Konstantin Mihailovi

Janiarove uspomene ili turska hronika

Opisivanje dogaaja koji se tiu turskog pitanja od Konstantina sina Mihaila Konstantinovia, Raanina iz Ostrovice, kojega su Turci uzeli u janiare Janiarove uspomene ili turska hronika Predgovor Prva glava: O razliitim paganima i o Aliji Muhamedovom pomoniku Druga glava: O Muhamedu i o Aliji, njegovom pomoniku[13] III glava: O njihovoj slubi bojoj i o hramu[24] njihovom IV glava: O drugome hramu Gemarak, to e rei zadunom (po Tefiru, to jest o njihovoj propovedi) V glava: O drugoj propovedi ili o veri i o Muhamedu VI glava: O njihovim poganskim zborovima[63] VII glava: Kako Turci nazivaju anele, proroke, raj i pakao VIII glava: O turskoj pravednosti (a i o njihovoj nevernosti i lukavstvu) IX glava: O precima turskoga cara H glava: O vladavini Osmanovoga sina po imenu Mustafe XI glava: O Aladinu sinu Mustafinu XII glava: O Muratu sinu Aladinovu XIII glava: O Sultanu sinu Muratovu XIV glava: O grkome caru i o Muratu sinu Sultanovu

XV glava: O bojoj kazni zbog grehova naih, to se zbilo kod Srba ili Raana XVI glava: O onome to se zbivalo u srpskoj kraljevini XVII glava: ta je bilo sa Stevanom, prvim despotom rakim XVIII glava: O dravi velikoga kana i o rimskim carevima XIX glava: O velikom kanu i o Muratu sinu Bajazitovu XX glava: O vladavini cara Murata i o njegovoj srei XXI glava: Kako je kralj Vladislav krenuo na Murata s despotom XXII glava: O caru Muratu, ta je s njim posle bilo XXIII glava: O kralju Vladislavu, ta mu se posle s Turcima desilo[216] XXIV glava: Kako je Janko vojvoda (posle tri godine) krenuo na Turke XXV glava: O vladavini cara Muhameda, sina Muratova XXVI glava: Kako je car Muhamed prevario grkoga cara XXVII glava: Kako je Muhamed despota prevario pomou primirja XXVIII glava: ta se despotu desilo ili dogodilo od gubernatora Janka XXIX glava: Kako je car Muhamed zauzimao Beograd XXX glava: Kako je Muhamed prevario despota Dimitrija Morejskog ili Ahajskog pomou primirja XXXI glava: Kako je krenuo na trapezuntskog cara preko mora XXXII glava: Kako je Uzunhasan pobegao Muhamedu preko Eufrata, (koji kao da tee iz raja, kako o njemu ljudi priaju) XXXIII glava: O vlakom vojvodi, gospodaru donje Moldavije XXXIV glava: O primirju kralja bosanskoga XXXV glava: Kako je posle godinu dana Muhamed ponovo doao u Bosnu

XXXVI glava: O velikom turskom blagu, kako je car naredio da se prebroji. [444] XXXVII glava: Kako su se ova dva brata po oevoj smrti borila meu sobom[463] XXXVIII glava: O poretku koji je u turskoj zemlji XXXIX glava: O ureenju carskoga dvora HL glava: O boju i o turskoj pripremi XLI glava: Kakav bi morao biti pohod na Turke i kakvo ureenje[546] XLII glava: O turskim brzim koljanicima[575], koje zovu akindije XLIII glava: O sarahorima, kao to su kod nas najamnici [590] XLV glava: O martolosima ili o vojnicima[594] XLVI glava: O ureenju turskoga juria XLVI glava: O hrianima koji su pod Turcima XLVII glava: O turskom razmnoavanju XLVIII glava: Kako se car pokazuje svojim dvoranima na dvoru XLIX glava: O jedinstvu kraljeva poljskih s ugarskim Napomene Poinje opisivanje dogaaja koji se tiu turskog pitanja od Konstantina sina Mihaila Konstantinovia, Raanina iz Ostrovice, kojega su Turci uzeli u janiare.

Predgovor
Svi narodi koji se upravljaju po svetom krtenju [1] blagoslovenog gospoda naega Isusa Hrista, verujemo i ispovedamo jednoga gospoda boga stvoritelja neba i zemlje u tri lica: oca, sina i svetoga duha i Trojicu jedinu i nerazdeljivu, koja vlada na vjeki vjekov. Amin. U ime oca i sina i svetoga duha. I po Hristu naem nazivamo se hrianima u slavu gospoda boga naega. I zato se, potovana sveta Trojice, molimo tvojoj svetoj milosti. Pomozi svojim hrianima i odvrati[2] proklete pogane[3]. Amin.

Prva glava: O razliitim paganima i o Aliji Muhamedovom pomoniku

Pogani koji su primili zakon Muhamedov razliiti su: Argini, Persijanci, Turci, Tatari, Berberi, Arabljani i neki crnci koji nemaju na licu ognjenih znakova, svi ovi Mojsijeve knjige dre, a upravljaju se prema prokletome Alkoranu, u kojem je Muhamed svoj zakon napisao, a veruju u jednoga boga stvoritelja neba i zemlje. Oni imaju jedan veliki praznik (pre etve), koji zovu Brunk bajram, a za njega svaki (ovek) posti mesec dana, svakoga celoga dana nita ne jedui niti pijui, sve do zvezde. Ali nou meso jedu, vodu piju, koliko puta ko hoe, sve do dana. A isto tako kad nastupi novi mesec, oni bogato svetkuju, blagujui tri dana. Ali ipak vina ne piju, niti imaju ikakvog kvasa. Milostinju razdaju. Nekim robovima skrauju godine (robovanja), a obolele[4] na slobodu putaju, i to naroito velika gospoda. Gozbe prireuju [5], kopce (ovnove), jarce i kamile kolju, meso, hleb, svee, novac boga radi udeljuju. Ko god naie, bilo hrianin, bilo poganin, svakome milostinju daju. Na grobovima obavljaju nona klanjanja [6]. Pale lojane svee. Mirisima okauju za due umrlih[7]. A kada sam pitao pogane zato lojane svee pale, zar ne bi bolje bilo da pale votane svee na grobovima umrlih i u hramovima, odgovorili su da bogu treba da se prinosi na rtvu brav a ne muice. - I rekli su mi: "Kako se tebi ini? je li to dobro ili nije?" Odgovorio sam im: "Ako je Muhamed jedno dobro uredio, onda je i drugo". Drugi je (njihov) praznik, koji biva u jesen, onaj koji zovu Kiik bajram, kao kad bi rekao Mali praznik. Za ovaj se dobrovoljno posti. Ali i za ovaj onako svetkuju i milostinju razdaju kao za prvi. U nedelji praznuju petak kao [8]. Jevreji subotu, ili hriani nedelju, govorei: zato to svetkujemo to je bog u petak stvorio oveka. Obrezuju se. Svinjsko meso ne jedu. U tih pet propisa se slau s Jevrejima, ali ni u emu drugom. Po obrezivanju nazivaju se Bubromani (hotei da budu bolji nego hriani) ili Jevreji. Bubromani znai izabrani ljudi u veri. I smatraju hriane za grean narod zato to priznajemo i hvalimo svetu Trojicu, govorei: nema tri boga, ve jedan. A zbog toga su Bubromani hriane prozvali aurima, to e rei grenici i zabludeli[9]. A hriani opet nazivaju Bubromane poganima zbog njihovih neasnih dela, o kojima nisam hteo ovde da piem. Jer poganin znai (da je neko) okrutan, neovean, da je kao neisti pas[10]. Oni bi hteli da budu dobri, pa kako misle tako i govore. Ali neko moe rei: zato gree to nemaju dobrih uitelja koji bi ih uili i koji bi njima upravljali. Oni bi mogli dobri biti kad bi hteli. Ali bi takvome uitelju svakako bilo lake i korisnije [11] da sipa neto u proderanu vreu, nego da takvim prostakim narodom[12] upravlja.

Druga glava: O Muhamedu i o Aliji, njegovom pomoniku[13]

Imao je Muhamed jednu sestru koju su nazvali Fatima. A ovu je bio dao Aliji, svome pomoniku, za enu onda kada je svoju veru irio i na taj nain je uio i propovedao kao da je bio namislio da osudi Hristovu veru. Jer je on stvarao svoju veru prema svetu, vodei rauna o tome da su ljudi vie skloni svetskim stvarima nego stvarima boanskim. I na taj nain koji god su njegovim putem ili i njegovoj nauci sledovali (tim je obeavao blaenstva svetska, velika

gospodstva i bogatstva), te je hvalio i za dobre ljude smatrao. A koji su mu se protivili, njih je Alija na razliite naine muio; ovoga Aliju pogani smatraju za proroka, kao i Muhameda, govorei da je bio moan i silan mu. A imao je, vele, sablju, koju je nazivao Zulfikari, vanredno otru i tako tvrdu, kako oni priaju, da u ta god bi Alija njome udario, bilo u gvoe ili u elik, sve je pred njom bilo kao pauina. A drugi priaju kako je njegova ena bila velika arobnica, pa je ona svojom vetinom stvarala takvu otrinu ovoj sablji. iveo je tako [14] Muhamed u svojoj zlosti 45 godina[15] veru svoju proirujui. Zatim leei na samrtnikoj postelji, pozva itav svoj zbor i naredi im: "Da mi pogreb priredite[16] i da kraj mene[17] budete spremni dok ne uskrsnem. Drite se vrsto moje zapovesti i ne dajte se zavoditi, jer sam vas pravoj veri nauio. Budite moji izabranici boji u Izrailju[18]. A moj pogreb priredite u Medini, Aliju moga sluajte, jer u ja u sudnji dan uskrsnuti i poveu vas tamo gde emo se svi radovati. Budite (svi) meu sobom ljubazni, jedan prema drugome budite pravedni. Robovima opratajte godine robovanja, jer niste bogovi da biste ih do smrti u ropstvu drali. A time ete se umnoavati[19], jer videi pravednost vau svaki ovek e se vas drati i vae e se nauke pridravati". Posle Muhamedove smrti Alija je s velikom tugom pojahao do stene Gormeni hotei iz istinske alosti da uniti svoju sablju i udari u stenu da se itava zarila u stenu. Kad vide Alija takvo udo, to ranije o svojoj sablji nije znao, ovako joj progovori (prema njihovoj veri): "Zulfikari, prestani, da to ne bi bilo protiv boga". A potom je iveo posle smrti Muhamedove devet godina. Poslednje godine, leei na samrtnikoj postelji, skupivi sav zbor poganski, opominjao je da se vrsto dre Muhamedove zapovesti[20], jer je vera njegova iznad svih drugih vera (bolja) i "zato muite aure gde god moete da ne bi oni vas muili. A traite ih u njihovim domovima; to je bolje nego da ih u svojim domovima ekate". A kad je opazio da mu se samrtni as pribliavao, naredio je da uzmu njegovu sablju i da je bace u morsku dubinu. I priaju poganici: kada [21] su ovu sablju bacili, tri dana se na tome mestu more burkalo i kovitlalo u alosti za Alijom. I zato poganici imaju male knjige uvajui ih pri sebi kao svetinju, koje nazivaju hamaili, a osobito ih imaju u ratu, kao i kod nas jevanelje, i nose ih pod pazuhom, a na njima je sablja Zulfikari naslikana; priaju da im je od velike pomoi u boju, a ma kome da se na te knjige zakunu, svakome e vrsto odrati re. Ali postoje i druge knjige, lane, koje se pripravljaju od komada venecijanskog sapuna; kome hoe glavu da smaknu, tima [22] se kunu[23] na knjige od onog sapuna pripravljene, koje su nalik na prave; kome tako uine, ne treba se u zdravlju vie nadati, kako se bilo desilo kralju bosanskome (kao to e o tome biti govora dalje).

III glava: O njihovoj slubi bojoj i o hramu[24] njihovom

Turski hramovi imaju male i velike okrugle kule, a oko njih balkon; i poganski svetenik za dan i no sedam puta izlazi[25] na kulu i vie, stavivi jedan palac u jedno uvo, a drugi u drugo, iz svega glasa, to najjae moe, govorei ove rei na svome jeziku: "Laj laha ila lah", to znai: Bog bogova, Muhamed je boji poslanik, uslii me, boe bogova. Svaki poganin," kad uje ovo pozivanje, poto ima uvek vode kraj sebe, kad opere udove svoje unakrst, odlazi u hram da klanja. Prva molitva je u dva asa posle ponoi, koju nazivaju Temdit namazi, druga je u svitanje, koju nazivaju Sabah namazi. Trea je u trei dnevni as, koju nazivaju Kulug namazi, etvrta je u podne, koju nazivaju Olej namazi, (peta je posle podne, nazivaju je Ikindi namazi), esta je kad sunce zae, koju nazivaju Akam namazi, sedma je u

trei noni as, koju nazivaju Jaci namazi. A ovih sedam molitava nijedan poganin nee propustiti, niti ovo umivanje, pa bio u hramu, ili kod kue, pa ak i na putu, im doe vreme, ide na vodu i umiva se onako kako je gore reeno; poto sae s puta, klanja onako kako je propisano koliko klanjanja treba da bude u kojoj molitvi. A ako neko hoe da naini vie klanjanja, to je u njegovoj dobroj volji. A ako bi neko, dok klanja, bio neim ukaljan, onda mu ovo umivanje ne vai[26], ve se mora ponovo umiti, a posle toga obaviti klanjanje. Makar kad bi neko bio u kupatilu, opet na svaki nain[27] bez takvoga umivanja ne moe biti, jer je to umivanje kod njih kao kod nas krtenje. A ako bi se za koga uverili da u bogomolju nerado ide, uhvativi ga, veu ga za lestvice (pred hramom gde najvie poganika u hram ide; svaki k njemu prilazi i grdi ga reima, a kada tako postoji na lestvicama), biva posle toga puten i mora na svaki nain, hteo ne hteo, da bude dobar. A isto tako nijedna enska glava u hram ne ide, niti vina pije (niti pak kvas kakav imaju). A (ene imaju naroito zaklonjeno mesto u hramovima, gde nikakav mukarac ne moe ui. Kvas nikakav ne piju, a) za koju bi se uverili (tj. da je to inila), ona bi bila kanjena od dobrih ena.[28] Zato nijedan pravi Turin vina ne pije (a za koga bi se to otkrilo, strano bi bio kanjen). Dvorani, slubenici i gospoda neki piju (neki nita) [29]; a osobito kad u rat idu, nikada uopte niko ne pije vino, jer je Muhamedova zapovest: ako bi ma ko vino pio, pa bi u to vreme bio ubijen, on bi na vjeki u paklu bio. Ali pak hriani (neki) koji s Turcima putuju slobodno sa sobom voze vino i piju ga bez ikakve smetnje, a jo ih poganici snabdevaju [30], kada im (ga je vie) potrebno, da uvek vina imaju. Poganici ovakav obiaj imaju: ma gde se u hram vozili (ili ili) klanjanja radi, uvek na sebi isto odelo imaju, a kada bi na njima kakva mrlja bila, u hram s njom nee ui (niti e klanjati. Isto tako ni u obui koju obino nosi u hram s njom nee ui), ve kad doe do hrama, ostavlja obuu na uobiajeno mesto, pa tako ue u hram, jer je tako itav pod istim tepisima zastrt, i svaki stane na svoje mesto, jedan pored drugoga i klanja. A svi njihovi hramovi su beli kao papir. I nema tamo nikakvih votanih svea, samo prema ishodu sunca dve lojane svee, a meu njima u tri reda nagore dosta zapaljenih lampi. A u sredini je sto, kao katedra, i stupivi na njega mladii itaju Muhamedov Alkoran glasno (kod njih u hramu ne pevaju, ve samo Alkoran glasno itaju), a svi ostali, sedei na tepisima, paljivo sluaju. A posle toga stupi svetenik, kojega nazivaju Madin, i koji ima u ruci sablju, na trei stepenik, pa deli blagoslov[31] i govori: "Vera Muhamedova je iznad svih drugih; molite se za sve due i za one koji protiv kaura ratuju. A kad ih spazite kako putuju nazad svojim (putem) [32], ukaite im poast i poklon, celivajui im ruke i noge. Biete svi uesnici toga rata i Muhamedu ete se umiliti. Jer nam je svemogui bog dao sablju da se branimo i da kaure unitavamo". [33] A posle toga pogleda[34] nagore k nebu i pogladivi bradu, odlazi napolje iz hrama, poto je pohvalio boga. A nikakvog prosjaenja[35] niti rasprava[36] nema bilo u hramu bilo pred hramom (to bi se ticalo kakvih poslova). A u najviem[37] hramu ima samo tri svetenika koji imaju ugovorenu platu od onoga to [38] je hram osnovao. Zato to je kod Turaka ovaj obiaj: narod za hram nita ne daje, nego ko ga zasnuje, taj ga i potrebama snabdeva. Car, ili neki velika, ili bogati trgovci osnivaju hramove, a u svakome su po tri svetenika: jedan sablju dri, drugi na kuli stoji (umesto zvona, kako je ranije napisano), trei hram ureuje sa svojim pomonicima. A tako to biva u njihovom najglavnijem hramu koji se naziva Dromameit gde se sav narod skuplja, a osobito u petak posle podne. A imaju meu sobom taj obiaj[39] kao to je parohija".

IV glava: O drugome hramu Gemarak, to e rei zadunom (po Tefiru, to jest o njihovoj propovedi)

Postoji drugi njihov hram koji zovu Gemarak, kao kad bi rekao zaduni, u njemu ubogima milostinju, jelo dele, a svakoga petka u podne propovedaju u -tome hramu da njihovome jeziku. Pa tako ni ja nisam njihove propovedi proputao da bih saznao o emu propovedaju, a prema emu se vladaju, i nisam mogao drugo razabrati, ve da sami protiv sebe propovedaju, ne mogui to da razumeju ili ne hotei.[41] A verovatno im gospod bog ne da da razumeju. Hristovu dobrotu Muhamedu pripisuju, a svoje nevaljalstvo na hriane prebacuju. Tu propoved nazivaju tesfir, a propovednika tesfirdi, koji kada na sto stupi, najpre poinje ovako da govori njihovim jezikom: "Ajdemon Alah onere ze pisiden tobon stafirba. Amin, amin", to ovo znai: Boe pomozi, a zatim recite: svi se odriemo svega zloga. Amin amin. Zatim je re bila o Gospodu naem Isusu Hristu, a posle ovoga je ovako govorio njihovim jezikom[42] o Muhamedu: "Ese raha nah Mahomet rosulah", to e rei: Isus je od duha bojeg, a Muhamed je boji poslanik: a to je volja Muhamedova, to je volja Hristova: Mojsije prorok je stariji (brat Isusov, a Isus je stariji) brat Muhameda proroka, pred Mojsijem se more bilo rastvorilo, a Isus prorok je mrtve iz groba uskrsavao; a nad Muhamedom prorokom stene su se podigle[43] onde gde je on Bogu klanjao. Jer je Muhamed poslednji prorok i ne moe ga pred Bogom nijedan prorok prevazii. [44] Poganici hriane nazivaju kaurima, a Jevreje (ivutima, kao kad bi rekao mrcina. Isus se uzneo na nebesa, zato su ga auri nazvali bogom, a) ivuti su hteli da ga ubiju i da ga raspnu na krst zbog njegove velike svetosti i silnih [45] uda koja je inio na zemlji. Bojali su se toga ivuti da za njim ne pou i da se k njemu ne obrate svi onako kao auri, nazivajui ga bogom. Hotei da ga uhvate, traili su ga da ga posle muenja raspnu na krstu. Pred ovima je Isus uao u jednu kuu (a poznajui jevrejsku ravtinu, uzneo se iz te kue) na nebesa. A kad su Jevreji onde (tj. u kui) nali jednoga oveka koji je bio nalik na njega, u toj kui su ga uhvatili i bacili na muke, raspeli ga na krstu, a pored njega dva razbojnika. I tako auri govore da je Isus bio baen na muke i raspet na krstu. Ali vi ne verujte tome: Isus je bio takve svetosti da ga se niko skoro nije mogao dotai, a kamoli da bi ga mogao uhvatiti i baciti na muke. A kada se Isus bio uzneo na nebesa, pristupili su k njemu aneli, pa pozdravivi ga i uzevi ga meu se, vodili su ga po najviem nebu, pokazujui mu boansku slavu. Poto se Isus nahodao po nebesima, krenuo je s anelima k nebeskim vratima, kao da je hteo da sie nazad na zemlju; namislivi neto u sebi, ree anelima: "Zaboravio sam na jednome mestu obuu[46] (ovde na nebu)". I vrativi se tako Isus (od vrata) po obuu[47], ostade u nebesima, i bie onde do sudnjega dana. A kada doe sudnji dan-, -tada e Isus sii na zemlju i govorie aurima: "Vi ste me bogom nazvali". A ivutima:" Vi ste me hteli baciti na muke i raspeti, i zato svi idite u veni pakao i onde ete biti na vjeki". I ovo je kraj propovedi. Gospode Isuse Hriste, sine boga ivoga, tebi se (mi hriani) molimo, smiluj se na nas i izbavi nas od venih muka[48], i oprosti grehe nae da bismo mogli tvoju svetu milost videti[49] i u hvali tvojoj veseliti se s tobom na vjeki.

V glava: O drugoj propovedi ili o veri i o Muhamedu

Druga propoved, koja je ovakva i koju svetenik na njihovom jeziku ovako govori: uli ste u proli petak propoved kako se Isus uzneo na nebesa i tamo ostao, i zato nije hteo da ostane s aurima ni s ivutima; razlog tome je ve ranije reen. Ali Muhamed, pavi[50] na nekakav vihor[51] nije hteo zbog nas ostati na nebesima, jer nam je dao re da s nama ostane na zemlji, a kako je u svojoj dobroti dao re, tako je s nama ovde i ostao. A kada doe vreme, ustae

iz mrtvih s nama i povee nas sa sobom u raj. I zato pazite da njegovu zapovest izvrujete. Bubromani, pridravajte se toga paljivo, ne imajte zavisti meu sobom, kao to auri imaju, jer je to za njih obino [52]. auri jedan drugome nita dobro ne ele[53]: brat brata, prijatelj prijatelja e pokrasti, jedan drugoga e izdati, smatrajui da e mu bog pomoi; prodae za novac svoga blinjega, pije vino i jede hleb i veseo je zbog toga, prodire meso svoje i krv svoju, hvalei se [54] da mu je dobro uspelo [55]. A to je dobro poznato vama koji s njima u ratu bivate. Ali to veselje e se pretvoriti u alost i tugu. Bubromani, prorok Isus je iao ka Cimbumbareku ili ka Jerusalimu. A kad je bio meu vinogradima, spopade ga e i on ue u jedan vinograd traei vode, (a onde nae jedan prekriven vr nainjen od gline pun vode; uzevi ga napi se ove vode) koja je, iako je bila ista, bila gorka kao pelen. I ree Isus ovome vru: "Reci mi kako je to da ima u sebi vodu istu a gorku, ravu za pie?" Odgovori vr: "Jedna je igla ukradena i prodata za novac. A ovaj novac je dospeo meu drugi novac za koji sam ja kupljen". I zato, gledajte[56], mili Bubromani, kako je mala kraa veliki greh. A kad se svetome proroku to javilo, kako bi imalo tada bogu da bude tajna? Zato budite meu sobom milostivi, jedan drugome ne inite nepravde ni krae, a ako bi neko neto naao, neka vrati i ne skriva. Daj neka se vie jedanput, dvaput, triput, pa ako se ne javi onaj ija je stvar, razdelite, molim vas, ubogima a za sebe to nikako ne prisvajajte. U aurske bate ne ulazite, jer je to okoreo narod, a ako (mu) to u bati uzme, proklinjae te bez prestanka, a nee oprostiti, pozivajui boga na osvetu. Zato podanicima aurima ne inite nepravde. A ako bi neko neto uzeo u bubromanskoj bati, makar se srdili, ipak opratajte, da bi vam od gospoda boga oproteno bilo. Ne gajite dugo gnev jedan protiv drugoga, kao kamila. Robovima i ropkinjama odreujte godine (tj. robovanja) prema njihovom veku. A ko bi hteo roba dugo da dri ne odreujui mu godine, susedi ne treba to da trpe, jer on nije bog pa da sebi potini itav vek njegov. A kada postanu slobodni, pomaite im da bi ipak imali ime da ponu svoje izdravanje, zato da bi se bubromanska vera irila. Muhamed je s nama ostao na zemlji. A kada doe sudnji dan, svi e ljudi pomreti, a isto tako i aneli. Najvie nebo ima etiri kruga.[57] A kada doe to vreme, tada e narediti gospod bog etvorici anela: "Drite vrsto svaki za svoj krug". (A kada se vrsto uhvate za svoj krug[58] svi), umree kao da su zaspali. Ali e odmah u tome trenu biti ponovo ivi i hvalie boga na vjeki. I tu e aneo Mihailo zatrubiti u trubu i odmah e svi ljudi uskrsnuti. A Muhamed e ustata kao da se prenuo iza sna [59], i otree sa svoje brade prainu, i rei e: "Elhem do lahi Jaratim a Damin kao kad bi rekao" [60]: zahvaljujem tebi stvoritelju svojem. Amin. A tamo e[61] dakle Muhamed poi sa svima Bubromanima pred boga i stanuvi, rei e krupnim glasom: "Velika hvala, svemogui boe, tvojoj Jedinstvenosti na vjeki vjekov. Amin". A tada e rei bog Muhamedu: "Ti si mi sluio i dobro si se vladao sa svima svojima, pa zato poi s njima u veni raj i tu se radujte na vjeki vjekov". Zavrivi ovu propoved, govori itavome narodu [62]: "Molite se za matere, za oeve svoje i za one koji ratuju protiv aura, i hvalite boga. A tada svi, podigavi oi nagore i obema rukama pogladivi brade, pooe iz crkve napolje.

VI glava: O njihovim poganskim zborovima[63]

Svoj zbor zovu Baht, kao kad bi rekao rasprava. Jer taj obiaj neguju meu sobom uenjaci i redovnici, a odreuju dan rasprave pred najviim dostojanstvenikom posle cara. Zbog toga su u ono vreme[64] kada sam ja bio u Turskoj priredili raspravu pred Mahmut-paom, jer mora meu njima biti moan dostojanstveni, a jedan meu njima biva najvii redovnik, kojega zovu Salih.

Ovaj poinje govor ovako: "Muhamede,[65] pomozi i rasvetli razum svojim redovnicima [66] koji tebi podraavaju". Zatim ponu raspravljati, jedan protiv drugog, govorei najvie o prorocima; jedni priznaju gospoda naega Isusa Hrista za proroka, a drugi za natproroka, [67] a trei vele da je u sudnji dan on najvii prorok pored Boga stvoritelja neba i zemlje. A gospod bog je od onog vremena kako je nastala hrianska vera izabrao osam stotina kamila, koje su kao nekakvi nevidljivi duhovi; ovi hodaju svake noi i biraju rave Bubromane iz naih grobova, a zatim biraju dobre aure i nose ih u nae grobove. [68] I tako e stati dobri auri s naim bubromanskim zborom, a ravi Bubromani e stati"[69] s aurskim zborom sudnjega dana pred bogom. I govori im: "Gauri dunvardur imani jakturi", (kao kad bi rekao): hriani imaju veru, ali dela nemaju. A zato e Bubromane Muhamed povesti u raj, a Isus e narediti hrianima da idu u pakao; Mojsije e se tuiti na Jevreje da mu nisu bili posluni. [70] A spomenuti Salih je meu ovim uenjacima kao poboan ovek i ukazuju mu veliku poast. Ovaj[71] je ovako govorio: "Ilija i Enoh su obojica s telom i duom u raju (a pred sudnjim danom treba da umru). Ali je Isus i telom i duom na nebu; on je jedini koji nee umreti smru, nego e na vjeki vjekova biti iv. Muhamed je bivao duom i telom na nebesima ali je zato uvek ostajao s nama na zemlji". A posle su se poeli raspravljati: jedan ovako, drugi onakoj a mnogo je stvari bilo meu njima. A uzviknuvi, poeli su jedan na drugoga knjigama ciljati da sam pomislio da e se potui. Ali Mahmut-paa im je naredio da ute i da prestanu sa tom prepirkom, pa je prema obiaju naredio da im se donese da jedu i data im je voda da piju, jer oni vino ne piju. Potom, poto su se najeli bogu su hvalu iskazivali, molei se za due ivih i mrtvih i za one koji (hrianima prireuju pakosti i) protiv hriana ratuju. Ali da ne bih razvlaio, ovde nisam napisao ni deseti deo od onoga to se deava u toj prepirci.

