Branko Milievi

Julija i Romeo
Julija i Romeo od Viljema Branka Jedan od najpoznatijih pozorinih komada na svetu je Romeo i Julija. Napisao ga je engleski glumac, pesnik, filozof i dramski pisac, ika Viljem ekspir. To je bilo pre mnogo godina. Pre malo godina Branko Kockica, zvani Milievi, srpski glumac, pesnik, filozof i dramski pisac, reio je da taj komad preradi za decu. Poto je ovaj ekspirov komad tragedija, znai tuan, a poto je Branko eleo da publici bude jasno jo pre nego to doe u Pozoritance Pu da je njegov komad komedija, znai veseo, dao mu je ovaj naopaki, smenuckav naslov. Sebe, kao pisca. prozvao je Viljem Branko, kako bi publici bilo jasno da komad ima veze sa ika Viljemom ekspirom. Ali, to nije jedini razlog. Branko je, pomalo i potajno, verovao da je on, u nekom prethodnom ivotu, bio ekspir lino. Imajui u vidu da su i ika ekspir i Branko, izmeu ostalog, bili i glumci, jasno je zato je Branko sebi u ovom komadu dao i jednu ulogu. Jasno je, takoe, zato je sebi dao ba ulogu Viljema ekspira. Ispriau ti kako su Branko i ostali glumci izveli ovaj komad na premijeri. Premijera je za svako pozorite veoma vana stvar. To je prvo izvoenje jedne predstave pred publikom, pa se doivljava kao predstavino roenje. Svi su uzbueni i glumci i publika, a naroito reditelj i pisac. Niko ne zna kako e se predstava dopasti publici, pa svi imaju tremu. Neko veu, neko manju. Glumci moda najveu. Trema ti je ono pomalo neprijatno oseanje u stomaku, uz pojaano lupanje srca kao kad ide kod zubara. Jo kad pomisli da su u publici, kako to obino biva na premijeri, kolege glumci iz drugih pozorita, reditelji, pisci i kritiari, onda se neko, bogami ak i trese od straha. Publika se smestila i zasvirala je uvertira. Svetla u sali su se pogasila, ali zavesa se nije, kao obino, otvorila, nego se na sredini zavese pojavila jedna aka. Prst te ake bio je ispruen kao da neto pokazuje. Kad je muzika stala, u sali je zavladala tiina. Bilo je neobino to se nije pojavio ceo glumac, nego samo njegov prst. Tiina je vladala iz jo jednog razloga. Svi su oekivali, ak i ja, da e prst da progovori. utali smo, jer je bilo jasno da prst, onako mali, ne moe da progovori nekim debelim, snanim glasom. Bili smo tihi, jer smo eleli da ujemo ta e rei. Meutim, prst nije poeo da govori, nego da pokazuje. Mrduckao se kao da njegov vlasnik ne moe da se odlui gde je to to eli da pokae. Moe, dakle, pretpostaviti da je to bio kaiprst. U publici je nastalo smejuljenje. Potom se pojavila noga. Pipala je kao da ne zna tano gde e da stane, na ta se smejuljenje u sali pojaalo. Onda se, najzad, pojavio ceo vlasnik prsta i noge. Poto je publika prepoznala svog omiljenog glumca, Branka, smejuljenje se pretvorilo u veseli amor. Branko je onu ruku sa pokazivakim prstom drao ispruenu ispred sebe, a druga ruka mu je bila savijena u laktu i podignuta do visine uha. Mahao je njome lagano, kao da nekog pozdravlja ili kao da hoe da pokae da je neko aav. Ostali delovi

tela su mu bili potpuno nepokretni. Naravno, smeio se. On se uvek smei, ja mislim ak i kad spava. Takav je. Bio je obuen u plavo srednjovekovno odelo. Od glave do pete, izgledao je... Ustvari, od pete do glave izgledao je ovako: peta mu je bila u plavoj cipeli sa velikom, skoro enskom tiklom, noge u plavim svetlucavim arapama, a guza u kratkim, ali kao balon naduvanim pantalonama koje su se ispod kolena sasvim suavale. I pantalone su bile plave, sa nekim beliastim detaljima. Isto je vailo i za gornji deo odee koji je imao balonaste rukave, sline nogavicama. Vrat mu je bio obuen u beli okrugao okovratnik. Izgledalo je kao da mu glava stoji na nekakvom tanjiru. Takav okovratnik se zove abo. Verovatno zato to je ieobino nauuren, pa ovek sa njim izgleda naduvan kao abac. Na glavi je imao plavu kapu sa velikim crnim nojevim perom. Branko je prestao da mae onom savijenom rukom, koja je dala znak da se publika smiri. Onda je uzeo vazduh, i taman kad je hteo da izusti to to je zaustio, desilo se jo neto smeno. Poto je malo pomerio glavu, nojevo pero mu je palo na oi. Branko je dunuo uvis i pero se sklonilo sa oiju, ali kad je opet uzeo vazduh da progovori, pero mu je ponovo palo na oi. Poeo je da se nervira naravno, kobajagi, a publika je, naravno, poela da se smeje, ali ne kobajagi nego stvarno. Petest puta je Branko pokuavao da oduva nojevo pero koje mu uporno nije davalo da pone, a publika se kikotala kao luda. (Dobro je kad pozorina predstva pone ovako veselo, naroito na premijeri.) Branko je oigledno hteo, bez obzira na aljivi naslov komada, da jo jednom podseti publiku da e gledati komediju. Poto nikako nije mogao da izae na kraj sa perom uz pomo duvanja, Branko je najzad reio da odustane od svoje ukoene poze. Onu ispruenu, ukoenu ruku je otkoio i njome okrenuo eir naopako, tako da mu je nojevo pero sad padalo na lea. Brzo je opet ispruio ruku kao da se nita nije dogodilo. Progovorio je veoma sveanim, uzvienim glasom, to se u pozoritu kae patetino. Meutim, bilo je u toj njegovoj patetinosti podosta zafrkancije. BRANKO: Najuveniji moreplovac svih vremena je svakako Kolumbo. Njegov spomenik nalazi se u Barseloni. Tamo stoji na visokom stubu, tako da se vidi iz velike daljine, i prstom pokazuje gde je Amerika. (Pokazao je onim prstom u daljinu preko publike, pa smo tek tada, konano, shvatili zato je tako ukipljen. Imitirao je Kolumbov spomenik. Nastavio je jo patetinije.) Najuveniji mi svih vremena je, svakako, Miki Maus. Njegov spomenik je u Diznilendu. I on stoji na jednom stubu, ali ni na ta ne pokazuje prstom, nego mae ovako u znak pozdrava i svojim smekom uverava da su sva deca dobrodola u njegovo carstvo. (Sad nam je postalo jasno zato je mahao drugom rukom.) Najuveniji pozorini pisac svih vremena, pisac koji je izmislio i ovaj komad koji ete veeras gledati je... (Pokazao je na sebe i poklonio se. Zaulo se nekoliko deijih glasova iz sale: Branko... Branko." On je odmahnuo glavom i rekao: "Viljem ekspnr". Poto se poklonio i rekao to jo patetinije, zauo se aplauz. Deca vrlo rano naue da pljeskaju ako se neko pokloni. Kad se aplauz utiao, Branko je nastavio brzo kao da nabraja neto to nije osobito vano.) Najuvenija TV serija je Kockica, najuveniji fudbaler Pele, najuveniji sir vajcarski, najuveniji pasulj tetovac... (A onda je preokrenuo u najpatetinije.) ... a najuveniji ljubavnici su Julija i... ??? (Podigao je upitno glas, a publika je slono rekla ROMEO. Branko je kratko, aljivo, moglo bi se rei privatno, dodao: Brzo ste pogodili, i nastavio obinim glasom, to je u odnosu na onaj

patetini glas delovalo jo smenije. I dalje je bio ukoen kao spomenik.) Ne znam gde je sirov spomenik, a ni pasuljev ne znam ba tano gde se nalazi, ali znam da je spomenik Juliji i Romeu u Veroni, jednom od najsimpatinijih gradova severne Italije. Ja nisam Kolumbo, ja sam Viljem ekspir... (E, sad se dogodilo neto mnogo zgodno. Jedan klinac iz sale je dreknuo: Nisi, ti si Branko!" Svi su se nasmejali, naroito odrasli. Verovali su da e se Branko zbuniti. Tako se i meni uinilo. Pitao sam ga posle u garderobi da li se zbunio. Priznao mi je da jeste, ali samo pola sekunde. U drugoj polovini sekunde je ve smislio ta e. Kad se smeh utiao, bio je apsolutno spreman da nastavi. Rekao je: Nisaaam!", ali tako nekako inadijski i klinaki da su se sva deca upecala. Skoro cela sala je istog trena rekla: JESI! Branko je opet rekao: NISAM, i tako su se inatili: NISAM. JESI. NISAM. JESI. Taman sam se zapitao dokle e ovako, kad se Branko narogui i dreknu: at ap!" To ti na engleskom jeziku znai ut, bre!" Deca su zanemela, jer je delovao veoma ozbiljno. Bi mi malo neprijatno. Verovatno je i mnogim roditeljima bilo neprijatno to im se ovako dere na decu. Branko se onda nasmeio i dobacio gotovo sasvim tiho: ekspir u originalu". E, sad su odrasli pali pod stolice od smeha. Branko je ba bio majstor za improvizaciju. I on se smejao. Grunuo je jo jedan aplauz. Odlino za premijeru.) Elem, ja nisam Kolumbo, ja sam Viljem ekspir, i ovaj moj prst ne pokazuje gde je Amerika, nego pokazuje gde je Verona. Verona je tamo... (Pokazao je rukom tako sugestnvno, da su se sva deca okrenula, a bogami i mnogi odrasli. Nasmejao se to ih je preao. Ustvari, sami su se preli. Verona je bila u tom pravcu, ali ne u sali. Nastavio je poetino.) Verona je tamo, u pitomoj dolini reke Adia, a arolija pozorita i Viljem ekspir... (Opet je pokazao na sebe.) ... uinie da se Verona stvori ovde. (Zavesa iza njegovih lea se otvorila i ukazala se panorama Verone. To je, ovee, odnosno dete, bilo prekrasno. Bila je polutama i grad je kitnjasto svetlucao. Celoj sali ote se uzdah miline. Branko se konano pomerio iz svoje kipaste poze i sklonio u stranu, da publici ne zaklanja pogled na Veronu. Zatim je nastavio, maui onom drugom rukom jo jae.) Ja nisam Miki Maus, ja sam Viljem ekspir, i ova ruka ne mae deci za pozdrav ova ruka kae da su Julija i Romeo iveli davno, davno, ihahaaaj... (Mahao je akom kraj uha, kao to dede mau kad se sete neeg to je davno bilo, a onda je naglo isprupo ruku i rairio prste.) .... pre pet stotina godina. A arolija pozorita i Viljem ekspir, uinie da oni ive sad. (Zgrabio je Veronu tek tada smo shvatili da je bila naslikana na zavesi i povukao je kao da e je otvoriti, ali je otvorio samo malo. Zastao je i rekao, opet nekako privatno.) Dodue, priznajem da je u pozoritu sve kobajagi, ali niak imajte u vidu da je ponekad... (patetino) stvarnije od ivota. (Zasvirala je srednjovekovna muzika, Branko je sklonio zavesu Verone. Svetlo se pojaalo, i ukazala se jo jedna Verona. Na sceni su bila etiri visoka, bela stuba, povezana kitnjastim lukovima. U dubini se nazirala panorama grada. Izgledalo nam je kao da smo u bati, jer su stubovi i lukovi bili isprepleteni puzavicom. Muzika je stala, i na scenu je uleteo ikica u odelu koje je veoma liilo na Brankovo, samo to je bilo malo pohabanije. ak je imalo i dve-tri zakrpe. Preko odela je imao belu kuvarsku kecelju, a na glavi visoku kuvarsku kapu. Prikoio je na sredini scene i dreknuo kao da mu kou deru.) KUVAR: Upomooooo! (Za njim je na scenu uletela jedna veza rotkvica i pogodila ga tano u glavu. Kuvarska kapa se spljotila kao palainka. Odmah je poelo cerekanje u sali, jer su za pilom rotkvica uletele jo dve, zatim jedna veza luka, a

