PLATON

( 5. v.p.n.e)

Platon je prvi veliki mislilac Grke ija su glavna politika dela sauvana u potpunosti. Njegova teorija o dravi i politici je izrazito idealistika, ali ona ima i neke isto ralistikoempirijske elemente. Doba u kom Platon ivi je doba opadanja moi Atine i grke moi uopte, tako da je osnovna crta njegove politike misli nepoverenje u oveka i njegovu savrenost. Zato neko drugi (drava) treba da nasilno usavrava oveka ili ga bar dri u granicama reda i zakona. Vreme opadanja moi Atine bilo je vreme uzdizanja moi Sparte i zato je Sparta svojim strogo aristokratskim ureenjem i stabilnou predstavljala uzor atinskim politiarima tog doba (i u Platonovoj Dravi Sparta je sluila kao primer, ali posle opadanja njene moi, Platon u ''Zakonima'' odstupa od stavova koji su stvoreni pod uticajem spartanskog ureenja). Platon je pripadao jednoj od najuglednijih aristokratskih porodica u Atini i dobio je iroko obrazovanje. Pravo ime mu je Aristokle, a Platon je nadimak koji znai iroki, pleati. U vreme Platonove mladosti na vlast su dola tzv. tridesetorica, 30-oro ljudi iz najuglednijih aristokratskih porodica od kojih s mnogi bili Platonovi prijatelji i roaci. Zaveli su teror koji je trajao godinu dana, a njihov poziv da im se pridrui Platon je razoaran odbio. Nakon godinu dana u Atini je ponovo zavladala demokratija, ali Platon ni njom nije bio zadovoljan, jer je ovaj reim osudio Sokrata na smrt kao opasnog za dravu. Sokratova smrt je bila prelomna taka u Platonovom ivotu, nakon ega on odustaje od politikih ambicija. Platon jo neko vreme boravi u Atini zapoevi pisanje dela Odbrana Sokratova, a onda odlazi na putovanje. U junoj Italiji, u Tarantu se sree sa dravom kojom vladaju filozofi i odatle uzima jednu od svojih glavnih ideja da dravom treba da vladaju filozofi. Zatim odlazi prvi put na Siciliju koja je bila najmonija grka drava i kojom je vladao tiranin Dionisije. Kada nije uspeo da odvrati Dionisija od tiranije, Platon se razoraaran vratio u Atinu i odluio da se posveti iskljuivo politikoj teoriji. Zato, u vrtu posveenom heroju Akademu, otvara filozofsko-politiku kolu koja je dobila naziv Akademija. U njoj obuava mladie iz svih krajeva Grke i priprema ih za sprovoenje onakve politike koja e moi da preporodi oveanstvo. Na Akademiji je ostao do smrti (osim dva putovanja na Siciliju). Smatra se da je Platon napisao 34 dela u obliku dijaloga, jedno u obliku monologa (Odbrana Sokratova), i nekoliko pisama. Dela u kojima se najvie bavio politikom i etikom su Odbrana Sokratova, Dravnik, Zakoni i Drava (glavno delo njegovog ivota u kome je izrazio celu svoju filozofiju i uvek ga nosio sa sobom) Platon je u filozofiji poznat kao objektivni idealista, zato to iako kod njega racionalno miljenje preovlauje, ima mnogo elemenata iracionalnog, mistike, poezije i mita. Njegova osnovna filozofska misao jeste to da postoje objektivno date ideje koje su sutina i koje su nepromenljive. One su jedni pravi svet. Materijalne stvari (pa i sam ovek) su samo odrazi, senke ideja. Sutina oveka nije u njegovom telu nego u dui, a dua je otpala ideja koja tei da se vrati u carstvo venih ideja. ovek moe postii sreu samo ako se spoji sa idejama u njihovom veitom carstvu. Zadatak je etike da nae nain ivota koji bi to omoguio, a taj nain ivota zavisi i od drutva i njegovog ureenja. Znanjem se ovek oiuje od zemaljskog, odnosno prolaznog, i pribliava venim idejama. Znanjem raspolau filozofi i zato oni treba da vladaju. Oni su najsavreniji ljudi. Drava -je glavno Platonovo delo i deli se na 10 knjiga, ali ta podela ne odgovara sadrini. Predmet dela je utvrivanje pojma pravde, pravednog ivota i pravedne drave. Usput se pretresaju najvaniji optefilozofski, metafiziki, etiki, pedagoki, estetski i socioloki problemi. Delo je napisano u obliku razgovora dvoje ljudi koji iznose razliita gledita i meusobno se ubeuju. Glavni govornik je Sokrat koji iznosi Platonove misli. Platonova teotija drave predstavlja pokuaj izgradnje idealnog modela pravedne drave. Pojam pravde vezuje se za odreeni karakter drave ( unutranja struktura dravenain na koji je u njoj podeljena vlast, dobra, zadaci, odgovornosti) i pojedinca( mesto koje zauzima i funkciju koju u toj dravi obavlja).Zakljuak: Pravedna je drava ona u kojoj svaki stale ima specifinu f-ju (stale upravljaa- filozofi, stale uvara- vojnici i stale proizvoaa- zemljoradnici, zanatlije i trgovci). A pravedan je pojedinac koji ostaje strogo u okvirima svog stalea kome po sposobnostima pripada i koji obavlja odreenu f- ju unutar stalea, tj. unutar drave kao celine.

Delo poinje ispitivanjem definicija pravde. Pravda se ne sastoji samo u tome da se govori istina i da se da svakom svoje, jer dati ludom njegovo oruje je zlo. Pravda se, takoe, ne sastoji ni od injenja dobra prijatelju i zla neprijatelju, jer pravedan ovek ne sme nikom initi zlo poto zlo ne donosi nita dobro. Zatim se daje sofistika teza drutvenog ugovora. Jedan od govornika kae da je dobro initi nepravdu, a zlo je trpeti je. Ljudi su bivali i nepravedni i trpeli nepravdu, i na kraju oni koji su samo bili u situaciji da trpe nepravdu, zakljuili su da je u optem interesu da se ubudue ne ini nepravda i da se ne trpi nepravda. Tako su nastali zakoni i drutvena pravila. Zatim, Sokrat dokazuje da je pravda bolja za oveka nego nepravda. On to pokazuje na primeru drave, jer je drava vea od pojedinaca, pa se i svi njeni elementi bolje vide. Daje se i socioloka analiza nastanka drave. Drava je nastala zbog mnogobrojnosti ljudskih potreba I nemogunosti svakog pojedinca da ih zadovolji. To za rezultat ima uspostavljanje ekonomske podele rada. Svaki ovek roenjem dobija razliite sklonosti i sposobnosti, tako da se vie proizvodi ako svako radi ono to odgovara njegovim sposobnostima, nego da svako proizvodi sam sve to mu je potrebno. Meutim, tako se javlja potreba za veim brojem proizvoaa razliitih svari. Ljudi razmenjuju svoje proizvode na tritu i tako izdravaju sebe i svoje porodice i takva drava je zdrava. Bolesna drava je ona u kojoj se proizvode i nepotrebne, luksuzne stvari (nametaj, razna jela, mirisi, slatkii, zlato) to stvara klasu proizvoaa takvih nepotrebnih stvari, kao i umetnike, muziare, pesnike itd. Tada zemlja vie ne moe da zadovolji potrebe svih tih ljudi tako da dolazi do ratova. Dolazi do svaranja posebne klase ratnika koji se posebno vaspitavaju za takav ivot. U Platonovom delu za reprodukciju i ouvanje drave vanija je uloga vaspitanja nego zakona. Zakoni nisu svemoni, malo ih je potrebno i njihovom stalnom popravkom nije mogue popraviti stanje u dravi. Dva su glavna sredstvo za vaspitavanje: -gimnastika za telo -muzika za duu (pod kojom se podrazumevaju sve umetnosti i nauke) U vaspitavanju je najvaniji poetak. Deci treba priati bajke, ali one ne smeju biti lane niti sluiti za zabavu; u njima ne treba govoriti runo o bogovima (da oni ratuju ili ine nepravdu) nego govoriti o slozi i ljubavi. Platon smatra da treba zabraniti tune i meke melodije, a dopustiti samo muke i borbene. Cilj muzikog vaspitanja je sklad dobrote i lepote u dui. Telesno vaspitanje, odnosno gimnastika treba da stvori zdravo telo, da bi u njemu bila zdrava dua. Po Platonu, drava je analogna ljudskom organizmu. Tri dela ljudske due( razumski, naprasiti i poudni) dovode se u veza s tri klase. Takoe se govori i o razliitim metalima od kojih je sazdana dua jedinki u razliitim staleima- zlato, srebro i gvoe. Drutveni status je odreen metalom od koga je sazdana dua pojedinca, a taj metal obino odgovara metalu njegovih roditelja, ali se u iznimnim sluajevima i razlikuje. Zatim se opisuje nain na koji se izdvaja vii red uvara- upravljai. Upravljai treba da budu stari, obazrivi, energini i odani dravi. uvari nemaju posebne interese, razliite od interesa drave. Tako e se izbei da od uvara postanu tirani. U idealnoj dravi nijedan stale nije srean( upravljai i ratnici nemaju nijedno blago, a proizvoai moraju da rade), ali je drava srena jer obezbeuje najveu moguu sreu u celini. Da bi se izbegla klasna borba ne smeju postojati suvie velike razlike izmeu bogatih i siromanih. Sve drave, osim idealne, sastoje se od dve drave( bogatih i siromanih) koje meusobno ratuju i iji sukobo slabe snagu drave iznutra, kao i u odnosu na spoljne neprijatelje. Idealna drava je jedinstvena, jer svodi na najmanju meru klasne suprotnosti, a zbog ouvanja tog jedinstva ona je i relativno malih. Savrena drava mora posedovati 4 osobine: mudrost( drava je mudra jer su mudri njeni upravljai- filozofi), hrabrost( hrabri su uvari), umerenost( bolji upravljaju gorima), pravdu( svako obvavlja svoje i dobija prema zaslugama). to se tie poloaja ena u idealnoj dravi, Platon smatra da je ena iste prirode kao i mukarac, samo to je fiziki slabija. ena treba da dobije onaj poloaj u dravi koji zasluuje po svojim sposobnostima, ak i najvie poloaje. Da bi se njene sposobnosti otkrile i razvile, ena treba da se vaspitava kao i mukarac. (ak i da rukuje orujem i ide u rat ako je za to sposobna). Platon smatra da uvari drave treba da imaju zajedniki brak, tj. da imaju zajednike ene i decu, kako ne bi doli u situaciju da suprostave sopstvene interese dravnim. Deca ne treba da poznaju roditelje. uvari drave biraju ene iz iste klase (koje i same mogu da budu uvari), da bi se dobilo to bolje potomstvo, a decu treba da vaspitavaju javni zavodi za vaspitavanje.

Za ropstvo Platon kae da poto su svi Grci na neki nain braa nepravedno je da jedni druge uzimaju za robove. Samo varvarin treba biti rob. Filozofi moraju znati ta je dobro, pravedno i lepo, odnosno moraju poznavati svet ideja i razlikovati ga od vidljivog, lanog sveta. Filozofi se biraju meu upravljaima. Oni upravljai koji pokazuju filozofski talenat treba posebno da se vaspitavaju jo 10 godina (do 30-te). U sedmoj knjizi je opisan znaaj filozofa i to slikovito uvenom alegorijom o peini. Platon kae da postoji 5 dravnih oblika i 5 glavnih karaktera ljudi koji odgovaraju ovim oblicima drava. Tih 5 oblika su: aristokratija, timokratija,oligarhija,demokratija,tiranija. U vezi s tim Platon gradi i teoriju kvarenja dravnih oblika. Aristokratija je najbolji oblik, a ostala 4 su izopaeni i pokvareni oblici. Aristokratija oznaava vladavinu duhovne elite, filozofa, i njoj odgovara pravedan i dobar karakter ljudi. Osnovni razlog kvarenja aristokratije kao savrenog oblika je podela u vladajuoj klasi, ali se idealna drava moe pokvariti i pogrenim sklapanjem brakova, to za posledicu ima pokolenje upravljaa koje nije savreno. Tada dolazi do nestanka reda i harmonije i do velike borbe. uvari tee da dou do svojine, prisvajaju zemlju i kue, a slobodne privrednike pretvaraju u robove. Taj oblik vlade se naziva timokratija -vlada ambicioznih ratnika i ona je na sredini izmeu aristokratije i oligarhije. Ratnici zadravaju odbojnost prema radu, kao i zajednike obede, gimnastike i ratne vebe, ali tu najpametniji ne vladaju, jer se previe cene sila i bogatstvo (iako se to krije od javnosti). ovek koji odgovara ovoj vladi je ambiciozan, snishodljiv prema pretpostavljenima, surov prema robovima, nedovoljno obrazovan, zanet za gimnastiku i rat. Timokratija prelazi u oligarhiju, vladu bogatih nad siromanim gde se sve meri novcem. Ceni se bogatstvo, a ne vrlina. Oligarhija pati od borbe bogatih i siromanih. Ona je slaba u ratu, jer ne sme naoruati mase. Karakter koji odgovara ovoj vladi je tvrdica. Demokratija nastaje revolucijom siromanih protiv bogatih koje ovi mrze zbog bogatstva. Siromani dolaze na misao da su jednako sposobni da vladaju samo treba da preotmu bogatstvo. Posle revolucije siromani dele vlast jednako meu sobom, obino kockom. U demokratiji vlada sloboda i zato ona mnogima izgleda kao najbolja vlada. Ali preterana sloboda nije dobra, jer su u njoj izjednaene nejednake stvari, tako da vladaju i oni koji nemaju sposobnosti za to. Karakter koji odgovara demokratiji je rasputen ovek kojim vladaju njegove strasti. Zbog preterane elje za slobodom javlja se anarhija. Tu oevi postupaju s decom kao sa sebi jednakim i ak ih se plae, graani, prosti naseljenici i stranci tee za istim pravima. Uitelji se boje svojih aka, a aci se podsmevaju uiteljima. Starci sa sputaju se na dranje mladih od straha da ne bi izgledali ljuti i despotski, robovi se ponaaju slobodno itd. Takav duh na kraju dovodi do nepokoravanja graana zakonima. A preteranost slobode pretvara se u svoju suprotnost - ropstvo, a demokratija u tiraniju. Tiranija predstavlja ropstvo svih u odnosu na jednog tiranskog vlastodrca. Platon daje detaljan opis tiraninove psihologije i kae da je od rob strasti koje sve zadovoljava, to u njemu izaziva nesreu. Kao to je tiranska drava najnestrenija od svih drava, tako je i tiranin najnesreniji od svih ljudi. I na kraju dela se raspravlja o besmrtnosti due i njenoj sudbini na nebu. Ostala Platonova dela U Odbrani Sokratovoj jednom od svojih prvih dela Platon se zalae za apsolutnu slobodu miljenja pojedinca.Dr. nema prava da zabrani pojedincu da misli kako eli i da to miljenje iznosi. U Kritonu se istie Sokratovo miljenje po kome je graanin duan da se pokori dravi i kad ona grei. U Gorgiji Platon napada politiare koji umesto da vaspitavaju narod kvare ga i laskaju mu teei da dou i ostanu na vlasti. U Dravniku govori da politika nije nikakva praktina vetina, nego nauka kao i svaka druga i moe se nauiti, zbog ega je on i otvorio Akademiju. Najvanija osobina potrebna dravniku je vetina merenja svih injenica pri reavanju praktinih politikih problema. Talentovanog dravnika ne treba ograniavati zakonima, ali poto su talenti retki, zakoni mogu biti korisni kao nagomilano iskustvo. On daje i klasifikaciju vlada. Najbolja je vlada jednog despota, neograniena, ako bi se naao genijalan dravnik, ali poto je takvog teko nai onda se vlade dele na: a) zakonite (po unapred utvrenim zakonima) 1.monarhija 2.aristokratija 3.demokratija

b) nasilnike (vlada se po slobodnoj volji) demokratija

1.tiranija

2.oligarhija

3.opet

U Zakonima Platon opet opisuje idealnu dravu, ali ne vie kao apsolutno savrenu. Ovde on vie vodi rauna o stvarnosti i ljudskim slabostima. Glavna ideja je da drave stradaju kako zbog preterano velike i jake vlasti, tako i zbog preterano velike slobode. Da bi se obe slabosti izbegle treba stvoriti takvu dravu u kojoj e se imati dovoljno slobode i dovoljno jake vlasti. Poto vrhunac vlasti predstavlja monarhija, a vrhunac slobode demokratija, najbolji je spoj monarhije i demokratije, tj meovita vlada. Umesto genijalnih dravnika, koji su retki, treba stvarati mudre zakone po kojima e i obini ljudi moi dobro da vladaju dravom. Uz svaki zakon treba dati obrazloenje zato se on uspostavlja. Za dravu treba izabrati zgodno mesto, ne blizu mora ni suvie veliko. Da se broj porodica ne bi uveao ni smanjio treba regulisati raanje. Zemljine parcele su neotuive, ime se postie da u zemljitu (osnovnom bogatstvu) svi graani budu jednaki. Platon smatra da je najbolji komunistiki reim, ali poto je on neostvarljiv. On prihvata razliku po bogatstvu, ali mora postojati granica preko koje je zabranjeno bogatiti se. U takvoj dravi bi bili zabranjeni zanati i trgovina. Trgovnom bi se mogli baviti stranci- naseljenici. Platon preferira relativno nerazvijenu, agrarnu privredu, sa minimumom razmene, kako bi se izbegla preterana podela rada i sukobi do kojih ona dovodi. U ovakvoj dravi nema slobode miljenja. Kritika se ukida. Za protivnike drave se uvodi smrtna kazna, a protivnici su oni koji ele da menjaju dravno ureenje. Da bi se zadrala stalnost dravnog ureenja zabranjuje se putovanje u inostranstvo. To je dozvoljeno samo starijim i sigurnim ljudima radi zavravanja odreenih poslova ili upoznavanja stranih ureenja. Dravnu vlast vri skuptina svih graana koja nema stvarnu vlast nego samo bira dravne funkcionere. Skuptina bira dva glavna organa: uvare zakona i venike. uvari zakona su zakonodavna, a venici izvrna vlast. Trea vrsta organa su cenzori koji vre nadzor nad zakonitou i kojima svaki organ vlasti odgovara zbog nezakonitosti. Ova dravna organizacija ima u sebi demokratske elemente (skuptina) i oligarhijske (podela u 4 klase po bogatstvu i vei uticaj bogatih klasa). Pri kraju knjige Platon uvodi jo jedan vrhovni organ tzv. noni savet, koji bi inilo 10 najstarijih uvara zakona, zatim ljudi koji su dobili nagradu zbog vrline i putnici koji su ili u inostranstvo i ijim je izvetajima vlada bila zadovoljna. Ovaj savet bi radio samo nou. Svaki od lanova bi imao pravo da dovede jo po jednog mladog oveka od najmanje 30 godina koji bi smatrao da je dostojan da bude lan ovog saveta. Uloga saveta bila bi da daje glavne ideje koje drava treba da ostvari, ali se to ne vidi jasno poto je delo ostalo nedovreno i nedoterano. Platon je dao prikaz razvoja oveanstva od primitivnog doba do drave. Po njemu je oveanstvo vie puta stradalo od potopa i drugih nesrea o kojima govore mitovi i uvek iznova poinjalo. Posle takvih katastrofa preiveli ljudi su bez ikakve kulture i ive na planinama. Oni ive usamljeno, a meu njima vlada sloga i ljubav. Ljudi su dobri, a vladaju obiaji i patrijarsi. Sa umnoavanjem porodica stvara se velika zajednica, donose se zakoni i uspostavlja monarhija ili aristokratija. Na ovaj nain Platon je stvorio osnov teorije o prirodnom stanju na koju su se dalje nadovezivale teorije drutvenog ugovora.

Osnovni prigovori Platonu

Platonova teorija je jedna od najveih i najvanijih u istoriji, meutim njoj se iznose i neke zamerke: 1. idealizam i misticizam Platon dosta vodi rauna o iskustvu, ali ipak vrednost injenica meri po unapred odreenim idejama i kada se to kosi sa stvarnou. On esto i matematiki pokuava da dokae iracionalne stavove (koliko je puta monarh sreniji od tiranina- 229). Meutim, iako je njegova teorija o idealnoj dravi idealistika i utopistika, ona je ipak bazirana na realnim zapaanjima. 2. protivnik je demokratije Platon je smatrao da ne samo da svi ljudi nisu sposobni da upravljaju, ve da se za to ne mogu osposobiti ni najveim naporima. Time on postaje zaetnik teorije o odluujuem uticaju elite u dravi, zbog ega su se i faisti pozivali na njega u svojim teorijama. Meutim, Platon je daleko od toga da bude samtran ocem faizma. On zabranjuje vlastodrcima da vladaju u sopstvenom interesu i zahteva da vladaju u interesu naroda. Upravljai ak ne smeju biti sreni, jer bi pojedinana srea bila u suprotnosti sa optom sreom. 3. zastupanje totalitarizma je najtei prigovor Platonovoj filozofiji drave. Ovo kontrolisanje itavog drutvenog i individualnog ivota od strane svemone drave

takoe je posluilo kao polazite faistikoj ideologiji. Iako je Platon pritom imao za cilj sreu oveka, ovo totalno regulisanje braka i raanja privrednog ivota i vaspitanja je za osudu.

ARISTOTEL ( 4.v.p.n.e)
Aristotel je roen u grkoj koloniji na Halkidikiju, a otac mu je bio lini lekar kralja Filipa Makedonskog. Sa 17 godina Aristotel je stupio u Platonovu Akademiju, gde je ostao 20 godina. Po Platonovoj smrti Aristotel odlazi u Asos gde se oenio. 342 god. p.n.e. ga kralj Filip II poziva na svoj dvor kao uitelja za svog sina Aleksandra. Posle Filipove smrti i stupanja Aleksandra na makedonski presto, Aristotel ponovo odlazi u Atinu i osniva svoju kolu Likej. kola je po ureenju bila slina Platonovoj Akademiji, a Aristotel je drao predavanja iz svih tadanjih naunih oblasti. Aristotelova kola se odlikovala empirijskim naunim ispitivanem stvarnosti, ime je postignut vrhunac antike grke nauke. Aristotel je drao dve vrste predavanja: -jutarnja (ezoterina), za ui krug slualaca iz oblasti filozofije i nauke -veernja (egzoterina) za iri krug slualaca iz oblasti politike i retorike Posle Aleksandrove smrti i pobune protiv makedonske vlasti u Atini, Aristotel je kao zagovornik promakedonske politike, bio optuen za bezbonitvo. Povukao se iz Atine na majino imanje u Halkidiki poto ne eli da se Atinjani po drugi put ogree o filozofiju. Tu je i umro. Platonova politika i pravna teorija nastavljena je politikom i pravnom teorijom Aristotela. Osnovna crta Aristotelove filoz je savlaivanje Platonovog misticizma i idealizma i stvaranje jednog materijalistiko-realistikog sistema. Za razliku od Platonove teorije Aristotelova se odlikuje empirijskim i realistikim pogledom na drutvo, dravu i svet uopte. Platon je bio grki patriota, a Aristotel je bio za velikomakedonsku politiku. Platon je svoja politika dela shvatao kao orue u borbi za ostvarenje svog politikog ideala, dok je Aristotel napisao samo dva politika dela i shvatao ih je kao teoretska dela koja opisuju stvarnost. Platon je opisivao dravu kakva ona treba da bude, a Aristotel kakva ona jeste. Za Aristotela je drava orue u borbi za ostvarenje interesa odreenih grupa i slojeva, posebno drutvenih klasa. Dok su za Platona sutina stvarnosti bile ideje tj. opti pojmovi koji postoje van stvarnosti, Aristotel je smatrao da ideje postoje u samoj stvarnosti, u stvarima, biima i pojmovima. Kritikovao je Platonovo uenje o idejama kao udvostruavanje stvarnosti. Meutim, i kod Aristotela nailazimo na deo Platonovog idealizma, jer je i on smatrao ideju sutinom stvarnosti i njenim pokretaem. Za njega je materija osnovna supstanca bia, ali svako bie je nepotpuno dok ne dobije odreeni oblik. Oblik je unutranji smisao materije, cilj koji svako bie tei da ostvari kako bi postalo savreno. Glavno Aristotelovo delo iz oblasti politike filozofije je Politika, a uz to treba imati u vidu Nikomahovu etiku i Ustav Atinski.

Politika
-je velika otprilike kao Platonova Drava, ali nije dovrena. Takoe nije ni obraena niti sistematizovana. Deli se na 8 knjiga i sporno je kako ih treba poreati u celinu. Politika nema takvu umetniku vrednost kao Drava, ali je ona zato prva potpuna rasprava o dravi i drutvu, zasnovana na podacima iz iskustva. Pojmovi i zakoni koje je Aristotel utvrdio, najee vae i danas, a i prvi put je dato pravno razmatranje drave i obraeni neki pravni pojmovi (ustav). Knjiga poinje odreivanjem pojma drave. Drava je drutvena zajednica i kao takva tei najviem dobru. Nastala je iz ivotne potrebe, a postoji dalje radi zadovoljenja potrebe za lepim i moralnim ivotom. Drava je prirodno nastala iz ranijih drutvenih zajednica, jer je ona cilj tih zajednica. U zajednicama varvarskih naroda koje su najstarije drutvo, ene i robovi imaju isti poloaj. Tek na viem stepenu se razvija porodica. Vie porodica ini selo, stvoreno radi dugotrajne koristi, a kasnije se stvara i grad. Vlast u dravi se mora vriti u interesu samih graana. Dobro zajednice je zadatak svih. ovek je po prirodi dravno (politiko) bie, a bie koje po prirodi, a ne sluajno, stoji van drave ili je ravo ili neljudsko. ovek je drutvenije bie od pela i drugih ivotinja, jer on jedini ima jezik, kao i oseanje za dobro i zlo, za pravdu i nepravdu. ovek se potvruje tek u dravi, tj. politikoj praksi. Slobodan graanin je iveo

u politici i za politiku i u tome je nalazio smisao svog moralnog delovanja, a pri tom je prezirao fiziki rad. Drava je ranija od pojedinca, a kako ovek ne moe da zadovolji sve svoje potrebe bez drave, tako u svakom oveku postoji prirodni nagon za dravom. Onaj koji je stvorio dravu stvorio je najvee dobro. Aristotel porodicu shvata pre svega kao privrednu jedinicu. U porodici postoje postoje 3 vrste odnosa: izmeu gospodara i robova, mua i ene, i roditelja i dece. On smatra da je ropstvo prirodna pojava i da je rob orue za rad koje po prirodi pripada svom gospodaru. U drugoj knjizi Aristotel raspravlja o dotadanjim teorijama o idealnoj dravi. On kritikuje Platonovu dravu i pobija potrebu stvaranja zajednice ena i dece. U kritici dalje kae je nemogue ostvariti to da uvek jedni vladaju ako su svi jednaki. Zato bi se morali smenjivati na vlasti kako bi svi vladali, tako da svako mora vriti razliite dunosti. Kritikujui Zakone on kae da to delo sadri sve osnovne ideje Drave osim zajednice ena i dece. Zatim Aristotel kritikuje neke druge teorije tog vremena i postojee dravne ustanove. to se tie svojine, Aristotel smatra da se na zajednikom dobru mnogo manje radi nego na svom linom. Svest da se neto ima kao svoje izaziva naroitu neizrecivu radost koja je prirodna... Zatim se utvruje ta je to graanin. Za Aristotela postoje punopravni i nepunopravni graani (npr. maloletni). Graanin je onaj ko ima pravo da uestvuje u zakonodavnoj ili sudskoj vlasti. Vrlina graanina i oveka nije ista. Ispravan graanin ne mora biti ispravan ovek. Vrlina graanina se sastoji u tome to on moe isto tako dobro da vlada kao i da dobro slua vlast. Vlina graanina se razlikuje u zavisnosti od oblika drave. Zatim se prelazi na klasifikaciju drava prema ustavu. Po njemu drave mogu biti: -pravilne (koje tee optem dobru) -izopaene (tee linoj koristi vlastodrca) Postoje tri ispravna i tri neispravna dravna ureenja. 1. Ispravna su ona dravna ureenja u kojima bilo jedan ovek- monarhija( bazilea), bilo nekolicina ljudi- aristokratija ili veina- republika (politeia), vladaju u interesu itave drave i u skladu sa zakonima. Po Aristotelu najbolji drutveni poredak je politeja. Ovaj poredak spaja vrline monarhije,aristokratije i demokratije. Slobodna drava moe imati razliit odnos elemenata tih ureenja, a dodatni kvalitet ako su joj osnov srednji slojevi. Njeno osnovno naelo je sloboda. U najboljoj dr. vrlina oveka i graanina je ista i zato su vaspitanje i moral isti i za drut. i za dravu. 2. Izopaenja pomenutih oblika su: Ni jedna od ovih nema za cilj interes celine. tiranija - (vlada jednog oveka u sopstvenom interesu) oligarhija - (vlada bogatih u sopstvenom interesu) demokratija - (vladavina u interesu siromanih). Pretpostavka demokratije je sloboda. Narodna skupt. je najvii organ, a slubenici se biraju meu svim graanima. Najvei deo njih bira se kockom, a slubenici ostaju kratko vreme na poloajima. Demokratija je trajniji oblik od oligarhije, jer ima manje sukoba, a slobodna drava je najtrajnija. Najbolja je ona demokratija u kojoj vladaju zemljoradnici, a rave su one kojima vladaju zanatlije i trgovci. Najgori je oblik u kome svi graani uestvuju u vlasti i ne slae se sa zakonom i moralom. Postoji 5 oblika demokratije: 1. izmeu bogatih i siromanih vlada potpuna jednakost u pogledu uea u dravnoj vlasti 2. za vrenje vlasti zahteva se izvesno bogatstvo, ali malo (cenzus) 3. svi vladaju, ali su potinjeni zakonu 4. svi mogu doi na vlast, ali vladaju zakoni demokratija u kojoj ne vladaju zakoni, nego veina- tiranija veine Zavisno od specifinog karaktera ljudi u odreenom polisu i od specifinih okolnosti vezanih za taj polis, Aristotel izvodi zakluak da razliiti oblici ureenja odgovaraju razliitim zajednicama. Svaki oblik ima svoje dobre i loe strane. Da ispravan poredak ne bi prerastao u svoju suprotnost potrebno je pridravati se ustavnog poretka- politije. Pri tom je vano doneti zakone na osnovu kojih e se vladati. Zakoni moraju odgovarati Ustavu. Ljudi nisu svi jednaki i zato su izopaeni oni ustavi koji polaze od jednakosti. Najtee je utvrditi koje su linosti jednake, a koje nejednake, pa im prema tome dati uee u dravi. Odluujue su one osobine koje se odnose na dravu: plemenito poreklo, bogatstvo, pravednost, hrabrost. Aristotel smatra da nauka o dravi mora pored onog to je apsolutno najbolje odrediti i ono to je za date prilike najbolje. Aristotel kritikuje teoretiare koji su istraivali samo idealne drave, a nisu vodili rauna o njihovoj primenjivosti.

Na pitanje da li je bolje da vlada najbolji ovek ili najbolji zakoni, Aristotel kae da u korist vlade oveka govori to to zakoni ne mogu biti potpuni, iako je potrebno da oni postoje. Meutim, ako je samo jedan ovek sposoban da vlada i pun vrlina, treba da vlada on, a kako je takav sluaj redak vlada zakona je vlada Boga i razuma, jer je zakon razum osloboen od pouda. Aristotel kae da u svakoj dravi postoje 3 klase: bogati, siromani, i oni koji su izmeu ove dve klase. Srednje bogatstvo je najbolje, jer se tada najlake sledi razum. Drava treba da se sastoji od jednakih i slinih graana, a takvih je navie u treem staleu. Oni ne ude kao siromani za dobrom drugih, niti drugi ude za njihovim dobrom i tako oni vode bezbedan ivot. Najbolja je ona drava koja poiva na srednjem staleu. TEORIJA O PODELI VLASTI KOD ARISTOTELA- teoriju o podeli vlasti postavio je Aristotel, a nastavili da izuavaju Polibije, Monteskje, Lok, Ruso i drugi. Aristotel dolazi do zakljuka da sutinu svakog ustava ine: 1. odreivanje suverenog tkiva 2. odreivanje dravnih slubenika 3. odreivanje pravosua Time on uvodi poznatu podelu na tri vlasti: izcvrnu, zakonodavnu i sudsku, a zatim iznosi problem odreivanja tih odnosa( koliko slubenika treba da bude, koliki mandat imaju, da li isto lice moe biti vie puta birano). Smatra da se u pravosuu moe vie puta biti biran i istie vanost vrste sudova, nadlenosti kao i postupka postavljanja sudija. U 5. knjizi se rasprvlja o uzrocima propasti drava. Glavni uzrok revolucija je nejednakost ljudi (klasa). Odreeni ljudi trae, smatrajui se jednakim s drugima, da budu tretirani jednako tj. trae demokratiju; drugi, smatrajui sebe boljim od ostalih, trae privilegije tj. oliharhiju i tako dolazi do pobuna protiv reima koji ne zadovoljavaju ove zahteve. Promene u dravi se deavaju na dva naina: ili se menja ustav (npr dem u olig.) ili se on ne menja ali vlast prelazi u druge ruke. Drugi uzroci pobuna su elje za dobrobiti i au, obesno ponaanje, strah, premo, prezir, sitniavost i nejednakost, razlika po poreklu, kao i geografski uzroci. Glavni uzroci ostaju borba za jednakost u vlasti i borba za privilegije. Zatim Aristotel prelazi na izlaganje uzroka revolucija u raznim politikim oblicima: - Monarhije popadaju usled nesloge u kraljevskoj porodici ili kad kralj hoe da se stavi iznad zakona, postajui tiranin. - Aristokratije propadaju iz slinih uzroka kao oligarhije, jer spadaju u isti rod sa njima. - Slobodna drava propada zbog rave meavine elemenata demokratije i oligarhije, pa se pretvara ili u oligarhiju ili u demokratiju. - Tiranija je najnestabilnija vlada, jer izaziva strah i mrnju. Nju esto spolja obaraju slobodne drav - Oligarhije propadaju zbog ugnjetavanja naroda, posebno ako se neko od vladajuih stavi na elo pobune i tako postane tiranin. Revolucija izbija i kad su bogatai lieni uea u vlasti. - Demokratije najee propadaju usled slobode i obesti demagoga. Sredstva pomou kojih se ovi oblici mogu odrati su: - u slobodnoj dravi treba paziti na zakonitost, - u aristokratijama i oligarhijama se treba dobro ponaati i prema onima koji su na vlasti i prema podvlaenima. Treba odravati strogu jednakost meu pripadnicima vladajue klase. Ona je bolja ako iri krug ljudi uestvuje u vlasti. - tiranija se moe odrati to apsolutnijom vlau i imitiranjem monarha (treba da izgleda da radi za dravno dobro) 7. knjiga raspravlja o najboljoj dravi. Aristotel istie da ona ne sme imati preveliki broj stanovnika, jer je tada teko odravati poredak i zakon. Veliina drave se ne meri brojem stanovnika, ve potpunou ispunjenja njenog zadatka. Ona treba da ima onoliko stanovnika koliko je dovoljno za srean zajedniki ivot. Zemlje treba da bude toliko da ona daje stanovnitvu sve to je potrebno. Drava treba da bude zgodna za odbranu, a prestonica treba da lei na moru i da ima dobre veze s unutranou. Dobro je da drava ima vezu s morem, jer se tako moe lake braniti i trgovati.Ona mora imati i mornaricu.

Aristotel tvrdi da su narodi u hladnim predelima i na evropskom kopnu puni hrabrosti, ali im nedostaje razboritost i vetina; uivaju slobodu, ali su bez drave. Azijski narodi nemaju hrabrosti i zato su stalno u ropstvu. Grko pleme ima prednosti obe grupe i razborito i hrabro. Zato je to pleme uvek slobodno, ima najbolje ureene drave i bilo bi gospodar nad svim drugim narodima kad bi bilo ujedinjeno u jednu dravu. Za vaspitanje Aristotel kae da mora biti u osnovi isto za sve graane i o njemu se mora starati drava, a ne pojedinci. Vaspitanje je nuno za odravanje Ustava i svakoj vrsti Ustava odgovara jedna vrsta vaspitanja. Vaspitanje slobodnog oveka se mora razlikovati od vaspitanja onog ko nije slobodan. Slobodan ovek ne sme uiti da radi. Nauke koje su korisne ovek treba da ui samo do odreenog stepena, a nikako do kraja. Vano je da se ui iz spostvene pobude, a ne po volji drugoga. Zbog korisnosti ui se itanje, pisanje, crtanje i telesno vebanje. U trenucima dokolice treba se baviti uenjem muzike. Muzika slui zadovoljstvu, odmoru i izgraivanju karaktera. Aristotel kritikuje spartanski sistem vebanja koji previe napree telo i stvara od mladia divlje ljude. Telesno vebanje ne sme previe naprezati telo. Njen cilj treba da bude lepota, a ne divlja snaga. Ostala dela Smatra se da je Aristotel pisao 3 vrste dela: 1. egzoterika - koja se sastoje iz popularnih spisa. Pisana su obliku dijaloga, ali nemaju knjievnu vrednost Platonovih dijaloga. Sauvani su neznatni odlomci. 2. sinagogika -predstavljaju neoriginalna dela, tj. zbirke naune grae koje su Aristotel i njegovi uenici sakupili. Tu spada i opis 158 grkih ustava. Atinski ustav je sigurno napisao Aristotel. 3. ezoterika koja su namenjena uskom krugu slualaca. To beleke sa Aristotelovih predavanja. Ova dela su nedoterana, ali uglavnom sauvana. Takoe obuhvataju sve oblasti ljudskog znanja. Negativne strane Aristotelove torije su: u osnovi je idealistika, mada mnogo manje od Platonove; u njoj postoje nedoslednosti, protivrenosti i nejasnoe; robovlasniko shvatanje drave; obim drave (polis, mala drava).

POLIBIJE

(2 v.p.n.e.)

Posle Aristotela najvaniji grki isto politiki pisac je istoriar Polibije. On je proveo 16 godina u Rimu kao zarobljenik Ahajskog saveza, tako da je imao priliku da blie upozna organizaciju i funkcionisanje rimske drave i prvi izvri njenu politiku analizu. U delu Istorije data su ne samo istorija Rima i analiza njegovih polit. insitucija, ve i filozofska razmatranja o razvoju drutva, prirode i kosmosa. Insistirao je na tome da istorijska prouavanja moraju odbaciti sve elemente mitologije i misticizma. Meutim, politike ideje od kojih je poao nisu originalno njegove, to su uglavnom ideje Platona i Aristotela koje je on razradio i primenio na rimsku dravu. 1. ideja o razlikovanju oblika vlade na pravilne i izopaene- Polibije prihvata Aristotelovu klasifikaciju oblika drave po kojoj ima 6 oblika, tri pravilna (monarhija, aristokratija, demokratija) i tri izopaena (tiranija, oligarhija i ohlokratija kao izopaeni oblik demokratije).

2. ideja o ciklinom smenjivanju ovih oblika shodno odreenim zakonitostimaOvu trihotomiju ispravnih i neispravnih oblika Polibije pretvara u teoriju o krunom kretanju poredaka i shvatanju da svaki ispravni oblik poretka prelazi u svoju suprotnost: monarhija u tiraniju; aristokratija u oluigarhiju; demokratija u ohlokratiju. Polibije se skoncentrisao na prouavanje zakonitosti tog smenjivanja. Pritom postoje dva uzroka propadanja drava: spoljanji- za koje se ne moe utvrditi neka zakonitost i unutranji- koji proizilate iz prirode drave i karaktera ljudi. 3. ideja da je najbolja meovita vlada- Platon i Aristotel su takoe preporuivali meovitu vladu, ali su oni ostajali pri aristokratskoj republici dodajui joj elemente drugih oblika. Meutim, Polibije shvata meovitu vladu u pravom smislu rei, kao meavinu ravnopravnih elemenata raznih oblika, pri emu on razvija

neku vrstu teorije o podeli vlasti. Polibije kae da je trajnost Sparte i Rima posledica meovitog oblika njihove vlade. U njima su pomeani monarhija, aristokratija i demokratija. Konzuli predstavljaju monarhijski oblik, senat aristokratski, a narodne skuptine demokratski. Meusobnim ograniavanjem i podelom nadlenosti ove vlasti spreavaju jedna drugu da vre zloupotrebu, odnosno preuzmu vlast i time ostvare ist oblik vlade (koji potpada pod zakon ciklinog menjanja). Tako se meovit oblik odrava trajno. Meutim Polibijeva analiza rimske drave ne odgovara potpuno stvarnim injenicama. On je donekle injenice prilagoavao svojoj teoriji. Nije video klasnu borbu izmeu bogataa i irokih masa slobodnoh graana, koja je, posle njega, zavrena vojnom diktaturom. Svojom teorijom meovitog poretka, kao zasnovanog na sistemu meusobnih kontrola i ravnotee tri oblika valsti, Polibije je bio rani pretea Monteskjea.

SREDNJOVEKOVNA POLITIKA FILOZOFIJA

U srednjem veku se pre moe govoriti o politikoj teologiji, nego o politikoj teoriji. O politikim pitanjima mislio u kategorijama vere i spasenja, to se razlikovalo i od antikog i od modernog shvatanja. Tek nakon prevoda Aristotelove Politike u 13.v. poeli su da se naglaavaju neki elem. antike politike misli. Srednjovekovno drutvo je religiozno drutvo. Sva ljudska bia, ukljuujui i vladare, su potinjena Bogu. Drutvo predstavlja neku vrstu zajednice na ijem se vrhu nalaze papa i car. Doktrina o dva maa je trebalo da razjasni odnos izmeu cara i pape. Dva maa (ma vere i ma vlasti), uvode dvostruku obavezu podanika. Ove vlasti su razdvojene i institucionalizovane. Duhovna vlast se brine o duhu i upuuje vernike ka spasenju, a svetovna se brine o redu, miru i pravdi. One nisu suprotstavljene ve se dopunjuju. Razlog je taj to su obe slabe da zauzmu ceo politiki i verski prostor. U okviru srednjeg veka postoje 3 perioda: 1. Ranohrianska misao do 13. veka u kojoj dominiraju uenja apostola i svetih otaca 2. Tomistika politika misao koja izvire iz ideja Tome Akvinskog 3. Reformatorska misao koja nastaje u 16.v. i predstavlja odstupanje od tomistike dogmatike i korak ka raanju moderne drave. Tu spada renesansa (14-15) koja stavlja oveka u centar umesto Boga i reformacija (16) SREDNJOVEKOVNA HRIANSKA MISAO Hrianstvo nema neku konkretnu politiku teoriju ni filozofiju. Nastaje kao spoj Istoka i Zapada, individualizma i univerzalizma. Ono je jedino uenja koje traje preko 20 vekova. Hrianstvo je zapravo reformisano judejstvo, a reformator je Isus Hrist. Izvori hrianstva su: - u 8.v.p.n.e. postojale su dve jevrejske drave- Izrael i Judeja (Palestina). Sve drave su imale jednog vladara na zemlji, a samo su Jevreji imali 2 drave i 2 vladara. Kod njih se javlja potreba da imaju jednog vladara na zemlji, a usled nemogunosti dogovora prenose ga na nebo i tako nastaje monoteizam. - antika Grka filozofija - mistika Prvi sloj koji prihvata hrianstvo jeste siromano slobodno seljatvo, zatim robovi i gradska sirotinja koju hrani drava, i novopridola plemena. Svaki od ovih slojeva pokree pitanje spasa. Svi trae raj kao spas od soc-drut problema. Hrianstvo nudi neto to paganstvo nema: besmrtnost, veni ivot i koncepciju izabranog naroda. Organizacija je zasnovana na strogoj disciplini. U poetku na relaciji Bog - podanik ne postoji posrednik, ali je posle jednog veka stvorena crkva, koja brzo stie mo i bogatstvo. Karakteristika hrianske teologije bila je netolerancija prema svakom slobodnom miljenju i svakom verovanju koje je razliito od hrianskog. 1054. dolazi do podele hrianske crkve na istonu i zapadnu. Crkva u Istonom rimskom carstvu nije imala dominaciju kao u Zapadnom. Patrijarh ima drugaiji poloaj od pape, a odnos crkve i drave se oznaava kao simphonia. Hrianstvo ima dva velika toka: -apologeti (su branioci hrianstva koji idu putem - verujem da bih znao)

-dijalektiari (brane hrianstvo polazei od znanja ka veri) Hrianska filozofija se deli na: - patristiki period - od 2. do 8. veka - sholastiki period - od 9. do 14. veka Patristika je dobila naziv po crkvenim svetim ocima (patres) i deli se na grku i latinsku, pri emu je latinska mnogo vie prisutna u politikoj filozofiji, izmeu ostalog zato to je katolianstvo bilo dominantno srednjevekovno uenje u zap. Evropi i ostavilo vei teorijski opus za sobom. Najznaajniji predstavnik latinske patristike bio je Aurelije Avgustin. Sholastika je dobila naziv po teolokim i filozofskim kolama koje su, oivljavajui antiku tradiciju nastale na tlu imperije Karla Velikog. Ona predstvalja nastavak latinske partistike i deli se na ranu, visoku i poznu. Sholastika, kao poseban metod teleoloke misli, polazi od dogme ija se istinitost ne ispituje (jer je po pretpostavci istinita), a zatim se strogo logiki razvijaju zakljuci. U politikim raspravama polazi se od izreka iz Svetog Pisma i na osnovu toga se dokazuje jedna ili druga teza. a) Rana sholastika traje od oko 800. do 1200. godine i karakterie je aktualizovanje Avgustinove i Aristotelove filozofije, uz insistiranje na logici. b) Zrela ili visoka sholastika se vezuje za prvih sedam decenija 13. veka i delo Tome Akvinskog. Dolazi do reinterpretacije Aristotelove politike filozofije. c) Pozna sholastika traje od kraja 13. veka do renesanse i reformacije.

SVETI AVGUSTIN

(4. v.)

Sv. Avgustin je prvi, i za doba latinske patristike najvei sistematizator hrianskog uenja. Osim ranijih crkvenih otaca i Sv. Pisma, posebno je cenio Platona. Osnovna protivurenost kod Avgustina je sukob mistinog i racionalnog duha, koja se posebno vidi u njegovoj politikoj teoriji. On je prvi meu hri. misliocima politikim i pravnim pitanjima posvetio veliku panju. Doba u kom Avgustin ivi je doba propadanja Rimskog carstva i robovlasnikog sistema. Hrianstvo je dravna religija i dok drava sve vie propada, crkva sve vie jaa. Izmeu njh jo nema veih sukoba. Crkva tei da sauva autonomiju u duhovnim stvarima, to oslabljena drava prihvata. Crkva se, sa svoje strane, potpuno pokorava dravi u svetovnim stvarima. U to vreme aktuelniji je sukob izmeu pagana i hriana. Avgustin se rodio u sev. Africi. Njegova majka je mnogo pre njega prihvatila hrianstvo, dok je on bio manihejac sve do 387, kada se krstio, napustio svetovni nain ivota, brak i posao uitelja i otiao u svetenike. Bio je izuzetno obrazovan i veliki poznavalac antike filozofije. Njegova teorija je neka vrsta sinteze hri. uenja i antike filozofije (naroito Platonove). Napisao je mnogo dela meu kojima se istiu Ispovesti (autobiografskog karaktera) i O Bojoj dravi (njegovo najvanije delo). U svojoj filozofiji Avgustin polazi od sigurnog postojanja jedino subjektivne svesti. Jedina sigurna istina je istina o sopstvenom psihikom ivotu (miljenju, oseanju, postojanju). Iz te istine se mogu izvui sve ostale istine. U tom pogledu Avgustin je neka pretea Dekarta. Delo O Bojoj dravi je nastalo nakon to je Rim prvi put u svojoj istoriji pao u ruke neprijatelja. Rim je do tada smatran neosvojivim, tako da je njegov pad ostavio ogroman utisak na tadanju drutvenu svest. Pagani su poeli optuivati hrianstvo kao uzrok pada Rima, pa je Avgustin svojim delo pokuao da objasni taj dogaaj u skladu sa hri. uenjem, stvorivi tako prvu filozofiju istorije i prvo hri. uenje o dravi. U prvih 10 knjiga akcenat je na apologetici (odbrani hri. od paganstva, a u sledeih 12 na dogmatici (izlaganju osnovnih postavki hri. doktrina). Glavna misao je uenje o predestinaciji, tj. uenje da je tok istorije oveanstva unapred odreen voljom Bojom. Bog je bie koje ima beskonano monu volju koja je uzrok sama sebi i koja samu sebe odreuje. U tome se ogleda Avgustinov misticizam i iracionalizam. Njegova filozofija je puna fantastike i nema veze sa naunim pogledom na svet. Cela istorija se objanjava dramatinim akcijama Boga bez realnih uzroka. Istorija se deli na 6 epoha: -od Adama do Noja -od Noja do Avrama -od Avrama do Davida -od Davida do Vavilonskoig ropstva -od Vavilonskog ropstva do Hrista -od Hrista do Stranog suda

10

Ono to je od znaaja za polit. teoriju je uzrok pada Rima, a razlog je volja Boja. Rim je pao jer je bio nepravedna drava, a nepravedna je zato to je zasnovana na bratoubistvu. Hriani se moraju radovati padu Rima, jer je to znak da se ispunjava volja Boja. Rim nije bio prava, tj. Boja drava, ve zemaljska drava koja je plod ljudskog greha. Boja drava je zasnovana na ljubavi Bojoj i ine je aneli i vernici, a zemaljska je zasnovana na ljubavi prema samom sebi i ine je nevernici i zli duhovi. Prva je apsolutno dobro, druga apsolutno zlo. Prava drava se bori sa zemaljskom i na kraju pobeuje. Konanom pobedom dobra uspostavlja se Boje carstvo na zemlji. Avgustin je razlikovao dravu u uem smislu od drave kao mistikoreligijskog pojma. To se vidi u drugim delima gde on dravu odreuje kao ljudsku grupu vezanu drutvenim vezama. Crkva je dravi potinjena pravno, a drava crkvi moralno. Za ropstvo kae da je opravdano, jer je posledica prvobitnog greha i trajae koliko i svet(do Stranog suda). Tek u nebeskom carstvu ljudi e se izjednaiti. Ovo krenje hri. naela jednakosti, Avgustin opravdava time to, iako je ropstvo protivno prirodnom pravu, ono odgovara pozitivnom pravu i mora se potovati. Avgustin razlikuje pravedan i nepravedan rat. Pravedan je rat (justum bellum) vernika protiv nevernika. Avgustinove ideje o 2 drave i smislu ljudske istorije su duboko odredile istoriju katolianstva i protestantizma. Njegovo uenje je osnov stanovita o prvenstvu crkve nad dravom i vere nad pravom.

SPOR CRKVE I DRAVE OKO PREVLASTI

U vreme formiranja carstva Karla Velikog vladala je teorija o dva maa tj. o podeli vlasti. Svetovnu vlast vrio je vladar, a duhovnu crkva. Meutim, posle smrti Karla Velikog u 9.v. dolazi do sukoba, koji traje do 14. veka. Podelom Karlove imperije drava je oslabila, a crkva ojaala. Crkva je pretendovala da joj se vladari pokoravaju u duhovnim stvarima, koje je shvatala vrlo iroko. Sukobi su naroito izbijali oko razvoda kraljevskih brakova za ta se crkva smatrala apsolutno nadlenom. U 11 v. sukob kulminira tzv.sporom o investituri, koji je izbio izmeu pape Grgura VII i nemakog kralja Henriha IV, zbog namere vladara da se uestvuje u postavljanju crkvenih velikodostojnika. Papa je insistirao na pravu da samostalno donosi tu odluku, a spor se zavrio porazom Henriha IV i njegovim dolaskom na poklonjenje papi. U ovom periodu dolazi do napretka u kulturi. Feudalizam se stabilizovao i poeli su se razvijati gradovi, trgovina i zanatstvo. Jaa dr aparat i stvara se sloj pravnika koji su u slubi drave, tj vladara. Razvija se kolstvo i pojavljuju univerziteti na kojima se raspravlja o svim filoz. i polit. pitanjima, pa i o odnosu crkve i drave. U 13 v. dolazi do novog sukoba. Svetovna vlast znatno ojaala, pa se Filip Lepi oseao dovoljno monim da se suprotstavi papi i da zahteva oporezivanje svetenih lica. Meutim, papa Bonifacije je smatrao da niko ko podlee njegovoj jurisdikciji nije duan da se pokorava svetovnoj vlasti. Sukob je okonan tako to je Filip Lepi odbio da se pokori papinom zahtevu i postavio novu papsku stolicu u Francuskoj, u gradu Avinjonu, koja se odrala 75 godina. Taj period u istoriji hrianske crkve je poznat pod imenom doba papskog avinjonskog ropstva. Pored rimskog pape postojao i francuski papa u Avinjonu, koji je u svemu zavisio od francuskih kraljeva. U to vreme bilo je pokuaja da se uspostavi papska stolica i u drugim mestima, tako da je u jednom trenutku postojalo ak trojica papa. Sve je to bilo odraz slabosti i razjedinjenosti crkve i potrebe za njenom reformom, kao i tendencije jaanja svetovne vlasti. U 14. i 15. vek dolazi do mnotva verskih i polit. procesa koji su vodili degradaciji crkvene dominacije. Jeretiki pokreti su uzdrmali mo rimske crkve i doveli do reformacije u 16.v., a unutar same crkve dolazi do koncilijarnog pokreta - pokreta otpora papskom apsolutizmu. Koncil u rimskoj crkvi predstavlja skup biskupa, koji su trebali da predstavljaju vrhovni organ crkve. Meutim, u crkvi je zavladao papski apsolutizam. Koncilijarni pokret je zahtevao da se indirencije vrate koncilu i da se ogranii papska vlast. 1. Argumenti za primat crkve nad svetovnom vlasti su: - da je Bog uvek upotrebljavao proroke da bi saoptio svoju volju vladarima. - papa je reprezent Boga, a ovozemaljska vlast je rezultat ugovora izmeu vladara i naroda, tako da narod ima pravo da se uz podrku duhovne vlasti buni protiv loih vladara i da ih smenjuje. - akt zakletve vladara tumaili su kao stavljanje vladara pod Boju, tj. papsku vlast. - jedan od najjaih argumenata bila je pria o Konstantinovom darovanju. Navodno, car Konstantin je, selei

11

se u Konstantinopolj svoju crkvenu vlast na Zapadu ostavio papi Silvestru prenevi mu i vlast nad kraljevima. - poreenje pape sa suncem, a vladara sa mesecom, koji dobija svetlost od sunca. - vladari su podloniji iskuenju, a crkvi pripada vlast nad moralnim ponaanjem svakog oveka, pa i vladara 2 Argumenti za primat svetovne vlasti nad crkvenom su: - kralj je slika Boga oca, a papa slika Hrista, pa prema tome papa treba da se pokorava kralju kao sin ocu. - svaka vlast dolazi od Boga, tako da je kralj odgovara samo Bogu. Neverne kraljeve takoe treba potovati - crkva ne treba da se slui maem, ve molitvom. - isticanje da Karlo Veliki nije dobio carsku vlast od pape ve je nasledio vlast rim. careva. - tvrdili da crkvena vlast nije nikada bila iznad svetovne i da je carstvo boanskog porekla.