VII glava: Kako Turci nazivaju anele, proroke, raj i pakao

Svetoga Duha nazivaju Ruhulah, kao kad bi rekao boji duh, duu zovu dan, anele feriteler Mihaila - Mikael Can alidi, kao kad bi rekao: Mihailo to rui[72] due, Gavrila - Debrail, Rafaila - Rafail raj - deneti pakao - isi halveti muke - skune, sudnji dan - kijamet gini, proroka - peambar, (Mojsija - Musa peambar), (Davida - Daud pehambar), Solomuna - Sulejman peambar, Gospoda naega Isusa Hrista - Ese peambar, avola zovu fegitar.[73]

VIII glava: O turskoj pravednosti (a i o njihovoj nevernosti i lukavstvu)

U svakom sluaju velika pravednost vlada meu poganicima. A pravedni su meu sobom a isto tako (prema svima) svojim potinjenima, kako hrianima, tako Jevrejima i svima koji su pod njima[74], jer car sam o tome vodi rauna, kako e se o tome ire ispriati; ima isto tako nekih njihovih potinjenih koji im danak daju ali zato vladaju u svojim zemljama kao vlaki vojvoda. Iako se prema ovima pravedno postupa, ipak to biva uvek sa nezgodama, jer im se, toboe bez carskoga znanja, pomalo teta nanosi, a kada tuba[75] doe, nareuju im da trae svuda po gradovima, pa ako to nau negde, da im bude vraeno, ali (drugi), poto se natrae, jadnici

odlaze oaloeni[76] kui. Tako isto ni njihov paso nikome ne pomae: jer imaju ovakav obiaj: koga hoe da pogube, dadu mu paso, a kada se vrati[77] pa neko bude neto govorio, daju mu odgovor: "Dao sam (ti) paso stojei ali nisam sedei, (ili sam ti dao sedei), a nisam (ti) dao stojei" i tako se izgovaraju da bi u svojoj neplemenitosti ostali u pravu. Kome se pak zakunu na knjige od sapuna, kao to je ranije opisano, to nikome (nita) ne odre, a isto tako i u drugim zakletvama, samo ako mogu od nekrivice[78] krivicu[79] naine, da bi samo svoje nevaljalstvo ispunili. Darove daju ne iz milosti ve radi carske slave, jer postoji ovakav obiaj meu Turcima: nijedan poganski poslanik od velikih dostojanstvenika ne moe[80] se pokazati caru bez darova sem ako bi neka tajna stvar bila; a car uvek eli da se svima svia ono to se njemu samome svia.[81] I zato takvi darovi ne ine se iz ljubavi, nego za hvalu. [82] Ako pak car s kim mir ili primirje naini, to odmah posle misli da ga prekri i kada s jednim sklopi savez, tada s drugim vodi rat i svoj im potinjenima e uvek nai krivicu a u tome se Lukavi, kao u krug vrte[83], da bi uvek hriani bili unitavani[84], kao to emo o tome ispriati dalje; a koji su s njima orbu jeli, morali bi im (dobro) mesom platiti[85].

IX glava: O precima turskoga cara

Turski carevi zovu se Osmanovii, jer je Osmanova vladavina bila [86] prvi poetak. Osman je bio (sin nekakvog oveka po imenu iha) kmet lakoga[87] roda[88], poganin, ali izvrstan domain, imao je trideset plugova, i orao je i sejao po njihovom obiaju, imao je mnogo radnika[89] a us to kamile, konje bivole i svakojake stoke, sem svinja. Njegov ator je bio nainjen od ohe, koji zovu altan, on je leti hladan a zimi topal; pa je taj ator naredio da se razapne [90] u polju meu radnicima, pa je tu u polju imao i kuhinju, a kada je vreme dolo da je ve jelo bilo gotovo, imao je veliki crveni barjak, pa je naredio da se obesi[91]; kad bi radnici ovaj videli, ili su da jedu kako njegovi radnici, tako i drugi[82], svakome je bilo slobodno. Ovu pokrajinu su nazivali Ak jazi, kao kad bi rekao belo pismo. A nedaleko od ove bila je druga pokrajina, po imenu crno (pismo), koja ima jedan dvorac. U tome dvorcu ivela je jedna gospoa po imenu Karavida ili arnovida, udovica. I prohtelo se Osmanu da razonode radi pojae samdrugi u onu pokrajinu da razgleda dvorac. A kad je dojahao u grad pod tvravu, ljudima je milo bilo to ga vide, jer su sluali o njegovom gazdinstvu, pa glas dopre i do gospoe. I poao je Osman da se eta oko dvora zabave radi. Videi iz dvorca da okolo luta ovek u takvom grubom[93] seljakom kouhu, gospoa naredi da ga zbog toga poliju pomijama i poao je Osman poliven (pomijama) tuan u grad, a svima ljudima je bilo ao zbog nanete mu uvrede. Zahvalivi se, on pojaha kui (a stigavi kui) i naredi posluzi da pripreme sto i dvadeset konja i kamila pa na toj stoci da nose ito na prodaju u onu pokrajinu u kojoj mu je takva uvreda uinjena; naredio je isto tako da spreme pedeset hrastovih batina i da (ih) stave u vree sa itom, jer je znao da nikome nije doputeno[94] da ue[95] u grad s orujem. Doavi tada do onoga mesta, legao je na livadu[96] s onom robom kao trgovac. I dopro je glas (do)[97] gospoe Karavide kako je Osman prispeo sa itom i da ga hoe da prodaje; ona je naredila da se kupi i u grad doveze.[98] A Osman koliko mu je (za to) dato, za toliko je (na trgu) dao; naredio je pedesetorici momaka, koje je bio za to pripremio, da svaki uzme na rame vreu i da nosi u dvorac, pa ta im je naredio [99] da to ine. Osman je iao napred, a oni za njim. A kad su ve bili u gradu, gospoa Karavida, ugledavi ga, nazva ga iz podsmeha malim Osmaniem. Ali kada su momci (za njim) sa vreama doli, videvi da je vreme, naredi da prospu ito iz vrea i da se brzo late tapova, pa da biju na sve strane samo ako bi im se ko

hteo odupreti. I poto tako Osman osvoji ovaj grad, naredi da se gospoa Karavida baci s najvie kule a prema svome imenu, kako ga je bila prozvala, dade onome gradu ime Osmani. I otada je poelo vladanje turskih careva[100] sve do ovoga vremena.

H glava: O vladavini Osmanovoga sina po imenu Mustafe

Mustafa, sin Osmanov[101] uzeo je bio ker jednoga velikog gospodara iz Anatolije i ostavio mu je za ivota itavu zemlju Anatoliju zato to nije imao nijednoga sina [102], ve samo tu erku. A Mustafa je osvojio neto zemlje koja je bila pod drugim poganicima. [103]

XI glava: O Aladinu sinu Mustafinu

Posle Mustafe ostao je njegov sin Aladin. Ovaj je prvi izmislio (dvorske) peake, koje je zvao jeniehaje, kao kad bi rekao novi dvorani. I dao[104] im je da nose bele kape a niko drugi nije smeo da ih nosi na glavi, kao i danas, osim dvorana. Ali im nije davao nikakvu platu, osim pomoi. A oni nikome nita nisu plaali, samo kad im je nareivano, onda su uvek peke bili spremni kod dvora. Ovima je i gradove nastanjivao, dajui im dobru pomo da bi se mogli izdravati. Ima takvih i danas dve hiljade ali za ovih careva[105] su veoma bedni, a sve svoje (tj. stvari) nose na magarcima. Ovaj isti Aladin zadobio je neke dobre gradove i pokrajine. A imao je sina po imenu Murata, i ovaj je vladao po Aladinu, ocu svome. (I ovaj je bio trei).

XII glava: O Muratu sinu Aladinovu

Murat sin Aladinov osvojio je jedan grad koji se zove Brusa i itavu zemlju Anatoliju (i Persiju). A isto tako je druge peake izmislio, jer to je vei gospodar, to mu vie ljudi treba; ove peake nazivaju azapi, kao kod nas peaci; gradovi ih pripremaju, a car im u ratu platu daje, svakome za deset dana zlatnik, (a starijem[106] za pet dana jedan zlatnik), a njihovom vojvodi svakoga dana zlatnik. A kada je potreba, nareuje se svuda po gradovima (da se obie), koliko koji treba da opremi azapa. Po Muratu ostao je njegov sin po imenu Sultan. (Ovaj je bio etvrti turski car).

XIII glava: O Sultanu sinu Muratovu

Sultan sin Muratov osvojio je od Grka neka mesta i zemlje, a osobito slavni grad Nicenu. Ovaj Sultan je izmislio da odabira hriansku decu[107] da ih vaspitava i sav dvor njima da nastanjuje i sve gradove svoje. Ove vaspitanike nazivaju janiari, kao kad bi rekao nova vojska. A kasnije emo o carskome dvoru ire ispriati. Posle Sultana ostao je drugi Murat. (Ovaj je bio peti car).

XIV glava: O grkome caru i o Muratu sinu Sultanovu

Grki car, leei na samrtnikoj postelji, poverio je sina svoga, malo detece, Kantakuzenu da ga podigne na noge, a isto tako je i itavu grku zemlju poverio njegovu staranju, da se (o njoj) brine dok dete ne bi postalo dovoljno mudro. Ali kada je ve mladi car dorastao (do potrebnih godina), Grci su hteli da ga podignu na vlast, Kantakuzen tu stvar nije doputao, hotei da uzme sam vlast, a kad je (Kantakuzen) video da je ne moe dobiti[108] pozvao je sebi u pomo turskoga cara Murata i dopustio mu da se na ovu stranu prebaci preko mora u grku zemlju protiv njegovoga gospodara, i ovaj, prevezavi se preko mora na ovu stranu nie Galipolja bez smetnja, s pomou Kantakuzenovom osvojio je najistaknutiju[109] tvravu koju nazivaju Dardaneli: tada Galipoljci, saznavi da su se Turci prevezli na ovu stranu, odmah bejahu gotovi i krenue na njih, (sve je ivo hitalo) kako je ko mogao, ali u velikom neredu; mislili su da e Turci pred njima morati pobei.[110] Kad Turci videe taj nered, uredivi se, na stremen (tj. na bliskom odstojanju) su ih doekali[111], a kad su se sudarili, odmah su prednju liniju pobedili, a posle toga se pozadina razbeala. Tada su Turci, (jurei) za njima, prodrli ak u mesto Galipolje i zauzeli ga. Car Murat, zakljuivi primirje s grkim carem, krenu na bugarskoga cara. Rasrdivi se na Kantakuzena, Grci su naredili da bude kamenovan. Car Murat, pre no to je stigao do [112] bugarske zemlje, zauzeo je dva grada: jedan se zove Sogalnik, a drugi Dimotika i vratio se nazad preko mora u Anatoliju, posevi one gradove (koje je osvojio).

XV glava: O bojoj kazni zbog grehova naih, to se zbilo kod Srba ili Raana
Srpski kralj koji se zvao Milutin, od roda prvoga srpskoga kralja Uroa, dao je bio da se oslepi sin njegov po imenu Stefan. (Ovaj je pak po smrti oca svojega progledao nekako s bojim doputenjem[113] i imao je isto tako sina po imenu Stefana). Ovaj njegov sin skupivi vojsku, krenuo je u bugarsku zemlju na cara bugarskog po imenu Dimitrija i prispeo je do jedne vode (tj. reke) u bugarskoj zemlji koja se zove Iskar i ulogorio se s ove strane (sa) itavom vojskom. Dospeo je isto tako bugarski car sa svom svojom silom. Obojica su bili bogobojaljivi; i poeo je bugarski car s one strane (vode) uz velike trokove da gradi crkvu u ime Spasitelja, a kralj Stefan je (s ove) strane vode poeo ne alei novce, drugi graditi Majci bojoj.[114] A zidajui ove crkve, spokojno[115] su meu sobom pregovarali bez prolivanja krvi. Ove crkve i do dana dananjeg itave stoje. Sin srpskoga kralja, skupivi vojsku bez oeva znanja, prebrodivi preko one vode, udari na bugarskog cara i pobedivi (itavu) vojsku (njegovu), njega samog uhvati i dovede ocu svome, kralju rakome. Videi kralj (raki) tako neplemenito delo sina svoga, vrlo se rastuio, primio je cara veoma uljudno, a kada su bili za rukom, posadi ga kralj iznad svie, kao to pripada caru. A tu je doao kraljevski sin (pred njega), drei u ruci buzdovan[116] i rekao ocu svome: "Nije pravo da neprijatelja svoga iznad sebe[117] posaujete". A onda udari cara buzdovanom da je na mestu umro. Sneveselivi se veoma, otac dade da ga s poau odvezu do groba[118] u gradu koji se zove Trnovo i nazad se[119] vrati tuno u srpsku zemlju, ne hotei da zauzima bugarsko carstvo

zbog tog nedostojnog dela koje je od njegovog sina poteklo; posle toga su dola gospoda bugarska (traei i) molei (kralja) da ih primi i da bude njihov gospodar. Kralj to uini, a sin, bojei se oca svojega, ode u arbanaku zemlju, mada mu otac nita zlo nije smiljao, kralj je tada otiao u jedan grad koji se zove Zvean, a sin njegov (tako u zemlju kradomice - tj. doe - da niko o njemu nije znao i) prokravi se do lonice, oca svojega [120] udavi. Kralj je sahranjen, kao to je i bilo pravo, u manastiru koji se zove Deani. A posle njega (onaj) je sin njegov Stefan bio kralj srpski i car bugarski, ali je njegova vladavina bila u velikom nemiru zbog njegovih neblagorodnih dela. Zato je poslao izaslanike patrijarhu, mitropolitima [121] i kaluerima u Svetu Goru reda svetoga Vasilija, (traei i) molei u ime gospoda boga da se za nj mole i da mu savetuju kakvo bi pokajanje imao da primi. Oni su mu odgovorili: "Ne moemo ti drugi savet dati, ve se vrati gospodu bogu i ispataj za grehe svoje a to sam sebi uini, zahvalnije (e biti) bogu i korisnije dui tvojoj nego da nareuje[122] da se zidaju crkve ili da se mnoge molitve itaju; jer gospod bog je milosrdan prema onima koji ga (iskreno ljube i) pozivaju. [123] uvi od duhovnika takve stvari, car ode u onaj manastir gde je leao njegov otac, gorko plaui i kajui se; doavi do manastira (na trista stopa), dao je da se namesti (ist) krst pokraj puta, a sam je (iao i) puzao na golim kolenima sve do oeva[124] groba, plaui, ridajui i govorei: "Oprosti (mi, moj) mili gospodaru oe". Videi gospoda takvu alost, podigoe ga (i izvedoe napolje) i nisu mu dali vie da dolazi tamo. Za to pokajanje sagradio je trideset manastira velikih i malih i uvek je iveo u velikoj pobonosti i dajui milostinju. [125] Njegov otac je posle devet godina proglaen za sveca[126] i mnoga uda ini sve do dananjeg dana; videi to, poganici ostavie ovaj manastir na miru. Njegov sin (koji ga je udavio) potom je umro, a posle njega je ostao sin njegov Stefan Uro, koji je ravo upravljao carstvom: zbog greha oca njegovoga gospod bog mu je oduzeo razum, jer napustivi verne zaslune sluge on se priklonio novim i nevernima, koji su ga pak prozvali[127] Ludi Uro. Takoe je bio dao dvojici brae itavo carstvo bugarskoga cara i bio je takav obiaj u ovim zemljama da nijedan ovek osim cara, kralja i kneeva nije nosio crvene izme; a car Uro je dao ovoj brai crvene izme: videi oni ove stvari[128] i tradiciju[129] bugarske zemlje, usprotivie se caru; a kad im je poruio da k njemu dou, ovako mu odgovorie: "Dao si nam crvene izme iz kojih nas nee (brzo i) lako izvui"[130], a usto je i bugarska zemlja bila njima naklonjena zbog dela carskoga oca. A posle toga vremena turski car Murat je doao i opseo Jedrene. I dole su vesti u raku zemlju caru Urou Ludome da je opsednuto Jedrene. Ovaj se s velikom silom spremao protiv Turaka da spasava Jedrene, a kad je doao u zemlju Konstantinovu, on se utabori na polju egligovu; tu vide u snu kao da je doao aneo k njemu i uzeo sablju iz njegovih ruku i dao je Turcima; a kad on vide takvo udo, ostao je toga dana s vojskom na tome polju, a sam ode jednome pustinjaku usred gora, priajui mu o tome vienju i ispovedavi mu se, ree: "Bojim se oinskoga greha". Odgovori mu pustinjak: "Greh oca tvoga pokazae se na etvrtom kolenu", jer nije hteo da ga rastuuje. I tako je pravo od njega[131] car krenuo ka Jedrenu da ga spasava. A kad je bio etiri milje od Jedrena, onda su ona dva brata kojima je bio poverio bugarsko carstvo protiv svoga gospodara preli Turinu i njemu su se pokorili. Mada je car Uro imao veliku silu, gospod bog mu je razum oduzeo. (On nije gledao na neprijatelja, ve samo na svoju silu). Turski car kad vide u vojsci njegovoj veliki nered, odstupivi od varoi, sa svom silom je krenuo na njega i porazivi (njegovu) strau, krenuo je (dalje) sve do vojske, i tako je zatekao Uroa pod atorom, gde je bio i ubijen[132]. A sva ostala (njegova) vojska potuena je do

nogu, pa se ovo mesto i do dana dananjeg zove Rako unitenje. Posle su ona dva brata, koji su bili protiv svoga gospodara, bili bogato obdareni od turskoga cara [133] po njihovoj zasluzi, jer je dao da im se glave odseku.[134] I tako osvojivi Jedrene, itavu bugarsku zemlju je zauzeo (bez ikakve smetnje, ali je tamo ipak ostao jedan knez).

XVI glava: O onome to se zbivalo u srpskoj kraljevini

Srpska kraljevina posle kralja Uroa pretvorila se[135] u kneevinu, jer su sebi izabrali[136] za gospodara kneza Lazara, koji je imao sestriinu kralja Uroa po imenu Milicu. I tako su mu jedni bili naklonjeni, a drugi ne, kao to se i danas svuda zbiva ne samo meu svetovnim ljudima nego i meu duhovnima, a gde god sloge nema, tu ni na koji nain ne moe biti dobro. [137] Kad u dar Murat da je knez Lazar naslednik svoga gospodara u srpskoj kraljevini, skupivi vojsku krenu na srpsku zemlju, na Kosovo Polje, a knez Lazar, ne oklevajui skupivi takoe vojsku, doe na ono mesto i utabori se prema caru na drugoj strani na Smagovu kraj reke Laba. I tada je zapoeo u sredu (na dan) svetoga Vita veoma estok boj i trajao je sve do petka. Gospoda koja su bila naklonjena knezu Lazaru borila su se junaki i verno[138] kraj njega, ali drugi, gledajui kroz prste, posmatrali su bitku, a zbog ove nevere i nesloge (i zavisti ravih i nevaljalih ljudi) bitka je izgubljena u petak u podne. (I tu je) Milo Kobila (vitez kneza Lazara) ubio cara Murata. I tada je isto tako ubijen njegov sin Mustafa, ali je drugi njegov sin Bajazit [139] ostao na carskome prestolu. Tu je isto tako uhvaen knez Lazar blizu jedne crkve Bogorodiine, po imenu Samodrea, i na tome mestu je postavljen visok stub sazidan[140] kao znak hvatanja kneza Lazara. A kraj njega je bio Krajmir, vojvoda topliki, i mnogo druge gospode je na tome mestu pobijeno. A nevernici, poto su se nagledali boja, ostali su kao izdajnici, to im kasnije nije dobro bilo, jer posle kratkog vremena, birajui [141] jednog po jednog, car je sve dao poubijati, govorei: "Kad ste svome gospodaru bili tako neverni u njegovoj nevolji, to isto biste i meni [142] uinili". Tu je doveden knez Lazar i vojvoda Krajmir pred Bajazita. Car Murat, otac njegov, kao i brat Mustafaj leali su obojica na nosilima. I tada je rekao Bajazit knezu Lazaru: "Eto vidi kako lee na nosilima otac moj i brat moj. Kako si se smeo odvaiti da se njemu usprotivi?" Knez Lazar je utao. (Ree) vojvoda Krajmir: "Mili knee, odgovaraj caru, jer glava nije kao vrbovo stablo da po drugi put izraste". Tada knez Lazar ree caru: "Vee je udo [143] kako se otac tvoj smeo odvaiti da napadne srpsku kraljevinu. A kaem ti, care Bajazite: da sam to ranije znao to sada oima vidim, morao bi i ti na treim nosilima leati. Ali je sam gospod bog tako izvoleo uiniti zbog grehova naih. Neka bude volja boja". U tome je car Bajazit naredio da poseku Lazara[144] a Krajmir, izmolivi to od cara, kleknuvi drae skut pod glavom kneza Lazara da ne bi na zemlju pala. A kad ona pade na skut, priljubivi ovu glavu uz svoju glavu, ree: "Zakleo sam se gospodu bogu: gde bude glava kneza Lazara, tu i moja mora leati". A onda je i on poseen i obe glave su pale zajedno na zemlju. U to vreme donese jedan janiar glavu Miloa Kobilia i baci je pred cara (pored onih dveju glava) govorei: "Care[145] ovo su glave tvojih najstranijih neprijatelja". Onda su Raani ili Srbi koji su bili kraj cara Bajazita izmolili telo kneza Lazara i odneli u jedan manastir koji se zove Ravanica i tamo su ga sahranili proglasili za sveca. Pobedivi, car Bajazit je ostao na Kosovu Polju i na ovome bojitu naini znak onde gde je njegov otac ubijen: [146] na etiri stuba nainjen

je svod[147] olovom pokriven, koji i danas stoji. A stavivi u mrtvake sanduke svoga oca i brata, posla ih u Brusu, gde je bila njihova sahrana. I tako se ovaj nesreni boj zavrio zbog nevere zlih ljudi. Car Uro i knez Lazar, dva gospodara koji su se verno borili za veru hriansku, (za kratko vreme) od poganika (ubijeni, sa ovoga sveta) odoe.[148]

XVII glava: ta je bilo sa Stevanom, prvim despotom rakim

Car Bajazit je vladao po ocu svome Muratu (i bio je sedmi car turski), poto je zauzeo srpsku kraljevinu; knez Lazar slavnoga spomena imao je jednoga sina po imenu Stevana i dve keri: jedna se zvala Despina, a druga Mara. Car Bajazit je uzeo sebi za enu sestru Stevanovu Despinu i dao mu je zemlju s ove strane Morave sve do Dunava. A ovaj Stevan je bio prvi despot srpske ili rake kraljevine, a gospodaru Vuku je dao zemlju zvanu Sitnica; ovaj je imao drugu despotovu sestru Maru. Ovaj Vuk je imao sina po imenu ura. Potom je car Bajazit, skupivi vojsku, krenuo s despotom u Ugarsku preko Save; poto se tamo napljakao, napalio, naubijao, vratio se nazad i prevezao se na onome mestu gde je danas Beograd, jer u to vreme jo nije bio osnovan.[149] A ovaj prvi turski pohod bio je na Ugarsku za cara Sigismunda ili malo pre njega. Car Bajazit se tada prevezao preko Dunava i rekao despotu, uraku svome: "Despote, ostani ovde i sagradi grad sebi na ovome mestu; neu te dirati i opominjem te da ima mnogo neprijatelja na naem dvoru; pa ako te budu[150] preko poslanika pozivali, ne dolazi k meni; ja te evo ovako ostavljam da bi svoju glavu sauvao". Zahvalivi, despot ostade i poe zidati grad Beograd, koji i danas postoji.[151] U to vreme stie poslanstvo [152] caru Bajazitu iz Anatolije s veu da je veliki kan po imenu Demir (ili Tamerlan), gospodar tatarski, doao s velikom silom u persisku zemlju. uvi to, car krenu protiv ovoga i uze sa sobom ura, despotova sestria, i svoju enu Despinu i krenu preko mora, preko Anatolije u Persiju pod jednu planinu koju nazivaju Zvezda. A tamo je i veliki kan bio prispeo, gde su se tukli etiri dana i pobedio je veliki kan cara Bajazita (do nogu, a njega glavom uhvatio. ura je umakao ranjen. Tada je doveden pred kana car Bajazit), kome je nareeno da sedi daleko prema njemu; naredio je isto tako da se dovede i Despina, njegova ena, kojoj je kan naredio da stoji pred njim i da mu vino slui. A to je zato uinio da bi se car Bajazit jedno i da vie ne vodi sa sobom enu u rat. Nije mu hteo [153] nita uiniti, [154] ve ga je hteo sa itavim njegovim narodom poslati u njegovu zemlju. Car Bajazit videi kako njegova ena slui ovoga[155] u velikoj tuzi[156] sam se otrovao svojim prstenom jer je imao kamen tako udne moi da mu je, dok ga je imao na ruci, bio od velike pomoi u raznim stvarima, ali kada je koga hteo da umori bez bola, onda je pripremao onaj kamen tako da je iz sebe isputao otrov (ili je pod kamenom imao otrov u prstenu). I tako uzevi ovaj prsten u usta, poto ga je podrao jedan asak, umro je. Videi veliki kan tako zlo delo, da se sam otrovao, ree na svom jeziku: "Ja kan bat dik gjendi smaki mistur", kao kad bi rekao: "udan ovek, to se sam umorio; ja sam ga hteo pustiti da ide asno svome domu i ao mi je to

se tako gadno zarazio".[157] A onda, otpremivi valjano sav njegov narod i Despinu, naredio je da je otprate natrag u Brusu, u zemlju. Tako se zavrio ovaj turski rat s velikim kanom.