za njima razni pijani artikli. Dok se branio rukama i pokuavao telom da eskivira projektile, kuvar je zapomagao): Upomo!... Gospoo grofice!... Upomo!... Napadaju nas Monteki!... Jao!... Vazduni napad!... Monteki!... Bombarduju preko junog zida!... Groficeeee!... (Odjurio je na suprotnu stranu, been od projektila. Iestao je sa scene samo za trenutak. Odmah je dotrao nazad, jer su slini projektili uletali i sa drute strane. Malo koji ga je promaivao.) Upomo!... Uiomo!... Napadaju i preko severnog zida!... Grofice!... (Pokrio je glavu rukama i sagnuo se. Jedna uta cipela ga je pogodila ravno u guzu. Uzeo je cipelu i pokazao je publici dok su projektili i dalje padali po njemu.) Ovo su garantovano Monteki. Samo ti prostaci nose ute cipele... (Sa balkona, preko glava publike, dolete glavica kupusa i pogodi ga opet u tintaru. U meuvremenu je ispravio svoju kuvarsku kapu, ali se sad opet spljotila. Kako ga kupus pogodi, tako sede na tur. Razbesneo se. Skoio je na noge i zafrljano kupus nazad, preko glava publike koja se, bukvalno, valjala od smeha. Nastavio je da urla vraajui projektile na sve strane.) Opkoljeni smo! Napad i sa zapadnog brda!,.. Upomoooo!... E, evo vam!... (Bacio je onu utu cipelu na balkon i zaurlao.) Montekiiii!... (Publici) A ta sam ja zapeo: Monteki, pa Monteki? Kao da moe da nas napadne neko drugi. U celoj Veroni mrze nas jedino ti uti prostaci;... (Gaa.) A mrzimo, vala, i mi njih... Juriiii!... (Zalete se na jednu stranu, ali brzo dotra nazad zatrpan pijanim bombama.) Grofice, kanonada!... (Publici) Odavno nismo imali ovako estok napad... A ta e, sirotani, normalno da su poludeli. Proli put sam izveo takvo bombardovanje pokvarenim jajima, da su smrdeli k'o puvanjak od dinosaurusa. Mesec dana sam skupljao mukove. Plaao sam ih skuplje nego najsveija jaja. Dobro su me zapamtili. Jedino mi je ao to sam mladog gospodina Romea pogodio pravo u nos. On je jedini pristojan meu tim bitangama. (Tako smo saznali da je Romeo bio Monteki. Bombe su i dalje doletale sa svih strana.) Gospoo groficeee!... (Publici) Sigurno se presvlai. Ta se samo presvlai i ogleda... I smilja kako da nas kinji. Ajd' to kinji mene, to je u redu ja sam joj sluga. Al' to kinji Juliju, to zaista nema smisla... (Gaa.) Gospoo grofice, dolazi, bre, ve jednom! (Promrmljao je.) Dabogda ti se pertla odvezala. (U meuvremenu je kuvar, odnosno sluta, za koga jo nismo uli kako se zove, napunio kecelju povrem, i odjurio da ga potroi na neprijatelja. Scena nije bila prazna ni trenutak. Utrao je neki debeljuca u vrlo lepom srednjovekovnom odelu, to znai da je i on imao balonaste rukave i kratke pantalone. Nasred scene je stao na neto klizavo i pruio se onako debeo, da se skoro zakotrljao. Maltene je zaplakao.) DEBELJUCA: Mama, napad!... Monteki!... Mama!... Jaoooo! (Jedan paradajz ga pogodi u glavu. Projektili su i dalje preletali scenu. Opet dotra slugi i poe da mu se ruga.) SLUGA: Mama, mama. A gde ste vi dosad, mladi gospodine ovani? ekate da potroe municiju? Budite dobri, skupite malo projektila... (Publici) Taj ne bi uo ni da nas tuku minobacaima. Najvie voli da se zavue u friider i da ne izlazi dok ga ne isprazni. Juriii! (Sluga je opet odjurio u borbu, ali mladi gospodin ovani nije ni pomiljao da se pokrene. Samo je izbacio jedan bojni pokli i podigao neto sa zemlje.) OVANI: Juriii!... Jao, vidi, potpuno zdrava pomoranda! Ovi Monteki su se profinili...

SLUGA: Juriii!... (Slugin glas se zauo u daljini. Verovatno je bacao projektile preko zida. ovani je doviknuo: Juri!" i poeo da ljuti pomorandu, pako su pijani projektili i dalje padali oko njega, a i po njemu.) OVANI: Zdrava pomoranda, super. To su videli od mame ona je prva prestala da upotrebljava trulo voe kao municiju... (Neto ga tresnu) Jao!... Mama!... Napad! SLUGA: (Sluga ulete pobedonosno): Jupiii!!! Pogodio sam Merkucija! OVANI: Bravo Prtljo, bravo! (Sluga se, znai, zvao Prtlja. Odjurio je na drugu stranu. ovani je poeo da jede onu pomorandu u slast, ne marei mnogo za projektile, osnm kad bi ga neki pogodio. Povremeno je dovikivao poneto, ali se nije pomerao.) OVANI: Straa!... Juriii!... Straa!... (Prtlja mu je ljutito objanjavao, nosei preko scene dugake merdevine. Verovatno je hteo da se popne na zid kako bi bolje mogao da gaa.) PRTLJA: Koja straa? Straa danas ima slobodan dan. To je Vaa slatka mama izmislila... Slobodan dan. Glupost, da prostite, mladn gospodine ovani, glupost. Skupite malo municije... Juriii! OVANI: Juriii!... Nemaju slobodan dan, nego ih je mama poslala u kuglanu da vebaju. Spremamo nalad lubenicama. (ovani nije mogao na miru da jede, pa se podvukao pod sto da bi se zatitio od projektpla. Muvao se levo-desno, sa onim stolom na leima kao kornjaa, i skupljao projektile za Prtlju. Poneki je grickao sa uivanjem. Preletanje projektila se malo proredilo. Izgleda da im je Prtlja dobro uzvraao, pa su napadai loeli da se povlae. Opet se zaulo kako se raduje): Jupiiii! Pogodio sam Luiija! OVANI: Bravo, Prtljo! (Prtlja se vratio da pokupi jo projektila i objasni ovaniju zato je greka sa straom glupost.) PRTLJA: Otkako je ukunukunbaron Monteki ubacio bubavabu ukunukungrofu Kapuletu u kokakolu, kad je sve ovo i poelo... (Nianio je jabukom na ovanija iza njegovih lea.) ... od tog dana do danas ova kua nije ostajala bez strae. Jao, pogodi me u glavu! (Slagao je. Lepo smo videli da ga nita nije pogodilo. Onda je onako iz blizine, tresnuo ovanija jabukom tako jako da je odskoila od njegove glave skoro do plafona.) OVANI: Jao, i mene! PRTLJA: Svako ko to nema na umu, nema ni um. Jao! Opet me pogodi! (Sad je tresnuo ovanija krukom.) OVANI: Jao! I mene! PRTLJA: Jao! (Prtlja je ovog puta stvarno dobio po tintari. Napad projektilima se pojaao.) OVANI: Jao!... Mama!... Mamice!... PRTLJA: Grofice!... Grofice!... (Prtlja se bacio na zemlju, jer na scenu ulete jedna kanta. Sreom, nije ga potrefila. Preletela je pozornicu i pala iza scene. Prtlja se sa olakanjem podigao gledajui za kantom i uasnuo se kad je vndeo ono to je video. Sa one strane gde je kanta pala zauo se tresak i jauk, i na scenu upade jedno ensko bie sa tom istom kantom na glavi. Niz divnu haljinu od crvenog plia kotrljalp su se otlaci koji su ispadali iz njenog smenog eira. Prtlja je uzviknuo izvinjavajui se, kao da je on kriv to je kofa pala gospoi na glavu): Izvinite, grofice, izvinite... GROFICA: (Tako smo saznali da je gospoa sa kantom na glavi grofica. Predmeti su padali po njenoj kofi koja je zvonila na svaki pogodak. Zaurlala

je): Straa!... Protivnapad!... Juriii!... Straa!... PRTLJA: (Prtlja je prozborio pomalo pakosno): Ako niste znali, milostiva grofice, strau ste Vi lino poslali... (Grofica je na to utnula Prtlju u donji deo kime, koji pristojna deca zovu guza, a nepristojna d... Prtlja je odleteo bar dva metra, to je i pristojnoj i nepristojnoj deci u sali bilo jednako smeno. Grofica je i dalje urlala, dok joj je glas odjekivao iz kofe.) GROFICA: Nemoj ti meni da govori kud sam ih poslala! Valjda ja znam kuda koga aljem kad ga aljem! (Skinula je kofu i nabila je Prtlji na glavu. Ukazalo se lepo naminkano lice dobrodree gospoe, uokvireno crnim loknama. Loknasta frizura bila je u obliku pune koja se malo nakrivila od nezgode sa kantom. Nastavila je reei): I neu nikakve primedbe. Ja sam ovde gospodar! PRTLJA: (Prtlja je bio nevieno drzak, s obzirom na to da je bio sluga. Provirio je ispod kante i protrtljao): Ali samo dok se Julija ne uda. (Grofica je na ovo jo vie pobesnela. Zgrabila je neku metlu i poela da udara po Prtljinom lemu.) GROFICA: To emo jo da vidimo! To emo jo da vidimo! (Pokupila je nekoliko projektila i izjurila sa scene. uli smo je kako se dere.) Jurii!... Navalite slono... Paolo, Salvatore, Domeniko, Luano!!!... PRTLJA: (Prtlja je pridigao kofu sa glave i doviknuo za njom): Pa oni nisu tu! GROFICA: (Grofica je promolila glavu iza bone zavese): Ali oni bilmezi tamo napolju to ne znaju. Mislie da nas ima vie... (Na ovu ideju su i Prtlja i ovani istrali za njom.) SVI (uglas.): Paolo, Salvatore, Domeniko, Luano!... Navali!... Gubite se protuve!... Nitarije utake!... Udriiii!... Navali!... Dr'te ih!... (Gada se zaue glasovi napadaa i topot njihovih nogu u begu.) GLASOVI NAPADAA: Beimo!... Tu je Grofica!... Tutanj!... Gotovi smo!... Hvataj dadu!... Tu je straa!... Povlaenjeee! (Nastade trenutak tiine, a onda grunu aplauz. Znaio je da je prva scena odlino napravljena. Na scenu utetura grofica i umorno se stropota na stolicu. Za njom se dokotrlja debeli ovani i sede za sto. Prtlja je uao poslednji. Frka se najzad smirila zato predlaem da i ti malo uspori itanje. Dok su majka i sin umorni od trke uzdisalp, Prtlja je skupljao otpatke u kesu za ubre.) GROFICA: Koji je rezultat, ovani? PRTLJA: Alal vera, grofice. Dobro ste ih ispraili. OVANI: Mama, sila si. GROFICA: Sine, koji je rezultat? OVANI: Nisu smeli ni da se osvrnu. PRTLJA: Urlanje vam je neponovljivo. GROFICA: Ama, ovani, koji je rezultat? OVANI: Ne znam, mamice. O tome Prtlja vodi rauna. GROFICA: A o emu ti vodi rauna? O emu?... Jao, boe, ta sam ti zgreila da ga stvori ovakvog? Jao! OVANI (zaplaka se): Mmm mmmm mmmmmmm.... GROFICA: Ajde, mazo mamina, nemoj da paces. Nemoj. Doi mami, doi.... (Debeli ovani je bio skoro duplo vei od majke. Publici je bilo prilino smeno kad je zadrnjokao i stavio joj glavu u krilo. Prtlja je samo prevrnuo oima i nastavio da sreuje krtog na sceni.) GROFICA: Nemoj da paces. Ti si mamina slatka maza, mamin lepotan. Ovako lepog

deka nema niko u celoj Veroni. I pametnog. Samo mu je, to moramo priznati, malo velika guza. (Deca u sali su se nasmejala. Ne znam zato im je uvek smeno kad se pomene taj deo tela.) Prtljo, koji je rezultat? PRTLJA: Milostiva grofice, rezultat je 436 prema 434... za njih. GROFICA: Kako za njih? Zar ih nismo proli put urnisali krempitama? Baronica Monteki je, ujem, bila bolesna od alergije skoro dve nedelje. PRTLJA: Da, ali nas je to kotalo... Bolje da vam ne kaem... Dva kamiona krempita. Jo kad pomislim da je ovani mogao da ih jede tri meseca... OVANI: Mama, a zato su oni alergini na krempite? GROFICA: Zato to su prostaci, mamino. OVANI: A, zato oni kau za nas da smo mi prostaci? GROFICA: Zato to su pravi prostaci, duo. (Prtljn) Kako to onda vode sa dva razlike? Zar nismo u operaciji krempita dobili dva poena? PRTLJA: Jesmo, ali oni isto dobijaju dva poena za napad ampitama. Zaboravljate da se Julija skoro udavila. OVANI: Meni se taj napad dopao. Smazao sam sto komada. PRTLJA: Roeni Kapulet ampite ne podnosi. Tebi se napad dopao zato to nisi Kapulet oriinale. (Tako smo saznali da se Prtljino drutvo preziva Kapulet.) GROFICA: Sva srea. (Publici) Sva srea da nije roeni Kapulet, pa moe da se vena sa Julijom. Tako e celo nasledstvo biti moje. Ha, ha, ha!... Prtljo, da li si ti siguran da vode oni, a ne mi? (Prtlja je izvadio iz depa na kecelji rolnicu papira, razmotao je i stavio na sto izmeu grofice i ovanija, koji se u meuvremenu, oduevljen priom o krempitama, podigao iz maminog krila. Prtlja je itao rezultat): PRTLJA: Pa, ovako. Natproli put smo mi njih bananama... OVANI: Jao, kako su se klizali i padali... GROFICA: Bilo je super. Moja ideja. PRTLJA: A natnatproli put su oni nas mandarinama... OVANI: Bile su kisele... PRTLJA: A natnatnatproli put smo mi njih iz praki orasima. GROFICA: To nije bilo fer, bili su kotunci. PRTLJA: Ali su prvo oni nas iz prake lenicima. OVANI: Ba su bili tvrdi... (Protrljao se po glavi.) Jo imam dve voruge. PRTLJA: Onda... Natnatnatnatproli put mi njih krukama oni nas jabukama... Natnatnatnatnat proli put mi njih jogurtom oni nas pavlakom... Natnatnatnatnatnatproli put mi njih paradajzom oni nas breskvama... Onda mi njih trenjama oni nas vinjama... Mn trulim lukom oni trulim renom, pa mi abama, oni guterima. GROFICA: Pa kako to onda oni vode sa dva razlike? PRTLJA: Oni su prvi poeli, a danas poslednji zavrili. OVANI: Mama, zato oni kau da smo mi prvi poeli? GROFICA: Zato to lau, sine. Prolo je dvesta godina, pa nema svedoka, ali je prvo baron Monteki ukunukunpradedi grofu Kapuletu ubacio bubavabu u koka-kolu. Tako je poelo. OVANI: Oni kau da nije. GROFICA: E, jeste. OVANI: Meni moja Rozalina kae...

