KARBOKSILNE KISELINE

ORGANSKE KISELINE DERIVATI KISELINA SUPSTITUISANE KISELINE

KARBOKSILNA FUNKCIONALNA GRUPA

O C OH COOH CO2H

PREDSTAVLJANJE KARBOKSILNE GRUPE C O OH

karbonilna hidroksilna karboksilna

Podela organskih kiselina

Prema karakteru ugljovodoninog ostataka R acikline (zasiene i nezasiene) cikline (cikloalkanske, aromatine) heterocikline prema broju karboksilnih grupa monokarboksilne dikarboksilne trikarboksilne kiseline

Monokarboksilne kiseline ALKANSKA KISELINA

Struktura
H-COOH CH3-COOH CH3CH2COOH CH3CH2CH2CH2COOH CH3CH2CH2CH2CH2COOH CH3CH2CH2CH2CH2CH2COOH

IUPAC
Metanska kiselina Etanska kiselina Propanska kiselina Butanska kiselina Pentanska kiselina Heksanska kiselina

Trivijalni naziv
Mravlja kiselina Siretna kiselina Propionska kiselina Buterna kiselina Valerijanska kiselina Kapronska kiselina

Monokarboksilne kiseline

CH3CH2CHCH2 CH3

COOH

CH3CH2CHCH2 CH3

COOH

3-metil-pentanska kiselina

- metil-pentanska kiselina

Fizike osobine karboksilnih kiselina

Karboksilna funkcija je vrlo polarna jer sadri tri polarne kovalentne veze C=O, C-O i O-H.

elektrofilan

O C R O H

nukleofilan kiseo

Fizike osobine karboksilnih kiselina

Karboksilne kiseline imaju vie take kljuanja od drugih tipova jedinjenja slinih molskih masa zbog graenja vodoninih veza Karboksilne kiseline grade dimere
2 RCOOH R C O H O O C R

O H

vodonicna veza

Fizike osobine karboksilnih kiselina

Karboksilne kiseline su dobro rastvorljive u vodi zbog graenja vodonine veze sa molekulama vode
Kiselina Metanska (mravlja) Etanska (siretna) Propanska Butanska Pentanska Heksanska Oktanska Dekanska Dodekanska (Laurinska) Tetradekanska (Miristinska) Heksadekanska (Palmitinska) Oktadekanska (Stearinska) Benzoeva Rastvorljivost u vodi (g/100 cm3), 25 oC 4,97 1,08 0,07 0,015 0,006 0,002 0,0007 0,0003 0,34

Hemijske osobine karboksilnih kiselina

Pregled reakcija

Hemijske osobine organskih kiselina Kiselost Halogenovanje u radikalu Graenje acil halogenida Esterifikacija Graenje anhidrida Redukcija Dekarboksilacija

KISELOST
Daju protone vodi i nastaje hidronijum jon Slabe su kiseline ali jae od fenola Anjon se naziva karboksilatni jon

Karboksilatni jon je stabilizovan rezonantnim strukturama

O R C O H
- H+ +H +

R C

O O

R C

O O

ili

O R C O

Poreenje kiselosti alkohola i karboksilnih kiselina

Kiselost Deprotonacija

Kiselost Graenje soli

RCOOH + NaOH CH3COOH + NaOH CH3COOH + NaHCO3 (jaca kiselina)
Nazivi soli mravlja kiselina siretna kiselina formijati acetati

RCOONa + H2O CH3COONa + H2O natrijum-acetat CH3COONa + H2O + CO2 (H2CO3) (slaba kiselina)

propionska kiselina propionati

Kiselost Jaine kiselina

Kiselina pKa 3,75 4,76 4,87 4,81 4,82 4,84 4,89 4,84 5,30 6,46 4,19

CH3COOH

H+

+ CH3

COO-

Metanska (mravlja) Etanska (siretna) Propanska Butanska Pentanska

pKa

log Ka

Heksanska Oktanska Dekanska Dodekanska (Laurinska) Tetradekanska (Miristinska) Heksadekanska (Palmitinska) Oktadekanska (Stearinska) Benzoeva

HALOGENOVANJE U RADIKALU

CH3

COOH + Cl2

CH2

COOH + HCl

sircetna kiselina

Cl monohlorsircetna kiselina

NASTAJANJE ACIL HALOGENIDA

CH3

C OH O

PCl5

CH3

C Cl

POCl3

HCl

O acetil-hlorid

R C O

ACIL GRUPA

ESTERIFIKACIJA

CH3

C OH O

HO CH2

CH3

CH3

C O CH2CH3 O

H2O

Dva molekula organske kiseline eliminacijom molekula

vode grade anhidride

.
C O C O O CH3
+

CH3

C OH O

HO C O

CH3

CH3

H2O

Redukcija
Otporne su na redukciju pri uslovima kada se redukuju aldehidi i ketoni Redukuju se do primarnih alkohola

Dekarboksilacija
Dekarboksilacija: izdvajanje CO2 iz karboksilne grupe Na visokim temperaturama dolazi do termalne dekarboksilacije Veina org. kiselina otporna prema dekarboksilaciji Karboksilne kiseline koje imaju keto grupu na poloaju lako se dekarboksiluju