XVIII glava: O dravi velikoga kana i o rimskim carevima

(Imao je u to doba Tamerlan peaka est stotina hiljada ljudi, a konjanika etiri stotine hiljada). Veliki kan je gospodar tatarski i prestonica je njegova u velikom gradu koji zovu Hajtaj ili atata; lei ka severu od istoka sunca. Gospodar je on veliki i slobodan a iz starih vremena; nekada za starih vremena (njegov predak) je bio zauzeo mnogo zemalja na zapadu [158] sunca pa i danas postoje znaci onde gde je bio: velike humke na poljima, koje je on naredio da se nasiplju. Rimski carevi su iz davnine[159] vladali itavim svetom od ishoda do zapada sunca, dok nije doao car Konstantin Veliki. On je ustupio"[160] Rim svetome ocu papi Silvestru, a sam se krenuo u arbanaku zemlju ka jednome mestu zvanom Dra, sagradivi ga, nije mu se svidelo tu da ivi i ode[161] u Grku (jer je i sam bio Grk)[162] ka mestu koje je nazivano Bizant i sazida znameniti grad; sve one krasote koje su u Rimu bile naredio je da se naine i izneo je sa sobom svu rimsku silu, odvedavi sedam gospodara koji su u to vreme vladali Rimom. I iz njihovih domova uvek je jedan bio car i nazivali su se Paleolozi, kao da ree: staroslavni. [163] Tada kakvog su oblika bili u Rimu domovi ovih gospodara takve je naredio da im se sagrade i u Bizantu i dao je ime ovome gradu Stambol, kao kad bi rekao: carska prestonica, ali ga danas zovu Konstantinopolj. (Naredio je da ga zovu novi Rim, zbog veliine i oblika Rima, ali su ga ljudi nazvali Konstantinopolj, to jest Konstantinov grad). A itavu makedonsku zemlju nazvao je po Rimu Romanija. U ono vreme dolazili su[164] carevi u Rim kao gospodari moni od stotine naroda, [165] jer je jo sveta crkva bila jedinstvena. Potom (posle nem-h sto godina) jedinstvo se bilo izmenilo posle cara Lava. (Tada su dakle) papa i Rimljani izabrali sebi cara Karla franakog, a potom su birali sebi careve[166] od nemakih kneeva, kao to je i danas taj obiaj; (i otad) se hriansko carstvo poelo ljuljati i uniavati [167] prema jednom pismu koje veli: "Teko tebi, sedmoglavi, jer e od tebe svako zlo proizilaziti". A "sedmoglavi" znai Rim, jer je iz njega sedam domova izilo, kao to smo ranije pisali. Muhamed, videi takvu neslogu meu hrianima, krenu na persisku zemlju, sastavljajui poganicima veru i u tome umesto rimskog cara podie (poganina) sultana (koji je u onim krajevima vladao i postavi ga) u jednom mestu koje nazivaju Misir, kao to i sada vlada, a bie sve dok bog bude hteo sultan ili oldan (tj. plaenik), [168] a ipak mo velikoga kana u ovim zemljama nad njima vlada (na istoku sunca). Grci priaju o caru Konstantinu kao da je on[169] bio jedan pastir i jedno stado, kao to pie u jevanelju, jer je on bio oslobodio hriane i unitio pogansko neznabotvo. [170] A drugi pak govore da suenoga dana treba da bude drugi pastir i jedno stado, to tako treba razumeti da sudnjega dana treba da bude sudija sin boji (koji e suditi ivima i mrtvima). Ali e [171] biti dva stada i dva pastira. Jedno stado u nebeskom kraljevstvu, a pastir ovoga stada sin boga ivoga, a drugo stado e biti u venom paklu, a njegov pastir je avo. A prema zbivanjima sadanjih vremena tako izgleda da e teko biti da bude jedan pastir i jedno stado, a ako gospod bog ne bi na drukije izmenio, onda e Grci ostati ve u (veitom) ropstvu, [172] jer se poganici mnoe, jeresi razne nastaju, pa hrianstvu mnogo kode, jer nema tih koji bi (veru) branili i rasprostranjivali, osim poljskog kralja Olbrahta, koji je (u ovo vreme) znatne gubitke pretrpeo u

ljudima[173] svoje drave, i to svakako iz razloga to se starao o svojim blinjima (roacima) (i branei hriane) protiv poganika za mir i slobodu hriansku. A sveti otac papa sedi s duhovnicima spokojno u Rimu, ne mislei nita o tome, a isto tako i rimski kralj u nemakim zemljama gosti se sa svojim vitezovima, da se u Turskoj o njima nita ne zna, jer se nieg ne laaju protiv poganika. I zato papa i kralj rimski ako budu dugo posmatrali ovo nasilje i prolivanje hrianske krvi, svakako ni sami nee biti dovoljno bezbedni jer oni bi - kao rukovodioci itave vere, od kojih itavo hrianstvo zavisi - mogli s bojom pomou (propalu) hriansku stvar podii i osvojiti od poganika, prestonicu rimskoga carstva, koja je bila u Carigradu.[174] A kako bi to moglo biti, ispriau neto kasnije o tome s bojom pomou.

XIX glava: O velikom kanu i o Muratu sinu Bajazitovu

Turski car Murat (trei, a osmi car turski), sin Bajazitov (posle smrti oca svoga vladao je i) morao je velikome kanu danak davati zato to je oca njegovoga bio pobedio. Veliki kan je, nazvan njihovim jezikom dihan ah, kao kad bi rekao: gospodar itavoga sveta; i naloio je bio caru Muratu da mu da svake godine sto hiljada dukata, ali mu je posle ovaj danak oprostio da bi to predanije[175] ratovao protiv hriana, a umesto toga naredio mu je da daje hiljadu ebadi[176] konjskih prekrivaa zimskih, i hiljadu prekrivaa letnjih. I na taj nain je veliki kan bio u miru sa carem Muratom.[177]

XX glava: O vladavini cara Murata i o njegovoj srei

Car Murat je vladao posle Bajazita oca svojega, nainivi savez s despotom Stevanom, a zatim je osvajao[178] despot Beograd i posle toga je dugo iveo (a despot je kao samostalni gospodar ili knez). Sa carem Zigmuntom je dobro iveo,[179] dolazei u Budim kad god bi po njega poslao i dao mu je dom u Budimu, u kojem je domu za kralja Matije boravio ostrogonski arhibiskup; potom je despot Stevan, leei na samrtnikoj postelji, dao svoju zemlju svome sestriu uru, a Beograd je dao caru Zigmuntu i umro je na polju koje nazivaju Glave, a odatle je odnesen u manastir koji zovu Resava, gde je sahranjen. Posle njegove smrti postao je despot njegov sestri ura Vukovi i predao je Beograd caru. (Tako je tada Beograd) pod ugarsku krunu dobrovoljno potpao. Potom je turski car Murat uzeo despotovu ker po imenu Maru i traio je od despota da mu s njom poalje i svoga sina Grgura; i posla sina svoga Muratu i u onome strahu[180] zatrai despot od cara da mu dopusti da bez smetnje zida manastir to mu car dopusti i zaree se da mu nee smetati, a usto mu dopusti i sebi siguran grad da zida, zariui se da e sve to verno i valjano odrati. Pouzdavi se u carevo obeanje, despot zidae Smederevo; kada Murat u da despot zida grad, pre no to ga je ovaj potpuno dogradio i namirnicama snabdeo [181], odmah je naredio da se despotov sin Grgur, njegov urak, baci u tamnicu i naredio je da se odvede[182] u grad Dimotiku, a sam je krenuo s vojskom

da opsedne Smederevo. Kada despot u da je car krenuo, ostavi svoga drugoga sina u Smederevu, a sam ode u Ugarsku kralju Vladislavu, bratu poljskog kralja Kazimira (slavnog spomena). Doavi car je opkolio opseo i glau osvojio grad Smederevo, a kad je sina despotova uhvatio, poslao ga je drugome bratu u tamnicu (u onaj isti grad). I tako je osvojio itavu raku zemlju (sa svima gradovima i Smederevo mu se dobrovoljno pokorilo i predalo se radije Turcima nego Maarima, kao to e se o tome nie ispriati). Stigavi u Jedrene car Murat naredi da se obadva despotova sina poalju u tamnicu na more u grad koji se zove Tokat, a sestra njihova, Muratova ena nije im mogla nita pomoi, poslao je takoe glasnika, potajno da njegova ena o tome ne zna da obojici izvade oi; a kad je ona ovo saznala, pala (mu je k nogama) molei i preklinjui da tako mnogo ne hita (govorei mu): "I tako su tvoji sunji i zarobljenici; i posle e moi da uini to bude hteo". Car je odmah poslao (glasnika) da se to ne izvri, ali glasnik nije mogao tako brzo da stigne, te su im oi izvaene.[183] Kada je car saznao da se tako silno pourio s (tom) stvar, poslao je po njega glasnika[185] i naredio da se i njemu oi izvade.

XXI glava: Kako je kralj Vladislav krenuo na Murata s despotom

Ugarski kralj Vladislav, od roenja bojeg hiljadu etiri stotine etrdeset prve, skupivi vojsku krenuo je junaki na turskoga cara Murata, a s njim je krenuo takoe despot ura Vukovi i tako su jedan drugome dali re da se bez boja ne raziu. Proli su tada tako[186] kroz itavu raku zemlju i kroz Bugarsku, a blizu mesta Plovdiva turski car Murat je prispeo [187] i zatekao ih u brdima, ne dajui im da dou do Plovdiva[188]. Ovu planinu nazivaju Zlatica, a drugi je nazivaju elezna Vrata. A kada su bili zali izmeu brda u jednu dolinu, tu su ih susreli carski janiari, ne dajui im da dou do Plovdiva, jer je tamo ista ravnica. Kada je video kralj Vladislav da ne moe proi, naredio je da se kola nazad vuku [189], jer se nisu mogla okrenuti[190]. Vrativi se bez tete, kralj Vladislav je nazad krenuo ka mestu Sofiji, a kako je ve bila jesen, a on nije mogao tu ostati preko zime, spalivi mesto, krenuo je nazad u raku zemlju. A kada je prispeo u mesto Pirot, do kralja Vladislava su doprle vesti da je turski car prispeo u Sofiju, koja je bila spaljena. Tada je naredio despotu da ostane nazad i da lagano za njima ide sa svojom vojskom. A on je tako iao [191] oekujui bitku; a kad su prispeli do planine zvane Kunovica, a kralj Vladislav je ve bio prispeo do te planine, doprle su do despota vesti da Turci s veoma velikom silom idu za njim; vrativi se tada despot protiv Turaka, oekujui ih, obavestio je kralja: "Ovi Turci s velikom silom za nama kreu, pa zato sve peake kraj kola ostavi a sam sa itavom vojskom k meni pohitaj". Ali pre no to je kralj prispeo ve je bila poela bitka s Turcima (koja je bila tako estoka da su svi Turci bili do nogu potueni, a njihovi najvii zapovednici jedni pobijeni, drugi pohvatani)[192]. A jedan carski prijatelj, koji je s njima bio umesto cara, tu je ubijen i sve do dananjega dana stoji znak na njegovu grobu u gradiu Tajanice. A odatle kralj Vladislav, pobedivi poganike, bez ikakvih gubitaka veselo krenu u raku zemlju i prispe na polje Dobrigi, hotei tu u rakoj zemlji preko zime ostati a na leto opet s bojom pomoi da krene na Turke.

I tu doe poslanstvo od turskoga cara, da mu one zarobljenike, one zapovednike koji su bili zarobljeni, preda. A on e pak despotu vratiti Smederevo sa svima gradovima i itavu zemlju raku, a isto tako i oba sina njegova, Grgura i Stevana. (Onde je bio zarobljen i jedan turski hetman po imenu Karambeg, pa je za ovoga car dao petnaest stotina [193] zlatnika). Posavetovavi se s despotom i drugom gospodom, kralj Vladislav primi od njega ovakav predlog[194] i car je poslao jednoga velikaa Baltaoglua, kao kad bi se reklo sekirin sin, te je ovaj po naredbi carevoj predao Smederevo despotu i sve gradove; dovezena su[195] i oba slepa sina. A tada su isto tako svi u carsku tamnicu[196] puteni. Despot ura, zauzevi itavu zemlju svoju odmarao se onde s kraljem i sa itavom vojskom etiri nedelje, imajui u izobilju svega i svaega; zatim je kralj s veseljem[197] otiao u Ugarsku, kao pobednik nad poganicima; nainio je s njima primirje na sedam[198] godina. I tako se zavrio ovaj sreni as[199].

XXII glava: O caru Muratu, ta je s njim posle bilo

Turski car se stideo to nije bio u ovome vie opisanom boju. Ostavivi carstvo i itavu vladavinu sinu svome Muhamedu usled velike tuge, on sam ode[200] u kaluere, koji se nazivaju derviler; ovi su kao ovde kod nas monasi; njihova bogomolja naziva se medresa, kao to je kod nas manastir; i oni imaju ovakav propis: idu nagi i bosi, a nemaju na sebi nita drugo osim jelenske koe, ili od kakvih drugih zveri. A poneki imaju odee od tkanine, po njihovom obiaju pravljene. Opasuju se eleznim lancima unakrsno, gologlavi idu, rasplodne udove imaju okovane u elezo, ognjem se peku po rukama i britvama se seku, a u emu idu u tome i spavaju, ne piju vino niti ikakvo pie, nikad nemaju nita za obed, uvek isprose, a to im od ruka ostane, ubogima za sobom razdaju, a isto to ine i za veeru. I nikad nemaju nita svoje, ve samo idu po gradovima kao zanesenjaci[201], a svakoga dana o veernjoj molitvi igraju, hodajui u krug, stavivi jedan drugome ruku na rame, klimajui glavama i nogama poskakujui i viui iz sveg glasa: Lai laha ila lah, kao da rekne: bog je do boga i bog bogova, i vrlo brzo se okreu i isto tako veoma viu da se daleko uju, kao kad psi laju jedan debelo, drugi tanko, a ovu njihovu igru nazivaju sama, i smatraju je kao veliku svetost i pobonost; a u toj igri toliko se zanesu, da voda (ili znoj) s njih potee a pena iz usta, kao od besnih pasa, a od velikog premaranja padaju jedan za drugim, i poto se tako premore, svaki ide[202] u svoj brlog[203]. Car je tada bio otiao u ove kaluere, smatrajui da nije dostojan da bude car kad nije sam lino pri tome[204] bio. Muratov sin Muhamed, imajui oca u manastiru[205], sam se potpuno zabio u umu, gonei zverinje i mislei na lov; ali na carskom dvoru je takav obiaj da se svima dvoranima plata mora izdavati na svako tromeseje bez izuzetka, a (tada) je meutim proputena plata za dva tromeseja. Kad dvorani videe ovakav nered[206] i carski nehat, pobunivi se opljakae domove najvie[207] i najbogatije gospode iz carskog saveta, da nijedan gospodin nije ostao pred njima u Jedrenu; gradu meutim nisu uinili nikakvu tetu, skupivi se posle toga poli su tamo gde je mladi car bio u lovu pa su savetu njegovome, koji je bio s njim[208], opljakali sve atore, te su svi pred njima morali beati kud je ko znao, osim mladoga cara, koji je k njima sam doao s velikom tugom, ne znajui ta se to zbiva i (nije znao) ta je bio razlog tome. I ovako ih poe[209] pitati: "Moji mili jaganjci, ta se to desilo i iz kojeg razloga"[210]. Odgovorie mu: "Sreni gospodaru, desilo nam se od tvoga saveta ono to nam se nikada nije deavalo od naih[211] predaka, zato izvoli saznati da te za gospodara ne elimo imati dok je tvoj

otac iv". I obrekao im je da e odmah po svoga oca poslati i da e im itavu platu isplatiti, pa im je jo platu poveao svakome po pola novia na dan, te je ova za etvrt godine dola svakome po zlatnik i pola orta preko [212] plate; i tako je na taj nain ona buna bila umirena. Zatim je poslano u manastir po cara Murata da bez odlaganja doe, jer janiari nikome nee da budu posluni dok je on u manastiru. Kad je on uo za ovaj nemir, naredi janiarima: "Ako me volite, pripremite mi ist hladnjak[213] i ja u u njega bez ustezanja doi". To je car zato uinio jer se bojao kakvog lukavstva, a nikome nije toliko verovao kao janiarima. A ta su to janiari ispriaemo kasnije. Kad ue janiari poruku svoga gospodara, odmah poletee u ume s velikim veseljem najmljujui kola da bi zelenilo [214] navezli. I razvivi tako ator pripremili su gospodaru svome isto zelenilo [215]; i doao je car na ono mesto koje je (pred gradom) bilo pripremljeno. Tu je doao isto tako i njegov sin Muhamed sa svom njemu potinjenom gospodom. Pozdravivi cara molili su da im ovu greku oprosti, a on sinu svome i svoj drugoj gospodi ree: "Opratam vam to, ali, dragi sine, sauvaj sebi janiare, jer je to tvoje dobro i itave drave tvoje". I tako se zavri carevo monatvo i morao je ponovo car biti i ljudima upravljati.

XXIII glava: O kralju Vladislavu, ta mu se posle s Turcima desilo[216]

Kralj Vladislav je imao prilike s turskim carem Muratom za sedam godina a kad videe duhovna gospoda (kao papa i kardinali) a isto tako i svetovna kako je kralj sreno prvi put s poganicima proao, nagovorie ga da se primirje s Turcima ne odri. I tako su zvezdoznanci posmatrajui planete, i vitezovi[217] pijui vino, i Janko, Matijin otac, koji je bio namesnik (ugarske krune), uverili kralja u to da e ga srea pratiti protiv Turaka. I stoga se poe kralj Vladislav spremati na Turke leta gospodnjeg hiljadu etiri stotke etrdeset i etvrtog i posla glasnika despotu da se sprema na poganike. uvi ovu poruku despot ura se veoma;[218] rastui i posla prijatelja svoga Dimitrija Krajkovia, znamenitog velikaa, kralju s ovim reima: "Milostivi kralju ja sam se oslonio na prvu re tvoju, na kojoj si me poslednji put ostavio da bez moga saveta nita nee protiv poganika preduzimati. Ne znam kakav ti je tu savet dat te nee na to da se osvre[18], ve se tako naglo bez potrebe sprema[219] na poganike. I zato znaj da ti sada ni na koji nain ne mogu biti spreman, jer dobro zna da sam unitenu zemlju uzeo [220]. Moram nekoje gradove ponovo zidati i namirnicama snabdeti. Zato te molim da se sada okani toga rata sve do onoga vremena[221]. Jer se za ono vreme pripremam u ast tvoju s pedeset hiljada junaka. I hou svoju staru glavu kraj tebe da poleim, a jo vie, ime god budem mogao elim tebi da pomognem svojim blagom, to danas uiniti ne mogu. I savetujem tvoju milost da se sada ovoga rata okani a u ono vreme ja u biti vo, kao to sam i prvi put bio, i s bojom pomoi doveu do toga da nad poganicima pobedu izvojuje". Kada je to uo kralj Vladislav, svakako je hteo da poslua njegove savete [222], ali vojvoda Janko, budui pored kralja, nasmejavi se, obrati se poslaniku reju pre od kralja i ree: "Gospodine Dimitrije, tvoj se gospodar raduje to je jevtino proao, pa zato tako savetuje". Dimitrije odgovori: "Moj gospodar verno i poteno kralja savetuje, a ni na tebe isto tako ne tee i ne

kaplje, pa ako se to tvojoj milosti ne svidi, Gospodu Bogu emo to preporuiti". I tako je kralj ovu poruku preko Dimitrija poslao, govorei: "Ako u ovaj rat krenem, prvo u do vas svratiti u Smederevo, ali ne na dugo [223], a tamo u se njim razgovarati o svim stvarima". Kad saslua despot ovu poruku, poe za kralja pripremati iste i odline atore kao to prilii gospodinu, ali iznad svih jednu velika skupocenu ikonu je pripremio zlatom i biserjem izvezenu[224], isto tako iste konje i puno drugih stvari koje spadaju u darove. Posle toga dakle kralj Vladislav sa itavom svojom silom stie do Beograda da bi se prevezao preko Dunava, a iz Beograda je onda stigao despotu u Smederevo, a tu je pred gradom[225] boravio, imajui svega u izobilju, sve dok se itava vojska nije prebacila preko Dunava. I bi obdaren kralj od despota gore opisanim darovima, a k tome s pedeset [226] hiljada dukata. I molio je kralja alostivno da s tim ide kui i da se okani toga rata, ali Janko, koji je tu bio, odgovori mu: "Gospodine despote, ne moe drukije biti, ve se mora ii na poganike[227]. Pogleda kralj despota, a despot opet njega. Videi da drukije ne moe biti, ve samo kako je Janko rekao, oprostivi se razioe se tuno, jer je Janko imao vie vlasti nego sam kralj, a vie je sebi eleo kraljevstvo nego kome drugome. I zato je despotu tako zamerio to su tako dobro bili jedan s drugim. Krenuvi tada, kralj Vladislav je odatle iao dolinom pored Dunava ka mestu Vidinu, koje je naredio da se opljaka i popali, a odatle je krenuo veoma daleko kroz Tursku sve do polja Varne blizu Crnoga Mora. Turski car Murat je isto tako tu prispeo i sastae se obe sile: hrianska i poganska, a bitka zapoe u ponedeljak[228]. Na poetku je hrianima ilo sreno i dobro, i drugog i treeg dana. Svi su konjanici poganski bili potueni do nogu tako da je na bojitu bio ostao samo sam car s janiarima. Kad su videli janiari da je zlo, pronali su jedno mesto meu klancima[229] pod planinama ili meu dubokim jarugama i obraslo krupnim vresom, tako da nai nisu mogli videti ove klance. Janiari se dali u begstvo, uvajui cara meu sobom, da im ne bi otiao, a kad su naili meu klance, razmestili su se po njima i pokrili se vresom (i travama); a to je bilo predvee. Kad je Janko to video, nagovorio je kralja da na njih sa svojom vojskom krene (i tu slavu stee), jer su ljudi potueni, pa da ast stekne,[230] tada kralj bez odlaganja pravo na njih krete; spustivi kacige, prihvativi se kopalja, brzo su k njima u trku jurili, [231] hotei da ih brzo konjima pogaze i unite, videi da su sve peaci. I hitajui tako, ne videi jaruge, padali su u njih [232] tako da su se svi (jarci) njima napunili; a onda priskoivi k njima janiari su ih tukli i ubijali kako su hteli. Kralj Vladislav je tu ostao u tome klancu, a vojvoda Janko (ne spasavajui ga), krenuo je nazad bez ikakve smetnje (imajui deset [233] hiljada svojih ljudi), jer su Turci bili potueni do nogu i nije bilo nikoga ko bi ih gonio. (Turski car je zbog te pobede bio vie tuan nego veseo - i govorio je da ne bi bio rad po drugi put takvu bitku da dobije). O kralju hriani nita nisu znali gde se deo, a poganici isto tako nisu znali da je bio u onom jarku. Mnogo je poganika[234] i njegovih slugu tu ostalo; janiari su isto tako mnoge od njih pohvatali a posle su stali pobijene izvlaiti[235] iz onoga jarka, traei novac i odelo s njih pljakajui. I jedan janiar nabasa na kralja, ne znajui da je to bio kralj; gde mu je bilo Buhrikader.[236] Ugledavi tada divno oruje, na kacigi perjanicu s divnom[237] omanjom kopom, otsee mu glavu, onako s perjem i kacigom odnese pred cara i bacivi je pred njega ree: "Sreni gospodaru, ovo je glava nekakvog tvog znamenitog neprijatelja". Car odmah posla po sunje koji su bili uhvaeni da kau ija bi to glava mogla biti; a bilo je nekih zarobljenika komornika

kraljevih i zapitani odgovorie da je to odista kraljeva glava. (Neke sluge, gledajui kraljevu glavu)[238] s velikom su alou vikali i plakali, a car je odmah s velikom radou naredio da se svima sunjima glave poseku, a kraljevu glavu, izvadivi je iz kacige, naredi da oderu i ovu kou mirisnim travama s pamukom da napune, da se ne bi kvarila, a kosu je naredio da raeljaju i mirisom urede tako da je bila nalik na ivu, a naredio je da je stave na drvo i da je nose po svim njegovim gradovima i da viu kako mu (mi) je gospod bog dao da pobedi svoga neprijatelja. A oni koji su ovu glavu nosili tako su bili obdarivani od velike gospode i od graana da je svaki od njih po nekoliko stotina zlatnika dobio. Kralj Vladislav je imao jednu izmu crvenu a drugu crnu,[239] pa su zbog toga carevi dvorani ovu boju nekoliko godina nosili kao znak one pobede. Njegova kosa je bila gusta, gruba i crna. Potom je car, kad je doao u Jedrene, ovu glavu poslao sultanu a onoga janiara koji je glavu bio odsekao [240] uinio je znamenitim vojvodom i dao mu je dosta konja i novaca, tako da je ovaj bio veliki gospodin; i mnogi drugi su veoma bogato obdareni. I tako je proao ovaj turski car - monah.

XXIV glava: Kako je Janko vojvoda (posle tri godine) krenuo na Turke
A kada je ve prolo onih sedam godina primirja, koje su bili nainili s carem Muratom, Janko vojvoda je leta gospodnjeg hiljadu etiri stotine etrdeset i osmog uputio poruku despotu, pozivajui ga da s njim krene na Turke. Odgovori mu despot: "Ti dobro zna da smo bili nainili primirje s turskim carem za sedam godina i car je obrekao da nam za tih sedam godina nee smetati, a ni mi njemu. A ti si nagovorio slavnoga spomena kralja Vladislava da Turcima (ne) bude odrano primirje i krenuli ste na njega bez moga saveta i bez moga znanja. A ja kao onaj koji tako brzo nije mogao biti spreman, morao sam ne ii s kraljem, a kako ste tamo proli svima je to zemljama[241] poznato. A meni je zbog toga veoma ao [242] a naroito onih vremena. I zato, gospodine Janko, gospodine gubernatore, znaj da ti ne obeava da idem na Turke bez kralja. Pa zato najpre uinite da kralja sa sobom imamo, a ja sam spreman sa svima drugima [243] uz kralja da idem bez pogovora. A ako i pored ovog mog saveta krenete na Turke, pamtite da ete me se seati onde gde moj savet nee biti od pomoi[244]. uvi ovu poruku gubernator se nasmejao na nju i rekao: "Ako mi bog pomogne da pobedim poganike, nai u vas u Smederevu". Na ove rei je despot odgovorio: "Neka ide s milim bogom, a ta on nama misli, to mu, boe, daj u njegovo krilo". Potom je poslao gubernator despotu poruku da ga slobodno propusti[245] kroz svoju zemlju ak do Kosova Polja, koji je odmah po itavoj svojoj zemlji naredio da ga slobodno proputaju [246] i da mu onakvu dobru volju ukazuju kao njemu samome, to je naredio u ime svoje milosti. Posle toga je doao gubernator sa svom svojom silom na Kosovo Polje i tu videi mo i veliku silu turskoga cara ovakvo mu pismo napisa: "Carevi nemam ti ja tako mnogo ljudi kao ti i mada ih manje imam, znaj doista da su dobri, postojani, estiti i junani". Car je odgovorio Janku: "Janko, ja vie volim da imam pun tobolac obinih strela, nego est ili sedam[247] pozlaenih". Poeo je boj u etvrtak ujutru i tukli su se[248] sve do subote predvee[249]. Poganski konjanici bili su do nogu potueni, ali su se potom pribrali. Videi to gubernator se okrete na dvorane, ali je tamo bio potpuno potuen tako da je sam drugi jedva utekao [250] u planine, a drugi su svi na bojitu ostali, koji su potueni do nogu. Car Murat je naredio da se sve glave na gomile slau. I tako je pobedniki otiao s Kosova Polja i tako se zavrila ova nesrena alosna bitka.

Gubernator je stigao u drugu pokrajinu po imenu Zagorje (u kojoj je bio) gospodin Belmuevi Stefan i Janko je izveden pred njega, [251] a on ga je doveo (despotu u Smederevo. Obdarivi ga despot ga je pustio na svoju nesreu) u Ugarsku. Kao to se kae: zlome nikada dobro ne ini; i imao je posle toga despot mnogo neprilika[252] od turskoga cara to ga je pustio iz zemlje, jer da je bio znao o njemu da je u Smederevu, odmah bi ga opseo, i zato ga despot nije hteo dugo drati kraj sebe, da ne bi car saznao. Onda je dakle Murat umro posle dve godine, [253] a tada je njegov sin Liuhamed postao car a to mu je lako bilo, jer nije imao nijednog drugog brata, (a drugi vele da je imao, ali je naredio da se ubije).