GROFICA: Rozalina broj jedan nema pojma, a broj dva nije tvoja. OVANI: Kako Rozalina nije moja? GROFICA: ut'!... NJu mi ne spominji. PRTLJA: Izvin'te milostiva grofice, meni je jednom stari grof rekao da ba nije sasvim tako kako Vi... GROFICA: Ba me briga ta je ko rekao. Ja znam ta ja znam. (Poe da gaa Prtlju projektilima koje on jo ne bee pokupio.) I nemoj vie da mi spominje starog grofa. On je umro. Pet godina je ve mrtav, a ti mi stalno neto stari grof, pa stari grof. Nema tu stari mladi. Postoji samo ivi grof, a to je moj ovani. I neu vie da ujem da ga zove mladi gospodine. Od danas je on za tebe grof. Grof ani, i taka. PRTLJA: Ali mladi gospodin ovani nije sin starog grofa. Naslednica celog imanja i titule je, koliko se ja razumem u rimsko pravo, samo Julija. GROFICA: Slabo se ti razume, Prtljo, slabo. (Publici) Kad udam Juliju za mog ovanija, postae on grof kao od ale, a celo nasledstvo e biti moje. Sve e biti moje. (Jo gaa.) I nemoj, Prtljo, da mi se prtlja u posao, jer u tako da te rasprtljam da ni sam avo nee moi ponovo da te sprtlja. Je li to jasno? PRTLJA: Jasno, milostiva grofice, jasno. Da li milostiva. grofica eli jo neto? GROFICA: aj, Prtljo, i to smesta. Ali onaj tvoj. Zabole me eludac od onih prostaka. A i od tebe. Da ne zna da sprtlja te svoje ajeve za ir, smesta bih te otpustila. Mada me, najverovatnije, ir najvie boli zbog tebe. PRTLJA: ta eli mladi gospodin ov... GROFICA (prekide ga prekorno): Prtljo! PRTLJA (ispravio se) Grof ani eli? OVANI: izburger i milkejk. GROFICA: Malo sutra, grofe. Spremi mu kamilicu i dva keksa. Od danas je na dijeti. Juliji reci vredna da nam bude. Neka ovo ubre, k'o obino, spremi. Ti na as klavira. Ja odoh gore da promenim bluzu. Hajdemo, grofe, pomeri tu guzu. (Grofica i ovani odoe, a Prtlja nevoljno nastavn da skuplja otpatke.) PRTLJA: Ona meni da da otkaz. Ona meni... Uf... Dok se nije udala za starog grofa ljutila je krompir i seckala luk dole u kujni, a sad ona meni otkaz. Dao bih ja njoj otkaz, da nisam obeao starom grofu da u uvati Juliju dok se ne uda. Jao, siroto dete! Od svih maeha na ovom svetu, dopala joj je najgora. Ja to najbolje znam. Moj tata je voleo da se eni. Tri maehe imao sam, gorku sudbu linu, al' ovakvoj otrokoni ja ne vidoh slinu. Teku suze kao reka, oh, Julija, ta te eka? (Muzika je tuno zasvirala, a Prtlja je tuno odetao. Muzika koja je ispratila Prtlju zavrila se tunim akordom. Svetlo na sceni se ugasilo. Ostao je samo jedan tuni reflektor. Bacao je uzani zrak i pravio mali krug na bonom zidu sale. U krugu se pojavila glava mladia koji je zaljubljeno uzdisao. Poto se zna ko je u ovom komadu zaljubljen, pretpostavili smo da je to Romeo.) ROMEO: Romeo, Romeo, zato si Romeo? Zato Monteki?... (Prolomio se aplauz. Premijerska publika je vrlo fina i mnogi znaju da kod ekspira

ovako poinje uveni Julijin monolog na balkonu. Aplauz je bila mala estitka piscu to se dosetno da poetak tog monologa pripie Romeu. Izvini ako nisi znao, monolog je kad glumac sam na sceni glasno razmilja ili pria publici. Posle aplauza. Romeo je nastavio.) Odbaci to ime i zovi se Rua, pa nek tvoja ruka samu sebe prua, njoj... (Tu je napravio grimasu nezadovoljan sroenim stihom. Krenuo je kroz salu ka sceni, dok ga je reflektor pratio. Priao je zaneseno i strasno.) Deco, najzad. Najzad... Najzad sam je sreo. Devojku svojih snova. Devojku kojoj u pokloniti srce svoje. Vekovima sam je traio, vekovima. Pet vekovima. (Napravio je zaueno lice zbog greke u padeu koju je nainino. Nastavio je, s namerom da se popravi.) Pet... (Oekivali smo da kae pet vekova", ali smo se preli. Rekao je)... pet, est vekovima sam je traio. Po urkama, roendanima, koktelima. Traio sam je na prijemima i balovima, a naao sam je... zamislite gde? (Jedno dete je dobacilo, to je bilo jako simpatino: Na ulici". Romeo se upustio u igru sa decom. Rekao je: Ne". Deca su nastavila da pogaaju. U parkiu". Romeo je odmahnuo glavom.) ROMEO: Ma kakvi. DECA: U vrtiu. ROMEO: Jok. DECA: U koli. ROMEO: Ni sluajno. DECA: U samoposluzi. ROMEO: Niste pogodili. Na pijaci. (Nastavio je pesniki zaneseno.) Meu paradajzom i krompirom, okienu vencima luka, naoh princezu....Ne, kraljicu, oiju boje spanaa. Ah, te oi tvoje zelene... (Zapevao je, skoivi najzad na scenu. Bio je jako lepo obuen, u tamno odelo sa zlatnim ukrasima. Naravno, i njegovi rukavi su bili krofnasti, ali nije imao one smene, balonaste, kratke pantalone, nego tamne helanke. Gornji deo odee, prikupljen oko pojasa kaiem, sputao se skoro do kolena. ute izme su dosezale do iznad kolena, tako da su se helanke jedva videle.) Malo je eprtlja dodue, malo je trapava, malo je ljampava; malo je smuena, malo je zguvana, malo je upava, ali nije glupava. Pametno joj oko, pa te samo strelja. Nije ba fantastina, alp je simpatina. (Zasvirala je muzika. Romeo je skinuo gitaru koja mu je visila na leima. Bila je to prava elektrina gitara, ali mala. Minikaster. Muzika je zvuala srednjovekovno, osim to je Romeova gitara zvuala sasvim rokerski. Matorci u sali su se razneilp, jer su prepoznali pesmu Bitlsa Devojka". Rep su, naravno, bile drugaije nego rei Bitlsa.) GIRL DA L' E IKO HTETI SAD DAUJE MOJU PRIU O TOJ MALOJ TO JE, EVO, TU. (Pokae srce.) DANAS, SLUAJNO, KRAJ REKE NJENE OI SRETOH I OD TADA VOLIM SAMO NJU. OH, MILA... OH. MILA... JESTE DA JE MALO SMENA, LJAMPAVA I TRAPAVA KO PATKA, PATKA. PATKA.

LUCKASTA JE, SMUENA. I MRAVA. I TRAVA, AJG SLATKA. SLATKA, SLATKA. SLATKA... MILA... OH. MILA... OH, MILA... MILA. (Romeo je svirao i pevao kao pravi roker, dok je svetlo namigivalo kao u diskoteci. Poto je na kraju pesme dobio aplauz. Romeo se poklonio. Jo ga je dralo poetsko rascoloenje, pa je nastavio u stihu.) Na pijaci guva, a ona pazari. Spisak od dva metra, ko e sve to nai. Prosu joj se korpa. Tu su nam se oi samo jednom srele, kad sam joj pomagao da skupi' karfiol i kelerabu. Ni hvala da kae. Malo zatim, pue drka od zembilja. Ja udri u smeh, a ona k'o bulka. Pomogoh joj lepo krompire da skupi, a ona me korpom po tintari lupi. Kad sam do'o svesti, od nje ba ni traga. Samo njen novanik ostade na tezgi. (Pokazao je novanik.) Ja za njom k'o munja, al' ona utra u prokletu onu kuu Kapuleta. (Zabrinuo se. Pesniko raspoloenje ga je napustilo.) Kako da joj vratim novanik? Hajde, kako? Da uem na vrata, ne smem ni u snovima. Ako neko prepozna da sam Monteki gotov sam. Ode Romeo u perun... Znam ta u. Ustvari znam. Kroz vrt u tajno, da im se uvuem, al' u prvo morati da se presvuem. (Uz srednjovekovni muziki prelaz, Romeo otra kroz salu. Na sceni se ulalilo puno svetlo, i opet smo se nali u bati Kapuletovih. Naokolo je jo uvek lealo neto malo pijanih otpadaka, to je znaplo da se scena dogaa neznatno kasnije. Dok se muzika poslednjpm akordima utiavala, u vrt je stigla jedna mlada, zgodna i lepa devojka, natovarena stvarpma sa pijace. Odmah nam je bilo jasno da je to devojka koju je Romeo sreo na pijaci, ali smo bili sigurni da to nije Julija. ta bi mlada grofica traila na pijaci? Nije bila obuena kao dama, nego kao sluavka. Ruke su joj bile prepune najlon kesa i zembilja. Drala je neto ak i ispod mike vanjda kore za pitu. Oko vrata joj je visio venac belog luka. Jedva je uspela da spusti pazar na sto.) DEVOJKA: Kakva skupoa, prava katastrofa. Odoe skoro sve pare, a jo nisam bila u samoposluzi. Gde sam samo stavila spisak?... A, da, u novanik. (Presliavala se preturajui depove.) ta jo ono imam da kupim?... Brano i pirina, i lag za ovanija... Jao, izgubila sam novanik! (Poe da pretura po kesama.) Jaoooj!... Ostavila sam ga kod mesara, ne, nego kad sam kupovala kore. (Pojavio se Prtlja sa priborom za aj na posluavniku. Stavio ga je na sto.) PRTLJA: ao, Julija. Kako je bilo na pijaci? (Zaudio sam se to je Julija obuena kao sluavka.) JULIJA: Izgubila sam novanik! PRTLJA: Na pijaci?! E, naie ga. JULIJA: Ubie me ako ga ne naem. PRTLJA: Je li bilo para?

JULIJA: (Julija je i dalje preturala po pazaru paninom brzinom): Nije mnogo, ali e me grofica ubiti, znam. PRTLJA: Smisliemo neto, ne brini. JULIJA: Jao, evo je, ide! (Julija se ukoila od straha. Stigla je grofica u novoj bluzi. Nosila je ogledalo i neprekidno se ogledala.) GROFICA: Julija!... Poto su jaja danas? JULIJA: Dvadeset. GROFICA: A paradajz? JULIJA: Isto dvadeset. GROFICA: Jesi li nala karfiol? JULIJA: Jesam. GROFICA: ta ti je jo preostalo? (Mala, kritina pauza.) Daj spisak da vidim. (Julija je stajala nepomino, kao najven krivac, koji tek to nije uhvaen.) JULIJA: Ne znam gde je. GROFICA: Bio ti je u novaniku. JULIJA: Ne znam gde je ni... (Prtlja je stajao iza grofiinih lea. Tako je mogao da sprei uplaenu devojku da prizna gubitak novanika. Strogo je odmahivao rukom. Julija je shvatila. U sali je vladala mrtva tiina, jer su svi strepeli za nju. Skupila je snage da slae): Bacila sam ga. GROFICA (zapanjeno): Bacila si spisak?! Kako emo sad znati ta jo ima da se kupi? JULIJA: Znam napamet. (Izverglala je.) Brano, pirina, lag za ovanija, kafa, biber, i jo za ovanija vake, lize, ipse i cipiripi. GROFICA: Daj mi novanik. To u ja da kupim. JULIJA: Nov... Nov... Nov... (Julija nije imala snage odmah da prizna, pa je Prtlja dobio priliku da je opet spase.) PRTLJA: Nov... novnovcijat novanik je kupila. (Grofica ss okrete prema Prtljp. Samo to ga nije zgromila to se mea u razgovor. Na to je Prtlja pokazao rukom na suprotnu stranu i panino zaurlao): Monteeekiii!!! (Grofica se okrete na tu stranu i zauze gard kao da e poeti karate me.) GROFICA: Gde su?!... Gde su?! PRTLJA: (Prtlja ugrabi priliku i doturi Juliji svoj novanik. Odgovorio je grofici, izvinjavajui se): Oprostite, milostiva grofice, uinilo mi se. (Grofica se opustila i opet obratila Juliji. Opasnost da je otkrije i dalje je visila u vazduhu.) GROFICA: Julija, duo, kupila si nov novanik, a nije ti bio na spisku? PRTLJA: Bio je na spisku, kako da nije bno. Lino sam video. GROFICA: Ja ga nisam poruila. PRTLJA: Grof ani, verovatno. Sigurno grof ani. Jao, kako Vam lepo stoji ova bluza... GROFICA: Stvarno? PRTLJA: Divna je. Da li je iz radnje, ili su Vam ili? GROFICA: ila mi je Julija. Zar nije srce? Julija, je l' ti ostalo to para? (Julija nije znala ta da kae. Prestravljeno je otvorila novanik. Prtlja je iz sve snage pokuavao da promeni temu razgovora): Milostiva grofice, ovde, na sredini bluze, kao da Vam treba jedno malo vee dugme. GROFICA: Misli? PRTLJA: Zar ne vidite?

