INTERVJU

Igor Lazarevi - o nekim pitanjima pokrenutim na IV Konferenciji Farmacija i zdravstvo u regionu jugoistone Evrope, u organizaciji Ekonom:east Media Group

Razvoj i kvalitet su imperativi farmaceutske industrije

Finansiranje zdravstvenih sistema, stanje i perspektive razvoja farmaceutskog sektora, likvidnost farmaceutske industrije, jaanje konkurentnosti i izvoznih potencijala - neke su od tema o kojima se prolog meseca u Beogradu razgovaralo na IV godinjoj konferenciji Farmacija i zdravstvo u regionu jugoistone Evrope. O osnovnim porukama sa tog skupa i pitanjima i dilemama koje su na njemu dominirale, a pre svega o uvek goruem problemu cena lekova, za Informator govori moderator konferencije, Igor Lazarevi.

Kako ocenjujete dinamiku revidiranja cena lekova koji su na listi RZZO? Za politiku upravljanja cenama lekova va`na su dva aspekta: na~in formiranja cena lekova i na~in uskla|ivanja cena lekova sa promenama osnovnih parametara (deviznim kursem i paritetom cena lekova). [to se ti~e uskla|ivanja cena lekova, potrebno je jasno ustanoviti metodologiju promene cena na osnovu promene navedenih parametara. Jo{ va`nije, potrebno je jasno definisati intervale revidiranja cena lekova. Prema va`e}oj uredbi Vlade, revidiranje cena lekova se vr{i najmanje jednom godi{nje. Ovo mo`e biti celishodno tamo gde nema zna~ajnijih oscilacija deviznog kursa i gde ne postoje cenovni dispariteti. U periodu od 2002. do 2007. godine, kada je devizni kurs bio relativno povoljan, korekcije cena jednom godi{nje mogle su biti dovoljne, ali u poslednje dve godine, sa zna~ajnim oscilacijama deviznog kursa i op{teg pariteta cena, sistem korekcije cena jednom ili dva puta godi{nje nije u dovoljnoj meri efikasan. Prema nekim podacima, postoje}i sistem korekcije cena lekova, pri stalnoj depresijaciji dinara, dovodi do toga da proizvo|a~i dnevno gube oko 50.000 evra po osnovu promena deviznog kursa. I pored obaveze korigovanja cena lekova najmanje jednom godi{nje, Ministarstvo zdravlja te`i da sprovodi kvartalne korekcije cena lekova u uslovima zna~ajnijih promena osnovnih parametara. Me|utim, iako postoji namera da se korekcije cena u ovakvim uslovima vr{e kvartalno, u prethodnih nekoliko godina korekcije cena su se vr{ile dva puta godi{nje kao {to je to slu~aj

sa 2010. godinom, u kojoj je izvr{ena kumulativna korekcija cena od 13,43%. [to se ti~e ukupnih izdvajanja dr`ave za lekove, treba imati u vidu da je dr`ava u znatnoj meri ograni~ena po pitanju veli~ine bud`eta za lekove. Treba imati u vidu recesiju i ~injenicu da je bud`et koji dr`ava izdvaja za lekove oko 240-250 miliona evra, {to je oko 42-48% ukupnog farmaceutskog tr`i{ta Srbije. Jasno je da unapre|enje sistema nadoknade za lekove treba tra`iti u boljem na~inu raspodele ukupnog bud`eta, ali i u njegovom racionalnom uve}anju, u skladu sa bud`etskom i makroekonomskom politikom dr`ave. Ne treba zaboraviti ~injenicu da upravljanje sistemom finansiranja zdravstva uop{te, pa i sistema nadoknade za lekove, treba da uva`i interese tri osnovna elementa: pacijenata, dr`ave i industrije. Tako svako poskupljenje lekova direktno uti~e na kvalitet zdravstvene za{tite pacijenata i na dr`avni bud`et.