DON OD SALZBERIJA (12 v.)

Polikratikus je delo u kom je prvi put od antike sistematizovana itava oblast politike. I u njemu je obraeno glavno pitanje tog doba, odnos crkve i drave, ali je ono ovde samo deo mnogo ireg predmeta. Don od Salzberija je bio veliki poznavalac antike filozofije, pa je i njegovo delo pod jakim uticajem antikih uzora. Po tome se ono razlikuje od politike knjievnosti svog doba. Tema dela je priroda drave i idealnog vladara. Za njega je monarhija idealan oblik vlade i jedino se njom bavi. Vladar je nosilac javne vlasti i predstavnik opteg interesa, a opasnost za vladara dolazi od same njegove vlasti, jer ona kvari ljude. Originalnost ovog dela se ogleda u: - otrom razlikovanju pravednog vladara i tiranina. Ova razlika potie jo iz antike Grke, ali je Don od Salzberija mnogo otrije iznosio. Vladar je potinjen pravu, odnosno Bogu, a tiranin kri to pravo. - on prvi jasno izlae teoriju tiranicida, tj. ubistva tiranina. Po njemu se tiranin, krei pravo, stavlja van njegove zatite, pa zato ubistvo tiranina nije nikakav greh. Naprotiv, to je jedna vrsta dunosti. Pisac kae da i meu svetenicima moe biti tirana, samo njih nije doputeno ubiti da se ne bi povredila sveta tajna. Isto tako tiranin se ne sme otrovati, jer bi to bilo protivno religiji. Pisac nagovetava da u akciji protiv tiranina, podanici treba da se oslone na crkvu, ime zauzima stav u korist papske prevlasti. Delo ima jaku moralistiku poruku. Moral se postavlja kao osnova vlasti zato to jo nema razraenih ideja o institucionalnim ogranienjima vlasti. Vladar je vezan svojom zakletvom da se pridrava zakona, koji je Boiji zakon i proistie iz sv. spisa. Vladar je sluga naroda. Odnos sekularne i duhovne vlasti je takav da crkva daje mo vladaru. Postoji moralna prednost crkve u odnosu na dravu i prvenstvo pape u odnosu na vladara. Delo se smatra preteom razvijene politike teorije koja poinje s Tomom Akvinskim.

TOMA AKVINSKI (13. v.)

- je, zajedno sa Avgustinom, najznaajniji mislilac katolikog hrianstva. On predstavlja vrhunac skolastike filozofije, nakon kog poinje degradacija crkvene misli. Znaajan je po tome to je izvrio sistematizaciju celokupne katolike filozofije do svog vremena, a njegov sistem predstavlja sintezu aristotelizma i skolastike katolike misli. Doba u kom Akvinski ivi (13. v.) je doba u kome feudalizam dostie svoj vrhunac, a crkva najvei domet svoje moi. Borba izmeu crkve i Svetog rimskog carstva nemakog naroda zavrena je pobedom crkve. Crkva dri monopol duhovnog ivot, a ona je i osnovna politika snaga. Papa pod svojom neposrednom vlau ima velike oblasti u Evropi, a krstaki ratovi su ga uinili centrom politike aktivnosti. Ogromni prihodi sa crkvenih feuda ulau se na svim poljima, a naroito na kulturnom, tako da se manastiri pretvaraju u velike kulturne centre, a poinju se otvarati i univerziteti. Najvei problem crkve tog doba su jeresi protiv kojih je ona u stalnoj borbi. Krstaki ratovi dovode do breg razvoja gradova, koji se oslobaaju vlasti feudalnih gospodara i postaju potinjeni direktno kralju. Ipak, buroazija jo nije samostalna klasa i nema razvijenu klasnu svest. Pod uticajem krstakih ratova i dodira sa stranim kulturama, razvijaju se trgovina, zanatstvo, praktine nauke i tehnika.

12

U duhovnom pogledu javlja se potreba za dokazivanjem crkvenih dogmi racionalnim i logikim putem. Za period skolastike karakteristina je specifina filozofska misao koja prikazuje hrianske dogme kao opte, najvie i razumom prihvatljive stavove iz kojih se dosledno, silogistiki, izvode nii, konkretniji stavovi. Meutim, i sam Toma Akvinski priznaje da se mnoge dogme ne mogu dokazati. To su dogme o prvobitnom grehu, Stranom sudu, dok su neki drugi proglasili takvim dogme o trojstvu Boga, Vaskrsenju itd. Meutim, ono to se dokazivalo, dokazivalo se precizno i strogo geometrijskim putem. Prvo se iznose razlozi za, zatim protiv, onda se pobijaju razlozi za, pa razlozi protiv, da bi se onda prelo na konano zakljuivanje. U zvaninoj katolikoj crkvi postojao je sukob izmeu dva kaluerska reda. Toma Akvinski je pripadao dominikanskom redu koji je bio stvoren radi uvrivanja crkve i koji je razvijao tipian skolastiki metod. Dominikanci su bili ustanovljeni u 13. v. da bi se borili protiv jeresi i tenji za decentralizacijom drave. Njihova organizacija, nain ivota i delatnost bili su usmereni na hijerarhiju, strogu disciplinu i odravanje drutvene nejednakosti. Nasuprot ovom, postojao je i franjevaki red (tzv. red malog oveka) koji je osnovao Franja Asiki. Ovaj red je bio popularan u narodu, jer je vodio rauna o obinim ljudima i njihovim problemima. Meutim, kasnije je zvanina crkva ovaj red potinila sebi. Toma Akvinski je napisao je veliki broj dela, koja predstavljaju neku vrstu enciklopedije znanja iz oblasti teologije, filozofije, morala, prava...a najvanija su mu dela Suma teologije (nedovreno) i za politiku i pravo najvanije (takoe nedovreno) delo O kraljevskoj vladavini. Znaaj Akvinskog je za katoliku crkvu tako velik da je postao zvanini filozof prvo dominikanaca, a onda i cele crkve. Proglaen je za sveca. U oblasti politike i prava Akvinski uglavnom obrauje Aristotelove ideje na savremenom materijalu. Smatra se da je delo O kraljevskoj vladavini napisao za obrazovanje jednog princa. Toma je napisao samo prvu knjigu ovog dela i deo druge, a zavrio ga je njegov uenik Ptolomej. U delu Akvinski kae da postoji potreba ljudi u drutvu da neko njima vlada. Ovu potrebu on izvodi iz drutvene prirode ljudi. ovekova priroda zahteva da on bude drutveno i politiko bie koje ivi u zajednici.To je kod njega razvijeno mnogo vie nego kod svih drugih ivotinja. Drugim je ivotinjama priroda dala odeu od koe, sredstva za odbranu ili bar brzinu u begstvu. ovek je, naprotiv, stvoren bez ieg slinog, ali je u zamenu on snabdeven razumom koji mu omoguava da sve te stvari proizvede svojim rukama. Poto sam ovek nije dovoljan da sve to sam proizvede on mora da ivi u drutvu. Nuno je dakle, da ljudi ive u veem broju zajedno kako bi se meusobno pomagali i posvetili razliitim poslovima u skladu sa svojim talentima. Akvinski prihvata Aristotelovu teoriju da je drava organizacija iznad klasa koja titi interese svih. Ona je izraz oveije dunosti i nunosti da iviu drutvu. Ona je zatitnik zajednikih interesa svih ljudi i nastala je da bi omoguila ljudima da opstanu u borbi za ivot u prirodi. Ako ovekova priroda zahteva od njega da ivi u dravi onda je , isto tako, nuno da meu ljudima postoji sredstvo za vladanje mnotvom. Poto ljudi ive u tom velikom mnotvu i poto svako eli da da postigne ono to mu odgovara, to bi svaki iao na svoju stranu i ne bi bilo mogue svoriti vstu zajednicu. Neko mora da vodi brigu o dobru zajednice a to je vlada koja usmerava ljude da rade ono za ta su talentovani i ono ime najvie mogu da doprinesu optem dobru. Po miljenju Akvinskog, vlast je po prirodi stvari pojava i kao takva dolazi od Boga, ali to ne znai da Bog ustanovljava konkretnu vlast u dravi, ve to ine ljudi po svom shvatanju a zarad ostvarenja nekog opteg dobra. Vlade se razlikuju na dobre i loe prema tome da li se vre u cilju ostvarivanja opteg dobra ili dobra onoga ko vlada. Rave vladavine su: 1. Ako nepravedna vlada pripada samo jednom oveku koji vlada u sopstvenu korist, a ne u korist celine takva se vladavina zove tiranija. 2. Ako je nepravedna vlast u rukama manjine, to se zove oligarhija. Ti se ljudi razlikuju od tiranina samo po tome to ih ima vie. 3. A ako nepravednu vladu vri mnogo njih, onda se to zove demokratija tj. vladavina naroda, gde veina, usled snage koju joj daje broj, tlai bogatae. Ceo narod tada postaje jedan tiranin. Dobre vladavine su: 1. republika- vladavina veine 2. aristokratija- vladavina manjine 3. kraljevstvo- vladavine jednog.

13

Za drutvo je najbolja monarhija jer je prirodna vladavina. Kao to je kod oveka srce pokreta itavog organizma, kao to pele imaju jednu maticu, a cela vaseljena samo jednog Boga stvaraoca i vladaoca svih stvari, tako je i drava najbolja ako ima samo jednog vladara. Gde nema monarhije postoji samo nesloga i borba. Pravedna vladavina jednog je najbolja od svih vladavina, a rava vladavina jednog je najgora vladavina. Meutim, u svom drugom delu Sumi iako dokazuje da monarhija prua najmanje mogunosti da se izvrgne tiraniju, smatra da ona treba da bude ograniena. Kralj je po prirodi izrazito nadareniji od podanika u smislu posedovanja vrline, duhovne i telesne nadarenosti. On je po prirodi odreen da vlada, a podanici da se pokoravaju. Akvinski kae da se monarhija moe odrati u praksi ukoliko izae u susret tenjama ljudi za uestvovanjem u vlasti. To se moe omoguiti uvoenjem mnogobrojnih slubi i funkcija. Razrauje ideju da pored kralja treba da postoje aristokrati koje narod bira i koji imaju izvrnu vlast. Tu zakljuuje da je najbolja meovita vlada- monarhijsko- aristokratska, koja ak ima i neke demokratske elemente (izbornost i narodno predstavnitvo). Ukoliko se desi da monarhija ipak pree u tiraniju, treba preduzeti mere za vraanje u prethodno stanje. Ali ako nema nepodnoljivih istupa, bolje je trpeti neko vreme umerenu tiraniju nego se suprostavljati i ui u opasnosti. Tiranin se oslanja samo na strah drugih i njegova vlast ne moe dugo da traje. Tirani su lieni venog blaenstva i zbog svojih zlih dela i zato to se retko kaju. Zatim Akvinski raspravlja ta treba da pokree kralja u vrenju dravne vlasti. Poto on treba da ostvari opte dobro, kakva je njegova lina korist u ovome. Aristotel misli da je to ast i slava, ali Akvinski smatra da je to malo, jer uzvien ovek treba da prezire slavu. Kralj treba da dobije pravu nagradu od Boga. Nikakvo zemaljsko blago ne moe pruiti sreu, jer posedovanje jednog blaga izaziva elju za drugim. Jedino posedovanje Boga znai savrenu sreu, a kralj tu sreu stie ako vlada pravedno. Ali, dobre kraljeve ne oekuju samo nebeska nego i zemaljska dobra, kao to je ljubav naroda, stabilnost prestola itd. Kralj je duan da upravlja zemljom kako bi se ostvarilo nebesko blaenstvo.Treba da ustanovi ivot koji e biti u sladu sa prirodnom estitou i da brine o napretku svog naroda. U Sumi teologije odreene misli iz dela O kraljevskoj vladavini su detaljnije razraene. Ovde se odlunije izrazio za pravo naroda na pobunu. Narod ima pravo na pobunu protiv nezakonito steene vlasti i protiv zloupotrebljene zakonite vlasti. Meutim, on ne precizira da li narod ima pravo da ubije nepravednog vladara. Akvinski daje primat duhovnoj vlasti nad svetovnom, ali se njegova koncepcija smatra umereno papistikom. On kae da ako su zakoni drave u skladu sa zakonima prirode crkva ne sme da intervenie i da se suprostavlja takvim zakonima. Tek u suprotnom sluaju bilo bi legitinmo da crkva svrgne svetovnog vladara.

DANTE ALIGJERI (14 v.)

- je, osim u knjievnosti, ostavio znaajan trag i u politikoj teoriji. I sama Boanstvena komedija je na neki nain politiko delo jer u njoj Dante svoje politike protivnike smeta u pakao, a svoje politike istomiljenike u Raj. U Danteovo doba Italija je, kao i itava Zapadna Evropa, bila podeljena u dve stranke: gvelfi pristalice pape i gibeline pristalice Rimskog nemakog cara. Ove dve stranke su vodile stalnu borbu i smenjivale se na vlasti, tako da su se naizmenino vrili progoni njihovih pristalica. U Italiji nikako nije mogla da se ustali jedna vlast. Dante je u poetku bio gvelf, da bi zatim postao gibelin i priao Henriku VII Luksemburkom, monarhu koji je sanjao o uspostavljanju svet. monarhije. U spisu Monarhija Dante je pokuao da obrazloi potrebu ostvarivanja Henrikovih planova o svetskoj dravi. Nasuprot kraljevstvu, kao dravi sa ogranienim podrujem, Dante je isticao monarhiju, kao svetsku dravu, koja bi mogla da uspostavi mir u svetu. Da bi takva drava bila mogua, moralo se najpre dokazati da je ona nezavisna od crkvene vlasti. Dante je to dokazivao na razliite naine, esto i veoma naivnim i smenim argumentima koji pokazjuju nizak nivo ovekovog znanja u to vreme. Delo Monarhija je podeljeno u 3 knjige: 1. U prvoj knjizi se raspravlja da li je svetovna monarhija nuna za blagostanje sveta. On monarhiju definie kao vlast jednoga nad svim ljudima ovoga sveta i u svim stvarima ovog sveta (znai bez duhovne vlasti) . Osnovni cilj oveka je razvijanje inteligencije koja se postoji u svakom oveku, ali koja se u potpunosti izraava kroz celo oveanstvo. Pojedinac moe doi do mudrosti samo u miru, a

14

to vai i za celokupno drutvo. Mir je, dakle, osnovni posredni cilj oveanstva, a taj mir moe da ostvari samo imperator. Kao to je Bog jedan u svetu, tako monarh treba da bude jedan na zemlji. Takav monarh e biti pravedan jer ga nee muiti elje, poto e biti gospodar svega, a ni strah od neprijatelja, jer ih nee imati. oveanstvo e pod takvom vladom biti najsrenije i najslobodnije. Sloboda se sastoji u tome to e svaki ovek iveti brinui o sopstvenom interesu. Univerzalni monarh je sluga drutva, a ne njegov gospodar. Dalji razlog za monarhiju sastoji se u tome to ni Bog ni priroda ne trpe nita suvino. Ono to bolje radi jedan, ne treba da radi vie njih. Monarh e se brinuti o zajednikim interesima celog oveanstva, dok e se o lokalnim i optinskim interesima brinuti lokalne vlasti. Lokalne vlasti su i vlasti nacionalnih drava. Prema tome Danteova monarhija je na neki nain slina federaciji ili konfederaciji. 2. U drugom delu Dante objanjava kome pripada ta monarhijska vlast i stvara celu filozofiju istorije. Monarhijska svetovna vlast je pripadala Rimu, a od Rima je nasledio imperator Svetog rimskog nemakog carstva. Rimska imperija je svoju vlast dobila od Boga. Svoju volju Bog pokazuje znacima, a znak koji pokazuje da je Bog dao Rimu vlast, jeste neprekidan niz rimskih pobeda nad svim narodima. 3. U treem delu Dante diskutuje o glavnom polit. pitanju Srednjeg veka odnosu crkve i drave. On pobija sve argumente koji su se navodili u korist crkve. Prvi takav argument, uporeivanje vladara sa mesecom, a pape sa suncem, Dante pobija rekavi da ako mesec od sunca dobija svetlost, ne dobija i samo svoje bie i delatnost. Svetlost koju dobija samo je pomo u njegovoj delatnosti. Prema tome ni car ne dobija od pape svoju egzistenciju, ni vlast, ni funkciju, nego samo svetlost Boje molosti koja mu pomae u obavljanju samostalne vlasti. to se tie istorijskih argumenata, Dante ih ne porie ve pravno obara.

MARSILIJE PADOVANSKI

(14.v.)

-je jedan od najznaajnijih teoretiara 14.v. i uopte Srednjeg veka. U njegovoj teoriji zasnovanoj na Aristotelu, izneo je za to doba smele demokratske ideje. Po prvi put narod nije shvae kao skup vlastele, ve kao ljudsko drutvo. Glavno delo mu je Branitelj mira, koje je podeljeno u 3 odeljka: -u prvom se raspravlja o prirodi i cilju drave (glavni cilj drave je da obezbedi mir) -u drugom o papskom zahtevu za svetovnom vlau -a u treem se daju zakljuci i izvodi iz cele knjige Najvanije je njegovo uenje da izvor pozitivnog prava nije Bog (iako priznaje postojanje bojeg prava) nego volja naroda. Za Padovanskog je narod suveren i po tome se njegova teorija razlikuje od prethodnih srednjevekovnih teorija. Ranije teorije su priznavale da narod ima vlast, ali da je prenosi na vladara, dok je za Marsilija narod uvek suveren, tj. zakonodavac. Narod se shvata kao skup svih graana. Narod moe ili sam neposredno donositi odluke ili preko svojih predstavnika. Padovanski smatra da e korisnost propisa biti sigurnija ako svi graani rade na njemu nego ako to ini manjina. Zakoni e se bolje potovati ako graani misle da ih nameu samima sebi. Ako ne bi bilo tako onda bi oni koji ih donose bili gospodari onima koji ih ne donose, to bi znailo da se drava ne sastoji od slobodnih ljudi. Zanimljivo je i njegovo uenje o izvrnoj vlasti. Zakonodavac bira izvrnu vlast na razne naine, zavisno od oblika drave. Ali on je uvek bira i ona mu je uvek potinjena. Izvrna vlast, treba da je u rukama nekolicine najjaih, tj. onih koji raspolau monopolom sile. Zadatak izvrne vlasti je da izvrava volju suverenog naroda izraenu u zakonima. Ukoliko ona to ne ini moe biti smenjena. Izvrna vlast treba da bude poverena izbornom monarhu, jer se tako na vlast dovodi sposobniji, narod ga vie potuje i on vie vodi rauna o narodu. Padovanski smatra da izborno pravo treba da imaju svi ili samo preteni deo i to je njegova jedina nedoslednost u pogledu narodne suverenosti, jer se smatra daje pod pretenim delom mislio na feudalce. _ Marsilije zastupa ideju o nezavisnosti dravne vlasti od crkvene kao i slobodu savesti, odnosno religije i kae da crkva ne moe primenjivati svetovne kazne protiv nevernika i jeretika, jer prisila tu ne daje nikakav rezultat. Takoe je zastupao franjevaki pogled na svojinu crkve. Smatrao da crkveni ljudi ne bi smeli da imaju svojinu. On otro napada bogatstvo, pohlepu i tvrdiluk crkvenih ljudi.

15

Dokazivao je da papa nije nimalo vii od obinog svetenika i da zato o crkvenim stvarima treba da odluuje crkveni sabor, zbog ega je optuen za jeres.

NIKOLA KUZANAC ( 15 v.)

15 vek je vek humanizma i renesanse, razvoja nauke, knjievnosti i umetnosti. Obian ovek postaje centar interesovanja, a u politici dolazi do stvaranja nacionalnih drava i jaa vladarska vlast. Ipak, u 15 v. se malo raspravlja neposredno o dravi i pravu, glavni predmet rasprava je i dalje odnos izmeu crkve i drave. Na crkvenom saboru u Konstanci pobedili su zastupnici ogranienja papske vlasti, ali su na saboru u Bazelu pobedile pristalice papske vlasti. Meutim, ba je u Bazelu podnet najbolji rad politike teorije 15 v. - delo Nikole Kuzanca O optem skladu. U delu je zastupano gledite o ogranienju papske vlasti, ali je ipak Kuzanac u toku sabora preao na papinu stranu i postao kardinal. Glavne njegove ideje su da je papa potinjen pravu kao i svaki drugi ovek i da u sluaju da prekri pravo i postane tiranin, treba da bude kanjen. Zato vlast treba da bude Sabor, a ne papa. Kuzanac polazi od osnovne ideje Srednjeg veka - ideje o korporaciji koja je naslee rimskog prava. Sva organizacija Srednjeg veka je poivala na korporacijama (udruenjima) koja su predstavljala delove drutvenog organizma. Unutar njih je svaki pojedinac imao svoje odreeno mesto. Drava je bila shvaena kao veliki organizam sastavljen iz niza malih (feudalni posedi, crkva, cehovi, gradovi) koji su imali samoupravu. Zato je Srednjem veku strana ideja individualizma i jednakosti koju je isticala buroazija. Srednji vek prihvata samo nejednake drutvene korporacije od kojih svaka ima svoje mesto i privilegije. Ove ideje je Kuzanac izloio u svom delu polazei od pojma sklada. Po njemu je vasiona sastavljena iz mnotva delova u kojoj svaki deli ima svoju ulogu bez koje celine ne bi ni bilo. Isto tako je i u ljudskom drutvu. Crkva i carstvo su dve drutvene ustanove koje se takoe sastoje iz niza delova koji skladno funkcioniu. Za te ustanove moraju vaiti ista naela- naela sklada, a konkretno naelo saborske vlasti. Vlast ne sme biti nametnuta bez pristanka onih kojima se vlada, na taj nain svi posredno uestvuju u vlasti. To je naelo Bojeg i prirodnog prava. Ova ideja organske celine i predstavnikog karaktera vladara vodi do teorije drutvenog ugovora koja je takoe tipina za Srednji vek. Ideje Kuzanca su kasnije posluile kao polazna taka bur-dem kojoj je osnov pojedinac. Meutim, iako se njegovi stavovi mogu tumaiti tako da idu u prilog buroazije, ipak to nije sasvim njegov cilj. To se vidi po tome to je smatrao da pri izboru cara pravo glasa treba da imaju visoki feudalci koji izraavaju volju naroda.

NIKOLO MAKIJAVELI

(15. v.)

Italija je u 15 v. zahvaljujui svom Sredozemnom poloaju, postala najbogatija zemlja Evrope. U njoj su rueni feudalni odnosi i razvijalo se bur drutvo. Firenca postaje tipian bur. grad, u kom glavnu re vode trgovci i bankari. Grad ve pokazuje klasnu izdiferenciranost. Na vlasti je buroaska oligarhija, a mase su bez politikih prava. a ta duboka diferencijacija je vodila klasnoj borbi. Antagonizmi su postojali i unutar same krupne buroazije koja se meusobno borila za vlast, dok je borba protiv feudalaca bila tek u drugom planu. Iako je Italija bila najrazvijenija zemlja u privrednom i kulturnom pogledu, u politikom je dosta zaostajala za drugim evropskim zemljama koje su ve postale apsolutne nacionalne monarhije. Italija je ostala neujedinjena, a unutranje klasne borbe su olakavale agresiju spolja. Ona je sluila kao bojni poligon svakoj stranoj nadmonijoj vojsci. Plaenika vojska je tako poela igrati presudnu ulogu. U toj situaciji je jedini izlaz bilo formiranje jake apsolutne monarhije. Makijaveli je formirao svoju politiku teoriju na osnovu bogatog iskustva koje je stekao u svojoj politikoj slubi u Firenci. Imao je funkciju slinu dananjem ministru odbrane, tako da je esto putovao i bio u prilici da upozna ureenja drugih drava. Iako Makijaveli istie da su mu uzor bili antiki pisci ipak je njegova teorija odraz tadanjih prilika u Italiji, odnosno tenji buroazije za stvaranjem jake nacionalne drave.

16

Makijaveli je bio uglavnom politiki pisac, mada je pisao i tematski drugaija dela. Njegova najznaajnija dela su: Razmatranja o prvih 10 knjiga Tita Livija i Vladalac. Osnovne misli oba dela su skoro iste, samo to je"Vladalac" saetiji i poznatiji. OSNOVNI PREDMET RAZMATRANJA O PRVIH DESET KNJIGA TITA LIVIJARazmatranja su pisana u vidu neke vrste komentara uz prvih deset knjiga poznate rimske istorije Tita Livija. Makijaveli je eleo da se pouke koje su iz antike izvlaili humanizam i renesansa ne ogranie samo na knjievnost i umetnost. Hteo je ovome dodati i pouke iz politike. Osnovni predmet njegove rasprave jeste dinamika dravnog ivota, istraivanje inilaca uspona i padova drava, ime se najbolje razotkriva i sama sutina drave i izvlae praktini uputi o rukovoenju dravom. NASTANAK DRAVE I NAJBOLJI OBLIK DRAVNOG UREENJA- Makijaveli je utvrdio da je drava nastala u trenutku kada ona daje svoje osnovne zakone. Ove zakone bolje stvara jedan ovek nego masa, narod. Maskijaveli za najbolji smatra meovit oblik drave u kome postoje elementi monarhije, aristokratije i demokratije. Kako se vidi, on ide za Polibijem, tj. Aristotelom. Ova tri elemebta, kae on, vode nadzor jedan nad drugim i poto svaki deo ini ravnoteu s drugima, celina odrava jau i sigurniju ravnoteu. Meutim, dok Makijaveli uzima da je za osnivanje drave bolja apsolutna vlast jednog oveka, dotle je za njeno odravanje najbolje da vlast vre vie lica. On izvodi i jedan vaan zakljuak da je slobodna drava mogua samo u relativno homogenom drutvu uz stvarnu jednakost graana. U daljem izlaganju Makijaveli jasno ukazuje na zavisnost dravne organizacuje od drutvenog stanja u dravi. Za pokvarenu dravu potrebna je drugaijaorganizacija nego za nepokvarenu, ali promeniti stanje nije lako jer se to moe uiniti samo nasiljem. Slabu strnu monarhije vidi u tome to naslee ne garantuje da e na vlast doi najbolji, dok republika pametnim izborom moe uvek da dovede najboljeg na vlast. PSIHOLOGIJA MASA- Makijaveli istie da je za svakog vladara bitno da poznaje psihologiju masa. Narod je glavni oslonac vladaru i ako on razume njegovu psihologiju narod e mu biti najsigurnija tvrava. Ali, ako ga narod ne voli, vladar propada. Tako propadaju sve tiranije. Monarh treba da zna koji su mu ljudi odani, a koji ne, jer ljudi su po pritrodi nezahvalni i laskavci. Ljudi treba da ga se boje ako ve ne mogu da ga hvale. Pred masama monarh treba da se prikae u najboljem svetlu. Makijaveli predlae monarhu da se oslanja na narod, vie nego na velikae, jer ako je narodu dobro njega ne interesuje dravna vlast, nasuprot bogataima. Dakle, da bi se vladar sauvao od mrnje naroda treba da upozna njegovu psihologiju i da u pravom trenutku deluje na pravi nain da bi ga narod voleo ili ga se barem plaio. VLADALAC je mnogo sistematinije delo nego Razmatranja i deli se na dva dela, 26 poglavlja. U prvom vie govori o dravi, a u drugom o vladaru. Drave deli na republike i monarhije. Monarhije se dele na nasledne i novostvorene. Na primeru Turske i Francuske prikazuje razliku izmeu apsolutnih i umerenih monarhija. U prvoj vladar ima svu vlast i takvu je dravu teko osvojiti zbog jake centralistike moi, a drugu je lako osvojiti, jer vladar vlada sa uglednim i naslednim plemstvom, ali je teko dugo odrati pokorno. Novi vladar moe stei vlast - sposobnou (vrlinom) - sreom - zloinom naklonou sugraana 1.-Sposobni vladari teko stiu taj poloaj, ali ga lako odravaju. Teko je postati vladar, jer to znai uvoenje neeg novog, a to je uvek teko. Da bi u tome uspeli, osvajai moraju imati dovoljno sile. 2.-Oni koji sreom postaju vladari, lako to uspevaju, ali se teko odravaju na vlasti, jer uz sreu treba i sposobnosti da bi se odrali. Tua pomo pritom nije dovoljna. 3.-Na vlast se moe doi i zloinom. Zloine treba dobro izvesti da bi vlast steena na osnovu njih bila trajna. Dobro su izvedena ona dela koja se ine odjednom, pa se vie ne ponavljaju, nego se, to je vie mogue, obru u korist podanika. Loe izvedena su ona koja s vremenom rastu umesto da opadaju. 4. -Na vlast moe doi i obian ovek (i bez sposobnosti, sree ili zloina) naklonou sugraana. Poto u svakoj dravi postoje dve grupe: velikai i narod, koje ele da dominiraju jedna drugom, to vlast daje jedna ili druga grupa. Lake se na vlasti odrava onaj koga postavi narod. Taj vladar onda mora zadrati prijateljstvo naroda to e mu biti lako jer narod trai samo da ne bude ugnjetavan. Onaj ko je postao vladar uz pomo velikaa, mora se truditi da pridobije narod za sebe. To e mu biti lako ako uzme narod pod svoju zatitu. Prelazei na izlaganje o ponaanju i karakteru vladara, Makijaveli kae da vladar koji eli da se odri na vlasti ne sme biti uvek dobar, odnosno on mora biti onakav kakvog prilike zahtevaju, ne obazirujui se pritom na bilo kakva moralna naela. On mora imati one osobine koje e mu osigurati vlast.

17

Za vladara je bolje da bude krt nego dareljiv. Dareljiv moe biti samo kada troi tue, to mu podie ugled, dok mu ugled opada ako troi svoje. Ako eli drati podanike u jedinstvu i odanosti, vladar se ne sme libiti ni pred okrutnou, jer je ona korisnija nego milosre. Milosre doputa stvaranje nereda. Vie od svega vladar mora paziti da ne postane omraen ili prezren. Ako moe on se ne treba udaljavati od dobra, ali mora znati zagaziti i u zlo ako treba. to se tie zadate rei, on kae da se razborit vladar ne moe drati zadate rei ako je to na njegovu tetu, jer su ljudi zli i ni oni ne bi drali svoju veru i re. Zato se treba sluiti licemerstvom. Makijaveli kae da su velika dela stvorili oni koji su se borili zakonom ivotinja - silom. Od ivotinja vladar mora izabrati lisicu i lava, odnosno mora biti lukav i hrabar. Za narod Makijaveli kae da je mnogo sigurnije da te se ljudi boje nego da te vole...jer se za ljude moe rei da su nezahvalni, nepouzdani, pretvorni, izbegavaju opasnosti i pohlepni su. Dok im dobro ini, tvoji su i nude ti svoj imetak, ivot i decu...kad je potreba daleko, ali kad se nevolja primakne, okreu se...Na ljudsku zahvalnost ne treba raunati, bolje je zadati im strah neprekidnom pretnjom kazne. Vladar treba da postigne da ga se podanici boje, ali da ga ne mrze, a to e najbolje postii ako ne posee za imetkom svojih podanika i za njihovim enama, a ako bi bio prinuen da prolije neiju krv, mora to uraditi kad ima potrebno opravdanje i uzrok.... Goverei o ugledu, Makijaveli naglaava da e ga vladar stei i sauvati ako: -uspe da ga narod ne mrzi -izvodi velike poduhvate i junaka dela -pokae sposobnost u unutranjoj upravi. Vladar koji se bude drao ovih uputstava, stvorie utisak da je nasledan pa e dravi stvoriti veu sigurnost nego da njom vlada od davnina. Ako bude sauvao ugled, stei e potovanje, a tada se ne treba bojati zbacivanja sa vlasti i zavera. Glavna zatita od zavera je ljubav naroda. Za Makijavelija je jedini pravi temelj svake drave dobra vojska. Jedino je sopstvana, narodna vojska dobra i sigurna, dok plaenika i saveznika predstavljaju veu opasnost nego pomo. Zatim Makijaveli pobija miljenje da sve zavisi od sudbine i da se zato njoj treba prepustiti. On kae da sudbina moda upravlja polovinom naih dela, ali onu drugu polovinu ostavlja nama. Konano, Makijaveli zavrava svoje delo pozivom da se razjedinjena Italija ujedini u jednu dravu s jednim vladarom. Makijaveli nije dao neki izgraeni filozofski pogled na svet u koji bi smestio svoju teoriju drave, ali je dao jedan realistian pristup problemu vlasti. Bio je prvi teoretiar koji je svoja teoretska razmatranja izgradio na iskustvu bez obzira na crkvu i njena uenja. makijavelizam Izraz makijavelizam oznaava odnos politike i morala prema Makijavelijevom gleditu. Pod pojmom makijavelizam se obino podrazumeva realistiki metod u vrenju politike koji se sastoji u kultu sile, verololmstva i amoralnosti, gde su sva sredstva dozvoljena pa i ona najnehumanija, ako se ako se uz pomo njih mogu ostvariti odreeni ciljevi. Sredstva koja se upotrebljavaju pri vrenju dravne vlasti nisu vana, ako je njihov cilj odranje na vlasti. Politiku ne zanima valjanost ili moralnost sredstava, ve efikasnost i valjanost cilja (cilj opravdava sredstvo). Mora se praviti razlika izmeu Makijavelija kao teoretiara i makijavelizma kao naina postupanja u politici. U dosadanjoj politikoj nauci makijavelizam je bio ili osuivan u celini ili pak prihvatan u celini. Meutim, i apsolutno odbacivanje i apsolutno usvajanje odrazi su gledita na moral kao na neto nepromenljivo i veito. Makijavelizam meutim, pokazuje promenljivost morala kao pojave, zavisne od istorijskih i drutvenih uslova i odnosa. Analizi makijavelizma se zato ne moe pristupiti bez uzimanja u obzir tih uslova. Makijavelizam nije nemoral, nego novi moral, koji se razlikuje od dotadanjeg feudalnoog i crkvenog morala. On je odraz nove klase, buroazije i nove drutvene zajednice, nacije. Stari moral nije odgovarao novim snagama drutva, jer je stvarao ljude nezainteresovane za ovozemalj ivot koji ne brinu o dravi nego samo o crkvi i molitvi. Apsolutistika i centralistika drava je bila uslov drutvenog napretka i nije se mogla stvoriti bez sile. Primena nasilja za one koji ga trpe je zloin i nemoralan in, a za one koji ga primenjuju zakonit nain koji vodi drutvenom napretku. Makijaveli zloin zove zloinom, a ne voljom Bojom i osuuje ga sa gledita morala, ali ga opravdava ako je uinjen u interesu drave. U dananje vreme ne bi bilo moralno vriti nasilje u cilju stvaranja drave, jer drava u dananjim uslovima ne bi bila progresivan drutveni inilac, jer ona ve postoji i ne bi doprinela nikakvom drutvenom napretku.

18

Danas re makijavelizam predstavlja davanje nepravednog negativnog prizvuka znaajnom delu ovog mislioca.

TEORIJA DRAVNOG RAZLOGA

Dravni razlog je situacija u kojoj se, zarad opstanka same drave ili uveanja njene moi, mora pogaziti pravda ili neka druga vrednost, odnosno kada se zbog neke vane opte koristi moraju se vriti oigledne nepravde poput kanjavanja nevinih. Doktrina dravnog razloga sugerie da niko ne razume dravni interes osim onih koji ga sprovode, tako da u rukama vladara ova doktrina postaje korisno sredstvo za prikrivanje stvarnih razloga. Dravni razlog se temelji na maksimi koja se pripisuje Makijaveliju, ali je jezuitskog porekla: CILJ OPRAVDAVA SREDSTVO. Makijaveli je dao prvu celovitu teoriju dravnog razloga. Drava je za njega sama sebi cilj i nema obaveza ni prema kome izvan sebe same. Politiku ne zanima valjanost ili moralnost sredstava, ve efikasnost i valjanost cilja. Iako smatra da je dobro ako se vladar u politici moe drati moralnih normi, on kae da se mora se dati prednost dravnom opstanku nad moralnim obzirima, ako spas drave to zahteva. Makijaveli doputa potpunu moralnu bezobzirnost, ali pod uslovom da se zlo na ini u linom interesu ve u interesu drave i to samo u sluajevima kada je ugroena njena egzistencija. Meutim, po istorijskim primerima koje je navodio u prilog svojim tvrdnjama, dao je povoda i drugom tumaenju svoje misli makijavelistikomu, u ozloglaenom smislu te reci, po kojem se moralno zazorna sredstva mogu koristiti i u linom interesu i borbi za vlast. Drava je tvorevina ljudi i nema ni ivot, ni duu, niti svoj lini interes. Njen jedini cilj je njeno ouvanje i zato je stanje bezvlaa najvei zloin protiv drave. Prvenstvena dunost drave je da se odri i uniti svakog ko ugroava njeno postojanje. ak eron je rekao da kada je unutranji mir ugroen, zakone treba tumaiti u duhu tog cilja ili ih treba potpuno odbaciti, poto nuda zakon menja.

TOMAS MOR (1478-1535)

- je roen u Londonu, a studirao je humanistike klasine studije na Oksfordu. Iako se bavio naukom, bio je i drutveni i politiki aktivan. Zauzimao je razne poloaje sve do najvieg lorda kancelara(premijera). Posle dolazi do sukoba izmeu Mora i kralja Henriha VIII, jer u sukobu pape i kralja Mor nije stao na kraljevu stranu. Podneo je ostavku, a zatim je baen u tamnicu i pogubljen. Ono to je smetalo Moru u tadanjoj Engleskoj, bilo je pitanje prvobitne akumulacije kapitala, koja se vrila na nasilan nain, pretvaranjem ratarskih feudalnih veleposeda u panjake za ovce. Ovarsktvo je zahtevalo manje radnika nego ratarstvo, tako da kmetovi do tada vezani za zemlju, ostajali bez posla i proterivani sa zemlje. Tako su se pretvarali u skitnice, prosjake, rezbojnike, odnosno budue proletere. Dravni organi su se stavili protiv ovih beskunika i nemilosrdno ih progonili, hapsili, prebijali i veali. Mor je bio taj koji se na neki nain odazvao njihovom pozivu, piui svoju Utopiju. UzrokUtopije je stvaranje jedne nove klase, klase proleterijata, ljudi koji nemaju nita osim svoje radne snage koju moraju izneti na trite. Morova Utopija je pokuaj reavanja to problema dat kroz sliku idealnog socijalistikog drutva. Morova kritika tadanjeg drutva se bazira na ekonomskim odnosma. Najvei uzrok sveg zla jeste privatna svojina, a jedini put opteg spasenja je njeno ukidanje. UTOPIJA ima oko stotinak strana i podeljena je na dva dela. Na samom poetku postoji uvod u obliku pisama koje Mor alje svom prijatelju i koje treba da stvori utisak istinitosti Utopije. U pismu kae da je knjigu napisao na osnovu razgovora sa Rafaelom Hitlodejem (izmiljenom linou), koji mu je navodno ispriao stanje koje je video na boravku u dravi Utopiji. U prvom delu knjige Mor uglavnom kritikuje stanje u Engleskoj u to doba. Ovaj deo zapoinje kritikom strogih zakona protiv lopova (smrtne kazne) i utvruje drutveni uzrok krae. Mor kae da bi bilo mnogo korisnije obezbediti odreena sredstva za ivot svakome tako da niko ne doe u situaciju da pone sa kraom, a zavri na gubilitu. Zatim se prelazi na analizu koji se to drutveni slojevi moraju odavati kraama. To su: - invalidi iz ratova, koji su drutvena neminovnost - ljudi iz plemikih pratnji koji ne znaju nikakav zanat od koga bi mogli da ive i bivaju izbaeni im im gospodar umre ili oni sami obole

19

- i najvaniji sloj koji se odaje krai su ljudi koie su pojele ovce. Tu Mor kritikuje prvobitnu akumulaciju u Englesku. Posle ovog, Mor obrazlae zato je smrtna kazna nekorisna. Znajui da e zbog krae biti osuen na smrt, kradljivac postaje i ubica, poto mu je kazna ista, a ubistvom smanjuje mogunost da bude uhvaen. Umesto smrtne kazne, Mor predlae kaznu popravnog rada. Krivci bi za taj rad dobijali platu, koja bi bila manja od obine plate i bili bi otputeni kad bi dokazali da su se popravili. U drugom delu se opisuje geografija i ureenje ostrva Utopije, koje je polumeseastog oblika, sa velikim utvrenim zalivom. Ostrvo ima 54 velika grada koji su do najvee mere jednaki po izgledu, nainu ivota i broju stanovnika. Prestonica je Amaurot gde svake godine iz svakog grada dolaze po 3 stara i iskusna graanina na veanje o zajednikim stvarima celog ostrva. Utopija je drava u kojoj nema privatne svojine, raspodela je prema potrebama, mnogo se polae na vaspitanje i na zadovoljenje drut. potreba. Osnovni nain proizvodnje je zanatski i svaki ovek mora da zna jedan zanat. Postoji sveopta radna obaveza, koje je osloboen samo mali broj ljudi koji vre dravne funkcije i nauni radnici. Oni su osloboeni samo ako ih je drutvo izabralo. Proizvodnja oveku treba da obezbedi materijalne uslove za razvoj slobodnije ivotne delatnosti. Da bi se to obezbedilo treba skratiti radno vreme, dovoljno je est asova rada dnevno. Slobodno vreme se provodi u duhovnim delatnostima - javne priredbe, nauka i kultura, ali ne uivanje i lenarenje. Vrlina je iveti prema prirodi, sluati svoj razum. Vrlina se iskazuje kao ljubav prema bogu i prema blinjima, i traenje radosti u ivotu. Jedinstvena ideja o besklasnom drutvu nije se mogla u potpunosti sprovesti, jer u Utopiji postoje robovi: kanjeni graani, otkupljeni osuenici na smrt od drugih drava, ljudi iz susednih zemalja koji stupaju u najamne odnose. Ova Morova protivrenost proizilazi iz njegovog shvatanja napretka, koji se ostvaruje boljom organizacijom proizvodnje i raspodele. Mor zapaa i problem rata i razlikuje nepravedne i pravedne ratove. Pravedni su ratovi koje Utopija vodi zbog trgovine ili pomoi saveznicima, kada drava brani svoje granice ili kada oslobaa narod tiranina. Protiv je stajae vojske. Mor se nije u potpunosti oslobodio ni religije, jer se i Utopljani boje Stranog suda, ali ipak smatraju da se na ovom svetu ivi bolje nego na onom. Znaaj Utopije je veliki. Mor je video sve nedostatke prvobitne akumulacije, pa je preko toga pronikao i u nedostatke kapitalizma i genijalno zamislio njegovu negaciju kroz jedini sistem koji ga moe zameniti - socijalizam. Meutim, znaaj Utopije nije u sistemu njenog socijalizma, jer je to primitivan socijalizam sa nerazviijenim privrednim snagama. Tu postoje robovi, religija, prilino jaka dravna vlast itd. Prava vrednost Utopije je u naglaavanju osnovne ideje socijalizma kao sistema u kom nema eksploatacije i u kom ljudi planski i svesno upravljaju drutvom. Prvi put je ova ideja izneta u jasnom obliku i sluila je kao nadahnue kasnijim pokolenjima.

RAANJE MEUNARODNOG PRAVA (16 v.)

Meunarodno pravo predstavlja skup pravnih normi koje ureuju odnose izmeu drava, meunarodnih organizacija i drugih subjekata meunarodng prava. Kao regulisanje odnosa izmeu drava meunarodno pravo postoji jo od najranijih vremena (neki njegovi elementi postojali su u starim istonjakim dravama i starom Rimu). Tokom srednjeg veka su se postepeno stvarali ratni obiaji, a razvoj meunarodne pomorske trgovine uticao je na stvaranje pomorskog obiajnog prava. U nekim nehrianskim dravama su strani trgovci dobijali povlaeni poloaj, a u italijanskim gradovima se javljaju prvi znaci stalne diplomatije. U srednjem veku meunarodni sporovi su se esto reavali arbitraom, pri emu je najee papa bio arbitar. Meutim, meunarodno pravo je dobilo vei znaaj tek sa dolaskom kapitalizma i stvaranjem suverenih nacionalnih drava. To je bio period 16. veka, a tome su naroito doprinela panska i portugalska osvajanja u novootkrivenoj Americi. panci su zauzeli velike oblasti june Amerike sruivi drutveni poredak porobljenih naroda. Ovo je podstaklo rasprave o pravu panaca na osvajanje, a dva panska teoretiara su dala doprinos u tom pogledu - Vitorija i Suarez. Francisko de Vitorija se smatra osnivaem meunarodnog prava. Problemi u vezi sa osvajanjem Amerike su se raspravljali tada u paniji, ali je on prvi sistematski izloio miljenje o njima i izneo naela koja se mogu smatrati temeljem meunarodnog prava. Prvi je ukazao da je osnov meunarodnog prava suverenost drava. Smatra se da je on dao

20

odgovarajue ime meunarodnom pravu, nazvavi ga pravo meu narodima umesto dotadanjeg netanog naziva pravo naroda. Vitorija je, kao profesor na univerzitetu, drao vanredna predavanja o aktuelnim pitanjima politike, koja su skupljena su u dve knjige. - U 1. knjizi, Vitorija raspravlja o pravu panaca na zauzimanje Amerike. On smatra da nije dovoljno samo pretpostaviti da je pansko osvajanje zakonito, nego to treba dokazati. Zato on ispituje razloge koji se navode u korist panskog osvajanja, a za koje smatra da su nezakoniti (univerzalna vlast rimskog cara, nevernitvo Indijanaca) i razloge koje smatra zakonitim (propoved hrianstva, pravo na meunarodni saobraaj). - U 2. knjizi Vitorija se bavi problemom rata. Postoje 3 zlatna pravila rata: - ne treba voleti rat, nego ga voditi samo ako je to nuno i opravdano - u ratu potovati pravdu - razlikovati nevinu narodnu masu od krivih i samo ove kazniti Poetkom 17 v. javlja se delo Huga Grociusa O pravu rata i mira koje se smatra prvim potpunim utvrivanjem meunarodnog prava. Vestfalskim mirom 1648 g. poinje razvoj evropskog meunarodnog prava, iz kog se kasnije razvilo savremeno meunarodno pravo. Njim je utvrena ravnopravnost drava u Evropi. Na Bekom kongresu 1815. dolazi do prve kodifikacije diplomatskog prava, a posle I svet. rata dolazi do stvaranja Drutva naroda koje utvruje naela o deliminoj zabrani rata, mirnom reavanju meunarodnih sporova i meunarodnim sankcijama u cilju kolektivne bezbednosti. Posle II svet. rata sa usvajanjem povelje UN stvaraju se uslovi za dalje jaanje meunarodnog prava.

REFORMACIJA (16 v.)

Reformacija predstavlja odvajanje posebne reforatorske ili protestantske crkve od katolike sa odreenim razlikama u odnosu na nju. Reformacija je nala povoljne uslove za svoje ostvarenje u raanju kapitalizma, koji je uneo kritian duh umesto srednjevekovnog dogmatizma. Protestantizam u poetku prihvata kapitalistika naela slobode (posebno slobode savesti i veroispovesti), jednakosti i zahteva ukidanje crkvene hijerarhije. To, meutim, ne znai da pojava kapitalizma nuno uslovljava i Reformaciju. Poevi u Nemakoj, Reformacija se rairila u njenom najveem delu, Holandiji i drugim Skandinavskim zemljama, zatim Poljskoj, Maarskoj, vajcarskoj, Engleskoj, kotskoj i delu Francuske. U veini ovih zemalja je pobedila i dovela do jaanja apsolutne dravne vlasti. Reformacija je stvarala razliite polit. teorije, a njeni nosioci su bili proganjani kao jeretici. Postoje 3 glavne varijante polit. teorija Reformacije: - umerena varijanta koju je izgradila Luterova reformacija u Nemakoj i koja zahteva jaku nacionalnu dravu, odnosno apsolutnu monarhiju. Ova varijanta je provladala i u Engleskoj, gde je stvaren poseban oblik protestantske crkve - anglikanska crkva, iji je vrhovni poglavar bio eng. kralj. - kalvinizam, koji je ideologija nove vladajue klase buroazije i koji se razvio u vajcarskim gradskim repubilkama. - trea varijanta je razvijena u Francuskoj u borbi hugenota i katolikog monarha. Zastupala je teoriju ograniavanja monarhove vlasti i davala pravo narodu da se pobuni protiv monarha- tiranina, ak i da ga ubije. - Postoji i 4. nezvanina varijanta Reformacije, ona koju je razvilo siromano seljatvo i zaetnici proleterijata u Nemakoj u pokretu koji je doveo do Seljakog rata na elu sa Tomom Mincerom. Najpoznatiji predstavnici ove varijate su anabaptisti (protestantska verska sekta koja je zastupala jednu vrstu utopijskog komunizma). Reformacija je nenela poslednji udar tenjama za stvaranjem univerzalne evropske drave, bilo pod vlau rimskog pape, bilo rimskog imperatora. Njom su uvrene suverene nacionalne drave.

21

REFORMACIJA U NEMAKOJ Posle osvajanja istonih obala Sredozemnog mora od strane muslimana i zatvaranja ovog mora za evropsku trgovinu, nastaje potraga za novim okolnim putem za Indiju. Trailo se na Zapad i na Istok preko Nemake ka Rusiji, to je dovelo do prodiranja kapitalizma u Nemaku preko trgovine i otvaranjem rudnika bakra, srebra i zlata. Jaanjem suverenih drava, papa postepeno gubi uticaj i svoje prihode sa crkvenih feudalnih dobara, jer su vladari znatan deo tih prihoda zadravali za sebe. Kako bi poveala svoje prihode crkva je poela prodavati oprotaj grehova, pri emu se naroito skoncentrisala na Nemaku. Ova pojaana eksploatacija je dovela do sukoba izmeu pape i Nemake kao celine. Nem. vladari su prieljkivali da prisvoje velika crkvena dobra, feudalcima je crkva smanjivala izvore prihoda, buroazija je elela da novac ostane u Nemakoj i doprinese razvoju kapitalizma, a mase su se nadale olakanju poloaja ako se ukine crkvena eksploatacija. Reformacija je zapoela kada je Martin Luter zalepio na vrata jedne crkve svojih 95 teza protiv trgovine oprostom grehova. Ovaj relativno sitan dogaaj se izrodio u ogroman pokret-Reformaciju. Papa je na ovo otro reagovao jer su mu prihodi postali ugroeni. Na stranu Lutera stala je cela Nemaka, tako da se on naao na elu pokreta. Ovaj sukob se pretvorio u borbu protiv pape i konzervativnih feudalnih snaga na jednoj strani, i borbu protiv revol. plebejskih snaga koje su zahtevale pravu drut. revoluciju na drugoj. Na kraju se Nemaka podelila- juni deo je ostao katoliki, a severni i zapadni protestantski.

MARTIN LUTER
- je roen u seljakoj porodici. lako je prvobitno hteo da studira pravo, zakaluerio se, da bi zatim postao profesor teologije na univerzitetu. On nije dao nikakvo sistematsko delo, ve niz kraih spisa, za potrebe njegove borbe, zbog ega je kod njega bilo mnogo protivrenih miljenja. Njegove ideje je produbljenije i sistematinije dao njegov uenik Filip Melanhton. Sankcije koje je katolika crkva primenila protiv Lutera i na kraju i ekskomunikacija, dovele su do toga da on proglasi celokupnu katoliku crkvu za avolje delo, koje je ustanovljeno sa jedinim ciljem da slui papi i crkvenoj hijerarhiji, a ne spasu vernika. Tvrdio je da izmeu klera i obinih vernika nema razlike u pogledu moi saznavanja verskih istina i zato je zahtevao da se celokupna organizacija srui i vrati na prvobitnu hriansku organizaciju gde se kler nee razlikovati od obinih vernika. Prirodan porodini i drutveni ivot je ono to je Luter smatrao za pravi hrianski ivot, a ne odricanje od ivotnih zadovoljstava. Takoe je uzdizao rad kao uzvienu hriansku dunost umesto molitve i nerada. Odbacivao je crkveno, kanonsko pravo, a priznavao samo Sv. Pismo kao jedini izvor vere. Kako mu je katolika crkva pretila lomaom, branio je stav da se u verskim pitanjima ne sme upotrebljavati sila. "Jeres se ne moe unititi silom. Za to je potrebno drugo oruje. Sila moe naterati nevenike da se prerue spolja u vernike, ali ih ne moe ubediti u ispravnost prave vere". Svi su vernici jednaki i zajedno ine crkvu. Meutim, kada je ovo trebalo sprovesti u delo, Luter je uvideo da je jedini nain reforma crkve od strane dravnih organa, koji bi kao privremeni vrioci crkvene vlasti, sproveli reforme makar i krvlju. Ali to to je trebalo biti privremenost pretvorilo se u stalno stanje, jer je nova crkva stavljena u potpunu zavisnost od dravne vlasti. Luter je, znajui daje mo u rukama vladara, propovedao da je dr. vlast Boja ustanova i da joj svako duguje pokornost, ime se izrazio protiv naroda. lako je u pocetku pozivao narod u pomo protiv eksploatacije, kasnije, kada je narod krenuo u borbu, Luter se uplaio narodnog radikalizma i poeo napadati svaku narodnu inicijativu. ,,Vladari ovog sveta su bogovi, a obian narod je Satana". Za pobunjenike kae da ih treba daviti i klati. Nepokornost je vei greh od ubistva. S obzirom da se car nije odazvao Luterovom pozivu ve je ratovao za katolianstvo, Luter je poeo da tvrdi da nem. vladari, iako carevi vazali, ne duguju poslunost caru, ve imaju dunost da se bore protiv njega za pravu veru (Sveti rimski car Nemakog carstva, panski kralj, Karlo V i nije realno imao nikakvu efektivnu vlast u Nemakoj). Luter je smatrao da se crkva ne sme meati u ekon. pitanja i da ne sme imati nikakvo bogatstvo. Odobravao je oduzimanje crkvenih dobara u korist drave. Takoe je bio za ukidanje svake raskoi u crkvi, uproavanje bogosluenja, zabranu ukrasa itd. Ovo je pojeftinjavalo trokove, to je bilo u interesu buroazije. Uglavnom, Luter, koji je poao u borbu za versku slobodu i protiv eksploatacije masa, na kraju je doveo do poziva u rat kako bi se ta eksploatacija odrzala.

22

CVINGLI
Reformaciju je u vajcarskoj zapoeo Cvingli u Cirihu. Izveo je Reformu tako to je stvorio posebnu, nezavisnu crkvu, ukinuo manastire i poseban sveteniki stale, a svu crkvenu vlast preneo na svetovne organe vlasti. Ukinuo je slike, kipove i svecane slube (mise) i konfiskovao crkvena imanja. Odlika Cvinglijeve reforme je potpuno spajanje crkve sa dravom. Postoji samo dravna vlast koja istovremeno vri i crkvenu vlast i ima dr.funkcije.