XXV glava: O vladavini cara Muhameda, sina Muratova

Car Muhamed je posle toga sreno vladao po Muratu, ocu svom. A bio je veoma lukav i pomou primirja je prevario koga je mogao; i o veri se malo brinuo [254] a kad bi ga ko zbog toga korio, namah bi skoio (od njega) kao besan. I poslao je despotu enu oca svoga Murata svoju maehu, njegovu (despotovu) ker po imenu Maru; otpremivi je poteno, dao joj je dve pokrajine: Toplicu i Duboicu i nainio je s despotom ovakav savez: dokle god je on iv i njegov sin Lazar, nikad im nije hteo smetati[255] i osigurao je sebi da mu alje za njegove potrebe petnaest stotina konja i da mu svake godine daje danak petnaest hiljada zlatnika, na ta je sve despot pristao i mnogo je od toga uinio. Kada su to uli Raani, bili su protivni, jer su znali da ovaj savez car nee odravati i poruili su despotu da s ovim savez ne ini, "jer on ili hoe tebe da prevari, ili koga drugog (da pobedi), a kad nekoga drugog pobedi onda e odmah na nas zaratiti", to je bila istina. I to je s despotom nainio savez da bi bio osiguran. Despot je odgovorio svojim podanicima: "Moram to uiniti sve do vremena dok ne bude kralja u Ugarskoj", jer Janku nije verovao.[256] I iz ovoga uzroka je nastao ovaj savez. Nainivi primirje s despotom Muhamed je posle toga nainio i s grkim carem da ga verno i poteno odrava za petnaest godina; posle ovog primirja krenuo je na jednog poganskog kneza koji se zvao Karaman, starodrevni[257] gospodin i znameniti, a neki su (govorili) bili[258] da je bio potomak kralja Darija, pa zauzevi neke njegove tvrave i gradove, zaposeo je i vratio se u svoju zemlju. (Zemlju ovoga kneza nazivaju Karamanija, to jest Cilicija).

XXVI glava: Kako je car Muhamed prevario grkoga cara

Car Muhamed, skupivi vojsku, pravio se kao da hoe da krene na Karamana i uzeo je sa sobom majstore, drvodelje, farbare,[259] kovae, kreare, druge raznovrsne zanatlije sa svim alatom koji je kome bio potreban; krenuo je ka prolazu (pristanitu) Sveti ore, kao da je hteo da se tu nad Carigradom preveze preko mora sa itavom vojskom i traio je od cara grkog da mu da lae [260] za prevoz. A prispevi, utaborio se na morskoj obali na prolazu kraj Svetoga ora, pet italijanskih milja nad Carigradom, i naredio je majstorima da razmere, jer je hteo tu grad da zida, a sam je odmah poeo da kosi kamenje. (A kad videe drugi da car ne lenstvuje, svaki je kamenje nosio),[261] drva i sve potrebe za zidanje; i nije se krenuo s onoga mesta itave dve godine, sve dok grad nije bio zavren; a nijedan ovek nije znao nameru njegovu ta je hteo s tim gradom da

preduzme. Kad su videli to Grci, poee se spremati da mu ovaj grad ne dadu. uvi to, on posla poruku njihovom gospodaru uveravajui da to nije bilo protiv njega: "Ovaj grad zidam za vae i nae dobro, jer se trgovci mnogo ale kako se silna [262] zloinstva deavaju od Katalana na Belom i Crnom Moru. I zato ja hou to da spreim da bi se trgovci bavili svojim poslom. [263] uvi poruku grki car i Grci nisu znali ta treba da rade; smatrali su da primirje treba odravati II tako su ostavili[264] cara da dovri[265] grad. Ali su Grci stalno o tee mislili: im bi se car povukao, kako bi oni odmah grad opseli i zaposeli. [266] Oni su tako mislili, a turski car drukije. I tako Grci, oslonivi se na pogansko primirje, niemu[267] se nisu nadali i tako su bili sigurni da su Turci ili u grad i iz grada, a Grci su isto tako (ili) u njihovu vojsku bez svake smetnje, pijui, jedui, dobar ivot [268] vodei a tako je to bilo sve do onoga vremena kada je car zavrio [269] grad, koji i danas zovu Jenihisar, (veoma moan i siguran grad, gde se blago turskih careva uva). U to doba jo turski car na moru nije imao nikakvih ljudi[270] pri sebi; naredio je tada da se naini trideset divnih laa u umi etiri italijanske milje od morske obale, a neki koji su o tome znali smatrali su da car pravi ludost, govorei da se tako neto nije desilo, da bi ih mogao prevesti do mora bez tete, a osobito zato to je brdovito bilo. Poruio je tada car despotu da mu otpremi petnaest stotina konja[271] prema ugovoru, govorei da bi hteo, poto je zavrio grad, da krene na Karamanovu zemlju. Despot otpravi jednoga vojvodu Jaku Breiia, pooima onih Jakia koji su u Ugarskoj bili i posla s njim petnaest stotina konja, ne znajui carsku nameru. Zavrivi grad, car, ne govorei nita nikome svome niti stranom, niti otkazujui primirja, pusti [272] konjanike ka Carigradu da tuku, ubijaju svakoga koga bi samo gde sreli sve do samih opkopa. (Car je potom prispeo sa svom svojom silom, Carigrad opseo). Bilo je takoe (u to doba) u gradu mnogo Turaka, koji o tome nisu znali, a ovi su tamo bili pobijeni od graana. Prispevi sa svom svojom silom car je opseo Carigrad, koji zovu Stambol, kao da kae carski presto. Oni ljudi koji su bili poslati od despota (meu kojima sam i ja bio), uvi da je car Carigrad opseo (hteli smo se nazad vratiti), ali opomenuti (od nekakvih ljudi da se nikako ne vraaju, govorei nam) da im je svakako nareeno da bi ih morali unititi (po carskoj naredbi) ako bi se vratili, te su morali ii ka Stambolu i pomagati Turcima u osvajanju; a svakojako po naoj pomoi nikad ne bi bio osvojen.[273] Kad smo prispeli pred Carigrad, pustili su nas tu da se odmaramo pred Jedrenskom kapijom, a poto smo tu (nedelju dana) ostali, tada je car udno i ne alei trokova dovezao lae, emu se itav grad i vojska divili. I to na ovaj nain: nainjen je prokop uz brdo, koji je dole gredama obloen i lojem debelo namazan a k tome su svakoj lai ista jedrila[274] naroito napravljena; podstavi vazduna jedrila gore, svih trideset laa ile su jedna za drugom kao po vodi sa zastavama, bubnjima; iz topova se pucalo, a u to vreme je bitka bila zaustavljena zbog velikog uda (ovih laa): lae koje su vukli po suvu ljudi peice, bivoli, sve do mora. Videi tako opremljene lae Grci su hteli spreiti, da ne bi mogle biti dovezene do mora, ali u tome nita nisu mogli uspeti. I tako je Carigrad bio osvojen i sa suva i s mora. I ima jedan morski zaliv irok oko dve dui[275] meu Carigradom i meu Galatom ili Perom; preko tog zaliva naredio je turski car da se naini most na amcima, a tako je bio ureen da su preko njega mogli konjanici jahati. Ostali su tada Turci kraj grada osam nedelja, tukui iz velikih topova koji su tako ruili da su zid bili sruili za pola dui.[276] Stambol je veliki grad,[277] ima odline, debele i visoke zidove i guste kule, te njega turski car ne bi osvojio da nije bilo podle izdaje. Zbog veliine grada grki car (nije) mogao imati tako mnogo ljudi da bi zidine posednute bile kako je to potrebno, pa zato su

na onome mestu gde je bio zid sruen, carski janiari u juriu ubili grkoga komandanta kojem je to (mesto) bilo povereno. A kad je glava bila poraena, onda su se i drugi, uplaeni, morali povui[278], a tu su ih janiari, osokoliv se i jurei po zidovima, ubijali i sva je carska sila navalila u grad, tukui, sekui po ulicama, u kuama, crkvama. Grki car je imao u gradu na trgu hiljadu peaka, ali ne mogui tako brzo da prispe na ono mesto gde je bio zid probijen[279], jer su se Turci ve bili pojaali, branio se s njima junaki, odbijajui poganike tako dugo dok nisu sustali, pa je tu na mestu ubijen, (a i ovi svi kraj njega). Glavu njega poginulog odsekao je jedan janiar po imenu Sariles, doneo je i bacio pred cara govorei: "Sreni gospodaru, evo ti glave najeeg neprijatelja tvoga". Zapita car jednog grkog sunja, carevog prijatelja po imenu Andreju, ija bi to glava mogla biti. Odgovori mu: "To je glava cara Dragaa, gospodara naega". A tada car obdari ovoga janiara konjima, novcem, divnim haljinama i krasnim atorima i dao mu je agidinsko vojvodstvo i Anatoliju. Tako je osvojen Carigrad zbog podlog neverstva i lanog primirja poganikog. S druge strane morskoga zaliva nalazi se drugi grad Galata ili Pera, grad veliki i dobar; oni su bili s turskim carem nainili primirje na ovaj nain: ako bi zauzeo Carigrad, onda bi mu svi morali biti potinjeni. I kada je tako osvojen (Carigrad) i muke glave sve poseene osim dece i ena, koji su svi razdeljeni meu poganicima, Galaani (videi da je Carigrad zauzet) donesoe kljueve caru, i tako ih je ostavio na miru, a otiao je ka drugim gradovima i mestima i osvojio ih je bez muke, jer su mu se svi alosno pokoravali. Odatle je otiao u Jedrene i pripremivi[280] se tu krenuo je u raku zemlju (na despota), ne otkazujui mu primirje.

XXVII glava: Kako je Muhamed despota prevario pomou primirja

Turski car Muhamed, nainivi primirje s despotom da mu do smrti njegove i njegovog sina Lazara nikada ne smeta i da ga se verno i poteno dri, kako je ranije pisano, drao ga se dotle dok nije zauzeo Carigrad. Jer ga je samo zato i bio nainio da bi mu bilo zgodnije da se toga lati (da Carigrad zauzme). Ali im je Carigrad zauzeo, odmah je druge godine, ne otkazavi despotu primirja, krenuo na njega u raku zemlju sa itavom svojom silom. im to Raani ue, obavestie despota: "Turski car[281] kree na nas veoma silno. ta treba da radimo? Mi smo ve (ranije) bili govorili da e nas turski pas prevariti i zato znaj da je ovo naa zamisao: [282] pre no to bi dolo do toga da ene nae i decu na nae oi hvataju i razgrabljuju za poganike, radije hoemo svoje glave da izloimo i hoemo s njima da se bijemo. I zato gledaj da nam pomo dovede koga god najvie moe; mi imamo na Sitnici jednu vojsku, a u Duboici ili na Kislini drugu, pa zato u ovoj stvari ne oklevaj". Odgovorio im je despot: "Ne mogu tako brzo imati ljude, jer u ugarskoj zemlji nema kralja Vladislava[283], koji bi mi rado u tome bio na pomoi, zato se svega toga okanite, jer ako se pokorite turskome caru, ja u vas, tako mi boga, s bojom pomou osloboditi. Kada je doao car Muhamed u Konstantinovu zemlju na jedno polje koje zovu egligovo, na granici rake zemlje, uvi o ljudima koji su bili na Sitnici i o drugima u Duboici ili na Kislini, ostao je onde etiri nedelje, ne znajui ta da ini, na koje ljude da se okrene, tada oni koji su bili na Sitnici udarie junaki na njegovu vojsku i potukoe i pobie mnogo Turaka kao i znamenite turske gospode[284].

Posle toga sam car, doavi sa itavom svojom silom, porazi ih kraj jedne planine koju nazivaju Trepanja. Priali su Turci da otkad pamte nisu sluali o takvoj bici od tako malo ljudi, i s takvom velikom silom[286], govorei da bi car bio do nogu potuen da su se bili svi sastali[285]. A ovako su jedni poraeni, drugi su potueni, a ostali su se razbeali, i samo je gospodin Nikola Skobalji sa svojim stricem na kolac nabijen. Odatle[287] je car krenuo i opseo jedno mesto koje zovu Novo Brdo (to jest) Srebrna i Zlatna Planina i zauzeo ga je[288], ali pomou dogovora po kojem im je obeao da e ih ostaviti na njihovim imanjima i da im mlade ene i mlade (nee) pljakati. A kad se mesto pokorilo, car je naredio da se zatvore kapije i da se ostave otvorena samo jedna vrata. Kada su Turci doli u mesto, naredili su svim domainima da svaki sa svojom sluinadi, s mukom i enskom eljadi izie kroz vrata iz mesta na rov, ostavljajui sve svoje blago u kuama. I to su ili jedan za drugim. A car, stojei pred vratima, birao je mladie na jednu stranu, a ensku eljad na drugu stranu, a mukarce isto tako na rov na drugu stranu, (a ene na drugu stranu) [289], pa koji su meu njima[290] bili najistaknutiji, naredio je da se ti svi poseku. A ostatak je naredio da se pusti u grad i nikome nije bilo zabranjeno da bude na svome imanju[291]. Mladia (koje je izabrao) bilo je po broju trista dvadeset, a enske eljadi (lepe) sedam stotina[292] i etiri; enske glave je sve razdao meu poganike a mladie je uzeo sebi za janiare a poslao ih je u Anatoliju, preko mora, tamo gde ih uvaju. I ja sam isto tako bio tamo u tome mestu (Novom Brdu, ja, koji sam ovo pisao), bio sam uzet sa dvojicom brae moje (i terali su nas ve Turci kojima smo bili povereni), (a kad su nas vodili, pazili smo na to) i gde god smo zali u velike ume ili u planine, tu smo uvek mislili da pobijemo Turke, a sami[293] da pobegnemo, ali ipak, zato to smo bili mladi, to nismo uinili[294] samo to sam ja sa devetnaest drugova pobegao nou iz jednoga sela zvanog Samokovo i gonili su nas po itavoj onoj pokrajini, a kad su nas pohvatali, povezali su nas i muili, vukui nas za konjima i udo je da su u nama due ostavi[295], a posle toga (kad su nas ve. doveli) zajemili su za nas drugi[296], a k tome (za mene) dva moja brata, da vie to neemo initi i tako su nas mirno vodili ak preko mora. I oduzeo je (turski car) despotu itavu raku zemlju sve do Morave, ostavivi mu (samo) ono to je od Morave do Smedereva; i stigavi u Jedrene uzeo je sebi meu komornike osam deaka od onih koji su (bili) dovedeni (iz rake zemlje), a ovi su se dogovorili tako [297] da ubiju cara kad budu na nonoj strai, govorei meu sobom: "Ako ovoga turskog psa ubijemo, onda e itavo hrianstvo biti osloboeno, a ako nas pohvataju, onda emo biti[298] muenici pred gospodom bogom", A kad je ve dola njihova nona straa, svi su bili pripremljeni, i svaki je imao no pri sebi. A kad je trebalo da car ide u spavau sobu, tada je jedan od njih po imenu Dimitrije Tomai. iziao od njih kao podli izdajnik i rekao je caru ta je trebalo da se desi. Car je naredio da ih odmah pohvataju i da ih dovedu pred njega i videi kod svakoga no pitao ih je: "Ko vas je na to naveo da ste se smeli na to odvaiti, a meni o glavi da radite?" Odgovorili su mu: "Ni zbog ega drugog, ve zbog velike alosti nae[299] za naim ocevima i prijateljima naim milim". Onda je naredio car da se donesu kokoija jaja i da se u vrelome pepelu ugreju da se to mogu jae prepeku i raspale, pa uzevi[300] (ih) iz pepela, naredio je da se svakome od njih po jedno jaje privee ispod kolena da bi im se ile upalile i zgrile, a onda je dao da se na kolima voze u Persiju, ne dajui im da skinu jaja sve dok se sama nisu ohladila; a posle godinu dana je opet naredio (da ih dovezu k njemu, a videi da od njih nema nita, naredio je) da ih pobiju. A neki od nas, uzevi preko noi njihova tela, sahranili smo ih kraj puste crkve koju nazivaju Ne vidi sunca.

A car je onoga (deaka) koji ga je obavestio uinio velikim gospodinom na svome dvoru, ali ga je potom (takva) teka bolest spopala, koju nazivaju suica, da se bio sasuio sve do smrti. A pogansko ime njegovo bilo je Bajdar. A to je gospod bog bio dopustio zbog njegove neplemenitosti i neverstva, i od toga vremena Muhamed nije hteo da ima u svojoj spavaoj sobi nijednoga rakog deaka. Od onih drugih deaka dao je da se (nekima) muki znaci[301] poseku[302], od kojih je jedan umro. Turci ovakve nazivaju hadumlkar kao kad bi rekao ukopljenici i ovi careve ene uvaju (i kod njih su kao komornici za posluivanje).

XXVIII glava: ta se despotu desilo ili dogodilo od gubernatora Janka

A posle toga je bio pomor u Smederevu, pa je zato despot odatle otiao na planinu blizu Beograda i tamo je stanovao razapevi atore[303], dok bi prola zaraza, a malo je ljudi imao sa sobom. Ipak je imao pri sebi sina Lazara; poslao je ovoga Janku ugarskom gubernatoru a isto tako Mihailu Silaiju, koji je vladao u Beogradu i traio je od njih da tu moe slobodno otpoinuti; oni su mu laljivo i neverno obrekli sveano ga uveravajui da je mogao stanovati bezbedno i danju i nou dok mu se bude svidelo, "i u emu god bi nas potrebovao, mi emo ti rado uiniti"[304]. Oslonivi se na njihova obeanja, despot je otpustio od sebe svoje dvorane i odmarao se tu bezbedno ne starajui se ni o kome. A posle dve nedelje Mihailo Silai je iziao iz Beograda s nekoliko stotina konja i udario na despota nou i odsekao mu dva prsta na desnoj ruci i uhvatio ga, a njegov sin Lazar je otiao. Odneli su tada despota u Beograd a tamo su izraunali[305] da im da sto hiljada zlatnika i morao im je ostaviti kao jemstvo svoju enu po imenu Jerinu, a sam je otiao u Smederevo da bi tu sumu pripremio. A obeao je da e taj novac dati nekom vitezu koji se zvao Galvan. I tako Galvan, imajui nekoliko stotina konja u odredu, prispeo je uskoro u Smederevo po novac, koji mu je odmah izdat. A Raani, alei svoga gospodara skupili su se bili bez znanja despotovoga i njegovoga sina Lazara i krenuli su protiv Galvana i sreli su najpre njegov odred, potukli ga do nogu a posle toga su i Galvana ubili. Uzevi novac, otili su, a niko nije znao kuda su se deli. uvi Vladislav za tako neplemenit postupak ugarskog gubernatora Janka i njegovog uraka Mihaila Silaija, bilo mu je ao toga, a isto tako i celjskome knezu, koji je imao despotovu ker. I tako je kralj Vladislav naredio da despotova ena bude putena bez ikakvog napadanja, i putena je. Onda su Raani molili despota da im (ovu krivicu) oprosti to su uzeli onaj novac bez njegovog nareenja[306], koji je u ovoj stvari bio strog. I tada su kralj Vladislav i celjski knez doprineli da im bude oproeno i oni su doneli itavu sumu u celosti i vratili je despotu, koji ju je hteo poslati kralju Vladislavu, ali je ovaj nije hteo uzeti, govorei: "Ja nemam nikakva prava na taj novac". Ali zbog toga mu je despot ipak poslao na dar pedeset hiljada (zlatnika), a za to mu je kralj bio dao neki dvor u Ugarskoj. I tada se zbog takvih dela gubernatorovih desilo mnogo svakoga zla, jer je knez celjski ubijen od Jankovog sina zato to ga se Janko bojao zbog despota[307]. A grad Smederevo zajedno s drugim gradovima posle smrti despotove i njegovoga sina Lazara dooe u ruke kralju bosanskome Tomaeviu, koji je bio oenjen kerju Lazarevom. Ali je za odbranu bio veoma slab, bojei se turskoga cara. A Raani su, zbog gubernatorovog nepotenja, radije eleli da Smederevo padne Turcima u ruke nego Ugrima, a kada bi se sve s dobrom voljom radilo, nikada ne bi Smederevo palo u poganske ruke[308]. Jer svaki gospodar vie sebi stekne plemenitom dobrotom, nego ravtinom[309], pretnjom.

A uzmite za primer kralja Matiju kako je mnogo za sobom ostavio zbog svoje estoke borbe i silnog troka. Da je bio polovinu onih trokova koje je protiv hriana upotrebio [310] protiv poganika okrenuo, oterao bi bio sve Turke nazad preko mora i stekao bi veliko i slavno ime od ishoda do zahoda sunca, i od gospoda boga veliku nagradu i ast od ljudi, jer bi ga hriani na vjeki spominjali, a poganici bi pred njegovim imenom[311] drhtali. Zato upamtite, kad hriani meu sobom vode borbu, sve se meri pred gospodom bogom i pred svima svecima i pred ljudima. A znajte da su[312] ovi poganici smeli i junani ne sami po sebi, ve zbog nesloge nae i mi im naom mrnjom (i zajednikim neprijateljstvom) dajemo pobede.

XXIX glava: Kako je car Muhamed zauzimao Beograd

Car Muhamed, uvi o onome postupku to je uinjen prema despotu od strane ugarskoga gubernatora Janka, video je kakva je nesloga meu hrianima, skupivi vojsku, krenuo je ka Beogradu i namislio je da prevede peake preko Save na drugu stranu i da ih utabori pokraj Dunava i tamo da se snano ukopa[313] i topove da postavi[314] da ne dadu Ugrima da pritre gradu, ali su ga odgovorili neki ljudi govorei: "Sreni gospodaru, ne ini to, jer ti nije potrebno". A potom su pak[315] Ugri prispeli i utaborili se kraj Dunava i otuda ih je dolazilo u grad koliko je bilo potrebno. I to je bila jedna careva alost, to su ga od toga odvratili, a druga, i to vrlo velika bila je to je njegov najvii[316] gospodin po imenu Karada-paa bio ovako ubijen: stajao je u zaklonu pored velikih topova i posmatrao je, a tobdija je udario iz velikog topa u zid, pa je jedan kamen, odskoivi od zida nazad, udario Karada-pau, najveeg gospodina posle cara, u glavu, i ovaj je posle nekoliko dana umro. Trea alost je to je car hteo jo dve nedelje da tue zidove, ali ga je Smailaga odvratio da to nije vie potrebno, i to verujui janiarima, jer je on bio od cara postavljen za najvieg[317] (komandanta) nad njima. Posluavi car njegove savete, naredio mu je da juria, (i tako su juriali), tako da su ve [318] bili u gradu, i tu je janiara (ranjenih) popisano etiri stotine i nekoliko; bilo je isto tako i neto ubijenih. Posle toga smo videli janiare kako bee[319] iz grada, a Ugri su ih tukli, ubijali, sekli, i tu ih je isto tako neto ostalo, a drugi su se razbeali. I tako su dakle zidovi bili posednuti s vie (ljudi) nego ranije. etvrta alost dogodila se caru kraj topova, jer su kola, konopci, sanduci (?) i druge potreptine koje uz topove idu, sloeni na jednu gomilu, bili prekriveni jednom nastrenicom[320], pa je to zapaljeno preko noi i sve je izgorelo u pepeo, da su samo goli[321] topovi ostali. Car je naredio da se neki atori ostave, a sam je krenuo kao da je hteo da bei, zato se na ove atore polakomili oni iz grada, kao to da bi se uvek deavalo, jer su izleteli iz grada na atore i skupljali su ih. Kad su Turci videli da su se peaci udaljili daleko od grada da bi skupljali atore, okrenuli su se konjanici na njih hitro, pa tukui (sekui), navalili su na njih, i to sve do opkopa a Smailaga, bojei se da mu car ne spomene onaj savet kada je ve car, porazivi peake koji su bili izleteli, otiao dalje, vrativi se i hotei nekakvo junatvo da uini, ne bi li (ponovo) mogao doi u carsku milost i udario je meu peake kraj opkopa, i tu je ubijen. A to je bila najvea alost poganika to im gospod bog nije dao da zauzmu Beograd

XXX glava: Kako je Muhamed prevario despota Dimitrija Morejskog ili Ahajskog pomou primirja

Moreja je (grka) zemlja lepa i bogata, sva morem opkoljena, osim jednoga mesta gde se more nije sastavilo. Na tome mestu zidovi nisu bili sigurni[322]. Despot Dimitrije[323] bio je roeni brat nekadanjeg grkog cara Dragaa (Konstantina), koji je u Carigradu ubijen[324] i [325] imao je primirje s Turcima za deset godina i imao je da im daje danak svake godine po dvadeset hiljada dukata. Kada je Turin osvojio raku zemlju, a Beograd se odbranio od njega, vrativi se iz Beograda, u redu se krenuo na despota Dimitrija Morejskoga, a kada smo ve bili nedaleko od Soluna, kraj jednoga mesta koje se zove Serez, tu su prispeli despotovi poslanici, nosei danak caru, a on nije hteo od njih danka uzeti, niti im odgovoriti, ve odmah otpremi Mahmut-pau, a s njim[326] dvadeset hiljada konjanika osim njegove vlastite vojske, da pre zauzmu zidine no to bi bile posednute, da odmah juriaju ne bi li ga mogli zauzeti. I otpremivi ovako ove ljude, on tek onda odgovori[327] poslanicima da kau svome gospodaru da od njega nee danka i da sam on k njemu ide i neka se brani kako bude mogao [328]. Potom je iao pravo u Moreju i pre no to su poslanici morejskoga despota prispeli do Moreje, zid je ve bio zauzet[329]. A kada su poslanici po drugi put doli s dankom caru, on ga je uzeo i ovakav im je odgovor dao: "Idite i recite ta vidite, da sam namislio s vaim gospodarom sam govoriti, i to ne uzmognem li ove godine, onda druge", Kad prispe tada car do Moreje, najpre naredi da se razrui onaj zid sve do temelja, a nedaleko odatle bio je jedan grad na brdu i zvali su ga Krf: pa poto nije mogao s topovima da se izveze na brdo pod grad, naredio je da se tamo poveze[330] bakar[331] pred grad do crkve svetoga Nikole, pa su tamo izlili etiri topa za ruenje i s njima je osvajao grad. Osvojivi ga, krenuo je ka Patrasu, gde je sveti Andrija bivao, a potom ka jednome gradu koji nazivaju Leondari, i tamo je despot morejski prispeo, imajui malo ljudi sa sobom, jer se nije nadao [332] da e od cara biti tako prevaren. I porazio mu je potpuno est hiljada konjanika. Onda se car krenuo i opseo Leondari i osvojivi (ga), sve je najamnike posekao [333], a tako je uinio i u drugim gradovima[334]. Ostavivi u njima posadu, vratio se natrag. A kada smo prispeli do mesta koje se zove Livadija, nedaleko od Negroponta, doli su poslanici iz Negroponta caru s darovima [335]; davi mu darove, pokazae mu potom veliko, debelo konjaniko koplje i tojagu isto tako gvozdenu (debelu), govorei ovako: "Care, ako moe ovim kopljem i ovom tojagom rukovati, onda moe i Negropont osvojiti". Rasrdivi se, odgovori im car: "Uzmite natrag koplje i tojagu i recite svojim gospodarima da to dobro uvaju, pa kad im bude potrebno da se tim kopljem i tojagom brane". I zarekao se: "Ako Negropont osvojim i naem to drvo s tojagom, svima u im noge polomiti[336] "tom tojagom". A odatle je krenuo u Jedrene, svoju prestonicu, i tamo je boravio preko zime, a idue godine je odmah s prolea krenuo u Moreju na despota Dimitrija. Stigavi do despota da zauzme grad[337], ubijao je, (ljudima) kosti lomio i druge je svireposti inio besni turski pas. A to ie radio zato da mu se ljudi u gradu ne bi smeli protiviti; a svakojako ipak nije mogao te godine itavu zemlju osvojiti, ve je morao trei put da krene na Moreju, a kad je stigao, opkolio je Dimitrija u jednom mestu[338] koje nazivaju Misistra. Tu se despot morao Turinu predati na milost i nemilost i samo je tako ostao u ivotu, i poslao ga je car odatle s njegovom enom i sa itavom njegovom poslugom u Jedrene da ga tamo eka. A sam je uzeo u svoje ruke itavu zemlju morejsku; posevi gradove, ostavio je tamo jednoga gospodina po imenu Balabanaga, uinivi ga vojvodom, da vlada. Pa ipak Korint nije mogao osvojiti, jer je grad veliki i vrst na morskoj obali. Zatim je car otiao u Jedrene (pa kad je tamo prispeo), dao je despotu Dimitriju jednu veliku pokrajinu u grkoj zemlji kraj mora i grad koji se nazivao Enos, veliki i bogat. Tu je prispela i vest da je despot ura raki umro, i porui car (njegovu) sinu Lazaru da zavlada zemljom, govorei[339] da mu nee smetati sve do smrti. Onda smo krenuli na jednog poganskog kneza po imenu Ismail bega preko mora u grad nazvan Sinopa; osvojivi grad i itavu njegovu zemlju, uzeo je sa sobom ovoga kneza u Jedrene i dao mu je jednu pokrajinu u

bugarskoj zemlji i grad Stanimaku. I dola je vest da je knez Karaman, koji je ranije bio spomenut, umro. Car bez oklevanja krete u njegovu zemlju i zauze je celu, uzevi je u svoju vlast. I tu ree Muhamed: "Krenuo bih da pokorim sultana i sva njegova mesta, ali se bojim boga, da sveta mesta ne okaljam. Zato se moram toga okaniti, jer su tamo ona mesta gde je gospod Hristos iao i ostali proroci: Mojsije, David a isto tako i Muhamed". I odatle je krenuo nazad u Jedrene.

