DEJSTVO PONUDE

PONUDA
Ponuda predstavlja predlog (ponudioca) za zakljuenje ugovora upuen odreenom licu (ponuenom), koji sari sve bitne sastojke ugovora. Da bi se takav predlog mogao smatrati ponudom, potrebno je da ispuni jednostavan kriterijum: ako bi bezuslovno prihvatanje predloga dovelo do zakljuenja ugovora, takav predlog bi imao karakter ponude. Posmatrano iz ugla ponudioca, ponuda je jednostrana izjava volje koja ga obavezuje. Zapravo, to je kauzalno obeanje, koje podrazumeva: da e ponuda vaiti u zakonskom ili primerenom roku, koji moe biti odreen I ponudom, kao I u sluaju da ponueni prihvati ponudu., bez izemna ili modaliteta, nastae ugovorna obligacija. Ponudilac moe biti bilo koja strana u buduem ugovoru, odnosno ponudilac moe biti kako prodavac, tako I kupac, zakupac ili zakupodavac, vlastodavac, ili punomonik itd. Ponudilac treba da bude ovlaeno lice. U skladu sa svim navedenim vidljivo je da ponueni mora biti odreeno

ZOO je definisao ponudu za zakljuenje ugovora, tako da svaka inicijativa za zakljuenje ugovora nema karakter ponude, ve se pod ponudom podrazumeva inicijativa koja ispunjava odreene uslove. Ti uslovi su: 1) Ponudu treba da uputi lice koje e, u sluaju da ponuda bude prihvaena, imati status jedne ugovorne strane. Ono se naziva ponudilac. 2) Ponuda treba da je upuena drugoj strani, kao eventualnom saugovarau. To lice se naziva ponueni. Po pravilu, ponuda se upuuje odreenom licu i to je naroito bitno prilikom sklapanja ugovora zbog individualnih svojstava saugovaraa, tj.ugovora intuitu personae. Meutim, nema pravnih prepreka ni za ponude kojesu upuene neodreenom broju lica (opta ili generalna ponuda), ali i tada se ugovor moe zakljuiti samo sa odreenim licem.

3)Ponuda treba da ima odreenu sadrinu. U njoj moraju biti oznaeni svi bitni elementi i sastojci ugovora koji se eli zakljuiti (essentialia negotii). To su elementi koji su nuni za datu vrstu ugovora.
4) Ponuda mora izraavati ozbiljnu nameru ponudioca da sklopi ugovor odreene sadrine (animus obligandi). Ponudilac treba da je svestan pravnih posledica koje proizilaze iz njegove izjave. 5) Treba biti ispotovana forma, ako zakon tako nalae za datu vrstu ugovora. Usluaju da nije izraena ponuda u odreenoj formi, izjava volje nee imati znaaj ponude, pa makar ispunjavala sve ostale uslove.

DEJSTVO PONUDE U ANGLOSAKSONSKOM PRAVU

Ponudom se stvara mogunost za ponueno lice da zakljui ugovor koji mu je predloen. Ona obavezuje ponudoca im se ponueni blagovremeno prihvati. Posle toga, ponudilac se ne moe predomisliti i opozivanjem ponude spreiti dejstvo zakljuenog ugovora. U anglosaksonskom pravu sama ponuda ne stvara obavezu i ponudilac je moe opozvati sve dok je ponueni ne prihvati. Pri tom je sasvim svejedno da li je ponuda oroena ilinije. tavie, ponudilac se ne moe unapred odrei ak ni prava da ponudu ne opozove. Ponudilac je vezan ponudom samo u sluaju da mu ponueni da ili obea izvesnu protivnaknadu. Smatra se da je ponueni zakljuio ugovor, im je odgovor na ponudu ubacio u potanskosandue ponudioca ili ga predao poti. Stoga, ugovor moe biti sklopljen, a da ponudilac za to i ne zna.

DEJSTVO PONUDE U NAEM PRAVU

Dosledna primena autonomije volje, na emu je insistirala starija nauka iji se uticaj oseao u starijim zakonicima, imala bi za posledicu opozivost ponude sve do njenog prihvata. Prema tom shvatanju, ponuda bi bila akt slobodne volje ponudioca, I kao takva zavisila bi samo od njega I bila bi vezana za njega. Drugaije reeno, ponuda bi bila uvek opoziva, a smru ponudioca pre prihvatanja, ona bi izgubila pravno dejstvo. Code civil nije blie uredio dejstvo ponude I kako je u to vreme bila dominacija teorije autonomije volje, na ponudu se gledalo kroz prizmu analogije s voljom izraenom u zavetanju. Prema Code civil-u, smru ponudioca u vezi s ugovorom o poklonu, ponuda prestaje da vai. Odstupanja u pogledu pravila o nezavisnosti ponudioca svojom ponudom bila su u sluaju kada je sam ponudilac, u skladu sa svojom autonomijom volje, naveo rok u kome ponuda vai, kao I u nekim sluajevima u trgovinskom pravu.