GROFICA: Ne. PRTLJA: Malo Vam je ogledalo. GROFICA: Ba da vidim na velikom. (Grofica ode sa scene i svima laknu. Prtlja uze novanik iz Julijine ukoene ruke.) PRTLJA: Koliko ti je para ostalo posle pijace? JULIJA: Prtljo, ne sme da se lae. PRTLJA: uje li ti ta te ja pitam? JULIJA: Dve hiljade dvesta tridest i sedam... lira. (Odrasli su se nasmejali na ovaj tos. Verona je u Italiji, a ako nisi znao, u Italiji se pare ne zovu dinari, nego lpre.) JULIJA: Ne mogu da laem. Kad je neko dobar prema tebi, ne moe da ga lae. (Prtlja poe da broji pare u novaniku): Deset, dvadeset... Jeste, jeste. Dobra je. Druga deca idu u disko; ti u kuhinju. Druga deca voze skejt, ti vozi usisiva. Pogledaj na ta ti frizura lii... (Zavrio je brojanje.) Nedostaje ti trideset i sedam lira. Reci da ima dve i dvesta... JULIJA: Ne mogu da je slaem, Prtljo. Toliko brine o meni. Brine skoro... skoro... kao da sam joj prava erka. PRTLJA: Jeste, jeste. Sve tvoje vrnjakinje sviraju sintisajzer, a ti svira u partvi. One se minkaju i udeavaju, a ti ljuti krompir i riba pod. Devojke tvojih godina idu na balove, a ti ide na pijacu. Pogledaj na ta ti ruke lie. Na mirglu. Ako te neki markiz poljubi u ruku ogrebae se. JULIJA: Sve je to za moje dobro. Moram da se uim. Lepo ona kae ko e da vodi kuu kad nje vie ne bude bilo. PRTLJA: Uvek e nje biti. JULIJA: Ne umem da laem. PRTLJA: Slai jednom. Samo jednom. Molim te. (Bilo je veoma napeto. udi me da neko dete nije viknulo: Slai, bre!" Meni je dolo da viknem. Zaula se grofica iza scene): Julija! PRTLJA (podsetio je strogo): Dve hiljade dvesta. (Prtlja pripreti Juliji prstom i nastavi da skuplja otpatke. Grofica se vratila i dalje nosei ogledalo.) GROFICA: Prtljo, u pravu si. Julija, duo, uie mi ovde jedno dugme. Vee. I ovde dva mala... Koliki je kusur? JULIJA: Dve hiljade dvesta... (Progutala je knedlu.) tri deset sedam. (Poludeo sam to nije slagala. Uplaio sam se da e je sad grofica otkriti ako prebroji pare u novaniku. Meutim, Prtlja se opet snaao) PRTLJA: I trideset sedam je kotao novanik. (Grofica uze novanik iz ruku ukoene Julije.) GROFICA: Nije neto naroito. (Prebroja pare.) Ipak, idn ti u samoposlugu, duo. Neto me bole lea. (Grofica tutnu novanik Juliji u ruku i odlepra. Julija se stropota u stolicu. Svima nam je laknulo. Posle male pauze, Julija poe tuno.) JULIJA: Prtljo, zato ja ne idem u diskoteku?... (Prtlja je utei skupljao otpatke.) Zato ja ne sviram sintisajzer?... (Prtlja je utao, pa pauza bi malo vea. U sali je vladala mrtva tiina. Prtlja se sagnu da strpa neto u kesu.) Zato je meni umro tata? (Ovo pitanje me pogodi kao grom. Prtlja je zastao u pokretu. Nepomino je zurio u kesu.) I mama?... (Knedla mi zastade u grlu.) Zato, Prtljo, zato?... (Devojica pokraj mene mrcnu. Pogledah je. Jedna suza skotrljnu joj se niz obrae. Prtlja uze vazduh da odgovori Juliji. Napravio je dve-tri grimase, kao da ne

zna ta bi rekao. Na kraju skide svoju kuvarsku kapu i tresnu je u kesu za ubre. Julija se nasmeja, potra ka Prtlji i pade mu u zagrljaj.) JULIJA: ta bih ja bez tebe, Prtljoooo? (Zasvirala je muzika i Julija zapeva uveiu pesmu Bitlsa Uz malu pomo prijatelja". I Prtlja je pomagao.) JULIJA: TA DA SE RADI KADA TMURAN JE DAN I KADA JADI SE SRUE NA NAS? TA DA SE RADI KAD RUAN JE SAN I KADA NIKAKO NE VIDI SPAS? PRTLJA: O, SVE SE SREDI KADA TU TI JE DRUG. O, SVE SEMOE KADA TU TI JE DRUG. O, SVE JE LEPE KADA TU TI JE DRUG. JULIJA: ALI JA NEMAM NIKOG. PRTLJA: KAKO NEMA, DRUG TI JE TU. JULIJA: ALI JA HOU NEKOG. PRTLJA: TA E VIE, DRUG TI JE TU. OBOJE: O, SVE SE SREDI KADA TU TI JE DRUG, O, SVE SE MOE KADA TU TI JE DRUG. O, SVE JE LEPE KADA TU TI JE DRUG. KAD TU JE DRUG , KAD TU JE DRUUUUUG, DRUG. (Dok su pevali, Julija i Prtlja su, igrajui, postavili sto za aj i pokupili poslednje otpatke sa scene. Pesma je bila nena i dirljiva. Mame i tate u sali obuze seta. Svi su sluali Bitlse kad su bili mali. Kada se pesma zavrila, zauli smo ovanija.) OVANI: Neu, neu, i neu! (Doao je i besno seo za sto. Za njim je ula grofica.) GROFICA: E, hoe! Izbiu ja tebn tu Rozalinu iz glave! OVANI: E, nee. GROFICA: Deca moraju da sluaju starije. Kako je Julija dobra i sve slua? OVANI: Ja neu. (I grofica je sela. Julija i Prtlja su stajalp iza njnh i sluili im aj.) GROFICA: To emo jo da vidnmo. Dve kocke, Prtljo... Julija, srce, sutra je za tebe znaajan dan. A i za ovanija. (ovani srknu iz olje. Srk se zau preko razglasa, kao da je srknuo slon. Grofica prostreli sina pogledom. ovani je govorio mirno, kao da je njegovo buno srkanje normalna stvar.) Za mene nije znajajan dan. GROFICA: Jeste... Julija, duo. OVANI: E, nije. GROFICA: Dosta! (ovani zgroni u olju i opet se zau srk preko ozvuenja. ovog puta malo glasniji. Prvi srk nije izazvao smeh u saln, jer nismo odmah shvatili ta se to dogaa. Sad se zau kikot. Grofica je prevrnula oima zbog nepristojnog srkanja svoga spna, i nastavila.) Julija, duo. Pet godina smo ekali tvoj osamnaesti roendan. Dan kada, konano, moe da se ispuni testament tvoga slatkog tatice. NJegova elja je da se uda mlada... (Opet ovanijev gromoglasni srk. Publika je jedva sluala grofiiio predavanje. Cela sala je, uz neprekidan kikot, ekala kad e ovani opet da srkne)... i mi emo toj njegovoj elji da udovoljimo to pre. JULIJA: Kako Vi kaete, teta Lucija. PRTLJA: Milostiva grofica eli keksa? (ovani opet srknu. Svaki srk je bio malo glasniji, kao i svaki smeh u sali.) OVANI: I ja bih keksa. GROFICA: NJemu samo dva. Od danas je na dijeti. (ovani zovnu Prtlju rukom.

Grofica nije videla ovaj znak. jer je ustala i uhvatila Juliju pod ruku: Povela ju je u leernu etnju, tamoamo po ivici scene. Kad je Prtlja priao ovaniju, ovaj mu neto apnu pa Prtlja otra. Dok je grofica drala Juliji predavanje, Prtlja se vratio sa pljeskavncom u lepinji.) GROFICA: Otac ti je, srce, ostavio puno para pola za tebe, pola za borbu protiv onih uasnih prostaka u utim cipelama to se kljukaju onim odvratnim krempitama. (Prtlja je pruio pljeskavicu ovaniju. Griz odjeknu preko razglasa kao da je vaknuo lav. Grofica se naglo okrete da vidi ta je to, ali Prtlja brzo sakri lepinju sa pljeskavncom iza lea. ovani zaustavi vakanje kao da se nita nije dogodilo. Grofica se okrenula Juliji. Po licu joj se videlo da ne kapira ta se dogaa. ovee, odnosno, dete, to je bilo da pukne od smeha. ovanijevo mljackanje je odjekivalo preko zvunika kao da sn na praseoj gozbi. Meutim, svaki put kad bi se grofica okrenula da vidi ta je to, ovani bi prestao da vae. Leerno bi gledao u plafon. Valjali smo se od smeha.) GROFICA: Julija, duo. Otac ti je ostavio ovu kuu, pa onda lunapark u Modeni, Cirkus Medrano"... PRTLJA: Zooloki vrt u Padovi... GROFICA: Diskoteku u Ankoni... PRTLJA: I poslastiarnicu Tri ampite". OVANI (glasno proguta zalogaj): Tri ampite" su nae? GROFICA: Julijine, sine, Julijine. OVANI (pecnu Juliju): goljo, zovi me u goste kod te tvoje Tri ampite" i neu te vie zvati golja. JULIJA: Plaim se, Buco. Ako tvoja nogica kroi u Tri ampite" morau da te zovem Trotonac. OVANI: Bolje da me zove Tri tone nego Tri koske, ha, ha, ha! GROFICA: ovani, prestani! Naalost, Tri ampite" nisu nae. Meni ta bitangica od njenog oca nije ostavila nita. GTRTLJA: Ostavio vam je manastir. Sami ste rekli da ete posle njegove smrti otii u manastir. (Prtlja nastavi hranjenje, a publika kikotanje.) GROFICA: Otii u, Prtljo, ali prvo moram da se pobrinem za sirotu Juliju. Ne bih htela da se uda za nekog matorog grubijana kao to se nekim nesretnicama dogodilo. PRTLJA: Neke nesretnice su ih same jurile, koliko znam. (Mislio je na to kako je grofica ujurila starog grofa.) GROFICA (sikui): Prtljo! No, no... (Neno) Julijice, ja prosto ne mogu da zamislim da ovo celo, zaista lepo nasledstvo padne u neke tue, gramzive ruke. A na tako bogat miraz zaletee se mnogi. Ja sam po tom pitanju... (ovani zagrize najglasnije i grofica rei da raisti stvar. Okrete se munjevito. ovani prestade sa vakanjem, ali se lo naduvanim obrazima videlo da su mu usta luna.) GROFICA: ovani, ala si se ti bucn'o! (Publika se kliberila. Bilo je zaista neverovatno da grofica jo uvek ne kapira ta se dogaa.) Prtljo, donesi vagu! A ti, ovani, dolazi ovamo! (ovani je prestraeno krenuo ka majci, i kad se ova opet okrenula prema Juliji, brzo je poeo da vae.) Julija, gde sam stala? JULIJA: Ja sam po tom pitanju... GROFICA:. A, da! Ja sam po tom pitanju odluna. (ovaniju) Zini. (ovani odmahnu glavom. Uplaili smo se da e da ga upeca, ali se ona opet okrenu Juliji.) Odluila

sam da ti pomognem u izboru. (Poto se okrenula ka Juliji, ovani je stigao da vakne dva-tri puta, to je i dalje odjekivalo sa zvunika. Grofica pripreti sinu): Zini, kad ti kaem! (ovani odmahnu glavom, a grofica mu zapui nos, kao kad mama bebi zapui nosi da bi zinula za papicu. ovani nije imao nameru da otkrije zalogaj u ustima, pa je poeo da se gui. Publika se valjala od smeha. Uto ue Prtlja sa vagom. Grofica se okrete za trenutak ka njemu. To je spaslo ovanija, kojp glasno proguta zalogaj i zinu sa olakanjem. Grofica se zaudila to je videla prazna usta. Samo je slegnula ramenima i zapovedila): Ajde, ovani, penji se na tu vagu... Sto dvadeset pet kila?! Dobio si od jutros celih dvesta grama! ta si jeo posle doruka? OVANI: Nita, 'leba mi. 'Lebamasti mi. To je od vode. Pio sam vode. JULIJA: A nije pikio. GROFICA: Na pianjac, pa na vagu. (ovani je usput zgrabio ceo sendvi iz Prtljine ruke. Mora da mu je dosadilo da mu ovaj dozira zalogaje. JULIJA: Samo da ne zaglavi u pajz. (Iza scene se nastavi mljackanje.) GROFICA: Prtljo, za njim! (Prtlja odjuri, a grofica nastavi) Sladak je, srea mamina. Zna da biste vas dvoje bili odlian par. Ti ovako vitka, on malo puniji. Deca bi vam bila taman kako treba. JULIJA: Ali on je u Rozalinu zaljubljen, ini mi se smrtno. GROFICA: Tu debeljucu mi ne spominji. JULIJA: Al' tu nema spasa. GROFICA: To u ja da sredim. Sluaj, dete moje. Kad ozbiljno razmisli, bolju priliku nee nan. Evo, videe sutra na balu. Pozvala sam sve najozbiljnije kandidate za tvoju udaju koje danas moe nai u Veroni, ali ovaniju nema premca. Lep je kao lutka. Svira klavir, jae, tri jezika govori... (Pojavie se Prtlja i ovani koji je zadovoljno trljao tibu.) PRTLJA: Da li sada da ga izmerim, ili malo posle? GROFICA: I sad i posle. Ima da se meri svakih pet minuta... Pa onda, Julija, nemoj da se ljuti, ali ti ba nisi neka lepotica. Stvarno si suvie mrava. (Prtlja proita teinu sa vage.) PRTLJA: Sto dvadeset i pet. OVANI: Nije. Sto dvadeset i etiri i po. GROFICA: Vraaj se nazad na vagu i vie da nisi silazio!... Julija, gde sam ono stala?... A, da! Kosa ti je oajna i... i... sva si nekako smuena i, kako da kaem, nekako eprtlja. Zaista se pitam ko e tebe hteti. A ovaniju si jako simpatina. JULIJA: Da naemo nekog ko manje jede? GROFICA: Videe, uostalom, sutra na balu. Sve to iole vredi ve je razgrabljeno. Ove dananje, umesto da vezu goblene i prave slatko, samo jure momke. Srea da ti nisi takva. I neka te to ne sekira. Bolje ti je da ostanemo svi zajedno, nego da te neki neznanac odvede, proda ovu divnu kuu, rasturi imanje. ta e onda bez iega? Bie mu robinja. A ovani... Ba sam maloas razgovarala sa njim. Oboava te. I, da budemo poteni, sa njim nee imati problema ne kocka se, ne pui, ne pije... JULIJA: Samo jede. GROFICA: I to moe da se sredi. JULIJA: Pa zar nema nekog ko je malo tanji? OVANI: (Sad se ovani uvredio. Priao je majci i preko njenog ramena zareao na