XXXI glava: Kako je krenuo na trapezuntskog cara preko mora

Trapezunt lei kao i Sinopa s one strane Crnoga Mora (daleko ka istoku sunca). Trapezuntska zemlja je planinska i velika, sa svih strana poganicima nastanjena: sve su Tatari, kao to su veliki han[340], i Uzunhasan, Dani beg Girej; ovi tatarski vladari radije su hteli da imaju kao suseda trapezuntskoga cara nego turskoga, mada je bio njihove poganske vere[341]. I zato, polazei na Trapezunt, veliku smo muku i nevolju videli[342] od Tatara i Grka, jer vie Trapezunta pored velikoga kana je jedna (grka) zemlja, velika i silna po narodu jednoga gospodara u kojoj je takva sloga da joj nijedan poganik nita ne moe uiniti[343]. Ovu zemlju nazivaju uristan, kao da kae: narodna sila. I ona zavisi od trapezuntskoga cara (ali ipak ima posebnog gospodara). I kretali smo s velikom mukom ka Trapezuntu, i to ne samo vojska, nego i sam car, jedno zbog daljine, drugo zato to nas je narod napadao, tree - zbog gladi (i nestaice), etvrto - zbog visokih i velikih planina[344], a usto jo zbog (nekih mesta) blatnih i movarnih jer su kie padale stalno svakoga dana tako da je put bio (od konja) izgacan, (pa je bilo blato) konjima do trbuha. I tako smo s velikom mukom prispeli na jednu planinu blizu trapezuntske zemlje, i silazei s ove planine nadole, put je bio iskvaren i izlokan. Sam car je imao sto kola svojih (osim druge gospode); znajui tada da vojska zbog kola nije mogla nikuda, jer su se sva kola bila u blatu zaglibila[345], naredio je da se kola iseku i izgore, a konje je razdao, svakome ko je samo hteo (da uzme), a onaj tovar koji je imao na kolima[346] sav je natovaren na kamile, jer je car, prema prianju narodnom bojei se ravih puteva, poveo bio sa sobom osam stotina kamila. I odatle smo ili s planina na planine[347] i dogodilo se na jednome mestu da se jedna kamila od tovarnih[348] kamila sruila s puta na stranu s planine i to sa sanducima koji su se potpuno polomili i tu su se kese u kojima su bili zlatnici na broju ezdeset hiljada sve bile prosule. Ali janiari, koji su se tu bili zadesili, stali su uvati isukanih sabalja da niko ne bi onaj novac uzimao dok ne doe gospodin koji upravlja blagajnom. I tako se zbog ove kamile sva vojska zaustavila, jer nikakvog drugog[349] puta nije bilo, a u to vreme je silna[350] kia padala. Kad je doao car, zapitao je zato vojska stoji[351]. Kad su mu ispriali[352] ta se dogodilo, odmah je car naredio da one zlatnike skupe, i to ko god samo (hoe i) moe, samo da se vojska ne zadrava[353]. Dobro je tu bilo onima koji su tu (blizu) bili, jer su neki dosta dobili. (I ja sam se isto tako pri tome zadesio, ali kasno; ve su svi zlatnici bili gde je trebalo da budu, samo je crna zemlja ostala, jer ko je mogao skupljao je i s travom i s blatom, otimajui jedan drugome [354]). I tako je uopte, dok se nismo prebacili, nevolje bilo dosta, jer se zemlja bila tu raskaljala [355] kao testo. Cara su janiari na rukama nosili (zbog klizave zemlje) sve do ravnice, a kamile s blagajnom ostale su na planinama. Tada je zamolio car janiare da se toga posla late i da kamile prevedu dole i morali smo s velikom mukom nazad da idemo uzbrdo i cele noi smo se muili s kamilama dok ih nismo preveli. I tu je car ostao toga dana na odmoru [356] i dao[357] je janiarima

pedeset hiljada zlatnika da meu sobom razdele, a janiarskim satnicima je poveao plate: koji su ranije imali zlatnik na etiri[358] dana (njima je dao na dva dana zlatnik), kako je bez greke i danas, jer to car na svome dvoru odlui, to uvek bez promene ostaje. Sa ovoga mesta poslao je car dve hiljade[359] konjanika ka Trapezuntu, koji su tamo poraeni i pobijeni svi do jednoga, tako da od njih nikakvih vesti nismo mogli imati, pa"[360] je sam car krenuo sa itavom svojom silom, gde smo [361] videli[362] tela pobijenih kako lee. I[363] opseo je Trapezunt, jer je sto pedeset [364] laa velikih i malih dolo u pomo Crnim Morem s velikim topovima i osvajao je est nedelja Trapezunt uz veoma velike trokove, dokle ga nije osvojio. I trapezuntski car mu se morao pokoriti na milost, i ovoga je poslao" [365] u Jedrene, a sam je zauzeo itavu trapezuntsku zemlju. Imajui tada tako mnogo laa na moru i veliku vojsku pri sebi na suvu, car Muhamed je hteo da krene na ranije opisanoga grkoga kralja. A kad je uo da je meu njima velika sloga, ostavio ih je na miru i krenuo se nazad ka Jedrenu, pokupivi mlade kako muku tako i ensku. ta se pak desilo trapezuntskome caru ispriaemo kasnije. A kada smo prispeli (nazad) do jednoga mesta koje nazivaju Niksar dole su vesti od Alibega, smederevskoga vojvode javljajui: "S bojom pomoi smo pobedili aure a Mihaila Silaija smo zarobili". Car je odmah naredio da se Mihailo Silai uva u Carigradu sve do njegovog dolaska. Zatim kad je stigao, naredio je da ga poseku a (pre toga) car se ne znam iz kojeg razloga bio rasrdio na Alibega, tako da je trebalo da bude poseen, ali poto je tako hriane pobedio, vratio se u milost kako je i ranije bio (i za srdbu mu je oprostio).

XXXII glava: Kako je Uzunhasan pobegao Muhamedu preko Eufrata, (koji kao da tee iz raja, kako o njemu ljudi priaju)
Uzunhasan je tatarski vladar na iju je zemlju krenuo turski car i poavi iz grada Bruse utaborio se na polju nazvanom Petnozalan. A Uzunhasan je uputio jednog Tatarina, slubenika svoga, ako moe negde kakvu[366] nezgodu[367] turskome caru da priini. Tada ovaj Tatarin stupi u slubu [368] kod Mahmetpae, najveeg gospodina posle cara. I kad smo se odmarali na tome polju, uvee je iziao Mahmetpaa iz svoga atora sa dva komornika u etnju, a onaj Tatarin je vrebao na njega, imajui u rukama luk sa strelama[369], pa doekavi ga, ili iz straha ili zbog kolebanja [370], streljao je, ali[371] ravo, te je udario Mahmetpau pod samo elo meu oi[372], i ovaj odmah pade a komornici uz viku pojurie za njim i uhvatie ga, a ujutru rano rekoe caru ta se Mahmetpai desilo. Doavi sam k njemu [373], car je plakao tako mu je bilo ao ovoga. A onda je naredio da onoga Tatarina dovedu pred njega vezanoga i postavio ga je nauznak na zemlju, pa je naredio da mu donesu dve zapaljene[374] debele votane svee, pa kad su se najvema raspalile, stao je sam car na prvu[375] jednom nogom i okrenuo je svee nadole (plamenom) da bi vosak s plamenom kapao na njegove oi[376] sve dotle dok mu nisu morale ispasti. Onda je naredio delatu da mu dva komada koe odere preko celih lea sve do ramena; i itavu nedelju dana je bio iv, izmiljajui mu svaki dan nove muke[377], i[378] ostavili su ga kraj puta te su ga psi pojeli. Krenuvi potom car je iao pravo u Uzunhasanovu zemlju, a Mahmetpau su peaci morali nositi[379], dok se nije izleio. Prispevi u ovu zemlju osvojio je nekoliko gradova, a mi smo pak prispeli u jedan njegov grad, vrlo utvren, koji oni nazivaju Karahisar, to jest Crni grad. A odatle

smo stalno ili za Uzunhasanom, ne bi li se gde hteo zaustaviti za bitku; a ili smo ka Eufratu [380]; to je velika i iroka reka kao Dunav, tee na sever i uliva se u Crno More kao i Dunav. Kad vide car da se s njim ne moe ogledati[381], uputi k njemu jednoga ludaka, koji mu je bio dobro poznat, i na taj nain (ga poui da pred njim govori) kao da je od cara pobegao, a da se sam car dao[382] u bekstvo[383], kao da hoe s vojskom da bei[384]. Preavi ovaj ludak preko Eufrata, doe do Uzunhasana, i ovaj ga poe pitati ta sin Otomanov hoe da preduzme. Odgovori ovaj: "Sreni gospodaru, ne preduzima nita drugo, ve samo hita da iz tvoje zemlje izie, jer su auri silno prodrli u njegovu zemlju, pa zato ako bi protiv njega hteo da preduzima to, sad ti je vreme, dok ne zae u planine". Mislei Uzunhasan da je tako, otpremi svoga sina po imenu Mustafu samoga[385], a sam odmah za njim krete sa itavom svojom silom. A kad je uo car da kree za njim, okrenuo se protiv njega. Mustafa (jednooki) poe se tu s njime tui, sve dok Uzunhasan nije prispeo i tukli su se dva dana dok Uzunhasan nije savladan. Mustafa je tu ubijen, svi su carski konjanici tu potueni do nogu, a da nije bilo janiara i sam bi car bio zarobljen ili ubijen. Okrenuvi se svojoj vojsci rekao joj je Uzunhasan: "Nisam znao da je turski car s konjanicima prema meni tako slab bi od ali je s peadijom moj gospodar, a osobito u planinama". I vrativi se u tome nazad, krenuo je u svoju zemlju, a isto tako i turski car u svoju. A kad smo bili na jednoj planini zvanoj Kagi, stajao je tamo car itav dan i s te planine se videla druga vrlo visoka planina koju nazivaju Babil, a pod planinom velika varo Babilonija, u kojoj je velika[386] i visoka kula, ali se na tri dela prelomila. Jedan stoji a dva lee onde ka zapadu sunca; ljudi priaju u ovoj zemlji da ta dva dela to lee predstavljaju dva minula veka ovoga sveta, a trei to stoji predstavlja poslednji vek. Od ovoga grada tee Eufrat. S te planine krenuo je car ka jednome ostrvu na Crnome Moru nie Sinope, i na tome ostrvu grad Misistra pokorio se njemu. Posevi ga, prispeo je na jedno polje, pred poganski grad nazvani Angora. A zaustavivi se na tome polju, pogledao je nazad na svoje dvorske peake, to jest janiare i svidelo mu se to lepo u stroju idu, pa ree: "Kad bih mogao imati deset hiljada janiara, dao bih za to mnogo". A jedan strelac od onih peaka koji idu najblie uz cara, stojei kraj njega, ree: "Sreni gospodaru, ne samo deset hiljada, nego bi i dvadeset hiljada dobro bilo da imate". Maivi se u hazuku, gde je imao pri sebi zlatnika, car mu dade sto zlatnika za ove rei. A odatle krenu u Brusu, a prevezavi se kod Galipolja preko mora, prispe u Jedrene u svoju prestonicu.

XXXIII glava: O vlakom vojvodi, gospodaru donje Moldavije

Dragul, vojvoda vlaki, imao je dva sina, stariji se zvao Vlad, a mlai Radul. A obojicu je dao caru Muhamedu na njegov dvor (da mu slue); posle je umro. Kad u car za smrt njegovu odmah starijeg sina Dragulovog obdari novcem, konjima, dolamama, divnim atorima, kao to dolikuje gospodinu i otpravi ga s puno poasti u vlaku zemlju da vlada namesto oca svoga pod uslovom da svake godine dolazi k njemu i da mu se javlja, a danak da daje kao to je i ranije bio davan. A njegovog mlaeg brata ostavio je na svome dvoru.

I ovaj Vlad je dolazio dva puta jedno za drugim na dvor carski, a posle nije vie hteo da dolazi za nekoliko godina, te car posla po n-ega jednoga gospodina kojem je bilo (ime) Hamzabeg. [387] A kad je k njemu prispeo u grad koji se zove Braila, nije mu se hteo javiti, ve. je naredio svojim slubenicima da carskog poslanika zadre (kod sebe), dok se on nazad ne vrati. Otiavi tada [388], skupio je vojsku, a to je bilo zimi, te je Dunav bio zamrzao; preavi tada preko Dunava po ledu sa itavom svojom vojskom u carsku zemlju nie Nikopolja, pustio je ljude da pljakaju ubijaju kako Turke, tako i hriane po selima, po gradiima (otvorenim), i poinio je veliku tetu caru, a naredio je da se svima - kako mrtvima, tako i ivima - pootsecaju nosevi, pa ih je poslao u Ugarsku, hvalisajui se da je toliko Turaka unitio koliko je tih noseva bilo. Potom je prispeo u Brailu carskome poslaniku, a poslanik nita nije znao ta se desilo; tada je naredio da se poslanik uhvati sa svima njegovim pratiocima, kojih je bilo etrdeset [389] i poslao ih je u jednu veoma utvrenu tvravu meu vodama nazvanu Kurista. I najpre je carskog poslanika Hamzabega dao da se nabije na kolac, a oko njega sve pratioce njegove. Potom su dole vesti turskome caru ta je sve uinio Dragul - jer su po ocu i njega tako nazivali. Tada je car poslao po njegovog brata (mlaega Dragula), a kad je prispeo u dvor, tada su dva najvia gospodina iz carskoga saveta, jednome je ime ili prezime Mahmutpaa, a drugom Isakpaa poli[390] njemu ususret i uzeli ga izmeu sebe, pa su ga poveli caru tamo gde je car sedeo na svome prestolu[391]. A kad je doao, ustavi car ga je uzeo za ruku i posadio ga pored sebe na drugi malo nii presto s desne strane i naredio je da se donese plava zlatotkana odea i da mu se obue, zatim je naredio da se donese crvena zastava i dao mu je, a uz to novce, konje, atore, kako dolikuje gospodinu i otpravio je odmah s njim etiri hiljade konjanika napred ka Nikopolju da ga tamo eka, a sam ne odugovlaei, (skupivi vojsku) krete za njim. A kad smo bili u Nikopolju, na obali Dunava, kad al' s one strane [392] Dragul vojvoda se bio takoe s vojskom utaborio zato da bi preio prevoz, onda car ree janiarima ovako: "Mili moji jaganjci, to je moje to je isto tako i vae, a osobito blago moje; dajte mi saveta, jer to vi treba da kaete, kako bih se mogao na onu stranu prevesti protiv neprijatelja moga". Odgovorie mu: "Sreni gospodaru, naredi da se spreme lae, pa emo preko noi za to glave zaloiti da bismo se prebacili na onu stranu". Tada je car naredio da im dadu osamdeset velikih opremljenih laa i drugih potreba: puke, topove, kumbare, lumbarde. A kada je ve bila no, posedali smo na lae i pustili smo se brzo [393] niz vodu, tako da se nisu ula ni vesla ni ljudi. I prevezli smo se na drugu stranu za stotine stopa nie od mesta gde se njihova vojska nalazila, pa smo se tu ukopali topove namestili, velikim titovima[394] smo se okruili, a i koljem smo se okruili gusto zato da nam konjanici ne bi mogli nita uiniti. A posle su lae prele na drugu stranu [395] ii sve su janiare prebacile knama.[396] Uredivi se tada, krenuli smo lagano na vojsku s koljem, velikim titovima i topovima, a kada smo se ve blizu do njih privukli, zaustavili smo se, topove smo namestili, a za to vreme [397] oni su nam dvesta pedeset janiara pobili iz topova. Videi na drugoj strani ovakvu bitku, caru je bilo veoma ao to sa svojom vojskom ne moe biti na pomoi[398] i bio ga[399] je obuzeo veliki strah bojei se da mu ne pobiju sve janiare (jer se sam car jo nije bio prebacio). Kada potom mi videsmo da nas tako mnogo gine, brzo smo se pripremili[400] pa kako smo imali sto dvadeset topova, odmah smo uestano poeli iz njih tui tako da smo (itavu njihovu vojsku s bojita odagnali, pa smo se sami) potom pregledali i bolje opremili. Car je pustio druge peake, koje nazivaju azapi, kao to su u nas peadinci, da se k nama to mogu hitnije voze, a Dragul,

znajui[401] da ne moe spreiti prevoz, krenuo je dalje od nas a posle se sam car sa itavom svojom silom prevezao i dao nam je odmah trideset hiljada zlatnika da ih meu sobom razdelimo a k tome[402] sve janiare koji nisu bili[403] slobodni uinio je slobodnima, pa da svoja imanja posle smrti daju kome oni hoe. A odatle smo krenuli napred u vlaku zemlju za Dragulom, a njegov brat je bio pred nama; i mada je vojvoda vlaki imao malu vojsku, ipak nas je bilo strah i veoma smo ih se uvali, okruujui se svake noi koljem, i nismo se sauvali[404] jer[405] udarivi na nas nou, tukli su, ubijali ljude konje, kamile, atore pljakajui[406] nekoliko[407] hiljada Turaka su pobili, a caru su veliku tetu naneli, a[408] drugi su Turci pred njima beali[409] janiarima, ali su ih janiari tukli, ubijali, gonili od sebe, da ne bi bili od njih smlavljeni. A posle su Turci doveli nekoliko hiljada Vlaha, koje je car naredio da ih seku napola. Kad videe Vlasi da se (s njima) zlo deava, odstupili su od Dragula i pristupili njegovome bratu. A on je otiao u Ugarsku kralju Matiji, pa ga je Matija morao baciti u tamnicu i bacio ga je zbog njegovih surovih dela koja je poinio. Tada je car, davi[410] zemlju bratu njegovu, otiao, a posle[411] su Turci poeli priati caru kako su pre toga teke borbe bile u Vlakoj, i da je Turaka mnogo poginulo od njih pa zato treba o tome dobro razmisliti. Odgovorio je car Muhamed: "Dok Vlasi dre Kiliju i Beograd, a Ugri raki Beograd, dotle ih ne moemo pobediti". Prispevi u Jedrene, car odmah krete ka Galipolju, uzevi janiare sa sobom, a tamo se ukrca u ratne lae, koje nazivaju maune, galije, galace, bergante i druge razliite. Uzeo je sa sobom isto tako topove za ruenje i prangije koje biju u visinu i bacaju kamenje na gradove, i otputovao je na ostrvo Mitilenu, tamo gde je svetoga Pavla zmija bila [412] ujela. A zato je tako brzo (prispeo) da bi na Mitileni onoga gospodara stigao, da se ne snabde ljudima. Prispevi tada, odmah je opkolio i tukao topovima i prangijama veoma estoko, dok ga nije osvojio, ali pomou ugovora koji nije odrao, jer je svu slubu koja je tamo bila dao posei, pa i samoga gospodara. Zauzevi sva mesta i posevi gradove, krenuo je nazad u Jedrene (a kad je prispeo), poslao je poslanstvo kralju Matiji u Ugarsku, jer[413] Matija jo nije bio krunisan, da s njime primirje naini, jer se s te strane najvie bojao. A kad je primirje nainio, okrenuo se na kneeve arbanake i pokoravao je jednog za drugim vrlo lako zato to je jedan posmatrao dok je drugi pokoravan. Samo se jedan odbranio od njega, koji se zvao Skender Ivanovi, [414] ovaj je bio jo kao mladi uzet meu janiare za cara Murata i na sve careve poslove je bio zatvorio oi zato da bi se mogao u svoju zemlju nazad vratiti kad stekne[415] carsku milost. A desilo se tada da je car jednom rekao: "Skendere, trai od mene koje hoe vojvodstvo, dau ti ga". A ovaj je molio da mu da Ivanovu zemlju, ne govorei da je bio Ivanov sin, i car mu je dao, i zavladao je njome, osim gradova ali je posle janiare koji su bili u gradovima nekako prevario i udaljio, a sam je zavladao njima. Potom ih je car Murat pod njim opet osvajao, ali mu nita nije mogao uiniti. A isto tako ga je i Muratov sin Muhamed morao ostaviti do smrti, jer je onome ko poznaje njihovo (ureenje i) poloaj vrlo lako da se brani od Turaka. I tako se Muhamed, osvojivi itavu [416] arbanaku zemlju[417] osim Skenderove, vrati u Jedrene, a tu su bili doli poslanici od bosanskoga kralja Tomaa i traili su primirje.

XXXIV glava: O primirju kralja bosanskoga

Tada je kralj Toma traio od cara Muhameda primirje za petnaest godina, a uto je car poslao po ljude, da svi budu gotovi i da dou u Jedrene, i niko nije znao kuda e se s tim ljudima okrenuti. Tada su bosanski poslanici morali ekati odgovor, ne znajui ta se deava sve dotle dok itava vojska nije bila gotova. I tako sam se desio ja[418] u jednoj zasvoenoj odaji u kojoj je bilo dvorsko blago, i to zato to je mome mlaem bratu bila poverena ta odaja da odatle nikuda ne odlazi. I tako poto mu je teko bilo (samome), poslao je po mene da k njemu doem[419], a ja sam bez odugovlaenja poao [420] k njemu. A odmah posle mene (dva gospodina) savetnika carska Mahmutpaa i Isakpaa, pooe[421] isto tako u onu odaju, i to samo njih dvojica. I skoivi[422] moj brat mi ree to, a ja pak, ne mogui uiniti[423] da me ne vide, ostao sam sam meu sanducima a kad su doli, moj brat im je prostro ilime. Seo [424] jedan pored drugoga i poeli su se savetovati to se tie bosanskoga kralja. Ree Mahmutpaa: "ta da radimo? Kakav odgovor da damo bosanskome kralju?" Odgovori Isakpaa: "Nita vie, nego mu dajmo primirje, a sami se krenimo za njima, jer inae bosansku zemlju ne bismo mogli[425] osvojiti, jer je zemlja planinska, a k tome e imati ugarskoga kralja u pomoi, Hrvate i druge gospodare, i tako e se osigurati da mu se posle nita nee moi uiniti. Pa zato dajmo im primirje, da bi mogli otputovati u subotu, a mi emo za njima krenuti u sredu sve do Sitnice blizu Bosne. A niko nee znati kuda e se odatle car okrenuti." I poto su tako svoje savetovanje uglavili i izili da odu caru, i ja sam izaao za njima. Sutradan rano ujutru utvreno im je bilo da se primirje potpuno i verno odrava za petnaest godina. I otiao sam sutradan, u petak, u njihov stan i rekao sam im: "Gospodo draga, imate li s carem primirje ili nemate?" Oni su odgovorili: "Zahvaljujemo gospodu bogu, jer smo dobili sve to smo hteli". A ja sam im rekao: "Tako mi boga, velim vam da vi nemate nikakvog primirja." Stariji je hteo od mene vie da sazna, ali mu nije dao mlai, mislei da ja zbijam alu. I pitao sam ih: "Kojega ete dana poi odavde!" Oni rekoe: "Ako bog da, u subotu ujutru". A ja im rekoh: "A mi emo za vama, ako bog da u sredu sve do Bosne. Ovo vam doista[426] govorim da biste dobro zapamtili".[427] (A oni se na to zasmejae). I ja sam otiao od njih. [428] Na onom istom savetovanju meu onim paama zakljueno je bilo ovo: im car izie iz Jedrena, odmah da bude poseen trapezuntski car. I tako se odmah i zbilo: mi smo krenuli na put u sredu, a car je u petak pogubljen, a mi smo ili sve do Bosne i prispeli smo do jedne zemlje bosanskoga kneza[429] koji se zvao Kovaevi, i iznenadno napadnut pokorio se caru, i (car je) potom naredio da se ovaj pogubi a onda je krenuo u kraljevsku zemlju i opkolio je najpre grad Bobovac; sa sobom nije imao topova, te je naredio da se odmah pod gradom liju i ovim topovima je osvojio grad. A poslanici koji su putovali po primirje (tu smo ih nali i) govorili su sa mnom seajui se[430] onih ranijih stvari ali je ve bilo kasno. Poto car posede grad, krenuli smo ka Jajcu, a zbog brzine poslao je napred Mahmutpau sa dvadeset hiljada konjanika ne bi li mogli kralja Tomaa negde iznenaditi u kojem gradu, jer je uo da nikakvih pratilaca nema pri sebi. A on, znajui ve o Turcima, muio se jadnik i nou i danju ne bi li mogao to je mogue bre skupiti to ljudi. I tako je doao u grad zvani Klju,

hotei da tu malo u podne otpoine. Ali su uto najednom Turci prispeli (u ovaj grad) i oko grada su jurili, ne znajui[431] da je tu kralj Toma bio, dok ne istra iz grada jedan lupe i ne ispria Turcima za kola da je kralj u tome gradu. Kad to u Mahmutpaa, opkoli grad, a sutradan nagovorie kralja (da izie) iz grada dole, zaklinjui se na knjigama od sapuna kako njegovoj glavi nita nee biti. Potom je car Muhamed stigao u Jajce, pred kojega su doveli kralja samdrugoga (s drugim njegovim prijateljem). Kad videe tada vojnici koji su bili u gradu da je njihov gospodar suanj, pokorie se (Turcima). I posevi grad, car naredi da se kralj samdrugi posee, a onda zauzme itavu njegovu zemlju. Posevi grad,[432] krenuo je nazad u svoju prestonicu, a mene je bio tu ostavio [433] u jednom gradu zvanom Zveaj, nedaleko od Jajca i dao mi je pedeset janiara za posedanje grada i platu za pola godine za svakoga, a i drugih Turaka sam imao (oko) tridesetak za pomo. A kad je car napustio zemlju, kralj Matija je, ne oklevajui, [434] s jeseni stigao u Bosnu i opkolio je Jajce, a isto tako i Zveaj, u kojem sam ja bio. A Bonjaci, koji su se bili Turcima pokorili i (ipak) s Turcima bili[435] u gradu i u varoi, utvrdili su se u jednoj kuli na kojoj je bila istaknuta turska [436] zastava. I utvrdivi se tako (pokorili su Turke i) bacili zastavu dole, a Turke su tukli. Videi to, Ugri pristupie hitro i smelo onoj kuli, i uli su u varo pa su se i u varoi utvrdili. Turci su pobegli u grad i zatvorili se. A kralj Matija je ostao tu osam nedelja napadajui ih, a drugu vojsku je poslao s topovima ka Zveaju, napadajui ga; zidovi su na ovome gradu bili veoma slabi, a k tome su bili tako rueni da smo uvek nou radili, popravljajui ih ponovo, i tako smo se dugo drali dok najpre grad Jajce bi osvojen, i kad ga Matija zauze po ugovoru, krete ka svojima u Zveaj i mi smo se morali pokoriti; i tako koliko god je bilo Turaka na Jajcu i Zveaju malo ih se u Tursku vratilo, jer je Matija eleo da ih ima pri sebi. A ja sam hvalio gospoda boga to sam se asno (iz tamnice) vratio meu hriane. Osvojio je tada Matija Jajce i Zveaj, a u to vreme Bosnom je upravljao jedan vojvoda Muhamed Mumjatovi, a umesto njega u Jajcu njegov inovnik po imenu Jusuf Haramibaa, a ovaj je bio ostao kod kralja Matije sa mnom i s drugim Turcima.