Savremena nauka ima drugaiji stav. Kao to smo ve naveli, ponuda predstavlja kauzalno obeanje I zato je ponudilac vezan takvim svojim obeanjem. Suprotno reenje sruilo bi osnovna naela na kojima poiva ne samo obligaciono pravo, ve I privatno pravo uopte (pravna sigurnost, savesnost I potenje, uzdravanje od injenja tete drugome itd.). Ako ponudilac ne bi uopte bio vezan svojim obeanjem, to bi ak dovelo u logiku nemogunost nastanka bilo kakve pravne obaveze, u smislu nastanka bilo kakve pravne obveze, u smislu nastanka ugovorne obligacije; nastanak ugovora bi bio predmet etike. Obeavajua teorija, posebno kada se obaveznost vee za kauzalno obeanje, u potpunom je saglasju sa zakonskim dejstvom ponude. Ukoliko je obeanje praeno nekim ogradama, to nije kauzalno obeanje, a ono pak ne obavezuje. Taj pravac sledi I savremeno zakonodavstvo. Zato I Zakon propisuje da e ponuda obavezivati, izuzev ako je ponudilac svoju obavezu da ponudu odri iskljuio, ili to iskljuenje proizilazi iz okolnosti posla. U modernom zakonodavstvu se pitanje da li je ponudilac uopte vezan svojom ponudom I ne postavlja. Njegova

Kauzalno obeanje ima svoj krajnji efekat u imovini davaoca obeanja, kao to I sama ugovorna obligacija, kao I obligacija uopte, ima svoj uinak na imovinu ugovaraa, tj. poverica I dunika. Otuda kauzalno obeanje vezuje I univerzalne sukcesore davaoca obeanja. Uostalom, pravilo je da se obligacije nasleuju. U skladu s tim, ponuda ne gubi dejstvo ni u sluaju smrti ili nesposobnosti jedne strane, ako one nastupe pre prihvata ponude. Izuzetno, ukoliko bi iz namere strana, obiaja ili prirode posla, proizalo da je ponuda cezana za linost jedne, odnosno druge strane, ona e se trenutkom delacije, odnosno nastupanjem nesposobnosti ugasiti. To e uvek biti sluaj kada nastupi nesposobnost ili smrt one strane zbog ijih je linih

Ponudom se stvara mogunost za ponueno lice da zakljui ugovor koji mu je predloen.Ona obavezuje ponudoca im se ponudjeni blagovremeno prihvati. Posle toga, ponudilac se ne moe predomisliti i opozivanjem ponude spreiti dejstvo zakljuenog ugovora.Pravni sistem veine evropskih zemalja (ukljuujui i nae pravo) stoje na stanovitu da ponuda sama po sebi obavezuje ponudioca, pa bilo da je oroeno ili neoroeno. Ponudilac postaje vezan svojom ponudom im ponudjeni sazna za nju. Mogunost opozivanja ponude postoji u jednom sluaju ako pre nego to ponueni prihvati bitno se promene okolnosti na tetu ponudioca. Ponudilac nije vezan za svoju ponudu do beskonanosti jer bi ponueni imao mogunost zlouporebe. Rok trajanja ponude, tj. rok u kome ponueni ima pravo da razmisli i odgovori na uinjenu mu ponudu(deliberacioni rok)

a) Ponuda prisutnom licu (inter praesentes)

Ponuda prisutnom licu obavezuje ponudioca samo za kratko vreme. Poto je ponueni u mogunosti da se o njoj odmah izjasni, treba da je prihvati odmah, sem ako iz okolnosti proizilazi da mu pripada izvestan rok za razmiljanje. To namee potrebu razgranienja ponude prisutnom od ponude odsutnom licu.Razlikovanje ove dve situacije ne vri se prema geografskom kriterijumu, tj. s obzirom na prostornu udaljenost ponudioca i ponudjenog, ve s obzirom na to da li se oni nalaze u neposrednoj ili posrednoj vezi. Ako ponueni saznaje za ponudu neposredno od ponudioca i ako je u mogunosti da se o njoj odmah izjasni re je o ponudi prisutnom licu. A, kad je to saznanje ponuenog posredno tj. ako je izmeu izjave volje

b) Ponuda odsutnom licu Ponuda odsutnom licu obavezuje za jedan razuman rok. To je ono vreme koje je redovno potrebno da ponuda stigne ponuenom, da je ovaj razmotri, o njoj odlui i da uredno poslat odgovor o prihvatanju stigne ponudiocu. ta se smatra redovno potrebnim vremenom, zavisi od okolnosti. Duina tog vremena zavisi od meusobne udaljenosti ponudioca i ponuenog ili od organizacije potanske slube u mestu jedne i druge strane. c) Smrt ili gubitak poslovne sposobnosti jedne strane Deava se da posle upuene ponude, a pre nego to je ona prihvaena ili odbijena,nastupi smrt ili gubitak poslovne sposobnosti ponudioca ili ponudjenog.Po ZOO-u ponuda ne gubi dejstvo ako je smrt ili nesposobnost jedne strane nastupila prije njenog prihvatanja, sem ako suprotno proizilazi iz nameere strana, obiaja ili prirode posla. Samo izuzetno, ponuda ne nadivljuje ponudioca, odnosno ne vai za naslednike ponuenoga (npr. kada je ponudilac u samoj ponudi odredio da njegovi naslednici nee

d) Povlaenje ponude
Razlika se obino ne pravi (u pravnoj teoriji i zakonodavstvu) izmedju opoziva i povlaenja ponude, budui da se u oba sluaja ponuda gasi. Opozivanjem se okonava pravno dejstvo ponude koje je ve nastupilo, dok se povlaenjem spreava da pravno dejstvo ponude nastupi. Povlaenje je mogue samo pre nego to je vezanost otpoela (rok je kratak). ZOO propisuje da se ona moe povui samo pod uslovom da ponueni primi izjavu o povlaenju istovremeno sa izjavom o prihvatanju. Po naem pravu ponudilac nije ovlaen da opozove ponudu, osim u sluaju promenjenih okolnosti.