CENA PREMA KVALITETU, A NE PREMA POREKLU LEKA

Koliko je realna i odr`iva politika izjedna~avanja cena doma}ih i inostranih lekova? U farmaceutskim krugovima postoji mit po kojem bi inostrani lekovi trebali da budu skuplji od doma}ih. Moje mi{ljenje je da cena leka treba da odra`ava njegov kvalitet a ne poreklo, i da, u tom smislu, treba razlikovati cene generi~kih i inovativnih lekova, koji se u znatnoj meri farmakolo{ki i tr`i{no razlikuju. BB-Informator 187

16

INTERVJU
TRITE PREPRODAJE LEKOVA
Kako uz postoje}u nelikvidnost i stalno prolongiranje rokova pla}anja obezbediti uredno snabdevanje tr`i{ta i izbe}i nesta{ice lekova? Jedna od specifi~nosti srpske ekonomije generalno predstavlja predimenzioniranost veleprodajne mre`e. Ja sam sklon da na{e veleprodajno tr`i{te nazivam tr`i{tem preprodaje, imaju}i u vidu ~injenicu da najve}i broj lekova biva i po tri-~etiri puta preprodan, pre nego {to do|e do krajnjih korisnika. Procenjuje se da na na{em veledrogerijskom tr`i{tu ima nenapla}enih potra`ivanja u iznosu od oko 500 miliona evra (90% vrednosti farmaceutskog tr`i{ta) i da ~ak 85-90% ~ine potra`ivanja proizvo|a~a prema veledrogerijama. Pribli`no 150 miliona evra predstavlja dugovanja koje RZZO ima prema svim u~esnicima u lancu snabdevanja. Svi ovi podaci govore da su me|usobna dugovanja i potra`ivanja u farmaceutskom sektoru na zabrinjavaju}e visokom nivou. Kada se u tom lancu jednom uspostavi sistem nepla}anja obaveza, dolazi do razli~itih poreme}aja na tr`i{tu. Pre svega, veledrogerije ja~aju svoju poziciju i prenose rizik u vertikalnom lancu snabdevanja unapred (ka sektoru maloprodaje) i unazad (ka sektoru proizvodnje). S druge strane, proizvo|a~i ograni~avaju isporuke odre|enih preparata, {to nosi rizik nesta{ice lekova na tr`i{tu. Generalno gledano, nelikvidnost tr`i{ta prouzrokuje tr`i{nu destabilizaciju koju pojedini akteri koriste da bi oja~ali svoju poziciju. Jedan od na~ina je i hiperprodukcija odre|enih preparata i pojava tzv. super-rabata, koji iznose i do 50%, umesto prose~nih 20-25%, a sve u cilju brze penetracije na tr`i{te i pove}anja tr`i{nog u~e{}a. Kako bi se obezbedilo uredno snabdevanje lekova na tr`i{tu, potrebno je da dr`ava zauzme aktivnu ulogu kroz: redovno iz-

Sistem korekcija cena lekova u Srbiji je retroaktivnog, a ne anticipativnog karaktera. Svaka korekcija cena lekova ukljuuje efekte promena osnovnih parametara (devizni kurs, paritet cena) u prethodnom periodu. Ovakav sistem korekcije cena lekova ne uzima u obzir iznenadna iskakanja deviznog kursa ili pariteta cena koji mogu znaajno da opterete budue poslovanje. Na osnovu trenutne situacije sasvim opravdano bi bilo da se vrsto potuje princip kvartalnog revidiranja cena lekova, uz ubrzano cenovno intervenisanje u sluaju znaajnih odsutpanja osnovnih parametara.

