www.mojaradionica.

com

DRVO
Pod drvetom se smatra viegodinja drvenasta biljka ija je visina iznad zemlje najmanje 5 m. Drvo se grana i stvara kronju tek na odreenoj visini debla. To je i najvanija razlika u odnosu na grm kod koga vie stabljika izbija iz samog korena i na taj nain formira kronju iznad same povrine zemlje. Deblo je centralni nosa stabla. Kod nekih vrsta drveta ono prolazi kroz kronju do samog vrha stabla, a kod nekih se gubi ve na poetku kronje. Sam oblik kronje zavisi od mnogih faktora: vrste drveta, da li je ono raslo u retkoj ili gustoj umi i slino. Visina stabla zavisi od vrste drveta i uslova u kojima je ono raslo. Najvia drvea su australijski eukaliptusi (156m), kalifornijski mamutovac (110m). Kod nas jele i smreke rastu do visine od 60 m, a bukva i hrast do 50 m. Starost drveta mogue je, priblino, proceniti po visini drveta. Vrsta drveta Hrast Bukva Jela Bor 40 7 - 18 5 - 17 3 - 13 6 - 18 Starost drveta u godinama 60 80 100 11 - 24 15 - 28 17 - 31 9 - 24 12 - 30 15 - 35 8 - 25 13 - 28 15 - 32 8 - 22 10 - 26 11 - 29 120 20 - 33 17 - 38 13 - 34 21 - 31

Po debljini kao rekorderi se istiu Baobab koji ima opseg 35 45 m, taksodij (33 m) i mamutovac (21 m). Opseg jele, hrasta i kestena kree se od 12 do 17 m. Po debljini, takoe, moe da se odredi, sa odreenom tanou, starost drveta. Potrebno je izmeriti obim debla na visini od 1.3 m od zemlje, pronai u tabeli odgovarajui obim i oitati priblinu starost drveta. Vrsta drveta Hrast Bukva Jela Bor Starost drveta u godinama 60 80 100 13 - 25 20 - 23 27 - 40 11 - 23 14 - 29 18 - 36 7 - 24 13 - 34 18 - 41 11 - 23 15 - 33 18 - 43

40 6 - 16 4 - 14 2 - 12 8 - 16

120 32 - 47 21 - 43 23 - 46 25 - 49

Drvee dosee najveu starost od svih ivih bia. Zmajevac dosee starost od 6000 godina, meksiki cedar i mamutovac preko 4000, tisa do 4000, pitomi kesten 2000 3000, bukva 600 1000 godina. Drvo se sastoji od tri vrste elija. Prva grupa elija provodi drvene sokove. Druga grupa slui za izmenu materija i spremanje rezervne hrane. Ove dve grupe imaju fizioloku funkciju. Trea grupa su sklerenhimna ili librivormna vlakna koja u drvetu imaju mehaniku funkciju, odnosno, drvetu daju potrebnu vrstou. Elementi koji ine sastav drveta su: Ugljenik 50 % Kiseonik 43.45 % Vodonik 6 % Azot 0.2 % Pepeo 0.3 % 1

www.mojaradionica.com

U krajevima umerenog pojasa rast drveta ogranien je uglavnom na letnje mesece. Godinjim prirastom nastaju godovi. U tropskim krajevima rast je manje ili vie kontinualan, ali zbog fluktuacije u aktivnosti rasta nastaju koncentrine zone koje se zovu zone prirasta. God nije homogene grae. Deo goda koji je nastao u prolee je svetle boje. Deo goda koji je nastao u leto i jesen redovno je taman. U toku rasta pojedini delovi prestaju da budu fizioloki aktivni i imaju samo mehaniki zadatak. Osobine: Boja je, pored teksture, jedna od najznaajnijih estetskih osobina drveta. Boje drveta razlikuju se po vrsti i intenzitetu. Kod domaih vrsta drveta razlike nisu znaajne i ne postoje izrazite boje. Kod njih se boja kree od belkastog do tamnosmeeg tona. Ton boje je ujednaen a vee razlike u boji su uoljive jedino izmeu belog i tamnog dela drveta. Drvea koja rastu u tropskim predelima imaju ivi ton boje i arolikiju skalu boja Tako su ebonovina i wenge crne boje, tikovina zlatnosmee, mahagonij i padauk vie ili manje crveni, zapadnoindijski palisad modroljubiastog odsjaja i dr Starenjem drvo postaje tamnije. Kod mnogih vrsta drva sredina postaje tamna, pa se on naziva crni deo. Mesto rasta takoe utie na boju nekog drveta. Ipak neke promene boja se smatraju nedostatcima. Mnoge se pojavljuju u toku samog rasta. Najbolji primer toga je pojava crvenog srca kod bukve. Taj nedostatak je prepoznatljiv po neravnomernoj obojenosti u sredinjem delu debla. Uzrok ove pojave je prodor kiseonika kroz odlomljenu granu u sredite debla. On tada oksidira i pojavljuje se crveno obojenje. Obzirom na presek drveta tekstura drveta moe biti:

Frontalna

Radijalna

Tangencijalna

Spiralna

Frontalna tekstura vide se godovi kao nanizani krugovi i ima veliki znaaj pri raspoznavanju vrste drveta. Radijalna tekstura je znaajna za furnir i daske koje se seku u smeru traka. Godovi se niu kao paralelne linije. Tangencijalna tekstura je karakteristina za daske koje se reu iz bonih delova trupca. Spiralna tekstura se moe videti na obodu trupca kada mu se ukloni kora. S obzirom na grau, tekstura moe biti pravilna ili nepravilna. Drvo koje normalno raste ima pravilnu grau. Nepravilna tekstura je posledica raznih nepravilnosti u rastu drveta. Zbog svoje posebnosti ovakva drveta su veoma cenjena. Po sjaju drvo moe biti bez prirodnog sjaja (kruka, topola, crni grab), sa slabim sjajem (jela, grab), jaeg sjaja (platan, bukva, hrast, javor, jasen). ivi sjaj imaju neke egzotine vrste drvea. Miris drveta zavisi od njegovog hemijskog sastava i stepena njegovog zdravlja. Zapreminska masa drveta varira od vrste do vrste drveta. Najlake drvo je balsa (Ochroma spp.) sa zapreminskom masom 0.13 g/cm3, a najtee je gvajakovina (Guaiacum officinale L.) sa zapreminskom masom 1.28 g/cm3. 2