XXXV glava: Kako je posle godinu dana Muhamed ponovo doao u Bosnu
Car Muhamed, uvi ta se zbiva u Bosni, posle godinu dana krenuo je nazad, osvajajui gradove, a nemajui topova sa sobom, naredio je da alju tamo po njih, [437] i tukui iz ovih sruio je bio sve zidove (Jajca), a posle toga je poeo juriati, a carska zastava je ve bila na zidu, sve dok se jedan peak iz grada nije poeo s jednim janiarom tui o zastavu. [438] A tako su se drali,[439] da su obojica[440] pala s grada dole i ubila se. Videi car njihovo junatvo, da su se varo i grad od njega odbranili, [441] naredio je da se odmah[442] topovi dovuku do vode koju zovu Vrbas, blizu varoi i da ih tamo bace gde voda sa stene pada, da ih niko ne moe izvui, pa je odatle krenuo dalje i vie se toga nije laao. I odlazei u svoju zemlju pokorio je jednog bosanskog kneza (i njegovu je zemlju osvojio). uvi

o opsedanju Bosne, kralj Matija se krenuo protiv (Turaka) u pomo, ali kad je saznao da se car ve povukao, vratio se nazad. I tako je Jajce ostalo neosvojeno. A posle toga je Muhamed [443] osvojio Negropont i zapitao je za onu gvozdenu batinu (koju su mu doneli), pa kad je nije naao, naredio je da im se noge prebiju, da bi svoju (zlu) zakletvu ispunio (koju nikada nije odravao, jer je bio izdajica, a o zakletvi ili o veri malo se starao).

XXXVI glava: O velikom turskom blagu, kako je car naredio da se prebroji.[444]

Posle ovih borbi naredio je car Muhamed Titrek-i-Sinanu[445] da prebroji sve blago i tovar njegov, [446] da bi mu mogao rei koliko hiljada ljudi i za koliko godina bi mogao izdravati za gotov novac, nemajui nikakve pomoi ni od zemlje, ni od prihoda. Titrek-i-Sinan je prema carskome nareenju za etiri nedelje sve to prebrojao i rekao caru govorei: "Sreni gospodaru, moe izdravati za deset godina 400.000[447], i da im plati potkovice i eksere, to jest itavu platu i tetu." Ali on[448] to nije tako razumeo, da moe svake godine toliko mnogo izdravati, nego za deset godina, svake godine po etrdeset hiljada[449] pa bi svega bilo etiri stotine hiljada. I tada ree car: "Jo nisam gospodar, jer te zemlje koje drim sve su tue a to je (mislio) [450] o onima koje je bio od hriana silom osvojio s one strane mora. A u to vreme ulo se da sam papa sa itavim hrianstvom ide na Turke. I tada car, bojei se[451] da mu se sve hrianske zemlje koje je bio osvojio ne usprotive, pozvao je preko glasnika najstariju gospodu po svojoj zemlji da (se kod njega skupe pa kada su k njemu) doli savetovao se s njima govorei: "ujemo da kauri hoe na nas veoma silno da napadnu; ta na to kaete? Pa posavetujte me, jer ja mogu izdravati za deset godina etiri stotine [452] hiljada ljudi". Ovi mu odgovorie: "Sreni gospodaru, kad ima toliko mnogo, kreni na njih u njihovu zemlju. Bolje ti je (da ide k njima), nego da ih kod kue eka". I naredio je [453] car da se donese veliki tepih (dajui im) kao primer i da se pred njima rasprostre, pa je (skoro) u sredini naredio da se stavi jabuka i zadao im je ovaj zadatak: "Moe li ko od vas uzeti ovu jabuku ne stajui na tepih?" I raspravljali su meu sobom mislei kako jabuku da uzmu ne stajui na tepih, kako bi to moglo biti. I nije niko od njih mogao da se doseti tome. I sam car, pristupivi tepihu, uhvati obema rukama ivicu tepiha i svijajui ga pred sobom iao je napred za njim, dok ne dohvati jabuku, pa onda ponovo rairi tepih kao to je bio i ree gospodi:"Bolje je kaure malo pomalo otkidati, nego u njihovu zemlju krenuti zato to smo u opasnosti. Jer kad nam tamo malo ne bi polo za rukom[454], onda bi nam se sve zemlje usprotivile". I ree jedan gospodin po imenu Ese-beg Avranezovi: "Sreni gospodaru, odavno priaju o tome rimskome popu kao da kree na nas sa itavim hrianskim svetom[455]. Pa kad bi ak[456] i na svinji jahao i tada bi ve davno kod nas bio. Pa zato, ta ste zapoeli to i radite, ne osvrui se na kaurske vesti". I tako su pohvalili i njegovu re i carev primer. I u tome je poalio [457] car jednoga Grka hrianina, prema kojem je bio milostiv, po imenu Tomaa viteza i ree mu: "Kako vi mislite o vaem rimskom popu?"[458] Ovaj mu odgovori, govorei: "Sreni gospodaru, mi smatramo da su do onog samog jednog pape koji se zvao Damazus sve pape bile svetitelji, a posle njega nijedan". [459] I ree car: "Svi ste vi (zajedno s

vaim papom) zabludeli i zato, Tomau, primi Muhamedovu veru, jer je istiniti nego vaa". Na to Toma umuknu, a to se zbivalo u Jedrenu na novom carskom dvoru. Car Muhamed, obdarivi gospodu, otpusti ih kuama.[460] Zato znajte da je turski car veoma nesiguran, a Turci se veoma boje toga da se hrianstvo ne bi pobunilo i navalilo na njihovu zemlju, jer kad bi to videli (robovi) hriani, koji su pod njima (u ropstvu), svi bi im se kao i hriani usprotivili, [461] jer sam mnogo puta od njih sluao (da se toga veoma boje), te molimo gospoda (Joga da to da. [462] A posle toga je car Muhamed umro p sahranjen je u Carigradu, a posle njega. su dva sina ostala, jednome je ime Dem sultan, a drugome Bajazit. ;

XXXVII glava: Kako su se ova dva brata po oevoj smrti borila meu sobom[463]
Sinovi cara Muhameda Dem sultan i Bajazit vodili su borbu meu sobom o carstvo nekoliko godina. Dem sultan je bio izgnan iz zemlje, a Bajazit je postao, sultan, koji sada vlada. [464] Ovaj ga ikakav rat nije preduzimao, jer nije imao s kim, zato to je njegov otac bio itavo hrianstvo u onim krajevima pokorio pod svoju mo osim ugarske i poljske kraljevine. Ali je ipak osvojio Kafu na Crnome Moru s one strane, a u vlakoj zemlji Kiliju i Beograd. [465] A kod Turaka postoji ovakav obiaj: kad posle cara ostanu dva brata pa meu sobom vode borbu[466], ko se pre skloni u dvor meu janiare, ovaj (s njihovom pomoi) carstvo dobije, ali mu zato[467] sklonjena blaga (ne daju dok jedan od njih carstvo zauzeo, kakvo je jedno nad Carigradom[468] pet italijanskih milja u tvravi Jenihisar, [469] kao da kae u Novom gradu. Pa kad bi neko od brae[470] hteo neto od blaga da uzme, nikada nee dati nijednome, a tvrava je sigurna i dovoljno snabdevena onako kao T[red neprijateljima[471] i odgovorie svakome od njih koji bi hteo da doe do blaga: "Sreni gospodaru, dok meu sobom vodite borbu. nijednome nee biti nita izdato". Ali kada ve neko od njih sedne na carski presto (bez smetnji drugoga), tada onaj kome je tvrava poverena, uzevi kljueve, caru e ih doneti, od grada i od itavog blaga. A car, obdarivi ga, ponovo e mu kljueve poveriti[472] da onako upravlja kako je ranije za davnih (vremena) bilo.

XXXVIII glava: O poretku koji je u turskoj zemlji

Prva je stvar i red u turskoj zemlji[473] da car sve gradove u svima zemljama svojim sigurno dri u svojoj ruci, posedajui ih janiarima ili svojim vaspitanicima, ne dajui nijednog grada nijednome gospodaru[475]; ako bi neka varo bila ograena i grad u njoj, car ga dri posevi ga svojim ljudima. A ove janiare koji su u gradu sam snabdeva, da ne bi imali potreba [476] kad bi bili opkoljeni; vina niti ikakvog drugog pia u gradu nemaju. A za drugo vreme osim opsade svaki ivi ima svoju platu. Platu im iz carskoga dvora daju za svaku etvrtinu godine potpuno bez greke, a daju im isto tako i jedno odelo godinje. A u gradu je ovakav poredak: postoji jedan koji nad svima upravlja, kojega zovu dizdar, kao da kae komandant mesta; drugi je posle njega

inovnik kojega zovu ehaja, kao kad bi rekao upravnik, posle njega su potom buljukbae, kao da kae desetari, a ako bi bio vei grad, onda je vie na njemu dvorana i nemaju nikakvih drugih prihoda osim plate. Dizdar za svaki dan ima pola zlatnika, ehaja - za etiri dana zlatnik, desetari - na osam dana zlatnik, a ostali pak na deset dana zlatnik, od toga moraju iveti i ne smeju dirati carsku zalihu, osim kad bi bili opsednuti. Isto tako sami moraju nou paljivo straariti, a kra; kapije uvek da budu dva vratara, a kapija isto tako uvek da zatvorena bude, osim kapidika;[477] ako ko ide nadole ili nagore, nikoga nee pustiti bez proveravanja. A ako bi bila kakva prena potreba pa bi trebalo da vojvoda ue u grad da pregleda kakav nedostatak, tada ne moe doi s mnogo ljudi, jer ga nee pustiti, ve samo [478] sa etvoricom ili petoricom. A ovako se gradovi carski snabdevaju, a isto tako i itavo carstvo tursko, od najviega do najmanjeg: bio bogat ili siromaan, svaki u carsku ruku gleda, a car pak sve dalje snabdeva, svakoga prema njegovom dostojanstvu i zaslugama. I tako nijedan gospodin nema po tome obiaju nita svoje nasledno. Mada neka velika gospoda imaju svoja nasledna (imanja), ali ne mnogo; i zato kad bi im car oduzeo (imanje), a mogli bi[479] pri sebi da zadre svoju poslugu, ive tako sve do carske pomoi, jer car uzme jednome kad hoe, a da drugome (kome hoe), a onaj kojem oduzme, odlazi na dvor i provodi godinu ili dve na dvoru. Car opet oduzme od drugoga i da tome. A takvih kojima oduzimaju i drugima daju ima na dvoru oko dvesta i zovu ih mazul. I zato im car uvek pomae novcima te imaju meu sobom takav obiaj da se ni o emu ne brinu, govorei meu sobom: "Ako bog da zdravlje caru, dae mi drugo [480] bolje". A razlozi su zato im imanja oduzimaju i drugima daju jer :[481] ko nepravdu ini ubogima, tome najednome nee biti oproteno, ve (im car sazna), oduzima od njega i daje drugome; drugi razlog: ko carsku slubu zanemaruje,[482], jer je svakome nareeno kako ko ima da slui s ime. Postoji isto tako obiaj u Turskoj da kad ko ima sinove a postaju odrasli on ih uzima sa sobom u rat i predstavlja ih na carskom dvoru. Tada (car) daje svakome od njih onoliko koliko ima otac, i jo[483] vie, a nikome bez razloga nita nee oduzeti. A ovo je lina carska kontrola da svake godine alje etiri gospodina iz svoga dvora na etiri strane svoje zemlje da posmatraju da se negde nekakvome ubogome oveku ne ini nepravda od njegovoga gospodara. Tada ova gospoda imaju pravo da kanjavaju na smrt, oduzimanje imanja, kako ko zaslui. A ova gospoda poslanici prozvani su hajfsorudi, kao kad bi rekao isleivai nasilja. A kad ve dou u svoje pokrajine, tada narede da se po mestima vie da oni kojima se nekakva nepravda ini dou k njima. I uredivi tamo sve stvari, odlaze[484] nazad na carski dvor (i bivaju) obdareni. Isto tako postoji obiaj: kad bi dvoranin carski putovao ili iao po svojoj potrebi nekuda, pa bi se desilo da bude ubijen na bilo koji nain, tada onaj koji ga je ubio, [485] ako bi bio uhvaen, glavu bez milosti gubi, a itava ona pokrajina gde se to desilo bez ikakvog oklevanja mora poloiti dve hiljade u carsku blagajnu, a to zato to to nisu spreili. A velika gospoda imaju tako veliki strah od cara[486] da kad bi i najnii[487] carski dvoranin nekome neto narednoj ovaj to odmah mora izvriti, bojei se careva. A carski dvorani gde bilo da dou (malo ili mnogo), svuda im poast ukazuju po selima i gradovima, a to sve iz opreznosti.

XXXIX glava: O ureenju carskoga dvora

A na carskome dvoru ovakvo je ureenje[488] i carski savet je najvii i najglavniji nad itavom njegovom silom. I to oni uine (ili odlue), to (e sve biti) uinjeno. Turci ih zovu vezirler ili paalar i takva savetnika ima samo dva. A to car zato ini da ne bi sebi zadavao brigu[489] sa velikim [490] savetom, ne znajui iju najpre[491] da poslua, a na emu da se zaustavi. Postoji na dvoru isto tako taj obiaj da nijedan paa niti ijedan inovnik nita novo ne ustanovljava, da se ne bi uprava dvora kolebala, ve kako je izranije iz starodavnih vremena ureeno toga se (i danas i svakad) dre i na tome ostaju. Carski savet se nikada ne savetuje kraj cara, ve od njega daleko, i to samo ova dvojica u drugome gnezdu,[492] ali ako je to napolju, onda imaju razapet naroiti ator,[493] koji nazivaju taniik adiri, kao kad bi rekao ator za savetovanje. A drugi ator je veliki, gde se car pokazuje na polju, a zovu ga epira. Pozvavi tu poznate ljude preda se, pitaju svakoga gde se ta deava, pa kad uju, sve to popiu to je ko pred njima rekao. A posle njih dvojica[494] meu sobom raspravljaju, pa to je (i to se uini) najbolje II vanije, to iznose sa sobom pred cara. Pa tek kad car sam razmotri to i kad se posavetuju zajedno na emu treba da se ostane, zakljuivi potpuno savetovanje, odlaze[495] od cara i nareuju to je potrebno, a car se sam o tome stara. Kad god upadnu u (koju) zemlju i narod pokore, tada carski pisar odmah za njima ide i to god je deaka, sve u janiare uzima, a za svakoga daje pet zlatnika i alje preko mora (u Anatoliju, gde ih vaspitavaju). Takvih deaka biva oko dve hiljade. A ako od neprijateljskih ljudi ne bi nita [496] dobio, onda u njegovoj zemlji koji god su hriani i imaju deake od njih uzimaju u svakome selu, odredivi koliko koje selo moe dati najvie, da bi ipak broj bio uvek potpun. [497]. A ove deake koje iz svoje zemlje uzima zovu ilik, i posle svoje smrti sav svoj imetak moe svako od njih ostavljati kome hoe. Ali one koje uzima [498] od neprijatelja zovu pendik; ovi posle svoje smrti ne mogu nita ostaviti, ve sve prelazi caru, osim ako se tako ponese i zaslui da bude osloboen,[499] taj moe dati posle svoje smrti kome to hoe. A na ove deake to su preko mora car nita ne troi, ve ih oni, kojima su povereni moraju izdravati i potom otpravljata kuda se naredi. Onda ih uzimaju na lae, one koji na to pristaju, i tako se voze [500] i vebaju da se u ratu tuku i na megdanu. Otada se ve car o njima stara[501] i platu im daje. Odatle bira za svoj dvor one koji su izvebani i platu im poveava. Mlai starijeg mora sluati, a koji poodrastu i dou do muanskog uzrasta, te daje na gradove (za strau), kako je ve[502] pisano. A na dvoru janiara biva oko etiri hiljade, me kojima je ovakav poredak: oni imaju nad sobom hetmana, kojega zovu aga; to je veliki gospodin: ima platu deset zlatnika na jedan[503] dan, a njegov upravnik zlatnik za svaki dan; satnicima (daju) na dva dana zlatnik, desetarima na osam dana zlatnik, niima[504] na deset dana zlatnik. Isto tako imaju platu od cara svi njihovi sinovi koji prestanu da budu deaci. A nijedan[505] dvoranin kad neto sebi dopusti ili skrivi, ne biva kanjen oduzimanjem plate, ve smru. A ipak nijednog dvoranina ne smeju kanjavati[506] javno ve potajno, zbog drugih dvorana da se ne bi pobunili. Isto tako nijedan janiar niti njihov desetar ne sme jahati na konju, osim samoga hetmana i njegovog upravnika. Sve je to isto tako meu njima ureeno[507]: jedni su strelci, koji streljaju iz lukova, drugi su strelci (to iz puaka ili) iz topova[508] (biju), neki iz malih puaka, neki iz velikih puaka lunica, i svakoga dana moraju se pokazivati s orujem pred svojim hetmanima. I daje svakome svake godine zlatnik na luk, a uz to dolamu, koulju, velike gae nainjene po njihovom obiaju od tri lakta platna i koulju od osam.

Ima car isto tako na svome dvoru est stotina Tatara konjanika koji imaju nad sobom dva hetmana, zovu ih gariblar subalari, i svaki pod sobom ima trista (ljudi). A ovima je ime garib jigitler, kao kad bi rekao sirotinja u slubi. Njihovim hetmanima (daju) po dva zlatnika na dan, nekim drugima po zlatnik i po, nekima po zlatnik, nekima po polovinu pa sve do orta, a osim ovih sirotana nikoga drugog na carski dvor ne primaju, jer su svi ovi vaspitanici. A od tih vaspitanika bira ezdeset odlinih deaka[509] u jednu etu i zovu je solak, a njihovog hetmana solakbaa; njegova plata je svakoga dana jedan zlatnik, a ovi pred carem idu s lukovima. Druga dvorska eta je est stotina[510] kapidija, dva su hetmana nad njima, zovu ih kapidi balari, svaki pod sobom ima po stotinu ljudi. Ovi jau na konjima. Plata njihovog hetmana je za svaki dan dva zlatnika, a drugima na est dana zlatnik. Trea dvorska eta viega reda izabrana je isto tako od onih vaspitanika, oni isto tako jau na konjima. Ima ih est stotina, dva hetmana imaju nad sobom, zovu ih ulufedi belari, svaki ima po tri stotine ljudi pod svojom upravom njihova plata je dva i po zlatnika za svaki dan, a ostalih za etiri dana zlatnik; ovu etu zovu ustlafadir. etvrta eta (od ovih vaspitanika) jo je via i zovu je sulah-daria ima ih trista, njihov hetman je sulahdarbaa, za svaki dan ima tri zlatnika plate, a drugi pak zlatnik, zlatnik i po, dva. Njihov posao je da vode konje pod carem, kada je potrebno, nekome padne tek za godinu dana ili za godinu i po jedanput da vodi (ili za dve godine). Peta eta je i najvia, zovu je spahi oglani, kao kad bi rekao gospodarski sinovi, i ovi na konjima jau kao gospoda; ima ih trista, njihovog hetmana zovu spahilar subaa pet zlatnika ima za svaki dan, a drugi po dva, po dva i po, (i po tri i po), kako ko zaslui, a ovi imaju tu dunost da idu za carem gde naredi sa sabljom, a isto tako s lukovima, opasavi se, i sa strelama. [512] Nekome ispadne da jedanput na godinu dana nosi (ili za dve godine), svi su oni konjanici i siroti i svi (trpei kiu ili sneg) zajedno moraju nou leati oko cara i uvati nonu strau[513] utke, pa bila kia, bio sneg ili zima, svaki mora na svome mestu ostati; svake noi ih je pedeset a ponekad sto, kada je potrebno. I niko se ne mora starati ni o kakvo oruje, sve to car snabdeva ta kome pripada prema njegovome dostojanstvu, [514] bio on peak ili konjanik. A isto tako je i sluba na konju prema njihovu obiaju. A one to jelo[515] nose zovu enegirler; ima ih osamdeset, njihova hetmana zovu enigir bai, njegova plata je dva zlatnika na dan, a drugih po zlatnik, po pola. Komornika ima pedeset, zovu ih ih oglanlari, njihova hetmana kihter bai, on ima na svaki (dan) dva zlatnika plate a komornici po pola zlatnika, imaju takoe dovoljno hrane, kao i za konje. Car isto tako sam ima hiljadu slobodnih konja iz godine u godinu pod svojim sedlima, i ove razdaju, kad je potrebno, sa sedlima i s opremom, a osobito kad je velika bitka. A konjuara ima dvesta, koji konje nadgledaju, a imaju takoe svoje konje (naroite) od cara; svaki ima na osam dana zlatnik, a najvii njihovi gospodari se zovu mehterbae i imaju na dan dva zlatnika. Ima takoe ezdeset izabranih kamila koje nose carsko blago; svaka kamila ima ezdeset hiljada u sanducima. A ima etrdeset drugih koje nose kuhinju i provijant. Drugih ima isto toliko koje nose atore (ili carske adore); ove[516] isto tako nose trubake atore[517] i njihove sve potrebe, i nose etiri velika bubnja[518]: jedna kamila nosi dva druga druga dva; zovu ih ko, u koje bubnjaju samo kad je velika bitka. A onih[519] drugih (bubnjeva) velikih i malih ima mnogo. A onih kamila koje nose oruje ima trista. Zato to nemaju nikakvih kola, da ne bi s njima zakanjavali kada u rat idu. Oruara koji oruje iste i prave ima ezdeset i svi su konjanici; njihovog majstora zovu debedibai; on ima na dan zlatnik, a drugi na osam dana zlatnik a to tako uvek iz godine u

godinu. A onih pak koji razapinju carske atore ima ezdeset, zovu ih mehterler, svi su konjanici, njihovog stareinu zovu mehterbaa, on ima na svaki dan pola zlatnika, a drugi na osam dana zlatnik. Ima isto tako dvanaest izabranih zasamarenih ivotinja[520] koje njegovu posteljinu i krevet nose, kao i novac koji treba da mu je pri ruci, kao njegovo lino blago; a ovih kamila to to nose ima etiri stotine[521] dvanaest[522], jo neto praznih, kad bi se nekoj neto dogodilo, da bi na njeno mesto bila druga. (I tako) oruara (i) onih koji razapinju atore, onda onih koji neguju kamile, kuvara, trubaa ima na broju trista dvadeset konjanika; a svih je dve hiljade i etiri stotine pedeset. Dvorskih janiara peaka ima tri hiljade i pet stotina i neto vie. (I tako je broj peaka i konjanika carskih dvorana oko est hiljada).

HL glava: O boju i o turskoj pripremi

(Ovakav je borbeni red kod Turaka najvie za odlunu bitku): Zastava carskih ima etiri, koje pripadaju dvoru. Jedna[523] je bela zlatnim slovima pisana, i ona je iznad svih, jer oznaava da je tu itava carska sila, i zovu je alem-isandak, to jest zastava itave sile. Druga je zastava crvena dvorske konjice. Trea je zelena i crvena, etvrta uta i crvena, i ove su janiara dvorskih peaka. I kad god se razviju te etiri zastave tu je i car meu svojim dvoranima. (A vojska carskoga dvora) na ovaj nain (se ureuje): dvorski konjanici (stoje) pored njega [524], pred njim janiari, za njim kamile, a oko njih svuda jarak (se naini i bedem); ispod jaraka veliki titovi su u zemlju pobijeni (sablje su isto tako vrlo otre i pripremljene i drugo ratno oruje je bogato opremljeno, pa bi se zato i nai morali isto tako dobro pripremati), oko jaraka [525] svuda je nasut bedem nagore, i na ovom (bedemu) svuda su gusto pobijeni koevi, i pukarnice su za topove (nainjene), da bi se moglo gaati iz puaka, i postavljaju[526] nad velikim titovima koplja i druge odbranbene stvari[527] koje su potrebne, gusto stoje, gaanje iz lukova vrlo je gusto. Car pak osim svoga dvora ima dve vojske: jedna je anatoliska (s one strane mora), druga rumeliska. A pored ovog carskog ukopavanja s desne strane su se drugi peaci nazvani azapi, to jest peadinci, isto tako ukopali i koljem okruili, kao i prvi, samo to (uvek) takvih priprema nemaju. A ovih je dvadeset hiljada i zjeni kehajmi. Za njima isto tako kamile i konji (idu), to na njima nose potrebne stvar i ovi azapi su skupljeni iz Anatolije, s one strane mora. Postoji takoe i gospodar anatolski kojega zovu Anatoliji beglerbeg, kao kad bi rekao anatolski gospodar nad gospodarima i uz njega svi su konjanici anatolski. (Pod njim je) dvadeset vojvoda i svaki ima svoju zastavu od cara datu; kraj njih ima pedeset subaa i svaki stoji pored svoga vojvode, koliko kojem vojvodi pripada. A ovih konjanika biva na ezdeset hiljada. (Svaki vojvoda a naroito paa, ima svoj odred, i to blizu jedan do drugoga). A opet s leve strane s ove strane mora je jedan gospodar nad svima gospodarima, koji ima svoju zastavu i svoj odred. Zovu ga Urumili beglerbeg, gospodar nad gospodarima najvii posle cara a uz njega je osamnaest vojvoda svaki sa svojim odredom i sa svojom zastavom[528], i tako u redu stoje kao to je i ranije reeno [529]. Uz njih je pak subaa oko etrdeset, i svaki stoji uz svojega vojvodu, koliko kojem vojvodstvu pripada. A njihovih konjanika biva na sedamdeset hiljada), (koji su s ove strane mora) i sarahori, o kojima e se dalje govoriti.