Juliju): A ta bi ti htela? Nekog kao prut? (Prtlja je premestio vagu do ovanija koji je stao na nju jer mu je grofica pretei pokazala prstom. Stajala je izmeu njega i Julije. Ovo dvoje su preko nje poeli prepucavanje. Grofica je gledala as u nju as u njega. Verovatno ju je zaboleo vrat.) OVANI: Misli da mene privlae tiglii? JULIJA: uti, bure jedno! OVANI: Trsko! JULIJA: Krofno trostruka! OVANI: Metlo! JULIJA: Prase! OVANI: Lajsno! JULIJA: ifonjeru! OVANI: Glisto! JULIJA: Meino! TzOVANI: akalice! JULIJA: Slone! (Nastavie uglas): JULIJA: Slone... Slone slonovski... Slone... Slonino jedna... OVANI: akalice jedna picasta, ona jedna... akalice... akalice jednaaa!!! GROFICA (viknu): Tiina! (Svaaroi zanemee, a grofica nastavi strogo.) E pa, lepo. Sutra na roendanskom balu objavljujem vau veridbu. SVI: ta?! GROFICA: Ti, mala, u kujnu, ti na as klavira. PRTLJA: A ja? GROFICA: Sklanjaj mi se s oiju! (Svi se lokunjeno razioe. Grofica ostade sama.) GROFICA: Najbolje je da se venaju njih dvoje. Tako e sve pare biti samo moje. (Zasvirala je muzika. Ve po uvodu smo prepoznali uvenu pesmu grupe ABBA, Mani, mani, mani" to na naem jeziku znai Pare, pare, lare". Grofica je pevala sa takvom strau, da je Viljem Branko pesmu nazvao): GRAMZIVA PESMA (Ove rei, veruj mi, zvue mnogo bolje kad se pevaju, ali kroz ovu knjigu da ti pevam ne mogu.) GROFICA: BUDI RADAN. BUDI VREDAN, NEE BITI GLADAN, EDAAAAN, SLUAJ MEEE. BUDI ASTAN, BUDI POTEN, NEE NIKAD BITI BITI VOTEEEEN, NIKAD, NEEE. AKO NEE BITI GO, PUSTI PRIU, NISI VO, TA BEZ NOVCA. ZNA LI KOOO? SAMO PARE TO JE TOOOOOOO. MANI, MANI, MANI, LOVA VRTI SVE. AAAAA. DOLAR. MARKA I FRANK. FUNTA. PUSTI PRIU, MANI, MANI, MANI. LOVA VRTI SVE SVE! (Svetlo, koje je tokom cele pesme namigivalo u ritmu, naglo se ugasilo. Zauo se

pljesak. Odrasla publika je zapljeskala, ali ne zato to joj je grofica bila simpatpna. Ne. Aplauz je bpo upuen glumici koja je igrala zlu grofpcu. Igrala je zaista super. Meutim, deca i ja joj nismo pljeskali. Ja sam povremeno pomiljao, a verujem i jo neko od klinaca, da se popnem na binu i da je zadavim. Dok sam razmiljao o toj svojoj tajnoj elji, svetlo se upalilo i na sceni smo ugledali oveka sa bradom. Imao je na sebi dugaak ogrta, a ia leima mu je visila okruglasta trubadurska gitara. Osvrnuo se levodesno da proveri ima li koga.) OVEK SA GITAROM: Alo!... Alo!... Aloo!... Uuuu!... (Publici) Nema nikoga... Samo vi i ja... Deco, da vas pitam neto, ali da mi kaete istinu. Jeste li me prepoznali?... (Poneko dete dosad nije prepoznalo Romea zbog brade i brkova, alp sad je svima bplo jasno da je to on. Odgovorie slono: JESMO! To mu se nije dopalo.) Au, to ne valja. Znai, moe da se desi i da me neko od njih prepozna, a onda Romeo nee biti Romeo nego vo u kupusu. Kladim se da od onog incidenta sa bubavabom i amarom nijedan Monteki nije kroio u ovu kuu. Nemojte misliti da se puvam. Nisam ja doao ovamo zato to sam neki junak nego zato to sam se zagledao malo u jednu malu to ovde stanuje. Malo je onako... Smuena i trapava k'o patka, al'... (Otpevao je uz gitaru refren pesme od malopre) "Slatka, slatka, slatka". Deco, da je niste videli? (Publika mnogo voli ovakva pitanja. Odgovorie: JESMO!) A da ne znate sluajno kako se zove?... (Kad su mu rekli: JULIJA, iskidao se od smeha.) Mnogo smeno ime. Julija...Ha, ha, ha... (Jedva se smirio, a onda poe neno da je doziva.) Julija!... Ha, ha... Julija... (ta misli, da li ga je Julija ula?... Naravno. Dola je u onoj istoj pohabanoj haljini, i veruj mi da se zabezeknula kad je ugledala spodobu sa bradurinom i iskrlljenpm ogrtaem. Romeo se jedva uzdravao da se ne smeje. Ba je bio sladak.) ROMEO: Dobar dan. JULIJA: (Julija ga je ozbiljno, gotovo strogo, upitala): Ko ste Vi? ROMEO: Stvarno se zove Julija? (Tresnula je noicom, i tako pokazala da zna da bude i otresita.) JULIJA: Ko ste Vi? ROMEO (kao da nije uo pitanje): Ba ti odgovara. Ista si k'o to tvoje ime... Izvini, ime ti je malo smeno. (Prestala je da mu govori Vi". Izgleda da joj se dopao.) JULIJA: Ma nemoj. A kako se ti zove? ROMEO: (Sad je Romeo okrenuo na finou i prestao da joj govori ti): Dozvolite da se predstavim. Ja sam ulini svira, drugim reima trubadur, po imenu Junislav. Ne, Avgustanko. Ne, ne, Decembro Aprilovi. elite li jednu pesmu o Januaru? JULIJA: Uh, to si interesantan. (Poela je da skuplja olje i ajnik. U Pozoritancu glumci nikada ne stoje i priaju, nego uvek neto rade. Romeo je skakutao oko nje i prenemagao se kao da je pravi trubadur, odnosno, putujui peva): Nemojte se ljutiti, ali gde ste jo uli da je neko dobio ime po mesecu? Dobro Vas nisu nazvali po nekom danu u nedelji. Ponedeljka, na primer. JULIJA: Ba mi je ao, ali vidi se da nema pojma. Nisi nikad uo da se neko zove Maja? To je po mesecu maju, ako nisi znao. A Marta? A da li si uo da se neko zove Nedeljko? A? A Sredoje, a onaj Robinzonov Petko? Neznalico jedna glupa. ROMEO: U pravu ste, gospoice. Izvinite, i dozvolite da vam se ozbiljno predstavim. Ja sam Glupivoje Nitaneznanovi, trubadur. JULIJA: Kakav si ti to trubadur kad nema trubu? ROMEO: Trubaduri, gospoice, pevaju uz gitaru, i nemaju trube, ali imaju divne

novanike. JULIJA: (Kad je pokazao novanik, Julija se razbesnela): Lopove jedan! Ti si, znai, taj to mi je ukrao novanik! (Poe da ga lupa stolnjakom koji je ba sloila. Romeo je beao oko stola, kao da ga to bogzna kako boli.) ROMEO: Nisam ja lopov, nego trubadur. I nisam ukrao novanik, nego ga je smuena gospoica zaboravila kod piljara. (Julija prestade da ga bije. Kad god se seti grofice, uvek se prestravi.) JULIJA: Jao, nemoj da kae grofici, molim te. Ubie me. ROMEO: Taman posla, ali za ovo u, nadam se, da dobijem jedan poljubac. JULIJA: Jao, sram te bilo! ROMEO: Mali poljubac. Sasvim mali. U obraz. JULIJA: (Julija je pokuavala da se domogne novanika, koji je Romeo veto prebacivao iz ruke u ruku): Ama, daj mi novanik, bitango jedna trubadurska... ROMEO: A, pardon. Za utanje jedan, a za novanik dva poljupca. Znai, ukupno tri. JULIJA: Ma, daj mi novanik... ROMEO: Jedan poljubac za uvanje tajne i dva za novanik. (Publika se kikotala, jer je Romeo uspevao da izmakne Juliji novanik, i to uvek u poslednjem trenutku.) JULIJA (sve vie je besnela): Ucenjivau jedan bedni! ROMEO: Dva u obraz i jedan u nos. JULIJA: Daj novanik! ROMEO: Jedan i dva su tri. JULIJA: to si dosadan! ROMEO: ta su tri poljupca? Nita. JULIJA: Daj ga ovamo, kad ti kaem! ROMEO (I dalje joj je izmicao novanik): Ne mora filmski. JULIJA: Sram te bilo! ROMEO: Samo onako, cmok, cmok, cmok. JULIJA: Daj mi! ROMEO: Izvolite, molim lepo. JULIJA: Daj mi! ROMEO: Izvolite. JULIJA: Daj mi! ROMEO: Pa to ga ne uzme, ko ti brani... (Julija je shvatila da ne moe da mu otme novanik.) JULIJA (zamahnula je pretei): Lupiu te!.. ROMEO: Lupie me? JULIJA: Lupiu te, lepo ti kaem! ROMEO: Pa lupi me, kad si navalila. (E, sad se desilo neto to niko nije oekivao. Julija tresnu Romea tacnom po glavi. Zau se jedno glasno toing" i on se prui po patosu.) JULIJA: Eto ti. Tako ti i treba. (Stavila je tacnu na sto i kleknula pored Romea koji se nije micao. Pokuavala je da mu uzme novanik iz ruke, ali nije mogla da mu otvori aku.) Pusti ga... ta si ga stis'o... Uf... Ama, pusti ga... Slomiu ti prste, videe... Pusti ga... (Iznenada pobee od njega.) Jao, on je mrtav! Ve se ukoio. Prsti su mu se ukoili... Ubila sam ga. Jao, propala sam!... (Posmatrala ga je trenutak.) Sad mi

je ao to sam ga ubila. Ba je sladak. Mislim, bio je sladak. Nisam smela tako jako da ga tresnem. (Zabrinuto) ta u sad? (Ovo je rekla vie onako, za sebe. Meutim, Romeo je, poto ga nije videla jer joj je leao iza lea, podigao glavu i pokazao svoj obraz. Deca su odmah shvatila. Povikae: POLJUBI GA!... Julija se okrete, ali je Romeo opet pao u nesvest", tako da Julija nije videla njegov znak. Predlog lublike ju je prenerazno.) ta kaete?! (Deca su opet dreknula: POLJUBI GA! Ona nevoljno kleknu, poljubi ga u obraz, i opet pokua da uzme novanik. Nita. Nemono okrenu glavu, pa je Romeo opet dao deci znak. JO JEDNOM! povikali su. Meutim, Romeo ni posle drugog poljupca nije putao novanik. Poto se muila da mu otvori aku, nije videla kad je on drugom rukom pokazao svoj nos. Deca su povikala: U NOS!... U NOS!) JULIJA: Da ga poljubim u nos? (Deca dreknue: DAAAA! Julija nije imala izbora. Poljubila je Romea u nos i on skoi na kolena. Julija ciknu, ali nije pobegla. Nekako se ukipila, prikovana njegovim pogledom. Kleali su tako nepomini, a u publici je vladala mrtva tiina jer je neto visilo u vazduhu. Romeo tada nsprui ruku ka Juliji. Na dlanu mu je leao novanik. Posegnula je da ga uzme. Romeo je povlaio ruku, tako da se Julija naginjala prema njemu, pruajui se ka novaniku kojp je on lagano izmicao. Gledali su se netremnce. Kad im se usne pribliie, odjeknu jedno glasno: CMOK! Julija api novanik i pobee. Nastavila je da slae olje na tacnu, iako su bile sasvim lepo sloene. Izgleda da ju je poljubac malo oamutno. Romeo je, onako kako je bio na kolenima, napravio dva-tri kolenaka koraka ka publici i apnuo deci): ROMEO: Ba vam hvala. Bez vas nita. Probau da dobijem jo jedan poljubac. (Ustao je i popravio odelo. Koraknuo je ka Juliji, ali se vratio i opet se, poluglasno, obratio deci): Sumnjam da u da dobijem poljubac, sad kad nemam novanik. Nije trebalo da joj ga dam. Ali, kad me je pogledala onim spanaastim oima... Uf. (Proistio je grlo i zaustio hrabro.) Gospoice Julija... (Opet prsnu u smeh) Jao, to njeno ime... (Uozbiljio se) Gospoice Julija, mogu li da dobijem jo jedan onakav poljubac? JULIJA: Ne moe da dobije nikakav poljubac. Nita ne bi dobio da me nisu deca nagovorila. ROMEO: A ovaj poslednji poljubac?... Mislim... Nije bio planiran... Uinilo mi se da je... JULIJA (grubo ga prekide): E, ba tako. Uinilo ti se. Ja sam jedna ozbiljna devojka i uskoro se udajem za grofa ovanija, ako ba hoe da zna. Prema tome, nikakvo ljubakanje sa ulinim sviraima ne dolazi u obzir. Uostalom, ta tvoja brada bode. ROMEO (skide bradu i ogrta): To nije moja brada. Samo sam je pozajmio. (Sad ga je Julija prepoznala. Pogledala je u pravcu njegovih izama.) JULIJA (mucajui): Ti si Monteki! Videla sam tvoje ute izme na pijaci. (Vrisnu.) Monte... ROMEO (brzo joj je stavio ruku na usta): Nemoj, ubie me. JULIJA (Oigledno joj se dopao jo na pijaci, pa je odustala od vikanja, ali je siktala iz sve snage): Shvata li ti da jedan Monteki ne sme ni da me pipne? Ja sam Kapulet. Da mi nisi doneo novanik, naredila bih da te ubiju tu, na licu mesta. (Sad se i Romeo zaudio. Mislio je da je Julija sluavka. I on je promucao.) ROMEO: Ti sn Kapuletova? JULIJA: A ta si ti mislio, klipane? (Htela je i dalje da bude gruba, ali joj je iz oiju