Kada je re~ o generi~kim lekovima, koji ~ine oko 50-55% vrednosti tr`i{ta, najracionalnija politika je da se cene lekova formiraju na osnovu INN-a, bez obzira da li je lek doma}e ili inostrane proizvodnje. Tim pre {to u najve}em broju slu~ajeva ne postoje carine za uvoz lekova, osim carinskih evidencija od 1 do 3%, ~ime su uvoznici na tr`i{tu izjedna~eni sa doma}im proizvo|a~ima. Razlike u cenama lekova treba da budu bazirane na razlici u kvalitetu i ukoliko farmako-ekonomske studije poka`u da je odre|eni uvozni lek kvalitetniji i racionalniji za upotrebu od doma}eg, potpuno je opravdano uvrstiti ga u listu, ~ak i ako ima neznatno vi{u cenu. Podaci pokazuju da je zastupljenost generi~kih preparata na listi 58%, dok su inovativni lekovi zastupljeni sa svega 6,2%. Uvozni lekovi su zastupljeni sa ~ak 68% na pozitivnim listama. Srbija, sa izdvajanjima od oko 6,2% dru{tvenog bruto proizvoda nema dovoljno kapaciteta za finansiranje savremenih inovativnih lekova, {to zna~i da }e kao osnovni parametar za ulazak na listu ostati odnos izme|u cene i kvaliteta odgovaraju}eg INN-a.

PREGLED KOREKCIJA CENA LEKOVA I PROMENA DEVIZNOG KURSA

U prethodne tri godine Ministarstvo zdravlja je uglavnom vrilo korekcije cena lekova po osnovu promene deviznog kursa na estomesenom ili osmomesenom nivou. Sve korekcije cena su bile retroaktivnog karaktera i pratile su promene deviznog kursa u prethodnom periodu. Samo dva puta su sprovedene kvartalne korekcije cena lekova, a tokom 2007. godine nije bilo nijedne korekcije cena lekova po osnovu promene deviznog kursa.

187 BB-Informator

17

INTERVJU

mirenje obaveza prema dobavlja~ima, pravovremenim korekcijama cena lekova, pra}enjem de{avanja na tr`i{tu i vo|enjem kontinuiranih razgovora sa industrijom, po potrebi, podsticanjem industrije da obezbedi osnovnu snabdevenost merama ekonomske politike: subvencijama, poreskim olak{icama i sl., interventnim uvozom odre|enih preparata (po potrebi) i sprovo|enjem o{trije politike naplate potra`ivanja.

INOVATIVNA REENJA ZA BOLJU LIKVIDNOST

Kako popraviti likvidnost farmaceutskog tr`i{ta? U principu, likvidnost farmaceutskog tr`i{ta prevashodno zavisi od ekonomske situacije u zemlji. Tri su osnovne komponente likvidnosti ovog tr`i{ta: likvidnost RZZO-a, likvidnost krajnjih korisnika i likvidnost veleprodajnog i maloprodajnog tr`i{ta. Likvidnosti RZZO-a je potrebno razmotriti sa aspekta u~e{}a nadoknada za lekove u ukupnim rashodima (trenutno je ovi izdaci u~estvuju sa 12,5% u ukupnim rashodima RZZO-a i predstavljaju 0,8% ukupnog dru{tvenog bruto proizvoda), kao i uticati na bolji sistem punjenja bud`eta RZZO-a. [to se ti~e likvidnosti krajnjih korisnika, i u ovom slu~aju samo sa rastom `ivotnog standarda mo`e se o~ekivati i bolja plate`na sposobnost pacijenata. [to se ti~e, likvidnosti veleprodajnog i maloprodajnog tr`i{ta, likvidnost ovog tr`i{ta se mo`e zna~ajno popraviti merama dr`ave, koje su gore pomenute. Pored toga, i sami u~esnici na tr`i{tu mogu popraviti likvidnost raznim poslovnim merama i inovativnim re{enjima. Jedan od na~ina je aktivnija politika naplate dugovanja od strane proizvo|a~a i eventualno prodaja duga putem tzv. faktoringa. Tako|e, mogu}e je izvr{iti i tzv. konverziju duga u vlasni{tvo, kojom bi veliki du`nici omogu}ili svojim poveriocima da steknu u~e{}e u kapitaju u iznosu nenaplativog dela duga. Mogu}e je vr{iti i kompenzaciju, koja u odre|enim slu~ajevima mo`e da predstavlja izuzetno dobro poslovno re{enje. Treba sprovoditi i