www.mojaradionica.com

Drvo je slab provodnik toplote i elektriciteta. A zbog svojih osobina u vezi sa prostiranjem zvuka, odlian je materijal za akustinu izolaciju. Mehanike osobina drveta koje dolaze do izraaja u graevinarstvu su elastinost, vrstoa i tvrdoa. Mehanike osobine se uoavaju pri spoljanjem delovanju mehanikih sila. Na ove osobine utiu smer delovanja sile prema smeru vlakana, stepen vlage drveta i njegova zapreminska masa. Tvrdoa predstavlja otpor drveta na utiskivanje drugog, jo tvreg tela u njegovu masu. Taj otpor se moe osetiti pri ukucavanju eksera, zavrtanja rafa i dr. Tvrdoa drveta zavisi od vrste drveta, gustoe, vlanosti i slino. tvrde vrste drveta otpornije su na povrinsko habanje pa se kao po pravilu koriste kao podne obloge, kao stepenita, pragove, posebne graevinske konstrukcije i sl. Meke vrste drveta imaju prednost kod krovnih konstrukcija, u rezbarenju, modelarstvu, za izradu ambalae i dr. Rascepljivanje je razdvajanje drveta u uzdunom smeru. Rascepljivanjem se dobijaju cepanice, potrebni oblici za neke posude, krovopokrivaki materijali, vinogradarski kolci, drvo za ogrev. Meutim, rascepljivost je nekada loa osobina drveta koja uzrokuje potekoe u sluaju zakucavanja eksera, zavrtanja rafa, struganja i rezbarenja. Elastinost je osobina drveta da pod uticanjem vanjskih sila izmeni svoje dimenzije ili oblik a potom se vrati u prvobitno stanje im one prestanu delovati. Vrlo elastino drvo: Orah, jasen, breza, tik, ebonovina, mahagonij Srednje elastino drvo: Bukva, hrast, smreka, dibetou Slabo elastino drvo: bor, topola, palisander Elastinost drveta dolazi do izraaja kod izrade eleznikih pragova, raznih sportskih pomagala, ambalae, izrade amaca i sl. Plastinost je kad optereenja premae granicu elastinosti ali pri emu ipak ne dolazi do loma. Deformacija je trajna i drvo zadrava novi oblik i kada sile prestanu da deluju na njega. Ova osobina je korisna u proizvodnji zakrivljenog nametaja, muzikih instrumenata, sportskih pomagala u pletarstvu i kolarstvu. Najplastinije vrste drveta su bukovina i jasenovina a neto manje javorovina. U praksi se esto sree termin ilavost. Pod ilavim materijalom se podrazumeva onaj materijal koga moemo trajno deformisati ali se on velikom silom opire toj deformaciji. Trajnost je osobina drveta da krae ili due vreme odoleva faktorima koji menjaju njegove prirodne osobine. Dugovenost drveta zavisi od njegovog hemijskog sastava, sadraja smole, teini drveta, vremenu see (trajnije je drvo koje se see u zimsko doba jer je tada udeo vlage u drvetu manji a razvoj gljivica i insekata onemoguavaju niske temperature), postupku nakon see, uticaju okoline i dr. Vrste koje imaju obojen crni deo trajnije su od dugih, budui da su smola i druge komponente u njemu otrovne, pa spreavaju razvijanje gljivica i insekata. Prema trajnosti drvo se deli na skupine: Vrlo trajno drvo sredinji deo hrasta, aria, domaeg kestena, tikovina, mahagonij, wenge Trajno drvo borovina, smrekovina, jelovina, jasenovina, padauk Malo trajno drvo javorovina, bukovina, grabovina, brezovina, drvo johe, lopovina, topolovina, vrbovina, drvo trenje, divlji kesten. Njegovu postojanost najvie naruavaju mikroorganizmi, insekti, mehanike povrede i vlaga. Najveu trajnost pokazuje drvo upotrebljeno u suvoj prostoriji niste temperature bez prisustva vazduha. Veliku trajnost pokazuje i drvo koje je stalno potopljeno u vodu. Najmanji stepen trajnosti pokazuje drvo upotrebljeno u povrinskom sloju zemlje. Trajnost drveta se poveava konzerviranjem. Greke drveta Za pravilno procenjivanje kvaliteta drveta, izmeu ostalog, neophodno je poznavati njegove greke. Greke drveta mogu se razvrstati na: 3

www.mojaradionica.com

Greke grae drveta Greke koje potiu od uzroka fizike prirode (vetar, hladnoa, vruina, ovek) Greke boje i konzistencije drveta Greke koje potiu od insekata

Za tehniku upotrebljivost i vrednost drveta najvanije su sledee greke:

Nepravilnost preseka smatra se ako presek debla nije krug ve je elipsa, kvadratan oblik ili potpuno nepravilan

Dvostruko ili viestruko srce. Na poprenom preseku vide se dva ili vie srca. Nastaje zbog sraivanja dva debla u toku njihovog razvoja

Nepravilnost toka vlakana. Vlakna teku uzdunom osom debla, ali njihova uzduna osa nije pravac nego talasasta linija (javor rebra)

Okruljivost je razdvajanje drveta u smeru godova. Ovoj greci su sklona debla jela, bresta, pitomog kestena, cera bukve i smreke.

Paljivost je raspucavanje donjeg dela debla u radijanom smeru. Raspukline su najire u srcu, a sve ue prema periferiji debla. Paljivost se javlja kod starih debla hrasta, jele i aria.

Lana sr kao posledicu ima rastavljanje drveta izazvanog gljivicama jo za vreme rasta drveta. esta je pojava kod bukve, javora, jasena i graba.

www.mojaradionica.com

Kvrge su ostatci grana ili pupova

Trule je posledica razornog delovanje nekih vrsta gljivica

Raspukline drveta nastaju od zime (deblo prsne u donjem delu u radijalnom smeru) i od suenja (nastaju naglim suenjem drveta)

Vitlanje je posledica nepravilnog utezanja i bubrenja drveta

Usukanost. Greka kod koje vlakna teku spiralno oko uzdune osovine, a ne uporedo sa njom. Obino ova deformacija nastaje u blizini kvrga

Smolne vreice su meuelijski prostori ispunjeni smolom

www.mojaradionica.com

Srne mrlje su na poprenom preseku male crveno smee mrlje, a na uzdunom isti takvi trakovi. Nastaju delovanjem Agromyza