sijala blagost. Bili su veoma blizu jedno drugom. I on je nju gledao opinjeno.) ROMEO: Nisam znao da Kapuletovi imaju tako bele obraze. JULIJA: Ni ja nisam znala da Monteki imaju takve oi. ROMEO: Nisam znao da Kapuletovi imaju tako rumene usne. JULIJA: Nisam znala da Monteki imaju tako lep osmeh. ROMEO: Nisam znao da Kapuleti imaju tako sladak nosi. (Kako su izgovarali ove rei, polako su se naginjalp jedno ka drugom i... nita! teta. Do pravog, filmskog poljupca svakako bi dolo da se iznenada nije zauo ovanijev glas. Dvoje novozaljubljenih ostali su nepomini jo nekoliko trenutaka) OVANI: Ajde, Riane, ajde! iha, iii! (Prvo smo ugledali konjskn rep, a onda se pojavio i ovani. Jahao je unatrake. Kad kaem jahao, to nije ba sasvim tano, jer nije bio ni konju, nego u njemu. Konj, naime, nije bio pravi. Imao je, dodue, konjsku glavu i konjski rep, ali ljudske noge, i to samo dve ovanijeve. Meutim, ipak je izgledalo kao da vidimo i konja i jahaa. To su ti pozorine iluzije. Dovikivao je.) Mama!... Danas u da zakasnim na veeru! Hou malo da svratim do Rozaline. (Onda je okrenuo konja i ugledao Romea. Odmah ga je prepoznao.) Monteki! (Jurnuo je konjem na Romea, koji poe da bei oko stola. Julija uhvati Riana za rep i potra za njima, pokuavajui da prikoi ovanija, koji se drao iz petnih ila.) Zgazi ga, Riane! Zgazi ga!... Montekiiii!... Koplje mi dajte!... Koplje!... ROMEO: Dajem carstvo za konja! (Romeo viknu i pobee sa scene. Na balkonu se prolomi smeh, jer je to uvena reenica iz jednog drugog ekspirovog komada. To su se smejale kolege, koje su na premijerp uvek na balkonu. ovani se vrteo skupa s konjem koji se radilitao.) OVANI: Vraaj se, kukavice!... Koplje mi dajte! (Tad utra Prtlja, sa dva koplja.) OVANI: ta e mi dva? PRTLJA: Da izaberete koje Vam vie odgovara, grofe ani. elite li crveno ili nandarasto? OVANI: Jao, ne znam, Julija, brzo mi pomozi da se odluim, onaj gad e mi pobei. JULIJA: Uzmi nandarasto, lepe je. OVANI (uze narandasto koplje): Za njim, Riane! iii! (Julija je pokuavala da zadri ovanija, kako bi Romeo, onako na peaka, dobio u vremenu.) JULIJA: ekaj, ekaj! Lepe je crveno koplje! Stvarno je lepe. OVANI (vratio se i uzeo crveno): iiii! JULIJA: Stoj, stoj! Stani! Ne znam ta mi je. Crveno je, nekako... Ne znam... Uzmi ipak nandarasto. (ovani se opet vratio da uzme narandasto koplje. Tada pobedonosno ujaha Romeo, na istom onakvom smenom konju, samo to je bio zelenkaste boje.) ROMEO: Neka, Julija, ja u da uzmem nandarasto. (Dokasa do Prtlje i ote mu narandasto koplje.) Hvala, Prtljo... I mi konja za trku imamo. OVANI: Odakle ti taj konj? ROMEO: ta te briga, debeljko. Brani se! OVANI: Brani se ti! (Jurnue jedan na drugog sa uperenim kolljima, ali ih je Prtlja uzvikom prikoio): Stoj! (Fanfare su zatrubile kratku najavu.) Julija, maramicu. (Julija mu prui maramicu. Prtlja je govorio patetino, kao ono Branko ekspir na poetku.) Neka ovaj viteki dvoboj bude izveden u ast ove mlade dame. Borite se hrabro i poteno. Ko pobedi, dobie kao glavnu nagradu maramicu nae mile Julije. OVANI: Nemam kijavicu. ta e mi maramica?

ROMEO: Treba meni, debeljko. OVANI: Ima ti kijavicu? ROMEO: Nemam kijavicu. Skupljam maramice. OVANI: Ne trabunjaj, bori se. ROMEO: Nisam ja Boris, ja sam Romeo. (Na balkonu se opet zau smsh. Premijerska publika voli ovakve sitne fazone.) PRTLJA: Na mesta, pozor, sad! (Zasvira borbena muzika i protivnici jurnue u dvoboj. Muzika jeste bila borbena, ali nekako usporena, pa su i protivnici imali usporene pokrete, tako da smo lepo mogli da pratimo kako je Romeo nairavio fintu. ovani ga je promaio i Romeo ga tresnu tupim krajem koplja po tintari. Muzika stade.) PRTLJA: Jedan nula za Romea! (Julija je presreno zapljeskala, to je debeljucu jako iznerviralo.) OVANI: Za koga ti navija, kosture? A? Za koga? JULIJA: Pa valjda vidi. PRTLJA: (Prtlja je prekinuo prepirku uzvikom) Menjamo oruje! (Uzeo im je koplja i dao maeve.) Spreman, pozor, sad! (Maevi poee da zvone. Suparnici su bili ravnopravni sve dok Romeo nije pokazao u vazduh i viknuo) ROMEO: Vidi, maca! (ovani se upecao kao som i pogledao uvis, okrenuvi mu lea.) OVANI: Maca leti!? ROMEO: I zimi. (Opet se zau smeh strunjaka" sa balkona, a Romeo tresnu bvanija maem pljotimice po glavudi.) PRTLJA: Dva nula za Romea! Menjamo oruje. JULIJA: Jupiiii! OVANI: (ovani se trljao po glavi i ljutio na Juliju): Neu tako. Ti navija za njega. JULIJA: Pa ta? PRTLJA: Izvinite grofe ani, ja sam ovde sudija. Ja ne smem da navijam, a Julija je publika i moe da navija za koga hoe. OVANI: Ne sme da navija za njega. On je Monteki! Ima odvratne ute izme i jede one odvratne ute krempite. JULIJA: Ba me briga. Navijam za koga hou. OVANI: Kazau te mami! JULIJA: Samo probaj. Kazau te tvojoj Rozalini. OVANI: ta e da joj kae? ta, ta? JULIJA: Da si tuibaba. (Dok su se ovo dvoje svaali, Prtlja je suparnicima uzeo maeve i dao im vodene pitolje.) PRTLJA: Na mesta, pozor, sad! (E, sad je nastao urnebes. Borci se putali borbene poklpe i prskali na sve strane, ak i po publici, koja je vriskala. I Julija je ciala, a Prtlja je, kao sudija, izvikivao rezultat): Dva jedan... Tri jedan... Tri dva... Tri tri... etiri tri za Romea... Pet tri... OVANI: Faul! Ua! Faul... Prsnuo je Riana u oi... Ej!... Polako... Riane, gde e?!.. Oooo!... Oooo!... Mama!... Mama! (Rian se razobadao, to e rei, skakao je kao da ga je obad ubo pod rep. Nekontrolisano je nosio sirotog ovanija po sceni, dok ga je Romeo i dalje kupao vodenim pitoljem. Najzad, Rian odnese mokrog ovanija sa scene. I dalje se ulo kako doziva majku. Zasvirale su fanfare i sudija predade Julnjinu maramicu ampionu.)

PRTLJA: Pobedio je Romeo! (U publici se razlee uzvik odobravanja i aplauz. Romeo je priao Juliji i naredio svome atu) ROMEO: Zelenko, na kolena. (Konj se spustio na kolena, a jaha je ispruio ruku. Julija mu je pruila svoju. On je poljubi i izjavi sveano) Kraljice ovog vitekog turnira... PRTLJA: Jao, to su slatki! (Kad je Prtlja ovo ubacio, mame u sali su uzdahnule, jer je scena zaista bila nena, a Romeo dodade mangupski) ROMEO: Kako je dobra ova moja mira. (Deca nisu znala zato je publika na balkonu zapljeskala, ali su prihvatila aplauz. To su glumci sa balkona pljeskali, jer im se dopalo kako njihov kolega, koji je igrao Romea, mira. To ti je pozorini izraz za naroitu, zafrkantsku glumu. Taman se publika zapitala ta e dalje biti, kad muzika odsvira kratki upla BUM-BURUM i na scenu upade grofica) GROFICA: Aaaaa!... Monteki!... Prtljo, hvataj ga! (Zgrabila je ma iz Prtljpnih ruku i jurnula na Romea Nije bilo razloga za strah. On ju je zaustavns prskanjem. Nije smela da mu prie, samo je vikala): Prtljo, hvataj ga! Prtljo, hvataj ga! ROMEO: Julija, ao! GROFICA: Dri ga! ROMEO: ao, bela! GROFICA: Dau ti ja ao! ROMEO: Adio, belisima! GROFICA: Prtljo, zgrabi ga! ROMEO: Arivederi, amore mio! (Odjurio je u galopu. a grofica besno zavitla ma za njim. Juliju samo to nije zgromila.) GROFICA: Ovo prevazilazi svaku meru! To od tebe nisam oekivala. JULIJA: Ali, tetka Lucija... GROFICA: ut'!... U kuhinju!... (Julija briznu u pla i istra.) A ti... PRTLJA: Znam, sklanjam se s oiju. (I on pobee.) GROFICA: ovani! OVANI (uunjao se etvoronoke): Je li pobegla ta kukavica od Romea? Jao, kako sam ga ispraio. GROFICA: ovani, sutra nema bala. OVANI: Zato? GROFICA: Nema vie ekanja. Sutra je svadba. OVANI: ija? GROFICA: Tvoja. Sutra ete se venati ti i Julija. OVANI (uhvati ss za glavu): Ne! Ja volim Rozalinu. GROFICA: Rozalina, ipak! Rotkve strutane! Rozalina papmpur! (Odjurila je besno. ovani je bio oajan. LJutpto je lupao nogom o pod. Zaula se muzika u ritmu njegovog udaranja, pa je izgledalo kao da uska u diskoteci, jer je i svetlo menjalo boje u ritmu. Zapevao je jo jednu uvenu pesmu Bitlsa: Kam tugedr" Doite zajedno". Naravno, na srpskom. I ove rei mnogo bolje zvue kad se pevaju, ali u knjizi nikako ne mogu da izvedem pevanje.) MA, MAMA, MAMA, MAMA! TA MI RADI, MAMA? TO SI TAKVA, MAMA? ZATO, ZATO, MAMA? DVA I DVA I DVA SU EST.