KALVIN
Kalvinizam je varijanta Reformacije koja je najblia duhu kapitalizma, tj najbolje odgovara interesima buroazije. Kalvinizam je nastao tamo gde je vladala buroazija - u vaj. gradskim republikama. Odatle se proirio u Francusku, Maarsku, Poljsku, Holandiju, kotsku.U sukobu sa katolicizmom predstavljao borbeni odred Reformacije sa svojom vrstom ratnikom organizacijom i disciplinom. Istovremeno je bio i orue irenja i uvravanja kapitalizma. an Kalvin je najvea linost vajcarske Reformacije. Po narodnosti je bio Francuz. Po zavrenim studijama za svetenika, studirao je i pravo u Orleanu i Parizu. U to doba u Parizu poinju progoni protestanata, koji su se nazivali hugenotima, zbog ega i Kalvin koji se pribliio hugenotima bei iz Pariza u Bazel, gde tampa svoje uveno delo Temelji hrianstva. Iste godine odlazi u enevu, odakle biva prognan. Kasnije se vraa, stie vlast i organizuje novu crkvu. Kalvinova crkvena organizacija se zasniva, nasuprot Cvinglijevoj, na razdvajanju crkve i drave. Crkvenu organizaciju ini optina, na ijem elu se nalazi konzistorijum (savet). Njega ine birane stareine i crkveni propovednici koji su obini graani koji vre verske inove. Izbor stareine bio je unapred odreen. Organizacija je u stvari bla aristokratska pod demokratskim platom i obezbeivala je prevlast bogatih. Zahvaljujui Kalvinovom autoritetu dravna organizacija eneve je ustvari bila izvrni organ crkve, te je u osnovi vladala teokratija. Kalvin je zaveo strog verski reim. Crkva je regulisala do najmanjih sitnica svakodnevni ivot graana. Bilo je strogo obavezno svakodnevno poseivanje crkve, strogo propisan nain odevanja sa zabranom svetlih boja, duge kose, nakita. Bile su zabranjene zabave, sveane eozbe, zabranjeno itanje odreenih knjiga itd. I za najmanji prekraj su se primenjivale najstrioe kazne. Ukratko, Kalvin je u praksi ostvario jednu vrstu manastirskog reima i zaveo totalitarnu dravnu vlast. Svoje glavno delo Institucije je napisao kao odgovor na jedno delo u kome se pravdalo gonjenje protestanata u Francuskoj. Kalvin je u svojoj knjizi izneo glavna uenja protestantizma, da bi pokazao kako su iznete optube netane. Ova knjiga se smatra najuspenijim izlaganjem protestantskog uenja i izvrila je jako veliki uticaj. Glavne postavke kalvinizma se sastoje u uenju o predodreenju. Predodreenje se sastoji u stavu da je sudbina oveka unapred odreena Bojom voljom. Ljudi se dele na izabrane koji idu u raj i obine koji idu u pakao. Sudbina oveka ni malo ne zavisi od njegovih zasluga. Kako bi se izbeglo da ljudi zapadnu u letargiju i prestanu da se trude da vre dobra dela, utvreno je da ovek moe saznati da li je Boji izabranik pomou vere - ko oseti pravu veru u sebi, taj je siguran da je Boja milost sila na njega. Drugi znak Boje milosti je uspeh u radu. Zato svako treba da se trudi da postigne uspeh u svom pozivu, da radi svim snagama i sa punom saveu. Zahtevala se stroga tednja i skroman ivot. Tako je kalvnistika crkva postala crkva izabranih. Pritom je Kalvin preporuivao kao verske dunosti izriito kapitalistike postupke, ak i zelenaenje. Bogatstvo je znak Boje milosti. U poslovima se moralo drati poslovnog morala, tako da su kalvinisti postali najboiji poslovni ljudi - kapitalisti. U cilju to dueg rada ukinuti su mnogi katoliki praznici, uvedeni su jeftini i prosti crkveni obredi, po emu je kalvinizam slian luteranstvu. Kalvin je uio da je dr. vlast Boja ustanova. ak su i ravi vladari pod Bojom zatitom i graani nemaju pravo da kanjavaju takve vladare. Vladar prema narodu nema nikakvih obaveza. Medutim, ako ustav predvia organe koji imaju dunost da ogranie njegovu vlast, oni to treba i da rade. Meutim, kako je dunost drave da titi pravu veru, a ta je prava vera odluuje crkva, proizilazi pravo na otpor dravi ako ona prinuuje vernike na pogrenu veru. Kalvinisti su koristili gde god su bili u manjini. Kalvin je bio potiv svake drut. revol., a posebno komunistikih tenji anabaptista.

MONARHOMASI 23

Protestantizam nije stvorio celovitu polit. teoriju. Tamo gde se naao na vlasti zastupao je ideju o apsolutnoj vlasti vladara, a tamo gde je bio gonjen od vlasti, stvario je teoriju o ograniavanju vladarske vlasti. Vladaru se vie ne priznaje da mu vlast potie od Boga nego da je njen koren u narodu. Isto je bilo i sa katolicizmom. Katolici tvrde da od Boga potie samo papska vlast i da je zato on vii od vladara. Obe ove teorije i protestantska i katolika u svojim najotrijim oblicima ak uspostavljaju pravo na ubistvo kralja tiranina, koji je ustvari kralj nevernik. Zastupnici ove ideje nazvani su monarhomasi (borci protiv monarha). Oni oivljavaju stare ideje o drutvenom ugovoru kao izvoru dravne vlasti, a sa tim i ideje o narodnoj suverenosti i prirodnim pravima oveka. Najotrije borbe su voene u Francuskoj, gde je dva puta izvedeno kraljeubostvo, ali sline borbe vodile su se i u kotskoj, Holandiji i Engleskoj. U svim tim zemljama nosioci teorija o ogranienju vladarske vlasti bili su protestanti. Sama katolika crkva je stvorila posebne borbene odrede za odbranu katolianstva. To je bio kaluerski red jezuita. Centar Protivreformacije je bila panija, koja je pod svojom vlau drala veliki deo Evrope i u kojoj se stvaraju glavne katolike teorije o pravu na ubistvo kralja tiranina.

FRANCUSKA
Francuski hugenoti su napisali mnotvo dela u cilju dokazivanja svojih stavova, naroito posle Vartolomejske noi koja je izazvala njihovo veliko ogorenje. Ta dela su obraivala ideje prirodnog prava i drutvanog ugovora na nov nain, stvarajui znaajnu politiku teoriju. Hugenoti pomou istorije dokazuju da francuski kralj nikada nije imao apsolutnu vlast i da je takvu vlast uzurpirao, tako mu ona i ne pripada. Posle ubistva vojvode od Giza i katoliki pisci se pridruuju hugenotima u stvaranju teorije o kraljeubistvu. Delo Franko Galia od Fransisa Hotmana, jednog od najuvenijih pravnika tog doba, najbolje izlae istorijske argumente protiv kraljevskog apsolutizma. Delo je objavljeno odmah posle Vartolomejske noi 1573., pa se moe smatrati odgovorom na taj dogaaj. Izvrilo je ogroman uticaj i svi koji su teili ogranienju kraljevske vlasti pozivali su se na njega. Meutim, iako je imalo odreenu politiku svrhu, delo je nije otvoreno pokazivalo, jer je napisano kao ustavna istorija francuske monarhije. Polazei od zaetaka francuske drave (od dolaska Germana, koji su se organizovali po naelima slobode u odnosu na kralja) Hotman dokazuje da je francuska monarhija uvek bila ograniena. Monarh je bio izboran, a staleka skuptina je svake godine donosila najvanije zakone, koji su bili obavezni i za kralja. Ova skuptina je vrila vlast kao pretstavnik naroda, iz ega proizilazi da je kralj organ naroda, istinskog suverena. Meutim, sutinu teorije monarhomaha izlae delo Vindicia kontra tiranos, koje ima optepolitiki i filozofski karakter. Vindicija je izvrila ogroman uticaj i postala jedno od glavnih dela revol. knji. To je isto religijsko delo, jer se slui verskim argumentima, Svetim pismom i jevrejskom istorijom, kao dokazima. Glavno pitanje je kakva je vlast monarha u odnosu na religiju. Do tada su vladale uglavnom dve teorije: -po jednoj kralj je dobijao vlast od crkve te je njoj bio odgovoran, -po drugoj njegova vlast je proisticala direktno od Boga pa je samo njemu bio odgovoran Meutim, Vindicija iznosi miljenje da iako je kraljevska vlast potekla od Boga, svaki kralj je konkretno dobija od naroda putem posebnog ugovora. I dok Hotman nije doao pominjao pravo na kraljeubistvo, ovo delo tome vodi. Vindicija je podeljena na razmatranje 4 pitanja: -da li su podanici duni da se pokore naredbi vladara koja je protivna Bojem zakonu -da li je doputeno pruiti otporu vladaru koji to nareuje -da li je doputeno pruiti otpor vladaru koji ugnjetava i razara dravu i kojim sredstvima -da li susedni vladari imaju prava pruiti pomo podanicima drugih vladara koji ih ugnjet 1 - Prema osnovnoj misli ovog dela, kralj dobija vlast na osnovu dva ugovora: -Prvi ugovor sklapa Bog na jednoj strani i narod s kraljem na drugoj. Ovim ugovorom narod na elu s kraljem postaje izabrani Boji narod, usvaja pravu veru i obavezuje se da je potuje. -Drugi ugovor je sklopljen izmeu kralja i naroda i njim se utvruje pravo kralja da vlada, a

24

dunost naroda da se pokorava toj vlasti, ali u samo u granicama pravde i narodnog dobra. Prvim ugovorom kralj postaje Boji vazal, a drugim narod postaje kraljev vazal. Ako kralj prekri pravu veru i Boje zakone,prekrio je prvi ugovor i narod nije duan da mu se pokorava. 2. - Iz ovoga proistie pravo na pruanje otpora nevernom kralju, jer ako kralj prekri ugovor i pree u lanu veru, ni narod ne moe ostati Boji narod, jer je jemio za svog kralja. On dakle mora pruiti otpor. Ali, tu postoji jedno ogranienje iz kog se vidi feudalni karakter ove teorije. Otpor ne moe da prui sama narodna masa, nego narodni pretstavnici, visoki dostjanstvenici, koji vre nadzor nad kraljem i obino su okupljeni u Skuptini. Prosti pojedinci nemaju pravo da se pobune protiv kralja, jer oni nisu ugovorne strane nego narod kao celina. Ali, kad dostojanstvenici podignu pobunu, narod je duan da u njoj uestvuje. 3. - Cilj narodnog ugovora s kraljem jeste ostvarenje narodnog dobra i zato kralj mora da brani prava naroda i prava svakog pojedinca. Ako kralj ne potuje ovaj ugovor, on postaje nitavan i narodu se vraa njegova suverenost. Zato narod ima pravo da takvom tiraninu prui otpor. Postoje dve vrste tiranina: - prvi su doli na vlast bespravno, sa njima narod nije sklopio nikakav ugovor iprotiv njih narod i svaki pojedinac moe dii oruje. - drugi su doli na vlast zakonitim putem i sa njima postoji ugovor, ali su ga oni u toku vrenja vlasti prekrili. Protiv njih ne treba odmah dii oruje, nego ih treba pokuati vratiti na pravi put, a ako to ne uspe, oni se mogu zbaciti. Kralj se moe zbaciti i zbog povrede interesa drave i pojedinca (dostojanstvenika). 4. Strani vladari treba da pomognu narodni otpor protiv tiranina koji kri pravu veru (jer su i oni duni da je brane) ili kri narodna prava. Cilj ovoga je opravdanje pomoi koju su franc. hugenoti dobijali od Engleske i Nemake. Katoliki pisci u Francuskoj usvajaju sline teorije posle sukoba sa kraljem Henrijem III. Najtipinije francusko katoliko delo je knjiga O opravdanoj abdikciji Henrija III kaluera Buea, koje nije originalno niti od velike vrednosti, jer uglavnom ponavlja ideje protestantskih pisaca i stare srednjovekovne ideje o prevlasti crkve nad dravom.

ENGLESKA I KOTSKA
Reformaciju je u Engleskoj izvrio kralj Henrik VIII, proglasivi samostalnu dravnu crkvu. Ova reformisana anglikanska crkva je zadrala episkope i osnovne crkvene obrede katolike crkve, ali je ukinula manastire i kaluere, a kralj je konfiskovao manastirska imanja, ostavljajui deo crkvi i episkopima. Drava je propisivala crkvene dogme u obliku zakona, koje su donosili kralj i Parlament. Svako je morao pripadati dravnoj crkvi. Sam ovaj in nije izazvao probleme, ali je kasnije dolo do sukoba. Buroazija je poela da prihvata kalvinizam. Zahtevali su ienje crkve od katolikih ostataka, dok je nasuprot njima, staro plemstvo teilo odravanju feudalizma i povratku na katolicizam. Pod Marijom Tjudor (Krvavom) katolici su doli na vlast i poela su strahovita proganjanja protestanata. Dolaskom Jelisavete vraaju se na vlast protestanti, to oznaava period progona katolika i kalvinista. Ovo dovodi do rata i pobede nad katolikom panijom. Najtipiniji teoretiar je bio Riard Huker. Napisao je delo Zakoni crkvene zajednice u cilju odbrane anglikanske crkve od napada puritanaca (naroito oni indenpendentistikog pravca), koji su se izjanjavali protiv meanja dravnih organa u crkvene poslove i zahevali nezavisnost crkve. Meutim, nezavisnost crkve znaila bi podelu meu Englezima koja je mogla dovesti do graanskog rata i zato Huker dokazuje da su svi Englezi duni da se pokoravaju dravnim zakonima, pa i onim koji se tiu vere. Hukerova teorija je tipina teorija kompromisa. Kralju se ne priznaje pravo boanske vlasti, niti se on stavlja iznad naroda i prava, ali se, isto tako, narodu porie bilo kakvo pravo na pobunu.

25

U kotskoj je borba bila mnogo otrija i pretvorila se u graanski rat kao u Francuskoj. Don Noks je prvi, u borbi protiv katolike kraljice Marije Stjuart, proglasio pravo na ubistvo kralja nevernika. Borbe izmeu katolike monarhije i kalvinistike veine stanovnitva su se produile tokom celog 16.veka. Najtipiniji predstavnik radikalnih protestantskih teorija je Dord Bjukanan, koji je bio nastavnik maloletnog kotskog i kasnije engleskog kralja Demsa I, sina Marije Stjuart, (pogubljene zbog svog apsolutizma i nametanja katolianstva protestantskoj kotskoj). U delu O kraljevskoj vlasti kod kotlanana on izlae svoju polit. teoriju, uperenu protiv kraljevskog apsolutizma. Za razliku od Vindicije Bjukanonovo delo ima humanistiki i svetovni karakter. Iako je izvrilo slian uticaj i uivalo isto tako veliki glas, ipak nema logiku i jasnou Vindicije. Uprkos Bjukanonovom uticaju, Dems I je postao apsolutni vladar. Smatrao je da su Bjukanonovi stavovi pogreni i u delu Istinsko pravo slobodne monarhije pokuao da ih pobije. Osnovna misao je da kralj dobija svoju vlast neposredno od Boga i samo je njemu odgovoran, a ne narodu ili nekom drugom subjektu na zemlji.

HOLANDIJA
U Holandiji je kalvinistika buroazija, zajedno sa delom plemstva, sruila pansku katoliku vlast u ratu koji bio istovremeno i narodnooslobodilaki rat i buroaska revolucija. U toj revoluciji je prvi put primenjeno naelo narodne suverenosti i zbacivanje vladara u ime naroda. Potinjenost kralja narodu je izraena u Aktu zbacivanja, koji je donela pobunjenika skuptina. Stvorena je drava na konfederalnoj osnovi. Holandsku revol. je teorijski najbolje obradio Johan Altuzije, Nemac, koji je 33 god bio na visokom slub. poloaju u pograninoj varoi prema Holandiji, odakle je pratio deavanja. Njegovo delo Sistematsko izlganje politike je dotada najsistematizovanije izlaganje teorije o narodnoj suverenosti i pravu zbacivanja tiranskog vladara. U delu postoji jako malo teolokih primesa i vrlo je jasno napisano. Meutim, iako je najbolje izloio ideje monarhomaha, ipak su osnovne ideje dela preuzete od prethodnika. Po Altuziju postoji 5 vrsta drutava: porodica, udruenje, optina, oblast i drava. Svako drutvo stvara se ugovorom izmeu njegovih lanova, a drugim ugovorom se stvaraju organi upravljanja koji vre vlast radi ostvarenja drutvenih ciljeva, dok se lanovi drutva obavezuju na pokornost tim organima. Obaveza pokornosti traje samo dok organi vre svoju funkciju. Ako prestanu da obavljaju tu funkciju, narod ih moe zbaciti. Drava se razlikuje od drugih drutava po svojoj suverenosti. Meutim, iako je drava suverena, njeni sastavni delovi (oblasti, optine...) takoe imaju jednu vrstu suverenosti, jer mogu da istupe iz drave po svojoj volji. Tako se dobija karakter konfederacije. Suverenost je najvia vlast koja se stara o zadovoljenju potreba lanova drave i pripada narodu u celini. Suverenost je neodvojiva od naroda, a on je poverava svojim organima na vrenje Altuzije kae da postoji samo jedan oblik drave, a to je demokratija. Iako nije doao na misao da suverenu vlast narod moe vriti sam, ipak je isticanje ideje da su svi ljudi roeni jednaki i slobodni, predstavlja korak napred.

PANIJA
Reformacija izaziva snaan pokret unutar same katolike crkve. To je bio pokret za njenu unutranju reformu, kojom e se otkloniti mnoge slabosti. Pokret se zove Protivreformacija ili Katolika reformacija i traje tokom celog 16. v. Mere Protivreformacije su: 1 -uvoenje strogo centralizovane papske vlasti u crkvi, ime je uvrena crkvena organizacija 2 -utvrivanje nejasnih verskih dogmi 3 -uvoenje stroge discipline 4 -organizovanje crkvenih kola radi podizanja nivoa hijerarhije. 5 -osnivanje novog kaluerskog reda jezuita (Isusovaca) iji su pripadnici bili organizovani po strogo vojnikoj disciplini i slepo odani svom stareini generalu. Nisu se povlaili u manastire, ve se uvlaili na najvanija mesta u dravnoj upravi (kolama itd) odakle su mogli najefikasnije uticati na drutveni ivot, a posebno na omladinu. Nisu se ustruavali ni najnemoralnijih sredstava da bi postigli svoj sveti cilj.

26

Sve ove mere Protivreformacije su donele uspeh i talas protestanizma je zaustavljen. Centar Protivreformacije je bila panija. U njoj se deavalo nemilosrdno gonjenje jeretika od strane posebne crkvene ustanove Svete inkvizicije, koja je sprovodila nevieni teror. Iz panije su se jezuiti irili u druge zemlje, a kazna za jeres je bila spaljivanje na lomai. U paniji su razraene i filozofske i politike teorije za borbu protiv vlasti u onim zemljama gde vladari nisu hteli da se potine crkvi. Ove teorije su se zasnivale na srednjevekovnim idejama o prevlasti crkve nad dravom i o pravu crkve, odn. pape, da svrgne vladare koje bi proglsio za nevernike. Meutim, te ideje je trebalo uskladiti sa novom situacijom, to su uradili panski jezuiti tako to su, iz ideje prirodnog prava, drut. ugovora i narodne suverenosti, izveli pravo na tiranuobistvo (kao i protestanti). Meu ovom grupom panskih teoretiara, najpoznatiji su Marijana, Belarmin i Suarez (najznaajniji).pogledati u Lukiu detaljnije o njima.

AN BODEN

(16 v.)

Boden je iveo u doba otrih borbi izmeu hugenota i katolika, odnosno borbi izmeu monarhomaha i kraljevog apsolutizma. Njemu je kao predstavniku buroazije vie odgovarala jaka cetralizovana drava jer je omoguavala razvoj kapitalizma. Zato on, kao glavni teoretiar pro-monarhistike struje u Francuskoj objavljuje dela u kojima podrava kraljevu vlast i propagira versku toleranciju. U delu Metodi za lake spoznavanje istorije govori o potrebi komparativnog izuavanja prava i obiaja raznih naroda i o vezi izmeu drutva i geografske sredine, posebno klime. Narodi umerenog pojasa, po Bodenu, nadmauju politikim talentom i oseanjem za pravdu stanovnike junih i severnih krajeva. Zato su oni iza prvih po spekulativnim sposobnostima, a iza drugih po fizikoj snazi. Severnim narodima treba upravljati pomou sile, junim pomou religije, a narodima umerenoh pojasa pomou razuma. Bodenova teorija drave je izloena u delu est knjiga o republici. Ovo delo je izdato u jednom od najkritinijih trenutaka verskih ratova i trebalo je da poslui uvravanju kraljevske suverenosti i verske tolerancije. Termin republika je uzet u klasinom smislu i oznaava dravu, a ne oblik drave suprotan monarhiji. Za Bodena je drava pravna vladavina zajednikim poslovima vie porodica kojima pripada suverena vlast. Ona je moralna ustanova koja treba da ostvari vie vrednosti sadrane u prirodnom pravu. Drava nije sama sebi cilj ve instrument za uzdizanje ljudi do shvatanja pravde. Temelj drave je porodica, ija je osnova privatno vlasnitvo. Drava se od porodice razlikuje po tome to ona upravlja onim to je zajedniko, a porodica svojim privatnim vlasnitvom. Drava za Bodena nije nastala prirodnim putem umnoavanjem porodica, nego je produkt sile. Vee celine, kao to je drutvo, nastale su umnoavanjem porodica, a tek u borbama izmeu drutava je nastala drava. Boden razlikuje dravu od grada, tj. od one drutvene zajednice koja ima zajedniki jezik, pravo, obiaje i druge osobine koje ne mora imati drava (grad odgovara modernom pojmu nacije). Za dravu je bitno da ima jednu suverenu vlast i to je osobina koja je razlikuje od slinih zajednica. Suverenost je najvia vlast koja nije ograniena zakonima, odnosno vlast donoenja zakona svojom slobodnom, niim ogranienom voljom. Osobine suverenosti su: stalnost i trajnost - neotuivost i nedeljivost KLASIFIKACIJA POL. OBLIKA- vri se prema tome ko u dravi ima suverenu vlast. Suverenost moe imati narod, manjina ili pojedinac (demokratija, aristokratija, monarhija), ali je uvek nosilac suverenosti jedinstven. Boden odbacije meovitu vladavinu koja po njegovom miljenju nikad nije ni postojala, jer je suverenost nedeljiva. Bodenova teorija suverenosti je imala cilj da istakne kralja kao suverena. Meutim, iako je kralj vrh hijerarhijske lestvice, postoje i odreena ogranienja kraljeve vlasti. Kralj je ogranien: -prirodnim pravom koje je volja Boja. Kralj potuje to pravo, a tirani ga kre -meunarodnim pravom , kao jednom vrstom prirodnog prava, ali pozitiviranog -privatnim vlasnitvom koje je deo prirodnog prava i koje je sveto i nepovredivo -ustavnim zakonom

27

Monarhija je za Bodena najbolji oblik drava, jer se pomou nje moe stvoriti velika i mona drava, kao i srea i blagostanje graana. Ali ne monarhija kao neograniena samovolja, nego pravno konstituisani poredak. Meutim Boden istie I niz nedostataka monarhije: nestabilnost prilikom smene, vie pretendenata na mesto Boden osporava pravo bilo kakvih sankcija nad suverenom, pa makar on bio i tiranin. Iako je Boden ostao pri vrstom stavu nemeanog oblika suverenosti, on ipek pristaje na odreenu meavinu u pogledu vrenja suverene vlasti. Jedna demokratija moe biti aristokratska ili monarhijska.

HUGO GROCIJUS
Uenje o prirodnom pravu kao ideologiji buroazije protiv feudalizma, prvi je izloio Grocijus. Njegovo uenje je nastalo pod neposrednim uticajem buroaske revolucije u Holandiji. Grocijusovo uenje karakteriu 3 osnovna momenta: 1. -proklamacija autonomnosti prirodnog prava 2. -individualizam 3. -razlikovanje pojma drutva od pojma zajednice 1. prirodno pravo on razlikuje od morala. Za njega je moral svojstvo ljudske, a ne boanske prirode. Definie ga kao vlast nad strastima. Moral je privatnog karaktera i upuuje oveka ta u pojedinim sluajevima treba initi. Znai, on nema opti drutveni karakter. Prirodno pravo on razlikuje i od politike i od pozitivnog prava. Politika se sastoji u razumnoj upravi koja je svojstvena svakoj dravi, a pozitivno pravo zavisi od vieg autoriteta koji donosi i izvrava zakone. Prirodno pravo treba odvojiti od pozitivnog prava koje ima teoloki karakter i potraiti ga u osnovama samog oveka kao prirodnog bia. Kod oveka postoji potreba za ivotom u zajednici, ali ne bilo kojoj biolokoj zajednici, nego zajednici koja e obezbediti mirno stanje zasnovano na razumskim principima. Za razliku od politike i pozitivnog prava prirodno pravo se ne slui fizikom ve, prirodnom prisilom. 2. - Drugi momenat Grocijusovog uenja je individualizam. On je prvi postavio pravo individue. Pita se kakve uslove drava mora ispuniti da bi mogla zadovoljiti ljudske zahteve shvaene individualno. 3. - Trei momenat je razlikovanje pojma drutva od pojma zajednice. Grocijus je prvi sistematski obradio prirodno pravo koje povezuje s prirodom samog oveka.Ta ovekova priroda se ispoljava u tenji za mirnim i organizovanim ivotom u zajednici s drugim ljudima, u skladu sa principima razuma. Nije samo goli materijalni interes to to oveka pokree na ivot u drutvu, nego via moralna sklonost. Ljudi su po samoj svojoj prirodi predodreeni za drutveni ivot. Grocijus ne negira postojanje boanskog prava. Kao i Spinoza, on prenosi Boga u prirodu i ograniava ga u njegovoj samovolji. Prirodno pravo je sve ono to je u ivotu regulisano principom socijabiliteta i to poiva na razumu. Ono u ljudskim odnosima podrazumeva potovanje privatnog vlasnitva, ispunjavanje ugovora, naknadu za uinjenu tetu itd. Grocijus izvodi iz privatnog prava javno pravo. Javno pravo poiva na principu socijabiliteta i meusobnom ugovornim obavezama. Ugovorne obaveze su nuni uslov za odranje i mirni ivot zajednice. Na istim principima se izgrauje i gra drutvo odnosno drava. Drava stvorena na bazi ugovora treba da izgradi gra. drutvo i uslove za njegov ivot. Njene obaveze i prava su iznad vremena koje imaju suvereni, dinastije i vladajue forme. Ova teorija venosti drave se zasniva na identifikaciji drave i naroda. Drava se ne moe razlikovati od drutva, niti imati svoje posebne ciljeve. Njeni ciljevi su ciljevi ljudi uzetih pojedinano. U Grocijusovom uenju ima dosta protivurenosti, naroito u vezi sa vrhovnom vlau. On odbija narodni suverenitet i u isto vreme priznaje narodnu vrhovnu vlast. Na osnovu prirodnog prava on gradi i meunarodno pravo. Novi odnosi kapitalistikih zemalja u periodu kolonizacije traili su nove meusobne odnose.Meu narodima se moe postii saglasnost na bazi prirodnog prava i principa socijabiliteta. On primenjuje Aristotelova uenja o odnosu gospodara i roba na odnose meu narodima. Jedni su po svom nainu miljenja vie skloni da budu potinjeni nego da upravljaju. O ovim principima prirodnog prava, javnog prava i prava naroda raspravlja njegovo delo O pravu rata i mira.

28

BARUH DE SPINOZA
-je predstavnik prirodno-pravne teorije u Holandiji (kao i Grotius). Njegova politikoteoretska uenja povezana su sa njegovim filozofskim sistemom. Filozofski sistem dat je u Etici, a politiki pogledi u Teoloko-politikom traktatu i Politikom traktatu. U osnovi njegovih filozofskih pogleda lei uenje o jedinstvu sveta, jednoj supstanci koja je u osnovi svega postojeeg, koja je sama sebi dovoljna, koju niko nije stvorio i koja je vena. Na taj nain Spinoza je raskrstio sa verskim uenjem po kojem je Bog stvorio svet. Izvan prirode ne postoji nita Bog i priroda su isto. ovek je deo prirode i kao i sve u prirodi on tei svom odranju i zadovoljenju svojih potreba. Samoodranje je ovekova osnovna osobina. Potini li se ovek svojim nagonima on postaje rob. Zahvaljujui razumu ovek stavlja svoje nagone i strasti u svoju slubu. Spinoza razlikuje ivot koji je u saglasnosti sa strastima ivota i ivot koji je u saglasnosti sa razumom. On pridaje veliki znaaj strastima kao prirodnim silama u ivotu oveka. One su mu pogonska snaga, ali nisu dovoljne za miran i udoban ivot. Za samoodranje najvaniji je razum. On mu nalae da u zajednici sa ostalim ljudima osigura mirniji i bolji ivot. U prirodnom stanju svaki ovek je potpuno svojepravan. Tu sve pripada svima i nema privatnog vlasnitva. Tu ne postoji pravedno i nepravedno, moralno i nemoralno, dobro i zlo. Svako se bori protiv svakog u ostvarivanju prirodnog prava. Da bi osigurali svoj ivot i ostvarili kolektivno pravo koje bi sluilo interesima svih lanova zajednice ljudi sklapaju sporazum. Sporazumom se izgrauje graansko ili dravno ureenje. Tu ne prestaju delovati strasti, ali su ograniene. U dravnom ivotu postoji uzajamna pomo i saradnja. Pravo ili mo svakog pojedinca se prenosi na dravu koja usled toga poseduje sva prava i mo svih pojedinaca. Odatle njoj pripada vrhovno pravo pravo. Prirodno pravo ne prestaje vaiti u dravi, nego se kao zbir prava i moi svih pojedinaca pojavljuje u vrhovnoj vlasti. Vrhovna vlast je ograniena neotuivim pravima oveka i voljom veine. Drava je ostvarenje slobode. Nema li te slobode onda je to samo zato to je drava loe organizovana, to nije organizovanja na razumskim principima. Ona nema pravo da ograniava ili oduzima slobodu svojim podan Spinoza prednost daje demokratiji. On se kao demokrata zalagao za federativnu organizaciju republike, ali ni s ovom organizacijom vlasti nije bio u potpunosti zadovoljan, jer je nije smatrao dovoljno jakom u borbi protiv feudalnih reakcionarnih tendencija. Iznad svega je cenio slobodu savesti, misli i govora i smatrao je da suverena vlast mora zakonima da zatiti te slobode. Slobodu misli u najveoj meri sputava religija. Ona poiva na neprosveenosti masa i strahu pred nepozntim silama prirode i drutva. Ona ima veliku politiku ulogu i dri ljude u obmani i pokornosti. Meutim, Spinoza nije video klasnu uslovljenost drave. Za njega je drutvo homogeno. Kao i svi predstavnici prirodno-pravnog uenja on izjednaava drutvo i dravu. Drava mu je vena, jer odgovara razumskim ljudskim potrebama. Ona je prirodna nunost. Spinozino uenje o jedinstvu prirode, o supstanci koja je uzrok same sebe, znailo je odbacivanje natprirodnih sila u shvatanju sveta misao i predstavlja veliki korak u razvoju politikih misli.

TOMAS HOBS (17 v.)

Hobsova osnovna filozofska teza je da postoje samo pojedinana materijalna tela, ime se suprostavio srednjevekovnim teorijama po kojima su pojmovi prava realnost, a stvari tek izvedene iz njih. Postoje 3 vrste takvih pojedinanih tela: - prirodna tela - ovek - drava Ova tela je Hobs obradio u svom delu Elementi filozofije. Trei deo dela ini Levijatan, u kome je razvijena njegova teorija o prirodnom stanju. Prirodno stanje ovekovo nije ni dravno ni drutveno stanje. ovek je po prirodi slobodan pojedinac. Za Hobsa ovek nije drutveno bie, nego je po prirodi egoista, njegova osnovna tenja je tenja za samoodranjem. Tu je ovek oveku vuk. U prirodnom stanju nema vlasnitva. Ljudi su po prirodi jednaki i u fizikom i intelektualnom pogledu, a poto svi imaju pravo na sve i tee da sauvaju ta svoja prava, i pri tom ostvare prevlast nad drugima, nastaje rat svih protiv sviju. Strah od smrti i potreba za mirnim i udobnim ivotom

29

podstiu oveka da trai izlaz iz stanja rata, a razum pronalazi taj put otkrivajui prirodne zakone. Prirodni zakon je pravilo razuma koje propisuje ta ovek mora, a ta ne sme raditi, kako bi se to uspenije odrao u ivotu. Prirodnih zakona ima mnogo, ali svi oni proistiu iz tenje ka miru. Prirodni zakoni su po Hobsu i zakoni morala. Oni su veni i nepromenljivi i po njima se moraju ravnati svi lanovi ljudske zajednice. U prirodnom stanju ovi su zakoni bez moi, jer ne obavezuju ljude da ih potuju. Prirodni zakon trai da se ogranii prirodno pravo i da se tako uini kraj prirodnom stanju. Drava je vetako telo, koje nastaje na osnovu ugovora. Pojedinci prenose na jednog oveka ili skupinu ljudi svoja prirodna prava u zamenu za siguran ivot. Takva linost ima suverenu vlast, a svi ostali su njegovi podanici. Tako se ljudi, po Hobsu, povezuju dvostrukim ugovorom. S jedne strane, to je ugovor po kome se individue udruuju meusobno, i s druge strane, te udruene individue s onim kome predaju svu vlast obavezujui mu se na bezuslovno potinjavanje. Posledica toga je to se od mnoine individua ini jedinstveno bie. Ta linost je snabdevenom saglasnou svakog pojedinca. Ta linost je Hobsov Levijatan. To udovite ili smrtni bog je na prednjoj strani dela predstavljen tako da mu telo ini mnotvo mikroskopski sastavljenih individua. Lik dri u rukama biskupski tap i sablju kao simbole duhovne i svetovne vlasti. Prema tome, drava nije ni boanska, ni natprirodna tvorevina, ve najmonija ljudska tvorevina. Vlast ne sme biti potinjena bilo kom zakonu izvan nje same. Samo pravo samoodranja moe biti ogranienje u pogledu obaveznog pokoravanja suverenu. Organizacija dravne vlasti moe biti monarhijska, aristokratska ili demokratska, ali u svakom sluaju ona mora biti u rukama onog kome je predana, jer Hobs ne prihvata nikakvu meovitu vladu. Prava suverena su nedeljiva. Sve to ini suveren je dobro i niko ga ne moe optuiti ni kazniti niti oduzeti vlast. Hobs istie mnoge prednosti monarhije, ali i mnoge mane, tako da ni jednu formu upravljanja ne proglaava najboljom. Za religiju kae da je ima koren u oveku, njegovom neznanju i strahu. Nosilac suverene vlasti treba da ima vrhovnu vlast i u crkvenim poslovima. Treba da postoji jedna oficijalna, dravna religija. Hobsovo uenje propagira centralizovanu i jaku monarhiju, smatrajui je saveznikom u borbi protiv feudalizma. Meutim, u kasnijim stavovima, videi da monarhija koi razvoj kapitalizma i buroazije, on odstupa od svojih stavova i zastupa pravo ogranienja vlasti monarha.

DON LOK ( 17 v.)

-svoju filozofiju razvija na stavu da sve ideje razuma potiu iz iskustva. U ljudskom duhu nema nikakvih uroenih principa i ideja. Dua je tabula raza, odnosno kao neispisan list papira. Zastupajui ideju da na razumu treba da poiva svaka ljudska aktivnost, Lok je zaetnik prosvetiteljstva. Lok je najpoznatiji kao pobornik slobode. U Pismu o toleranciji on zastupa naelo verske slobode, u Ogledu o ljudskom razumu odreuje se pojam slobode, zatim duhovne slobode ili slobode misli, a u delu Dve rasprave o vladi Lok se bavi problemima polit. slobode i legitimnosti polititike. Na poetku svoje Prve rasprave, koja je posveena opovrgavanju uenja Roberta Filmera, Lok ustaje protiv apsolutne vlasti i ropstva, i kae da je sr Filmerovog uenja stav da je svaka vlada apsolutna monarhija, a osnov od kog polazi je da ni jedan ovek nije roen slobodan. Meutim, ako bi na taj nain izvukli sutinu Lokovog uenja, mogli bi rei da je sr njegovog uenja stav da je svaka vlada ograniena i da je zasnovana na saglasnosti onih kojima se vlada, a da je osnova od kog polazi da su svi ljudi roeni slobodni. Filmer je osporavao slobodu i jednakost ljudi pozivajui se na Bibliju, a Lok upotrebljava slina sredstva i dolazi do suprotnih zakljuaka. On tumai odreene delove Svetog pisma kako bi dokazao da Bog nije imao nameru da potini jednog oveka drugom. U Drugoj raspravi Lok naputa ovakav nain analize i zapoinje sa pitanjem prirode politike vlasti i svrhe graanske vlade. Po njemu politika vlast predstavlja pravo donoenja zakona sa smrtnim kaznama, radi ouvanja svojine i upotrebe prinude prilikom izvravanja takvih zakona, kao i odbrane drave od povrede spolja, a sve to radi zajednikog dobra. Lok kae da prvo treba razmotriti u kakvom su stanju svi ljudi po prirodi. Nasuprot Hobsu, Lok smatra da prirodno stanje nije stanje rata svih protiv sviju, ve stanje mira, dobre volje, uzajamne pomoi i odranja. Tu su ljudi slobodni i jednaki. Za razliku od Hobsa kod koga ovek nastoji da izae iz prirodnog stanja, Lok smatra to stanje

30

sasvim podnoljivim. Hobs u oveku vidi prevlast slepih strasti i egoizma, a Lok u njemu vidi moralno i socijalno bie. Do sukoba dolazi samo zbog opte oskudice i siromatva prirodnih uslova ivota. Prirodna sloboda znai ne biti ogranien niim drugim do prirodnim zakonima. Ljudi su roeni slobodni poto su roeni razumni. Ljudski zakoni se moraju zasnivati na prirodnim zakonima, koji predstavljaju Boje zapovesti. Iako ovek ima neogranienu slobodu raspolaganja svojom linou, on nema slobodu da uniti samoga sebe ili drugo ljudsko bie. Meutim, i pored savrene slobode, za Loka je prirodno stanje negativno, jer njegovi nedostaci premauju njegove prednosti. Prirodno stanje je poznavalo samo prirodnu pravdu koja se mogla prekriti. Zato je odsustvo sankcije, (kao jedine zatite ljudi i dobara) uinilo kraj prirodnom stanju. Drugim reima da bi se osiguralo vlasnitvo, ljudi su konstituisali graansko drutvo. Za vlasnitvo smatra da je prirodno i dobro i za vlasnika i za drutvo. Vlasnitvo donosi sreu, mo i slobodu. Onaj koji prisvaja zemlju rad, ne umanjuje ve uveava ukupnu sreu ljudskog roda. Kod Loka postoje dva ugovora: prvim ugovorom stvara se graansko drutvo i za njega je nuan pristanak svih pripadnika budue zajednice; drugim ugovorom se uspostavlja graanska vlada, tj. politiko drutvo i za njega je dovoljan pristanak veine. U vezi s tim postavlja se pitanje razloga kojima se ljudi rukovode kada sklapaju ugovor kojim osnivaju pol. drutvo. Hobs je imao u vidu samo materijalne razloge, odnosno ouvanje ugroenog ivota, Ruso je prevashodno isticao moralne razloge(poto prelazak u graansko stanje ljudskim postupcima daje moranost koja im je nedostajala),a Lok je bio sklon da odluujuu prervagu da materijalnim razlozima. Jer po njemu prirodno stanje nije lieno svake moralnosti, u njemu postoji prirodni zakon kao merilo dobra i zla, koji predstavlja adekvatnu zamenu ne samo za pozitivni zakon, nego i za Sveto pismo. No, ono to je u prirodnom stanju veliki nedostatk to je nepostojanje zajednikog sudije. A kako su ljudi po prirodi pristrasni prema sebi i svojim interesima, to se moe oekivati da e stalno biti ugroene osnovne brednosti koje su dar prirode, a to su sloboda i svojina. Stoga se ljudi udruuju u dravu pre svega radi ouvanja svojine. Za razliku od Hobsa, Lok je verovao u istorijsku zasnovanost drutvenog ugovora. Za Loka prirodno stanje nije uvek vezano za prvobitni period razvoja ljudskog roda, ve je njegovo postojanje mogue i meu ljudima koji su na razliitim, pa i najviim stepenima istoriskog i kulturnog razvoja. Da bi se odnosi meu ljudima mogli nazvati prirodnim stanjem, dovoljno je da nema zajednikog sudije meu njima.

Karakter i funkcija vlada

Najvei garant slobode je podela vlasti na: - legisltivu (zakon) - egzekutivu (izvrnu) i - federaciju. Prva donosi zakone, druga obezbeuje njihovu primenu pomou administracije i suda, i trea primenjuje propise meunarodnog prava. Sloboda moe biti ugroena ako se sve ove funkcije povere istoj osobi i zato je bitno da se izrada zakona odvoji od njegovih izvritelja. Vrhovna vlast je zakonodavna, ona je dua drave. Zakone treba da donosi skuptina. Egzekutivna vlast je poverena vladaru koji se brine o javnom dobru u sluajevima koji su nepredvieni ili se ne mogu regulisati zakonima. Teorija podele vlasti je izraavala tenje buroazije za kompromisom sa plemstvom, jer bi zakonodavnu vlast imala buroazija, a plemstvo je trebalo da uestvuje u izvrnoj vlasti. Sva politika mo mora bti povezana sa moralom. Posebna vrednost Lokovih razmatranja lei u njegovoj ideji ogranienja vlasti ciljevima zbog kojih je i stvorena, ato je zaita sledeih prava: slobode, imovine, ivota i prava na telo. Vlast nesme da zadire u sferu prirodnih i neotuivih prava i sloboda, ve mora da obezbeuje njihovo uivanje. ovek ima pravo na svojinu jer ima pravo na svoju linost, a tako i na proizvode svoga rada. Ukoliko vlast ne potuje prirodna prava narod ima pravo ustanka. to se tie prava na otpor Lok priznaje narodu pravo ustanka ukoliko vladar ne potuje prirodna prava (pre svega slobodu i vlasnitvo). Meutim, ovaj otpor podrazumeva samo odbranu prirodnog prava i ponovno uspostavljanje reda. Otpor je samo sredstvo da se monarh prisili na potovanje zakonitosti.

MONTESKJE
Monteskjeova politika misao pripada aristokratskom liberalizmu. Bio je pod uticajem Loka i engelskog konstitucionalizma. (umerenom)

31

U svom delu "O duhu zakona" pokuava da objasni zakonitosti drut. i politikog ivota. Zakon je za njega sistem odnosa. Bog je prauzrok sveta, primarni razum, a zakoni stvoreni tim najviim razumom su nepromenljivi. Prirodni zakoni su osnova i preduslov drutvenih zakona. Od razuma zakonodavca zavisi da li e zakoni biti u skladu s prirodnim uslovima ivota jednog naroda. Drutveni zakoni su nesavreni i promenljivi, jer su delo ljudi. Uslovi koji utiu na ustanove i zakone i koji se moraju potovati su: - klima, - zemljite, - veliina teritorije koji jedan narod naseljava, - religija, - obiaji Meusobno delovanje svih tih faktora ini duh jednog naroda, odnosno duh zakona. Klima je po njemu presudan inilac. Sa klimom se povezuju i fizioloke i mentalne osobine pojedinih naroda. Npr. narodi sa severa su energini, ratoborni i slobodoljubljivi, a klima juga je rodila ropstvo. Vruina uslovljava fiziku i mentalnu tromost koja je uzrok despotskih vladavina. Za englesku klimu kae da rastrojava duu i da ljudi u njoj oseaju odvratnost prema svemu i da je za tu najbolja vladavina zakona, jer se uzroci nesrea nee moi pripisati jednom oveku. Na zakone jak uticaj ima i plodnost tla. Plodno tlo uslovljava zavisnost. Na njemu se razvija poljoprivreda koja uzrokuje mekutvo i manjak interesovanja za slobodu. Nasuprot tome, neplodno tlo povoljno deluje na odnos prema slobodi i borbenosti. Veliina teritorije takoe utie na dravno ureenje. Prostranim teritorijama najbolje odgovara despotija, manje prostranim monarhija i najmanjim demokratija. Monteskeje je isticao i uticaj religije. Hrianstvo zbog svoje skromnosti i potovanja ljudi uslovljava umerenu vladavinu, za razliku od islama koji je sklon despotizmu. Politiko ureenje takoe odreuje duh zakona i moe spreiti uticaj geografskih faktora. Osnovna Monteskjeova misao je da je zakonodavstvo zavisno od oblika vladavine. Svakom obliku vladavine potrebni su posebni zakoni, osim despotije, gde caruje samo samovolja. Za Monteskjea postoje 3 osn. tipa dr. ureenja: republika, monarhija i despotija. Republika je poredak u kome suverenu vlast ima ceo narod ili grupa ljudi. U zavisnosti od toga drava je demokratija ili aristokratija. Ovo ureenje odgovara malim dravama. Vlast se vri prema zakonima koje u demokratiji donosi narodna skuptina, a u aristokratiji plemiko telo. U demokratiji narod treba da ima zakonodavnu vlast, a senat izvnu, jer narod nije sposoban da sam vlada. Princip demokratske republike je vrlina koja se sastoji u graanskoj svesti, davanju prednosti javnim nad privatnim interesima, ljubavi prema zakonu i jednakosti. Ta vrlina nije moralna vrlina ve politika. Meutim, ona se ne moe odrati samo zakonskim merama, ve svakog pojedinca treba posebno vaspitavati i obrazovati. Srednja klasa naroito doprinosi stabilnosti poretka. Princip aristokratske republike je umerenost, to znai da i narod ima deo uticaja na vlast. Republika propada kada vrlina pone da iezava. Monarhija je ureenje vezano za teritoriju srednje veliine. U njoj upravlja jedan ovek, rukovodei se zakonima. Prednost monarhije u odnosu na republiku je u tome to je izvrna vlast jednoga jaa i delotvornija, pa joj je lake da sprei nerede u dravi. Savremenoj monarhiji Monteskje stavlja teke prigovore i kae da je ona bez asti, eljna raskoi i bogatstva, neosetljiva za pravdu, prezriva prema graanima... Princip monarhije je ast. Monarhija propada kada kralj ukine prerogative plemstva i pone da vlada po svom nahoenju. Despotija - Priroda despotske vladavine je da monarh vlada bez zakona, samovoljno. Ona je takoe nuan oblik dravnog ureenja i ono odgovara velikim istonjakim carstvima koja su treba da stoje pod vlau jednoga oveka nesputanog zakonima. Despotijama odgovara veliko prostranstvo, a to je njena teritorija vea despotska vladavina je gora. Cilj takve vladavine je zadovoljstvo vladara, ali i mir koji se ogleda u apsolutnoj pokornosti vladarevoj volji. Ona iskljuuje bilo kakav razvoj jer je njen jedini interes ouvanje postojeeg stanja. Jedino to se moe donekle ograniiti vlast vladara je religija. Naelo despotije je strah, pa su ove drave uglavnom vojnike. Despotizam moe propasti na tri naina: ili e se narod pobuniti ili e ga unititi spoljni neprijatelj ili e propasti sam od sebe. Pitanje politikih ustanova u Duhu zakona povezano je s pitanjem slobode. Sloboda je za Monteskjea mognost da radimo ono to dozvoljavaju zakoni, a politika sloboda je spokojstvo duha koje potie od uverenosti u svoju sigurnost. Da bi se ta sloboda stekla, vladavina mora biti ureena tako da se jedan graanin ne boji drugog. Zato on smatra nunim da se osigura vladavina zakona u dravi putem podele vlasti. On razlikuje 3 vrste vlasti: zakonodavnu, izvrnu, sudsku.

32

Uzor za taj sistem mu je bila Engleska. On kae da se pitanje slobode moe reiti u uslovima ustavne monarhije u kojoj bi zakonodavna vlast pripala predstavnikom organu, izvrna kralju i sudska sudu. Zakonodavna vlast treba da ima dva doma: donji i gornji. Donji dom je predstavniki organ i bira se na temelju opteg prava glasa, a Gornji dom je predstavniki organ aristokratije. Domovi su ravnopravni i imaju dunost je da jedan drugog ograniavaju. Zakonod. vlast ima pravo da pozove monarha na odgovornost zbog nezakonitog delovanja. Izvrna vlast treba da bude u rukama kralja koji bi imao pravo veta u odnosu na zakonodavnu vlast. Monteskjeova teorija podele vlasti je proklamovana u Deklaraciji ljudskih prava, Ustavu SAD iz 1787, a i Ustavu Francuske iz 1791.

AN AK RUSO (18 v.)

Nasuprot Loku i Hobsu, Ruso je pobornik demokratskih ideja. U svim svojim radovima je traio politiko reenje soc. nejednakosti. Njegova dela izraavaju protest protiv feudalizma, nejednakosti i despotizma. U svom glavnom delu Drutveni ugovor, Ruso polazi od prirodnog stanja u kom su svi ljudi bili jednako slobodni. Postojala je samo fizika nejednakost, koja je proizilazila iz razlike u rastu, zdravlju i starosti. Nije bilo privatnog vlasnitva, a gde nema vlasnitva nema ni nepravde. Ljudi su u prirodnom stanju iveli u slobodi, jednakosti i estitosti. Ruso odbacuje i Hobsovu i Lokovu koncepciju prirodnog stanja. Prirodno stanje je za njega stanje disperzije i izolacije. U ovom stanju ovek je dobar, ali je bio najsreniji kad su se ljudi poeli meusobno povezivati. Zasnovanjem drutva ljudski postupci dobijaju moralnu ocenu. Svako je sam sudija i osvetnik za nanetu uvredu ili nepravdu. Tako strah od osvete dovodi do stvaranja zakona. Nastanjivanje na jednom mestu je dovelo do meusobnog zbliavanja ljudi, a obradive povrine do privatnog vlasnitva, ropstva i bede. Tako je dolo do prve nejednakosti- ekonomska i formiranja graanskog drutva. Javlja se tenja za bogaenjem, konkurentska borba i suprotnost interesa. Tako je za Rusoa graansko drutvo plod jedne nesrene evolucije, koja je prirodna oveku. Drava je nastala kao svesni sporazum koji su bogati predloili siromanima. Ona je trebala da poslui kao garant pravde i mira. Narod se ulaskom u dravu nije odrekao svojih prirodnih prava, nego je svaki lan uneo u zajednicu svoju linost i snagu pod upravom opte volje. Postankom drave pojavila se druga nejednakost politika. Suprotnost izmeu bogatih i siromanih dopunila se suprotnou izmeu vladajuih i podreenih. Posle nekog vremena zakonitu vlast zamenjuje despotska vlast i javlja se trei i najvii stepen nejednakosti gde svi ljudi u svojoj nejednakosti prema despotu postaju jednaki, odnosno jednako bespravni. Despotizam se odrava na vlasti samo dok je na njegovoj strani sila. Protiv te sile upotreba druge sile je zakonita. Rusoovo shvatanje drave je bilo napredno i pribliilo se marksistikom objanjenju porekla drave, ali Ruso smatra da privatno vlasnitvo nastaje kad se javlja proizvodnja, a ne viak proizvoda. Uoio da je privatna svojina nad zemljom uslovljava drutvenu podelu i nastanak polit. organiz, ali ne smatra da je potrebno ukinuti privatno vlasnitvo i vratiti se u prvobitno prirodno stanje, ve da treba uspostaviti demokratsko ureenje u kom bi ovek, iako se pokorava dravnoj vlasti, ostao slobodan. Tu svi ljudi uestvuju u donoenju zakona i zakoni su izraz opte volje (pod optom voljom Ruso misli na volju veine, a ne volju svih). Volja pojedinca se moe izraziti samo direktno, tako da on iskljuuje reprezentaciju. Ako narod ne upravlja neposredno, on mora imati bar pravo referenduma, jer ono to je proglasila veina manjina treba da prihvati. Suverenitet ima samo narod, a karakteristike suvereniteta su: - neotuivost - nedeljivost - ne moe se delegirati - zastupnici naroda nisu njegovi predstavnici, ve samo izaslanici. Iz drut ugovora izvodi se pravo naroda na ustanak. Drutveni ugovor ne postoji izmeu pojedinca i pojedinca ili izmeu pojedinca i suverena, jer se svaki lan udruuje sa svima, a ne sa svakim pojedinano, tako da narod ne duguje pokornost suverenu ija se volja razlikuje od opte volje. Konstitucija vlasti Donoenje zakona pripada legislativi, a primena zakona egzekutivi, odnosno upravi. Da bi uprava bila zakonita ona se mora pokoravati suverenu. Ruso razlikuje 3 vrste uprave: demokratiju, monarhiju i aristokratsku upravu.

33

Demokratska uprava je idealna. Tu upravne funkcije pripadaju itavom narodu ili jednom njegovom delu. Ruso postavlja preduslove za ovu vrstu uprave: mala drava, jednakost i odsustvo raskoi. Monarhijska uprava je prihvatljiva pod uslovom da je prihvaena od narodne skuptine. Monarhija mora biti izborna, a on je zove republikom monarhijom. Aristokratska uprava podrazumeva upravu jednog broja ljudi. Za Rusoa je ovaj tip uprave takoe demokratski. On ne misli na vladavinu aristokratije, ve na to da izvrne funkcije koje je dodelio narod vri jedan broj izabranih ljudi. Vlast obavezno pripada narodu. Ruso je sanjao o maloj demokratskoj dravi u kojoj bi svako imao tek toliko privatnog vlasnitva da zadovolji svoje elementarne potrebe. Nije odobravao kapitalistiki razvoj, jer je poveavao drutvene protivrenosti. Ogranienost njegove politike teorije je vera u svemo jedinke i opte volje kao izraza optih interesa. Ruso je imao presudan uticaj na voe francuske buroaske revolucije i njegova naela ula u program jakobinaca (najborbenije bur. struje u revoluciji). R. Luki

TEORIJE PROGRESA +
Ideja progresa, proklamovana u 18. veku, unela je novine u shavtanje istorinosti dr. pojava i uopte drutva. Ova prosvetiteljska ideja ulivala je optimizam agitatorima i uesnicima revolucija u 18. veku, pruajui im veru da istorija ide u onom pravcu u kojem i oni deluju. irenju vere u bezgranini progres naroito su doprineli Tirgo i Kondorse.