Piravost je posledica razornog delovanja gljivica na oborenom stablu. Drvo je na poetku u tagovima prlavosmee boje. Proces traje 4 5 meseci posle ega je drvo neupotrebljivo. Bukovo drvo je naroito podlono ovom delovanju gljivica

Modrenje borovine, smrekovine, jelovine ali i nekih drugih vrsta kao to su ari, javor, hrast i lipa. Nastaje kao posledica delovanja gljivica Ophiostama spp. Drvo postaje prljavomodro. Ovo ne smanjuje tehnike osobine drveta ve je samo estetska greka

Greke od insekata su buotine (hodnici) koje bue insekti i njihove larve u drvetu pa tako umanjuju tehniku upotrebljivost drveta. Crvotoinu uzrokuju insekti koji ive u drvetu (ksilofagni insekti). Za njih je drvo hrana i prebivalite. Jedinke polau jajaca iz kojih se legu liinke. One prodiru u drvo i u njemu kopaju rovove. Tako uzrokuju mehanika oteenja koja smanjuju vrstou i tvrdou. Veliku hranjivu vrednosti ima beli deo i deo ispod kore pa veina insekata ivi u tim delovima. Sredina je tvra i manje bogata hranjivim materijama, a sadri i tanin, smolu, kinone, alkaloide i dr. Sve ove materije deluju na insekte kao otrov. Napadaju ivo, oboreno, neobraeno i obraeno drvo

www.mojaradionica.com

Upotreba drveta Podruje upotrebe drveta je jako iroko. Sa razvojem tehnike raste i broj naina primene drveta. Primera radi, pre prvog svetskog rata drvo se koristilo na neto vie od 2000 naina da bi broj naina korienja drveta neposredno pred drugi svetski rat porastao na 5000. Prema upotrebi razlikuje se: Tehniko drvo (Oblo, tesano, cepano, rezano) Hemijsko (slui za dobijanje celuloze, tanina, smole i drvenog uglja) Ogrevno drvo su komadi koji nisu upotrebljivi ni kao tehniko drvo ni kao hemijsko. Obradom drveta dobijaju se razni poluproizvodi kao to su furniri, daske, lamelirano drvo (dobija se lepljenjem furnira), ploe iverice (izraene od iverja), ploe od drvenih vlakana (slue u graevinarstvu za oblaganje i izolaciju) Natapanjem drveta vetakim smolama i metalima dobija se materijal vee teine, koji se moe lako obraivati.

Abies Alba Obina jela Drvo uto-bele do crvenkaste boje koje naknadno
potamni. Veoma mekano i elastino drvo. Zbog mnogobrojnih vorova srednje je obradivo. Koristi se za izradu nametaja i kao graevinsko drvo.

Kanadski javor - Acer saccharum Marsh eerni Javor raste na severu Severne Amerike, naroito na zapadu Kanade i u severozapadnim krajevima SAD. Drvo je beloukaste boje, a na vazduhu moe da pouti. Tekstura je nekada talasasta. Drvo je tvrdo, srednje elastino i teko se cepa. Slabo otporno na gljivice i insekte. Drvo je fino, ima svilenkast odsjaj i dosta se stee pri suenju. Zbog izrazito svetle boje i odlinih mehanikih osobina, javorovina se koristi u proizvodnji furnira i manetaja visokog kvaliteta. Drvo je idelalno za izradu tesarskih i rezbarskih proizvoda, muzikih instrumenata i sl. Parketi od javorovog drveta su veoma dekorativni. Afriki padauk - Pterocarpus soyauxii - Uspeva u srednjem i tropskom
pojasu zapadne afrike.Beli deo je belkaste ili ukaste boje. Tamniji deo ima karakteristinu crvenu boju, ona sa vremenom postaje tamnosmeecrvena sa svetlim crvenim prugama. Drvo je tvrdo, vrsto i vrlo elastino te otporno na habanje. Beli deo je slabije, dok je tamniji vrlo trajan. Koristi se u proizvodnji furnira, kvalitetnig nametaja, za umetnike proizvode. esto se koristi pri izradi podnih obloga u javnim prostorijama gde je prohodnost velika. Odlikuje ga velika stabilnosti i zato je pogodan za polaganje na podno grejanje.

www.mojaradionica.com

Afrormosia Elata Raste u ekvatorijalnom pojasu zapadne Afrike izmeu

Obale Belokosti i Zaira. Zbog visokog postotka tanina drvo pomodri ukoliko doe u dodir sa gvoem. Beli deo je svetliji od tamnog koji je zlatnoukaste boje , a na svetlosti tamni usled oksidacije. Drvo se malo stee. Drvo je tvrdo i elastino. Beli deo je srednje, a crni izrazito postojan i trajan. Koristi se kao graevinsko drvo, za izradu nametaja, stepenita, podne i zidne obloge, orue za poljoprivrednu delatnost, za dekoraciju enterijera, u brodogradnji. Iz odabranih tabla se izrauje furnir koji se koristi kao dekorativna obloga.