ZBOG TEBE SE SINU TVOME STALNO MUTI SVEST. ROZALINA, OOO, JEDINA. KO, KOKA, KOKA KOLA. (Pokazivao je na vrh glave.) TU. TU, TU MI JE KOLA, KLAVIR I MANDOLINA, TENIS I VIOLINA. DVA IDVA I DVA SU EST. ZBOG TEBE SE, MAMA, TVOME SINU MUTI SVEST. ROZALINA, OO, JEDINA, JEDINA, JEDINA. (Kad je muzika stala i svetlo prestalo da namiguje, i ovani istra kukajui, a na scenu se uunja Viljem ekspir. Gledao je prvo za ovanijem kao da ga je saaljevao, a onda se obratno publici.) EKSPIR: Auuu, ala se ovo zapetljalo! Doooobro se zapetljalo. Onako, ba, ba. A kad se u pozoritu ovako baba, ba zapetlja, onda ni Viljem ekspir ne moe da otpetlja. (Krenuo je, kao da je digao ruke od ikakvog pokuaja da otpetlja ovu zapetljanciju, ali zastade.) A kad ni Viljem ekspir ne moe da otpetlja, onda niko ne zna ta donosi dan, a ta... (Podigao je upitno glas, i sva deca u sali rekoe: NO. ekspir tada pretra na suprotnu stranu vukui za sobom jednu tamnu zavesu koja potpuno zatvori scenu. Svetlo utrnu. Zaista pade no. Zavesa koju je ekspir rairio bila je prepuna zvezda koje su se, tog trena, prosule po nama. Zasvirala je nena nona muzika. Zauli su se i zrikavci, i huk nonih ptica. A hornzont pasa lajao je negde, daleko od reke." Prizor nonog letnjeg neba, mala nona muzika i pregrt zvukova izmamili su nam uzdah miline. A kad se pojavio mesec, gledaocima se ote jo jedan uzdah, jer je njegov srp bio mnogo smean. Bio je tanak, pretanak, a nos mu je bio dugaak, predugaak. Kao kod Pinokija. Svetleo je jakom, narandastom, fluorescentiom bojom, i vrlo lagano se kretao sa jedne strane scene na drugu, a kad je namignuo, u sali se prolomi aplauz. Ovaj muziko-zvuno-vizuelni intermeco je potrajao jo neko vreme i doao nam je kao prijatno smirenje posle prvog dela komada koji se odvijao prosto u rafalpma. Kao da smo imali pauzu, samo nismo izali u hol na sladoled. Mesec je preao preko cele scene i zaustavio se. Muzika se utiala. uo se jo samo povremeni lave i poneki kreket. Poeo je drugn in.) (Pojavilo se svetlo baterije koja nam je sijala pravo u oi. Od jaine svetla nismo mogli da vidimo ko je nosi. arala je po sali kao da neto tran. Onda je baterija osvetlila lice nosioca. Bio je to Romeo. Obratio se publici apatom): ROMEO: Deco... To sam ja... Julija. (Razlee se smeh.) Pardon, pardon, Romeo. E, molim vas, nemojte me odati. Ako straa doe ovamo u Julijinu batu, ima da me nema a to se njoj ne bi dopalo. (Proarao je baterijom po bonom zidu sale kojp je imao stubie sline onima na sceni) Bacio bih gore kamiak da probudim Juliju, ali ne znam koji je njen prozor. Ako potrefim grofiin prozor i probudim je, pustie pudlice na mene i gotov sam. Odrae me k'o virlu. (Onda se, iznenada, gore na zidu otvorio prozor, koji do tada uopte nismo primetili. Iznutra je dopiralo svetlo. Romeo nastavi priguenim glasom.) iji li je ono prozor? Ba bih voleo da je grofiin, pa da me polije hladnom vodom i da lepo odem kui na spavanje, umesto to se zamlaujem po ovoj praumi. E, neu vie da se zaljubim, pa ne znam ta da bude... (Deca su se uskomeala, ne znajui da li da gledaju u Romea, ili u

prozor koji je izgledao veoma zanimljivo. Romeo je opet morao da ih smiruje.) Deco, deco, pssssst... Znate li koji je moj najvei problem? (Dece su odgovorila: NE.) Izedoe me komarci. (Opet se zau smeh jer je Romeo ono izedoe rekao kao seljak na pijaci. Tada se na prozoru pojavila Julija. Bila je u roze spavaici. Verovatno je htela da se malo nadie sveeg vazduha, pre nego to legne da sanja svog Romea. On je skoio sa scene u salu i sakrio se meu decu. Hteo je da uje uveni Julnjin monolog na prozoru. Julija je govorila prave ekspirove stihove iz njegove uvene ljubavne tragedije Romeo i Julija".) JULIJA: Romeo, Romeo, zato si Romeo? Zato Monteki? Odbaci to ime, ili se zakuni da si dragi moj pa neu vie Kapuletova da se zovem ja. Zla kob je za me to ime, Monteki. Promeni ga, mili. Ti bi bio ti i da nekim drugim imenom te zovu. ta je to Monteki? Ni ruka, ni dlan, ni usne, ni oi. Ta ta li je ime? Uzmi neko drugo. Slatkim bi dahom mirisala rua pa i da joj kakvo drugo ime damo. Mogli bi zvati Romea ma kako, uvek predivan Romeo bi bio. Odbaci ime, pa namesto njega neko drugo uzmi i tvoja u biti dok je vasione. ROMEO: To to ree sad, nikad ne poreci i tvoj sam zauvek, ma bezimen bio. (Kad je ula njegov glas, ustrepta.) JULIJA: Romeo! ON: Da. Ne, ne! Nisam ja to ime mrsko. Ta, pocep'o bih ga da je napisano. JULIJA: Reci mi kako doao si amo? Zidovi vrta visoki su jako, a smrt ti preti onog istog trena ako te roak moj koji tu spazi. ROMEO: Ja zid na krilima ljubavi preleteh. Kamene mee nikada ne mogu da zadre ljubav. A ta ljubav moe, ona to i sme. JULIJA: A ko ti je amo prokrio put? ROMEO: LJubav, eto ko, savet dade mi. LJubav meni savet, a ja oi njoj. GROFICA (Negde iz daljine zau se grofiino goropadno doviki vanje): Julija, u krevet! Sutra je novi dan. A neto jo moram da ti kaem pre spavanja.

JULIJA: Romeo, idi. No nek ti je laka, nek te na me seti ova zvezda svaka. ROMEO: Ostavlja me, zar, ovako bez nade? JULIJA: A kakvu bi hteo nadu da ti dam? ROMEO: Veru da ljubav vratie za ljubav. JULIJA: Pre sam ti je dala, no to je zatrai. Volela bih da je nisam dala jo. ROMEO: Zar bi je povukla? Zato, cvete moj? JULIJA: Samo da je opet od sveg srca dam. (Romeo uze vazduh da neto kae, ali ga prekide grofiin glas): Julija! JULIJA: Evo je, ide! Bei sad! GROFICA: (Romeo se sakri meu decu u sali, a na prozoru se, pored Julije, pojavi i grofica. I ona je bila u spavaici.) GROFICA: Julija, u krevet. Nazepe tu na promaji, a sutra te eka naporan dan. I svrati do mene pre nego to legne. Ah divne li noi, al' proi e, proi. (Ode.) JULIJA (doviknu za njom): Teta Lucija, zatvorite vrata dole u holu, da ostavim prozor! Molim vas. Treba mi vazduha. (Zau se tresak vrata.) Kako slagah lako. Al' vazduha mi treba itekako. Romeo, da l' tu si jo? ROMEO: Tu sam i tu biu dok ne svane dan. Poklon ti spremih, ne stigoh ga dati. JULIJA: ta ti je to? Romeo! ROMEO: Pa, merdevine. (Prolomi se smeh, jer je zaista bilo smeno da neko svojoj devojci pokloni merdevine, a ove su bile poprilino duge. Ne znam otkud se tu stvorie. Dosezale su skroz do ivice prozora iako je bio dosta visoko.) JULIJA: ta e s njima? Zar poludeo si? ROMEO: Od ljubavn, mila. (Poe da se penje.) JULIJA: Ne penji se, idi. Evo zora rudi. Videe te neko. ROMEO: Zar da idem ve? Dan je jo daleko. To nije petao bio da najavi dan. Slavuj to, trubadur noi, plaljivo tvoje uho prostreli. JULIJA: Ne, nije slavuj, petao to bee, svitanja glasnik. (Romeo utom stie do nje i poe da je ljubi u ruku. Julija je govorila brzo i prestraeno i ushieno, a na svaki poljubac joj se oteo uzdah. Ovo je ba bilo lepo.) Gledaj, mili, kako na istoku tamo... (Cmok.) ... oh, zlobne svetle pruge araju oblake. None svee trnu i veseo... (Cmok.) ... oh, dan se propinje na prste po magliastim planinskim vrhovima. Ako jo ostane, smrt te ovde... (Cmok.) ... oh, eka. ROMEO: Neka me uhvate, pogube, svejedno. Tri ivota iveh. Ovaj svaki cmoki kao ivot

vredi. (Zau se grofiin glas: Julija". Naa devojica kriknu, jer se zaue koraci. Napetost u sali skoi za devet stepeni. Romeo nije stigao da se spusti niz lestvice, nego se prebacio na stranu prema zidu. To je bilo smeno, jer je visio i klatario se, ali je bilo i uzbudljivo. Joj!", pitali smo se, Da li e ga grofica videti?" Pojavila se na prozoru. Nije ga videla, jer je gledala u nebo. I ona je bila opinjena zvezdama. Iako je bila zla, bilo je u njoj dve-tri mrvice romantike.) GROFICA: Mislila sam da si zaspala. S kim to pria? JULIJA: Ni sa kim. Priseala sam se jedne pesmice o svitanju. (Romeo sluajno lupnu nogom u merdevine i one prozborie cin". Grofica pogleda dole.) GROFICA: Alo, ko je tamo?... Da poaljem strau? ROMEO: Ne! Nema potrebe! (Ovo mu izlete, jer se i on uplaio.) GROFICA: ta ree? (Oh, kako ljubav devojkama moe da izbistri um. Julija se snala i progovorila najdubljim moguim glasom.) JULIJA: Kaem, ne, nema potrebe. Evo sad e dan. (Publika se nasmejala na ovu Julijinu snalaljivost) GROFICA: Dobro. Nego, hajde sa mnom, imam neto divno da ti dam. JULIJA: Evo, sad u, samo da se ogrnem, malo mi je hladno. GROFICA: Pouri, kasno je. (Grofica nh opet ostavi same.) JULIJA: O, Romeo, bei. uo si ta ree A naa se straa uvek rano budi. (Romeo je taman uspeo da se prekobrlja na pravu stranu merdevina i taman je krenuo da se lenje, ali na ovo Julijino panino upozorenje poe da silazi.) ROMEO: Dobro, odlazim. (E, sad je za publiku poela zabava. Julija se predomislila i zgrabila Romea oko vrata. NJemu skliznue noge i on poe da se davi. Julija se presamitila preko ivice prozora i ljubila ga u obraz dok je on krkljao. Kombinacija ekspirovih originalnih stihova i Romeovog krkljanja bila je da pukne od smeha.) JULIJA: Oh, ne, ekaj. Ostani jo malo. Taj sivi sjaj, mili, nije oko zore ve bledi odsev meseevih zraka. To nad nama gore pesma petla nije to nam svod nebeski iznad glava bije. Ostani zauvek. Zamuri i nikad, nikad svanut nee. (Romeo se koprcao. Julija ga je skoro udavila. Srea da se zaula grofica): GROFICA: Julija!... Dolazi, bre, ovamo, idiotkinjo jedna. (Julija pusti sirotog Romea i ovaj se smandrlja niz merdevine.) JULIJA: Tri rei, mili Romeo, pa onda, laku no zbilja. Ako ti je ljubav asna, a namera brak, ve sutra poalji mi glas. ROMEO: To sutra je danas. JULIJA: Sto puta, mili moj, laku ti no. (Julija pobee sa prozora, a Romeo, diui kao parnjaa, poe da sputa merdevine.) ROMEO: Laku, uh, uh, no, uh, uh. to ti je vatrena enska, kad u'vati ne puta. (Koja scena. Taman da uzmemo vazduh posle smejanja, kad nas neto opet

zakikoe.) Zavrnu mi iju k'o 'tiici. (Opet grohotan smeh. Srea, Romeo je prestao da izvaljuje fazone, pa smo mogli da doemo do daha. Nastavio je romantino) Kako u noi slatko, srebrno odzvanja govor dua zaljubljenih. Laka mi no? Sjaj njen sad kad ode, teka i preteka ova no e biti. Kao ak iz kole, dragoj hita urno, a k'o ak u kolu, od nje ide tmurno. (Romeo ode, a muzika odsvira kratki, tuni uzdah i na prozoru se opet pojavi Julija. Tuni akord nam je najavio da neto nije u redu. To je potvrdio i Julijin tuan izraz lica. U ruci je drala nekakvu veliku belu ipkastu stvar, a na glavi je imala visoku belu ipkastu kapu sa velom.) JULIJA: Romeo... Romeo... Romeo... (Dozivala je poluglasno, ali Romeo bee ve daleko.) JULIJA: Avaj, meni. Sutra bala nema. Grofica huda zakaza venanje. Sa svojim e sinom veno da me vee. Tu haljinu belu da obuem moram ko odoru smrtnu. Romeo... to ode? Avaj, sokolarev da mi je glas, da natrag dojavim sokola dinog svog. Pomozite, al' apat nek zauti vrtom, da ne uje onaj to nas uti ne sme. Romeo... Romeo... Romeo... (apnula je dva-tri puta. E onda sam se najeio od neke sete i tuge, jer su svi klinci u sali apatom dozivali njenog Romea. Ali, bez uspeha.) Vaj, Romea nema. ta li nam oboma ovo jutro sprema? GROFICA: (Opet se zauo grofini prodoran glas): Promaja! Zatvaraj taj prozor! (Prozor se zatvorio. Zasvirala je muzika, i to veoma, prilino, mnogo, jako puno tuna. I publika je bila tuna, ustvari zabrinuta, pa zato nije bilo aplauza, nako js dvoje mladih glumaca ovu ljubavnu scenu odigralo izvanredno.)

(Kad se svetlo na pozornici, posle ove divne prozorske scene, upalilo, ugledali smo krevet sa bogato izvezenim prekrivaem i baldahinom od tekog somota, boje starog zlata. Nekoliko porodinih slika Julije i njenog oca i komoda naikana barbikama znaili su da je to Julijina soba. Krevet je bio prazan. Julija je verovatno ve bila u kuhinji. U sobu je prvo uao Prtlja. Nosio je veliku flau.) PRTLJA: Julija... (Poto je video da je nema, krenuo je nazad, ali je uo da neko dolazi. Rastrao se lo sobi traei gde da zbrie. Najzad se stuti lod krevet. Ula je grofica, a za njom ovani, koji je zastao na vratima. Trljao je op, zevao i protezao se. Grofica je razgledala sobu. Bila je veoma raspoloena) GROFICA: Kako je spavalo pile mamino? (Po ovanijevom zevanju i grofiinom pitanju, shvatili smo da se scena dogaa sledeeg jutra.) OVANI: Spavao sam, aaaaaaa, divno. Sanjao sam moju Rozalinu.