TIRGO (1727-1781) +
Tirgo je bio francuski dravnik i ekonomista. Studirao je teologiju, ali se odrekao svetenikog zvanja, i umesto toga se bavio pravnikim poslovima i pisao lanke za Didroovu Enciklopediju. Tirgo je bio ministar mornarice, pa ministar finansija kod Luja XVI. Protivnik je verske netrpeljivosti i te svoje stavove izlae u delima Pismo o toleranciji i Izmiritelj. Ali njegovo najpoznatije delo je Razmiljanja o stvaranju i raspodeli bogatstva, koje je jedno od prvih naunih ekspozicija politike ekonomije. Ostao je poznat po svojoj filozofiji istorije u kojoj ideja progresa ima sredinje mesto, i po svojim reformatorskim pokuajima. Naime, francuski kralj Luj XVI poverio je Tirgou da izvri reforme francuske ekonomike, finansija, administtracije Tirgo je sruio trgovinske barijere, ukinuo carine, smanjio poreze na unutranju trgovinu, ukinuo kuluke seljaka, a vie stalee opteretio porezima srazmerno imovini; ukinuo je cehove i korporacije i oslobodio zanate ranijih ogranienja. Ove mere trebale su biti prvi korak ka temeljnoj politikoj reformi, tj. reformi dravne uprave. Prema Tirgovoom planu izborno pravo imali bi svi zemljoposednici s odreenim minimalnim dohotkom bez razlike na stale. Takoe je predvideo reformu kolstva, dravnu potporu najsiromanijima, i niz drugih liberalnih reformi. Svojim reformama Tirgo je izazvao otpor aristokratije, visokih crkvenih krugova i nekih krugova buroazije koji su se obogatili na trgovinskim monopolima, tako da ga je kralj otpustio, a zatim sve Tirgoove reforme ukinuo, ubrzavi time dolazak revolucije. Iako je pripadao fiziokratima, smatrao je pogrenim njihovo shvatanje da se bogatstvo stvara samo u poljoprivredi. Po njemu je izvor bogatsva i industrija. Tirgo se smatra jednim od prvih koji je pojam drutvene klase vezao za poloaj date grupe u u proizvodnji. Tirgo je bio protagonista ideje progresa. Po njemu progres nije neto to se moe konstatovati samo kad se posmatra prolost, ve neto to se produava i u budunosti. Vana karakteristika i uslov progresa je akumulacija znanja. itav razvoj ljudskog drutva je povezan uzronim vezama. Ljudski duh u sebi sadri princip progresa, ali priroda je prema oveku negde vie, a negde manje izdana, pa okolnosti razvijaju talente koji daju doprinos dobu u kojem ive. Ovakvi rezultati se prenose s generacije na generaciju. Pre Ogista Konta, Tirgo je izloio poznatu podelu istorije na tri stepena razvitka, a takoe i ideju o mogunosti neprekidnog usavravanja oveka i njegovih tvorevina.

KONDORSE (1743-1794) +

34

Kondorse je bio sin jednog siromanog oficira i majke iz dobrostojee porodice; bio je uenik Tirgoa i kao i on radio je na Enciklopediji; bio je lan Konventa; matematiar, sociolog i ekonomista. U ekonomiji je zagovarao potpunu slobodu proizvodnje i raspodele. Aktivno je uestvovao u Francuskoj revoluciji, ali je kritikovao jakobinski nacrt ustava, pa je oznaen kao irondinac i skuptina je zatraila njegovo hapenje. U toku 9-o mesenog skrivanja napisao je Skicu istorijskog pregleda progresa ljudskog duha. im je uhapen, iste noi je umro pod nerasvetljenim okolnostima. Po nekim priama, otrovao se u zatvoru da bi izbegao giljotinu. Kondorse je prvi primenio statistiki i matematiki metod u istraivanju drutvenih pojava. Njegovo delo karakterie ideja neprekidnog progresa. Kondorse je polazio od toga da je usavravanje oveka apsolutno neogranieno, da je ovek po prirodi dobriina, da u drutvenom razvitku ne moe biti nazadovanja, iako moe biti sporijeg ili breg napredovanja. Jer razvoj je odreen istorijskom nunou, odvija se po istorijskim, optim zakonitostima koje ljudi mogu saznati i tako predvideti dogaaj. U istorijskom procesu osnovno je sticanje svesti o svojoj slobodi. A istorija je bitno ljudska stvar. Razlika izmeu prirode i ljudskog drutva je u tome to priroda uvek ostaje na istom mestu, a ljudsko drutvo stalno ide napred. Zato se fizika mavi pojavama koje se veno ponavljaju, a istorija pojavama koje pretpostavljaju saradnju svih generacija, koje nastaju nagomilavanjem ljudskog iskustva. Revolucija je, po njemu, stanje istorijske nude u kojem je opravdano sve to doprinosu ouvanju revolucije i njenih rezultata- cilj revolucije opravdava sve zloine poinjene u njenu odbranu. Kako je istoriju podelio na 10 razdoblja od kojih je 9 prolo, po njemu, je Francuska revolucija otvorila desetu, novu eru u istoriji oveanstva, u kojoj e napredak zahvatiti sve narode sveta, izbrisati klasne razlike meu ljudimai preobratiti ih u duhovnom i moralnom pogledu. Ta deseta epoha trajae neogranieno i donee oveanstvu slobodu, jednakost i izobilje. Ceo svet e najzad postati zajednica slobodnih ljudi koji priznaju um kao svog jedinog gospodara. Iako pomalo naivno, Kondorseovo delo odigralo je veliku ulogu u formiranju uverenja da ovek moe postii velike stvari ukoliko preduzme korake ka radikalnim promenama, a kojima se sledi tok istorije.

ENCIKLOPEDISTI +
-su zajedniko ime za filozofe, naunike, ekonomiste, knjievnike i dr. okupljene oko Didroa u radu na Enciklopccliji 175172 g. Pariski knjiar Le Breton poverio je Didrou redakciju francuskog izdanja Chambersove enciklopedije. Enciklopedija je imala dvostruki cilj: da sakup sva pozitivna znanja s podruja nauke, tehnike i umetnosti, i da zapone novu etapu u razvoju ljudske misli obraunavi se s drustveno-polit. predrasudama feudalnog doba. Elita francuske misli, povezana kolektivnim radom na ovom delu prvi put je metodiki razvrstala ukupno ljudsko znanje. Na njoj sarauju: Condillac, Helvecius, Holbah (fllozofija), d'Alembert (matematika, fizika), Tirgo, Quesnay(ekonomija), Ruso (muzika) i drugi. Volter pie lanke Duh, Reitost, Imaginacija, Istorija, Elegancija, a Monteskje lanak Ukus. Mozak i dua celog poduhvata bio je Didro. On je samo za slovo A napisao vie od 200 lanaka. Najvei protivnik enciklopedije je crkva. Ubrzo po izdavanju prvih svezaka, kraljevski savet donosi odluku o zabrani Enciklopedije, ali materijal biva skriven i spaen. Zahvaljujui zatitnicima na dvoru Didrou je uskoro dozvoljeno da nastavi sa radom. Deset godina kasnije zapoinje novi veliki napad na Enciklopediju. Protiv nje se objavljuju brojne broure i pamfleti, tako da se neki saradnici i povlae. Nakon objavljivanja Helveciusovog dela De lesprit, dvor odluuje da se Enciklopedija, zajedno s jeretikim knjigama, spali. Pod pritiskom izdavaa i pretplatnika, presuda se revidira i nareuje se temeljna cenzura dotadanjih svezaka Enciklopedije i zabrana tampanja novih. Ne obazirui se na prepreke, Didro nastavlja zapoeto delo i do 1766. izdaje daljih deset svezaka s oznakom Neuchatel na koricama, kao da dolaze iz vajcarske. Ovo je izazvalo nove napade, ali Didro izdaje jo sedam svezaka crtea i ilustracija i zavrava delo. U delu se pod uticajem razvoja nauke kritikuje crkva i politike ustanove tog vremena. Priroda je ukupnost svega to postoji, aktivna je i kree se. ovek je deo prirode i potinjen je njenim zakonima. Drutvo je zbir jedinki i pojavilo se kao rezultat njihovih prirodnih tenji za samoodranjem i korisnou. Mo zakona je najvia, a zakoni zavise od razuma.

35

Razuman je poredak koji proistie iz drutvenog ugovora. Optu voplju predstavljaju zakoni kojima je cilj opti interes. Encikolpedisti istiu pravo narodnog otpora, pravo na slobodu, sigurnost i vlasnitvo. To su prirodna, vena i neotuiva prava. Po zamisli i irini koncepcije, po svom revolucionarnom znaaju, djelo Didroa i enciklopedista spada u red najsmelijih poduhvata ljudskog duha.

FRANCUSKI MATERIJALIZAM
Najistaknutiji francuski materijalisti 18 v. su Didro, Helvecijus i Holbah . Kao ideolozi revol. buroazije podvrgli su kritici religiju i sve politike ustanove svog vremena. Materijalistika filozofija se razvijala uz razvoj prirodnih nauka i suprostavljala se metafizikom i spekulativnom pogledu na svet. Ona je priznavala prirodu i fiziku supstancu kao osnov svega postojeeg.

DENIS DIDRO
-je bio najvaniji francuski enciklopedista. Bavio se svim naunim oblastima, knjievnou i umetnou. U filozofiji francuskog materijalizma predstavljao je prirodno nauni pravac. Osnovni element materije mu je molekul. On sadri u sebi kretanje, ivot i potencijalnu sposobnost za oseanje. ulnost je poseban oblik kretanja materije. Ona je veza izmeu organizma i okoline. Razum je rezultat razvoja ulnosti. Njegovi politiki stavovi su usmereni protiv feudalnog ureenja, apsolutizma i verske netolerancije. Kao i ostali prosvetitelji smatra da je ovek drutveno bie, ali za njega je ta drutvenost rezultat kolektivne borbe za ivot (prvenstveno borbe sa prirodom), a ne nekog nagona ili ugovora. Nasuprot Helvecijusu, Didro smatra da su razliite sposobnosti oveka i njegovo ponaanje uslovljeni fizikom konstitucijom, klimom, ishranom itd. iveti u kolektivu i boriti se s prirodom ini uslov opstanka oveka. Lina srea se moe ostvarti samo u zajednici s drugima. Drutvo je izabralo vladara da bi osiguralo tu sreu i svoju egzistenciju. Ono mu je dalo vlast koja mu je dovoljna da ustanovi red i mir meu dravljanima.Didro je traio jednakost svih graana pred zakonom i politiku slobodu. Pravo na ivot, slobodu i vlasnitvo su za njega osnovna ljudska prava koja treba zatititi, jer ine deo ljudske prirode. Zahtevao je i slobodu trgovine, reviziju carinskog sistema i dabina.

KLOD HELVECIJUS
- je bio naroito usmeren na drutvena pitanja, politiku, moral i reavanje socijalnih problema. Izdao je dva dela: O umu i O oveku. Od njega potie ideja da je ovek produkt drutvene sredine i vaspitanja. Od drutvene sredine zavise i politike ustanove. Da bi izgradili zdravo drutvo i savrenog oveka treba promeniti postojee politike ustanove, to je znailo poziv na revoluciju. Helvecijus je uoio nepravednost suvremenog drutvenog poretka i suprotnost klasnih interesa u drutvu. Ali za njega drutvene suprotnosti nisu poticale iz prirode oveka, ve iz uslova socijalne organizacije. Smatrao je vlasnitvo uzrokom svih drutvenih zala, ali nije bio za njegovo ukidanje ve za ravnomernu preraspodelu. Helvecijus se isticao meu ostalim materijalistima svojim shvatanjem materije. U prirodi postoje samo individue nazvane telima, a materija je samo ukupnost svojstva tih tela. U delu O oveku raspravlja se o odnosu oveka prema drutvu, moralu i drutvenim zakonima. Osnovno je miljenje da su ovek i njegovo miljenje proizvod okoline. Helvecijus utvruje ulnost kao jedno od osnovnih svojstva materije. Ne pravi razliku izmeu oseanja i miljenja. Sve operacije svodi na oseanje. Fizika oseajnost (ulnost) je jedinstveni pokreta oveka. Helvetius izvodi iz tog ivotnog principa sve ostale osobine oveka. ovek je kao deo prirode potpuno podreen njenim zakonima. Helvetius uoava dva bitna momenta u drutvenom ivotu. Materijalne potrebe su mu pokretai individualnog i drutvenog razvoja. Nastojei da podmiri svoje osnovne potrebe hranu, stan, odelo...ovek je bio prinuen da radi. Kako su se potrebe poveavale, ovek je razvijao svoj drutveni ivot od lovakog preko stoarskog i zemljoradnikog do trgovakog.

36

Druga ideja tie se jednakosti polova i sposobnosti ljudi. Helviciusu su svi ljudi po svom fizikom oseanju jednaki. Ali nejednakost ljudskih umova ne dolazi od fizike nejednakosti, ve od vaspoitanja, tj. drutvenih uslova. Meu tim vaspitnim drutvenim uslovima koji formiraju oveka svakako najvaniji je oblik upravljanja. Uslov za promenu oveka i ostvarenje njegove sree je menjanje drutvenog poretka. U uslovima slobodne vladavine ljudi su iskreni, humani i talentovani, a u uslovima despotije podli, laljivi, bez talenta i hrabrosti. Despotizam je oblik loe vladavine koji ne vodi brigu o optem dobru. Despotizam unitava ljudski rod, dok sloboda podie duh naroda. Sloboda se sastoji u slobodnom razvoju sposobnosti. Od oblika vladavine zavisi kakva e biti narav, ponaanje i postupci ljudi, a on opet zavisi od zakonodavstva. Prema tome Helvetius zakljuuje da treba dati zakone koji e ljude uiniti maksimalno srenim i omoguiti im sva zadovoljstva koja su saglasna sa optim dobrom .

POL HOLBAH
-je jedan od najizrazitijih ideologa i voa buroazije u 18 v. Njegove ideje lee su takoe bile usmerene protiv idealizma, relgije, feudalnog sistema i apsolutizma. Nije svesno teio revoluciji, ali su njegove ideje pokretale mase. Nemac po poreklu Holbah je iveo u Parizu i postao centralna linost meu pripadnicima materijalistie filozofije. Glavno delo mu je Sistem prirode, a znaajan je i njegov rad na Enciklopediji. Holbah polazi od shvatanja da je priroda uzrok svega. Ona postoji sama po sebi, ona je vena i ona je sama sebi uzor. Materiju tumai kao sve ono to na neki nain deluje na naa ula. U pogledu strukture materije sklon je atomistikom shvatanju. ovek mu je prirodno bie. Kao i svi materijalisti priznaje ulnost kao jedno od njegovih svojstava i smatra da se do miljenja dolazi preko ula i percepcije. Ljudi su po svojoj biolokoj i fizikoj grai razliiti. Ta razliitost je osnov njihove nejednakosti i iz nje potie socijalni i moralni poredak drutva. Nejednakost nije ljudima tetna nego korisna. Klasne razlike svodi na razliite temperamente i sposobnosti. Hrana, kliima i vazduh utiu na grau organizma i odreuje njihove sklonosti. elja za sreom je ovekov glavni interes, a on se moe ostvariti u samo drutvu. Drutvo je celina obrazovanu od mnotva porodica i individua ujedinjenih u cilju zadovoljenja potreba. Ljudi su, stupivi u zajedniki ivot, zakljuili ugovor po kome su se obavezali na meusobne usluge, ali je bila potrebna sila koja bi ograniila strasti. Ta sila je bio zakon. U njemu je izraena opta volja drutva i njegov cilj je ouvanje opteg interesa. Drava mu je ustanovljena nizom izreenih ili preutnih sporazuma. Ti sporazumi ine zakone zajednikog ivota. Zakoni treba da osiguravaju, slobodu, vlasnitvo i sigurnost. Holbah zastupa predstavniki sistem, jer se zakonodavstvom ne moe baviti celo drutvo. Ipak svi zakoni koje donose predstavnici, moraju dobiti drutvenu saglasnost. Na taj nain je Holbah postavio princip predstavnike vlasti koja moe biti u svako doba svrgnuta ako naruava principe prirodnog i razumskog prava. Meutim, vremenom su naela slobode, sigurnosti i pravde iezla i narod se pretvorio u robove, a vladari u zemaljske bogove. Usled nepoznavanja svojih potreba i prava, narod je izgubio je slobodu. Narod nije znao poreklo vlasti i pokoravao joj se jer je mislio da ona potie od Boga. Neznanje je izvor svih nesrea oveka, a prosveenost moe izleiti ovu drutvenu bolest. Ova kritika postojeeg poretka je imala ogromno revolucionarno znaenje i podigla je narod protiv apsolutistike vlasti. Veliku nejednakost u bogatstvu Holbah smatra uzrokom socijalnih previranja. On zahteva slobodu miljenja, ali je svaka religijska ideja nepojiva je sa prirodom i razumom.

REVOLUCIJA - AMERIKA
1774. je u Filadelfiji bio sazvan I Kongres predstavnika svih kolonija, na kojem se trebalo reiti pitanje odnosa s Engleskom. Kongres je proglasio bojkot engleske robe. U to vreme veina kolonista nije mislila na definitivni prekid s Engleskom. Za raskid su bili sitni zemljoposednici, sitna buroazija, farmeri i radnici. Trgovaka buroazija vie je insistirala na slobodnoj trgovini i na promeni engleske ekonomske politike, a manje na ratu. Veliki zemljoposednici, jedan deo slobodnih profesija i inovnici takoe su bili protiv rata, tako da na Kongresu nije prihvaeno reenje o prekidu veza sa Engleskom. Doneta je ''Deklaracija prava kolonista'', koja ustanovljava pravo na ivot, slobodu i vlasnitvo kolonista. Po Deklaraciji:

37

- prava ne mogu biti izmenjena ili ograniena od strane bilo koje vlasti bez saglasnosti samih kolonista. - osnov svake slobodne vlasti je pravo naroda na predstavnitvo u zakonodavnom telu. Poto amerike kolonije ne mogu imati zbog teritorijalnih i drugih okolnosti svoje predstavnike u britanskom parlamentu, njima pripada slobodno i iskljuivo pravo zakonodavstva preko sopstvenih zakonodavnih tela. - kolonistima pripada pravo odravanja zbora za raspravljanje o eventualnim nezadovoljstvima i podnoenje odgovarajuih peticija kralju. Kolonisti ne mogu biti lieni privilegija da budu sudije. - zadravanje stalne engleske vojske u kolonijama bez saglasnosti zakonodavnog tela dotine kolonije smatra se protivzakonitim aktom. Kralj je koloniste nazvao pobunjenicima, tako da 1775. godine poinje rat amerikih drava za nezavisnost od Engleske. ''DEKLARACIJA NEZAVISNOSTI'' 1776 1776 odran je II Kongres u Filadelfiji.. Kongres je na predlog Tomasa Defersona usvojio Deklaraciju nezavisnosti u kojoj su sadrana osnovna naela politike jednakosti, narodnog suvereniteta i prava na revoluciju. Po Deklaraciji'': - svi su ljudi roeni kao ravnopravni. Njihov tvorac im je svima podario odreena lina prava u koja spadaju: ivot, sloboda i tenja ka srei. - vlast treba ljudima da osigura ostvarenje tih prava, pri emu ona treba da bude zasnovana na saglasnosti naroda. - kada se vlast javlja kao smetnja za postizanje tih viih ciljeva, narod ima pravo da izmeni formu vlasti, ak i da je sasvim uniti i na njeno mesto postavi novu vlast koja e garantovati sigurnost i blagostanje naroda. Istorija vladajueg kralja Velike Britanije predstavlja neprekidni niz pokuaja da se nanese teta amerikim kolonijama i uzme vlast, koja po pravu pripada samim kolonistima. Tako su stanovnici kolonija prinueni da izmene preanju formu vlasti. - udruene kolonije moraju biti slobodne i nezavisne drave, osloboene pokornosti prema engleskoj kruni. Mora biti potpuno prekinuta svaka politika veza izmeu njih i drave Velike Britanije, a one kao slobodne i nezavisne drave imaju pravo podii rat, sklopiti mir, stvarati saveze, razvijati trgovinu itd. Deklaracija je proklamovala princip narodnog suvereniteta . Dord Vaington je na Kongresu imenovan zapovednikom Kontinentalne vojske, ali je poslata i peticija kralju s namerom da se sukob rei mirnim putem Kolonijama se pritekle u pomo mnoge evropske zemlje posebno Francuska. Nakon predaje engleske vojske u Versaju je zakljuen mir 1783 godine i kolonijama je priznata nezavisnost. Po uzoru na Virdiniju pojedine drave SAD donose svoje Ustave i garantuju narodni suverenitet na temelju demokratskih naela formulisanih u Defersonovom Bilu o pravima iz 1776 (podela vlasti, izbornost dravnih slubi, odvajanje crkve od drave..)

FEDERALISTIKI SPISI
- 1787 sazvana je u Filadelfiji Federalna ustavna konvencija. Nakon 4 meseca raspravljanja doneen je konani nacrt Ustava. U njemu je po prvi put primenjena Monteskjeova podela vlasti na zakonodavnu izvrnu i sudsku. Iako su za ostvarivanje nezavisnosti bili najzaslueniji radni ljudi, rezultate ove pobede je iskoristila krupna trgovako-industrijska buroazija Severa i plantaeri Juga.

38

Poloaj sitnih farmera, obrtnika i radnika u manufakturama se nije bitno izmenio, tako da ubrzo dolazi do formiranja dve stranke: - centralistiki orjentisani federalisti, uglavnom konzervativci koji su podravali Ustav i - antifederalistiki republikanci, kasnije demokrate, koji su zastupali interese irokih slojeva. Politike tenje krupne buroazije izraavane su u delima Hamiltona, Medisona i Deja, koji su svoje stavove objavljivali u seriji lanaka pod nazivom ''The federalist''. Politiki program federalista se sastojao u izgraivanju jake centralne vlasti koja e moi da osigura interese krupne buroazije i suzbije tenje demokratskog pokreta. Federalisti su pokuali ograniiti politika prava i slobode radnih ljudi uspostavljanjem monog aparata izvrne vlasti i uvoenjem visoke cenzusne stope. Birai su morali da imaju vee vlasnitvo u zemlji ili kapitalu. Bitno ogranienje predstavljao je i cenzus nastanjenosti, to je znailo da je bira morao due iveti u jednom mestu. U borbi protiv ovakve politike ideologije federalista pojavila se progresivna buroasko demokratska politika misao, koju su zastupali demokratski mislioci kao to su Tomas Deferson i Tomas Pejn. Oni su izraavali tenje sitne buroazije, obrtnika, farmera i radnika. Ustav je stupio na snagu 1788. Birako pravo je u veini drava bilo ogranieno imovinskom cenzusom to je i omoguilo prihvatanje Ustava. Demokrate su se pod vostvom Defersona izborile za potvrivanje graanskih prava sadranim u Bilu o pravima'', koji je dodat ustavu 1791 u obliku prvih 10 amandmana.

ALEKSANDAR HAMILTON ideolog reakcije Hamilton je u toku revolucije objavio dva pamfleta u kojima je branio prava kolonista i pozivao na borbu protiv Engleske. Dokazivao je da drutvo treba da pribegne svim sredstvima ak i nezakonitim, kad je u pitanju odbrana slobode. Kada su se u revoluciji poele javljati revolucionarne i demokratske tendencije Hamilton se sve vie izraavao kao konzervtivac, reakcionar, ak i monarhist. U lancima koji su izlazili u Federalistu on je zagovarao to jau centralnu vlast koja bi imala iroka ovlaenja. Cilj je bio da se ta vlast stavi u slubu krupne buroazije i suzbije demokratske zahteve radnih ljudi. Reakcionari su bili spremni da prihvate bilo koju stranu ili domau oligarhijsku vlast samo da bi se zatitili od masa koje su traile demokratsko produbljivanje revolucije. Kada je otpala mogunost saradnje sa engleskom monarhijom, Hamilton je traio organizovanje nove drave kao ustavne monarhije po uzoru na Englesku. U krajnjem sluaju doputao je da se organizuje republika na ijem elu bi bio predsednik kao doivotni nosilac izvrne vlasti sa irokim ovlaenjima. Predsednik bi imenovao ministre koji ne bi bili odgovorni parlamentu. U interpretaciji Monteskjeovog uenja o podeli vlasti, on je traio jaku centralizovanu izvrnu vlast koja bi bila nezavisna od zakonodavne vlasti. Ta izvrna vlast bi predstavljala zatitu od samovolje zakonodavne vlasti koja je bila pod pritiskom radnih ljudi. Hamilton je predlagao i organizaciju Senata koji bi onemoguio Kongres da donosi zakone koji ne bi odgovarali vladi. Predlagao je doivotni izbor senatora. Hamilton je otvoreno formulisao protivdemokratsko stanovite, da samo bogati ljudi treba da preuzmu vodea i stalna mesta u dravnoj upravi, to je mogue ostvariti uvoenjem visokog cenzusa. Radne mase ne treba da imaju izborna prava, kako bi vlast ostala u rukama buroazije za sva vremena. Zbog ovakvih stavova koji su bili nadmoni, rezultati revolucije ostali su polovini. Ropstvo je ukinuto samo na Severu. Stavova su izraavali politiku ideologiju krupne buroazije i uli su u sistem dravnog ureenja od 1787 god. Buoaozija je na ovaj nain iskoristila mase u borbi protiv engleske tiranije i nametnula im svoju vlast. TOMAS DEFERSON - predstavlja naprednog politikog mislioca. On je bio predstavnik Virdinije na kongresima u Filadelfiji, gde se istakao svojim demokratskim politikim stavovima. Defersonovi politiki pogledi su doli do izraaja u najvanijim dokumentima tog vremena Deklaraciji prava(Bilu o pravima) i Deklaraciji nezavisnosti. Vano mu je i delo Virdinija.

39

Defersonova politika shvatanja su bila inspirisana uenjem o prirodnim pravima oveka, principima narodne suverenosti i naelom podele vlasti. Virdinija je imala jo pre proglasa imala pisanu konstituciju koja je imala demokratske i progresivne osnove tzv.Deklaraciju prava iz 1606 god. Ona sadri u sebi sve bur.-dem. principe: slobodu, jednakost i svetost privatnog vlasnitva. Njen revolucionarni element je u isticanju socijalnog porekla drave. Vlast postoji zbog obezbeivanja opteg dobra, zatite i sigurnosti naroda, zemlje i drutva. Ukoliko neka vlast nije u stanju da ispuni svoje obaveze prema narodu, narod ima pravo da reformira, izmeni ili uniti vladu Zakonodavna, izvrna i sudska vlast su podeljene. Jefferson je isticao da izvrna i sudska vlast trebaju biti podreene zakonodavnoj vlasti, kao najvioj. Deklaracijom se odbacuju nasledne i staleke privilegije. Svako lice koje ima neku vlast mora posle odreenog perioda ustupiti tu vlast drugima. Za Defersona je republiki dravni oblik odgovara velikim dravama. Prema Deklaraciji svi imaju pravo glasa. Defersonov ideal je bio slobodan razvoj sitnovlasnikog farmerstva u uslovima dem. republike. Osnovne misli Deklaracije prava su ule u Deklaraciju nezavisnosti. Narod je proglaen za vrhovnu vlast, a drava je shvaena kao organ za ouvanje i zatitu ovih prava. Deferson je posveivao panju i socijalnom problemu. Nastojao je ustanoviti jednako i ravnopravno pravo na nasledstvo, tj.ukinuti pravo prvorodstva, u ropstvu Crnaca je video veliko drutveno zlo i opasnost za drutvo. Pokuao ga je ukinuti, jer je ono protivno ljudskoj prirodi. Jeferson se otro suprotstavio reakcionarnim elementima na Kongresu, koji nisu eleli da prihvate Deklaraciju nezavisnosti. U tom otporu je uspevao, jer je imao za sobom naoruane mase spremne da u svakom trenutku rasteraju Kongres. Defersonovi stavovi predstavljaju najvei domet amerike politike misli na kraju 18 v. On je ukazivao na nedostatke Ustava i na mnoge odbaene pravedne zahteve naroda (pre svega nedostatak slobode zbora i tampe). Njegov predlog za ukidanje crnkog ropstva (koji nije bio prihvaen u Deklaraciji nezavisnosti), predstavlja najznaajniji politiki i etiki deo deklaracije. TOMAS PEJN - je najdosledniji predstavnik bur-dem ideologije u periodu borbe za nezavisnost Amerike. Imao je ogroman uticaj na formiranje javnog mnjenja i buroasko-demokratske ideologije. Na II Kongresu Pejn je, kao i veina Amerikanaca, stajao na stanovitu da se sukob sa Engleskom trba reiti na miran nain, meutim, pojavom njegovog pamfleta Zdrav razum 1776 vidi se promena u njegovim stvavovima. U pamfletu je prvi put odluno postavljeno pitanje amerike nezavisnosti i iskazani prvi napadi na eng. kralja. On englesku kraljevsku vlast smatra tiranskom i podvrgava kritici sve konstitutivne elemente Engleske. Monarhijska vlast je za njega ponienje ljudskog dostojanstva, krenje prirodnih prava i sloboda. Ona je inkarnacija nasilja. On uverava da bi Amerika bolje napredovala da je slobodna i da moe razvijati ekonomske odnose sa ostalim dravama za svoj raun, a ne za raun Engleske. Za Pejna su svi ljudi po roenju jednaki. Najprikladniji oblik politike organizacije za njega je demokratska republika, a prirodna prava treba da su izvor i osnova dravnih zakona. On takoe analizira odnos drutva i drave i podvlai njihovu razliku po poreklu i po sutini. Ljudi se povezuju u drutvo po nudi i ono slui srei, dok je drava neizbeno zlo, plod uzurpacije i osvajanja. Za Pejna je revolucija put od drave do drutva. Pamflet se zavrava pozivom na ustanak, koji je imao ogroman uticaj na mase. Kolonisti su time dobili novu revolucionarnu ideologiju koja je rezultirala Deklaracijom nezavisnosti. Posle rata Pejn se vraa u Englesku iz koje je otiao ranije kako bi se prikljuio borbi za nezavisnost Amerike. Tu objavljuje pamflet pod nazivom ovekova prava, u kom je ponovo kritikovao engleski ustav uzdiui znaaj francuske revolucije. U isto vreme je opovrgao Berkove stavove, koji je francusku revoluciju proglasio anarhistikom i destruktivnom. U odgovoru Berku pisao je da se jedino putem revolucije mogu likvidirati ratovi tako to e likvidirati reakcionarne vlade. Na taj nain e revolucionarni sistem vladanja omoguiti mir meu narodima. Pejn takoe napada kapitalistiku eksploataciju i privatno vlasnitvo za koje smatra da je osnov drutvene najednakosti, ali nije za njegovo ukidanje, nego ograniavanje.

40

Nakon to je izdao ovekova prava Pejn je morao pobei iz Engleske u Francusku gde je trijumfalno doekan kao ameriki revolucionar. Bio je biran za Konvent i za lana ustavotvorne komisije Francuske republike. U delu Vek razuma Pejn se otvoreno izrazio protiv religije i crkve. Ne verujem u dogme koje ispovedaju jevrejska, muslimanska, protestantska ili bilo koja druga crkva. Moj lini razum to je moja crkva. Za njega crkvene organizacije imaju za cilj da zastrauju i porobljavaju ljudski rod i sebi monopolizuju vlast i prihode. Ipak je doputao postojanje boanskog prauzroka svih stvari. Smatrao je da e revolucionarni preobraaj u politici uticati i na preobraaj u religiji.

REVOLUCIJA - FRANCUSKA
Francuska revolucija je predstavljala trei udar feudalno-apsolutistikom sistemu. To je revolucija u kojoj je uestvovao itav narod, ali je njene rezultate iskoristila krupna buroazija otvorivi put razvoju kapitalizma. Voe francuske revolucije su bile inspirisane idejama Monteskjea, Rusoa, Helvecijusa i Holbaha, a koje su izraene u Deklaraciji prava oveka i graanina i Konstituciji iz 1791. Te su ideje izraavale interese revolucionarne buroaske klase. DEKLARACIJA PRAVA OVEKA I GRAANINA 1789 - predstavlja izraz borbe buroazije za slobodu, vlast i privatno vlasnitvo. Iako je bila proglaena u Francuskoj, izraavala je interese cele tadanje napredne buroazije. U tom smislu ona ima univerzalni istorijski znaaj. Deklaracija je razvila borbeni revolucionarni duh kod svih slojeva naroda protiv feudalnog sistema. Ona predstavlja principe koji treba da budu osnov svih buduih konstitucija i vlada. Deklaracija na prvo mesto stavlja prirodna graanska i politika prava. Ona naglaava slobodu linosti i njenog delovanja. Istie da se svi ljudi raaju i ostaju slobodni i jednaki u pravima. Cilj svakog politikog drutva treba da bude ouvanje i zatita prirodnih i neotuivih prava oveka: slobode, vlasnitva, sigurnosti i pruanja otpora tiraniji. Deklaracija naglaava da je izvor i osnov svake vrhovne vlasti u narodu i da je zakon izraz opte volje. Svi graani mogu lino ili preko svojih predstavnika uestvovati u donoenju zakona. Zakon je jednak za sve. Svim graanima moraju biti dostupne sve funkcije i poloaji prema njihovim sposobnostima. Meutim, iako se u Deklaraciji govori da su svi ljudi jednaki i imaju jednaka prava na vlasnitvo, buroazija je teila da osigura samo svoje vlasnitvo i nije se ustruavala da konfiskuje feudalno i crkveno vlasnitvo. Ovde se vidi protivurenost izmeu proglaenih proglaenih principa i praktinog delovanja buroazije. Konstitucija iz 1791 Montanjari je naziv za lanove Konventa koji su sedeli na najviim mestima u sali tj.na brdu. Isticali su se svojom radikalnou. Voe su im bile Danton, Mara, Robespjer i dr. Montanjarski ustav ili Konstitucija iz 1791 je sledei vaan politiki akt posle Deklaracije prava oveka i graanina. Principi izraeni u Konstituciji su u velikom neskladu sa principima izraenim u Deklaraciji. Ustavom je sankcionisana ustavna monarhija i sva vlast preneta u ruke krupne buroazije. Konstitucija iz 1791 nije izraavala nikakve principe jednakosti. Zakonodavna vlast je pripadala zakonodavnom telu tzv. narodnom predstavnitvu i kralju, koji je ujedno imao i izvrnu vlast. Kralj je imao i pravo veta, pravo imenovanja ministara i objave rata i mira. Ukinuta podela na stalee, a graani su podeljeni na aktivne i pasivne. Pasivni graanin je bio iskljuen iz politikog ivota, ime je masa neimunih graana ostavljena bez politikih prava. Buroazija je ukinula sve smetnje trgovakom i industrijskom razvoju. Crkvi je oduzeta zemlja i ustupljena dravi. Zemlja je dobila novu administrativnu podelu departmane. Zabranjeni su trajkovi i radne organizacije, a sve to je dovelo do nepovrenja masa u ustavotvornu skuptinu. Deklaracija iz 1793 - jakobinska Deklaracija

41

Jakobinskom Deklaracijom je ostvareno to da zakone koje predlae zakonodavno telo moraju potvrditi skuptine naroda. Njom su uklonjene razlike izmeu pojma oveka i graanina. Deklaracija iz 1789 i Konstitucija iz 1791 su podrazumevale pod ovekom lana graanskog drutva, a pod graaninom lana politikog drutva. Po Deklaraciji iz 1793 svi su lanovi jednaki u svim politikim pravima i dunostima. Tzv. Montanjarski ustav od 24. VI 1793. godine, proklamuje da je uz jednakost, slobodu i bezbednost, i svojina prirodno i nezastarivo pravo. Konstitucija iz 1793. je uvela opte pravo glasa. Proglasila je sav narod naoruanom silom republike. Za kraljeve, aristokratiju i tirane kae da su buntovnici protiv gospodara zemlje, ljudskog roda. Meutim, po pitanju socijalnih odnosa ni ona nije mogla izai iz buroaskih okvira, tako da i ova Deklaracija vidi uzrok bede u zapostavljanju prirodnih prava oveka, a ne u soc- ekonomskim uslovima. Jakobinci, kao i buroazija, bili su uvereni da su svojinski odnosi prirodni. Po Marksu, ova Deklaracija je samo politiki-formalno proglasila ukidanje razlike oveka i graanina, ali ne i stvarno, jer su protivurenosti izmeu proklamacije jednakosti i nepovredivosti privatne svojine ostale. NEMAKI KLASINI IDEALIZAM(18.i 19. v) Nemaka klasina filozofija za razliku od novovekovne tradicije ljudska prava ne izvodi iz prirode, ve iz uma kao temeljnog odreenja oveka. Tako se novevekovno racionalno prirodno pravo kritiki prevazilazi i die na viu instancu: na nivo uma. Kant, Fihte i Hegel kao osnivai pravne filozofije, postavljaju u njeno sredite slobodu pojedinca koja moe postojati zajedno sa slobodom svih drugih u pravnoj i dravnoj zajednici. U Fihteovoj filozofiji prava odigrava se prava transformacija prirodnog prava u umno pravo. Umno bie ne moe sebi da pripie slobodnu delatnost u ulnom svetu, a da je isto tako ne pripie i drugima. Umno bie je uvek u odreenom odnosu sa drugim umnim biima. Taj odnos Fihte naziva pravnim odnosom. Takva zajednica moe nastati jedino putem samoogranienja slobode, odnosno, putem uzajamnog priznavanja umnih bia. Kao zajednica uzajamnog priznavanja, pravna zajednica je zajednica slobode. Hegel umnost prava i drave utemeljuje u svojoj filozofiji apsolutnog duha i slobode. On se suprotstavlja svakom vidu pravne filozofije koja svoj predmet izvodi iz nekog prvobitnog principa.

IMANUEL KANT (1724-1804) - je prvi predstavnik nemanog klasinog idealizma. U delu Projekat venog mira priao je obradi politikih problema neposredno, dok ih je u drugim delima obraivao sa stanovita morala, prava i filozofije istorije. Njegovi glavni radovi su: Kritika istog uma i Kritika praktinog uma. Osnovno pitanje Kantove filozofije je ta je ovek?, ta on moe da zna?, ta treba da ini? i emu treba da se nada? Njegovo shvatanje oveka omoguilo je sasvim drugo gledanje u politikoj filozofiji. U njoj je misao o oveku dobila svoje pravo mesto, za razliku od prirodno-pravne filozofije, po kojoj je cilj drutva sigurnost ivota, nesmetano uivanje ivotnih dobara i opte dobro graana. Po prirodno-pravnoj teoriji ovel je prirodno bie i kao takav podloan je njenom uticaju i nagonima. Meutim, za Kanta ovek nije samo prirodno nagonsko bie, ve i duhovno razumsko bie, koje se izdie iznad prirodne uslovljenosti i materijalnog sveta. Osnov njegove filozofije je suprotnost izmeu duhovnog i ulnog sveta. oveka je zamislio kao dvostruko bie koje, s jedne strane, spada u ulni svet u kojem vlada nunost, i s druge, u inteligibilni svet, na osnovu kog raspolae apsolutnom slobodom, pri emu je ovek i kao umno bie potinjen duhovnoj zakonitisti i moralnoj nunosti. U oveku postoji duhovno carstvo apsolutnih istina i vrednosti koje odreuju njegovu sutinu. Duhovna stanja se izraavaju u svakidanjem ivotu oveka, u njegovom ponaanju. Svojim radom, koji prvenstveno slui zadovoljenju njegovih potreba, ovek postaje nezavisan. U borbi ui potovati protivnika i spoznavati svoje jedinstvo s njim. Tako nastaje moralni odnos. U predanosti ideji i delu, otvara se po Kantu put da sutine ljudskog drutva. Kod njega se izgradio otri dualizam izmeu prirode i slobode, izmeu ovekove vezanosti za prirodne zakone i njegove slobode pod uticajem moralnih zakona.. Sloboda lei

42

u tome da se ovek rei okova svoje ulnosti i shvati svoje zadatke koji ga izdiu iznad njega samog. Kao prirodno bie ovek nije slobodan. On je svoje nagone i prirodne sposobnosti primio iz prirode i u tom smislu je takav kakvog ga je priroda dala. Kao duhovno bie, ovek je svoje vlastito delo. ovek je slobodan samo onda kada se uzdigne iznad prirodno-bioloke sfere svog bia i ini ono sto zahtetva njegov um. Kant je nastavio nauku o prirodnom pravu i politikoj filozofiji na osnovu idealistikog shvatanja slobode. On nije tu slobodu shvatao onako kako ona izgleda u svetu pozitivnog prava i stvarnih drava, nego je stvarnom svetu suprostavio jedno zamiljeno, razumsko pravo i jedno idealno dravno ureenje. Kritika istog uma je delo u kome je Kant razvio svoj dualistiki sistem. U ovom delu on pokuava objasniti ulogu ulnosti i ulogu razuma u svakoj spoznaji, ukazujui na zavisnost empirijskog sveta od umnog sveta (savisnost objekta od subjekta ). Predmeti prirode utiu na oveka, ali priroda i ovek ostaju bez dublje veze i odatle nemogunost spoznavanja stvari po sebi. Spoznaja se vri pomou apriornih, unapred datih ulnih i umnih oblika. ulni oblici su prostor i vreme, a umni logiki i apriorni su: kvantitet, kvalitet, relacije, i modalitet. Spoznaja umom nema neposredne veze sa predmetima. Samo ula neposredno doivljajaju stvari. Ne odreuje predmet svest, ve svest predmet. Kritika praktinog uma ukazuje na autonomnost ljudskog delovanja.Spoznaja je jedna strana oveka, a moralno htenje i delovanje druga. isti um daje oveku opti zakon koji se zove moralni zakon. Kant zbog svog dualistikog gledanja na oveka, istie da je ovek u svom delovanju na mnogo toga obavezan kao prirodno bie, ali i na mnogo toga je obavezan kao razumno bie. Kao prirodno ulno bie on je podreen zakonima prirode, ali kao umno bie on je slobodan. Pravno politika filozofija Kantova filozofija prava i politike proistie iz njegove teorije prava. Znaajno je njegovo razlikovanje legaliteta od moraliteta. -Legalitet je delovanje oveka u skladu sa optim zakonom iz raznih motiva (interesa, straha, navike, prisile...), a -Moralitet je delovanje oveka u skladu sa zakonom iz obzira prema samom zakonu, zbog potovanja njegove umnosti. Kao pokretai ljudskog delovanja postoje kategoriki i hipotetiki imperativi . Kategoriki imperativ preko dunosti ukazuje kako ovek mora da nastupa bez obzira na cilj i uspeh, a hipotetiki doputa oveku mogunost izbora radnji ili naina ponaanja za ispunjenje kategorikog imperativa. Pravo ini skup maksima ili naina kako ovek mora da nastupa u konkretnim sluajevima da bi ostvario kategoriki imperativ. Ono je skup uslova pod kojima moe postojati sloboda drugih pored slobode jednog. Pravni zakon dozvoljava primenu spoljne prisile. Povezivanje prisile sa pojmom slobode, Kant reava tako to postavlja razliku izmeu slobode i samovolje. Drava je ujedinjenje mnotva ljudi pod zatitom pravnih zakona. U Kantovom prirodnom stanju ve postoji svojina. Tu nedostaje samo javna sila koja bi to osigurala. Prirodno stanje nije stanje nepravde, ali je bez sudije koji bi odluivao o sporovima. Tu niko ne moe raunati na to da mu se garantuje pravo. Zato pravna ideja trai da se izae iz ovog stanja i da se osnuje jedno pravno stanje, tj. drava kao sila za ouvanje privatne prava. Privatno pravo prethodi dravi i javnom pravu. Drava, odnosno javno pravo, stvara se radi zatite privatne svojine. Za Kanta drava ne nastaje na temelju ugovora pojedinaca, ve je rezultat opte nunosti i pravne potrebe koja je svojstvena praktinom umu. Ljudi ulaze u graansko stanje ne na osnovu zajednikih interesa i empirijskih potreba, ve na osnovu kategorikog imperativa sadranog u praktinom umu. Svojim dvostrukim kauzalitetom i kategorikim imperativom, Kant je otrgnuo oveka, pravo i dravu od njihove drutvene sredine, istorijske i socijalne uslovljenosti, uinivi ih zahtevima istog pravnog uma. Ono to se u zaostaloj Nemakoj nije moglo ostvariti u praksi (kao npr u Eng, Fran) Kant je pokuao da ostvari na podruju iste ljudske misli. FIHTE (1762-1814) -pokuava prevazii Kantov dualizam. Dok kod Kanta svet prirode i svet duha stoje jedan pored drugog, Fihte pokuava izvesti dva Kantova sveta iz istog naela. Ovo naelo moe biti samo sloboda. Za Kanta je sutina linosti um a Fihtea sutina uma linost. Fihte kao centralni pravni i politiki problem postavlja odnos linosti i zajednice.

43

U Fihteovim metafizikim pretpostavkama naroito u njegovom pojmu slobode, javljaju se dva elementa: - individualistiki,i -univerzalistiki. Prvi se javlja u pravnoj i politikoj nauci, a drugi u moralu, filozofiji religije i kulture. Fihte razlikuje tri vrste slobode: 1. -transedentnu koja je osnov naeg postojanja kao linosti 2. -kozmologijsku 3. -politiku U pravnoj i politikoj filozofiji Fihte je bio Rusoov sledbenik, s tom razlikom to je Fihte bio moralni idealist. Polazna taka njegovih liberalnih gledita bilo je uenje o neotuivosti individualne slobode. Ta sloboda znai mogunost proizvoljnog delovanja individuuma na ulni, prirodni svet. Ali kako je mnotvo individuuma u istom odnosu prema ulnom svetu, pojedini individuumi moraju svoju slobodu ograniiti da bi mogli jedni pored drugih egzistirati. Ovo ogranienje slobode slobodom drugih vri se pravnim zakonom stvarajui na taj nain pravne odnose. Ono nije nikakav moralni zakon, ve stvar razuma, logike. Pravo poiva na ugovoru svih sa svima, po kom svako svoju samovolju dobrovoljno ograniava. Moe se priznati samo onaj zakon koji je ovek sam sebi dao. Za opstanak prava nuna je prisila. Prisiljavanje ne moe biti mehaniko, ve mora biti usmereno na samu volju. Izvan drave nema prava. Od svojevoljnosti pojedinca zavisi da li e ui u dravu i da li e iz nje istupiti. U ustavno-politikom pogledu Fihte zastupa naelo narodnog suvereniteta i odbacije teoriju podele vlasti. Umesto toga, on uvodi jedinstvo vlasti gde egzekutivna vlast obuhvata i legisltivu i sudsku vlast. Izvrenje zakonitosti nadzirao bi eforat, koji bi prekritelje zakona pozvao pred narodni sud. Kod Fihtea postoje i neki elementi socijalistikih teorija. Sutina svojine se ne sastoji u posedovanju, ve u pravu upotrebe nekog predmeta ili iskljuivom pravu vrenja delatnosti. Zemlja pripada Bogu, a oveku pripada samo pravo da je svrsishodno upotrebljava. Na osnovi svoje teorije svojine Fihte dolazi i do ideje zatvorene trgovake drave. Ovde se funkcija drave proiruje. Ona nije samo ugovorno delo, ve ima i dunost da se brine o zaradi svojih graana. Svaki ovek ima sveto pravo na rad i najvia je dunost drave da mu taj rad pribavi i omogui. Drava mora da osigura materijalnu egzistenciju svakom svom lanu, dajui mu posao i zaradu. Rad mora da stvori periode dokolice u kojima bi ovek imao mogunost da izdigne svoj duh iznad svakidanjih briga, tj. da bi u sferi duha bio to slobodniji. Pravo na slobodu duha je najsvetije pravo oveka. Drava treba da vodi celi ekonomski ivot (proizvodnju, potronju, cene, odabir zanimanja..) u znaku stroge racionalnosti. Smisao toga je da svi budu siti i imaju krov nad glavom, a ne da jedni uivaju u luksuzu dok drugio gladuju. Prisila drave e se protezati na sve manje stvari to bude vei stepen moralnog i umnog savrenstva graana. Konani cilj drave je da svaki od sebe ini pravo i dobro. Kada umni i moralni zakon ovlada ljudima tada e prestati potereba za dravnom prisilom i samom dravom. Nasuprot shvatanju po kom drava nema pravo da pita za pravni temelj privreivanja svojih graana, nego samo da uva njihova lina prava i svojinu, Fifte tvrdi da je funkcija drave da svakog postavi u njegovu svojinu, pa da je tek onda uva. Problem kojim se bavi u svojoj politikoj filozofiji je ostvarenje ideje pravednosti u dravi. Svojina je ograniena jedino jednakou i slobodom svih drugih lanova zajednice. U Zatvorenoj trgovakoj dravi govori o proirenju carstva uma na sve narode. Fihte posmatra svet kao jednu jedinstvenu veliku trgovaku dravu. Teoriju o naciji Fihte je razradio u delu Obraanje (ili pismo) Nemakoj naciji. U njemu je Fihte dao teoriju nacionalne drave kao sredstva za razvijanje i osiguranje nacionalne posebnosti. Samostalnost i sloboda naroda se izraavaju u posebnosti tj. u verovanju, obiajima, pravu, nauci, umetnosti i dravi. Ideja je u stanju da iz mnotva pojedinaca stvori naciju. Iz ideje veliki istorijski narodi dobijaju svoj svetski poziv, zadatak koji treba u njemu da izvri. Narod proet idejom o svom pozivu osea da se treba boriti jednu optu vrednost koja je potrebna njemu i svetu. Na taj nain se mnotvo povezuje u jednu prirodnu i jedinstvenu celinu, to se ogleda u jedinstvu misli, karaktera i tenji pojedinih ljudi. Nacionalni znaaj jednog naroda, sastoji se u njegovoj veri da mora ispuniti jedan svoj zadatak. Nacionalni duh postoji samo tamo gde postoji izvorna stvaralaka izvorna snaga. Prvi izraz te stvaralake snage je nacionalni jezik. Nemaki jezik mu je za razliku od ostalih zapadno-evropskih jezika najsamostalniji i najizvorniji. Odatle zakljuak da je nemaka

44

nacija duhovno ostala najblia svojem izvornom stvaralakom potencijalu. Ono to je vredno u narodu je njegov stvaralaki ivot, njegova spremnost da podredi graanske ideale onome to u naciji predstavlja obavezu prema oveanstvu. Ostvarenje ovog vieg cilja predstavlja uzdizanje i spas nacije. On se ostvaruje vaspitanjem, ije sprovoenje drava treba da uzme u svoje ruke. Tako je Fihte u svojim ranijim radovima video dravu kao sredstvo za ostvarenje vieg cilja koji je izvan same drave. Drava je sama po sebi bez vrednosti. Vrednost je u narodu. Drava nije izraz narodne samostalnosti i njregove volje. Shvatanjem vaspitanja kao uslova za preporod nacije drava nije vie ograniena na to da prua javnu zatitu graanima. Ona te funkcije premauje postavi nacionalna i vaspitna drava. Ovim je revidirano stanovite prema drutvenom ugovoru i njegovom znaenju. Pravo postaje uslov moralne slobode, sam moralni zakon. Ukljuivanje prava i drave u moralne kategorije, Fihteova je etika obnovila Kantovu pravnu filozofiju. Najvia instanca u dravi postaje mudrac, koji spoznavi moralni bitak, vodi svoj narod u carstvo slobode. Cilj je ostvarenje savrenog pravnog stanja. Dravni napredak se ogleda u sve manjoj potrebi prisilnih mera. Na kraju se drava pretvara u slobodno drutvo moralno izgraenih bia nad kojima dravna vlast prestaje biti potrebna. Obrazovanjem nacija stvaraju se po Fihteu uslovi za ostvarenje slobode svih nacija, ostvarenje razumnih ljudskih odnosa. Tome se cilju pribliava svetska istorija. Po Fihteovoj filozofiji istorije postoji 5 razvojnih etapa kroz koje se ljudski rod u svojoj istoriji pribliava ljudskim odnosima i slobodi. HEGEL (1770-1831) Hegel je glavni predstavnik nemake klasine filozofije. Dao je najznaajnije rezultate u filozofiji drave i prava u okvirima nemakog klasinog idealizma. Glavno Hegel delo iz oblasti prava i politike je Osnovne crte filozofije prava. Predmet i cilj istorije je progresivno otkrivanje slobode ili svesti koju duh stie o sebi kroz istoriju. Nuno je da svi ljudi budu priznati kao slobodni, da princip unutranje slobode dobije svoj izraz u religiji, obiajima i moralu. Ceo njegov filozofski sistem je zasnovan na principu slobode, a sloboda se u punom smislu ostvaruje upravo u modernom pravu i dravi, a najpotpunije u protestantskoj Pruskoj dravi Hegelovog doba. Hegel je izradio apsolutni idealizam, koji iako je on bio spekulativan, nosio je u sebi mnoge revolucionarne sadraje: pitanje oveka, morala i slobode, odnosa pojedinanog i opteg. Ono to je ovoj filozofiji donosilo najveu vrednost je njeno postepeno oseanje za istorijsko kretanje. Istorija je za Hegela prestala biti besmisleno nastajanje i nestajanje dogaaja, ona je za njega postala ostvarenje samog duha. Prema Hegelu, um i istorija su nerazdvojivi. Razvoj uma je paralelan procesu istorije. U istorijskom razvoju Hegel vidi postepeno oslobaanje oveanstva: samo jedan je slobodan u istonom svetu (istonjaki despotizam), nekolicina je slobodna kod Grka i Rimljana, a svi su slobodni u hriansko germanskom svetu. Istorijski proces predstavlja samoostvarivanje duha do apsolutne samosvesti i rezultira dravom kao konkretnom institucijom ljudske slobode. Centralna kategorija Hegelove teorije drave je univerzalna sloboda, koja nije mogua bez svesti o slobodi. Politiko ureenje naroda je rezultat njegovog duha (uma). Otuda je opasno nametati narodu ureenje koje je konstruisano a priori. O politikim oblicima jedino moe da se govori istorijski. Pitanje o odnosu individualne slobode i slobode zajednice on reava kao pitanje partikularnog (individualnog) principa i principa optosti (univerzalnosti), a reava ga dajui prednost dravi u odnosu na individuu, jer se tek u dravi osvaruje sklad partikularnog i opteg. Samo u dravi individua postie svoju istinsku realnost. Inspiracije za davanje centralnog mesta slobodi Hegel nalazi u filozofiji antike Grke, u hrianskom uenju i francuskoj revoluciji. On tvrdi da se tek u hrianstvu ispoljio princip neograniene vrednosti individue. Zato oslonac moderne drave ini (uz ekonomsku i socijalnu diferencijaciju) protestantska hrianska religija. Tek je protestantizam otkrio da ovek kao pojedinac ima beskonanu vrednost, apsolutni odnos prema Bogu i da je sam po sebi odreen za najviu slobodu. Protestantizam negira posredovanje crkve izmeu oveka i Boga. S protestantizmom vrednost dobijaju brak, rad, industrija, zanati i, to je najvanije, eliminie se slepa poslunost. Princip protestantizma je slobodan duh. to se tie Francuske revolucije Hegel ne kritikuje samu revoluciju, nego nestabilnost politikih tvorevina koje su njen rezultat. Principi slobode, jednakosti, prava oveka i graanina se nisu instucionalizovali nego su ostale u apstraktnoj i individualistikoj formi. Po Hegelu, apsolutizacija individualne slobode i jednakosti, bez preciziranja dunosti i

45

odgovornosti vodi u anarhiju i despotizam. Hegelov koncept drave objedinjuje subjektivnu slobodu i objektivnu slobodu. Afirmiu se individualna prava oveka i graanina, ali ne kao krajnja svrha, ve kao element dravne organizacije koja je krajnja svrha. Hegel zakljuuje da priznanje individualnih sloboda i prava, priznanje pravne jednakosti, ne treba da vodi demokratiji. injenica da su sve individue lanovi drave ne znai da svaka osoba treba da uestvuje u odluivanju o politikim pitanjima od opteg znaaja. Hegel kritikuje demokratiju kao vladavinu naroda u smislu da je narod predstavlja onaj deo drave koji ne zna ta hoe. Narod ima sposobnost da oseti potrebe i tenje stvarnosti, ali toj sposobnosti je potrebna nadgradnja u vidu etike drave i njenih institucija. Hegel ne pominje suverenitet naroda po sebi, jer kada se narod shvata bez jedinstva sa monarhom i dravnim organima, on je samo bezoblina masa jedinki. Suverenitet naroda ima smisla samo u povezanosti sa suverenitetom monarha. Hegel kritikuje i teoriju drutvenog ugovora i odbacuje nastojanje da se ustavi daju a priori. Za njega je ustav rezultat istorijskog procesa i zavisi od samosvesti jednog naroda, odnosno, od zakona i obiaja koji su se vremenom uvrstili. Hegel kritikuje stanje slobode u graanskom drutvu, odnosno liberalno shvatanje drave orjentisane na zatitu individualnih interesa, ime se zanemaruje ono opte. Problemom drave Hegel se bavio u generalnom smislu ali neodvojivo od konkretne situacije tadanje Nemake. Kod Hegela je graanin, u punom smislu rei, mogu i stvaran tek u modernoj dravi. U dravi se negativna individualna sloboda zamenjuje istinskom slobodom graanstva. Svaki graanin ima pristup dravnim slubama, ali sposobnost i ponaanje su nuni uslovi za to. Upravljanje poiva na birokratiji , a lina odluka monarha stoji iznad svega. U Ustavu Nemake Hegel polazi od ideala ujedinjene Nemake drave, koja predstavlja suprotnost postojeoj rascepkanosti. On pretpostavlja zajedniku vojsku i cara, ali i potovanje razlika u sferi obiaja, zakona i vere. Ova drava nije strogo centralistika. Hegel kritikuje tzv. policijsku dravu, koja brine o svemu u ivotu graana i koja je karakteristina za prosveeni apsolutizam. Mnogo kasnije u Filozofiji istorije Hegel odustaje od zamisli carstva, jer u Nemakoj tada ve postoje suverene drave. Za Hegela je savremena drava antifeudalna, ona je racionalna tvorevina koja izjednaava graane. Model najboljeg ostvarenja te savremene racionalne drave je Pruska Hegelova teorija drave obuhvata apstraktno pravo -predstavlja prvi nivo razmatranja racionalnosti drave, a poetni deo tog apstraktnog prava je apstraktna linost koja je svesna svoje slobode. Ta apstraktna linost pravi u svojoj svesti prvi iskorak kada povezuje svest o svojoj slobodi sa sveu o slobodi drugih. Drugim reima, izraz ja hou ne nosi puku samovolju nego ima obavezujui karakter individualne slobodne volje. U okvirima apstraktnog prava linost ostvaruje svoju slobodu preko svojine. subjektivna moralnost -predstvalja prelaz izmeu apstraktnog prava i objektivne moralnosti. To je nivo racionalnosti na kome subjekt sam po sebi doivljava tenju ka univerzalnosti. On nuno dolazi u situaciju vrednosnog procenjivanja sopstvenih postupaka i namera. objektivna moralnost ili obiajnost -se ostvaruje u porodici, graanskom drutvu i dravi. Inkorporisanje individue u politiki poredak, dogaa se u objektivnoj moralnosti. *Porodica- je prvi momenat ostvarenja slobode koja objedinjuje slobodu pojedinca i optu slobodu.To je prva etika ustanova u kojoj pojedinac prevladava svoju posebnost. Porodica je i etika i prirodna ustanova. Etika je jer jer se zasniva na ustanovi braka, kojom se dve slobodne linosti obavezuju da budu jedna, a prirodna, jer ima obeleja i prirodne elijske zajednice i u znatnoj meri se zasniva na snazi subjektivnih oseanja (motivisana je prirodnim oseanjem ljubavi). Iz mogunosti slabljenja emotivne baze porodice Hegel izvodi tezu da odluku o razvodu ne moe da donosi brani partner ve odreena etika ustanova - crkva ili sud. Porodica nalazi svoje ispunjenje u imovini. Porodicu kao pravnu osobu treba da zastupa mu. On stie i upravlja porodinim imetkom. Taj je imetak zajedniko vlasnitvo, tako da ni jedan lan porodice nema posebno vlasnitvo, ali svaki ima svoje pravo na ono zajedniko.