A pored cara s leve strane takoe su drugi peaci azapi, biva ih oko dvadeset hiljada, i oni su s ove strane mora skupljeni, to jest iz Rumelije i isto tako su se ukopali i koljem opkolili, kao i oni na desnoj strani. I kad car naredi nekim konjanicima da pristupe u bitku, tada bez oklevanja odlaze i tuku se uz veliku viku i bubnjanje. Carski bubnjari isto tako bubnjaju [530] da je meu njima tako velika vika i buka kao kad bi se zemlja tresla (ili da neki grom bije. A tada) k njima alje car dvorane na oklopljenim konjima da bi posmatrali ko e kakvo junatvo poiniti [531] i ko se kako dri u borbi. A svaki ovaj dri u ruci buzdovan ili palicu[532] (sokolei bez prisiljavanja[533] na borbu, a zovu ih aui), a gde god su oni, kao kad bi bio i sam car, pa ih se (zato) svi boje, jer koga oni pohvale, svakome e biti dobro, a koga pokude pred carem, toga nevolja snae. Njihovog hetmana zovu aubaa. Takvo je ureenje tursko pri odlunim bojevima. Sam car nikuda ne ide, nego je uvek meu janiarima dok se borba ne zavri. I onda kada protiv ovakve poganike sile hrianska sila krene, kao to je krenuo kralj Vladislav na Varnu, pa se bio tako protiv njih[534] postavio s kolima da se okolo okruio, a meu kolima su sve bili peaci, a na desnoj kao i na levoj strani sve su bili konjanici; i zato su uvek hrianski konjanici pobeivali turske konjanike, dok se posle sami ne upropaste, hitajui bez opreznosti na carske dvorane. Tako se i vojvoda Janko na Kosovom Polju sam bio sukobio (i upropastio): porazivi konjanike, pohitao je na carske dvorane (naglo i bio je poraen). Zato znajte doista: ko god bi hteo s turskim carem[535] odluni boj da bije, morao bi drukiji poredak da ima nego to su imali drugi, i tako bi ga mogao s bojom pomoi potui do nogu, jer oni imaju jednu slabost, o kojoj ni sami ne znaju[536], ali ja to dobro znam, jer sam to dobro video; jer [537] njihovi peaci na bojitu ne mogu dugo izdrati, zato to se za to nimalo ne pripremaju, ve smatraju da uvek podjednaku sreu moraju imati. Jo[538] jedna stvar nije njima sigurna, jer kad bi samo jednom carski janiari bili potueni do nogu i ostali na bojitu, turski car se nikada ne bi mogao povratiti da bi se negde hrianima suprotstavio[539], jer kad bi ovu vojsku izgubio, onda bi mu se sve hrianske zemlje koje je on osvojio usprotivile i morao bi biti izagnat preko mora. Jo jedan je nedostatak meu njima: kad bi hriani njihove konjanike porazili, da ne hitaju na elo janiara, nego odostrag, gaajui ognjenim strelama kamile, koje bi ovako prestraene ognjem poletele na itavu vojsku i sve bi janiare smlavile, a s druge strane tukui iz topova iz tabora (pustiti na njih gustu paljbu). Oni se toga nikad nisu dosetili[540], ali ja sam to probao na jednoj kamili, i raspitivali su se o tome, ali nisu znali" ko je to uinio, a to se bilo desilo u vlakoj zemlji. A tako je veliki strah meu njima kad uju da hriani na njih hoe silno da krenu jer sami (dobro) znaju kad bi jednom[542] izgubili bitku i bili poraeni, kao to je ranije reeno [543], da se nikako[544] ne bi mogli povratiti, kako je to i sam car ranije govorio [545].

XLI glava: Kakav bi morao biti pohod na Turke i kakvo ureenje[546]

Ali kako razum ureenje[547] ine silu[548], to[549] kad se budete spremali na Turke, treba da se uvate da se optereujete[550] oklopom, da nemate debela konjanika koplja, velike puke, teke dizalice (i da ih ne uzimate), ve da sve stvari za rat i za odluan boj pravite sebi (lake), ime biste mogli bez optereenja vladati. Jer su Turci takvim ureenjem u velikom preimustvu. Ako ga goni, onda e ti utei[551], a ako on tebe goni, onda mu nee umai; Turci i njihovi konji[552]

su zbog lakoe uvek brzi, a mi smo uvek zbog tekih[553] konja i optereenja oklopom lenji, jer dok ima mnogo na glavi, teak ti je duh, a k tome ne uje i svuda dobro ne vidi, pa rukama i samim sobom zbog teine oklopa ne vlada. Jer se neki tako pripremaju, u potpuni teak oklop, kao da bi ga neko imao osvajati sedei na njemu s kamom; meutim dobar ovek ista i junana srca treba da se bori. Bolje je njemu da boju pristupi tako da moe asno, kad je potrebno, da odstupi i da bude zdrav i da ponova zapone to misli nego na jednome mestu da pogine stavi kao olovan. Isto tako dobro znamo da se i Tatari tako pripremaju kao i Turci za bitku, i ne daju Turcima da ih okolo zaobiu, niti da km s boka pristupe, ve se moraju tui elom u elo, a lice u lice upravljajui, da bi (ipak) svako doao u bitku; i Tatari su isto tako na svojim konjima brzi kao i Turci, a k tome su junani i izdrljivi, i imaju veliko preimustvo to se tako [554] pripremaju kao i Turci. Jer Turcima ne pomae takvo ureenje; a zato su Tatari esto odnosili pobedu nad Turcima, a hriani nikada a osobito ne u odlunoj bici, i to zato to doputaju da naokolo budu opkoljeni i da se s boka k njima pristupi. Kad vide opkoljene ljude i njihovo pripremanje, Turcima je nareeno[555] od cara da (vie) gledaju konje a ne[556] ljude. Pristupivi s obeju strana s kopljima i sabljama i drugim razliitim orujem da konje tuku i ranjavaju[557], (a posle toga im s ljudima laka [558] bitka biva), i zato se svako mora uvati optereenja od oklopa, to e lako i" sam razumeti, jer kad tako optereen iz bilo kojeg[559] razloga sjae, bez pomoi sam ne moe ponovo da uzjae. A u takvoj bici se ne nae uvek (takav ovek ili) sluga (pa makar i) gospodinu, da bi mu mogao pomoi. I tako ko god bi hteo da zapone[560] s Turcima borbu, morao bi da napusti sav dananji obiaj i da se pridrava ovoga to smo vie spomenuli i narod takoe da za to ima i ui. (Isto tako je znaajna i potrebna stvar da svi peaci budu s kopljima[561], jer je korisnije[562] nego ma[563]. Za to je isto tako potreban dobro pripremljen[564] narod). I na taj nain bi mogli s bojom pomoi odneti pobedu nad turskim carem. Meutim to sve od kralja zavisi[565], jer on mora da bude obazriv ratnik, i najpre samoga sebe, a posle itavu vojsku mora valjano [566] pripremiti i to osobito [567] protiv poganika. Dobro je da tada kralj bude meu peacima, imajui pri sebi nekoliko desetina[568] izabranih junaka na konjima, i odatle sam nikuda da ne istupa, sem kad bi bila (velika) [569] potreba. Jer kralj se mora razumno drati i u silnoj[570] bezbednosti se uvati, poto njegova rana ili kakva bolest veliku zabunu izaziva u vojsci, kao to kad je glava bolesna, itavo je telo klonulo. Zato se sva gospoda i obini vitezovi moraju o tome brinuti, da ne tako snanoga, ve vie mudroga i vetoga kralja biraju, a kad takvoga budu imali, da ga uvaju kao zenicu u oku, ne dajui mu da rukama ratuje bez potrebe. Is-go tako je potrebno kralju da ima pri sebi nekoliko desetina izabranih ljudi na oklopljenim konjima, koji bi se, odlazei od njega meu odrede, pokazivali vitezovima i opominjali ih u kraljevo ime da se junaki bore, kao kad bi sam (kralj) bio pri tome. I tako bi jedni odlazili a drugi dolazili da bi kralj uvek znao ta se gde[571] zbiva kao to turski car ima pri sebi svoje aue. I da ovi takoe budu tako valjano opremljeni[572] da bi neprijatelji, kad bi videli, mislili kao i drugi da je tu sam kralj i da zapoveda, (da bi im se sranost i odvanost smanjivala). A ako bi se nekome od njih[573] u tome nekakva nezgoda desila, da (odmah) drugi na tome mestu bude.

Videe tada[574] da turski car ne moe tako veliku vojsku skupiti za odluni boj, kao to govore o njegovoj velikoj sili kao da nema broja njegovim ljudima, to ne moe biti; jer svaki gospodar hoe da zna (broj onih) koje ima da bi njima mogao (i umeo) dobro upravljati. A kolika je opet celokupna turska vojska ve je (vie) reeno.

XLII glava: O turskim brzim koljanicima[575], koje zovu akindije

Turci svoje brze konjanike zovu akindije, to jest tekui, i oni su kao kini pljuskovi koji padaju iz oblaka[576]. A od ovih pljuskova velike poplave nastaju i brzi potoci to se prelivaju preko obala, i to god dograbe, sve nose sa sobom, ali ne traju dugo. Isto tako i turski brzi konjanici kao i kini pljuskovi (niti traju) niti se zadravaju dugo, ali dokle zahvate, sve pokupe [577], opljakaju, pobiju i unite tako da za mnogo godina tu petao zapevati nee. Turski brzi konjanici su dobrovoljni i od dobre volje idu na pohod, svoje koristi radi. A drugi Turci ih zovu kogmari, to jest ovari, jer se od (ovaca i) druge stoke hrane, a konje gaje za to da bi ih nekud na pohod[578] pozvali; (tada) su gotovi i nije im potrebno nareivati, niti ikakvu platu im davati, niti im tetu naknaivati. A ako neko nee sam da ide na pohod, on tada nekome drugome pozajmi svoje konje napolice; pa ako to nagrabe i donesu (smatraju da je dobro, a ako nita ne donesu onda) ovako govore meu sobom: "Nismo imali[579] dobiti, ali imamo veliko zaduje (to jest otputenje) kao i oni koji sami rade i vojuju protiv kaura, i to zato to ih opremamo". I to god uhvate ili dobiju, kako ljude tako i ene, osim deaka, sve za novac prodaju, a car sam za deake plaa. Ovi brzi jahai imaju takoe meu sobom komandire koje zovu dajdirir. Postoje isto tako i vojvode od cara ustanovljene po svima pokrajinama. Najpre protiv hriana: vojvoda smederevski i njegov pomonik vojvoda kruevaki protiv Ugra, a protiv Vlaha vojvoda nikopoljski i njegov pomonik vojvoda vidinski; protiv Hrvata i Karantanaca vrhovni vojvoda bosanski i njegov pomonik vojvoda sitniki. I tako je dalje po pokrajinama sve posednuto. Na moru je pak protiv Katalana i Italijana vojvoda galipoljski i njegov pomonik vojvoda korejski. (Ove vojvode) ili sandakbegovi posmatraju sve pokrajine i znaju ta se u svakome kraljevstvu deava. A kad koji od njih ului vreme da moe nazarobljavati ljude, tada alje poslanika caru, molei za pohod na kaurske zemlje. Poto saslua izaslanstvo, car im doputa, a poslanici, imajui doputenje, ne oklevajui, odmah nareuju da se vie po gradovima, imenujui vojvode i pokrajine, hvalei im taj pohod, govorei: "Biete odvedeni u bogate pokrajine i dosta ete nakupiti[580] muke i enske eljadi i svakojake druge hrane". I onda brzi konjanici (ili kozaci) uvi o tako hvaljenome pohodu i pozivanju, raduju se podvriskujui[581] i odmah se opremaju i kreu na ureeno mesto, tamo gde je sam vojvoda. I tako ih vojvoda, doekavi ih, snabdeva amcima[582] i drugim potrebama, koje su za to nune i uredivi tako sve stvari, zapoveda svakome za ta e ko biti upotrebljen. I prevezavi se tako, kree u hriansku zemlju vodei ih (vojvoda) sve do onoga mesta kuda je namislio. Kad prispeju, nareuje im da se prebace na druge bre konje, jer svaki od njih dva konja ima, jednog vodi, a na drugom jae[583]. A oni konji na kojima su prvo jahali[584] ostaju na tome mestu, jer ima drugih Turaka za to da ove konje gledaju, dok se oni natrag ne vrate; a daju im za osam

konja zlatnik. I vodi ih vojvoda malo dalje i tu im nareuje da nita ne oklevaju i odredi im dan dokle e ih ekati, pa udarivi u bubanj koji zovu talambas, puta ih, i nastaje takva gungula od njih, jer se meu sobom guraju, jer svako hoe da bude napred a neki padaju i s konjima i tu ostaju. I razlete se svi kud ko zna[585], palei ubijajui, pljakajui i inei svako zlo. Vojvoda nareuje da se na tome mestu mali ator [586] razapne, imajui sa sobom nekoliko [587] izabranih ljudi, i to na dobrim konjima i ekaju ih tu. A brzi konjanici k njemu vode, nose sa svih strana. Ali vojvoda, doekavi ih prema prvom nareenju, pljaku (ili plen) sav alje napred. A ko zakasni, taj onde ostaje, (a sam vojvoda nazad ostaje), pa uredivi odrede, idu lagano, oekujui (za sobom) neprijatelje. A ako bi ih neprijatelji, gonei ih silno, sustigli, okrenuvi se gada, sukobili bi se s njima; ako bitku ne mogu dobiti, onda nareuju da se najpre [588] pobije sve roblje (ili plen) (kako) stari ljudi, (tako) i mlade, a onda se sami rasprsnu kao vetar. I tako im niko nita ne moe uiniti, ali kad bi ih neko negde u tekim gorama ili pri velikim vodama, ili na nekakvom movarnom mestu sustigao, tu bi ih mogao poraziti, kli kad bi ljudi bili gotovi i krenuli (brzo) ka onome mestu gde pale i pljakaju, s malo ljudi veliku bi im tetu priinili, jer se oni tada (raspucaju i rasture, a tada se takoe) najvie boje, i veliki ih strah obuzme, jer su rasuti. I tako bi ih s malo ljudi mogao neko tui[589] sve do samoga mesta gde vojvoda taboruje, pa se ni sam vojvoda ne bi smeo zaustaviti, (mislei) da je velika sila, (jer ne bi umicao samdrugi). Eto tako se brzi konjanici spremaju na nas.

XLIII glava: O sarahorima, kao to su kod nas najamnici[590]

Sarahori su kao kod nas najamnici (ili plaenici), a oni su takoe iz (broja) dobrovoljnih brzih konjanika jer car kad uje da se velika hrianska sila kree na njega ili bilo kakva velika vojska[591], tada nareuje da se vie po gradovima[592]: "Ko hoe da prima platu, bie mu davana". I tada brzi konjanici odlaze caru i daju im na konja zlatnik za etiri dana, pa ih od toga vremena ne zovu brzi konjanici, jer vie nisu dobrovoljni, ve. sarahori, a plaaju im za svaki mesec, jer njihova sluba ne traje dugo. Njihovo oruje je: sablja, titovi[593], koplje, poneki od njih imaju pancire. A car ih dri pri sebi dok su mu potrebni, a onda - isplativi ih - otputa ih. A biva ih oko dvadeset hiljada (u odlunom boju. Stoje kraj (cara) s leve strane od janiara, (kako je to vie) opisano).

XLV glava: O martolosima ili o vojnicima[594]

Martolosi su hriani, a osobito na krajinama[595] bivaju, i oni dobijaju platu na konja zlatnik za osam dana. A plata im se takoe daje za svaki mesec (svakome) (bez zakanjenja), kao i sarahorima, ali njima sluba traje dokle ko hoe. Oruje imaju isto kao i sarahori. Ako ko hoe vie da ima, to je u njegovoj volji. Ima isto tako i nekih hriana slobodnih, koji ne daju nikome nita, a nikakvu platu ne dobijaju. Zovu ih vojnici. Ovi caru slue i prazne carske konje vode, gde je potrebno. Martolosa i vojnika ima na nekoliko stotina.

XLVI glava: O ureenju turskoga juria

Turski car zauzima varoi i gradove ne alei trokove zato da ne bi tu ostajao s vojskom dugo (jer se peaci ne snabdevaju namirnicama, a konjanicima konji odlaze, kamile i mazge, a u to vreme bi je mogao poraziti sa sveom i ujednaenom vojskom s bojom pomoi. I pre no to bi imao da opkoljava ili zauzima on pripremi veliko izobilje svih stvari. Topove isto tako ne voze uvek sa sobom osobito ne velike za ruenje, i to zato to su teki i teko se voze, ili nakupe meu kamile puno i izobilno svega; a kad prispeju pod koji grad koji hoe da osvajaju, tu izliju velike topove, a i praha imaju izobilno), najpre iz topova razbivi i razruivi[596] zidine varoke ili gradske, dok mu se ini dovoljno. A kad vidi da je vreme da se pusti na juri, tada najpre naredi da se vie po itavoj vojsci da se konji, kamile i sva stoka s pae dogna do vojske, (a to zato da im ne bi, dok se oni oko juria zamajavaju, kakvi neprijatelji konje pohvatali), a kad se to izvri, onda nareuje da se po drugi put po itavoj vojsci oglasi, odreujui dan juria (da bi se svi pripremali), a najradije biraju sebi petak. I oglaujui tako imenuju pri tome darove na ovaj nain: ko zastavu iznese na zidine, tome vojvodstvo obeavaju, a ko za njim ue - subatvo (to jest starostvo ili pod vojvodstvo), treem eribastvo [597], a drugima pak novac, ne naznaujui sumu, razdajui k tome razliite haljine [598]. A to god tada spomenu, sve se bez greke izvri (i ispuni), pa bilo da varo zauzmu, bilo da je ne zauzmu. Onda pak oglauju za same veernje ili s veeri svuda po itavoj vojsci[599] da se gusto natiu zapaljene lojane svee svuda po vojsci, tako da (izdaleka) izgleda kao da zvezde gusto na oblacima[600] sijaju; (a to je znak sigurnog juria). I zato se te noi i sutradan[601] spremaju za jurianje preko dana[602] sve do veeri. A preko noi pak idu ka onome gradu sa svih strana utke, istiha prilazei opkopima, nosei pred sobom zaklone od pletenog prua i lestvice snano opremljene da bi mogli ii s obeju strana lestvica i odozdo i odozgo [603]. A janiari pak idu ka onome mestu gde je zid probijen (ili zidine) i pristupivi poruenome mestu, ekaju (utke) sve dok se ne pone dan pokazivati. A tada najpre tobdije ponu gaati[604] iz svih topova. Poto se topovi ispucaju, onda janiari vrlo brzo jure na zid (po lestvicama), jer za to vreme graani pred topovima (estom paljbom) odstupaju, a kad vide janiare na zidu, okreu ' se k njima i tuku se zajedno s obeju strana. I tu janiari mile sokolei jedni druge, a uz to ide (s bokova) vrlo gusto streljanje iz lukova (iz puaka), jer im (drugi) dodaju jo pucnjavu i veliku lupu od bubnjeva i od ljudske vike. I ova bitka traje takoe jedan asi a najvie dva. A nadvladaju li za to vreme hriani poganike, onda ve lagano slabe i malaksavaju Turci, a hriani se ojaavaju. I tako taj juri traje do podne i dalje ne moe trajati, jer municiju ispale, a poneki ljudi (bivaju) pobijeni, neki ranjeni, a svi se zamore. Kad vidi car da (juriem) ne moe pobediti, nareuje im da odstupe od grada, a topove s ostalim priborom da odvuku od mora[605] i da natovare na kola. Skupivi[606] ranjenike nareuje da se poalju napred[607], a sam na tome mestu ostaje do noi, a u noi pak sa itavom vojskom odlazi, da na njih ne bi iz varoi ili iz grada vikali. I zato uvek naini zasedu, ako bi ko iz grada iao [608] da (ih goni i da plen uzima i da) se moe nekako nad njima osvetiti. I zato se narod koji se nalazi u gradovima mora (veoma oprezno i) paljivo drati, da ne izjahuje i ne izlee iz grada bilo kako [609]. Jer ako se od njega grad ili varo jedanput odbrani, za duga vremena nee Turin na njega napadati. Koji pak (od Turaka u juriu

ili u bici) osakaeni budu bilo kako u ruku.) U nogu, svakoga toga e car snabdeti dobrim namirnicama sve do njegove smrti. (A ranjenike isto tako sve daje da se izlee i oporave, svima koji god su isto tako ma ta junaki izvrili, svakome daju ta je ko zasluio). I takav je oblik (ili ureenje) turskoga juria.

XLVI glava: O hrianima koji su pod Turcima

Hriane (Turci) zovu kauri, a svima koji su pod Turcima car zna broj, koliko ih ima u svakoj zemlji. Caru daju danak na svaku godinu po etrdeset aspri (koje Turci zovu akan: etrdeset) njih ini jedan zlatnik; svake godine primi car toga mnogo stotina hiljada. A koji god moe da zarauje novac, taj daje zlatnik na godinu, osim dece i enskih glava [610] i osim drugih prihoda, koji mu dolaze u njegovu riznicu na moru i na suvu i od srebrnih gora (i drugih stvari). Ovi isti hriani daju i svojim gospodarima pod kojima su i koje zovu timarerler polovinu carskoga danka, a k tome desetak itave svoje letine ili hrane. Rad nikakav ne daju [611] ni caru niti ikakvome gospodaru, niti (na njega) idu. A kada carska vojska ide (kroz njegovu zemlju), niko ne sme preko useva prelaziti (ili kvariti kakvu stvar), niti kakvu tetu nainiti, niti kao zahvalnost uzeti to od koga, pa makar tako malo bilo da ne bi stajalo ni novia. Turska gospoda se toga (uvaju) i nee progledati kroz prste jedan drugome, jer nee da se siromanima teta ini (kako poganicima, tako ni hrianima). A kad bi neko koko jednu iz zahvalnosti uzeo, glavom plati, [612] jer car eli da siromani budu na miru. Hriani isto tako moraju opremati za carem mnogo hiljada tovarnih grla ili konja, hranu da to tamo prodaju za svoj raun, po kojoj ceni im se odredi pravedno, ne inei im tete. I tako sve dre po tome ureenju (kako je bilo od prastarih vremena tako i do dananjega dana). Tako se bilo desilo za cara Murata da je jedna ena bila tuila jednoga azapa da joj je na dvoru (u dvoritu)[613] uzeo mleko i popio. Car je naredio da ga uhvate i da mu razreu trbuh (i da gledaju) ima li mleka u elucu, jer to nije priznao onaj tamo;[614] [(i naeno je ono mleko u njemu), ali da nije bilo naeno, to isto se imalo desiti eni. I tako je jadni vojnik izgubio glavu, a ena mleko. A to se desilo kad se ilo od Plovdiva ka rnomeru.

XLVII glava: O turskom razmnoavanju

Tursko razmnoavanje je nalik na more, koje nikad ne nadolazi, niti se smanjuje (i nikad u miru) ne biva, (ve se na razliitim mestima uzburkava, njiui se ovamo i onamo). A isto tako ni poganici nikada mira nemaju, uvek se (bune i) kolebaju. Jer mada se u jednoj pokrajini utia, ipak u drugoj o obale zapljuskuje. Gde je morska voda gusta i slana u nekim pokrajinama so od nje prave, a ipak ako istu vodu ne zaini delom slatke, so ne moe biti; isto tako sve vode, lutajui po svetu ovamo i onamo slatke bivaju i dobre, i za sve stvari potrebne i korisne, a kada u more uu[615] i pomeaju se s morskom vodom, sva dobrota i slast njihova se gubi i postaju kao i druga morska voda gusta i slana. I Turci su nalik na to: nikada nisu u miru, uvek vode borbu iz godine u godinu iz jednih zemalja do drugih, a ako negde naine primirje, to je zbog njihove

koristi, a u drugim pokrajinama sve zlo (izvode ili ) ine, ljude uzimaju, zarobljavaju, a to ne moe hodati - ubijaju. I to se deava mnogo puta godinje :[616] deset do dvadeset hiljada hriana dovode meu poganike, pa pomeavi se, svi se pokvare kao i rene vode u moru, jer napustivi veru svoju, pogansku primaju. I kad tako preu[617] gori bivaju takvi hriani[618] nego pravi poganici. I tako sve to slui njihovom razmnoavanju: dok jedni isluuju drugi su isluili i druge dovode, a neki se o tome staraju (i druge dovode) da vode, kako ih nikada ne bi bivalo manje, kao to im je Muhamed naredio. A povrh toga onih koji se svake godine dobrovoljno poture nije mali broj, kao to se bilo desilo u Galati da je jedan uveni kaluer svetoga Bernardina svojim nevaljalstvom doveo bio jednoga dobrog oveka da izgubi ivot, jer su ga Turci bez krivice dali da se spali a njegova ena je ostala udovica. Onda je ovaj kaluer primio Muhamedovu veru a Hristovu pogazio, a onu udovicu je od poganika isprosio. I tako su mu je dali protiv njezine volje, a potom je pak vie nego etrdeset mornara[619] Katalanaca primilo pogansku veru. A ipak poganici nisu hvalili postupak ovog kaluera. I tako se Turci mnoe, to se po tome moe videti, jer oni[620] uzimaju ljude, a ne stoku. A ko im to moe zabraniti, jer oni kad pokupe sve, brzo nazad odlaze; i pre nego to su hriani spremni, oni onde bivaju gde treba da budu. A ako bi za odbranu od toga hteli uvati ljude, bila bi vea teta i gubitak;[621] (jer) dok zmiji glavu ne razbije dotle nee od nje biti siguran. I mada e ponekad njihova konjica biti poraena, ipak to nije nikako kraj, svakako e se ponovo vratiti.[622] Ostalog se moete dosetiti.[623]

XLVIII glava: Kako se car pokazuje svojim dvoranima na dvoru

Turski car ima ovakav obiaj: na svojem dvoru pokazuje se dvoranima u dva dana [624] u nedelji, i tu svi dvorani moraju biti, stojei daleko uokolo. A tu se isto tako prikazuju i poslanici otkuda god bili, nosei darove, pa poto se prikau vie na dvor ne dolaze, sem kad bi (opet) hitna potreba bila. I tako ekaju odgovor. A car se zato mora pokazivati, jer kad toga pokazivanja ne bi bilo, onda bi dvorani mogli imati nekakvu sumnju i bojazan da mu se nekakva nezgoda desila i da se neko drugi na presto popeo pre nego njegov sin. Pa kad bi i bolestan bio, ipak zato dvorani hoe da znaju o njegovoj bolesti. Carska imena na turskom jeziku: jedno je bujukbek, kao kad bi rekao veliki gospodar drugo hunkjar to jest turski knez, tree - mirza, to jest sila, etvrto - sultan, to jest car, a po pretku svome zove se Osmanoglu, to jest hetmanov[625] sin. Neki ga zovu padiah, to je kao ime nad svima imenima, a to ime njemu ne pripada ve samo bogu, Jer oni boga zovu jergok jaradan padiah (kao kad bi rekao zemlje i neba) svemogui stvoritelj.