Farmaceutsko trite Srbije je preteno generiko trite. Od ukupne koliine lekova koji se proizvode i troe u Srbiji, ak 75-80% su generiki preparati. OTC segment trenutno obuhvata oko 12-14% ukupnog trita i belei dvocifrene stope rasta. U periodu koji je pred nama moemo oekivati znaajniji prodor uvoznih OTC preparata i savremenih inovativnih lekova. Upravo ovi segmenti predstavljaju atraktivan segment za investiranje farmaceutskih kompanija u Srbiji.

razna inovativna re{enja, kao {to je formiranje svojevrsnog kreditnog biroa ili odre|enog zajedni~kog fonda za finansiranje nenaplativih potra`ivanja. Koliko je te{ko tr`i{te farmaceutski proizvoda u regionu? Ne postoje jedinstveni podaci o veli~ini farmaceutskog tr`i{ta Srbije i regiona. Za procenu se koriste razli~iti izvori informacija i metodolo{ki pristupi. Prema analizi Aventin Partners-a, na bazi zvani~nih podataka i studije Espicom Business Inteligence-a, tr`i{te centralne i isto~ne Evrope vredi oko 27-28 milijardi dolara, od ~ega oko 11 milijardi dolara (8,25 milijardi evra) otpada na jugoisto~nu Evropu. U okviru toga, veli~ina farmaceutskog tr`i{ta zemalja koje nisu ~lanice EU iznosi oko 2,2 milijarde dolara, od ~ega oko 75% pokrivaju Srbija (730 miliona dolara) i Hrvatska (910 miliona dolara). U region jugoisto~ne Evrope najve}a farmaceutska tr`i{ta su tr`i{ta Gr~ke (oko 3 milijarde dolara), Rumunije (oko 1,9 milijardi dolara), Slovenije (oko 920 miliona dolara) i Hrvatske (oko 910 miliona dolara), dok su tr`i{ta sa najve}im stopama rasta tr`i{ta Albanije, Makedonije, Srbije i Rumunije, sa stopama rasta od 10-20% godi{nje.

PROMET LEKOVA U SRBIJI U PERIODU OD 2004-2009. GODINE

Prema podacima ALIMS-a, promet lekova u Srbiji u periodu od 2005-2009. je uvean oko 2,3 puta (posmatrano u evrima), tj. oko 2,9 puta (posmatrano u dinarima). Prosena godinja stopa rasta (CAGR) prometa u posmatranom periodu je iznosila 24,1% (posmatrano u dinarima), tj. 17,9% (posmatrano u evrima). Treba imati u vidu da su podaci koje objavljuje ALIMS bazirani na koliinama prodatih lekova koje su dobijene direktno od proizvoaa i uvoznika, dok se za obraun vre zvanino odobrene cene Ministarstva zdravlja. Obzirom da se prodaja lekova po pravilu vri sa rabatom (proseno 15-25%), moe se rei da su ovi podaci u najmanjoj meri za 20-25% precenjeni.