46

*U graanskom drutvu - je osnovna stvar pojedinac sa svojim potrebama. Cilj graanskog drutva je da zatiti pojedinca koji ceo svoj ivot gradi na tome to je privatni vlasnik. Tu je svako sebi cilj. Pojedinac mora da stupi i u odnose s drugim pojedincima, kako bi ih upotrebio kao sredstvo za sopstveni cilj i kako bi i sam posluio drugima kao sredstvo. Tako se javlja sistem meusobne zavisnosti, koja postoji samo po prirodi, a ne na osnovu uma. Zato jedinstvo pojedinanog i opteg interesa u graanskom drutvu nije pravo ve lano. To jedinstvo nije etiki zasnovano. Unutar gra drutva najznaajniji je oblik udruivanja u klase ili stalee. Po Hegelu postoje 3 klase: - bitna klasa (klasa zemljoposednika)- koja predstavlja momenat optosti - industrijska klasa (zanatlijski stale) koja predstavlja intelektualni momenat i odraz partikularnosti. Pripadnici te klase idu za svojim posebnim interesom. - opta klasa (inovniki, birokratski stale) - klasa konkretne univerzalnosti. Birokrate se zaokupljaju problemima od opte vanosti. Zemljoposednika klasa ima neposrednu konkretnu moralnost oslonjenu na porodicu i veru. I opta klasa ima univerzalno kao svhu svoje aktivnosti. Dravni slubenici su orjentisani na dravu, i u sluenju njoj nalaze i svoje zadovoljenje. Jedino je industrijska klasa orjentisana na partikularno i zato je ona osuena na surovost, nesigurnost, na sukobe potreba i na protivrenosti izmeu siromatva i bogatstva. Iz tih razloga ona zahteva intervenciju drave. S druge strane ona individui daje kulturu, rafiniranost i intelektualni format, jer je prinuena na rad, refleksiju i inteligenciju. Individua u ovoj klasi je podstaknuta na slobodu. Zato se sloboda raa u gradovima, dok je selo pasivnije i tvrdokornije. *Drava- Graansko drutvo se temelji na prirodnim potrebama, a drava na umu. Drava se uzdie iznad graanskog drutva zahvaljujui tome to zalazi u sferu duha, to uspostavlja jedinstvo pomou umne i slobodne odluke. Sutina drave da omogui potpuno jedinstvo pojedinanog i opteg dobra. Drava je u odnosu na sfere privatnog prava, porodice i graanskog drutva spoljanja nunost od koje zavise njihovi zakoni i interesi. Za Hegela je ostvarenje moderne drave u punom smislu nasledna ustavna monarhija. Po njemu Ustav sadri tri momenta: - zakonodavnu vlast - upravnu vlast - kraljevsku vlast Zakonodavna vlast je ona koja odreuje i uspostavlja univerzalno, izvrna vlast je ona koja podreuje partikularne sfere i individualne sluajeve onom univerzalnom, a vlast krune je ona koja ujedinjuje sve vlasti u personalnom liku vrhovnog vladara. Ogranienost njegove vlasti je u tome to je njegova krajnja odluka u sutini smo puko potvrivanje onih sadraja koji su prethodno obraeni i utvreni od ostalih oblika vlasti. Zakonodavnu vlast obavljaju dva doma tj. skuptine stalea. Gornji dom je sastavljen omd klase zemljoposednika, koji su u njemu po pravu roenja. Gornji dom je garant stabilnosti i ouvanja drave. Donji dom je sastavljen od pripadnika industrijske i opte klase. Donji dom je izboran, ali ne u smislu demokratskih izbora zasnovanih na pojedinanim glasovima, ve na glasovima udruenja, zajednica i korporacija. Upravnu vlast nose funkcioneri (birokrate) koji pripadaju optoj klasi (u irem smislu srednjoj klasi), koja po Hegelu predstavlja svest drave i najeminentniju kulturu. Ova vlast ukljuuje i sudsku vlast i policiju. Klju Hegelovog konstitucionalizma je u birokratiji. Njeni lanovi su na osnovu obuke (ali i roenja) podobni za vladanje. Opta klasa predstavlja hijerarhiju, autoritet i red i odvojena je od privatnih i socijalnih interesa koje regulie. Ona predstavlja optu volju i um drutva i nosilac je javnog interesa. U njene redove ima pravo

47

da ue svaki lan zajednice shodno sposobnostima i proverenim intelektualnim i moralnim kvalitetima. Po Hegelu, drava nije institucija kojoj je svrha dobrobit i sigurnost graana, ve je ona sama sebi svrha. Tek u njoj pojedinac nalazi svoju istinsku slobodu. Ta je drava dovoljno jaka da bude tolerantna, da se ne zaokuplja intimnim ivotom graana i da ostavi religiji njeno polje, osim u situaciji kada ona ugroava samosvest ili nauna saznanja. Institucije koje Hegel predvia u dravi garantuju slobodu, jednakost i bratstvo, ali u odreenim granicama. Slobodu miljenja, tampe, govora i pisanja, treba podsticati, ignorisati ili zabranjivati zavisno od koristi ili tete za autoritet vlasti i interes drave. Ne predvia se opte direktno pravo glasa, jer bi ono vodilo priznavanju uloge izolovanog i apstraktnog pojedinca. Jednakost se priznaje, ali samo kao apstraktna jednakost osoba pred zakonom. To je izraeno u mogunosti da svaki ovek moe da postane lan upravljake klase. Jedini zahtevi koje drava namee u normalnim vremenima individui vezani su za plaanje taksi.

LIBERALIZAM
KLASINI LIBERALIZAM Liberalizam je ideologija gra. klase koja se bori da mo koju je stekla u drutvu pretvori u politiku vlast. To je ideologija privatne svojine. Borbeni liberalizam istie se antidravnim stavom u ime individualnosti. Indiviidua ima prednost nad dravom. Otkrie liberalne ideologije je ograniena dravna vlast. Razvijeni liberalizam 19. veka nastavlja tradicije ranog liberalizma. U ranom liberalizmu skuptine postaju izvor vlasti, a srednjevekovna crkvena shvatanja dolaze pod udar protestantizma. Protestantizam je pokrenuo stvaranje jakih revolucionarnih partija u kotskoj, Holandiji i Engleskoj i otvorio put liberalizmu. Temelj liberalizma predstavljala je mlada buroazija koja je teila da razvije svoju privrednu aktivnost na novim osnovama, bez srednjevekovnih moralnih i politikih smetnji. U moralnom pogledu linost je trebalo osloboditi od autoriteta crkve, a u politikom pogledu od kraljevskog apsolutizma. Odatle zahtev za slobodom linosti. Jaanjem graanske klase dovodilo se u pitanje boansko poreklo kraljeve vlasti i utemeljivalo shvatanje da je svaka politika zajednica delo slobodnih ljudi i da njima pripada prirodno pravo da tu zajednicu organizuju. Narod kao jedinstvena celina proglaava se suverenim. Dok se buroazija borila za vlast proglaavalo se da su svi ljudi slobodni i jednaki, ali nakon to je buroazija izvrila revoluciju, liberalizam je izmenio sadraj i poeo manifestovati kao filozofija slobode, ali iskljuivo povezane s interesima buroaske klase. Nakon to je buroazija osvojila vlast, ona je utvrivala svoju slobodu na otuenju slobode drugih. Sada se jednako borila protiv feudalaca koji su odlazili, kao i protiv proletarijata koji je dolazio. Liberalizam je, kao nekadanja filozofija progresa, vremenom naputao svoj progresivan sadraj i poeo izgraivati politiko stanje sa trajnim vrednostima. Ekonomski liberalizam je poivao na privatnoj svojini i sticanju profita. Suprotstavljao se bilo kakvom meanju od strane drave. Sve je trebalo prepustiti slobodnom ekonomskom razvitku i konkurenciji. U ekonomskim odnosima nisu presudni nikakvi moralni zakoni. Rad je postao roba kojoj se cena odreuje po ponudi i tranji, a konkurencija je proglaena za prirodni zakon. Politiki liberalizam bio je opozicija despotizmu. Osnov su mu bile predstavnika vlada i parlamentarna demokratija. Liberalna drava predstavlja se kao nadklasna tvorevina, koja treba da intervenie tek u zatiti privatne svojine. Intelektualni liberalizam znaio je prvobitno duh tolerancije i pomirljivosti. Po naelu slobode savesti, drava se odvajala od crkve, odnosno crkvi se oduzimala potpora dravnog aparata. U socijalnoj politici liberalizam je sve vie smatrao da su radnici sami odgovorni za svoju sudbinu i da nije stvar ni drave niti poslodavca da poboljaju njihovo stanje. Na zapadnoevropskom podruju on je pokazao dve svoje varijante: - francusku gde su klasni sukobi izmeu buroazije i proleterijata bili otriji, tako da se liberalizam vie izraavao kao borba protiv socijalizma. Francuski liberalizam je bio vie politiki naglaen. - englesku gde je liberalizam imao vie ekon. obeleje zbog posebnog razvoja eng. proiz. snaga.

48

Dok je liberalizam u zap. Evropi imao ekonomsko, politiko i intelektualno obeleje, u srednjoj i istonoj Evropi (gde se razvijao poetkom 19 v.) se povezuje sa nacionalnim pokretima i dobija borbeni karakter. Odnosno, revolucionarni nacionalizam prihvata mnoga naela liberalizma. Tu su feudalne snage jo bile u nadmoi, pa je u prvom planu bilo pitanje nacionalnog ujedinjenja i osloboenja. Tako su u zapadnoj i srednjoj Evropi dugo koegzistirala dva odvojena oblika liberalizma. to se tie nacionalnog povezivanja stanovnitva: -u zapadnim zemljama su apsolutistike centralizovane monarhije i politiko jedinstvo odreenih teritorija stvarali okvire za formiranje nacija. Kapitalistiki elementi su imali podrku politikih faktora, tako da tu nije dolo do pokretanja nac. pitanja u vreme kada je to bilo aktuelno u srednjoj i istonoj Evropi. Zato u zap. zemljama nije bilo teorija koje bi se bavile nac. pitanjem. -zemlje srednje i istone Evrope su ule u kapitalizam politiki raskidane tako da su teile nac. ujedinjenju. Nemaka i Italija su stale neujedinjene zbog to je tu dugo bila na snazi srednjevekovna papska ili carska vlast na verskoj osnovi. Umesto centralizovanih monarhija postojale su feudalno apsolutistike tvorevine. Drugi razlog kasnijeg pretvaranja naroda u naciju je to to su se Nemaka, Italija, Austro-Ugarska i istona i jugoistona Evropa nalazile izvan glavnih ekonomskih i saobraajnih veza. Buenju nacionalne svesti u ovim zemljama doprinela je prvenstveno francuska revolucija. Neki tragovi liberalizma zapaaju se i u zemljama dalekog istoka i Latinske amerike. UTILITARIZAM: DEREMI BENTAM (1748-1832) & DEMS MIL(1773-1836)

Bentam je glavni predstavnik engleske buroazije koja je izgubila bivu revolucionarnost nakon to je postala vladajua klasa. U vezi s tim on naputa prirodnopravnu teoriju predrevolucionarnog vremena, ak i kritikuje neke njene osnovne postavke, kritikuje teriju prirodnog prava i drutvenog ugovora. Po njemu je drutveni ugovor funkcija koja nije u stanju da odgovorina pitanje o poreklu i opsegu dravne vlasti. Za njega postoji samo pozitivno pravo iz kojeg proizilazi sva pravednost. Bentam je jo krajem 18. veka podvrgao kritici Deklaraciju prava oveka i graanina, naelo podele vlasti, kao i naelo o zakonu kao o izrazu opte volje. Borio se protiv feudalnih ostataka, ali je pokazivo izvesne sklonosti za kompromis sa njima. To su tipine osobine predstavnika buroazije u vreme kad se ind. bur. borila za vlast koristei za to demokratske zahteve, ali i ograujui se ujedno od njihovog doslednog sprovoenja. Bentam je udario temelje radikalnom utilitarizmu. On je na temelju nekih stavova Adama Smita izgradio svoju teoriju o maksimizaciji sree, koja predstavlja osnov utilitarizma kao filozofije trgovine i rauna, koja balansira sa zadovoljstvom i nezadovoljstvom. Po njegovoj teoriji ovek sve radi po zadovoljstvu, a zadovoljstvo nije samo motiv nego i cilj ljudskog delovanja. ovek pokuava postii sve ono to je za njega maksimalno korisno, a izbei ono to mu je tetno. ovek se odrie zadovoljstva samo u sluaju kad oekuje vee ili vanije zadovoljstvo. Pri svakom radu treba izraunati koliko on prua zadovoljstva, a koliko nezadovoljstva. Ako raun pokazuje viak zadovoljstva delo je dobro, a ako pokazuje manjak onda je zlo. Prema ovoj teoriji, cilj svakog razumnog bia je da dostigne najvei stupanj zadovoljstva, odnosno sree. To je jedini princip po kom se ravnaju i moraju ravnati svi ljudi. Svi se motivi svode na jedan osnovni poriv, tj. lini interes, korist i najveu sreu. Najpokvareniji i najpoteniji ljudi, po Bentamu, imaju potpuno jednake motive ponaanja, jer i jedni idrugi pokuavaju da uveaju svoju sreu. Tako su svi postojei odnosi potpuno podreeni odnhosu korisnosti. Politikom reformom ova filozofija se bavi onoliko koliko je potrebno da se za ove vrednosti osigura red i mir. Bentam smatra da je glavni zakon morala i zakonodavca da pokau svakom ta je njegova najvea korist. Moral je u sutini aritmetika koja treba da prorauna koje ponaanje i delovanje daje najbolje rezultate i donosi oveku najveu sreu i korist ili tetu. ovek se osvre na drugog jer mu to postaje korisno. To ga navodi da ublai egoizam. Iz individualnog interesa raa se elja da se uini dobro drugim ljudima, jer se time osigurava vlastito dobro. Prema tome cilj moralnog delovanja glasi: unapreuj opte dobro ili radi u cilju to vee sree to veeg broja ljudi. Kada je postavio naelo line koristi, zadovoljstvo kao temelj drutvenih odnosa i merilo morala, Bentam je jasno izrazio poglede buroazije koja je preuzela vlast. Tenje buroazije za zadovoljstvom i profitom on je morao nuno postaviti kao opti interes. Buroaske drutvene intereae Bentam je pokuao da identifikuje sa sa interesima drutva u celini. On 49

ne sumnja u to da je korist individualnih vlasnika istovremeno i opta korist. Zato su Bentamova dela oigledno opravdanje privatnog vlasnitva i buroaskog napretka. On se izjanjava protiv kolektivizacije. Ukidanje privatne svojine prouzrokovalo bi njavee patnje, jer je imovina deo ljudske posebnosti. Za Bentama je siromatvo permanentnog karaktera, veito, jer je ono postojalo jo u prvobitnom stanju oveanstva, pa sve do danas. Sem toga i siromani ljudi imaju korist od poveanja bogatstva bogatih. Radnim ljudima treba zabraniti pravo na samoaktivnost. Marks je nazvao Bentama genijem u buroaskoj gluposti. Da nema privatne vlasnita ljudi bi trpeli odvratnost prema radu, ne bi bilo ljubavi prema otadbini i potomstvu, bogatstvo bi prestalo rasti i stao bi svaki drutveni napredak. Bentam zagovara ekonomski liberalizam i kae da je tetno da se drava mea u ekonomski ivot. Ograniavanje konkurencije znailo bi onemoguavanje da se u ekonomiji postignu najbolji rezultati. Funkcija drave nije da poveava bogatstva i stvara kapital, nego da osigura vlasnitvo steenih bogatstava. Dakle, drava treba da ispuni svoju pravnu funkciju, a da ekonomsku svede na minimum. VILHELM FON HUMBOLT (1767-1835) + Humbolt je roen u Pruskoj i budui da je iveo u vreme Francuske revolucije u poetku je bio njome oduevljen, ali se vrlo brzo razoarao nakon to je ta revolucija poela da jede sopstvenu decu i pratvara se u teror. U vreme Napoleonovih ratova bio je pogotovo razoaran reakcionarnom i tlaiteljskom vladom svoje zemlje, kao i drugi nemaki intelektualci, i zato je iako je bio najpre ministar obrazovanja a potom pruski ambasador u Beu, napustio dravnu slubu i posvetio se naunom radu. U svom najpoznatijem delu Ideje za pokuaj odreivanja granica delotvornosti drave Humbolt je izloio sistemastski pregled ideja koje su se irile Evropom u jednom liberalnom duhu, a kojima je on dodao svoje verovanje u slobodu pojedinca i njegov svestrani razvitak. Dakle, po njemu, najpotpuniji razvoj oveanstva zavisi od najpotpunijeg razvoja pojedinca. A uslov napretka pojedinca jeste individualna sloboda. Tu Humbolt dolazi i do same svrhu drave i granica njenog delovanja u odnosu na pojedinca. Uviajui, nakon revolucije, jaanje drave na raun slobode pojedinaca, Humbolt je doao do zakljuka da nema nieg to bi dravi dalo za pravo da ponitava slobodu pojedinca i da ga koristi za svrhe koje nisu njegove. I zato on postavlja granice dravi, ime u stvari oko pojedinca odreuje podruje njegove line slobode u koje niko ne sme da zadire. To je podruje odredio na osnovu svrhe koju uvia u oveku a to je: oblikovanje njegovih sposobnosti u jednu celinu. A za to oblikovanje prvi i neophodan uslov je sloboda. Sloboda pojedinca uslov je za njegovo ostvarenje kao oveka. Ovakvo njegovo shvatanje proizilazi iz njegovog razlikovanja drutva, kao podruja dobrovoljne saradnje ljudi, i drave, kao podruja prinude. Humbolt zagovara klasinu liberalnu ideju minimalne drave. Drava je za njega zlo, ali je nuna jer spreava tenje pojedinaca ka neogranienom samoispoljavanju, to moe biti i te kako loe. Humbolt se pita kako da ta drava kao nuno zlo bude najkorisnija, najmanje tetna za ljudsko napredovanje. I odgovara da drava ne sme da pribavlja blagostanje graanima jer to ljude demotivie, ponitava u njima oseaj line odgovornosti i spreava ih da se slue sopstvenim razumom i sposobnostima. Drava takoe ne sme da se brine o obrazovanju, religiji, moralu, jer su to sve stvari koje utiu na karakter naroda. A po Humboltu, karakter naroda se moe ouvati i poboljati jedino izgraivanjem individua. Npr. vaspitanje samo treba da obrazuje ljude, drava za to nije potrebna. Jedini zadatak drave jeste briga za sigurnost graana. Pod sigurnou Humbolt misli na pravnu sigurnost kojom drava garantuje svakom graaninu neometano uivanje njegove svojine i korienje sopstvenih snaga bez meanja drugih. Opasnost za sigurnost moe doi izvan drutva ili iz njega, pa je polje dravnog delovanja shodno tome dvostruko. Tako kada je u pitanju spoljanja sigurnost polje dravnog delovanja je rat; a kada je u pitanju unutranja sigurnost funcije drave su ograniene na kanjavanja povreda, prevara i zloina, regulisanje sudskih postupaka, kao i na brigu za bespomonu decu i umobolne osobe. Delovanje drave svedeno je na negativnu ulogu- da ne ini nita vie nego da titi njihovu fiziku sigurnost od nasrtaja drugih na njihovu linost i imovinu. Drugim reima, drava treba graanima da obezbeuje spoljanji i unutranji mir. Bitno je ovde naglasiti da Humbolt velia slobodno delovanje pojedinca na religijskom, ekonomskom i profesionalnom planu, ali on ne zagovara politiki liberalizam, ne zagovara demokratiju. On ne dovodi u pitanje politike privilegije, i njegov individualizam je u stvari individualizam intelektualnog aristokrate, koji nije

50

spreman da prihvati znatnije uee masa u politici. Drugim reima, on izlae ideal moralno i intelektualno neutralne drave. BENAMIN KONSTANT (1767-1830) - je teoretiar kasnijeg liberalizma koji je podvrgao temeljnoj reviziji Rusoovovu teoriju o narodnoj suverenosti i izrazio buroaska prava oveka. Konstant razlikuje dva shvatanja slobode: - starije koje potie iz antikog sveta i ogleda se u tome to svi graani uestvuju u donoenju zakona i izvravanju dravnih poslova. Ono ima politiki karakter. Konstant smatra da su ova shvatanja prenesena u savremeno drutvo, ali da tu nisu primenjiva. - savremeno gde je sloboda naroda je lina, graanska sloboda.Ona se ogleda u nezavisnosti linosti od dravne vlasti, u njenom pravu da izrazi svoje miljenje, izabere bilo koje zvanje i slobodno se bavi njime. Sloboda je za njega pravo sticanja i raspolaganja imovinom i tek na poslednjem mestu pravo uticanja na dravnu vlast. Politika sloboda za Konstanta nije nita ako iza nje ne stoji individualna i drutvena sloboda. U antici je ovek kao pojedinac bio rob, a u odluivanju suveren, dok je u moderno vreme obrnuto.ovek je ogranien kao suveren, a slobodan kao pojedinac. Konstant smatra da individuum moe sauvati svoje pravo i slobodu samo u tzv. minimum dravi u kojoj e sfera njenog uticaja na vlast biti svedena na minimum. Ovim on izraava zahtev za maksimalnom slobodom konkurencije i eksploatacije radnog oveka. Sloboda o kojoj govori je sloboda imunih. Bogatstvo je za njega realnije i upotrebljivije nego bilo koja vlast. Borei se protiv demokratskog principa narodne suverenosti, on je otvoreno i otro napadao Rusoova i Mablijeva shvatanja. Demokratiju treba odbaciti zbog toga to se mea u podruje vlasnitva. Konstantova shvatanja odraavaju onaj period kada se buroazija uvrstila na vlasti i promenila svoje predrevolucionarne stavove. Ona se borila i protiv feudalizma koji je odlazio i proleterijata koji je dolazio. Za osiguranje line slobode on predvia dva sredstva: - mo javnog mnjenja i podelu vlasti 1) - Pod javnim mnjenjem podrazumeva buroaski parlament, a ne narodno predstavnitvo. Samo interesi vlasnika zasluuju da budu zastupljeni u predstavnikom organu i zato odbacuje opte izborno pravo i zalae se za izborni cenzus. Da bi se dobilo potrebno znanje i pravilno donosile odluke, potrebno je imati slobodno vreme koje se omoguava samo bogatstvom. Zalagao se za ustanovljenje Gornjeg doma koji bi inili predstavnici naslednog plemstva. Ovo je imalo za cilj kompromis izmeu buroazije i plemstva, kao i spreavanje da u Donji dom uu predstavnici naroda. Vlasnitvo ini ljude sposobnim da obavljaju politike dunosti. 2) - Drugo sredstvo je deoba i ravnotea vlasti. On revidira Monteskjeove stavove tako to umesto uvodi podelu na 5 vrsta vlasti. To su: kraljeva vlast, izvrna vlast, stalna predstavnika vlast (Gornji dom), vlast koja predstavlja javno miljenje (Donji dom), sudska vlast i municipalna vlast koja mora biti nezavisna od drugih. Kraljeva vlast je posebna, neutralna i iznad drugih vlasti. Kralj je bie koje je iznad razliitih miljenja. On nema drugih interesa osim odranja reda i slobode.On je imun na strasti svakodnevnih uslova ivota. Konstant se zalae za ustavnu monarhiju sa irokim kraljevim ovlaenjima, ali priznaje i republiku ukoliko je ona konstitucionalna, ali nikako demokratsku. RAZVIJENI LIBERALIZAM : DON STJUART MIL( 1806-1873) + - je jedan ood vodeih engleskih intelektualaca 19. veka. Njegov otac je bio uveni filozof utzilitarizma Dejms Mil, koji je veoma rano poeo da se bavi sinovljevim obrazovanjem, tako da ne udi da je Don bio jedan od najveih erudita 19. veka, koji je jednako dobro poznavao i prirodne i drutvene nauke. Iza njega su ostala brojna uticajna dela iz logike, ekonomije i politilke teorije: Sistem logike, Naela politilke ekonomije, Potinjenost ena, ali i dva dela koja danas izazivaju posebnu panju i koja su posebno vazna u oblasti politike teorije: O slobnodi i Razmatranja o predstavnikoj vladi. Ova dva poslednja dela posebno nose peat njegovog liberalnog duha usmerenog na ouvanje slobode pojedinca od svih vidova ugroavanja i ugnjetavanja od strane vlasti, javnog mnjenja i drugih pojedinaca. Osnov Milovog razmiljanja o pojedincu, drutvu i dravi nalazi se u ideji napretka. Napredak u ideji, znanju i miljenju je presudan za drutvo i osnovnio uslov drutvenog

51

napretka. A intelektualni i drutveni napredak su mogui samo u slobodi. Tako maksimalna sloboda pojedinca postaje nuan preduslov napretka, uz uslov da ne remeti slobodu drugog. U odbrani slobode pojedince Mil polazi od ideje da drutvo nema nikakvog prava da utie na pojedinca. Svaki pojedinac je najbolji sudija sopstvenog interesa, dobrobiti i sree i ima apsolutnu slobodu da sam odreuje sopstvene ciljeve u ivotu i sledi ih. Ljudi kao pojedinci ili celo oveanstvo mogu samo u jednom sluaju da se umeaju u slobodu pojedinca- da bi zatitili sebe. Takoe, upotreba sile nad pojedincem, a protiv njegove volje opravdana je samo onda kada treba spreiti da se drugima nanese zlo. to se tie mesta i uloge drave, nastojei da odredi granice delovanja vlasti, Mil utvruje naelo opteg karaktera: nemeanje vlasti u delovanje pojedinca. Njega Mil zasniva na liberalnoj ideji slobode pojedinca, ograniene jednakom slobodom drugih. Sloboda pojedinca obuhvata pre svega unutranju svest, odnosno slobodu savesti u najirem smislu, slobodu misli i oseanja i slobodu da ovek svoje misli objavljuje i iznosi pred javnost, dokle god to ne pogaa interese drugih ili ih pogaa samo moralno. Svako odstupanje od ovog pravila je loe, jer kada se drava mea u delovanje pojedinca ona time ograniava i njegovo korienje moralnih i intelektualnih sposobnosti, tj. njegov intelektualni razvitak a on je uslov drutvenog razvitka. Nesloboda pojedinca prouzrokovana sveoptim uplitanjem drave u krajnjoj liniji otvara put despotizmu. Meutim, iako je zatita primarna uloga drave, ona ne moe biti i jedina. Zato Mil uvodi i opravdava izuzetke od opteg naela dravnog nemeanja koji ujedno predstavljaju i njegovo odstupanje od klasinog liberalizma. Tako Mil proirava funkcije drave na obezbeenje opteg obrazovanja, ureivanje deijeg rada, osiguranje pomoi siromanima, kao i na npr. ulaganje u nauna istraivanja koja zbog male profitabilnosti nedovoljno motiviu privatne kapitaliste, ili pak zakonsko podu7piranje radnilkih tahteva za smanjenjem radnih sati. Loa strana ovoga je u tome to drava irenjem svojih f- ja uveava svoju mo, i time preti da ugrozi slobodu pojedinca. Sem toga. Dolazi i do preoptereenpsti drave, tako da e ona f- je koje se ne tiu nje neposredno loije obavljati. Iz ovoga Mil izvodi ideju o potrebi dobrovoljnog uestvovanja u poslovima zajednice i decentralizacije vlasti. Zato vlada deo poslova koji se tie lokalnog stanovnitva treba da prebaci na lokalne organe, istovremeno i kontroliui njihov rad. Dakle, decentralizacija je vana ne samo radi efikasnije vladavine, ve i za slobodu pojedinca. Jer su lokalne ustanove i sredstvo protiv preteranog uplitanja drave. Zato je decentralizacija i lokalna samouprava uslov svake stvarne demokratije. Mil je bio orijentisan ka razvoju demokratije i njegovo delo predstavlja spoj liberalizma i demokratije, tzv. socijalni liberalizam (u smisli prihvatanja unutar liberalizma demokratskog zasnivanja valsti, ali i obezbeivanja da se to ne pretvori u dominaciju neobrazovane veine. Osnovni stav ovog reformisanog ili socijalnog liberalizma 19. veka je pokuaj da se pronae neka vrsta kompromisa sa radnikom klasom i da se liberalna doktrina prilagodi novim uslovima, to je podrazumevalo odreenu preraspodelu u korist siromanih slojeva i podrku radnikom zakonodavstvu. Ovde Mil odstupa od naela klasinog liberalizma po kome ista naela vae i za proizvodnju i za raspodelu dobara. Tako Mil kae da je za razliku od proizvodnje kojom vladaju trini principi slobodne razmene u koje ne trba drutveno intervenisati, raspodela stvar drutvenog izbora. Time je Mil liberalnu tradiciju uputio u pravcu socijalnog liberalizma a kasnije i koncepciju drave blagostanja. Demokratija kao nain konstituisanja vlasti nije samo sredstvo protiv uzurpacije vlasti, nego i sredstvo samorazvoja linosti i napretka drutva. Ali i ona ima svoje granice. Opta opasnost u vezi sa njom je tiranija veine koju Mil definie kao prevlast prosenosti nad duhovnom i moralnom izuzetnou, koja preti ponitavanjem svake individualnosti. Takva tiranija u vidu tiranije javnog mnjenja je inherentna demokratiji i nju je mogue samo umanjiti, ali ne i u potpunosti ukloniti. Tiraniju veine Mil posmatra i politiki kao politiku prevlast puke numerike veine, zalaui se za proporcionalno predstavljanje i zatitu manjina. Milov znaaj se vidi i na polju logike teorije. Kritikujui silogistiko zakljuivanje klasine logike, Mil tvrdi da se zakljuivanje ne odvija ni sa opteg na posebno, ni sa posebnog na opte, ve sa posebnog na posebno. Takav oblik zakljuivanja nazvao je indukcijom. Smatrao je da e se ono to se dogaa u prolosti i sadanjosti, dogaati na isti nain i u budunosti. To je ''uniformisanost'' prirode koju vidimo iz iskustva. Svrstava se u pozitiviste zbog svog shvatanja filozofije kao discipline koja se mora strogo drati injeninog i proverivog. U Manifestu liberalizma Mil govori o prirodi i granici vlasti koju drutvo moe izvriti na pojedince. Vano je da se vlast ogranii ak i onda kada je vlada organ celog naroda, jer narod moe ugnjetavati jedan svoj deo. Kao to su se ljudi pre toga bojali tiranije jednog,

52

tako se sada jo vie boje tiranije veine. Meutim, nije dovoljno da se narod odbrani samo od vlasti, ve se treba odbraniti i od vladajueg naina miljenja, odnosno od nametanja miljenja veine svima koji tako ne misle. Ipak postoji granica preko koje se ne sme prei, a to je da se javno mnjenje ne mea u nezavisnost drutva koje eli da napreduje. to se tie prava glasa, Mil smatra da ono treba da bude opte, odnosno da ga imaju svi oni koji su za to sposobni, odnosno dovoljno obrazovani. On se zalae za pluralni votum, tj. da se glasovi onih koji su intelektualno superiorniji vrednuju vie od drugih. Ali, svakome treba omoguiti sticanje znanja, a samim tim i dobijanje pluralnog votuma. U delu Podlonost ena, Mil zastupa stav da ne moe doi do ostvarenja ljudske sree, slobode i demokratije sve dok postoji neravnopravnost meu polovima. To je ono to ga odvaja od drugih liberalnih mislilaca. On je za ukljuivanje ena u izborni sistem i javnu sferu. Slobodu moe svako uivati i njoj teiti tj. moe iveti po svojoj volji kako mu se najvie svidi, a Blinji njegovi mu u tome ne mogu smetati ako im ne ini tetu. Treba dozvoliti slobodu udruivanja u bilo kom cilju, ako se drugima time ne nanosi teta. Ni jedno drutvo nije slobodno ako ove slobode ne vae bezuslovno i neogranieno. Kada bi svi ljudi bili istog miljenja, a samo jedan ovek suprotnog, celo oveanstvo ne bi imalo vie prava da tog jednog oveka uutka, nego to bi taj jedan imao prava da zapovedi itavom oveanstvu da uti. teta koja nastaje iz ugroavanja jedinstvenog miljenja jeste u tome to se time potkrada ceo ljudski rod. Polovina ljudskih zabluda nastala je zbog toga to ljudi nisu hteli vie razmiljti o stvarima u koje se nije smelo sumnjati. Mil navodi sledee razloge u prilog slobodi miljenja i govora. 1. - Miljenje koje se silom ugui moe biti istinito, a da nismo u stanju utvrditi da li je ono stvarno istinito ili pogreno. 2. - Iako ugueno miljenje moe biti i pogreno mogue je da u njemu ima deo istine. Ukoliko miljenje koje vlada, ne sadri u sebi celu istinu, onaj ostatak istine moe da izae na videlo samo ako se sudari sa suprotnim miljenjem. 3. - Ako je udrueno miljenje istinito i ako je u njemu cela istina, veina e ga se pridravati iz predrasuda, ne znajui njegovu razumnu osnovu, iako je dozvoljeno napadati ga. 4. - Nauka e doi u opasnost da izgubi onaj uticaj koji oivljava karakter i radnju, pa e postati gola i prazna forma koja ne moe da uini nikakvo dobro to se tie razmatranja gde su granice vlasti oveka nad samim sobom, odnosno, gde poinje vlast drutva, Mil kae da e biti najpravednije da linosti pripadne onaj deo koji se tie pojedinca, a drutvu deo koji se tie zajednice. Kao vaan aspekt demokratije Mil istie participaciju u politikom ivotu, koja se odvoja putem glasanja, uestvovanja u lokalnoj upravi i porotnoj slubi. EVOLUCIONIZAM I LIBERALIZAM : HERBERT SPENSER

LIBERALIZAM I DEMOKRATIJA : TOKVIL (1805-1859) -strukturu materije postavlja polarno, suprostavljajui aristokratsko i buroaskodemokratsko drutvo. On trai njihove take povezivanja i principe meane vladavine. Svoje shvatanje demokratije Tokvil je razvio u dva dela: ''Demokratija u Americi'' i ''Stari reim i revolucija'' Iako potie iz aristokratske porodice pokuao je da nae vie razumevanja za burdem sistem. Video je sve opasnosti preivelih aristokratskih ideja, ali i negativne strane buroaske demokratije. I pored line averzije prema buroaziji, posle revolucije 1848, on je smatra glavnom ekonomskom i politikom snagom na istorijskoj sceni. Meutim, iako je demokratiju shvatao istorijskom nunou, plaio se da se ne izrodi u anarhiju ili despotizam. Takvil je otiao u Ameriku kako bi se uverio u funkcionisanje njene demokratije i formulisao svoju teoriju. U odnosu na konfuznu demokratiju francuske revolucije, za njega je amerika demokratija simbol prave ostvarene demokratije. Tokvil veruje da iz ispitivanja amerike demokratije moe izvui zakljuke koji se odnose na modernu demokratiju uopte, na demokratiju kao idealan tip. Demokratija je za njega vladavina gde narod uestvuje u manjoj ili veoj meri u vlasti. Demokratija je puna sloboda kombinovana sa punom jednakou. Dok se ita Demokratija u Americi stie se utisak da je prikazan idealan tip demokratije ostvaren u praksi i to u trostrukom smislu: -kao vladavina naroda -kao ostvarenje odreenog kulturnog ponaanja za koje se smatra da prati demokratiju

53

-kao ostvarenje jednog oblika politikog otuenja U prvom smislu opisuje se jedna demokratska Utopija koja je postale stvarnost, u drugom se osvre na neka obeleja demokratije kao to su demokratski mediokritet, utilitarizam, ekonomski raun, dok se u treem smislu porie demokratija kao slobodni reim: sivilo koje postaje tortura, a vladavina naroda, iako blaga i neprimetna, ipak efektivna tiranija. Ako bi se iz Demokratije u Americi izdvojili samo odreeni delovi, moglo bi se poverovati da je Tokvil smatra pseudodemokratijom. Takva slika nastaje zbog pievog pribegavanja ironiji. Osim toga Tokvil je i sam napisao: Ne poznajem ni jednu zemlju u kojoj bi vladala manja nezavisnost duha i manja istinska sloboda diskusije od Amerike. Opasnost demokratskog despotizma on Tokvil vidi kao tiraniju veine nad manjinom. Takoe u industrijskom drutvu postoji podela rada koja izdie klasu novih gospodara. S jedne strane su vrlo bogati, a s druge inferiorni i zavisni ljudi. Ovim putem je mogue stvaranje jedne nove aristokratije koja je jedna od najvrih koje su ikada postojale, iako nije previe opasna. Kada bi nejednakosti ponovo prodrle u svet to bi bilo sa te strane. On se zalae za dravu koja e osigurati samostalnu aktivnost buroaskih individua, koja e im osigurati posao i koja e imati toliko vlasti koliko je potrebno da se ouvaju kapit. odnosi. Ali, dosledno sprovoenje demokratske jednakosti koja potie iz franc. revolucije rezultira anarhijom. Protiv despotizma Tokvil predlae: - administrativnu decentralizaciju, lokalnu i provincijsku slobodu - uspostavljanje asocijacija svih vrsta, politike, industrijske, naune... - moralne kvalitete, oseaj odgovornosti i sklonost ka javnom dobru. KONZERVATIVIZAM + Re konzervativizam dolazi iz latinskog, gde conservatio znai uvanje, odravanje. Ova re je prvi put upotrbljena 1818. za naziv atobrijanovog lista Le Conservateur. Izraz konzrvativizam oznaava onaj pogled na svet i ivot koji je proet tenjom da se sauva postojei svet i odnosi u njemu. U irem smislu oznaava skup verovanja o drutvu i vlasti koja izraavaju potovanje prema postojeim drutvenim i socijalnim ustanovama, a pre svega prema onima koje su istorijski ranije nastale. Ovaj izraz se koristi i za oznaavanje jednog sistema vrednosti u kojem istaknuto mesto pripada kategorijama kao to su autoritet, poredak, sigurnost, porodica, tradicija, institucije, solidarnost, emotivna povezanost lanova drutva, crkva, ravnotea, hijerarhija itd. Formiranje ideologije konzervativizma- Mada su elementi konzervativizma prisutni u svim epohama i u mnogom znaajnim dr. uenjima, konzervativizak je kao celovita politika ideologija uoblien tek krajem 18. i poetkom 19. veka kao reakcija na Francusku revoluciju i kao zatita od irenja njenog uticaja, tj. kao kontrakoncept ideologiji liberalizma ije su ideje podstakle Ameriku i Francusku revoluciju. Ovu ideologiju rodila je tenja da se sprei irenje revolucionarnog pokreta na druge zemlje (Engleska, Nemaka) ili da se takav pokret ugui u Francuskoj, gde se najburnije ispoljavao. Konzervativizam najpre izraava interese klerikalnih i feudalnih grupa protiv revolucionarnog graanstva i njegovog prirodnog prava, a kasnije, kada je samo graanstvo postalo konzervativno i kontrarevolucionarno, prilagoena je opravdanju i odbrani graanskog poretka od emancipatorskih tenji radnike klase. To je dobar primer kako jedna te ista teorija menja svoju drutvenu funkciju sa promenom istorijskih uloga odreenih klasa. Tri najistaknutija mislioca konzervativizma su: Englez- Berk i Francuzi- de Mestr i de Bonal. Od njih se ue Nemci: Genc, legel, Miler i tal. Zajednika teza ovih misllioca je usmerenost protiv prosvetiteljskoracionalistike konstrukcije drave i drutva iz umne volje oveka i utvrivanje da su drutvo i drava nastali, posredno ili neposredno, kao boje ustanove. Nije, dakle, stvar ljudi da stvaraju drutvo jer ono ne moe biti delo voljnog ljudskog planiranja. Na udaru kontrarevolucionarne kritike se ne nalazi samo Rusoova teorija drutvenog ugovora, nego i svaki pokuaj da se drutvo i drava povezuju sa racionalnim i prosvetiteljskim kategorijama uma. Bitna osobina konzervativnog miljenja jeste nedostatak poverenja u ljudsku sposobnost za poboljanje drutvenog poretka na uman i racionalan nain. Ova ideologija ustaje protiv korumpirane ljudske prirode. Ovo negativno antropoloko odreenje slui joj za opravdanje apsolutne vlasti: ovek uopte, sveden na samog sebe, vrlo je opasan da bi bio slobodan. A da bi vladao opasnom masom apsolutni autoritet treba da se ojaa verom, predrasudom, praznoverjem, religijom, tradicijom- svim samo ne istinom i umom.

54

Vladaoc kome je Bog podario vlast treba da je retka linost- otuda dolazi iracionalno apsolutizovanje kraljevskog autoriteta i njegove nepogreivosti. Vladalac vlada zato to poseduje kraljevski duh. Ili kako kae de Mestr Veruje se da je jedna porodica kraljevska zato to vlada; naprotiv, ona vlada zato to je kraljevska. Konzervativizam kao drutveni i pol. pokret karakterie povezanost crkve i politike. S tim to je konzervativizam uzdran prema politici kao prektinoj aktivnosti, jer polazi od toga da su zlo i patnja neodvojivi od ljudskog postojanja pa ih se nije mogue jednom i za svagda osloboditi revolucionarnom promenom drutvenih ustanova i odnosa. Ljudi mogu jedino postepeno i konkretno ublaavati zla i nedae. Od politike ne treba suvie oekivati i njenu ulogu treba ogarniavati. Narodna masa, po miljenju iderologa konzervativizma, ne sme uopte da ulazi sve politike poslove. Izmeu naroda i vlasti mora postojati barijeae kako se masa ne bi oseala jednakom sa tim autoritetom i kako bi potovala vladau. Stoga, vlast treba za masu da bude neto sveto to se ne moe ni stvoriti ni razoriti. Samo je aristokratija suverena ili vladajua po svojoj sutini, aovaj veni prirodni zakon Francuska revolucija je ugrozila afirmiui naela demokratije. Revolucija predstavlja razaranje jednog svetog poretka. Francuska revolucija je umesto hijerarhije uspostavila revolucionarnu jednakost i na taj nain ugrozila ili unitila svete osnove starog poretka. Revolucija je, po de Bonalu, otpoela sa proglaenjem prava oveka: Ona mora da se okona proglaenjem boanskog prava. Za konzervativizam kao pojavu gledanu u celini, veoma je karakteristinna organicistika koncepcija drutva, shvatanje drutva kao jednog organizma iji delovi moraju biti potinjeni funkcionisanju celine, davanje primata celini u odnosu na delove, isticanje dunosti kao osnove odravanja i funkcionisanja te celine. Kritikujui revolucionarne promene, konzervativizam istie kontinuitet i postepenost kao opte i prirodne zakonitosti, a umesto tzv. apstraktnog razuma naglaava iskustvo, tj ono to se ustalilo ponavljanjem i postalo navika, tradicija, okretanje pojedinanom i neponovljivom, a ne optem. Takoe, konzervativizam je antiindividualistiki orijentisan. U skladu sa organskom koncepcijom drutva naglaava se grupa umesto individue. Grupa je tretirana kao neophodna komponenta drutva, jer je drutvo u stvari sistem grupa, nikako individua. A grupe su: porodica, optina, crkva, stale, loza, dinastija, korporacija, ceh, gilde... Svako pripada nekoj grupi i kroz nju se izraava i ostvaruje svoje uslove egzistencije. Drava je organski izraz ovih grupa. Sama drava je osnov poretka, bez nje se ne bi mogla odrati nijedna vrednost, sve bi se raspalo. Samu ideju o ruenju i menjenju drave, konzervativci nisu mogli doarati sebi drukije nego kao ruenje svih tekovina civilizacije. Zato konzervativizam propoveda apsolutno pokoravanje dravnoj vlasti, pokoravanje kraljevoj vlasti. Time, u stvari, plemstvo koje je do tada bilo protiv kraljevog apsolutizma, u strahu pred revolucijom, menja svoju dotadanju pol. orijentaciju i prihvata konzervativizam. Ova ideologija, posle Francuske revolucije, istie princip monarhijske vladavine kao veoma bitan za poredak koji brani. Ona i monarha uklapa u svoju organicistiku koncepciju, nalazei i u ivotinjskom svetu i u istoriji zgodne primere koji pokazuju nunost jednog koji vodi da bi jedna grupa bila organska zajednica, a ne obina skupina. BRITANSKI KONZERVATIVIZAM: EDMUND BERK (1729-1797) + Edmund Berk najistaknutiji teoretiar i zaetnik konzervativizma kao ideologije. Svoje shvatanje izloio je u delu ''Razmiljanja o francuskoj revoluciji'' gde je podvrgao kritici tekovine francuske revolucije, i njenu filozofiju prirodnih i neotuivih prava. To je bio veliki preokret u dotadanjoj pol. orijentaciji. Berkov otac bio je irski proterstant, majka katolikinja a kolski drugovi hugenoti- i to je sve veoma vano jer je od detinjstva prihvatio stav verske trpeljivosti. Iako je toretiar konzervativizma, Berk je u stvari pripadao vigovcima, prethodnicima kasnijih liberala. Bio je pristalica ekonomskih pogleda Adama Smita, pristalica slobodnog trita, slobode miljenja i branilac prava naroda u kolonijama (u Americi i Indiji). Zajedno sa liberalima kritikovao je merkantiliste, imao istaknutu ulogu u Parlamentu i bio jedan od pretendenata da bude voa liberala. Iako mu to nije uspelo, liberali su ga smatrali svojim duhovnim vopm sve do preokreta u njegovom gledanju na Francusku revoluciju. Tada su ga vigovci napali da je izneverio sve svoje ideje i da je preao na pozicije koje su suprotne svemu onom za ta se zalagao gotovo tri decenije. S obzirom da je bio poslanikza vreme kralja Dorda III, ija je vladavina bila autoritarna, poznata je njegova ideologija protiv line vlasti u ijoj osnovi je upozorenje da se odstupa od principa revolucije iz 1688., da kralj sebi potinjava Parlament koji je inae

55

uspostavljen da njega ograniava, te da time kralj kri ustav. Parlament je predstavljao sredstvo vladavine jedne oligarhije. Da bi kralj bio to istaknutiji, vlada je morala da bude to slabija. Sluei se raznim spletkama, potplaivanjem i korupcijom, kralj je isposvaao vigovsku stranku. Ono u emu se Berk jo pre Francuske revolucije razlikovao od vigovaca jeste shvatanje kakva je reforma potrebna Engleskoj. I dok su vigovci zahtevali i pol. reformu ( proirenje birakog prava i kontrola biraa nad Parlamentom) i ekonomsku reformu ( ograniavanje kraljevih materijalno- finansijskih sredstava), Berkn je bio samo za ekonomsku reformu. On je smatrao da je za potenje poslanika vanije da su ekonomski nezavisni od kralja nego da budu politilki zavisni od biraa. Birako telo moe od poslanika da trai da svoje interese rtvuje optem interesu, ali ne i da svoje miljenje rtvuje miljenju biraa. A bio je protiv pol. reforme jer je smatrao da demokratizacija pol. sistema nosi pretnju zemljinom posedu i vladavini aristokratije, prirodne aristokratije- po sposobnosti. Berk rui osnovne demokratske pretpostavke da su svi ljudi jednako sposobni da reavaju o javnim poslovima. On smatra da nema nikavog opravdanja za ukidanje stalekih povlastica i politiko osloboenje pojedinca. Narod nije sposoban da vlada, jer se za vladanje trae posebne sposobnosti koje se stiu vaspitanjem, a poseduju ih samo gornji slojevi drutva. Osloboenje pojedinca predstavlja rasulo drave. Smatra da je oveku potrebna sloboda, ali i vlast, jer ovek nema dovoljno snage da sam ukroti svoje protivdrutvene strasti. Drutvo - postoji razlika izmeu prirodnog i politikog drutva. Do pol. drutva dolo je kvarenjem i deformacijama prirodnog drutva. U prirodnom drutvu radom se stvaraju proizvodi koji pripadaju onom ko ih je i izradio; a u politikom onaj ko neto stvara od toga najmanje dobija. Istorija politikih druteva je istorija ratova. Revolucija - Berk ne kritikuje sam in revolucije, ve njenu ideologiju. On kritikuje revolucionarne ideje jer polaze od mogunosti racionalnog ureenja drutva; negiraju poredak, tradiciju, ustanove; pogreno pretpostavljaju da ljudskko drutvo moe da se zasniva na individui i na njegovom racionalnom samointeresu. Drutvene i politike ustanove ne mogu se praviti iz glave nego iz iskustva niza narataja. U njima su sadrane sudbina i karakter naroda. Trajno je i vredno ono stanje koje dovodi suprotne tenje i interese u sklad. koji se postie vie nesvesno nego svesno. Takvo stanje se ne sme naruavati i prema takvim ustanovama treba imati puno potovanje. Pojedinac sa svojim ogranienim iskustvom nije u stanju da sudi o njima. Dve glavne ideje koje je Berk kritikovao jesu ideje progresa i slobode . Kritikujui ideju progresa i, Berk smatra da je pretenciozno da da ovek misli da njegov individualni um nadvisuje sve umove prethodnih generacija. A um prethodnih generacija ovaploen je u ustanovama, tradiciji, obiajima. Berk istie da realizam u ime razuma, odbacije prolost kao stanje predrasuda i sujeverja, dok je za njega sva vrednost u tradiciji. Tradicija predstavlja kompromis izmeu slobode i vlasti. Istorija ima kontinuitet- prolost, sadanjost i budunost ine povezani lanac. Zato Berk i dravu shvata kao jedno partnerstvo koje ne postoji samo radi grubog ivotinjskog odranja, ve kao partnerstvo u svim oblastima ivota. A takvo se partnerstvo postie za vie generacija.ono se uspostavlja izmeu onih koji su ivi, koji su mrtvi i onih koji tek treba da se rode. Dravu ne stvara svest pojedinca, ve kolektivna svest, svest naroda. Drava je nastala u nesvesnom stremljenju naroda koji je rukovoen nagonom za samoodranjem. Za njega drava nije ugovor izmeu pojedinaca ve ugovor izmeu narataja i zato je vrhovni zakon opstanka naroda istorijski konzervativizam. Demokratija- protiv je demokratje jer ona reprezentuje ideju broja, a za Berka brojane veliine nemaju nikakav znaaj. Zato bi vostvo trebalo da pripada manjini koja je proeta javnom duhom i oseanjem dunosti . Sloboda, onako kako je propagiraju prosvetiteljstvo i liberalizam, po Berku je teko zamisliva. ovek sve dobija od drutva i ne moe se osloboditi obaveza koje ono stvara. I uopte ovekova sloboda nije sloboda od spoljnih veza, nego je to unutranje stanje. Ovakvo shvatanje je karakteristino za poetak 19. veka, kada je i sama buroazija poela da revidira svoje ideje koje je postavila uoi revolucije. Umesto legitimnosti narodnog suvereniteta postavlja se naelo line koristi i privatne svojine. FRANCUSKI KONZERVATIVIZAM: DE MESTR & DE BONAL + U Francuskoj je ve pred kraj XVIII veka dolo do izrazite ideoloke reakcije koje su dovele do 1789. Tada se i formira konzervativna ideologija koja je imala i tekako veliki uticaj sve do kraja II svetskog rata. Osnovu ove ideologije inile su ideje poretka, nacionalizam, antiliberalizam, organicizam, antidemokratizam, antiparlamentarizam, katolicizam, monarhija.Temelje ovoj ideologiji udarili su u Francuskoj ozef de Mestr i Luj de Bonal. Oni

56

su istaknuti zastupnici katolike reakcije na revolucionarna zbivanja, pa katolianstvo i papstvo u njihovim delima imaju veoma vanu ulogu. De Mestr je poreklom iz plemike porodice i za vreme Francuske revolucije morao je da emigrira, pa je ostao bez imanja. To je njegovom konzervativizmu i katolianstvu dalo posebnu zagrienost i zajedljivost. On je toliko ogoren i toliko jedak da su se neki pitali da li je uvek zaista i mislio ono to je pisao. Na politikom i moralnom planu, kao i na planu prirode postoje opta pravila i postoje izuzeci. Takav izuzetek je po njemu Francuska revolucija. De Mestr je ogoreni protivnik Franc. revol. iz 1789. god. i naziva je istom prljavtinom. Smatrao je revoluciju posledicom negativnog racionalizma koji je istrgao iz ljudskih srca veru u Boga, ugasio ljudska oseanja i pokuao da otkrije veo sa venih tajni. Racionalizam je pokuao urediti ljudske i polit. odnose na razumskim osnovama, ali za de Mestra je nemogue napisati ustav na naelima razuma, s obzirom da je vlast boje delo. Vlast ima mistino poreklo kao i religija. Vlada je potrebna drutvuzbog ovekovog prvobitnog greha. ovek je po prirodi grean, nerazuman, pun predrasuda, njegov um je neplodan. Ljudi, narod su kao veita deca i ludaci i zato je apsurdno dati im prava da biraju, da upravljaju dravom. Ljudi moraju da iskupljuju svoje grehove. Da bi se ljudi odrali u drutvu, neophodna je vlast koja im je nametnuta spolja. Apsurdno je pretpostaviti da su ljudi uspostavili drutvo i vladu putem drutvenog ugovora, kada za to nemaju ni sposobnosti ni elje. Isto tako, apsurdno je pretpostaviti da e se ljudi pridravati zakona koje sami stvaraju, jer ljudi ne cene delo svojih ruku niti se zakonima podvrgavaju na osnovu svojih rezonovanja. Samo sila i predubeenjenavode ljude na pokoravanje, a ono je neophodno radi opstanka drutva. De Mestr je tvrdio da Ustav kao boanska tvorevina nikad ne moe biti napisan. Pisani Ustav je za njega znak i posledica slabosti institucija. Zato odbacuje zahtev buroazije da se Ustavom ogranii kraljevska vlast. Za njega je zakonita je samo apsolutistika vlast. Ona je najprirodniji oblik vlasti i ne sme biti niim ograniena. Gde god je vlast podeljena vodi se borba izmeu razliitih snaga. Samo apsolutna vlast moe razreavati konflikte interesa i miljenja i odravati mir u dravi. A kao to je apsolutna suverenost osnova svetovnog poretka, tako je i papska epogreivost osnova duhovnog poretka. Katolika crkva ima dogmu i ima hijerarhiju sa utvrenom procedurom za odravanje te dogme. Jedini autoritet kojem moe biti potinjena je katolika crkva sa papom na elu. Slobodi i napretku on suprostavlja autoritet i tradiciju. Red mu ima najveu vrednost, ali je on potpuno nazavistan od ljudi. Po de Mestru, osnovna greka francuskih prosvetitelja i revolucionara jeste shvatanje da se drutvo stvara putem razuma ili da se moe menjati prema predstavama razuma. Drutvo je jedan organizam, kao i nacija; sa posebnim ivotom, strukturom, evolucijom- iz ega proizilaze dunosti za delove. Sloboda i pravo daju se samo u meri u koja je potrebna da bi ovek mogao da vri svoje dunosti. Bog izvor ivota i svih promena i nita se ne moe izmeniti meu ljudima bez Boga. ovekova volja ne znai nita u uspostavljanju vlasti. Narodi nemaju izbora. Zakon fizikog sveta stvara kraljeve i kraljevske rase koje nastaju same od sebe, bez nasilja s jedne strane, i bez izrazitog osloboenja, s druge strane. Narod ini snagu zakona tako to ih prihvata i uslauje sa svojim temperamentom. Zakon treba da bude volja stvari, a ne svih ili veine. Zakon nije zakon ukoliko se ne pretpostavlja da je on izraz jedne vie volje. Kada ovek zapoveda oveku gubi se razlika izmeu zakona, drave i uprave. Za de Mestra su principi francuske revolucije u sukobu sa venim zakonima prirode. Ona predstavlja ruilako i satansko delo. Demokratija i narodni suverenitet predstavljaju uzurpaciju svetog boanskog prava nad ljudima. On se bori za punu pasivnost i zadravanje starih institucija. Trai pokornost tim institucijama opovrgavajui uenja francuskih racionalista o slobodi i jedakosti ljudi, kao njihovom prirodnom pravu. Za njega je ropstvo, a ne sloboda prirodno stanje. De Bonal je bio sistematiniji od de Mestra i u svojih par obimnih dela pokuao je dati filozofsko- religijske temelje konzervativno9j ideologiji. Za razliku od de Mestra koji je bio najcrnji pesimista, de Bonal je bio optimista. On je potekao iz porodice nieg plemia odanog kralju, bio je sudija i za vreme jakobinaca morao je da napusti tu funkciju i da emigrira. Za vreme Napoleona vratio se iz emigracije i postao ministar obrazovanja, a potom i poslanik. Posle revolucije 1830. godine odbio je da poloi zakletvu kralju Luju Filipu. De Bonalove ideje su manje- vie sline de Mestrovim. Kao i on, i de Bonal polazi od toga da je sve delo boje, o svemu odluuje boja volja i u svemu se treba predati Bogu. Postoji mogunost da ovek neto uini po svojoj volji, ali pitanje je smisla i posledica. Sve to ove4k ima boji je dar. ovek ne moe dati politilki ili verski ustav jednom politikom ili verskom drutvu kao to ne moe dati ni teinu materiji.