Doussie - Afzelia Africana Raste u kinim umama i savanama tropskog i

ekvatorijalnog pojasa. Beli deo bledo ukaset boje, a tamni sveto smee, dok pri suenju dobija intenzivno seme crvenu boju. Drvo je grubo. Sakuplja se umereno. Drvo je tvrdo, vrsto i vrlo elastino, te otporno pri upotrebi. Teko se cepi. Beli deo je manje trajan u odnosu na crni koji je vrlo otporan. Drvo je vrlo cenjeno kod stolara, kako za unutranju tako i za spoljanju primenu. Koristi se kao graevinsko drvo. Koristi se i za laboratorijski nametaj kao i tamo gde su pristutne hemikalije.

Afrika Ebonovina Diospyrus Raste u centralnoj i junoj Africi. Ima veoma finu teksturu sa nepravilnim vlaknima. Sredinji deo totalno crn, a beli deo ukast. Izuzetno jako, vrsto i tvrdo drvo sa velikom otpornou na udarce, habanje, truljenje i insekte. Koristi se za izradu klavira i drugih muzikih instrumenata, za obradu na strugu, rezbarenje, drke za noeve...

Bubinga Guibourtia Deneusie Slaba elastinost, pored toga ima dosta depova sa smolom. Srednje je trajnosti, osetljivo drvo na udarce. Crni deo je izdrljiv samo ako je podvrgnut konzervaciji, beli deo je vodopropusan. Slui za oblaganje zidova kancelarija, za furnir i parket. Takoe se koristi i za izradu drki noeva.

Muirapiranga Brosimum Rubesoens Veoma elastino drvo, odlikuje

se velikom gustinom i otporan je na udarce ali se i lako cepa. Slabo se oblikuje na pari. Dugotrajno drvo i veoma otporno uz primenu zatitnih sredstava. Koristi se za furnir, dekorativne umetke, ukraavanje, fine kutije, obrada na sturgu.

Kesten - Castanea Sativa Uspeva u junoj Evropi i severozapadnoj Africi,

a srodne vrste i u Severnoj Americi i na Dalekom istoku. Drvo je grubo a struktura mu nije homogena. Drvo sadri mnogo materijala od koga se dobija tanin. Ima obojen tamni deo, obino sivkastocrvenkaste do smee boje, koja na vazduhu brzo postaje tamnija, dok je beli deo uzak i ukasto bele boje. Tamni deo je vrlo trajan i otporan na gljivice i insekte. Drvo je srednje tvrdoe i slabe elastinosti. Koristi se za izradu rezanog furnira, nametaja, za obloge, stepenita, parket, muzike instrumente i sl. Iz kore dobija se tanin.

www.mojaradionica.com

Iroko - Chloraphora Excelsa Raste u vlanim umama tropske Afrike, od Siera Leonea na zapadu do Tanzanije na istoku. Na zapadu Afrike od Senegala do Gane. Beli deo drveta je sivo ukast i jasno odudara od tamnog dela, koji je kod starijeg drva ukasto tamno sme sa svetlijim prugama. Sa vremenom ova boja e potamniti usled oksidacije. Drvo je tvrdo, vrsto i elastino. Tamni deo je vrlo trajan a beli ne. Drvo se malo stee i poput tika je vrlo stabilno. Teko se obrauje zbog kalcijevog karbonata. Drvo se koristi kao masivno i graevinsko drvo te u brodogradnji (zamena za tikovinu). Naroito je cenjeno u stolariji kod izrade nametaja, unutranje opreme, podnih obloga, stepenita, rezbarskih predmeta. Morado machaerium schlerotylon raste u centralnoj i junoj Americi. Purpurno mrke je boje sa upadljivim braon ili crnim linijama.