Dikarboksilne kiseline
Sadre dve karboksilne grupe u molekulu Za jednostavne dikarboksilne kiseline uglavnom se koriste trivijalna imena Ponaaju se dvobazne kiseline Hemijske osobine su veoma sline monokarboksilnim kiselinama

Dikarboksilne kiseline predstavnici i osobine

Struktura Naziv T. topljenja (oC) pKa1 pKa2

HOOC-COOH HOOC-CH2-COOH
HOOC-CH2-CH2-COOH HOOC-CH2-CH2-CH2-COOH HOOC-CH2-CH2-CH2-CH2-COOH cis- HOOC-CH=CH-COOH trans- HOOC-CH=CH-COOH orto- HOOC-C6H4-COOH meta- HOOC-C6H4-COOH para- HOOC-C6H4-COOH

Oksalna kiselina Malonska kiselina

ilibarna kiselina Glutarna kiselina Adipinska kiselina Maleinska kiselina Fumarna kiselina Ftalna kiselina Izoftalna kiselina Tereftalna kiselina

189 (raz) 136

187 98 153 131 287 206 (raz) 345 Subl.

1,2 2,9
4,2 4,3 4,4 1,9 3,0 2,9 3,5 3,5

4,2 5,7
5,6 5,4 5,6 6,1 4,4 5,4 4,6 4,8

Dikarboksilne kiseline reakcija neutralizacije

COOH + COOH NaOH COONa kisela so COONa + 2 NaOH COOH + 2 H2O COONa neutralna so COOH + H2O

COOH

Metanska (mravlja kiselina)

od latinskog formica - mrav

Metanska (mravlja kiselina)

Bezbojna tenost, zaguljiva Topi se na 8 oC a kljua na 101 oC Dobija se kao nuzproizvod pri izradi siretne kiseline a takoe i postupkom iz metanola i ugljenmonoksida

CH3OH + CO

kat. CH3ONa

metil formijat metil estar mravlje kiseline

HCOOCH3

HCOOCH3 + H2O

HCOOH + CH3OH

Metanska (mravlja kiselina) primena

Konzervans i antimikrobni agens za stonu hranu silau U ivinarstvu se koristi protiv Salmonele U pelarstvu za zatitu konica Koristi se u industriji takstila, boja, koe Sirovina je za sintezu aspartama

Etanska (siretna) kiselina

od latinskog acetum - sire

Bezbojna tenost otrog mirisa ili beli kristali Taka topljenja 16,5 C Taka kljuanja 118 C

Etanska (siretna) kiselina proizvodnja

Na svetskom tritu se svake godine nae oko 6,5106 tona siretne kiseline od toga je 5106 tona novoproizvedene kiseline a ostalo je dobijeno reciklaom. Za proizvodnjju siretne kiseline koriste se dva postupka: Sintetski postupak Biotehnoloki postupak (fermentacija)

Etanska (siretna) kiselina proizvodnja sintetski postupak

80% siretne kiseline sintetskim putem se proizvodi iz metanola i ugljenmonoksida: CH3OH +CO CH3COOH Ostatak se proizvodi oksidacijom etanala ili etena.

Etanska (siretna) kiselina proizvodnja biotehnoloki postupak

Biotehnoloki postupak podrazumeva oksidativnu fermentaciju alkohola. Siretne bakterije roda Acetobacter uz dovoljno kiseonika proizvode sire iz rastvora alkohola (vino, vino od jabuka, fermentisani pirina, krompir, kukuruz) C2H5OH + O2 CH3COOH + H2O Ovim postupkom proizvodi se manje od 10% siretne kiseline. Za ljudsku ishranu moe se koristiti samo sire proizvedeno ovim postupkom.

Etanska (siretna) kiselina primena - prehrana

U prehrambenoj industriji se koristi kao aditiv E260, regulator kiselosti. Koristi se za konzervisanje zakieljavanjem. U domainstvu ima niz primena.

Etanska (siretna) kiselina primena sirovina u hem. industriji

U hemijskoj industriji se koristi za proizvodnju: Vinil acetata 45% (polivinil acetat boje i lepkovi) Acet anhidrida 30% (Reagens za acetilovanje, celuloza acetat, filmska traka, aspirin, heroin.) Estara 20% (etil acetat, butil acetat, boje i lakovi) Polietilen tereftalata (PET) kao rastvara

Oksalna kiselina
Relativno jaka kiselina Rasprostranjena u prirodi kod biljaka Unoenje veih koliina moe imati fizioloki efekat

Oksalna kiselina
Biljke koje sadre oksalnu kiselinu

Oksalna kiselina
Fizioloki efekat
U organizmu se vezuje sa Ca2+, Fe2+ i Mg2+ kao nerastvorni kristali. Utie na rad bubrega (kamen u bubregu), ne preporuuje se kod nekih bolesti kao reumatoidni artritis itd. Dugotrajno konzumiranje biljaka sa visokim sadrajem oksalne kiseline moe dovesti do problema jer se odstranjuju esencijalni joni za organizam

Oksalna kiselina
Ostala primena

Koristi se za otklanjanje re Insekticid u pelarstvu protiv varoe Koristi se za poliranje kamena i mermera