57

De Bonal uvodi jedan sholastiki sistem trijada u objanjavanju sveta. Tu trijadu ine: uzrok, sredstvo i posledica. I sve ide po toj formuli. U njegovoj Teoriji moi mo je prvi lan trijade, ministri ili izvrioci drugi, a podanici tri. I to se moe primeniti na sve odnose (npr. u porodici mu- ena- deca). Tako je ureena i drava: kralj je taj koji ima mo, plemstvo koje ga savetuje i izvrava njegove zapovesti je drugi lan, a trei lan trijade je posluni narod. De Bonalova koncepcija drutva je veoma uproena konstrukcija i, kao i de Mestrova, organicistika. Takvo drutvo bilo bi u skladu sa prirodom stvari. ovekova intervencija u taj prirodni tok stvari ne moe rezultirati stvaranjem novog drutva. ovek drutvo ne moe usavravati. Ali moe oteati prirodno usavravanje drutva ako pokua da uspostavi odnose koji su apsurdni, neprirodni i delo su ovekove ruilake volje. U stara vremena, kiae de Bonal, sloboda se nije dobijala roenjem nego se sticala radom i zaslugama, a vlast nikoga nije iskljuivala od mogunosti da se domogne najviih poloaja. Pod starim reimom bilo je vie slobode nego pod revolucionarnim. Zakljuak je da je sloboda mogua samo tamo gde postoji apsolutna vlast. Zato je za njega najprirodnija forma vlasti monarhijska. Ona ne samo da je najbolja Franuski konzervativizam preko de Bonala neposredno je uticao na Sen- Simona, a preko de Mestra na Konta, a samim tim na poetne ideje sociologije politike, osobito na uenja o sociokratiji i tehnokratiji, kao i na uenja o eliti i masi. NEMAKI KONZERVATIVIZAM: FON GENC, MILER I NOVALIS U razjedinjenoj Nemakoj mnogi su upravo u konzervativizmu videli reenje njenog osnovnog pol. problema. Iako je konzervativizam u Nemakoj u izvesnom smislu bio lokalnog znaaja, on je kasnije zaista doprineo ujedinjenju Nemake, vie nego liberalizam ili razne teorije emancipacije. U Nemakoj je uticaj francuskog i engleskog konzervativizma izazvao politiki romantizam koji je zapoeo sa Gencovim prevodom Berka na nemaki 1793., a dostigao najvii uspon pred Beki kongres- u delima legela i Milera. Druga struja dola je do izraaja u delima tala i zavrava se sa 1854. god. U talovoj filozofiji prvobitna nemo nemake pol. romantike dobija vid agresivne borbe za odbranu postojeih institucija protiv opasnosti od revolucije. Nemaka je krajem 18. i poetkom 19. veka u socijalnom i ekonomskom pogledu bila daleko zaostala iza zemalja razvijenog Zapada to je glavni istorijsko- soc. razlog nastanka teorije drave pod nazivom politika romantika. Podsticaji romantikog miljenja u politici nalaze se u pobunama hriansko- germanske omladine protiv estetike dogme klasicistiki shvaene antike. Re je o pokuaju nove renesanse germanskog antikviteta. To je nacionalistiki pokret koji je okrenut protiv prosvetiteljstva. Uspon privrede i tehjnikih otkria, ne moe, po miljenju romantiara, zadovoljiti duu. Njihov je ideal zajednica sa organskim ureenjem drave kao umetnikog dela. Nemaka romantika ustaje protiv anorganskog shvatanja drave francuskog prosvetiteljstva i afirmie bioloko- organsko shvatanje politike koja treba da usaglasi prirodu sa duhom nacije. Pol. romantiku ne ptrivlai postojei ve nastajui poredak. Dakle ovde se radi o posebnoj vrsti konzervativizmaorganicizmu. Fridrih fon Genc je bio Kantov student i bio je oduevljen sistemom ravnotee vlasti u Engleskoj, a u prvo vreme i revolucijom u Francuskoj. On je 1793. preveo Berkova Razmiljanja na nemaki, to je veoma uticalo na njega. Genc je isticao organicistiki karakter drave i smatrao da se pol. i dr. ustanove postepeno prilagoavaju promenama, te da radi toga nije potrebna revolucija. Ove ideje, iako ve poznate, dobijale su na teini zbog njegovog velikog uticaja na politiku posredstvom njegovog poloaja. Borei se protiv Napoleonovih vojnika, fon Genc je postao sekretar kneza Meterniha, imao veliki uticaj na austrijsku politiku i kasnije postao sekretar Bekog i drugih kongresa koji su doprineli padu Napoleona i stvaranju Svete alijanse, pa je umesno nazvan sekretar Evrope. Adam Miler bio je publicista i on se zalagao za univerzalnu hriansko- katoliku dravu, organicistiki shvaenu, tj. utemeljenu na jakom autoritetu, nacionalnoj zajednici i na stalekom elementu, a ne na individuama. Po njemu je veoma vaan element duhovne veze meu ljudima, i zato samo grupe, korporacije, kolektiviteti kakvi su narod i drava omoguuju da ljudi uspeno ive.

58

KOMUNISTIKI UTOPIZAM 18. i 19. VEKA UTOPIJSKI PROJEKTI MABLIJA I MORELIJA MORELI je autor dva dela koja su u 18. veku odigrala znaajnu ulogu u istoriji socijalizma. Prvo je Bazilijada, spev u kojem je dao sliku komunistikog drutva. Drugo delo je Kodeks prirode ili pravi duh njenih zakona. Moreli je bio tipian racionalista. Nerazumnom poretku suprotstavio je razuman koji bi se zanivao na prirodnim svojstvima oveka. U idealnom drutvu nema nikoga ko bi hteo gospodariti, izjavljuje Moreli, jer u njemu nema privatnog vlasnitva, a potom ni elje za pridobijanjem drugog. Tu tirani ne mogu opstati, jer postoji vlast u preuzimanju najteih obaveza i briga. Vlasnitvo, pohlepa i premo privatnih interesa dovode do despotizma koji potiskuje narod u stanje varvarstva, i konano u punu propast. Cilj i temelj drutva, po Moreliju, bio bi sledei: u drutvu nita ne moe da pripada nikome odvojeno ili u vlasnitvu, osim stvari koje svako upotrebljava za zadovoljenje svojih potreba i za svakodnevni rad. Svaki graanin je slubeno lice osigurano svojim radom i primljenom pomoi od drutva. Svaki je graanin duan da pomae drutvenu stvar prema svojim silama, sklonostima i uzrastu, a u zavisnosti od toga da li je njegova obaveza u skladu sa zakonima. - nije zavreno BABEF (1760- 1797) + Babef je bio francuski komunista i utopista. Svoja politika shvatanja je formulisao pod uticajem Rusoa, Mablija, Morelija i tzv. Besnih koji su za vreme revolucije neposrednije od jakobinaca izraavali tenje plebejskih masa. Besni su zastupali socijalistike ideje, traili u da se u Ustav unesu socio- ekonomski zahtevi, da se sprei spekulacija najotrijim merama, da se nacionalizuje zemlja i podeli onima koji je ele obraivati; da se izvri podela prema potrebama, polazei od ideje da su potrebe svih ljudi jednake. Oni su zagovarali umerenost, pa je u vezi s tim Marks naglasio da ovakva shvatanja nisu imala jasne predstave o socijalizmu, naroito o revolucionarnom prevratu. Oni su bili polukomunisti i predstavljali su prvu fazu u procesu raanja komunizma u novo vreme. Njihove ideje je kasnije preuzeo Babef. Potiui i sam iz naroda, Babef je vrlo rano prihvatio ideju komunizma i poveo agitaciju protiv feudalizma. 1789. on oduevljeno podrava revoluciju i trai potpunu likvidaciju feudalnih prava i davanje crkvenih poseda u zakup najsiromanjijim slojevima. Po dolasku u Pariz izdaje list Dnevnik slobode koji je kasnije preimenovao u Ljudski tribun. estoko napada nosioce jakobinskog terora, kao i kontra-revolucionarnu vladu termidorskog Konventa koja ju je smenila, zbog ega dospeva u zatvor. Po povratku na slobodu organizuje klub Panteon oko kog okuplja istomiljenike. Kada je Napoleon, po nalogu Direktorijuma 1796. zatvorio klub Panteon, Babef organizuje Drutvo, zaveru jednakih sa odborom koji je trebalo da pripremi oruani ustanak. Izdajom jednog od uesnika zavere organizacija je otkrivena, a Babef i njegov najblii saradnik su osueni na smrt. Posle neuspelog pokuaja samoubistva, pogubljeni su na giljotini. Babefovi stavovi su imali veliki uticaj na razvoj komunistikih ideja. On je kritikovao formalnu jednakost pred zakonom kakvu je ostvarila Deklaracija prava oveka i graanina i traio je stvarnu jednakost. Deklaracija'' je pretvorila princip jednakosti u princip narodnog suvereniteta, tako da je narod zakljuio da ima pravo vlasnitva nad zemljom i zahtevao eksproprijaciju bogatih, ime je bio ugroen princip nepovredivosti privatne svojine. Babef nije bio zadovoljan buroaskom revolucijom, jer nije ukinula suprotnosti izmeu bogatih i siromanih. Za njega revolucija nije ni bila zavrena. Zato revoluciju treba produbiti dok se ne uspostavi opta srea, a komunizam bi bio zavrni cilj Francuske revolucije. Prirodno stanje je po Babefu sluajno i nesavreno. Kada se u njemu poela naruavati prirodna jednakost, ljudi su uli u graansko drutvo. Meutim, ulaskom u graansko drutvo izgubili su raniju jednakost pojavom privatnog vlasnitva. Zato svo zlo nekog drutva potie od naruavanja prirodne jednakosti i pojave privatnog vlasnitva. Putem nove revolucije treba vratiti prirodna prava oveka i drutvenu svojinu. Ukidanjem privatnog vlasnitva nestae ratovi, nered i tiranija. Babef istie da e se ustanak naroda i izgradnja komunistikog drutva javiti onda kad pogubne posledice privatne svojine dostignu krajnje granice, kada narod doveden do oajanja, ne bude mogao vie da trpi

59

postojei reim i kada se kod naroda probudi spoznaja da zemaljski plodovi pripadaju svima, a zemlja ne pripada nikome. U delu Manifest plebejaca Babef govori da je dolo vreme da se uini kraj bedi i predlae eksproprijaciju bogatih. Izjanjava se protiv nasleivanja, za jednako vrednovanje fizikog i umnog rada i protiv je svega to naruava socijalnu jednakost. Babef je dao i ekonomske planove budue zajednice komune. Njoj se dodeljuju sva neprodana nacionalna imanja, konfiskovana imovina neprijatelja revolucije, zemlja koji ne obrauju njeni vlasnici itd. Svaki Francuz moe postati lan komune ako se odrekne svoje imovine. Konunu vode svi lanovi i rad je obavezan za sve. Nema razlike u vrednosti ljudskog rada i svako dobija samo prosean iznos. U politikom pogledu stanovnitvo bi se delilo na graane i strance. Graani su lica koja se bave radom od opte koristi i imaju sva polit. prava. Ljudi iz bogatijih klasa ili stranci bili bi bez polit. prava, tako da je to novo ureenje predstavljalo diktaturu radnih. Istorijska uloga Babefa je u tome to je pokuao da izgradi komunistiku doktrinu i to je ve bio odluio da tu doktrinu primeni i u praksi putem revolucije.za razliku od Morelija i Mablija, smatrao je da se ostvarenje novih drutvenih odnosa moe postii samo i jedino revolucijom. Osnovne njegove ideje: a) da je sistem privatnog vlasnitva preiveo b) da izmeu siromanih i bogatih vlada stalna borba c) da je Francuska revolucija samo prethodnica jedne druge, daleko dublje revolucije koja e biti i poslednja- zagovaranjem nastavljanja revolucije ovo uenje, u stvari, prvi put iznosi ideju permanentne revolucije d) znaajna je i ideja nacionalne komune koja bi postala vlasnik naputene, nacionalizovane i neobraene zemlje i koja bi irenjem svoje ekonomske osnove postepeno dovela do ukidanja privatne svojine e) Babef se smatra i jednim od prvih koji su se zalagali za diktaturu plebejskih masa BLANKIZAM (1805- 1881) + Blankizam je struja u francuskom socijalistikom pokretu koja je dobila naziv po Luju Ogistu Blankiju, francuskom revolucionaru i jednom od protagonista utopijskog komunizma. Blanki je bio inspirisan revolucijom iz 1789. i nalazio se pod uticajem Babefa i Sen Simona. U Parizu osniva tajna drutva, a posle neuspelog pokuaja da digne ustanak, uhapen je i osuen na smrt da bi mu zatim kazna bila promenjena u doivotni zatvor. U zatvoru je proveo 43 godine. Zvali su ga okovani proleterski Prometej. Osloboen je 1848. za vreme Februarske revolucije i osniva Centralno republikansko drutvo. Kritikuje rad Privremene vlade zbog ega opet dospeva u zatvor. Od tada je stalno bio hapen i oslobaan. U starosti, nakon amnestije, putuje po Francuskoj i govori na radnikim mitinzima. Njegovi stavovi su se razvijali pod uticajem prosvetiteljstva. Gledajui stalnu borbu izmeu bogatih i siromanih, dolazi do zakljuka da je uzrok klasne nejednakosti neukost naroda i nasilje koje nad njim vre vladajue klase. Zato je glavno sredstvo za uklanjanje eksploatacije prosveivanje naroda. Socijalna revolucija treba da preotme vlast vladajuoj klasi i da uspostavi diktaturu za vreme koje bi se narod prosveivao. Politiki ideal Blankija bilo je komunistiko drutvo. Da bi se to ostvarilo trebalo bi likvidirati buroasku vladavinu putem oruanog ustanka, uspostaviti revolucionarnu diktaturu koja e: -izvriti nacionalizaciju velikih poseda -preuzeti kontrolu nad industrijom -ukinuti dravne dugove -a na selu bi se podsticalo stvaranje dobrovoljnih proizvodnih saveza Prvorazredni znaaj pri tom ima malobrojna, dobro organizovana grupa revolucionara zaverenika, koja bi izvrila dravni prevrat i zavela diktaturu, dok zemlja ne sazre za demokratiju, republiku i zadrunu privredu. Slabost Blankijeve teorije je u verovanju da se ova promena moe izvriti bez povezanosti sa irokim radnikim slojevima. Za Blankija put ka revoluciiji nije u klasnoj organizaciji proleterijata, ve u formiranju avangarde koja e povesti sa sobom i ostale klase. Uprkos nizu slabosti, blankizam je imao znaajnu ulogu u razvijanju klasne svesti proleterijata, posebno u Francuskoj. Blankisti su postojali kao posebna organizacija u

60

francuskom socijalistikom pokretu sve do 1904-05. god., a onda su se integrisali u Francusku socijalistiku partiju. SOCIJAL- UTOPISTI Utopijski socijalisti predstavljaju jednu od struja socijalistikog i komunistikog miljenja. Njihova kritika postrevolucionarnog drutva, razvijena u velikim projektima o komunistikom ureenju drutva, temelji se na kritici dr. nepravde postojeeg drutva kao i na uvianju razvojnih potencijala buroaskog drutva. Zastupaju ideju socijalnih reformi. Mogunost za izgradnju humanog drutva oni vide u dobroj volji monih pojedinaca i u razvoju moderne industrije. Njihova karakteristika je dominacija dimenzije budunosti i istorijski optimizam (naspram konzervativnog idealizovanja prolosti). 1. SEN SIMON (1760-1825) +

-je francuski socijalista utopista. Poreklom je aristokrata, koji je svoje obrazovanje stekao pod uticajem francuskih enciklopedista. Sen Simon je proizvod francuske graanske revolucije, iji je smisao pokuao otkriti izgradnjom jedne nauke koja bi istraila proces istorijskih i drutvenih promena, saznala njihove zakone i usmerila akcije politikih i drutvenih snaga prema zavretku revolucionarne krize. Sen Simon je verovao u ujedinjenje ljudskog roda i uspostavljanje sloge i harmonije u svetu. Uviao je klasnu podeljenost drutva, ali je smatrao da se klasna borba moe izbei ukoliko se cela organizacija proizvodnje postavi na naune osnove. Promenom naunog sistema preuredie se verski, etiki i politiki sistem. Prestae objanjavanje pojava boanskim uzrocima i sve pojave dobie svoje fiziko tumaenje. Sen Simon i drutvene nauke svodi na principe prirodnih zakona. Do sada je ljudski rod bio podeljen na manjinu, koja je sve snage troila na to da u pokornosti dri veinu, i na veinu, koja je znatan deo svojih snaga troila na to da se oslobodi vlasti manjine. U novom pozitivnom drutvu vodie se rauna o blagostanju svih, a dunosti e se poveravati prema sposobnostima i u skladu sa dobrom zajednice. Politiki sistemi za Sen Simona ne nastaju sluajno, nego iz progresa ljudskog uma. Sen Simon razvija ideju progresa, iako motive tog progresa izokree. Po njemu progres se ostvaruje tako to oveanstvo polazi od teolokog (najnieg stepena miljenja), preko metafizokog do pozitivnog stepena kada se dostiu naune spoznaje. Sen Simon ukazuje da je temelj svih politikih pojava u ekonomiji. U industriji i nauci on vidi osnov na kome poiva drutvo i zato su za njega glavna drutvena snaga proizvoai, privrednici, umetnici i naunici. Uslov da se stvori vrst drutveni poredak je proboj veine koja e moralno i fiziki da unapredi drutvo. Klasnu borbu on vidi kao sukob radnika i neradnika, a napredak e se ostvariti kad politika vlast pree u ruke proizvoaa. Sen Simon u poetku razlikuje tri klase: - naunike, umetnike i druge ljude liberalnih pogleda - vlasnike - ljude bez sredstava a kasnije samo - klasu parazita (plamstvo, vojniki stale, pravnici i rentijeri) - klasu proizvoaa (industrijalci, vlasnici ind. preduz., proletarijat, intelektualci, trgovci i bankari). Preuzimanje uprave iz ruku neindustrijske klase treba izvriti mirnim putem propovedanjem novog morala po kom e se svi ljudi ponaati kao braa, a najsposobniji e pomagati da se moralno i fiziki popravi ivot najsiromanije klase. Najistaknutiji industrijalci e besplatno vriti svoju dunost. Ljudi se nee boriti za vlast. Sen Simon smatra da je masa jo nesposobna da vodi drutvo i zato vostvo treba da preuzme najobrazovaniji deo industrijalci, trgovci, bankari i naunici. Preuzimanje vlasti od strane proizvoaa dovee do nestanka podele na one koji upravljaju i one kojima se upravlja. 2. ARL FURIJE (1772-1837) + -nije toliko znaajan kao Sen Simon iako je bio pod istim uticajima kao i on. Rukovodio se shvatanjima francuskih materijalista koji su teili da utvrde jedinstvo sveta. Uviajui teku situaciju sitne buroazije i proletarijata ugroenih industrijskom revolucijom, dao je otru kritiku kapitalistikog sistema.

61

Furije objanjava drutveno kretanje kao razvoj od niih do viih oblika drutva. On polazi od toga da istorijsko kretanje uvek tei progresu. Civilizacija nije sudbina radnog oveka, nego samo put do razdoblja Udruenja. Kapitalistika Civilizacija je donela propadanje, bedu i patnju za veinu stanovnitva, a bogatstvo i rasko za neznatnu manjinu. Sva zla, po njemu, potiu od indust. sistema. Furije napada dravno pravni aparat kao instrument drutvene nepravde i diskriminacije radnih ljudi. Drava i vlada stoje u slubi bogatih trgovaca, a zakonima se tite njihove privilegije. Meutim, Furije ne smatra osnovnom drutvenom parazitskom grupom vlasnike industrijskih pogona, nego uglavnom trgovce-pekulante i berzanske meetare. Trgovci ive na raun industrijalaca i proizvoaa. Furije je protiv klasne borbe, jer je razoaran francuskom revolucijom koja je pokrenuta na principima narodne suverenosti, slobode i bratstva, a od toga nije nita ostvarila. Zato prelaz u pravedno drutveno ureenje treba da se izvri na miran nain i uz uestvovanje svih klasa. Novo drutvo e biti zasnovano na prijateljskoj vezi svih drutvenih skupina u okviru prizvoakih asocijacija i u njemu e vladati harmonija. Glavni faktori u razvoju drutva su priznavanje prava ena i proizvodnja. Osnovni oblik drutveno-proizvoakih skupina bile bi falange. Falange su zamiljene kao poljoprivredno-industrijska udruenja od 1500-1600 osoba. Rad bi se obavljao prema individualnim sklonostima i sposobnostima, a ljudi sa istim sklonostima udruivali bi se u skupine. Organizacija falange poivala bi na principu pomirenja interesa svih drutvenih klasa, sredstvo da se klase priveu bio bi rad. Furije je potovao privatno vlasnitvo i za njega su bogatstvo i siromatvo prirodni. Zato se bogatstvo u falangi trebalo deliti prema: koliini uloenog kapitala - prema radu - prema talentu. Rad koji je u Civilizaciji bio stvar prisile i koji je izazivao otpor promenie se u uivanje i prirodnu potrebu, a vremenom e otpasti i potreba za dravom kao aparatom prisile u interesu bogatih. Furijeova shvatanja su nosila klicu novih socijalistikih ideja, posebno ideju o prolaznosti kapitalistikog sistema. Meutim, njegovo shvatanje falangi kao ureenja gde dolazi do izmirenja svih drutvenih klasa predstavlja utopiju, kao i shvatanje da e se bogatai odazvati pozivu da unesu svoj kapital u falange kako bi se otklonili klasni konflikti. 3. ROBERT OVEN (1771-1858) +

- pripada francuskim socijal-utopistima. Potie iz male zanatske porodice. Kasnije staje na elo fabrike pamune robe u Nju Lanarku u kotskoj. Oven ubrzo uoava paradoks izmeu porasta proizvodnih snaga u Engleskoj i istovremenog siromaenja radnih ljudi. Polagao je veliku veru u razum i traio je da se reformom ostvare novi uslovi ivota koji e odgovarati ljudskom razumu. Bio je uveren da su neznanje i zablude osnovni uzroci drutvenih protivrenosti u kapitalizmu. Smatrao je da je dovoljno prosvetliti drutvo i omoguiti svim klasama da se upoznaju sa nacrtom razumskog drutvenog ureenja, jer bi se na taj nain odrekli svojih zabluda i neznanja i konano odbacili nerazumni kapitalistiki sistem. ovekovo ponaanje, njegovi pogledi i navike odreeni su spolja, svojstvima drutvene sredine. Iz toga je izvukao zakljuak da treba odstraniti sve spoljne uslove koji dovode do moralnih umnih deformacija i zloina i ukinuti sve ustanove koje negativno utiu na narodni moral. Odatle veliki znaaj vaspitanja u Ovenovom sistemu.Oven je prvenstveno mislio na sredinu u kojoj je radila i ivela radnika klasa u Engleskoj. Kapitalistiko drutveno ureenje je spoljni faktor koji negativno utie na radniku klasu i treba ga menjati. Oven je konstantno traio pomo drave, zahtevajui da se zakonom izmene uslovi rada. Traio je da se u preduzeima u kojima se upotrebljavaju maine ogranii radni dan na deset i po asova i da se zabrani rad deci koja nisu napunila deset godina. Ovaj Ovenov zantev je bio kasnije delimino ispunjen, ali ni onda nije dobio punu primenu u praksi.Traio je i da se za nezaposlene podignu specijana sela u kojima bi se ljudi bavili zemljoradnjom i industrijskim poslovima. U isto vreme pokuao je sam u svojoj fabrici u Nju Lanarku sprovesti neke reforme u korist radnih ljudi. Za 2,5 hiljada ljudi stvorio je kulturne uslove ivota. Podigao je

62

proizvodnju i smanjio radno vreme. Prvi je na svetu organizovao za radniku decu deije jaslice i vrtie, pristupio izgradnji kola i poboljanju stambenih i higijenskih uslova ivota. Radnici su zaraivali vie nego u drugim preduzeima, jer je za sebe uzimao mali deo dobitka. Tako je utvrdio da je korist vlasnika ono to onemoguava ivot radnika. U vreme krize, kad je fabrika bila prisiljena da prestane s radom, Oven je isplaivao radnicima pune plate. Za Ovena je privatna svojina bila i ostala uzrok zloina i nesrea. Privatna svojina otuuje ljude i uzrok je borbi u drutvu, izvor prezira, zloina, prostitucije i ratova. Za razliku od Sen Simona i Furijea on se odluuje za njeno ukidanje. Oven je predviao ''sreno doba kad e sve prei u drutvenu svojinu koja e biti dovoljna za sve. Njegov nacrt za drutveno preureenje podrazumeva organizovanje komunistikih naselja ili kolonija u okviru postojeeg drutva. One su zamiljene kao nove proizvoake zadruge u kojima e se sprovesti princip zajednike svojine, zajednikog rada i pravine raspodele drut. proizvoda. Svi lanovi zadruge imali bi jednaka prava i jednake dunosti. Dohodak bi se delio na jednake naine. Ove koncepcije znaile su izgradnju utopijskog socijalizma. Oven je pokuao svoje planove o komunistikim kolonijama realizovati u Sev Americi u dravi Indijana. U kolonijama je bila ukinuta privatna svojina. One su se razlikovale od Furijeovih falangi, jer su bile poljoprivredne. Privatno vlasnitvo u njima je trebalo biti potpuno rastvoreno, za razliku od Furijea u ijim se falangama predviala reparacija u srazmeri sa ulogom rada, talenta i ka Oven je raunao na pomo tadanjih vlada u eksperimentisanju sa agrarnim komunizmom. Slao je svoje nacrte reformi mnogim vladarima, ali sve njegove molbe su ostale neusliene. Kao i Sen Simon i Furije, Oven je odbijao revolucionarni put pretvaranja drutvenog stanja u socijalizam. Zato je on pozvao vladajue klase da spree revoluciju radnih i siromanih masa izvoenjem socijalnih reformi. Bio je uveren da bogati i siromani imaju jedan isti interes. Meutim, on nije shvatao da se aristokratska i buroaska klasa nee boriti protiv poretka na kom poivaju njihove privilegije. Njegov pokuaj da stvori komunistiki ideal u granicama jedne kolonije zavrio je nauspehom, jer za to nisu sazreli ni objektivni ni subjektivni uslovi. Kada klase nisu pokazale ni najmanje sklonosti da mu pomognu, Oven je poeo da trai uporite u radnikom pokretu. U Londonu je osnovao Banku za pravednu radnu razmenu. Na taj nain je pokuao da organizuje razmenjivaki i kooperativni socijalizam. Pravedna se razmena treba vriti prema koliini rada koji je bio uloen u predmete koji su se razmenjivali. I ovaj pokuaj je ostao LASAL (1825-1864) Lasal je pol. mislilac za koga se moe rei da je bio dravni socijalist, kako u teoriji tako i u praksi. Na njega je snano uticala klasina nemaka folozofija. Za njega se uvek naglaavalo da je bio idealist. Lasal je marksista koji napada postavke liberalizma. Za njega je napredovanje u istoriji napredovanje u slobodi, a najvii stepen njenog ostvarenja u komunizmu gde demokratija postie svoj mir. Demokratija je istorijski proces odbacivanja privilegija i on razlikuje plavu i crvenu demokratiju. Po Lasalu moderna istorija ima dva revolucionarna prevrata koji znae ukidanje privilegija i proirenje slobode linosti. Prvi prevrat ukida privilegije staleke drave (crvena demokratija), a drugi privilegije drave vlasnitva (plava). Prvi je francuska revolucija, a drugi dolazei komunizam. Etape istorijskog razvoja su: staleka drava, liberalna drava i komunizam. Svaki stadijum se razvija iz prethodnog. Lasal smatra da se Franc. revol. treba dovriti i proiriti prava na sve. U delu Sistem steenih prava Lasal ukazuje da nosilac pravne svesti je narod, a put razvoja je ukidanje vlasnikih privilegija. Komunizam je kooperativno vlasnitvo u kom svaka pravna i vlasnika sfera pojedinca iezava. Pomou demokratskog pokreta e se iz liberalne drave prei u komunizam. Zato je obrazovanje dem. pokreta najvaniji istorijski zadatak. Zajedniki nastup demokratskih pokreta svih naroda je garancija za demokratski uspeh. Demokratija podrazumeva grupni interes koji je predstavljen narodom. Demokratija ne poznaje klasne granice, ali poto se bogatai, teko odriu svojih privilegija, demokratija postaje stvar malograana i radnika. Radnika klasa je izraz je opti stale.

63

U delu Otvoreni odgovor Lasal odustaje od svojih ranijih teoretskih principa to mu je donelo veliko nepoverenje. Socijalni interes baen je u senku politike slobode. Lasal od drave trai samo javne kredite i demokratsko izborno pravo. Lasalu za razliku od Marksa nije bio misaoni tolum proletarijat. On je pokuao izvriti politiki prodor, a radniki pokret pri tom nije sasvim odgovarao njegovinm idejama. Zbog svojih stavova i oslanjanja na prusku dravu doao je u sukob sa Marksom sa kojim je inae bio u prijateljskim odnosima. KARL MARKS (19 v.) + Nauna misao Marksa i Engelsa se temeljno razlikuje od ranijih teorija. Ona predstavlja sistem filozofskikh, ekonomskih, sociolokih, politikih, pravnih i etikih pogleda na svet okrenutih u korist radnih ljudi i progresivnog razvoja oveanstva. Marksizam je odraz drut-istorijskih prilika 40ih g. 19.v. i razvoja proleterijata. Po Lenjinovim reima Marks je sve to je ostvarila ljudska zajednica podvrgao kritici, proverio na radnikom pokretu i stvario takve zakljuke koji nisu mogli nainiti ljudi koji su bili ogranieni buroaskim okvirima. Marks i Engels su izgradili svoju filozofsku koncepciju sveta dijalektiki materijalizam. Dijalektiki materijalizam nastaje istovremeno kada i istorijski materijalizam (materijalistika koncepcija istorije). Marks i Engels su izgradili svoju filozofsku koncepciju prevladavajui nedostatke filozofija Kanta, Fihtea, elinga i Hegela, tako to su uvek traili njihovo angaovanje u stvarnom ivotu, u reavanju aktuelnih drutvenih i politikih problema. Praksa je uzeta kao osnov za verifikaciju dotadanje filozofije. Vrili su ienje dotadanje filozofije od idealistikih elemenata i utvrivali njenu realnu vrednost. Za ovo su postojali i drutveno-istorijski uslovi. U Evropi je sve vie jaao radniki pokret, a Marks i Engels su postali prvoborci za osloboenje revolucionarne radnike klase. Nastojali su da otkriju put za preobraaj kapitalistikog drutvenog ureenja u socijalistiko. Tako su oni prerasli od liberalnih demokrata do revolucionara i komunista. U ekonomskoj nauci su izvrili analizu drutva i otkrili opte objektivne zakone koji se odnose na sve drutvene formaciije. Nauno su dokazali nunost smene kapitalistike ekonomije socijalistikom i utvrdili istorijsku ulogu proletrijata kao nosioca proizvodnje. Tako je marksizam bio prvi koji je socijalizam pretvorio iz utopije u nauku. Ve pre 1848. Marks i Engles su formulisali marksizam kao jedan celoviti sistem, a jedan od njegovih najznaajnijih politikih zakljuaka je nunost diktature proleterijata, kao prelazne drave izmeu kapitalizma i komunizma. Marks i Engel su osnove ljudske neslobode i ropstva otkrili su u podeli rada, privatnoj svojini i klasnoj podvojenosti. Dubokom i kritikom analizom Hegela i klasine ekonomije, oni su otkrili generiku sutinu oveka kao radnog i drutvenog bia i njegovo otuenje u otuenju ljudskog rada kao osnovi svih otuenja. Drava je utvrena kao jedan oblik tog otuenja, kao sila koja vlada ljudima u interesu vladavine jedne klase nad drugom. Marks i Engles su shvatili da se sloboda oveka moe ostvariti samo na visokom stepenu proizvodnih snaga, kada bude ukinuta podela rada, klasna podela drutva i eksploatacija i kada bude stvorena humana zajednica slobodnih individuuma.

Marksova kritika Hegela

Marks se prvi put susreo sa Hegelovom filozofijom na studijama prava, a njenoj analizi pristupa u ono vreme kada je ona postala predmet politikih i religioznih sporova. Na studijama u Berlinu Marks je uao u mladohegelijanski doktorski klub i odluio da se posveti naunom radu. Zbog velikog znaaja Hegelove filozofije za drutveni ivot Nemake, Marks je nato kasnije u oblasti pravne filozofije izvrio njenu prvu kritiku. Polazna taka bila je da se ona povee s drutvenom i politikom stvarnou tadanje Nemake i u njoj verifikuje. 1841. Marks je odbranio doktorsku disertaciju Razlika izmeu Demokritove i Epikurove filozofije prirode, gde se vidi njegovo opredeljivanje za materijalistiku filozofiju koju je Hegel zanemarivao. Na principu antike materijalistike filozofije Marks je nastojao da afirmie princip slobode i individualnosti. Nije se mogao pomiriti sa Hegelovim konzervativizmom i njegovom religioznom usmerenou. Marks je od prvog dodira sa Hegelovom filozofijom traio njenu racionalnu i revolucionarnu stranu, koja bi se upotrebila u borbi protiv nemakog apsolutizma.

64

Preovladavanje Hegelovog idealizma javlja se u razdoblju Marksovog rada u Rajnskim novinama. Kod Marksa se osetila potreba za dijalektikom kritikom postojeeg stanja u Nemakoj ve u prvim lancima Rajnskih novina, a kod Engelsa postojeeg stanja u Engleskoj za vreme prvih njegovih godina boravka u ovoj zemlji. Marks je u Rajnskim novinama postepeno izgraivao svoje materijalistiko stanovite prema dravi i pravu. Mada su njegovi lanci stilski i terminoloki bili pod uticajem Hegela, ipak su znaili prevladavanje njegove filozofije i primenu dijalektike na svakidanje probleme. U njima Marks kritikuje prusku dravu, istorijsku kolu prava i reakcionarne ideje s pozicije revolucionarnog demokrata. Marks je podvrgao kritici Hegelovu filozofiju prava u radovima: Kritika Hegelove flozofije dravnog prava i Prilog kritici Hegelove filozofije prava. Kritikujui njegovu filozofiju drave i prava on je kritikovao Hegelov filozofski idealizam i apstraktnu dijalektiku postavivi tako temelje marksistikom shvatanju drutva. U ovim radovima Marks je podvrgao kritici Hegelovo shvatanje porodice, drutva i drave, uoavajui da je Hegel ove kategorije pretvorio u opte apstrakcije liene pravog sadraja i da je zatim iz tih optih izveo posebne pojmove sve do konkretnih. Hegel utvruje da drava stoji, s jedne strane, nasuprot privatne sfere koja joj je potinjena i od koje zavise njeni zakoni i interesi, ali s druge strane ona je imanentni cilj te privatne sfere (privatnog prava, privatne dobrobiti, porodice i graanskog drutva). Na to Marks komentarie da drava, za Hegela nastupa, s jedne strane, prema sferi porodice i gra. drutva kao spoljna nunost kojoj su potinjeni privatni interesi, a, s druge strane, porodica i gra. drutvo se odnose prema dravi kao imanentnom cilju. Marks ovde otkriva neobjanjivu antonimiju s jedne strane, spoljnu nunost, a s druge, imanentni cilj.

Hegelovo i Marksovo shvatanje birokratije

Kod Hegela funkcioneri (birokrate) nose upravnu vlast. Oni su tzv. opta klasa, koja predstavlja svest drave i najeminentniju kulturu. Opta klasa predstavlja hijerarhiju, autoritet i red i odvojena je od privatnih i socijalnih interesa koje regulie. Ona predstavlja optu volju i um drutva i nosilac je javnog interesa. U njene redove ima pravo da ue svaki lan zajednice shodno sposobnostima i intelektualnim i moralnim kvalitetima. Za Marksa birokratija je sistem inovnike vladavine koja vremenom postaje sama sebi svrha. Birokratija je za Marksa drava kao formalizam koji se konstituie u stvarnu mo. Ona predstavlja posebno zatvoreno drutvo u dravi. Marks ukazuje da su inovnitvo i stajaa vojska paraziti na telu drutva i zato proletarijat pri preuzimanju vlasti mora slomiti eksploatatorski dravni aparat.

Marksistiko shvatanje drave

-dokazuje da temelj drave i prava nisu ni ideje ni samosvest, nego stvarni materijalni ekonomski odnosi. Marks i Engels su shvatali dravu kao organizaciju koja slui zatiti interesa vladajue klase. U njoj se vode stvarne borbe razliitih klasa. Drava je sredstvo, zatita i organizovano nasilje graanskog drutva, podignuto na rang politikokonstitucionalne legitimnosti. Cilj buroaske drave je ovekoveavanje vlasti kapitala i ropstva rada, zato svaka klasa koja tei vlasti mora pre svega zauzeti politiku vlast, ak i ako eli da tu svoju vlast iskoristi za ukidanje starog drutva i vlasti uopte. Sloboda se, za Marksa, sastoji u tome da se drava iz organa koji je nadreen drutvu pretvori u organ koji mu je potpuno podreen. Drutvo mora biti baza postojee drave koja nije sama sebi cilj niti je sama sebi dovoljna. Marksovo i Engelsovo uenje o dravi ima dve faze: 1. prva faza je pre 1848 u kojoj dominiraju 3 osnovne ideje: - drava se shvata kao organizacija buroaskog klasnog nasilja - obaranje ove politike vladavine je program proleterske borbe - konstituisanje proletarijata u vladajuu klasu Buroaskoj vlasti i dravi suprotstavlja se proleterska vlast i nestanak svake politike reprezentacije, pa ak i same politike konstitucije. UKomunistikom manifestu pitanje drave se postavlja uopteno. Drava je organ klasne vladavine, a proletarijat mora osvojiti dravnu vlast i organizovati kao vladajua klasa da bi vremenom dovela do odumiranja drave uopte.

65

2. - druga faza je posle revolucionarne 1848. kada je dolo do klasne borbe francuskog drutva, koja je kulminirala Pariskom komunom. U toj fazi Marks diktaturu proletarijata shvata u smislu konkretne prelazne delegatsko-demokratske konstitucije kakva je bila komuna. Po Marksovom uenju drava ne postoji oduvek nego se razvila iz prvobitne zajednice, kad su porasle proizvodne snage, javio se viak proizvoda i privatno vlasnitvo. Tako je pojedinac koji poseduje sredstva za proizvodnju, mogao proizvoditi bolje i vie nego to se proizvodilo u prvobitnoj zajednici u kojoj je postojala primitivna demokratija i primitivni komunizam raspodele dobara. Dolo je do podele na bogate i siromane, na one koji imaju u svojim rukama proizvodna sredstva i eksploatiu i one koji ih nemaju i bivaju eksploatisani. Da bi eksploatatori drali u pokornosti eksploatisane, stvaraju organizaciju kojom mogu kao vladajua klasa drati u pokornosti potinjenu klasu. Ta organizacija se kroz sve faze eksploatacije i bez obzira na nain eksploatacije zove drava. U toku istorijskog razvoja javljaju se 3 faze eksploatacije. Iskoriavanje: - radne snage robova, - radne snage kmetova - radne snage najamnih radnika a u zavisnosti od toga javljala su se 3 osnovna tipa drave: robovlasnika, feudalna i kapitalistika drava. U prvoj vladajua klasa su vlasnici robova, u drugoj vlasnici zemlje, a u treoj kapitalisti. Socijalistika drava se razlikuje od svih prethodnih tipova drava, jer u njoj vlast pripada radnikoj klasi, kojoj je interes prevladavanje klasnih odnosa u drutvu, uklanjanje svih oblika otuenja i postepeno odumiranje same drave. Da bi ostvarila ovaj svoj interes, radnika klasa nakon osvajanja politike vlasti, uspostavlja socijalistiku demokratiju. Neposredno nakon osvajanja polit. vlasti njen zadatak bi bio da zbaci izrabljivae i da organizuje plansko upravljanje privredom, dok se kasnije njene funkcije sve vie svode na osiguravanje uslova za delovanje organizovanih samoupravnih subjekata. Prema odnosu dravne vlasti i drutva drave se dele na: -demokratske su one drave u kojima osnovne funkcije dravne vlasti vre organi koji osiguravaju stalnu vezu izmeu drutva i dravne, a -autokratske su one u kojima nosioci dravne vlasti ne temelje svoju vlast na mandatu dobijenom od drutva. Oni nisu birani niti su podreeni drutvenom nadzoru. Marks ukazuje da su inovnitvo i stajaa vojska osnovna karakteristika francuske buroaske drave i to su paraziti na telu francuskog drutva. Iz toga Marks zakljuuje da proletarijat pri preuzimanju vlasti mora slomiti eksploatatorski dravni aparat.

Manifest Komunistike partije

Manifest je napisan 1847. (Marks i Engels). Sastoji se iz 4 dela: Buruji i prpleteri, Proleteri komunisti, Socijalistika i komunistika literatura i Stav komunista prema opozicionim strankama. U njemu su saeto dati raniji Marksovi i Engelsovi radovi za potrebe praktinog sprovoenja proleterske revolucije. U Manifestu je predstavljen revolucionarni program borbe za socijalistiki i komunistiki preobraaj drutva. Umesto stare devize Svi ljudi su braa! radnici dobijaju novu Proleteri svih zemalja ujedinite se! koja proglaava internacionalni karakter borbe. Manifest daje temeljne postavke naunog socijalizma i oznaava novu epohu za revolucionarni preobraaj i praksu u politikoj teoriji. Ukazuje se na neizbean kraj kapitakistikog drutva i buroaske vlasti i njeno zamenjivanje novim drutvom u kojem e individualno prisvajanje zameniti drutveno prisvajanje. Manifest je naoruao radniku klasu sa razumevanjem objektivnih drutveno- istorijskih okolnosti. II Kongres Saveza komunista je zaduio Marksa i Engelsa kao svoje lanove, za taj rad. Po Egelsovim reima Manifest je odmah napravio put oko sveta, preveden je na skoro sve jezike. Osnovna misao dela je da vladajui nain proizvodnje, razmene i drutvena struktura koja iz toga proizilazi, ine osnov na kome se izgrauje politika i intelektualna istorija svake epohe. itava istorija oveka je istorija klasnih borbi, borbi izmeu eksploatatora i eksploatisanih klasa. Istorija tih borbi predstavlja red u kome je dostignut stepen u kome eksploatisana klasa, proleterijat, ne moe da postigne svoje osloboenje od eksploatatorske i vladajue klase, buroazije, a da u isto vreme zauvek ne oslobodi celo drutvo od svih klasnih razlika i borbi. Manifest objanjava istorijski razvoj privatnog vlasnitva i istie nunost njegovog unitenja.

66

Za Marksa i Engelsa buroazija predstavlja proizvod novog istorijskog razvoja. Buroazija je u istoriji odigrala snanu revolucionarnu ulogu. Gde je god dola na vlast ona je razorila sve feudalne patrijarhalne odnose. Ona je, umesto eksploatacije prikrivene religioznim i politikim iluzijama, uspostavila otvorenu, besramnu, direktnu eksploataciju. Buroaska epoha je proizvodnji dala svetski karakter, nagomilala je stanivnitvo i koncentrisala sredstva za proizvodnju i vlasnitvo u mali broj ruku. Posledica toga je politika centralizacija. Nezavisne provincije s razliitim interesima zakonima, vladama i carinama, sabijene su u jednu naciju, jednu vladu, jedan zakon, jedan klasni interes i jednu carinsku granicu. Buroaski odnosi postaju preuski da bi obuhvatili bogatstvo koje su stvorili. Time je buroazija protiv sebe izazvala snage koje je razvila u svom krilu- proletarijat. Razvoj proletarijata je prolazio kroz razliite faze, dok od klase po sebi nije postao klasa za sebe, spremna i pozvana da obori vlast buroazije. Komunisti su onaj deo proleterijata koji je bio najsvesniji i najnapredniji i koji vodi proleterijat u borbu za ukidanje buroaske vlasti i uspostavljanje drutvene vlasti. Dakle, vlast gubi klasni karakter. Meutim, ubrzo je dolo do pobune modernih proizvodnih snaga proleterijata. Radnik se u uslovima moderne industrije poeo organizovati kao posebna klasa sa posebnim ivotnim uslovima i posebnim interesima. Moderni radnik je sve vie siromaio, dok je na drugoj strani raslo bogatstvo. Zato je proleterijat je pozvan da nasilnim putem obori vlast buroazije i preuzme vlast. Marks i Engels posebno naglaavaju internacionalni karakter radnikog pokreta. Komunisti, kao deo politikih radnikih partija svih zemalja prednjae ostaloj masi proleterijata, razumevanjem uslova, toka i rezultata proleterskog pokreta. U komunistikom drutvu rad je sredstvo za unapreivanje ivotnog procesa radnika, za ostvarivanje pune linosti i slobode. Komunizam onemoguava da se prisvaja tui rad. Ono to ini odliku komunizma nije ukidanje vlasnitva uopte, ve ukidanje buroaskog vlasnitva. Kada se kapital pretvori u opte vlasnitvo on gubi klasni karakter. Optube protiv komunizma Marks i Engels odbacuju ukazujui na to da se sa ivotnim odnosima ljudi menjaju i njihove predstave, pogledi i pojmovi njihova svest: Vladajue ideje nekog vremena bile su uvek samo ideje vladajue klase. Diktatura proleterijata - Mada se u delu izriito ne pominje termin diktature proleterijata, ipak se u njemu izraavaju osnovne ideje ove diktature. Marks i Engels naglaavaju da je prvi korak u radnikoj revoluciji podizanje proleterijata u vladajuu klasu, izvojevanje demokratije. Proleterijat e svoju politiku vlast upotrebiti da oduzme buroaziji sav kapital, da u rukama drave centralizuje sva sredstva za proizvodnju i povea masu proizvodnih snaga. U poetku se to moe dogoditi samo pomou despotskog posezanja u pravo vlasnitva i buroaske odnose. Mere kojima e se to ostvariti su: 1. eksproprijacija zemljinog vlasnitva 2. jako progresivni porez 3. ukidanje prava naslea 4. konfiskovanje imovine svih emigranata i pobunjenika 5. centralizacija kredita u rukama drave preko nac. banke 6. centralizacija itavog transportnog sistema 7. umnoavanje nac. fabrika, sredstava za proizviodnju 8. jednaka obaveza rada za sve 9. ujedinjavanje rada, zemljoradnje i industrije 10. javno i besplatno odgajanje sve dece U Manifestu se naglaava demokratski karakter diktature proletarijata jer se tu, za razliku od svih ranijih diktatura vladajuih klasa, radi o uspostavljanju vladavine klase koja ini veinu i deluje u u interesu veine. Kad budu iezle klasne razlike i cela proizvodnja bude koncentrisana u rukama udruenih individuuma, vlast e izgubiti politiki karakter. Politika vlast u je pravom smislu organizovana vlast jedne klase za ugnjetavanje druge klase, meutim kad proleterijat bude doao na vlast, on e ukinuti klase uopte i tako stvoriti uslove za odumiranje drave. Na kraju je iznet stav komunista prema raznim opozicionim strankama i istaknuta teza da komunisti trebaju podupreti svako revolucionarno kretanje koje je usmereno protiv postojeeg eksploatatorskog drutva. U svim pokretima oni treba da istiu osnovno pitanje pitanje vlasnitva. Komunisti otvoreno izjavljuju da se njihovi ciljevi mogu postii samo nasilnim ruenjem itavog dosadanjeg drutveg poretka. OGIST KONT (19. v.)