Sapelli Entandrophragma cylindricum Rairen u tropskim umama zapadne, srednje i istone Afrike. Beli deo je uzak, bele ili svetloute boje. Crni deo ima nakon see crvankastu boju koja nakon nekog vremena potamni i postaje crvenkastosmea. Drvo je sjajno i fino. Osrednje se stee pri suenju. Srednje je tvrdo i vrsto, elastino je i otporno na habanje. Beli deo je slabo postojan a crni bolje. Sapelli podsea na mahagonij i zbog toga se koristi za izradu furnira i prestinog nametaja, za unutranju opremu kancelarija i drugih vanih objekata, za izradu graevinske stolarije. Koristi se u brodogradnji i automobilskoj industriji, za klavire i druge muzike instrumente, parkete i skupocene podne obloge. Bukva Fagus Sylvatica Od ute do smee boje. Uspeva u centralnoj i
junoj Evropi. Tvrdo drvo koje se lako obrauje. Pri suenju jako se skuplja. Usled delovanja pare lako se preoblikuje i dobija crveno smeu boju. Veoma osetljiva na vlagu i koristi se samo za unutranje radove. Koristi se za proizvodnju parketa i delova nametaja.

Bucote Cordia Alliodora Srednje jako drvo sa dobim mogunostima

oblikovanja na pari. Srednja trajnosti, otporan je samo uz konzervatorski tretman. Beli deo je vodopropustan. Koristi se za izradu furnira, dekorativnih kutija, brodskih paluba...

Zingana Microberilinia Brazzavillensis Prvenstveno se koristi u

dekorativne svrhe gde snaga i mehanike karakteristike nisu bitne. Nije trajno drvo i veoma je osetljivo na insekte. Koristi se za izradu dekorativnih i skupih stvari, za rezbariju i ukrasne panele.

www.mojaradionica.com

Mutenye - Guibourtia Arnoldiana Raireno je u tropsko ekvatorijanom

pojasu zapadne Afrike, od Obale Slonovae do Angole. Najee u podruju reke Kongo. Beli deo je ukasto sivkast i jasno se razlikuje od crnog koji moe biti raznih boja, od ukaste do crvenkaste, sivkaste i maslinasto zelene. Drvo je fino, svilenkastog sjaja, srednje tvrdoe. Beli deo je slabo, a crni dobro otporan na napade gljivica i insekata. Po spoljanjem izgledu podsea na orahovinu pa se koriste njegove dekorativne osobine u obliku masivnog drveta ili furnira. Koristi se za izradu nametaja, podne obloge, unutranje stepenice, rezbarske proizvode, izradu bilijarskih tapova i sl.

Jatoba - Hymenaea Corubaril Rairen je u tropskom pojasu Srednje i June Amerike kao i na Zapadnoindijskim ostrvima. Beli deo je irok, svetlocrvenkaste boje i jasno se razlikuje od crnoga koji je obino narandasto crven ili tamnocrvenosmekast. Drvo je sjajno i fino do grubo pod opipom. Drvo je vrlo tvrdo i vrsto, izrazito elastino i otporno na habanje. Vrlo teko se cepa. Beli deo je slabo, a crni vrlo otporan na napade gljivica i insekata. Pri suenju se osrednje stee. Radi lepe boje i odlinih mehanikih svojstava drvo se koristi u proizvodnji furnira, nametaja visokog kvaliteta, za unutranje opremanje, prozore, vrata, obloge, parket i sl. Merbau - Intsia Palembanica ume ekvatorijalnog pojasa s mnogo
padavina, koje se rasprostiru od jugozapadne Azije do Filipina i drugih ostrva Tihog okeana. Svetli deo je belkast ili bledo ukast i po boji se jasno razlikuje od crnog dela, koji pri suenju dobija smekasto crvenkasti ton. U crnom delu su vidljive pruge ukaste boje. Ima dobre mehanike osobine i trajnost. Svetli deo nije otporan na insekte. Ovo drvo je cenjeno u stolarstvu za unutranju i spoljanju upotrebu, za podne obloge kako unutranje tako i spoljanje. Radi dobre postojanosti na otvorenom koristi se i kao graevinsko drvo.