18

BB-Informator 187

INTERVJU

INOVIRANJE I RAZVOJ ALKALOID I BOSNALIJEK KAO PRIMER

Gde vidite prostor za ja~anje izvoznih potencijala doma}e farmaceutske industrije? Nakon 2000. godine Srbija je sprovela trgovinsku liberalizaciju, koja je uticala na zna~ajan rast uvoza svih roba, a naro~ito na uvoz lekova. U periodu od 2000-2009. godine farmaceutsko tr`i{te Srbije se uve}alo {est puta, {to je pra}eno i referentnim uve}anjem uvoza. Na{e farmaceutsko tr`i{te u celini bele`i negativan spoljnotrgovinski bilans: izvoz ~ini oko 20% ukupnog prometa lekova, a uvoz prema odre|enim pokazateljima i do 40%. Ipak, podaci o u~e{}u uvoznih sirovina u proizvodnji doma}ih lekova i o izvozu lekova, ukazuju na blagi porast izvoza, sa tendencijom daljeg porasta u budu}em periodu. Treba imati u vidu ~injenicu da skoro sve zemlje regiona imaju jake doma}e proizvo|a~e lekova i da su sposobne da obezbede snabdevenost doma}eg tr`i{ta lekovima. Poslovanje ve}ine tih kompanija je u dobroj meri bazirano na izvozu. Takva me|unarodna konkurencija pozitivno deluje na ja~anje izvoznih potencijala doma}e industrije. Primeri uspe{nih izvozno orijentisanih kompanija koje dolaze sa malih tr`i{ta su Alkaloid, koji preko 60% prodaje ostvaruje u izvozu i Bosnalijek, koja je za samo {est godina uve}ala izvoz sa 9% prometa u 2002. godini na preko 34% prometa u 2009. godini. Najve}i potencijali izvoznih tr`i{ta le`e u izvozu na tr`i{ta regiona: BiH, Crne Gore, Makedonije i Bugarske, zemlje sa kojima imamo potpisane ugovore o slobodnoj trgovini (Rusija i druge) kao i tr`i{ta Bliskog Istoka. Kroz razne forme ugovorne proizvodnje i poslove oplemenjivanja treba potencirati izvoz i na zapadna tr`i{ta. Potrebno je aktivnije u~e{}e dr`ave i stimuli-

sanje izvoza kroz: povoljno kreditiranje izvoza, izvozne subvencije, marketin{ki nastup na potencijalnim tr`i{tima, poreske olak{ice... Kakve promene mo`emo o~ekivati u 2011. godini? Sude}i prema procenama, 2011. godina }e biti godina ekonomskog oporavka. O~ekuje se da }e izdvajanja za zdravstvo u 2010. godini nominalno biti ve}a za 4,9% nego u 2009. godini, dok }e izdvajanja za lekove na recept biti ve}a za 5,6%. Ekonomski oporavak }e tako|e uticati i na pobolj{anje op{te likvidnosti sektora, {to }e uticati na pobolj{anje u sistemu naplate potra`ivanja i bolju snabdevenost tr`i{ta. Tokom 2011. godine farmaceutsko tr`i{te Srbije nastavi}e proces konsolidacije. S jedne strane, mo`e se o~ekivati delimi~na konsolidacija na veleprodajnom tr`i{tu, dok se, s druge strane, mo`e o~ekivati otvaranje procesa privatizacije kompanija sa dr`avnim u~e{}em. Pre svega, mislim na potencijalne pregovore oko privatizacije Galenike, kao i otvaranje procesa privatizacije apotekarskih ustanova. Konsolidaciji tr`i{ta }e doprineti daljem razvoju regulatornih mera, primeni GMP i GDP standarda u ve}oj meri od strane proizvo|a~a i distributera lekova. U pogledu razvoja zdravstvenog sistema, 2011. godinu }e pratiti razvoj u dve klju~ne oblasti. O~ekivana su zna~ajna infrastrukturna ulaganja u zdravstvo, opremanje klini~kih centara, i aktivnosti u smeru razvoja sistema zdravstvene za{tite i njegovog finansiranja. U 2011. godini o~ekuje se nastavak procesa harmonizacije propisa sa sa evropskim i svetskim standardima, {to }e podi}i nivo i kvalitet regulacije farmaceutskog tr`i{ta. Igor Lazarevi, osniva Aventin Partners-a (igor.lazarevic@aventinpartners.com) BB-Informator 187

20