67

Kont je svoje ideje izloio u delu Kurs pozitivne filozofije. Osnovne ideje za svoju koncepciju sociologije je nasledio od svojih predhodnika. To su ideje reda, progresa i determinizma. Centralna misao je da istorijsko kretanje oveanstva vodi njegovom jedinstvu. Kont je u svojoj filozofiji stvorio izraz pozitivno, to znai injenino i iskustvom dato, ono koje svoja istraivanja vri samo u ovim granicama odbacujui svaki metafiziki put. Razvoj ljudske misli za Konta vodi stvaranju pozitivne filozofije i pozitivnih nauka i novog pozitivnog drutva Kont je bio predstavnik mlade buroazije, zaplaene revolucionarnm kretanjima. Za razliku od marksizma koji je utvrivao drutvene protivrenosti gra. drutva, Kont je na reformnoj bazi spasavao to drutvo koje je ulazilo u svoju prvu izrazitiju krizu. Marks u istoriji vidi borbu suprotnosti kao pokretaku silu drutvenog razvoja, a Kont u toj borbi vidi bolest drutva. Marks je stajao na stanovitu revolucionarnosti, a Kont na obuzdavanju te revolucionarnosti. On je za duhovnu reorganizaciju drutva i protiv je klasne borbe i promene svojinskih odnosa. Principe ove drutvene reorganizacije treba da odrede nauka i filozofija. Idejna reforma mora prethoditi drutvenoj, politikoj i moralnoj reformi. Nova filozofija mora proizii iz pozitivnih prirodnih nauka. Metodu prirodnih nauka, kao pozitivnu metodu treba preneti na prouavanje drutvenih pojava. Kont daje klasifikaciju nauka kroz razvojni put naina miljenja od teolokog preko metafizilkog do pozitivnog. Sve nauke su morale proi prva dva stepena da bi se uzdigle na trei. Zbog toga se pozitivna filozofija mora oistiti svih zaostataka ranijeg teolokog i metafizikog naina miljenja. Kont uvodi novu nauku socijalnu fiziku ili socijologiju. Kao nauka o drutvu sociologija ima zadatak da prouava zakone postajanja i razvoja drutva i da bude nauka o njegovom redu i napretku. S tim u vezi Kont je sociologiju podelio na socijalnu statiku i socijalnu dinamiku. 1.- Socijalna statika izuava zakon koegzistencije, tj. funkcionalnu povezanost i harmoniju razliitih delova drutva. 2.- Socijalna dinamika prouava kretanje drutvenih pojava. To je svojevrsna nauka o napretku ljudskog drutva. Soc. dinamika ili teorija progresa prouava socijalni organizam u razvoju, odnosno nunost neprekidnog razvoja oveanstva. Statika se podudara sa zakonima reda, a dinamika sa zakonima progresa.Meu njima postoji povezanost. Socijalni progres znai razvijanje ljudske moi, posebno inteligencije i materijalnu evoluciju. U utvrivanju soc. zakonitosti Kont ne polazi od individuuma ve od drutva. Izmeu individuuma i drutva postoje razne drutvene grupe od kojih su najvanije porodica i otadbina. Porodica mu je osnovna elija drutva. Kont smatra da je politika kao nauka prola prva dva stanja i da je spremna da dostigne tree. Teleoloko stanje politike objanjava drutvene odnose idejom natprirodnog boanskog prava. Metafiziko stanje politike je zasnovano na apstraktnoj matafizikoj pretpostavci o drutvenom ugovoru koji je temelj drave i civilizacije. Ove dve faze su preduslov za ostvarivanje pozitivnog stanja politike, iji je temelj ideja solidarnosti. Kont nije negirao klasnu podelu savremenog drutva, ali je negirao nunost borbe izmeu kapitalista i proleterijata. Sav drutveni razvoj zavisi od moralnih naela, prevladavanja egoizma altruizmom. Kapital je za Konta zasluan za industriju, poveava proizvodnju i razvija altruistike sklonosti. Svojina je temelj nae aktivnosti i uspeha, ali je nezadovoljan otrim suprotnostima klasnog drutva. Samo je pozitivna politika u stanju obuzdati revolucionarni duh i uspostaviti poredak na naelima drutvene harmonije i solidarnosti sociokratiju. Kontu su protivrenosti kapitalizma ostale nejasne zbog njegovog idealistikog polaznog stanovita. Iluzorna mu je nada u prosveenost krupnih kapitalista i njihovu solidarnost sa radnikom klasom. Njegova pozitivna politika predstavlja uvrivanje kapitalistikog sistema, ona se svodi na zajednitvo i saradnju klasa u okviru kapitalistkog poretka. Kont se suprostavlja idejama francuske revolucije i kae da je njena posledica

68

moralna i intelektualna anarhija. Pozitivizam reava socijalni problem predlaui sintezu individualizma i komunizma.

PRUDONIZAM Prudon je utemeljitelj anarhizma kao politike teorije i pokreta koji se zalae za ostvarenje radnikog samoupravljanja i osporava dravu i dreavnu prinudu. On je prvi socijalni teoretiar koji se nazvao anarhistom. Njegov anarhizam izraen je prvenstveno u odbacivanju svakog autoriteta u drutvu. Ukidanje drave je smatrao isto organizacionim pitanjem kao i promenu ekonomskih odnosa. Reorganizacija ekonomije i politike mogua je u svaku doba. To nije zavisno od objektivnih uslova. Dovoljno je da se to spozna. Nasuprot tradicionalnoj upoterbi pojma on anarhiju oznaava kao jedan humanistiki ideal pravednog drutva. Prudon je izgradio svoje shvatanje o dravi, klasnoj borbi i revoluciji, polazei od ideje pravde, na kojoj se temelji itava njegova filozofija. Pravda je svojstvo ljudske prirode koja je vena i nepromenjiva. Ona je princip na kome treba da se zasnivaju svi ljudski odnosi i merilo za ocenjivanje drutvenog poretka. Iz naela pravde Prudon izvodi princip slobode i jednakosti. Sloboda individue je prvi uslov pravde. Ta sloboda znai solidarnost koja je deo ovekove prirode. ovek je predodreen da ivi u drutvu i izvan njega ne moe opstati. On je slobodan kada je svestan svoje prave prirode i kada postupa po njoj. Princip jednakosti je deo ljudske prirode i nagoni oveka da potuje dostojanstvo drugih. Osnov jednakosti je ekvivalentna razmena dobara, dobijanje jednake nagrade za jednak rad itd. Prudon ui da na jednoj strani postoje odnosi i institucije koji odgovaraju prirodi oveka drutvena konstitucija, a na drugoj strani institucije koje su neprirodne, vetake politika konstitucija. Drutvena konstitucija izraava pravdu i zasnovana je na slobodnom ugovoru i pravilnoj organizaciji ekonomskih snaga (rada, podele rada, svojine, konkurencije, trgovine, novac itd.). Politika konstitucija poiva na autoritetu i u nju se ubrajaju: podjela vlasti, centralizacija, sudska hijerarhija, izborno predstavnitvo, itd. Ona znai centralizovanu dravu kojoj je svojstven suverenitet, hijerarhija i nametanje odluka. Nastala je pogrenom organizacijom na principu autoriteta nasilja i nepravde. Nestankom centralizovane autoritarne drave, koja titi postojeu drutveno ekonomsku nejednakost, obrazuje se novi poredak koji se zove u ekonomici mutualizam (razmena dobara na osnovi ekvivalentne vrednosti), a u politici federalizam. Organizovanje novog poretka na ovim principima znai likvidaciju klasnih protivurenosti i klasnih borbi, odnosno klasa uopte i ostvarenje socijalne revolucije. Da bi se izvrio ekonomski preobraaj nije potrebna nikakva diktatura klase, jer bi to predstavljalo kategoriju politike konstitucije, tj. pogreno sredstvo za drutveni preobraaj. Politika borba i politika sredstva ne mogu dovesti do cilja, do slobo Treba pronai odgovarajuu ideju da se izvri reorganizacija drutva. Buroazija e prihvatiti tu novu ideju pravednog poretka ako je ona od opteg interesa. Radnika klasa ne sme sa svoje strane zahtevati podreivanje buroazije, njeno razvlatenje i dovoenje u neravnopravan poloaj. Meu buroazijom i proletarijatom treba uspostaviti kompromis koji bi sve drutvene slojeve doveo na nivo srednje klase. Radnika klasa u ostvarivanju socijalne revolucije treba delovati ustavno i zakonito bez revolucije i ustanka. Klasni interesi se mogu preovladati. Buroaziji mora biti u interesu da se odrekne svojih uskih egoistinih interesa, a i proletarijat svojih. Nova drava nastaje iz jedinstva i solidarnosti interesa pojedinca i grupa. Jedini oblik politike organizacije koji moe zadovoljiti ove zahteve je federacija, udruivanje u komune, provincije i dravu. Federalizam je oblik slobodnog razvoja i drutvenog osloboenja oveka. Povezujui se u zajednicu na temelju federativnog ugovora, svaka federalna jedinica zadrava svoj suverenitet. Drava se na taj nain pretvara u konfederaciju. Prenosei zajednike poslove na svoje predstavnike graani se ne odriu prava odluivanja u tim poslovima. Suverenitet ostaje u rukama graana. Graani postaju stvarni izvor politike vlasti neposrednom kontrolom nad organima osnovnih politikih jedinica komuna.

69

Marks i kongresi Internacionale su osujetili dalje planove i borbu prudonista. Marx je u delu Beda filozofije izloio kritiku Proudonove filozofije. U prudonizmu je, po Marksovoj tvrdnji, izraen ideologija francuskog malog seljaka i gradskog sitnog buruja. Nastupajui protiv kapitalist. drutva Prudon istovremeno naglaava ideju nepovredivosti sitnog vlasnitva. BAKUNJINIZAM (19. v.) Sutina politike koncepcije Bakunjina je sloboda jedinke i njen spontani razvoj na drutvenom planu. Drutvo oblikuje oveka u svakom pogledu. oveka treba pustiti da sledi prirodu koja postavlja solidarnost kao zakon drutvenog ivota. Bakunjin smatra da je svaki zakon i svaki autoritet okrenut u korist eksploatatorske manjine. Zato ga treba socijalistikom revolucijom unititi i uskladiti interes svakog pojedinca s njegovim ljudskim obavezama. Drava je glavna negacija slobode i ona je ustanova narodnog ropstva. Svaka drava, ak i ona prelaznog perioda, znai despotizam, a ne slobodu, a svaka revolucija koja se podie pomou autoriteta i koncentracije moi, stvara vlast koja se odvaja od masa. Isto se nepoverenje Bakunjin ima i po pitanju politikih stranaka, jer svaka od njih voli mo. Svaka demokratija, pa i ona nepostredna, je za njega iluzija. Ona predstavlja vlast veine koja nije veina mase nego veina predstavnika ljudi od moi i autoriteta. Bakunjinu zapadni svet izgleda truo i zato on obnovu sveta oekuje od Slovena. Kao suprotnost slovenskoj apolitinosti, Bakunjin istie sklonost Nemaca ka dravnosti, strast prema dravnom poretku i poslunost. Marks i Engels su kritiki reagovali na Bakunjinove ideje o Slovenima, iako je Bakunjin u kasnije razvio ideju da je budua velika meunarodna revolucija jedina ansa svim narodima da prevladaju svoje negativne razlike i ujedine se u veliku porodici naroda, oslobaanjem od ugnjetavanja Bakunjin ubrzo poinje da radi na organizovanju tajne meunarodne organizacije anarhista. On velia taktiku zavere i podizanje nanadanog, stihijskog, anarhistikodestruktivnog ustanka. Revolucija je delo irokih narodnih masa koje, bez genijalnih umova, stvaraju prema svojim potrebama nove oblike drutva. To je samoorganizovanje naroda bez drave, zakona i vlasti. Bakunjin se izjanjavao protiv svojine koja je za njega osnov nejednakosti. Takoe je zahtevao ukidanje prava naslea. Uavi u Internacionalu on je prikrivao svoju zavereniku organizaciju Alijansu i nastojao da u Internacionali ojaa svoj poloaj u cilju sprovoenja svojih shvatanja Sutina Bakunjinovog uenja je da treba odbaciti svaki autoritet i svaki zakon koji stoji na putu osloboenja. Bakunjinizam je u mnogim pitanjima slian prudonizmu, ali je mnogo vie utopistiki. Program Bakunjina se sastojao iz povezivanja principa slobode i jednakosti. Bakunjin kae da on eli ostvarenje ekonomske i drutvene jednakosti unitenjem drave i juridikog prava koje je negacija ljudskog prava, dok Marks eli to isto, ali U dravi i pomou dravne sile. Mi elimo rekonstituciju drutva i ostvarenje ljudskog jedinstva pomou slobodne federacije radnikih asocijacija koje su osloboene dravnog jarma. Mi borimo za opte narodno obrazovanje, za osloboenje i razvoj drutvenog ivota i zato smo naprijatelji drave i svake dravnosti. Poto smo uvereni da narodne mase u svojim instinktima nose elemente svoje budue organizacije mi elimo ovaj ideal pronai u samom narodu. Smatramo da narod moe biti srean i slobodan samo kada se bude organizovao u samostalne i slobodne saveze osloboene bilo kog dravnog nadzora ili uticaja osoba i partija. Ljudska sloboda se sastoji u tome da svaki ovek moe potpuno razviti svoje pritajene materijalne, duhovne i moralne moi i nemajui pritom drugih ogranienja osim onih koje namee priroda. Drava i religija su najvee negacije slobode, a primer njenog ostvarenja bila je Pariska komuna. Bakunjin ne pravi razliku izmeu diktature proletarijata i dravnosti, jer obe predstavljaju upravljanje manjine veinom u ime navodne pameti manjine. Marks eli da osnuje narodnu dravu koja nije nita drugo nego proletarijat uzdignut na nivo vladajue klase. Bakunjin pritom shvata da se sav proletarijat ne moe nalaziti na elu upravljanja, ali uvoenje predstavnika proletarijata za njega je samo prikriveni despotizam manjine. Marks, u svojoj kritici Bakunjina, po nekim miljenjima nije iskoristio svoju ogromnu teoretsku nadmo da se razrauna sa njegovim shvatanjem drave, jer je, ili Marks Bakunjina potcenjivao kao oveka bez ikakvih teoretskih znanja ili nije imao vremena da se podrobno bavi njegovim shvatanjem.

70

ELITISTIKE TEORIJE Elitistika teorija polazi od injenice da, s jedne strane, stoji odbrana manjina koja u politikom ivotu ima odluujuu ulogu, a s druge strene, veina koja stoji pod uticajem vladajue manjine (elite) i politiki je pasivna. Na ovaj nain elitistika teorija, svodi problem klasnih odnosa na odnos elita prema masama. GETANO MOSKA- je tvrdio da u svakom drutvu, od najnerazvijenijeg do najrazvijenijeg, postoje dve klase klasa koja vlada i klasa kojom se vlada. Prva je malobrojna, dobro organizovana, monopolizuje vlast i na manje ili vie legalan nain upravlja drugom klasom. Podreena klasa je brojnija, neorganizovana i stvara materijalna i druga sredstva neophodna za odravanje svih lanova drutva. Vladajua manjina je sastavljana od pojedinaca koji se materijalno, intelektualno i moralno razlikuju od pripadnika podreene mase. Moska odbacuje stav da su lanovi vladajue klase plemenitiji zbog svog porekla, etnikih osobina ili kvaliteta krvi, ve istie u prvi plan vaspitanje, kao faktor koji prua odreene intelektualne i moralne sposobnosti. U primitivnim drutvima vojna vrednost otvara prilaz politikoj ili vladajuoj klasi. Vladavina klase ratnika nad miroljubivim mnotvom moe se uglavnom pripisati pobedi jednog naroda nad drugim neratobornim. Ali negde se formira ratnika klasa i gde nema ratnikog osvajanja. Dok jedna horda ivi od lova, svi se pojedinci pretvaraju u ratnike i tu se nee formirati klasa ratnika. To e se tek dogoditi kad se naputa lovaki stadijum i prelazi na ratarstvo i stoarstvo. Tada dolazi do podele na dve klase (jedne posveene zemljoradnji i druge ratu) i nadmoi druge nad prvom. Kako se razvija civilizacija glavni kvalitet vladajue klase postaje bogatstvo. U drutvima u kojima su religiozna uverenja veoma jaka, crkveni velikodostojnici postaju aristokratija koja stie bogatstvo i politiku vlast, a nauka i obrazovanje postaju znaajna polit. sila u razvijenom stadijumu civilizacije. U nekim zemljama postoje nasledne kaste gde je vladajua klasa ograniena na odreeni broj porodica i roenje je jedini kriterijum za ulazak u tu klasu. Svaka vladajua klasa ima potrebu da moralno opravda svoju vladavinu. Tu funkciju ima politika formula, tj. ideologija kao skup doktrinarnih naela i verovanja. Politike formule ne odgovaraju naunim istinama, ali izgledaju racionalne. Njihov sadraj su razliita, iroko poznata i verovanja. U sluaju da se svrgne vladajua klasa, morala bi se unutar mase pronai neka druga organizovana manjina koja bi izvravala zadatke vladajue klase. U protivnom, propala bi bilo koji sklop drutva, zato to organizovana manjina ima nadmo nad dezorganizovanom veinom. Vladajue klase propadaju ako ne ostvaruju one zadatke zbog kojih su dole na vlast ili ako se desi da kvaliteti koje poseduju gube vrednost u datoj sredini. Kada se iri neka nova idejna struja tada dolazi do pomeranja u vladajuoj klasi. Vladajua klasa moe biti obnovljana ili pobeena od novih drutvenih slojeva. Obnova vladajue klase omoguava prodor linosti iz niih klasa u vladajuu klasu. Nakon toga drutvo se postepeno smiruje, a vladajua elita se opet zatvara. Politika klasa moe biti unitena i invazijom spolja. Moska je smatrao da su intelektualci drutveni sloj koji se nalazi izmeu proletarijata i buroazije. Intelektualci su spremni da svoje privatne interese rtvuju u ime opteg dobra i mogu postati jezgro nove i bolje elite. Tu se Moska znatno razlikuje od shvatanja Pareta. Moska svodi celu istoriju ljudske civilizacije na sukob interesa dominantnih politikih sila koje ele osigurati vlast svojim potomcima i afirmisanja novih sila. Moska je bio izraziti protivnik radnikog pokreta i socijalizma i smatrao je da e socijalistike drave postati antidemokratske, s oligarhijskom vladom. Po njemu u kapitalistikim zemljama postoji kontrola vladajue klase od strane biraa, koja ne postoji u socijalistikim zemljama.

71

PARETO

- Pareto je italijanski sociolog i ekonomista, ija se elitistika teorija smatra razvijenijom od Moskine. Suoen sa krizom buroaske demokratije, on pokuava objasniti tu krizu projektujui individualnu ovekovu psihilogiju na strukturu globalnog drutva. Najznaajnije mu je delo Trattato di sociologia generale. Pareto polazi od pretpostavke da ljudsko drutvo nije homogeno, nego je podeljeno na elitu koja moe biti vladajua (politika) i nevladajua (elita duha). Podela je izvrena na osnovu razlika u fizikom, intelektualnom i moralnom pogledu. Vladajua elita se moe odrati na vlasti upotrebom sile ili lukavstvom, a najbolje je kombinovati ih. Obmana je najea i najefikasnija od svih politikih lukavstava, a njena pretpostavka je samoodbrana. Poznavanje tehnike emotivnog uveravanja je vaan deo vetine politiara. Kao sredstvo uticanja na mase Pareto naglaava idejno uproavanje drutvenih problema kao i beskonano ponavljanje krajnje jednostavnih gledita. Na vlasti se stalno smenjuju dve vrste ljudi: lisice i lavovi. Prvi su oni koji se najee slue lukavstvom, a drugi su konzervativci rentijeri, koji upotrebljavaju silu. Inteligencija po Paretu moe doi na vlast, ali od svih grupa duhovne elite ona je najmanje sposobna da vlada. Naivni iluzionizam je glavna osobina veine intelektualaca. Oni precenjuju ulogu misli i ideja u drutvenom ivotu i unose te svoje iluzije u politiku praksu. Elitu i masu tretira kao drutvene klase, a njihov odnos objanjava iskljuivo psiholokim elementima tzv. reziduama i derivatima. Rezidue su ostaci ljudskog naina ponaanja koji se uvek ponavljaju tokom istorije i koji se ne mogu menjati. Rezidue su manifestacije instinkata i oseaja. Rezidue oblikuju oveka u tradiciji, obiajima, jeziku i veri i stvaraju temelj vlast. Derivacije su misaone tvorevine filozofskog i verskog znaaja koje ovek izmilja da u njih svrsta svoje rezidue. Derivacije proizilaze iz oseanja i unutranji su element socijalnog sistema. Njihov je smisao da slue u apologetske i ideoloke svrhe. Osnovna vrednost derivacije je korist, a ne istinitost ili tanost. Pareto smatra da je kruenje elita posledica raspodele reziduuma. Reziduumi su u stabilnom drutvu ravnomerno raspodeljeni. Meutim, akumulacija elemenata superiornosti u niim klasama, i elemenata inferiornosti u viim, razlozi su za promenu ravnotee. Revolucije se odigravaju zato to se ljudi inferiornijih kvaliteta akumuliraju u viim slojevima. Vladajua elita vie ne poseduje rezidue potrebne da je odre na vlasti i izbegava da primeni silu, dok se u niim slojevima razvijaju elementi superiornijih kvaliteta koji poseduju rezidue za vladanje i koji su raspoloeni da se poslue silom. Nova elita pokuava da se osloni na mase postavljajui zahteve u njihovo ime, a zapravo sama u svom interesu tei za vlau. Masa uvek sledi elitu, jer je ona sposobna da probudi mistike predstave. Kruenje elita se odvija na 2 naina: -kada se u elitu probijaju ljudi s karateristikama reziduuma prve klase, ime se elita obnavlja, osveava i produava vek svoje vladavine. Vladajua klasa se odrava u dobrom stanju time to gubi svoje lanove koji su najvie propali. -meutim, ako se elita zatvori, do promene dolazi silom, koju upotrebljava protivelita formirana od pojedinaca superiornih kvaliteta unutar potlaene klase i preuzima vlast nad elitom Oni koji prelaze iz jedne u drugu grupu obino sa sobom donesu i odreene tendencije, oseanja i sposobnosti koje su stekli u grupi iz koje dolaze. Takav proces se stalno obnavlja, a brzina cirkulacije zavisi od ponude i tranje odreenih elemenata. Prema Paretu istorija naroda je istorija veitog ritma elita. Sve borbe u istoriji bile su borbe izmeu manjina koje su se borile za vlast, dok se na derivacije gledalo s divljenjem, kao na borbu za prava. Njihova borba samo je prividna borba izmeu aristokratije i naroda, a zapravo je borba izmeu dve aristokratije. Kruno kretanje elita je osnovni zakon drutvenog razvoja, a istorija nije nita drugo do groblje aristokratije. SINDIKALIZAM - SOREL (19-20. v.) +

Sindikalizam- u irem smislu oznaava pokrete, organizacije i doktrine nastale u borbi radnika za ostvarivanje njihovih egzistencijalnih interesa; u uem smislu oznaava doktrinu dr. promene putem sindikalne borbe i reorganizacije dr. zajednice na sindikalnim principima. A sindikat je dobrovoljna, masovna i samostalna radnika organizacija koja se bori za poboljanje njihovog drutveno - ekonomskog poloaja i prava na rad i na osnovu rada. Nastaje sa industrijskom revolucijom. Sindikate organizuju radnici odreene profesije( profesionalni princip), grane i delatnosti( industrijski princip).

72

Krajem 19. veka u Francuskoj se javlja revolucionarni sindikalizam koji propagira beskompromisnu borbu putem masovnih direktnih akcija, odbacivanje pol. sredstava borbe, punu samostalnost sindikata, socijalizaciju vlasnitva, ukidanje drave i organizaciju dr. zajednice na sindikalnim principima. Nastaje kao reakcija na politiku Socijalistike partije Francuske, koja je za postepenu transformaciju kapitalizma uvoenjem ekonomskih i politikih reformi. Najznaajniji teoretiar je . Sorel. Sorel je bio teoretiar anarhosindikalizma. On je priao marksizmu devedesetih godina 19. veka, ali se ubrzo raziao s njim. Kritikujui francuski socijalizam i njegovu naklonjenost paralamentarnoj borbi, on je zapao u jedan novi oblik devijacije marksizma revolucionarni sindikalizam, koji se najvie izrazio na francuskom podruju. Zbog toga e revolucionarni sindikalizam marksisti nazvati anarhosindikalizmom. Sindikalizam nije isto to i sindikalni pokret, nego ideologija koja negira politiku borbu i koja politikoj stranakoj organizaciji suprostavlja sindikalne saveze. Politika delatnost se smatra tetnom i negira se oruani ustanak i diktatura proletarijata. Sindikat je drut. forma koja e zameniti dravu, a sredstvo za likvidaciju kapitalizma je generalni trajk. Sorel je stajao pod uticajem Hegela, Marksa, Bergsona i Niea i anarhista. U duhu marksizma ukazivao je na vanost radnike klase, ali je odbacivao potrebu formiranja proleterske partije. Verovao je da e ta partija nositi obeleja graanske partije, jer su partije produkt graanskog drutva, instrument za reprodukovanje klase upravljaa i drave zasnovane na represiji. Zato je smatrao da se radnika klasa za svoje osloboenje mora posluiti neim to nee biti imitiranje buroaskih tvorevina. Sorel smatra da u socijalizmu, kao i u buroaskoj dravi, postoje dve grupe: elita, koja organizovana u politiku partiju preuzima funkciju da misli umesto mase, i grupa proizvoaa. Sorel zastupa anarhistiku tezu neposrednog unitenja drave. Radnika klasa je usmerena na revolucionarno nasilje kao put izvoenja revolucionarnog prevrata, ali je za to potrebna organizovanost u sindikatima. U revol. prevratu e proizvoai zbaciti gospodare i dravu. Manifestacija klasne borbe treba da bude sabotaa, bojkot i generalni trajk. Generalni trajk se ne zavrava zamenom jedne vlasti drugom, nego unitenjem drave i svake vladavine manjine nad veinom. Razlikujui utopiju od mita, Sorel istie da je mit neto to gura u borbu na temelju oseanja i ideja koje odgovaraju narodnim masama. On je neto realistino i u slubi je sadanjice. Sorel pravi razliku izmeu sile i nasilja. Sila treba da nametne organizaciju nekog socijalnog poretka u kom vlada manjina, dok nasilje tei destrukciji tog poretka. SOLIDARIZAM (19-20. v.)

-je jedno od modernih shvatanja po kom se drutvo temelji na beskonfiliktnom zajednitvu svih njegovih delova. Osobina svih solidaristikih shvatanja je zamagljivanje stvarnih drutvenih odnosa u korist privida harmonije. To je nastojanje da se maskiraju protivurenosti kapitalistikog drutva. Ova iskrivljena slika drutva ne polazi od analize stvarnog drutvenog stanja, iako nastoji dobiti izgled naune doktrine. Ona ne pripada sociologiji, nego ideologiji. Prema solidaristikim shvatanjima smisao javne vlasti je da garantuje ostvarivanje opte solidarnosti. Drutvo je homogena zajednica neprotivrenih interesa pojedinaca i grupa, dok su drutvene protivrenosti i sukobi samo povremene anomije u odnosu na opti tok razvoja. Zaeci solidarizma se vide ve kod Konta i Dirkema, a poetkom ovog veka u Francuskoj solidarizam postaje vodea opravdavajua doktrina graanskog drutva. Shvatanja sloidarizma su najpotpunije izraena u delu Leona Bourgeoisa Solidarnost i kasnije u Sistemu ustavnog prava Leona Digija. Leon Digi - je francuski pravnik koji je svojom teorijom pokuao spasiti buroasku dravu od revolucije proletarijata. Razradio je teoriju socijalne solidarnosti u uslovima klasne zaotrenosti kada je drava sve vie intervenisala u interesu vladajue buroaske klase i kapitalistikih odnosa. Uoio je povezanost drutvenih slubi visoko razvijenog drutva koje su u svom organizacionom obliku gubile klasni karakter. To su razliite javne slube - potanska, zdravstvena, sluba socijalnog osiguranja, prosvetna itd. Polazei od stanovita da su te javne slube u interesu svih graana, on sutinu drave svodi na organizaciju tih javnih slubi i institucija.

73

Drava je izraz povezanosti i solidarizma izmeu graana i njihovih interesa. Ona ima natklasni karakter. Zadatak drave je da sagledava drut. interese u celini da ih brani i stara se za njihovo ostvarenje. Osnovno obeleje drave monopol fizikog nasilja nad onima koji kre drutvenu solidarnost. Drava ne postoji bez sile. Ona je jedna grupa ljudi nastanjena na odreenoj teritoriji gde jai nameu svoju volju slabijima. U svetu postoji povezanost interesa, ali ta povezanost ne znai zahtev za njihovim ujednaavanjem. Naprotiv, solidarizam objanjava nejednakost kao veiti i prirodni zakon. Po Digiju, u drutvu moraju postojati socijalne, materijalne i intelektualne razlike, koje su rezultat podele rada. Pre podele rada postojala je solidarnost primitivnog drutva, odnosno, identinost individualnih i kolektivnih shvatanja i potreba, gde je individuum iveo u potpunom skladu sa drutvenom grupom. BERNTAJN I OSNOVNE IDEJE REVIZIONIZMA Skoro u svim razvijenim zemljama Evrope, a posebno u Nemakoj, razvio se u radnikom pokertu oportunizam pod uticajem parlamentarnih metoda politilke borbe i priliva sitnoburoaskih elemenata u samom radnikom pokretu. Teorijski izraz im tendencijama pokuao je dati i Eduard Berntajn. Smisao njegovog rada, koji je izraen u delu Pretpostavke socijalizma i zadaci socijaldemokratije, je u tome da socijalizam nije istorijska nunost koja treba da se javi u razreavanju savremenih protivrenosti. Socijalizam je etiki, moralni zahtev koji ima svoj uzor u naoj svesti, a ne u nekoj spoljnoj istoriskoj nunosti. Berntajn kritikuje temelje marksizma sdrane u istorijskom materijalizmu. On nije video oveka kao slobodnog kreatora istorije koja je u znaku negacije graanskog drutav. Prigovara materijalizmu, jer on implicira munost svakog dogaanja kom kretanje materije odreuje oblikovanje ideja i pravaca volje. Ekonomskoj bazi ivota naroda ne moe se pripisati nikakav bezuslovno odreen uticaj na oblike ivota. Berntajn je uvoenjem faktora slobodne volje meu pokretaima istorijskih promena eleo da ukloni pojam nunosti, da suzi mo ekonomskog faktora a socijalizam postavi kao ideal. U delu Pretpostavke socijalizma i zadaci socijal-demokratije Berntajn nastoji da dokae da socijalizam nije istorijska nunost, nego moralni zahtev koji ima svoj izvor u naoj svesti. Na taj nain Berntajn je podvrgao kritici temelje marksizma sadrane u istorijskom materijalizmu. On ne vidi oveka kao slobodnog kreatora istorije koja vodi ka negaciji gra. drutva kako ui marksizam. Umesto Marksove dijalektike Berntajn prihvata prirodnonauni pristup u posmatranju pojava, to znai odbacivanje revolucije i prihvatanje evolucije. Berntajn ukazuje na mogunost daljeg razvijanja kapitalistikog sistema i nastanak novog socijalistikog drutva unutar njega. On smatra da kapitalizam sadri u sebi sve elemente vitalnosti pa ne moe doiveti skori slom. Pitanje drave Drava je za Berntajna trajna ivotna zajednica koja je usko povezana s ekonomskim i drutvenim ivotom. Iz nje se ne moe izai i iveti izvan nje. Ekonomskim razvojem se menja drutveno stanje u znaku slabljenja klasne napetosti. Stvara se sve vei sloj srednje klase, pa drava sve vie gubi svoj raniji karakter i dobiva karakter narodne drave. Osnovna pretpostavka za to je sticanje opteg i jednakog prava glasa. Za Berntajna je demokratija ujedno sredstvo i svrha socijalizma. U demokratiji partije i klase prilaze kompromisu. Razvijanje demokratije znai borbu za promenu odnosa snaga u korist radnike klase. Ulaenjem u parlament pomou opteg prava glasa radnika klasa stvara uslove za sprovoenje socijalnih ciljeva. Berntajn smatra da parlamentarna drava prua dovoljan prostor za ublaavanje klasne borbe i interesnu nagodbu. Ovakva drava je pretpostavka za izgradnju socijalizma, koji bi reio protivurenosti savrem. drutva. Opredeljenje za ovakvu dravu znai opredeljenje za pragmatizam i odbacivanje socijalistike revolucije. Berntajn odbacuje diktaturu proletarijata i kae da se marksizam nije mogao osloboditi blankizma i da je precenjivao stvaralake snage revolucionarne vlasti za socijalistiki preobraaj drutva. KARL KAUCKI ivot i delo Kauckog su povezani sa nemakom socijal-demokratijom u svim razdobljima njenog delovanja.

74

Politika aktivnost Kauckog se deli na dva perioda: - marksistiki - revizionistiki I - u prvom periodu Kaucki izdaje dela u kojima primenjuje marksizam na mnoga podruja, a posebno istoriju i ekonomiju. U delu Put ka vlasti izneo je svoje miljenje o revoluciji. On smatra da uvek treba voditi rauna o uslovima koje prua odreena istorijska situacija i da se revolucija ne moe isforsirati po svaku cenu. Evropska situacija je puna revolucionarne napetosti i svi su izgledi da e doi do promene vlasti u korist proletarijata. II - Oportunizam i revizionizam socijaldemokratije doao je do punog izraaja neposredno pred rat i u toku rata. Socijaldemokratija je stala na pozicije graanskog mira ba u doba kada je evropski proletarijat bio pred revolucijom. U ovom periodu Kaucki se pojavljuje sa nekoliko radova. U delima Diktatura proletarijata i Demokratija ili diktatura on suzbija revolucionarne tendencije i umesto njih istie graansku demokratiju. On se trudi da dokae da Marks nije mislio na diktaturu proletarijata kao na formu vladavine, nego kao na stanje koje se javlja kad proletarijat osvoji vlast. To argumentuje time to je Marks smatrao da se prelaz u Engleskoj i Americi moe izvriti mirnim putem. Reim koji ima jak koren u masama nema razloga da rui demokratiju. Mnogi smatraju, istie Kaucki, da se socijalna revolucija mora javiti u formi graanskog rata. Proleterska revolucija e se, meutim, izvriti na drugi nain. Dananji proletarijat e uzeti vlast u dravama u kojima je decenijama bilo demokratije i u kojima demokratija ima vrst koren. Kaucki pravi razliku izmeu socijalne revolucije, politike revolucije i graanskog rata. Socijalna revolucija je duboki preobraaj celokupnog drutva, zasnovan na novom nainu proizvodnje. To je dug proces i vie uspeva ukoliko uzima mirnije forme. Uvod u socijalnu revoluciju poinje politikom revolucijom, naglom izmenom odnosa meu klasama u dravi, kada jedna klasa naglo preuzme vlast. To je kratak akt i on e se najverovatnije izvriti mirnim putem ukoliko u jednoj zemlji vlada demokratija. Ukoliko se vladajui sistem oslanja na manjnu i odrava vojnim sredstvima, vea je verovatnoa da e politika revolucija uzeti oblik graanskog rata. Graanski rat treba da bude to krai i poslui utvrivanju demokratije. Na ovaj nain je Kaucki marksistikom shvatanju demokratije suprotstavio liberalnodemokratski karakter demokratije, odbacujui diktaturu proletarijata i revolucionarnu borbu i proklamujui parlamentarnu borbu kao jedino prihvatljivu. RASIZAM + Rasizam je teorija prema kojoj se ljudske rase ne razlikuju samo po telesnim karakteristika ve i po psihikim (umnim) sposobnostima. Otud podela na vie i nie rase. Vie su, po ovoj teoriji, umno sposobnije zahvaljujui svojim uroenim biolokim svojstvima i one su tvorci celokupne ljudske kulture i civilizacije. Nie rase su po svojim uroenim svojstvima manje vredne zbog ega su na mnogo niem stepenu kulturnog i ekonomskog razvoja. Rasistike teorije su sluile opravdavanju imperijalistikih tenji i eksploatacije nerazvijenih zemalja, posebno u doba kolonizacije. Gobino je osniva rasne teorije u razdoblju Napoleona. Po njemu, svo zlo u istoriji potie od pogrene predstve o jednakosti ljudi. Gobino smatra da e doi do neizbene propasti kulture zbog meanja krvi. Prvobitno belu rasu po njegovom miljenju zamenili su bastardi, meanci. U svom delu Nejednakost ljudskih rasa'', Gobino kae da je najistija bela rasa, koja svojom lepotom, umom i snagom nadmauje sve druge rase. To je jedina rasa koja ceni ivot i vreme. Najvanija taka sveta je ona gde ivi najistija skupina belih ljudi. Gobinovo uenje je puno protivrenosti, a jedna od njih je ta to on prvo tvrdi da idealno stanje rasne istote nikada nije bilo ostvareno i da ljudske rase oduvek ive u stanju meanja, a onda da idealna rasna forma postoji jo samo u indijskim kastama i evropskom feudalizmu. Gobino svetsku istoriju konstruie na svoj nain, tako to sve istorijske krize i sve socijalne konflikte svodi na rasnu osnovu. Za njega postoji samo istorija bele rase. Tamo gde su se crne rase i ute rase borile ili kretale nema istorije. Razlike u kulturi nisu razvojne etape koje jedan narod prevaljuje jednu za drugom, ve se svaki stepen izjednaava sa odreenim rasama. Neke rase ostaju uvek varvarske, a druge nikad nisu ni bile kao to je bela rasa.

75

Rasizam dostie kulminaciju u agresivnoj nemakoj politici 20.v. Nemakim liderima je bila potrebna ideologija koja bi obuhvatila sve slojeve drut i koja bi joj omoguila da ouva svoje polit. vo Uestvujui u ideolokim pripremama za I svet. rat emberlen obnavlja staru rasnu teoriju. U nedostatku konkretnih odredbi koje bi opisale osobine pripadnika rase, emberlen tvrdi da svaki pojedinac moe sam u svojoj svesti osetiti pripadnitvo toj rasi. Prema tome, samo intuicija odreuje rasni kvalitet. Onaj ko nema tu intuiciju, pokazuje se kao bastard. emberlan utvruje razliku izmeu kulture i civilizacije. Kultura je za njega germanski proizvod i nosi u sebi aristokratski element, dok je civilizacija neto povrno, jevrejsko, zapadnjako i demokratsko. Kod objanjavanja religije emberlen istie da prava germansko-arijevska religija potie iz Indije i preko Hrista ide do Kanta. U intervalima koji odvajaju staru Indiju i Hrista, i Hrista i Kanta, vodila se rasna borba arijevskogermanskog naroda sa jevrejstvom i Rimom. emberlen odbacuje svetsku istoriju i tvrdi da u prolosti postoje samo rase i rasna borba. Germanski narodi postali su spasioci svega onoga to je veliko i dobro, a negermansko stanovnitvo nema sposobnosti za kulturu. Sve ono to je opasno ili nekulturno proizvod je jevrejstva i naroda iji je ideoloki uvar rimokatolika crkva. Rimska crkva je iskrivila Hristovu arijsku religiju. emberlen je u I svet. ratu vodio oduevljenu pan-germabsku propagandu, a posle poraza Nemake prikljuio se Hitleru. Rasizam je jedan od temelja nacionalsocijalizma. Glavni teoretiari nac-soc su Rozenberg i Hitler. Rasna istoa je pretpostavka svakog napredovanja i zato treba ouvati i razviti viu rasu. Tamo gde nema svesti o rasnoj vrednosti javlja se anarhija i nered. Razlikuju se dve rase arijevska i jevrejska. Arijevska nemaka rasa je najvrednija, a sve druge rase su manje vredne. Rasizam je posebno bio usmeren protiv Jevreja, Roma, Jevrejstvo razara sve vrednosti nemake nacije. Ono nema idealistikih uverenja i proeto je mrnjom i egoizmom. Od njega potiu liberalizam i boljevizam, a demokratija i parlamentarizam su jevrejske smetnje da se najboljim narodima i ljudima osigura rukovodstvo i najvii uticaj. Propagiranje rasizma skrenulo je ogorenje masa zbog eksploatacije na antisemitizam. Osim u nacistikoj Nemakoj i u drugim delovima sveta dolazi do razvijanja rasnih teorija. Aparthejd - je rasna teorija karakteristina za Junu Afriku. To je shvatanje o nadmonosti i viim kvalitetima Evropljana, tj. bele rase nad Afrikancima. Crna rasa je iskljuivo shvatana kao radna snaga. Insistira se na fizikom, kulturnom i drutvenom odvajanju ove dve rase. Cionizam - je jevrejski rasistiki pokret kome je svrha bila stvaranje slobodne i samostalne jevrejske drave u Palestini. Nakon stvaranja Izraela, ova ideologija donekle opstaje i ogleda se u tenjama da se proiri izraelska jevrejska drava na raun Palestine i muslimana. VLADIMIR ILJI ULJANOV LENJIN (19-20. v.) +

Lenjin je bio protagonista boljevike (oktobarske) revolucije, predsednik Sovjeta narodnih komesara i jedan od voa ruskog i meunarodnog radnikog pokreta. Na elu revolucionarne vlade bio je do 1922. kada se iz zdravstvenih razloga povukao iz politike. irenjem marksizma na Istok dolazi do njegove dvostruke mutacije preobraaja u lenjinizam i staljinizam. To je znailo gubitak njegove demokratske sadrine i potpunu prevagu ka autoritarizmu, a zatim i totalitarizmu. Raskida se sa demokratskim slobodama i pravima koja su sutinski deo socijalistikog pokreta. Boljevika formula se rasprostire ka Dalekom istoku (Kini) i ka Balkanu, pri emu centar kapitalistikog sveta ostaje imun na nju. Oktobarska socijalistika revolucija predstavljala je novo razdoblje u istoriji oveanstva i raskid sa starim sistemom politikih i drutvenih odnosa. Ona je dobila internacionalni znaaj probudivi socijalnu i nacionalnu svest ugnjetavanih kolonijalnih naroda i potstakavi ih na borbu za osloboenje. U odnosu na Marksovu teoriju lenjinistiki boljevizam pokazuje teorijski kontinuitet, ali diskontinuitet u stvarnom ivotu. Po Lenjinovim reima revolucija mora imati marksizam kao ideoloku podlogu, a proletarijat kao vodeu silu. U skladu sa marksizmom on vidi u diktaturi proletarijata prelazno razdoblje iz kapitalizma u socijalizam, a zatim i komunizam. Meutim, Marksovu ideju diktature proletarijata koja bi trebalo da je samo kratkorono, prelazno reenje, Lenjin

76

pretvara u centralni pojam, dajui joj novo znaenje koje je na pola puta izmeu diktature proletarijata i diktature nad proletarijatom. Lenjin je isticao da je u poetku proletarijatu potrebna jaka centralizovana drava radi guenja otpora eksploatatora i rukovoenja masom pri ureivanju socijalistike privrede. Po njemu priznavanje samo klasne borbe znai krnjenje marksizma, jer se borba mora proiriti na uspostavljanje diktature proletarijata. Glavni zadatak proletarijata u revoluciji je razbijanje birokratske dravne mainerije. To moe ostvariti samo savez radnika i seljaka. Treba smanjiti plate inovnicima, uvesti smenjivost i izbornost svih inovnikih funkcija i stvoriti jeftiniju vladu. Diktatura proletarijata kao prva faza komunizma ne moe jo dati potpunu jednakost, ali e ukloniti eksploataciju oveka od strane oveka. Meutim, Lenjin je izvrio promenu teita ka centarlizaciji partije. Partija postaje glavna pokretaka snaga socijalistike revolucije, sila koja izvodi klasu na pravi put. Partija odreuje sudbinu klase, a ne obrnuto. Ona jedino zna ta proletrijat jeste i ta mora da uini da bi ispunio svoju istorijsku ulogu. Takva partija postaje strogo centralizovana i autoritarna. Ukazujui na velike prostore Rusije gde su ispreplitani razni tipovi drut.-ekon. struktura, Lenjin kae da je glavni zadatak drave da ispita kakav treba biti prelaz od ove ekonomske zaostalosti u stanje socijalizma. Po njemu drava mora preuzeti rukovoenje s narodnom privredom. Sovjetska vlast treba da ostvari prelaz u socijalizam tako to e likvidirati privatno vlasnitvo nad sred. za proiz. Lenjin propagira proleterski internacionalizam po kome postoji ravnopravnost svih nacija. Svaka nacija ima pravo na samoopredeljenje, odnosno na otcepljenje od tadanjih nacionalnih kolektiva i obrazovanje samostalnih drava. Lenjin odstranjuje elemente klasine politike demokratije i odbacuje parlamentarizam kao buroaski izum u kom ne postoje uslovi za socijalno osloboenje. Sistem sovjeta je novi oblik demokratske vlasti naroda i predstavlja zamenu za parlamentarnu republiku. Sovjeti su oblik organizovanja koji je trebalo da omogui masama da bre nego preko parlamenta dou do politikog iskustva i razvijaju politiku svest. Preko Sovjeta kao oblika vlasti mogua je najneposrednija veza s masama. Meutim, Sovejeti ni izdaleka nisu u praksi imali tu ulogu. Staljin e staviti Sovjete pod tutorstvo drave i dovesti do makasimalne koncentracije moi u rukama politike elite, pretvarajui dravu u birokratsku diktaturu, u totalitarnu socijalnu dravu. Kod Lenjina jo postoji sloboda struja i tolerisanja manjina, dok kod Staljina dolazi do idejnog monizma, zabrane razliitih miljenja i apsolutne vlasti nad lanstvom. Sukob Lenjina i Roze Luksemburg Roza Luksemburg je poljska revolucionarka komunistkinja. Jedan je od osnivaa KP Nemake i uesnik II Internacionale. Sa Lenjinom polemie oko sprovoenja revol. diktature. U svom lanku Centralizam i demokratija, ona otro napada Lenjina i ukazuje da on ide ka apsolutnoj centaralizaciji sprovodei Marksov koncept diktature proletarijata. Taj centralizam se najvie ogleda u organizaciji KP Rusije. Ona kae da je po Lenjinovom shvatanju CK ovlaen da organizuje sve mesne komitete partije, na ta Lenjin otro odgovara i poruuje joj da proita Statut partije u kome nema pomena o iijem pravu organizovanja mesnih komiteta. Dalje Roza istie da Lenjin CK smatra jedinim aktivnim jezgrom partije, to on takoe pobija i kae da su ba njegovi protivnici ti koji ga optuuju da nedovoljno brani neutralnost CK u odnosu na Centralni odbor i Sovjete partije. Sledeu optubu, da se spor u Ruskoj SDP vodi oko vee ili manje centralizacije, Lenjin proglaava netanom i kae da se tu radi o sporu da li CK ili CO moraju predstavljati liniju veine partijskog Kongresa ili ne. Roza Luksemburg istie da je Lenjin rekao da u Rusiji postoje sve pretpostavke za organizaciju velike i do kraja centralizovane partije, a on je ispravlja i kae da je on rekao da postoje svi uslovi da se pronau odlike Kongresa i da je prolo vreme kada je partijski Sovjet bio smenjivan privatnim kruokom. On joj zatim prebacuje rekavi da ona u kritici ne govori o svom ultraleviarskom i centralistikom problemu. RADNIKA OPOZICIJA -je naziv za jednu od grupa u Ruskoj komunistikoj partiji (boljevika). Obrazovana je poetkom 20.v, kada je trebalo savladati veliku posleratnu krizu u sovjetskoj dravi. Kriza se oseala i u samoj radnikoj partiji u kojoj su poele delovati razne frakcije, a jedna od njih bila je i tzv. Radnika opozicija na ijem elu su bili ljapkinov, Medvedev i Kolontaj.