Orah Juglas Regia Spada u skupoceno drvo. Nemaka i francuska orahovina je sivkasto-smea, prekomorske zemlje daju ljubiastu nijansu orahovini dok su ostali crveno-smee varijante. To je tvrdo i vrsto drvo sa lepom teksturom. Iako posle suenja se ne menja, ne odgovara mu vlaga. Koristi se za izradu nametaja, furnira i za duborez.

Ari evropski Larix Decidua Raste u Alpama, na Karpatima i u niim delovima june Poljske. Beli deo drveta je uzak i ukast, a jezgra crvenosmea. Bogat je smolom. Smolasti kanali su sitni, ali brojni. Drvo je srednje tvrdoe, vrlo elastino i dobro se cepa. Stee se srednjom jainom. Ari je odlino graevinsko drvo, naroito prikladno za vodene konstrukcije i mostove (zbog smole je vodonepropusno). Koristi se za stambeni i masivan nametaj, furnir i obloge. Zbog svoje lepe boje, dobre obradivosti i odgovarajue tvrdoe, ovo drvo je idealno za izradu stepenita, podova i parketa. Wenge - Millettia Laurentii Raste u ekvatorijalnom delu zapadne Afrike. Tekstura je gruba. Beli deo je uzak, sivobele boje. Crni deo je tamnosme sa naizmeninim cinim i beliastim prugama koje drvetu daju dekorativni izgled. Sa vremenom drvo tamni. Beli deo je srednje, a crni veoma izdrljiv i trajan. Zbog prirodne otpornosti na habanje ovo drvo je odlino za podne obloge u javnim prostorijama gde je prohodnost velika. Koristi se u industriji nametaja a zbog svoje interesantne teksture esto se koristi za izradu stubova, furnira i slui kao dekorativni element u hotelima i konferenciskim salama.

10

www.mojaradionica.com

Popple Liriodendron Tulipifera Drvo je srednje gustoe, slabo

elastino i slabo otporno na udarce. Slabe jaine i srednje otporno na lomljenje. Takoe ima srednje dobre osobine savijanja na pari. Nije trajno drvo, beli deo je otporan samo uz zatitu. Koristi se za pravljenje figura, rezbarenje, opremanje enterijera kod brodova, igrake, vrata.

Honduras Mahagony Swietenia Macrophylla Drvo ima slabu elastinost i srednju otpornost na lomljenje. Veoma male gustine i loe podnosti udare. Krarakteristike koje pokazuju oblikovanje drveta na pari su osrednje. Crni deo je trajan i otporan na truljenje i insekte. Koristi se za izradu vrhunskih furnira, ureenja poslovnih prostora, enterijera u brodovima, klavira, figura, a pogodan je i za rezbarske radove i obradu na strugu.

Maslina evropska Olea Europea Jako traeno i prilino skupo drvo.

Zbog izraene teksture koristi se za proizvodnju malih ukrasnih predmeta.

Smreka Picea abies Vrlo raireno drvo. Uspeva u severnoj Evropi i brdovitim predelima june i srednje Evrope. Sredite drveta nije obojeno, a samo drvo je ukastobele boje i svilenkastog sjaja. Drvo je meko, lako se cepa i elastino je. Na otvorenom je slabe trajnosti, teko se impregnira, nezatieno je i nije otporeno na gljivice i insekte. Koristi se kao konstruktivno i graevinsko drvo, za nametaj, furnir, plafonske i zidne obloge, drvene ploe, stepenice, brodski pod, za proizvodnju celuloze i papira, ibice i sl. Posebna je rezonantna smerekovina i ona se koristi za izradu muzikih instrumenata.

Divlja trenja - Prunus Avium Tvrdo i vrsto drvo. Uspeva u Evropi i

Zapadnoj Aziji. Nije trajno drvo. Koristi se za izradu nametaja, furnira i rezbarskih radova.

Louro Faia Roopola Brasillensis Srednje jako drvo sa malom gustinom ali izuzetno dobrim elastinim karakteristikama. Koristi se za izradu furnira, lakih konstrukcija, panela, ornamentni umetci...

11

www.mojaradionica.com

Tananeo Peltogyne Raste u tropskim predelima centralne i june Amerike.

Ima finu teksturu. Beli deo je krem bele boje dok tamni deo ima purpurnu boju koja potamni kada se izloi svetlosti. Izuzetno jako, tvrdo i vrsto drvo. Jako otporno i stabilno. Elastinost mu se moe okarakterisati kao osrednja. Koristi se u rezbariji, laboratorijama (krajnje je otporno na uticaj kiselina) za izradu furnira, podova, ulaznih vrata, kao i za gradnju brodova.

