na osvetljenom mestu, ali dobro je da imate dodatno vetako osvetljenje (u odnosu na vremenske prilike znaajno se menja osvetljenje). Naravno vodite rauna da Vam svetlost ne pada na objektiv kamere. Dodatno, moete instalirati softver pomodu koga moete automatski snimati fotografije u zadatom vremenskom intervalu. Naracijom ili titlom treba naglasiti koliko puta je dogaaj ubrzan.

Prilikom izleta po svom kraju ili putovanja u inostranstvo uenici mogu snimiti floru i faunu karakteristinu za to podneblje i da od filma montaom naprave virtuelni atlas tog podneblja, sa zadacima za dodatno istraivanje (koja flora i fauna je karakteristina ba za to podneblje i zato, gde drugde postoji slina ista flora i fauna i dr.) Za snimanje ivotinja ne moete unapred napraviti scenario, ali ih moete naknadno isedi i montirati u celinu. Ako vam objekat snimanja izae iz kadra prekinete snimanje i nastavite ga kada objekat snimanja ponovo imate u kadru. I ivotinje i biljke je dobro snimati sa stativa, ujutru ili uvee. Dobro je imati krupne kadrove pejzaa, geografske mape i video satelitskog snimka tog kraja (koji se moe nadi na internetu) koji dobro mogu da se uklope u video-opis. Ljudima i objektima koje su oni napravili unije mesto u snimanju i montai ovakvog filma, osim ako ne eli da se naglasi njihov uticaj na floru i faunu. Snimci prirode se, pri montai filma, mogu uklapati sa ilustracijama i animacijama koje se mogu skenirati iz prirodnjakih knjiga, filmovima sa interneta (ako to ne kri prava autora), crteima samih uenika i dr. Za filmove o fauni neophodno je kombinovati naraciju sa zvucima ivotinja koje se pojavljuju na snimku, dok se preko scena koje prikazuju floru, osim naracije moe nasnimiti i odgovarajuda muzika.

Poseta zoolokom vrtu moe da bude idealna prilika za snimanje filmova o ivotinjama, njihovom ponaanju i fizikim karakteristikama, naroito interesantna za uenike mlaih uzrasta. I u zoolokom vrtu najbolje je snimanje uraditi u ranim jutarnjim ili kasnim popodnevnim satima. U ovoj sredini je dobro to moete snimiti izgled i ponaanje ivotinja iz mnogo uglova. U zooloki vrt ponesite stativ i montirajte kameru na njega. Pri snimanju koristite zum kada je potrebno. Snimite to vie video klipova, koje dete kasnije iskoristiti u montiranju. Ne zaboravite da snimite i samo zvuke ivotinja koje dete modi da uklopite u naraciju.

Umesto klasinog herbarijuma uenici mogu da naprave virtuelni herbarijum: da snime biljku u prirodnom okruenju, a zatim da naprave snimke korena, stabljike, lista, cveta

Microsoft | Digital Films In The Classroom

15

i/ili ploda (kada nastane) i izgleda cele biljke u razliita godinja doba. Ove snimke treba montirati u digitalni film. Pre snimanja treba odrediti format u kome de biti svi prilozi digitalnog filmskog herbarijuma i napraviti scenario koji de biti primenjen na prikaze svih biljaka, makar da ih rade i razliiti uenici. Kod i kod snimanja prirode najbolje je jutarnje i veernje snimanje, a stativ moe biti od velike pomodi. U procesu snimanja moe se koristiti i Softverski a ne samo hardverski zum za list biljke, pranike i itd, a ako se kljuni detalji zabelee kao fotografija a ne kao video snimak modi de da se dodatno obrade na raunaru pre montiranja u video. Osim snimaka biljke u njenom prirodnom okruenju iz vie razliitih uglova, treba prikazati i veliinu biljke, u odnosu na uenika ili drveni metar koji su uenici poneli. Treba uraditi i fotografije ili video sekvence lista i poloaja lista na biljci, cveta ili ploda, a u koli se mogu uraditi fotografije ubranih listova, cvetova, plodova i korena iskopane biljke. Pri snimanju u koli, moe se idealno podesiti vetako osvetljenje, podloga za snimanje treba da bude svetle boje sa rasterom koji pokazuje dimenzije u cm ili dm (moe biti ista za sve biljke koje de biti prikazane u virtuelnom herbarijumu, ime se stie utisak o njihovoj veliini, mada se poreenje moe izvriti i snimanjem scene sa referentnom biljkom). Biljka se moe i isedi da bi se snimila struktura stabla i ovi snimci se mogu, pri montai, ubaciti u film o biljci. U koli se mogu dobiti i jako dobri mikroskopski snimci karakteristinih delova biljke prostim prislanjanjem objektiva fotoaparata na okular podeenog mikroskopa.

Uenici mogu snimiti filmove o fizici tenosti: Kada se u staklenu au sipaju voda i ulje, uprkos mukanju oni se ne sjedinjuju (posle nekog vremena ulje se raslojava na iznad vode). Demonstriracija zavisnosti hidrostatikog pritiska od visine vodenog stuba. Naprave se na plastinoj flai iglom tri rupice po vertikali i flaa se napuni vodom. Iz kog otvora voda najslabije istie? Da bi bolje snimili eksperimente sa vodom, dobro je obojiti je nekom bojom (prehrambenom npr.). aa u kojoj se snima treba da bude od tankog, ravnomernog prozirnog stakla. Za snimanje prozirnih objekata dobro je napraviti kontrastnu pozadinu. Svetlost treba da pada sa bone strane objekta snimanja i fotoaparata ili da izvor svetlosti bude sa zadnje strane objekta. Ako postoje uslovi (dobri reflektori) moe se napraviti difuzno svetlo koje bi spreilo bilo kakvu refleksiju (ako je plafon bele boje usmeri se svetlost reflektora prema plafonu, ako pak nije za stvaranje difuznog svetla moe se iskoristiti beli karton koji se postavi tako da svetlost koja se odbija pada na objekat snimanja). Fotoaparat treba pribliiti to blie objektu snimanja i treba obavezno koristiti stativ. Za beleenje detalja na povrini vode aparat treba da je veoma malo iznad povrine vode kako bi izbegli eventualnu refleksiju svetlosti od povrine vode.

Kada uenici izvode predstave vezane za istoriju i knjievnost lepo je snimiti i obraditi te predstave, koje se u integralnoj verziji ili u delovima mogu koristiti u nastavi. Kada se snimaju predstave potrebno je da se pre poetka predstave postavi jedna ili vie kamera na stativ i obezbedi dobro osvetljenje pozornice. Mesto za postavljenje kamera treba paljivo izabrati u odnosu na

Microsoft | Digital Films In The Classroom

16

svetlo (na kameru ne sme da pada svetlost ved samo na pozornicu) i na mesto koje pokriva celu pozornicu, odgovarajude je visine i nije isuvie koso u odnosu na scenu. Tokom snimanja ne treba menjati poziciju kamere. Za pribliavanje ili udaljavanje objektu snimanja koristi se zum kojim raspolae kamera. U kljunim scenama treba vriti zumiranje na pokrete i facijalne izraze glumaca. Pomeranje kamere treba vriti sporim pokretima. Poeljno je da se pre poetka snimanja snimatelji upoznaju sa scenarijom izvoenja predstave i da na osnovu toga naprave plan snimanja. Dobro je da se odvojeno snimi zvuk, za ta se moe koristiti mokrofon sa pecaljkom.

Microsoft | Digital Films In The Classroom

17