77

Glavno uporite Radnike opozicije bili su sindikati metalaca, rudara, tekstilaca i zavodi teke vojne industrije. Na Kongresu 1920. ona je predstavila svoje osnovne zahteve. Kritikujui postojei sistem upravljanja privredom, Radnika opozicija je: - izrazila nezadovoljstvo poloajem radnike klase - ukazala na birokratske deformacije partije - postavila zahtev za dominacijom proleterskih elemenata u partiji - zahtev za veom demokratijom unutar partije. Zalagali su se da radnici neposredno upravljaju proizvodnjom, a ne dravni aparat. Lenjin je priznao zasluge opozicije u nastojanju da pobolja poloaj ranika, ali se ipak borio protiv nje istiui da je ispunjenje postavljenih zahteva nemogue u datoj situaciji. Na Kongresu su osueni kao anarho-sindikalisti, a zajedno sa njima su osuene i sve druge frakcije koje se nisu htele pokoriti Lenjinovoj politici. STALJINIZAM (19-20.v.) - predstavlja skup devijacija socijalistikog sistema koji se esto izdvaja kao zaseban drutveni oblik, direktno povezan s etatizmom i birokratizmom. Sam termin staljinizam nastao je u polemikama Staljinovih protivnika, prvobitno kao oznaka za udaljavanje od Lenjinovih koncepcija. Taj termin ne izraava neku koherentnu teoriju socijalizma, ve skup raznih dogmatskih zastranjivanja, teorijski sterilnih i spornih idejnih vrednosti. Staljinova istorijska uloga je doivela nepodeljenu osudu zbog drastinih zloupotreba vlasti. U njegovim istkama su stradale su mase ljudi kao i veliki broj stranih komunista. Staljin je stvorio kult linosti, kult nepogreivog oveka koji nosi itavu dravu i ija je re merilo istinitosti. Na funkciji generalnog sekretara partije Staljin uvodi tzv. revoluciju odozgo, ije su mere: 1.- nacionalizacija industrije i uvoenje dravne svojine 2.- ubrzana industrijalizacija zasnovana na eksploat. proizvoake klase. Svi zaposleni postaju najamni radnici budui da postoji samo jedan poslodavacdrava koja diktira uslove rada 3.- prisilna kolektivizacija sela 4.- prenoenje celokupne vlasti na dravni aparat, a zatim spajanje dr. i partijske vlasti Staljinizam se suprotstavlja odreenim tendencijama Oktobarske revolucije i na neki nain vri kontra-revoluciju ukidajui ili zaustavljajui revol. tekovine soc. revolucije. Npr. 1.-ukidanje privatne svojine je zaustavljeno na pola puta i umesto drutvene proglaava se dravna svojina 2.-nove revolucionarne oblike vlasti Staljin je pretvorio u puku formu (fabriki komiteti) ili dravnu organizaciju vlasti (Sovjeti). Predstavniki organi samo odobravaju ve doneene odluke, a rezultat toga je gubitak inicijative drutvenih struktura i pasiviziranje radnih masa 3.-zaustavio je proces demokratizacije u partiji, u kojoj se uspostavljuju strogi hijerarhijski odnosi. Partijski vrh postaje centar moi iz kojeg se direktivama upravlja celokupnim ivotom rutva i pojedinaca. 4.-zaustavljen je proces oslobaanja linosti. Dolazi do eliminisanja slobodarskih tekovina socijalizma i demokratskih prava ovjeka sredstvima policijskog terora, U cilju spreavanja obnove revolucionarnih tendencija Staljin sprovodi 2 koraka: - podstie klasno raslojavanje, ali odrava mit o vodeoj ulozi radnike partije - organizuje razgranatu mreu birokratskog aparata koji je po hijerarhijskom sistemu podreen vrhovnom voi. Takav birokratski sistem je bio uporite Staljinove drave. Svoenje Staljinovog reima samo na kult linosti bilo bi pogreno, budui da je to reim u kome ne postoji politiki, ak ni kulturni pluralizam, sloboda miljenja i delovanja, niti potovanje prava oveka i graanina. Ipak, postoje kontroverze, kada se nastoji odvojiti Staljin od staljinizma kao istorijski realnog oblika deformacije socijalizma. TROCKIZAM (19-20.v.) +

Trocki (pravo ime Lev Davidovi Brontejn) je sovjetski revolucionar i politiar. U poetku je Lenjinov saradnik, ali mu se na II kongresu partije suprostavlja i po pitanjima organiz. partije. 78

Uoi I svetskog rata nalazi se u vajcarskoj gde ponovo nastoji da se priblii Lenjinu, zatim odlazi u Francusku, pa u New York, gde ga zatie poetak revoluc. previranja u Rusiji. Po povratku u Rusiju, Trocki sasvim prilazi Lenjinu i postaje najistaknuta linost revolucije. Dobija neke visoke funkcije u zemlji, a kao predsednik Vrhovnog ratnog vea i organizuje Crvenu armiju i zapoveda nizom vojnih operacija na raznim frontima. Ponovno dolazi u sukob s Lenjinom, kada trai da se ukine samostalnost sindikata i zagovara organizaciju ind. radnitva po vojnim naelima. Posle osnivanja III Internacionale (Lenjin), Trocki osniva IV Internacionalu kao protivteu, ali se ona ubrzo cepa na frakcije, tako da od nje ostaju samo male grupe. I uz najvee potovanje, Trocki ima sve manje pristalica u partijskom vrhu zbog svojih radikalnih postupaka i stavova. Lenjin pred smrt kae za Trockoga da je moda najsposobniji ovjek CK, ali da pokazuje preterano samopouzdanje. Kasnije je Trocki u sukobu sa Staljinom. Suprotstavlja se Staljinu po pitanjima organizacije i politike partije, zbog ega gubi uporita u partiji i biva izbaen iz nje. Zatvoren je, a zatim deportovan u Tursku. Poto mu ni jedna druga zemlja nije htela dati politiki azil, on prelazi u Meksiko. Tamo radi na organizovanju radikalnih komunistikih grupa i tako postaje izvor podrivanja Staljinovog monizma u zemlji. Meutim, nije mogao zadobiti vee simpatije na meunarodnom planu. Poetkom II svet. rata Trocki je ubijen u Meksiku, najverovatnije od Staljinovih agenata. Izraz trockizam je prvi upotrebio Lenjin, ali je on tek kasnije dobio znaenje razlike u ideolokim i politikim koncepcijama izmeu Trockog i Staljina. Shvatanja Trockog su se mimoilazila i sa Staljinovim i Lenjinovim stvavovima, pa i stavovima komunistikog pokreta u celini. Danas se pod trocikizmom podrazumeva svaka delatnost koja je usmerena ka ostvarivanju socijalizma kroz svetski sukob kapitalistikih i socijalistikih zemalja. Po Trockom sovjetska revolucija predstavlja samo iskru za svetsku revoluciju koja e se zavriti pobedom socijalizma u celom svetu. Socijalizam ne moe opstati u unutar zaostale poljoprivredne zemlje kakva je bila Rusija. Priznavao je samo socijalizam koji je izvojevan svetskim oruanim sukobom. On potcenjuje ulogu seljetva u revoluciji jer se ono koleba, pa se, prema njegovim reima na seljake mase moe raunati samo u prvim fazama revolucije. Za njega su seljaci potencijalni neprijatelji revolucije. Trocki je traio pravo na frakcijsko udruivanje u partiji, jer je smatrao da u protivnom dolazi do birokratizacije. On je te frakcije video kao demokratinost, ali su se one ipak iskazivale kao sektatvo. Parlament je, za Trockog, jedino prvo obeleje demokratije. Trockizam nije uhvatio korena ni u razvijenijim, ni u nerazvijenim zemljama koje su se u procesu dekolonizacije uglavnom razvile sopstvene puteve socijalizma. Pojavom tzv. nove levice 60-ih godina ponovno se pobudio interes za trockizam, ali taj se interes preteno iscrpljivao u marginalnim intelektualnim krugovima levice dok se nije izrodio u varijantu ultralevog ekstremizma. MAOIZAM (20. v) + -pod maoizmom se u najoptijem smislu podrazueva teorijska i praktina razrada marksizma u skladu sa potrebama i uslovima socijalistike revolucije u Kini. Maoizam predstavlja kineski ili azijski oblik marksizma koji odgovara polufeudalnim i polukolonijalnim drutvima. On predstavlja sintezu marksizma-lenjinizma i tradicionalne kineske misli. Terminoloki pojam maoizam se vezuje za Mao Ce Tunga (1893), teoretiara i vou kineske revolucije. Mao Ce Tung ui da nac-dem. revolucije u nerazvijenim zemljama imaju primarni znaaj, dok su revolucije u razvojenim kapitalistikim zemljama od drugostepene vanosti. Njegova koncepcija nije podrazumevala klasinu bur- dem. revoluciju, ve revoluciju novog tipa koja se bori protiv meunarodnog kapitalizma, odnosno imperijalizma. Mao Ce Tung, polazei sa stanovita da je Kina preteno agrarna zemlja i da su seljake mase najmnogobrojnije, razvija svoju misao o seljakoj angaovanosti u revoluciji. U agrarnim provincijama Mao Ce Tung organizuje Crvenu armiju i stvara slobodne teritorije na kojima ukida feudalnu i buroasku vlast, usmeravajui seljatvo prema socijalizmu. Tri su odluujua faktora za uspeh revolucije u nerazvojenim zemljama: - organizovana komunistika partija - opte nacionalni ujedinjeni front - oruana borba tj. nasilna revolucija Mao Ce Tung je smatrao da e revolucija imati dve faze: 1. U demokratskoj fazi zemlja se proglaava vlasnitvom onih koji je obrauju, odnosno feudalna zemlja se pretvara u privatno vlasnitvo seljaka bez uspostavljanja socijalistikog

79

sistema u poljoprivredi. Pobedom kineske revolucije Mao Ce Tung je ostao na demokratiji s tom razlikom da je jasnije istaknuta rukovodea uloga radnike klase i seljatva kao saveznika radnike klase. 2. U socijalistikoj fazi preobraaj je bio usmeren na: - dalju eksproporciju i nacionalizaciju krupnog kapitala i feudalnog vlasnitva - mirni preobraaj kapitalista kroz otkup nacionalnog kapitala - preobraaj kapitalistikih u socijalistike svojinske oblike - sprovoenje agrarne reforme na selu. Seoske zadruge zamenjene su narodnim komunama, ija je sutina preobraaj kolektivnog vlasnitva u optenarodno i preobraaj socijalistikog drutva u komunistiko. Komune, kao vei kolektivi, imaju politiku, ekonomsku, vojnu i kulturnu funkciju. One su postale osnovne jedinice politike vlasti, koje su podreene dravnom planu i dravnoj administraciji. Ovo pretvaranje je znailo stvaranje iskljuivo dravnog vlasnitva. Protivnici politike velikog skoka napred i narodnih komuna poeli su propagirati uspostavljanje slobodnog trita i potivanje zakona vrednosti u socijalizmu. To je znailo suprotstavljanje Mao Ce Tungovom uenju o prioritetnom znaenju politike nad ekonomikom. To protivljenje je oznaeno kao sitnoburoasko i u kulturnoj revoluciji podvrgnuto je otroj kritici. Upuenost na sopstvenu radnu snagu posledica je kineske izolacije i sporova sa SSSR-om. To dovodi do formiranja teorije o premoi ljudskog faktora nad svim ostalim elementima u drutvu i do formiranja karakteristine ideologije i personifikacije vlasti u linosti Mao Ce Tung. Negativan aspekt Mao Ce Tungove politike misli je njegova apsolutizacija kineskih iskustava i pokuaj da se nametnu drugim revolucionarni pokretima. Socijalistika revolucija moe, po shvatanju Mao Ce Tunga, imati razne forme, ali oruana revolucija ostaje za njega jedini mogui i marksistiki pravilni put za ostvarenje socijalizma. Odbacuju se demokratski putevi u razreavanju postojeih klasnih suprotnosti, a postoji potreba za stalnim jaanjem drave i partijskog aparata. FABIJANSKI SOCIJALIZAM + Fabijansko drutvo je britanska reformistiko-socijalistika organizacija, osnovana 1883. Od samog poetka Fabijansko drutvo je istupalo protiv postavki marksizma, a posebno protiv postavkama o klasnoj borbi i revolucionarnom ostvarenju socijalizma. Po njima preobraaj kapitalistikog drutva u socijalistiko treba izvriti mirnim, evolutivnim putem kroz sitne reforme . Fabijansko drutvo je nazvano po Fabiju Maksimu (nazvanom Oklevalo) rimskom vojskovoi, koji je taktikom iekivanja i izbjegavanja frontalnih bitaka pokuao iscrpeti Hanibala. Fabijansko drutvo nije teilo da postane masovna politika organizacija i sastojalo se preteno od intelektualaca (pisaca, naunih radnika, politiara). Fabijanci ele da svojim idejama utiu na ljude iz svih klasa, ali posebno na uticajne pojedince u drutveno-polit. organizacijama. Ova tzv. politika proimanja je, pored doktrine o kontinuitetu i postepenosti, jedna od osnovnih karakteristika fabijanizma. Pripadnici Fabijanskog drutva su zahtevali reforme u cilju poboljanja postojeeg drutvenog poretka. Meutim, da bi se one ostvarile moraju se izmeniti neke osnovne instititucije kapitalistikog sistema. Ovo drutvo okuplja najistaknutije predstavnike britanskog socijalizma, intelektualni centar radnikog pokreta. Fabijanski scijalizam Bernarda oa i Veba se zalae za privredu koju organizuje, usmerava i kontrolie drava. Put prelaska u socijalistiko drutvo je postepena evolucija putem parlamentarnih reformi, a ne revolucija. Fabijance je otro kritikovao Engels, nazvavi ih skupinom karijerista koji, iako imaju dovoljno razuma da shvate neizbenost drutvenog prevrata, ne ele taj posao poveriti neprosve. proletarijatu, nego mu se stavljaju na elo; strah pred revolucijom njihov je osnovni princip. Fabijanski socijalizam jedan je od izvora ideologije britanskih laburista. I danas meu vodeim laburistima ima lanova Fabijanskog drutva. GILD SOCIJALIZAM + Gild socijalizam je struja u okviru radnikog pokreta koja je dola do izraaja 20-ih god 20 v. u okviru Britanskog radnikog pokreta. To je bio pokuaj prilagoavanja

80

sindikalistike doktrine britanskim uslovima. Vodea linost pokreta i najznaajniji teoretiar gild-socijalizma bio je Dord Kol, profesor na Oksfordskom univerzitetu. Gild socijalisti shvataju socijalizam kao besklasno drutvo zasnovano na javnom vlasnitvu nad sred. za proiz. u kom nema eksploatacije i u kom vlada puna socijalna i pravna jednakost. Slinost sa sindikalizmom je ukazivanje na opasnost od svemoi dravnog aparata i birokratizma, a razlika je u tome to gild socijalizam ne odbacuje potpuno dravu. Po Gild socijalistikoj viziji budueg drutva: -celokupna privreda bila bi zasnovana na principu samoupravljanja, a nosioci ove funkcije bile bi nacionalne gilde, tj. nacionalni sindikati koji bi obuhvatali sva lica zaposlena u odreenoj grani privrede i obezbeivali punu demokratiju -trebalo bi zadrati dravu da se brine o graanima kao potroaima i obezbeuje funkcionisanje raznih drutvenih slubi i delatnosti. U njen domen ulazila bi i spoljna politika i odbrana. Glavno telo bio bi Parlament sastavljen iz industrijskog vea tj. Kongresa nacionalnih gildi, koji predstavlja interese proizvoaa i politikog vea koje ine predstavnici administrativno- teritorijalnih jedinica koji zastupaju interese graanapotroaa ravnopravna. Zasluga gild-socijalizma je isticanje slabosti tzv. dravnog socijalizma odnosno situacije u kojoj dravna ostaje vlasnik i upravlja sred. proiz. i dolazi u poloaj da bude novi eksploatator. Industrijske gilde trebalo je da postepeno ograniavaju vlast poslodavaca u preduzeu dok ih na kraju potpuno ne istisnu. U sluaju otpora, gilde bi preuzele fabrike i proglasile generalni trajk. Gild socijalizam se javlja 1912 god. serijom lanaka britanskog intelektualca Hobsona u asopisu Novo doba. Tokom I svetskog rata gild-socijalisti razvijaju publicistiku i propagandnu delatnost, tako da su se krajem rata skoro sve vanije organizacije britanskog sindikalnog pokreta, kao i Laburistika partija, izjasnile za gild-socijalizam, odbacujui ranije fabijanske ideje. Meutim, posle neuspelih pokusaja da preuzmu upravljake funkcije u nekim londonskim fabrikama, pokret zapada u krizu. Dolazi do unutranjih sukoba, a 1923 god. gild-socijalisti prestaju da postoje. Imali veliki uticaj na afirmaciju ideje radnikog samoupravljanja u Britaniji. AUSTROMARKSIZAM - je naziv za teoriju i politiku praksu austrijskih socijal-demokrata koja se, kao varijanta marksizma, javila krajem 19.v., a dola do punog izraaja izmeu dva svet. rata. Naziv su skovali propagandisti reakcionarnih snaga kako bi se oznaiti radikalniji karakter austrijske socijal-demokratije u odnosu na druge socijal-demokratske reformistike stranke. U III Internacionali ovaj izraz je prihvaen kao oznaka za specifian revizionizam i nacionalni okvir te teorijske strukture. Sami teoretiari austromarksizma odbacivali su ovaj naziv, a prihvata ga tek Karl Rener u svojim radovima. Najistaknutiji predstavnici austromarksizma su: Karl Rener, Oto Bauer, Max i Fridrih Adler. Austromarksisti su meu prvima uoili nove drutvene pojave kao to su stvaranje novih drutvenih slojeva, fenomen faizma, novu ulogu drave... Austromarksizam predstavlja srednju struju izmeu levog, komunistikog krila radnikog pokreta i od desnog, socijal-demokratskog. Opredeljivali su se za mirni prelaz u socijalizam putem tzv.postepene socijalizacije, tj. korienja mehanizama gra. demokratije uz istovremeno obezbeivanje sile, u sluaju da zavere reakcionarnih snaga. Za razliku od drugih socijaldemokr. stranaka, austromarksisti podravaju Boljeviku partiju i Sovjetski Savez uprkos neslaganju s boljevizmom, smatrajui da je zadatak medunarodnog radnikog pokreta da se brani od napada reakcije. Radovi austromarksista imaju za temu: 1. promene u kapitalizmu i njegovoj ekonomiji, socijalno-klasnoj i ideolokoj sferi 2. kritike graanskih teorija 3. socijalizam 4. nacionalno pitanje Austromarksizam nije jedinstvena politika koncepcija, jer su unutar nje postojale 2 struje, jedna reformistika (umerena) koju predvodi K.Rener i druga radikalnija, pod vostvom O.Bauera. Uoavajui opasnost od faistikog pokreta, austrijski socijal-demokrati stvaraju oruanu organizaciju u cilju borbe protiv faizma. Ali, 1934. dolazi do neuspeha oruanog

81

ustanka radnika u Beu, posle kog se postepeno gasi politika aktivnost austromarksista, da bi nacistikom okupacijom Austrije 1938. nestala, ostavivi tragove u nekim savremenim tendenc. marksizma. ANTONIO GRAMI Italiju je neposredno posle rata zahvatila kriza ogromnih razmera, ije su posledice pogaale najvie radniku klasu. Osim poremeaja u privrednoj sferi dolo je i do velikih privrednih kriza. Izlaz iz krize video se ili u uspostavljanju buroaske diktature ili diktature proletarijata. Meutim, iako je postojala ansa da se izvede socijalistika revolucija ipak dolazi do uspostavljanja faistike diktature. Razlog je razjedinjenost i neorganizovanost radnike klase u Italiji. Sitna buroazija pogoena ratom i ekonomskom krizom postaje plen faizma. Grami je bio voa italijanskog revolucionarnog pokreta i osniva italijanske KP. Posle Oktobarske revolucije u Rusiji Grami zakljuuje da uloga u rukovoenja drutvom pripada radnikoj klasi. Jedino je proletarijat sposoban da stvori snanu dravu koja uliva strah, jer ima program privredne obnove komunizam. Socijalistika partija Italije je bila u raspadanju, a osim toga ona je prema Gramiju, nesposobna da, zbog svog sitnoburoaskog sastava, preuzme na sebe teret revolucije. Zato je nepohodno formiranje Komunistike partije u Italiji. Grami se suprotstavlja idejama graanske kulture i izgrauje pojam hegemonije proletarijata koja je ekvivalent za diktaturu preletarijata. Ovu hegemoniju je mogue ostvariti uz savez radnika razvijenog severa i seljaka nerazvijenog juga. Za sprovoenje kulturne sinteze glavni akteri bi bili intelektualci, koji postaju jezgro partije u njenoj vaspitnomoralnoj ulozi. Musolini je Gramija uhapsio i osudio na 20 godina zatvora. Nekoliko dana po putanju iz zatvora (posle 11 godina), on je umro bolestan u bolnici. Hapenjem je njegova neposredna politika aktivnost prekinuta, a godine tamnovanja bile su za njega razdoblje razmiljanja koje je izloeno u njegovim Zatvorskim belenicama. Belenice su pokuaj marksistike interpretacije problema italijanske istorije, drutva i kulture. ITALIJANSKI FAIZAM Italiju je neposredno posle I svetskog rata zahvatila kriza ogromnih razmera, ije su posledice pogaale najvie radniku klasu. Osim poremeaja u privrednoj sferi dolo je i do velikih privrednih kriza, a izlaz iz krize video se ili u uspostavljanju buroaske diktature ili diktature proletarijata. Iako je posle rata postojala ansa da se u Italiji izvede soc. revolucija, ipak usled razjedinjenosti i neorganizovanosti radnike klase, dolazi do uspostavljanja faistike diktature. Buroazija je, u nemogunosti da izlaz nae u okviru sistema graanske demokratije, reenje pronala u faistikom pokretu. Faistiki pokret je nastao za vreme I svet. rata pod vostvom Musolinija i Bisolatija, da bi se zatim raspao na dve struje (Musolini imperijalistiki zahtevi, Bisolati deomkratski mir). Musolini je uoi rata bio iskljuen iz socijalistike partije zbog izjanjavanja za rat. On jo 1911 kao mladi socijalista reaguje na nemaku rasistiku koncepciju koja je ukazivala na manje vredne rase alpskog podruja. U doba rata on vodi otru polemiku protiv ove koncepcije i prelazi na nacionalistike pozicije. Faistiki pokret je sitno buroaski pokret protesta, koji je bio u stanju da svojom ideologijom privue i druge nezadovoljne drutvene grupe. Srednji sloj se organizuje u masovni faistiki pokret i nailazi na podrku buroazije i najuticajnijih industrijskih kapitalista. Policija tolerisala faistiki teror, sudstvo nije progonilo faiste, vojska ih je snabdevala orujem, a crkva i monarhija bile su spremne na savez sa faizmom. Industrijski nerazvijene zemlje nisu u dovoljnoj meri posedovale ove unutranje pretpostavke (snaan srednji sloj i razvijen industrijski kapital) i zato je faizam bio mogu samo u relativno razvijenim zemljama. Posle prodora faista na selo, poinju faistike istke u gradovima u cilju slamanja otpora radnika. Posle Mara na Rim nestaje i poslednja ansa da se izvede soc. revolucija. Meutim, u samom faistikom pokretu dolazi do sukoba zbog ovakve politike koji se zavrava iskljuivanjem nezadovoljnih, hapenjima i ubistvima. Nakon toga, Musolinijeva vlada za novu politiku drave proglaava korporativizam, koji predstavlja pokuaj ublaavanja klasnih suprotnosti kako bi se za osnovni cilj nacije proglasila spoljna osvajanja. Klasna borba prenosila se na teren spoljnih nacionalnih sukoba.

82

Po faistikoj koncepciji drava je iznad svega i individue su joj potpuno podreene. Ona je totalitarna i suprotna ranijoj individualistikoj dravi. Za faizam je drava jedinstveni politiki organizam drutva koje poseduje svoj organski, pravni i etiki vid. Faistika teorija drave se ne poklapa sasvim sa nacionalsocijalistikom, jer nije do kraja proeta rasizmom. U njoj se nacija odreuje politiki, a ne po rasi. Hitler dravi daje mistiko znaenje, a Musolini izraava doktrinu totalitarizma. Drava se identifikuje s drutvom. Ona je prvobitna stvarnost koja je iznad nacije. Faistika drava podvrgava i implicira u sebi pojedinca. Ona se interesuje za sve i prekorauje domen javnog ivota obuhvatajui sve line i drutvene aktivnosti. U njenom moralnom i duhovnom jedinstvu postie se socijalni mir, klasna saradnja i harmonija interesa. Korporacija je organizacioni princip faistike drave za koju je potrebna totalitarna stranka, totalitarna drava, totalitarna ideja i vera. Osobenost faistike ideologije je meavina autoritarnog nacionalizma, mitskog iracionalizma, antikomunizma i antisemitizma. To je diktatura jedne osobe oslonjene na jaku dravnu stranku koja se sluila nasiljem. Glavni centri moi u faizmu su: -privreda -vojska -birokratija i -partija Izgradnja monog sistema faistike drave je poivala na razaranju osnovnih postavki pravne drave faistikim naelom voe. U faizmu pravo prerasta u sredstvo za sprovoenje odreenog cilja koji, kao dravni razlog, stoji iznad svih moralnih i pravnih normi. Osporeno je osnovno naelo pravne drave o jednakosti pred zakonom. Voa bez sudskog postupka moe ukloniti protivnika. ef (voa) i politika klasa predstavljaju razum drave. Zakon je zapovest voe. NACIZAM Nacizam je svoju politiku doktrinu izgraivao na ostacima nemake reakcionarne batine. U njegovom temelju nalaze se elementi konzervativnog nacionalizma, antisemitizma i umerenog reformizma. On nema svoju originalnu politiku doktrinu, nego je bio napabiren za potrebe nacionalne i socijalne demagogije. Jedni joj je cilj bio ostvariti kod masa privlanost i slepo vreovanje. ak su se faistike voe u meusobnim razgovorima posmevali svojim uenjima Nac-soc se ispoljio kao teror, guenje demokratije i najagresivniji imperijalizam poznat civilizaciji. To je mizantropska teorija o istoti arijevske rase. Red, rad i disciplina su glavne parole nemakog faizma. Firer ima neogranienu i iskljuivu vlast. On je Bog i otac svih sledbenika, a njegova volja je zakon. Hitler propagira hijerarhiju, centralizaciju, kontrolu ekonomije i obnovu nemakog jedinstva. Odbacuju se sve stare pravne kategorije, a meu njima i ustav. tampa je sredstvo u rukama vlade i njena je dunst da propoveda dravnu ideologiju. U vojsci se otkriva pravo bie drave, jer se tu graani bezuslovno potinjavaju dravnoj ideji. Smatra se da treba spojiti vojnu i politiku upravu u istim rukama. I faizam i nac-soc smatraju da je nemogue zbrisati klasne razlike, ali zadravajui klase, oni ih preko jake dravne vlasti prinuuju na meusobnu trpeljivost. U toj zajednici nema jednakosti. Rasizam je jedan od temelja nacionalsocijalizma. Glavni teoretiari nac-soc su Rozenberg i Hitler. Rasna istoa je pretpostavka svakog napredovanja i zato treba ouvati i razviti viu rasu. Tamo gde nema svesti o rasnoj vrednosti javlja se anarhija i nered. Razlikuju se dve rase arijevska i jevrejska. Arijevska nemaka rasa je najvrednija, a sve druge rase su manje vredne. Rasizam je posebno bio usmeren protiv Jevreja, Roma,Slovena. Jevrejstvo razara sve vrednosti nemake nacije. Ono nema idealistikih uverenja i proeto je mrnjom i egoizmom. Od njega potiu liberalizam i boljevizam, a demokratija i parlamentarizam su jevrejske smetnje da se najboljim narodima i ljudima osigura rukovodstvo i najvii uticaj. Nastavak emberlenovane rasne teorije u nacistikoj ideologiji vidi se u tome to se o rasnim oznakama odluuje iznutra na temelju intuicije, a manje na temelju fiziolokih oznaka. Svaka promena shvata se kao kvarenje zbog rasnog meanja. Tako je propagiranje rasizma skrenulo ogorenje masa zbog eksploatacije na antisemitizam. Teorija ivotnog prostora je takoe jedan od osnovnih postavki nac-soc. Ona izraava potrebu osiguranja dovoljnog ivotnog prostora koji e nemakom narodu osigurati slobodan ivot. Spoljna politika drave treba da se odvija u tom pravcu. Nemaki narod mora postati velika sila ako eli ispuniti svoju misiju. Cilj ove teorije je opravanje agresija na nezavisne i slobodne drave. Nac-soc sa sobom donosi novo shvatanje drave. Ona nije skup pojedinaca nego organska celina u kojoj su pojedinci sastavni delovi. Nac-soc. stavlja pojam naroda iznad pojma drave. Umesto da drava slui pojedincima, pojedinci treba da slue dravi kao najviem cilju ivota. Za razliku od liberalanog gledita koje je bilo individualistiko, nac-soc

83

gledite je univerzalistiko. Ono se uglavnom poklapa s faistikim gleditem, ali izmeu njih postoji jedna razlika. Nac-soc vie naglaava nacionalnu sadrinu drave. On ima ideje o rasnoj istoi nemakog naroda i njegovoj istorijskoj misiji. Kult voe prema nac-soc realizator narodne volje je Firer (voa), koji na vlast ne dolazi putem izbora nego zahvaljujui onoj imanentnoj volji ka samopotvrivanju koja se nalazi u krvi svakog naroda. Drava mora imati jednog vou, a parlament je podreen vladi. NACIONALIZAM + Nacija je drutvena zajednica ljudi koji govore istim jezikom, zajednikog kulturnog i politiko- istorijskog naslea. Najznaajnija karakteristika je nacionalna identifikacija, odnosno subjektivno poistoveivanje pojedinaca i uih grupa sa irom nacionalnom zajednicom, spontano i emotivno. Nacionalizam oredstavlja: 1. buroasku politiku i ideologiju koja istie naciju kao celinu, kao apstraktnu kategoriju i njene interese nasuprot drugim nacijama u formi nacionalnih interesa. Ova ideologija i politika namee interese reakcionarnih klasa i snaga. 2. doktrinu koja propoveda nacionalnu iskljuivost i odvajanje od drugih naroda, koja a priori odbacuje meunacionalnu ravnopravnu saradnju i internacionalizam 3. pokret ili tenju za nacionalnom nezavisnou. Ovim terminom su prvenstveno oznaavani drutveni pokreti u doba buenja nacionalne svesti. U poslednje vreme ovaj izraz se uglavnom odnosi na - mnogobrojne oblike posezanja za pravima drugih naroda i nanoenja tete njihovim interesima i - na ideoloka opravdanja ovakve politike. Tokom istorijskog razvoja ove tendencije nacionalistike netrpeljivosti su se uoljivo izdvojile od nacionalno-oslobodilakih stremljenja i ispoljile svu svoju reakcionarnost. Stvarnu sadrinu nacionalizma ine tendencije da se interesi jedne nacije ostvaruju na raun interesa drugih nacija. On je istovremeno i politiko i ideoloko sredstvo kojim odreene klase i snage u naciji pokuavaju da zamagle stvarnu sliku socijalnih odnosa u toj naciji. Izraz nacionalizam se uglavnom primenjuje na sve oblike politikog ponaanja i njima odgovarajue ideoloke stavove koji imaju potcenjivaki i agresivan odnos prema politikim, ekonomskim, kulturnim i ostalim interesima drugih naroda. Liberalni nacionalizam (XIX vek, Macini)- nacionalno je za liberale preduslov za irenje okvira privredne aktivnosti na sva ira podruja. Predstavlja osloboenje od kontrole drave i administrativnog meanja u tokove proirene reprodukcije. Socijalistiki nacionalizam (Lenjin)- formiranje nacije je uslov za generalno drutveno osloboenje rada. Pradstavlja irenje prostora za klasnu borbu proleterijata ili za radikalne drutvene prevrate ujedinjene radnike klase. Konzervativni nacionalizam (fon Trajke, Bare, Moras)- nacionalno je superiorno prema svemu onome to se od toga odvaja i to postaje nezavisno od tih faktora. Naciju ine veliki ljudi i veliki dogaaji. Ovo je teorija Germanskog carstva. Ovi snvatanje doprinelo je kasnije u nacistikoj Nemakoj stvaranju monopola u interpretaciji drutvene stvarnosti koji uiva vladajua politika elita. Monopol toj eliti daje ogromnu mo, u smislu mogunosti da kroji slike drutvene stvarnosti. PACIFIZAM + - je ideoloki i politiki pokret koji zahteva bezuslovnu spremnost da se ouva mir, odnosno, osuuje rat bez obzira na njegove razloge, uslove i ciljeve. Pacifizam propagira smanjenje naoruanja, stvaranje udruenja protivnika rata i ukidanje vojne obaveze itd. Meutim, sadraj pacifistikih tenji i doktrina pretrpeo je u istoriji toliko modifikacija da se taj pojam esto koristi za prikrvanje imperijalistikih i osvajakih namera. Neke od ideja pacifizma nalaze se u spisima spiritualista 16.v., kao i u mnogim verskim sektama, a organizovani pacifizam je pokret za mir koji se bavi sprovoenjem konkretnih akcija u cilju odravanja mira, kroz razne manifestacije, apele, peticije i propovedanja pasivnog otpora. Pokret se najvie razvio u Velikoj Britaniji i SAD-u. U Londonu je 1815 organizovano prvo Drutvo za mir, posle ega su se poela pojavljivati i druga pacifistika udruenja. Prvi pacifistiki kongres odran je u Briselu 1848. god.

84

Nosioci ovog pokreta bili su liberalno-demokratski krugovi, a neto kasnije je pokret je zaiveo i u radnikim krugovima. Prvi svetski rat je predstavljao sanaan udarac za pacifistiki pokret, ali su njegove posledice bile dodatni podstrek za irenje pacifistikih ideja. Pacifistiki pokret je inspirisan plamenitim principima i shvatanjem da je rat najvee zlo koje pogaa oveanstvo i da treba da bude odstranjeno. Meutim, on ne istrauje uzroke ratova i ne tei njihovom otklanjanju, nego samo idealistiki propoveda ideju veitog mira. Neki liberalni politiki mislioci (Pjer Dumbois, Sali, Vilijam Pen, Imanuel Kant) su takoe isticali ideju veitog mira koja nije bila realna, niti zasnovana na naunim principima. Teorije nenasilja se javljaju u dva oblika: 1.-uenje da se nasilje moe zaustaviti samo nasiljem 2.-prevladavanje nasilja iskljuivo nenasiljem, odnosno, odbacivanje upotrebe sile ak i u samoodbrani. Najznaajniji predstavnik teorije nensilnog otpora jeste Mahatma Gandi, borac za osloboenje Indije od engleske kolonijalne vlasti. Oslanjajui se na budistiku filozofiju, on na represiju kolonijalne vlasti odgovara mirnom graanskom neposlunou, odnosno, nepotinjavanjem onome to je smatrao pogrenim. Za Gandija je nenasilje fundamentalna istina, istorijski princip i put duhovnog spasenja. Doktrina nenasilja podrazumeva nepostojanje nemilostive misli ak ni prema neprijatelju. Nenasilje je najpotpunija zatita ovekovog samopotovanja i cilj svih religija. Gandijev pasivni otpor je bio usmeren na: - pruanje otpora stranoj vlasti - borbu protiv domaih drutvenih nepravdi kao to su veliki jaz izmeu vladajue i potinjenih klasa i zabrana kontakta izmeu kasta. Drugi zagovornici pacifistikih ideja bili su: Tolstoj, Kant, Rasel, Spinoza, Didro i u novije vreme hipi pokret. DRAVA BLAGOSTANJA + Drava blagostanja predstavlja prodor drave u privredni ivot sa ciljem da se iz drutva sasvim ukloni ili bar neutralizuje socijalno pitanje. Sutina je da se proletarijat odvrati od klasne borbe sa buroazijom. Poeci drave blagostanja vezuju se za posleratnu laburistiku vladavinu u Velikoj Britaniji i vedsku iz -ih godina. Nosioci ideja drave blagostanja bili su socijal-demokrati. Nepostredno posle rata u zapadnim zemljama dolazi do velikih kriza i zahteva za poboljanjem socijalnog poloaja donjih i srednjih slojeva drutva. Trai se stabilizacija cena i puna zaposlenost tako da, u cilju smirivanja klasnih tenzija, dolazi do ugradnje vrednosti socijalne-demokratije u sistem klasinog liberalizma. Ova kriza je omoguila proboj britanskih laburista iji je politiki program podrazumevao jednakost i pravednost. U zemljama zap. Evrope javlja se zahtev za izgradnjom bogate drave koja e reavati probleme stanovnitva kroz politiku visokog opteg standarda i dravnog finansiranja. Nosioci ovih ideja bile su socijal-demokratske partije. Otpoinje period velikog ekonomskog rasta u kojem je konano preovladala masovna proizvodnja, a iji je uspon privremeno prekidan krizama iz 30-ih godina. Najirim slojevima postaju dostupni i relativno skupi proizvodi. Raste politika mo radnike klase kao i srednjih slojeva zahvaljujui novim vrstama poslova u oblasti prometa i administracije. Drutveno stanje prve dve posleratne godine oznaavali su: harmonija, konsenzus i stabilnost, a karakteristika drave blagostanja postaje velika ekonomska, politika i informacijska mo. 50-te i 60-te god. su doba zenita socijaldemokratije. Intelektualno ona dominira zap. Evropom. Marksizam je diskreditovan dogaanjima u Istonom bloku, liberalizam se smatra prevazienim, a konzervativizam je neprikladan u vremenu brzih socijalnih promena. Socijaldemokratija izgleda najprihvatljivije kao doktrina koja prihvatajui kapitalizam zadrava odreeni idealizam svojim opredeljenjem za preraspodelu i jednakost. Socijaldemokratija je najvee uspehe postigla u oblasti socijalne politike. Privreda drave blagostanja je socijalna trina privreda, odnosno privreda reformisanog kapitalizma koji se oslanja na dobrovoljnu samokontrolu i planiranje, sa ciljem da se pravovremeno sprei kriza. vedska je decenijama isticana kao prototip drutva blagostanja i harmonije. Naroito je izmeu 50-ih i 70-ih vedski model konsenzusa, socijalne pravde i jednakosti smatran tako savrenim da je za druge bio gotovo nedostian. Ova harmonija podrazumevala je i dobre odnose izmeu izmeu sindikata, radnika i poslodavaca. Pri tom

85

je vedska imala izuzetno skroman dravni sektor privrede (tek oko 5% industrije bilo je u dravnom vlasnitvu 1976, posle 44 godine vladavine socijaldemokrata). vedska soc-dem. je odabrala put obezbeenja socijalnog blagostanja umesto ekspanzije dravnog sektora u privredi. U najznaajnije ideologe socijal-demokratije spada i Entono Krosland. Izraavajui uverenje da je kapitalizam u svom istom obliku stvar prolosti, Krosland postojei sistem naziva novim imenom STATIZAM. Meutim, uljuljkani i samouvereni, socijaldemokrati nisu inili znaajnije napore da izgrade teorijsku argumentaciju za svoju praksu. Krizu 70-ih godina nisu predvideli, i ona ih je slomila. Takoe, sa pojavom nove levice sredinom 60-ih i oivljavanjem marksistikog naslea, protivnici su se umnoili. Tokom 70-ih godina u razvijenim zap. drutvima odigralo se pomeranje ka novoj desnici, tj. ka obnavljanju klasinih ideja liberalizma i konzervativizma neoliberalizam i neokonzervativizam.

NEOLIBERALIZAM (20. v) Klasini liberalizam predstavlja graansku ideologiju u pravom smislu rei. Nastajui u krilu novonarasle drutvene snage, graanstva, liberalizam je, kao prirodna prava, proklamovao pravo na ivot, sigurnost, svojinu i slobodu. Sloboda pojedinca se izvodi iz privatne svojine i slobodnog trita. Neoliberalizam se javlja 80-ih godina XX veka i predstavlja odgovor na krizu koja je zadesila zemlje Zapada posle 40 godina politike drave blagostanja. Njegovi oblici su artizam, reganizam i minimum drava. Karakterie ga politika vraanja na trinu privredu i konkurencija, smanjenje socijalnih izdvajanja, reafirmacija liberalnih vrednosti i potovanje ljudskih sloboda i prava. Zalae se za novi svetski poredak kao otvorenu dominaciju razvijenih nad nerazvijenim zemljama. Neoliberali se najee ograuju od pseudo-liberalizma, odnosno socijaldemokratskog liberalizma izmenjenog dravom blagostanja i Nju Dilom. Oni istiu da se vraaju izvornim stavovima i vrednostima liberalizma 19.v: - slobodi - individualizmu i nejednakosti. Sloboda pojedinca da maksimalno iskoristi svoje sposobnosti i anse, u skladu sa sopstvenim znanjem i umeem je osnovni postulat neoliberalizma. Individualna sloboda se u punoj meri moe ostvariti samo u uslovima slobodnog preduzetnitva, trita i svoenja intervencije drave na minimum. Ideoloke pretpostavke neoliberalnog individualizma najbolje izraava tzv.ameriki nain ivota, po kom: - pojedinac treba da tei da bude uspean u nadmetanju s drugima - mora postojati fair-play - svako treba da startuje sa jednakim mogunostima - niko ne sme da stekne nepotenu prednost pomou sile, prevare, ili veze - za nejednake talente i rezultate treba da postoji i nejednaka nagrada 90-ih javljaju se unutranje nejednakosti, degradacija donjih slojeva, kao i nerazvijenih svetskih zemalja, tako da dolazi do ugroavanja socijalnog mira. Da bi se to ublailo dolazi do uvoenja odreenih soc. mera u neoliberalne drave, odnosno do socijalnih reformi. Paradoksalno je da politike drave blagostanja i neoliberalizma nikada ne idu jedna bez druge. FRIDRIH FON HAJEK (1899-1992): FILOZOFIJA SLOBODE + Fon Hajek je jedan od vodeih zagovornika reafirmacije klasinog liberalizma u 20. veku u njegovoj liberatarijanskoj verziji kritike centralno- planske ekonomije i njenih totalitarnih posledica. Diplomirao je pravo, a potom i drutvene i politike nauke. Studirao je kod Fridriha fon Vizera i Ludviga fon Mizesa, poznatih predstavnika beke ekonomske kole, koja je branila klasine liberalne principe pred nastupajuim socijalizmom. Bavio se irokim rasponom problema od ekonomije, preko prava do politike i socijalne filozofije, teorije

86

saznanja, epistemologije i teorije ideja. Od svoje prve knjige Put u ropstvo, u kojoj se bavio meuzavusnou politike i ekonomije, Hajek je do poslednje knjige branio ideje spontanog ekonomskog poretka i kritikovao dravni intervencionizam. Bio je jedan od najosporavanjijih socijalnih filozofa 20. veka, a samo nekoliko decenija kasnije dobio je Nobelovu nagradu za ekonomiju. Kritikujui koncept drave blagostanja, predvideo je bankrot penzionog fonda SAD-a do 2020. god. U vreme drave blagostanja Hajek je, stavljajui slobodu iznad blagostanja, uveravao da se sloboda ne moe razmeniti za trenutnu isplativost i da e smanjenje slobode i individualnog izbora umanjiti mogunost da se iskoristi individualno znanje i iskustvo i tako postigne napredak. On je bio uveren da e upravo doputanjem slobode iz toga proistei vee bloagostanje nego to ga moe pruiti bilo kakvo namensko ogranienje slobode radi trenutnog obezbeenja planiranog blagostanja za sve. Ideal slobodnog drutva Hajek je izloio u prvo u Poretku slobode, a zatim u trotomnoj studiji Zakon, zakonodavstvo i sloboda. U Poretku slobode on izlae osnovne filozofske, moralne, ekonomske, politike i pravne pretpostavke slobodnog drutva, stvarajui jednu celovitu libertarijansku pol. filozofiju. Slikajui ideal slobodnog drutva eleo je da pokae ta bi njegovo ostvarenje znailo u praksi. Na taj nain stvorio je optu filozofiju slobode za 20. vek. Vladavina prava kao politiki ideal- Vladavinu prava Hajek vidi kao svojevrstan pravni i politiki poredak- poredak slobode- koji slui slobodi pojedinca da sledi sopstvene svrhe kroz odgovornu sopstvenu koordinaciju sa drugim ljudima. Shvatanje vladavine prava Hajek zasniva na kritici savremenih pravnih sistema i na uvianju da se moderno zakonodavstvo svelo na donoenje propisa, zakona koji su partikularni, konkretni i svrhoviti, i koji kao takvi naruavaju slobodu. Stoga e osnovni zahtev njegove doktrine biti da se prinudna mo drave ogranii na izvravanje apstraktnih pravila prava koja imaju univerzalan i trajan karakter, ali koja se i mogu menjati zavisno od prilike i sluaja. U ovakvom jednom poretku Hajek govori o slobodi pod zakonom- a to je sloboda koja se sastoji u pokoravanju zakonima kao optim, univerzalnim i apstraktnim pravilima. U vezi s tim postavlja se i krucijalno pitanje vladavine prava: Kakvi zakoni treba da budu da bi bili garancija tako shvaene slobode? Teorija pravila- Po Hajeku je drutveni ivot pravilima voeno ponaanje. Pravila su potrebna zbog ljudskog neznanja; poto svaka osoba ima samo ogranieno znanje o svetu oko sebe, pravila ponaanja su neophodna radi postavljanja standarda ispravnog postupanja. Sva pravila deluju kao pomo, ukazujui uesnicima u soc. procesu na obim dopustivih akcija , inei im na taj nain ivot predvidljivim. Hajek naglaava 2 svojstva pravila: 1) potuju se i bez toga da su do kraja artikulisana 2) poinju se potovati jer ih iskustvo ini ubedljivim. Otud sledi da opti sistemi, kao to su ekonomski, moralni ili pravni poredak, nisu plod nekog namernod plana koji bi bio upuen zajednikom cilju. Samonastali i nesvrhoviti spontani poredak ljudskih delovanja ne poznaje nikakvog sveznajueg naredbodavca i kontrolora, ve proizilazi iz potovanja pravila ispravnog postupanja i time omoguuje da se znanja i vetine pojedinaca koriste na taj nain da obezbeuju prednosti samim pojedincima, ali i drutvu u celini, jer omoguuju potpuniju upotrebu svih raspoloivih resursa. Hajek pravi temeljnu razliku izmeu spontanog poretka zasnovanog na apstraktnim pravilima (pravila ispravnog postupanja, koja su identina pravilima privatnog prava), koji omoguava slobodu pojedinaca da koriste vlastita znanja i vetine za sleenje sopstvenih ciljeva i ostvarenje sopstvenih planova, i poretka organizacije, zasnovanog na naredbama (konkretna i pojedinana pravila organizacije, identina pravilima javnog prava). Razlika izmeu ovih pravila prava i naredbi, sutinska je za Hajekovu doktrinu vladavine prava. Univerzalna pravila ispravnog postupanja tite privatni domen pojedinaca i tako omoguavaju nastanak spontanog poretka ljudskih aktivnosti. Ta pravila su ono na ta trebas da se ogranii prinudna mo vlasti. Odavde Hajek izvlai i definiciju slobode. Sloboda je ogranienje svake prinude na izvravanje ovih optih pravila postupanja. Jer kada se pokoravamo zakonima u smislu optih apstraktnih pravila, doneti nezavisno od njihove primene na nas, nismo potinjeni volji drugog oveka i stoga smo slobodni. Ova su pravila upuena nepoznatim osobama i u tome se razlikuju od posebnih naredbi ili komandi; ona su najveim delom negativna, u smislu da samo ukazuju ljudima ta da ne rade, za razliku od konkretnih naredbi koje zapovedaju ta da se radi; ona su instrumentalna jer obezbeuju samo okvire unutar kojih pojedinci slobodno oblikuju svoje planove; i ona su univerzalna, jer se primenjuju ne samo na one nad kojima se vlada nego i na one koji ih pravno oblikuju i izvravaju.

87

Vladavina prava je doktrina o kvalitetu i sadrini zakona, koja utvruje koja svojstva zakoni treba da poseduju da bi se smatrali pravim zakonima i time ostvarili onu funkciju koja se od njih oekuje. Vladavina prava je i vie od konstitucionalizma jer zahteva da svi zakoni koje donosi zakonodavac moraju biti u skladu sa iizvesnim naelima (jer ako zakon da vladi neogranienu vlast da deluje po sopstvenom nahoenju, svi njeni akti e biti zakoniti, ali sigurno nee biti pod vladavinom prava). Dakle, vladavina prava tei da ogranii svakoliku vlast, ukljuiv i zakonodavnu. Glavna svojstva zakona su: optost, poznatost i odreenost, jednakost i pravednost. 1. OPTOST- znai da pravila budu opta, apstraktna, da se odnose na jo nepoznate budue sluajeve, nemaju povratnu snagu i ne sadre nikakve partikularnosti bilo koje vrste. 2. POZNATOST I ODREENOST- obezbeuje predvidljivost, ime se postie pravna sigurnost. 3. JEDNAKOST- zahtev da se zakoni odnose jednako na sve lanove drutva 4. PRAVEDNOST- odnosi se na delotvornost zakona, koja je vezana za prihvaenost od strane veine ljudi a koja proizilazi iz njihovog uverenja da se radi o pravednom zakonu.

NEOKONZERVATIVIZAM U konzervativnoj teoriji postoje dve struje: - po jednoj, konzervativizam znai prihvatanje tradicije, biblijskih otkrovenja, zajednice, vlasnitva nad zemljom, patrijarhalnog autoriteta i drutvene hijerarhije uopte. - po drugoj, konzervativizam znai prihvatanje klasinog liberalizma, kapitalizma, trine privrede i inividualnih sloboda. Korene konzervativne ideologije moemo pronai u reakcijama na francusku bur. revoluciju, a od Oktobarske revolucije vana karakteristika konzervativnog miljenja postaje antisocijalizam, odnosno antikomunizam. Neokonzervativizam se pojavio u SAD i tamo je doiveo najvei uspeh. Ako kaemo da je za neoliberale vrhunska vrednost sloboda, onda je to za neokonzervativce vrlina. U osnovi neokonzervativizma lei izrazit antropoloki pesimizam. Konzervativac je uveren u korumpiranost ljudske prirode i za njega ovek predstavlja opasnost kada je slobodan. Zato oveka treba zauzdati, odnosno treba ojaati autoritet dravne vlasti. Porodica (uvek patrijarhalna), crkva i religija su osnovne drut. ustanove za neokonzervativce, a autoritet, tradicija i lojalnost predstavljaju osnovne vrednosti. TEORIJE O KRAJU IDEOLOGIJA + Poetkom 60-ih god 20-og veka u sociologiji se javljaju nove teorije o drutvu i pokuaji da se zastareli pojam klasnog drutva zameni pojmom industrijskog ili postindustrijskog drutva. Najznaajniji predstavnici ove teorije su Aron i Bel. Rejmond Aron (francuski filozof i sociolog) zastupa ideju o nastajanju novog tipa drutva zasnovanog na visoko razvijenim tehnolokim procesima, koji postoji i u kapitalistikim i u socijalistikim sredinama. Po politikom uverenju bio je izraziti komunista. Istoriju Aron ne shvata kao pravolinijski i progresivni proces. Takav postoji jedino u oblasti nauke i tehnike, dok se u oblastima kao to su kultura, religija i umetnost on ne moe zapaziti. Aron smatra da su razvoj nauke i tehnike i porast produktivnosti, postale univerzalne pojave savremene civilizacije i da zato treba stvoriti novu teoriju drutva koja bi obuhvatila zajednike crte svih modernih drutava, a iji bi centralni pojam bio industrijsko drutvo. Najvanije karakteristike tog novog tipa drutva su: 1. -odvojenost preduzea od porodice 2. -visoko razvijena tehnoloka podela rada 3. -usmerenost ind. preduz. iskljuivo na akumulaciju kapitala 4. -dominacija racionalnog interesa u poslovanju preduz. 5. -velika koncentracija radnika na mestu rada Analizirajui funkcionisanje ind. drutva, Aron kritikuje njegovu nehumanu praksu. Savremeni ameriki sociolog Danijel Bel takoe zastupa tezu o konvergenciji zapadnih kapitalistikih i istonih cocijalistikih sistema. 546.str. konzervativizam/sociologija

88

On u svom delu Dolazak postindustrijskog drutva tvrdi da se u kapit. i soc. sistemima odvijaju manje-vie identine promene koje najavljuju dolazak novog, postindustrijskog drutva. To novo drutvo izrasta iz novih tehnologija (informatike, kibernetike i biotehnologije) koje razaraju tradicionalne privredne grane i odnose u drutvu. Nestaje klasa najamnih radnika, a nestaju i kapitalisti jer svojina gubi znaaj. Dominantno mesto u drutvu sve vie zauzima inteligencija. Politike partije gube na znaaju, a u prvi plan izbijaju pojedinci i korporacije. U novom postindustrijskom drutvu, po miljenju Bela, nastupa i kraj ideologije koja je bila potrebna nerazvijenim, primitivnim i autokratskim drutvima. U tim drutvima ideologija je bila oblik racionalizacije za bedu i frustracije. U bogatom i slobodnom postindustrijskom drutvu ideologije su suvine, jer bi njihovo dalje postojanje predstavljalo smetnju progresu i demokratiji.

POLITIKI RACIONALIZAM 17. VEKA : BEJKON I DEKART

Politiki racionalizam predstavlja nain miljenja i odnoenja prema stvarnosti koji se nalazi u temelju modernog politikog miljenja, u svim njegovim vladajuim varijantama, poev od 17. veka pa do danas, i koji je u osnovi glavnih progresivistikih pol. uverenja: liberalnog, socijalistikog, nacionalistikog... Ali najbolja priroda racionalizma ogleda se upravo u njegovim poecima u 17. veku. A racionalizam je nastao primenom heuristikih i metodolokih principa Bejkona i Dekarta na podruje etike i politike , i otud je vano razmotriti upravo njihove teorije. Ovaj moderni racionalizam slian je antikom racionalizmu po svom suprotstavljanju autoritetima, predrasudama, zabludama, navikama i tradiciji, kao i po bezgraninoj veri da je sve podlono sudu razuma, te da se zahvaljujui razumu mogu reiti svi problemi. Ali se moderni racionalizam i razlikuje od antikog, pre svega po tome to to razum svodi na obian instrument, dajui mu instrumentalnu ulogu tehnikog pomagala. Ta tehnika odlika modernog racionalizma govori o razumu kao o pukoj sposobnosti proraunavanja, pronalaenja uzrono- posledinih veza, kao o efikasnom sredstvu za postizanje unapred zadatih ciljeva i uspostavljanje monopola razuma nad stvarnou radi racionalnog ovladavanja njome. Nezavisno jedan od drugog, Bejkon i Dekart su formulisali jedan celovit racionalistiki program moderne evropske kulture. Raspravljajui o potencijalnim moima oveka nad prirodom, obojica su doli do zakljuka da je samo poterban pouzdan vodi koji bi oveka vodio ka bezgraninoj moi ispitivanja prirode i ovladavanja njome. Meutim prirodni razum (iluzije, zablude, mitovi, strahovi, predrasude, strasti, ubeenja i dogme) oveka navodi na pogrean put i oteava reavanje problema. Zato je potrebno da se taj prirodni razum proisti i tako obnovljen krene za istinom, koja se vie nee lano prikazivati kroz razne dogme i predrasude. Tako se sistematskom sumnjom sve dovodi u pitanje, sami temelji ljudskog saznanja, koje tek proieno moe biti pravo znanje. A pravo znanje za Bejkona je priprodna nauka, pre svega fizika, dok je za Dekarta to matematika. Sve to nakon Bejkonovog iskustvenog induktivnog zakljuivanja, odnosno Dekartovog geometrijskog deduktivnog zakljuivanja ne proe test istinitosti treba odbaciti, a ostalo zadrati. To to ostane, to je sasvim jasno i izvesno znanje. Bejkon i Dekart su postavili temelje modernog epistemolokog optimizma koji podrazumeva da je mogue doi do apsolutne istine zahvaljujui injenici da su se najzad pronala heuristika sredstva za tako neto. ovek kao racionalno bie najzad uspeva da se oslobodi svega onoga to je njegov razum vekovima sputavalo i svojim istim razumomposredstvom ula (Bejkon) ili direktno (Dekart)- moe da doe do apsolutnih principa, iz kojih je mogue deduktivnim putem izvesti sva ostala znanja, zahvaljujui metodi univerzalne nauke. Namera pol. racionalista 17. veka da dou do jasnih i razgovetnih istina, dovela ih je do pitanja ta bi to bilo to bi na polju humaniora odgovaralo aksiomatskim pretpostavkama? Ako se pretpostavi da je mogue dolaenje do etikih i politikih istina, od kojih bi se to principa krenulo koji bi bili potpuno neupitni i izvesno istiniti. Taj princip je naen u stoikom prirodnom pravu koje je samo trebalo racionalno potvrditi i tako doi do racionalnog prirodnog prava.- nije zavreno

LAJBNIC

89

Svojom pol. filozofijom Lajbnic predstavlja sasvim osobenu figuru u tradiciji pol. filozofije. Jer iako deluje u 17. veku i razmatra sve probleme karakteristine za mislioce toga doba, ipak Lajbnic odstupa od glavnih ideja tadanjeg pol. miljenja. Kako je 17. vek bio onaj odluujui prelomni vek u kome jasno dolaze do izraaja nagomilane suprotnosti izmeu starog propadajueg i novog socijalnog, ekonomskog i pol. poretka, Lajbnicova filozofija izraava upravo taj granini poloaj. Tako Lajbnic moderne ideje pokuavada izrazi na tradicionalan nain, budui da jo uvek nije spreman da prihvati posledice nadolazeeg vremena, jo uvek nije spreman da napusti neke srednjovekovne ideje pa pokuava da ih obnovi i revitalizuje. Kljuni pojam njegove soc. i pol. filozofije jeste problem pravde. To je i sredinji problem za tumaenje njegove etike, pravne i pol. misli. Svoju teoriju pravde Lajbnic je razvio pod uticajem antike pol. filozofije Platona i Aristotela, hrianskog etikog uenja i sholastike, ali i pod neposrednim uticajima modernog prirodnog prava. On razviju originalnu ideju univerzalne pravde koja se temelji na 3 osnovne premise: 1. postoji strukturna istovrsnost ljudske i boanske pravde (razlika je samo u stepenu savrenstva, boanska je savrenija jer je i Bog savren i potpuno pravedan, dok je ljudska priroda nesavrena, pomeana sa nepravdom.) 2. pravda je drutvena vrlina koja ini drtvo moguim. Dakle, pravdu vidi platonistiki, kao univerzalnu vrlinu, kao moralnost, religioznost i pravnost istovremeno. Definicija pravde je da je to dobroinstvo mudrosti, vrlina dobrog oveka, koji je onaj koji voli sve u meri u kojoj mu to razum doputa. A vrhovna ljubav je ljubav prema Bogu- to je savreni oblik pravde. 3. postoji kontinuitet u pravednom postupanju, od onog koje ini uzdravanje od zla, do onog koje predstavlja injenje dobra. Njegova univerzalna pravda je trostepena poput poznate trijade Corpus u rimskom pravu. 1. najvii stepen pravde je univerzalna pravda, to je savrena pravda i njoj odgovara rimsko naelo iveti asno koje Lajbnic preoblikuje u iveti pobono. 2. drugi stepen pravde je distributivna pravda ili pravinost kojoj odgovara naelo dati svakom po zasluzi 3. na najnioj stepenici je komutativna pravda ili jus strictum, i njoj odgovara rimsko naelo nikog ne otetiti Lajbnicova drava je antimakijavelistika i antihobsovska u vreme dominacije pojmova suvereniteta i dravnog razloga. Shodno svojoj teoriji univerzalne pravde Lajbnic razvija i teoriju drave kao univerzalne monarhije. On dravu shvata etiki i teoloki, kao zajednicu koje treba da je upuena javnom dobru. U njoj je Bog suvereni vladar univerzuma ija je vlast najsavrenija drava koja se moe pojmiti. Ovakva idealna drava ili Boja monarhija postaje ideal kome svaka partikularna ljudska zajednica treba da tei. U njoj su ujedinjene glavne vrline kao vene istine. Ona treba da bude cilj prosveenih vladara. Lajbnicova je drava drava razuma, ona pol. dela saglasno razumu, i u njoj vae posebni zakoni: pravila logike i etike, kao elementi razumski organizovane i voene dravne politike. Tri su zadatka takve drave: bezbednost, dobrobit i pravda, koje su podjednako vane. Meutim kao zajednica mira i sree koja treba da unapreuje sreu i dobrodit svih graana ona ima i etiku f-ju. Lajbnic ima ambivalentan odnos prema privatnoj svojini. On kae da bi bilo bolje da privatna svojina uopte ne postoji ali da se ona kao deo jus strictuma (komutativne pravde) mora potovati. U savrenoj dravi sva su dobra javna svojina i javno distribuirana pojedincima, ali stvarne drave ne mogu dostii taj nivo savrenstva, kako zbog neprosveenosti naroda tako i zbog neprosveenosti vladara. Sve bi stvari bile zajednike kada bi se drutvo zasnivalo samo na prijateljstvu, ali tada bi pravda bila izlina. A kada pravda nije potrebna ne bi trebala ni sranost za odbranu drave. A svako drutvo se upravo odrava zahvaljujui prijateljstvu, pravdi i sranosti. Otud su i privatna svojina i politika prinuda nuni. A kad je ve tako, privatna svojina mora biti zatiena striktnim pravom i pojedinci moraju imati jednako pravo da zadre ono to poseduju. Njegova odbrana prava svojine vie je funkcionalnog i instrumentalnog karaktera, kao spreavanje veeg zla. Zato se Lajbnic i suprotstavlja redistribuciji svojine. On kae da nije dobro liiti bogatog njegovih dobara da bi se pomoglo siromanom, jer bi nered koji bi iz toga proiziao prouzrokovao vee zlo. Jus strictum, koji za cilj ima pojedinca i njegovo partikularno dobro, kod Lajbnica je u stvari jus proprietatis- privatna svojina ovekova nad svojom linou i posedima. To je pravda bez dobroinstva, koja ne raa zajednicu ivota i zato je stvar komutativne pravde, gde je privatna svojina nadreena optoj koristi. I jus strictum ne

90

dopuza bilo kakvu povredu svojine, osim radi sabiranja poreza i ratnih trokova radi opte sigurnosti i opteg dobra. Njegova ideja prava je neetatistika i pluralistika, ali opet nije ni individualistika, ali ni organsko- kolektivistika. -nije zavreno

91