XLIX glava: O jedinstvu kraljeva poljskih s ugarskim

Ugarski kralj Vladislav i poljski kralj Olbraht jesu dva brata koja lee pod jednim srcem, od jedne krvi potekli. Imajui tako veliku silu (bilo bi zaista boja kazna i veliko i neuveno udo) kad se ne bi osmelili da napadnu turskoga cara i da se ne osvete za takvo prolivanje hrianske krvi i za unitenje naroda, a osobito njihovih predaka. A svakako je dobro poznato bilo da dokle god je Stepan vlaki vojvoda drao Kiliju i Beograd u svojim rukama poljska kraljevina je sedela u miru kao iza tita. I dok isto tako ugarski kralj dri u svojim rukama raki Beograd, ugarska zemlja je sigurna. Jer Dunav, Sava i Tisa, Drava, ove etiri reke su kao zatvori. Ali bi zato trebalo Beograd, kao klju ugarske kraljevine, drati, u velikoj panji. Jer poganici ne spavaju, jer je kraljeva dunost da se o svima podanicima stara i da ih uvek opominje i brani. A za to nema drugog pravilnijeg puta nego bratska sloga i jedinstvo i ljubav svih hriana da bi od poganike ruke bili osloboeni. Ne kao kralj Matija, koji je ostavio poganike, a rat vodio protiv hriana. A oevidno [626] su uzrok tome bili sveti otac papa Pavle Drugi i car rimski (Fridrih, obojica slavni spomena), jer su doveli do toga da Matija vodi borbu protiv eha (proglaujui ih za jeretike kralj Matija slavnog spomena), pa kad ove nije mogao pobediti (i sebi pokoriti), okrenuo se na austrijsku zemlju protiv rimskoga cara. I tako je meu hrianima bila borba a poganici su svoju silu umnoavali, jer pod zastorom vere hriane lakomstvo i prazna hvala vode mnogim ravim stvarima. [627] Telos[628] Ova hronika pisana je najpre ruskim pismom godine 1400. od roenja Gospodnjeg.

Napomene
[1] svetoj veri. [2] osudi. [3] PAL imaju posle predgovora glavu: Prvi poetak Turaka... [4] zaslune. [5] ine. [6] noivaju; nonu strau uvaju, klanjanja obavljaju. [7] mrtvih. [8] kao u prvoj nedelji petak svetkuju, milostinju daju kao.

[9] odbaeni. [10] goveda ili neisti psi. [11] korisnije bi bilo. [12] nego takvim ljudima. [13] PAL imaju ovde dodatak na poetku. [14] tada. [15] PA 45 godina, a prema nekima 34, a prema drugima 40 i sedam stotina (A est) godina je svoju nauku rairio (A irio). [16] va grob neka bude pored puteva. [17] zato da biste pored mene. [18] budite novi izabrani boji Izrailj; biete boji voljeni novi Izrailj. [19] jaati. [20] Muhamedove vere. [21] gde. [22] tada. [23] nareuju da se zakune. [24] hramovima. [25] ulazi. [26] smeta. [27] tada. [28] za koju bi se uverili (da je to inila) ubrojena je meu slobodne ene i morala je strahovati za glavu. [29] isto tako neki idu u hram a neki ne idu. [30] zatiuju.

[31] avolski blagoslov. [32] iz rata. [33] muimo. [34] pogledaju. [35] agora. [36] rasprave, posla, rtve. [37] u svakom. [38] ko. [39] hram. [40] U RA dolazi ovde opirniji dodatak. [41] verujui. [42] ovim reima [43] rastvorile i prenosile ga. [44] prosvetliti. [45] velikih. [46] bamake, kao da su bile nekakve sandale ili cipele (?). [47] sandale. [48] izbavi nas iz ruku neprijatelja tvoga svetoga krsta. [49] volju ispunjavati. [50] Muhamed je isto tako tri puta Buraka binip (pojahavi Buraka konja) bio na nebesima, kao kad bi rekao naim jezikom: sevi na nekakav vihor. [52] (jer to njima) slui. [53] jedan drugom ne idu na ruku. [54] hvale se.

[55] uspeva. [56] pazite. [57] ima etiri kraja; na etiri kraja e se zaustaviti. [58] kraj. [59] ivahno. [60] to jest. [61] tamo e dostojanstveno. [62] ljudima. [63] o njihovim zborovima uenjaka ili doktora i monaha i o njihovom raspravljanju o svojoj veri. [64] za ono vreme. [65] ovako o Muhamedu. [66] pristalicama. [67] nad prorocima, za natproroka. [68] u svima poljskim rukopisima ovo mesto je pokvareno, a u K isputeno; u M itamo: biraju rave Busromane iz naih grobova i nose ih u kaurske grobove, pa opet biraju dobre kaure i nose u nae grobove". [69] ustati. [70] nisu hteli biti. [71] Taj isti Salih. [72] to odnosi. [73] U PAL ovde je opirniji dodatak. [74] pod njihovim zapovedanjem; potinjeni. [75] s tubom. [76] ne uzevi nita, sa alou.

[77] njima doe; opet e biti upropaen. [78] od nevinih. [79] krive. [80] ne sme. [81] turskome caru nita se vie ne svia nego damu se od velike gospode ast i potovanje zajedno s darovima pruaju. [82] takvi darovi meu hrianima i poganicima ne pokazuju ljubav, ve jedino potovanje. [83] car ... lukavo ide kao u krug. [84] mueni. [85] nagraditi, platiti i vratiti. [86] bila i jeste. [87] grkoga. [88] vrste ili roda. [89] radnika za sejanje i krenje uma. [90] imao razapet. [91] kad je ovaj bio iznesen. [92] ne samo da su njegovi ili, nego i tui; tui. [93] ubogom. [94] slobodno. [95] ide. [96] na livadu. [97] reeno. [98] donese. [99] im naredi.

[100] vladanje za pape Benedikta godine 1500 a neto kasnije za pape Jovana 220 je umro; L daje druge datume: za pape Benedikta leta gospodnjeg 630, a 18. godine cara Iraklija; i bie do volje boje. [101] Potom je Otoman umro, a posle njegove smrti njegov sin po imenu Mustafa. [102] poroda. [103] nad svojim susedima, svojim bliskima, i ovaj je bio drugi turski car. [104] naredio je. [105] vremena (u ovo vreme). [106] starijima. [107] ljude. [108] do toga doi (nije mogao). [109] najpre jednu. [110] pobei ili otii. [111] razdelivi se na stremen i doekali ih. [112] osvojio. [113] voljom. [114] Majci bojoj u hram uvedenoj. [115] o miru (su meu sobom raspravljali). [116] buzdovan ili tap. [117] meu se. [118] s poau odnesu do groba. [119] odmah se nazad. [120] tu ga; oca svoga je zadavio. Njegov otac je progovorio rekavi: uje nebo, nebo uje zemlju: otac me je oslepio a sin me je zadavio". [121] mitropolitu.

[122] da ti nareujemo. [123] trae; iskrenim srcem trae. [124] oca svoga. [125] s velikim milostinjama. [126] podignut i za sveca dran. [127nazivali. [128] poast. [129] privrenost; tada podanici. [130] skinuti. [131] ovoga pustinjaka. [132] i ubio ga je i mnogo drugih oko njega; i tu je bio ubijen i mnogo drugih pored njega. [133] car ih je obdario. [134] dao ih je posei. [135] skupljajui. [136] dola na. [137] prisiliti. [138] ne moe biti sloga. [139] junaki, verno i poteno; snano, verno i poteno. [140] ... znai ovo: nebeska munja... [141] veliki mermerni stub. [142] u mojoj nevolji. [143] vea je to stvar. [144] glavu knezu Lazara.

[145] Sreni gospodaru. [146] kao spomen na pogibiju oca i brata svoga. [147] stub. [148] iezoe. [149] sazidan. [150] budem (pozivao). [151] PAL imaju ovde vei odeljak kojega nema u drugim rukopisima. [152] vest. [153] nije mislio. [154] (nikakvo) zlo uiniti. [155] drugoga. [156] iz velike alosti. [157] umorio. [158] istoku. [159] najpre. [160] ostavio. [161] krenuo je. [162] u grku zemlju, jer je i sam bio Grk. [163] zovu se na grkom jeziku staroslovci. [164] doli su. [165] Izraza "po stu ludu" (od stotine naroda) u drugim rukopisima nema. [166] cara. " [167] prenositi.

[168] sultan, naim jezikom nazvan oldan (ibenik). [169] za njegove vladavine. [170] idolopoklonitvo; idole, [171] ali e ipak. [172] onda e Grci ostati nevini. [173] u ljudima i hrani; pretrpeo je u ljudima od Turaka u vlakoj zemlji; pretrpeo je u ljudima u Vlakoj; pretrpeo u ljudima i hrani svojoj. [174] koja. je bila Carigrad. [175] silnije. [176] divnih. [177] PAL imaju ovde vei odeljak kojega nema u drugim rukopisima. [178] dozidao; opremio. [179] veoma su dobro meu sobom bili. [180] (u onom) prijateljstvu. [181] opremio niti snabdeo. [182] odnese. [183] glasnik nije mogao tako brzo da stigne ak onome kome je bilo naloeno, te im je oi izvadio pohitavi iz iste ravtine; glasnik bez odlaganja, brzo jaui i menjajui konje, nije mogao ovome da stigne. Ve su im bile oi izvaene. Iz neke pakosti ovaj poganik je pohitao. [184] pohitao., da im je oi izvadio. [185] toga poganina. [186] zajedno. [187] pohitao. [188] do grada Plovdiva. [189] povlae; Vraaju.

[190] jer se dalje bez tete ne bi mogla vratiti. [191] to inio. [192] poseeni, pohvatani. [193] pet stotina; est stotina. [194] L ovde daje vei dodatak, kojeg nema u drugim rukopisima. [195] donesena su. [196] (carski) sunji. [197] veselo. [198] do sedam. [199] boj; rat. L ovde daje vei odeljak, kojega nema u drugim rukopisima. [200] stupi. [201] M jo dodaje: Zato je bio car otiao u kaluere govorei da nije dostojan da bude car kad nije bio u tome boju. [202] idu. [203] M potom pak, povrativi se iz ovog ludakog zamora, ide svaki u svoj brlog. [204] u boju. [205] M dodaje: budui mlad, ostavivi janiare u Jedrenu. [206] zakanjenje. [207] odlinije. [208] savetnicima (njegovim) koji su s njim bili. [209] uze. [210] zbog ega ste se tako pobunili. [211] vaih; za tvojih [212] (preko) stare.

[213] zelenilo; hladnjak. [214] zelenilo i liplje. [215] zeleni hladnjak. [216] o kralju Vladislavu kako je po nagovoru pape Evgenija i Janka svoga vojvode i druge duhovne i svetske gospode, prekrivi primirje, krenuo na Murata, pa je tamo poraen i ubijen. [217] laskavci. [218] ne pamti. [219] uri. [220] kako sam unitenu zemlju uzeo pod svoju vlast. [221] do vremena dok traje primirje; do vremena kada e se zavriti primirje. [222] na njegovom savetu da se zaustavi. [223] u malom broju. [224] skupocen, sa slikama unutra, zlatom i biserjem izvezen (tj. ator); najskupoceniji biserjem, zlatom, slikama, unutra izvezen. [225] na vetru. [226] pet stotina [227] neemo kod kue leati, ve hoemo da se krenemo na poganike. [228] PA imaju ovde opirniji dodatak [229] dolinama [230] Kad vide to Janko da su se janiari pored klanca namestili, potpuno je upropastio kralja svojim savetom da bi potom sam u kraljevini zapovedao. [231] u skoku je k njima jahao [232] i hitajui tako; gurali su se jedni za drugima da bi to pre na njih udarili, i tako su doli na one jarkove i tamo su jedini za drugima u njih upadali. [233] 30 hiljada.

[234] gospode [235] birati. [236] Kukrihader, kao kad bi rekao grbavi odrpanac, Kukri, kao kad bi rekao grbavi ovek. [237] skupocenom. [238] Kad su je neki videli. [239] imao je na svome dvoru jednu boju crnu a drugu crvenu. [240] doneo. [241] zemljoposednicima. [242] Zbog ovog je i danas svima veoma ao. [243] s mojima; sa svojima. [244] kad vam moj savet u to vreme nee izgledati koristan. [245] da mu da (swoidrang ?) i slobodno kretanje. [246] da bude pomagan. [247] nego nekoliko. [248] i trajao je. [249] do subotnjeg veernja. [250] otiao. [251] i tu je Janko bio uhvaen i izveden preda nj. [252] veliku nezgodu. [253] PA imaju ovde vei dodatak. [254] brinuo, ali je ratnik bio znamenit i srean; zadatu veru nikome nije odravao. [255] nikad im nije smetao. [256] ne verujem.

[257] staroslavni. [258] govore. [259] zidare. [260] ljude. [261] poeo nositi. [262] velika. [263] (da bi trgovci) mogli (svoju) robu (voziti). [264] nisu hteli pokretati; ostavili na miru. [265] dozida (do kraja). [266] a kad ga osvoje, do temelja da ga srue ili da ga posednu. [267] za odbranu (se nisu spremali). [268] imanje (imajui); [269] dozidao (do kraja). [270] laa. [271] hiljadu i po konjanika. [272] posla. [273] svakako naom pomoi malo se Turcima pomoglo. [274] lepak; igle; valjci; podmetai; [275] na dvoje se deli. [276] za (jednu) du. [277] P i neto ranije A imaju opis Carigrada. [278] kad videe tada drugi njegovi komandanti., uplaivi [280] naotrivi se.

[281] Turin. [282] naa misao. [283] Ladislava, koji je bio posle kralja Vladislava. [284] pobili su ih mnoge, pa su i turska gospoda dobila svoje. [285] osobito s velikom silom. [286] zajedno sastavi. [287] Potom. [288] koje mu se potinilo. [289] mukarce odvojeno u-prokope s jedne strane, a njihove ene iza njih zasebno. [290] muevima. [291] (na imanju) tete. [292] 1700. [293] gospodaru. [294] ali to nismo smeli, jer smo bili mladi. [295] ostale. [296] drugi mladii. [297] i ovi mladii, dogovorivi se meu sobom, imali su [298] ili emo postati. [299] Niko drugi ve velika okrutnost tvoja i neiskazana alost naa koju imamo; niko drugi nego velika alost naa. [300] izvadivi. [301] udovi. [302] oduzmu. [303] ator.

[304] obriui laskavo i neverno, sveano ga uveravaju da e tu biti bezbedan i danju i nou dokle god se njemu bude svidelo i jo vie su ga uveravali: Za to god nas budete molili, rado emo za vas uiniti". [305] (su) ga zadrali. [306] preko njegove volje i nareenja. [307] od Jankovog starijeg sina Vladislava, Matijinog brata, kojega je za to dao kralj Vladislav posei, a i sam je ubrzo otrovan umro. A kralj Vladislav uhvativi Matiju uzeo ga je sa sobom u eku; budui tamo u tamnici, ubrzo je posle toga postao kralj. [308] ne bi dobili Turci. [309] pakosnom. [310] onaj troak okrenuo. [311] za ime (njegovo). [312] Zato su sada. [313] ukopavi se. [314] postavivi. [315] odmah. [316] najvei [317] starijeg [318] pre nego to su. [319] Potom su poeli janiari da bee. [320] na jednu gomilu bili su sloeni pod nastrenicom [321] sami. [322] Kad su videla grka gospoda da se turska mo umnoava, nainili su bili zidove od jedne morske obale pa sve do druge, ali ne osobito sigurne i snabdevene. Tu zemlju pak zovu Peleponez. Sve od vode do vode nainjen je zid, ali ne siguran. [323] A u toj zemlji vladao je Dimitrije despot, ili da se kae (drukije) gospodar one zemlje. I ovaj.

[324] (se) izgubio. [325] Ovaj despot. [326] sa [327] dade odgovor. [328] kako najbolje moe. [329] opkoljen. [330] podigne; doveze. [331] tu. [332] ne nadajui se. [333] naredio da se poseku. [334] kao to je u drugim gradovima inio. [335] nedaleko od Negroponta ili Evbeje, gde je bilo najslavnije mesto Halkidija (Halkida); ljudi ove zemlje bili su veoma borbeni, pa hotei tada kao da poplae Turke, poslali su svoje izaslanike k njemu s darovima. [336] narediu da (im) se prebiju. [337] osvajajui gradove. [338] do Moreje smo stigli, zbog ega smo dosta muke imali; pre nego to smo despota Dimitrija stigli i opkolili u jednome mestu; do Moreje prispeti, a ipak smo tu dosta muke imali dok smo despota Dimitrija opkolili u jednom mestu koje zovu Misitra. [339] obeavajui. [340] Cham (stalno tako u ova dva rukopisa). [341] mada s Turcima iste vere. [342] preduzeli. [343] upotrebiti zbog sloge i dobrog ureenja. [344] zbog velikih i neprolaznih planina.

[345] pod gorom zaglibila. [346] sve stvari sa blagom sa kola. [347] s planine na planinu. [348] valjanih; na kojoj je bio deo carskoga blaga. [349] drugog osim tog. [350] velika. [351] zaustavio se i pitao ta je razlog zadravanju. [352] (je) uo. [353] da samo vojsci ne bude smetnje. [354] U M je k tome jo dodato: kao to pri tome biva". [355] bila veoma lepljiva; itka. [356] radi otpoinka. [357] darovao je. [358] tri. [359] dvadeset hiljada. [360] tako da je. [361] k Trapezuntu i tu smo. [362] posmatrali. [363] Potom je onda car. [364] sto pedeset hiljada. [365] i poslao ga je. [366] nekako. [367] zbrku u pohodu.

[368] doao je i javio za slubenika. [369] i nekoliko strela. [370] iz sluaja, te je nesmelo. [371] pa ipak. [372] pod pazuho, zahvatajui malo tela. [373] doavi k njemu od velike alosti je. [374] zapalivi ih. [375] najpre; na njegove grudi. [376] topio mu je vreo vosak na oi. [377] izmiljajui mu uvek nove i nove muke; u surovim mukama. [378] potom su ga. [379] (su) nosili. [380] stigli smo ak (do Eufrata). [381] sastati. [382] car nazad odlazi. [383] na obalu. [384] sa itavom vojskom. [385] jedinog, jednookoga. [386] vrlo iroka. [387] Hamzabeg, koji je vladao nad carskim lovcima. [388] Utom je otiao. [389] 45, trideset. [390] izili.

[391] mestu ili prestolu. [392] s druge strane. [393] zato. [394] skoro smo se, [395] dok se nisu. [396] janiari svi prevezli i k nama prebacili. [397] a ipak dok do toga nije dolo. [398] nije mogao pomoi. [399] nas. [400] k njemu prispeli; prebacili (smo se); opremili (smo se). [401] videi. [402] potom je. [403] pre toga nisu bili. [404] ih se bojali. [405] potom. [406] sekui; sekui da su. [407] do nekoliko; sto hiljada. [408] tako da su. [409] pobegli. [410] poverivi. [411] a u to vreme. [412] sv. Pavle iz potopa isplovio i zmija ga. [413] a.

[414] ure Skenderberg drukije Kastriot, Skender sin Ivanov. [415] i imao je. [416] pokorivi sve kneeve. [417] arapske zemlje. [418] A u to vreme desilo mi se da sam uao. [419] da s njim sedim. [420] doao. [421] dooe. [422] ugledavi ih. [423] izii. [424] i tu su seli. [425] neemo. [426] kao sigurnu stvar. [427] a pamtite ove moje rei i seajte ih se, jer sam ja isto tako hrianin kao i vi. [428] Zatim sam od njih otiao. [429] gospodina. [430] setili su se sa mnom. [431] ali nisu znali. [432] je (tj. zemlju).. [433] a ja sam bio od njega ostavljen. [434] odmah; najbre. [435] stanovali. [436] kraljevska.

[437] naredio je da se tu izliju; naredio je da se tu liju. [438] peak iz grada pojurio je po zastavu; peak se borio s jednim janiarom, tukui se o zastavu. [439] tako su se drali; tako su se obojica dobro drala. [440] zajedno. [441] da su grad i varo tako branili da im nije mogao nita uiniti. [442] potom. [443] Ima na moru ostrvo Evbeja, na koju je car krenuo i [444] kada je brojano. [445] jednome gospodinu po imenu tetreik sinan. [446] sva blaga, tovar njegov. [447] etiri puta sto hiljada; etrdeset hiljada. [448] car. [449] etrnaest hiljada. [450] a to je govorio o onima. [451] I bojao se. [452] etrdeset. [453] Tada je naredio. [454] imalo ne poi za rukom. [455] sa svim hrianima. [456] Ali kad bi ve. [457] pozvao. [458] papi. [459] koliko je lapa bilo, svi su bili svetitelji.

[460] u njihov stan. [461] svi bi od njih otstupili i hrianima se okrenuli. [462] izvoli dati. Osvojio je isto tako dvanaest kraljevina u Maloj Aziji, to jest Pont, Bitiniju, Kapadokiju, Paflagoniju, Ciliciju, Pamfiliju, Lljkiju, Kariju, Frigiju i Helespont ili Moreju. A ima ovde dui odeljak. [463] imali raspru meu sobom. [464] vlada i vladao je; ve je za moje vreme onda vladao. [465] a u Ugarskoj Beograd. [466] pa bi vodili borbu; onaj. [467] svakojako nijednome od aih. [468] A to je itavo blago carigradsko. [469] to jest novi dvor ili grad; ima veoma siguran i tvrdi grad, koji je Muhamed bio sazidao kad je Carigrad osvajao. [470] A kada bi koji carski sin. [471] Nee ga dati nijednome, jer e grad tako uvati kao pred neprijateljem. [472] vratiti; poveriti. [473] Na svaki nain je dobar poredak i veliki red u turskoj zemlji, a prva je stvar. [475] za svoje ne daje. [476] da bi imali sve potreptine. [477] kapidika za izlazak. [478] osim. [479] mogu li. [480] drugo imanje. [481] prvi razlog.

[482] zanemaruje; a ko tada ravo slui ili (slubu) zanemaruje, tome e car slubu uskratiti i imanje oduzeti. [483] ili drugi put. [484] Pregledavi to, vraaju se. [485] od koga je ubijen. [486] i carska pretnja. [487] najvii. [488] takav red i poredak; upravljanje. [489] pretrpavao (brigama). [490] jakim. [491] (ije) pitanje. [492] u jednoj zgradi. [493] u naroitom atoru. [494] sama dvojica. [495] razilaze se [496] toliko. [497] potpune dve hiljade. [498] uzimaju. [499] da se tako ponese da bude osloboen. [500] ue. [501] ih snabdeva. [502] vie. [503] svaki. [504] drugima.

[505] nijedan; svaki; valjan. [506] pogubiti; pogubljivati. [507] Ima meu njima jo ovakav red. [508] velikih puaka. [509] odlinih konja, deaka; odlinih deaka. [510] dvesta. [511] pod sobom. [512] s lukovima i strelama da nose, opasavi se;sablju, luk i strele da nose; opasavi se. [513] biti u redu. [514] (prema njegovoj) slubi. [515] hranu ili jelo. [516] ovih ima sto i one. [517] stvari. [518] A imaju isto tako i etiri velika bubnja. [519] Ali. [520] kamila. [521] etiri hiljade. [522] dvadeset. [523] Prva. [524] cara. [525] jarka. [526] ostavljaju. [527] (drugo), oruje.

[528] svaki sa svojim odredom; a imaju isto tako dua koplja nego naa, skoro za lakat, a to zato da bi nae mogli dohvatiti, a da svaki sam stoji i svoju zastavu dri. [529] prvi. [530] meu njima su isto tako i carski veliki bubnjevi. [531] pokazati. [532] topuz. [533] junaki i xrabrei; sokolei konjanike ga borbu. [534] Turaka. [535] s Turcima. [536] nedovoljno dobro znaju. [537] a to je da. [538] Odavde pa do kraja glave u PA je drukije: I zato dok je njihovo ljudstvo na bojnome polju svee, ne treba se na njih bilo kako uriti, jer kad je u njima velika strahota i pravinost (pripravnost), moraju veoma junani biti i nazad ne mogu stupiti. (Dalje ide kao u gornjem tekstu). [539] smeo suprotstaviti. [540] ne doseaju. [541] ali nisu mogli saznati. [542] jedanput; ipak; samo jedanput. [543] kao to sam ranije rekao; kao to je ranije reeno. [544] nekako; nikako. [545] Ovde se u C nalazi dodatak o pohodu na Bogdana Jednookog. [546] Na poetku ove glave u PA nalazi se dodatak. [547] razum i red. [548] i zato kad razum i savetovanje sve (ureuju).

[549] znajte. [550] opteretite. [551] lako utei. [552] turski konji. [553] velikih. [554] isto tako. [555] Turci imaju to nareenje. [556] nego, [557] seku; a ne ranjavaju. [558] laka. [559] ni iz kakvog. [560] vodi. [561] s vilama. [562] vrlo potrebne i korisne. [563] nego ita. [564] (potrebno je) imati razuman i naviknut i izveban (narod), kao to Turci imaju. [565] zavisi, i da se ne oslanja na hetmane. [566] dobro. [567] najpre prema gospodu (bogu), zatim. [568] nekoliko stotina, ako hiljada ne bi bilo. [569] znatna. [570] velikom. [571] u vojsci.

[572] Kao to i turski car ini i pri sebi ima takve ljude koje alje do odreda, opominjui ih da ovi budu tako valjano pripremljeni. [573] onih izaslanika. [574] Znajte isto tako. [575] brzim konjanicima ili kozacima. [576] s oblakom. [577] popale. [578] put. [579] Ako nemamo. [580] dosta emo nakupiti svakojakog blaga, doveemo. [581] potskakujui ljudima. [582] e doi; sedi sam.. [583] stigli. [585] xoe. [586] tatori. [587] nekoliko stotina. [588] redom. [589] mogli bi ih napadati tukui ih, mogao bi ih tui napadajui ih. [590] U A nema cele glave. [591] isto tako kada xoe da skupi svoju vojsku da bude vea nego to je bila. [592] po itavoj njegovoj zemlji. [593] iste sablje. [594] K i A nemaju ove glave. [595] u pograniju.

[596] nareuje da se razrue. [597] a drugima opet druga dostojanstva. [598] i drugu odeu i razliite darove. [599] da sutradan poste, pa poto proposte itav dan, kada pak vee doe. [600] nad oblacima; na oblacima. [601] ili i celi drugi dan. [602] prireuju sebi svuda gozbe, uivanje. A kad se dovoljno najedu i napiju, tada segrlei se i ljubeioprataju jedan od drugoga, kao da vie nikad jedan drugoga nee ugledati, i tako ostaju. [603] s obeju strana, a drugi i odozgo i odozdo. [604] pucati i gusto tui na zidine. [605] od zidina. [606] Popisavi. [607] da se ide s njima napred radi nege. [608] izleteo. [609] ili da izlee; jer su skoro na taj nain Turci zauzeli Nikopolj: gonei graane, uli su za njima u grad. [610] dva zlatnika godinje osim depe i enskih glava. [611] nisu duni. [612] (glavu) izgubi. [613] na putu [614] vojnik. [615] se uliju, upadnu. [616] svake godine. [617] primajui pogansku veru velia je: a mnogi.

[618] za hriane; hriani koji su postali poganici. [619] Ugra. [620] tako se poganstvo jaa, kao to je o gore spomenutom moru reeno, a to moete i sami znati da Turci. [621] ako vie ljudi na to uva, xotei da ih odbrani, pretrpee veu tetu i gubitak. [622] Dok zmiji glavu ne razbije, dotle je sve gora. Tako i vi ako ih kadgod pregazite i potuete, ovi e istu onakvu tetu priinjavatn kao i ranije. [623] Ostalo moete razumeti. [624] dva puta. [625] Otomanov. [626] Naalost. [627] I tako su hriani bili mueni, a poganstvo se svuda ojaavalo, a uspomena na pokojnog kralja Matiju prola je kao zvuk zvona. [628] Na margini: Finis, moda [gr.] Selos.