Lapacho - Tabebuia ipe Raste u srednjem pojasu June Amerike, naroito u Brazilu, Argentini i Paragvaju. Beli deo je ukast, a crni varira od tonova maslinasto zelene do maslinasto smee boje sa uestalim crnim ili tamnosmeim pegama. Drvo je fino, ravnomerne strukture i srednje se stee pri suenju. Vrlo je vrsto i tvrdo, elastino i otporno na habanje. Crni deo je vrlo trajan i otporan na gljivice i insekte. Koristi se kao graevinsko drvo, za proizvodnju furnira, nametaja visokog kvaliteta, tesane proizvode, podne obloge u javnim prostoirjama kojima prolazi mnogo ljudi. ukasti kristali menjaju boju u alkalinm tenostima pa se koriste kao indikatori u medicini. Tikovo drvo - Tectona Grandis Spontano raste u umama u niim ili brdovitim predelim ajune Azije, od Indije do Vijetnama. Kao plantano drvo raste na Javi, u ekvatorijanom delu Afrike i Srednje Amerike. Tekstura je gruba, na radijalnom preseku ima lep sjaj. Bela jezgra je svetlosmee boje, a tamni deo zlatnosme sa zelenkastim, ponekad i crnim prugama. Na vazduhu tamni. Povrina je na dodir masna, a ima specifian miris stare koe. Drvo je srednje tvrdo, vrlo elastino i loe se cepa. Pri suenju malo se stee.Beli deo nije toliko trajan ali crni jeste.Koristi se za izradu skupocenog nametaja, prikladno za spoljanju upotrebu, u brodogradnji nezamenjivo. Brest - Ulmus carpinifolia Uspeva u srednjoj i junoj Evropi, severnoj Afirci i zapadnoj Aziji. Brestovina je porozna vrsta drveta obojenog sredita. Beli deo je irok i ukast, a tamni okoladno sme. Drvo je srednje tvrdo i srednje vrsto, jako se stee pri suenju, elastino i ilavo i jako se teko cepa. Beli deo nije trajan, a tamni jeste. Nije otporan na vremenske uslove. Koristi se u graevinarstvu za izradu vodenih konstrukcija, za nametaj, za izradu plemenitog furnira, za obloge, parket, sportski pribor i svuda gde se zahteva elastinost i ilavost.

Lipa - Tilia sp Nije prvoklasno drvo. Crvenkasto bele boje. Meko, vrsto i elastino drvo. Svee drvo pri suenju se izuzetno skuplja, ipak jednom osueno nema promena. Odlino se obrauje ali nije pogodna za spoljanje radove. Koristi se za delove nametaja i jeftinije rezbarske radove.

Hrast Quercus ilex Uspeva u Evropi, severnoj Africi i zapadnoj Aziji. Ovo je
teko i tvrdo drvo zbog ega je i obrada oteana. Dugotrajno je drvo (u zatvorenom prostoru moe da opstane i 800 godina). Nije pogodno koristiti eline i gvozdene eksere obzirom da ima mnogo tanina zbog ega se pojavljuju crne mrlje koje nije mogue odstraniti. Manje vredni komadi slue za potrebe graevine, pragove... Bolje vrste se koriste za unutranje radove, za izradu furnira i nametaja. Na vlazi se malo skuplja i krivi. Ako se koristi pod vodom pocrni i otvrdne kao kamen. Zbog toga ima veliku primenu u hidrogradnji.

12

www.mojaradionica.com

Bor obini Pinus Sylvestris Beli deo je crvenkaso bele boje, a tamni
crvenkasto ut. Na vazduhu brozo potamni. Rairen je po celoj srednjoj i severnoj Evropi kao i severnoj Aziji. Ovo drvo je lako, meko, srednje tvrdo, nije elastino, lako se cepi i obrauje Beli deo je manje otporan a crni je vrlo trajan (u zatvorenom prostoru 1000 godina). Vrlo je osetljivo na drvne tetoine i mora se impregnirati pre zavrne obrade. To je graevinsko i stolarsko drvo. Koristi se za unutranje radove, kod izrade masivnog i obinog nametaja, furnira, obloga, brodskog poda, parketnih daica i dr.

13