GROFICA: O njoj ni re neu da ujem! Kako je divna ova Julijina soba! Oh, kako je divna! Skoro da je lepa od moje. Jao, pet godina ekam da se ti useli ovamo! Pet godina! Ali, ako ti se ne svia, moe Julija da se preseli kod tebe. Mada je ona tvoja soba za ovu prava upa. OVANI: Ja bih radije s Rozalinom, pa makar i u upu. GROFICA: Ako mi samo jo jednom spomene tu tvoju... ne mogu ni ime da joj izgovorim dobie dvadeset i pet po turu... (Proetucnula je.) Jao, ba je ovde divno! Ali, ako ti se ne svia, moemo da se menjamo. Ja u da spavam ovde, a vi u mojoj sobi? OVANI: Ne znam. Kako ti kae. Sve je kako ti kae. GROFICA: To je zato to je mamica pametna. Ne znam samo na koga si mi ti takav. Ali si mi sladak. Slatki mamin guzati tupavko. (Grofica je sad poela da okree ovanija i da ga zagleda. Tako smo i mi shvatili da je bio sveano obuen.) Sladak si mi, boe, boe! Pa, kako te je samo mamica udesila za venanje! Hoe li, moda, belu kravatu? Belu kao ampita? OVANI: Ja vie volim krempite. GROFICA: Bljak. A da li mamin slatki tupavko zna ta imamo danas za... Okreni se malo... (Zamiljeno je gledala njegovo odelo.) Bie bolje sa belom kravatom... I ovo dugme emo da premestimo ovamo, da te otvori u struku... Kome li je samo Julija ostavila ove konie? (Skinula je nekoliko konia sa odela.) A, zna li ta imamo za svadbeni ruak? OVANI (odmah se razbudio): ta? ta? ta? (Grofica je pokuavala da otkine jedan koni sa ovanijevog rukava, ali joj nije ilo.) GROFICA: Imaemo pohovane kokice. OVANI: Pohovane kokice?! Jeeee! GROFICA: Ako bude dobar i vena se sa Julijom, praviu ti pohovane kokice svakog dana. I ne zaboravi, poslastiarnicu Tri ampite" dobie kao venani dar. OVANI: A je l' e biti danas ampite? GROFICA: Naravno. Na svadbu ti dolazi lino veliki vojvoda Marko Polo. On ampite prosto oboava. OVANI: I moja Rozalina. GROFICA: E, sad mi je dosta! Skidaj gae i preko stolice! OVANI: Nemoj. GROFICA: Skidaj gae kad ti kaem! OVANI: Mamice... GROFICA: Dobro, gae ne mora, ali ti da broji. OVANI: Uf! Koliko? GROFICA: Pa rekla sam. Dvadeset pet. (Grofica je otila po praher za tepihe, a ovani je kriom ubacio jedno jastue pozadi u pantalone i natrio se preko stolice. Grofica je poela da ga prai, a deca u sali da se smeju.) OVANI: Jedan, dva, tri, etiri, pet, est... (Dok je Grofica votila ovanija, Prtlja je pokuao da iskoristi priliku i zbrie. Meutim, tek to se izvukao dopola grofica zastade za trenutak. Neto joj je palo na pamet. Krenula je da eka ba prema Prtlji, pa se ovaj opet podvue pod krevet.) GROFICA: Ne mogu da se setim da li sam pozvala Leonarda. Ako uje da je Mikelanelo bio na svadbi, uvredie se. Nee mi uraditi portre. (Opalila ga je jo par puta.)

OVANI: Sedam, osam, devet, deset... (Prtlja je pokuao da se izvue, ali grofica odeta na njegovu stranu, pa je ponovo morao da se potkrevetie.) GROFICA: Ne bih preivela da ona alapaa Mona Liza ima onakav portre, a ja nita. OVANI: Jedanajs, dvanajs, trinajs, etrnajs... GROFICA (doviknu): Prtljo! Jesmo li zvali Leonarda? PRTLJA: Jesmo, dva puta. (Grofica je primetila da je Prtljin glas doao iz neobinog pravca. Osvrnula se, ali odusta od reavanje te zagonetke i nastavi da bije ovanija.) OVANI: Petnajs, esnajs, sedamnajs... Joj, polako. Ne mogu da izbrojim. Osamnajs... (Prtlja je. napravio jo jedan pokuaj bega, ali grofica, k'o za inat, opet odeta na njegovu stranu kreveta.) GROFICA: Ma, ne bih ja Mikelanela ni zvala. Ko ga ia! Puvadija jedan. Ali dopalo mi se ono na junom zidu Sikstinske kapele. Ne bi bilo loe da nam napravi neto slino u predsoblju. OVANI: Devetnaest... Dvadeset... dvadeset i... i... joj, joj, joj... (Jaukao je kao da ga jako boli, oekujui dvadeset prvi udarac, ali grofica prekide da ga bije.) GROFICA: Nema vie. Gotovo. asti mama guzu pet komada. OVANI: Mogla si i est. GROFICA: Je l' tn sada dolo iz guze u glavu? OVANI: Dolo. GROFICA: Jesi li dobro zapamtio? OVANI: Jesam. GROFICA: Jesi li je zaboravio? OVANI: Nisam. GROFICA: Skidaj gae! OVANI (kriknu): Ne! GROFICA: Skidaj gae i lezi na krevet! OVANI: Ne! GROFICA: Naravno, ne. Neu valjda da bijem ovoliko dete. Lezi samo da vidim kako ti stoji krevetac. Julija je, dodue, sitna, ali mislim da e vam ovaj krevet ipak biti maln. (Gurnula je ovanija i on se srui na krevet. Prtlja odozdo jeknu.) OVANI: Ju! GROFICA: ta ti je? Ne boli te valjda toliko ta tvoja guza? Danas sam te skoro pa mazila. OVANI: Ne boli me. Ni sam ne znam to sam tako jauknuo. GROFICA: Hajde, prui se malo. (Prtlja je izvukao noge na suprotnu stranu pokuavajui da se izmigolji ispod prese, ali se zaglavio. Noge su mu se beslomono koprcale.) U pravu sam. Ovaj krevet vam je mali. Dau vam svoj. On je carski, ogroman. Prevrem se po njemu k'o po livadi, a nigde nikoga. (Grofica je stalio ekala po sobi, pa je Prtlja morao da uvue noge. ovani je ustao, pa Prtlja poe da se izvlai na sulrotnu stranu. Grofica gurnu sina nazad. Prtlja jeknu. Grofica je jo uvek mislila da to kuka njen debeljuca.) Sine, ta ti je? OVANI (i on se udio): ta mi je? (Publika se smejala k'o luda to glupi ovani ne shvata da to ne jaue on, nego Prtlja.) GROFICA: Da probamo da li je za dvoje. (I Grofica se bacila na krevet. Prtlja zaurla.) ovani, prestani da se dere. OVANI: Dobro, neu vie. (Grofica je cupkala po krevetu, a Prtlja je prigueno

stenjao.) GROFICA: Ovaj krevet je potpuno propao. Sav je grbav i uljevit. Pogledaj kako je ovaj feder iskoio. (Tresnu po federu pesnicom. Prtlja opet jeknu.) I mali je. Potpuno sam sigurna. Ti i Julija ovde ne biste stali. OVANI: Ali, Rozalina i ja bismo stali. GROFICA: E, ovo je prevrilo svaku meru! Gde je praher? OVANI: Ne znam. GROFICA: Sigurno je ispod kreveta. PRTLJA (drekne): Nije, asna re! GROFICA: Pa gde je? (Grofica se sagla da potrai praher pod krevetom. I taman kad smo pomislili da e Prtlja biti otkriven, a on, sa druge strane tutnu praher zapanjenom ovaniju u ruku.) OVANI: Evo praher. GROFICA: Namesti se, mladi grofe, za jo dvadeset i pet. (Sreom, ovani je video da neko dolazi.) OVANI: Mama, vidi! (Zasvirala je sveana, gotovo kraljevska muzika i na scenu je stupila Julija. Pogreio sam kad sam mislio da je bila u kuhinji. Bila je da obue venanicu. Izgledala je prelepo. Kao vila iz ruske bajke. Venanica je bila bela... bela... kao to i prilii venanicama. Naravno, nije bila sasvim bela. Krasilo ju je mnotvo zlatnih niti.) GROFICA: Oho, vidi ko nam dolazi. OVANI: Julija, jesi li to ti? JULIJA: Ne, nego tvoj deda. (Bila je prilpno besna. Takvu je do sada nismo videli. Pokuala je da sedne na krevet, ali grofica viknu) GROFICA: Ne! Izguvae se! JULIJA: Je l' treba da stojim do podne? (ovani je bio opinjen njenom lepotom. Dosad ju je uvek gledao nenamnikanu i u nekim prnjama.) OVANI: Julija, jesi li to ti? JULIJA: Nisam. Kaem ti da nisam. OVANI: Kako?! (Ba je bio priglup.) GROFICA (publici): Uf, dobro je. Dopala mu se. Kad se venaju njih dvoje, sve pare e biti moje. (ovaniju) Hajdemo, sine. Julija mora jo malo da se pripremi. Nije svakog dana venanje. (Grofica je jedva odvukla ovanija, koji od Julije nije mogao oka da odvoji. Julija sede na krevet, ali odmah skoi. jer se zauo Prtlja): PRTLJA: Ne, izguvae me! (Siroti Prtlja je najzad uspeo da se odpotkrevetie. Julija je bila tako besna da je njegovu pojavu primila kao neto sasvim normalno. Imitirala ga je ljutito) JULIJA: Sve e biti u redu"... Nita ti ne brini"... Nema problema"... Nemoj da se sekira.".. Samo ti uivaj"... (Skoro zaplaka.) E, sad ti uivaj! Ti ne brini! PRTLJA: Na ja i ne brinem, zato to sam siguran... JULIJA: (Prekinula ga je) Naravno da ne brine. Nee ti da se uda za onog deronju, nego ja. PRTLJA: Razmiljao sam... (Nije ga sluala. Terala je svoje) JULIJA: E, doe mi lepo da se ubijem. PRTLJA: Ma, razmiljao sam ja, razmiljao... JULIJA: Jao, ubiu se. PRTLJA: ... i setio sam se.

JULIJA: Ubiu se. PRTLJA: I ja sam to mislio. JULIJA: ta? PRTLJA: Pa to, da se ubije. JULMJA: To se samo tako kae. Ja uopte ne mislim ozbiljno. PRTLJA: Pa, il' ja ne mislim ozbiljno. Ustvari, mislim ozbiljno da se ubije neozbiljno. JULIJA: Kako? PRTLJA: Kobajagi. JULIJA: Ne razumem. PRTLJA (zapevao je i zaigrao nama poznatu pesmlcu): O, sve se sredn kada tu ti je drug... JULIJA: Prtljo, prestani! PRTLJA: Imam ja jedan tajni recept za naroit, hladan aj, koji se pravi od raznih planinskih lekovitih i nelekovitnh trava. Zove se poluotrov. Kad to popije, izgleda kao mrtav ceo dan. JULIJA: A nisi mrtav? PRTLJA: Nisi. Sutra se probudi. Razume? JULIJA: Ne. PRTLJA: Pazi, ovako. Ti popije poluotrov, i normalno, zaspi. Tvoja maeha doe, i misli da si mrtva. Zato to izgleda kao mrtva. E, sad, tn si mrtva. Hou da kaem, polumrtva... Mislim, kobajagi, odnosio, za nju si stvarno mrtva. Onda, znai, ovani ne moe da se vena sa tobom. Onda, znai, ovani moe da se vena sa Rozalinom. Je l' znai? JULIJA: Znai. PRTLJA: Ako znai da moe da se vena sa Rozalinom, onda se on i vena sa njom. Ti se sutra probudi, ali on ne moe da se vena sa tobom, zato to je ve oenjen. Onda, znai, ti moe da se uda za tvog Romea. Je l' znai? JULIJA: Znai. (Prtlja je ispod kreveta izvukao veliku flau, na kojoj je pisalo Poluotrov". Bilo je zgodno to je flaa preseena uzdu, tako da je izgledala kao pola flae.) PRTLJA: Izvoli. JULIJA: A ta ako se ne probudim? PRTLJA: Kako, ako se ne probudi? JULIJA: Ako stvarno umrem? PRTLJA: Pa, ovo je poluotrov. Nije otrov. Sve je samo kobajagi. Sutra se probudi. Razume? Ali, flau sakrij, da je grofica ne nae. JULIJA: ta e moj Romeo kad uje? Svisnue od tuge... Jao, ne znam. PRTLJA: Ja znam. Ja u mu sve ren, nita ti ne brini. JULIJA: Uh, to tvoje ne brini". PRTLJA: Ovog puta stvarno ne brini. Vai? (Uzela je flau koju joj je prtlja tutnuo pod nos. Pogledala je flau, pa Prtlju, pa flau, pa publiku. U sali je bila potpuna tiina.) JULIJA: Ne znam. PRTLJA (hrabrei je): Julija... Ne boj se. (Posle due pauze Jullja jedva promrmlja) JULIJA: Vai. PRTLJA: E, sad moram da idem. Vreme je da skuvam grofici aj za levi krajnik. (Otiao je pevuei.) O, sve se sredi kada tu ti je drug...

JULIJA (bila je veoma zabrinuta): Ah, ni sama ne znam da li sve to hou, ili je sve to protiv moje volje, al', svrimo s tim, to pre to bolje. (Podigla je flau prema svetlu, da proita ta pie na nalepnici. Deca su poverovala u Prtljinu priu i navijala su u sebi da Julija polije poluotrov i tako se spase neeljenog venanja, ali je Julijin strah preao i na njih. U sali je bio muk.) Uputstvo. Promukaj pre upotrebe. (Promukala je poluflau i nastavila da ita.) Kad ispije ovaj uzvarenih trava sok, od njega e tvojim ilama potei dremljivost hladna, jer ti srce nee ko to bije biti, nego stati. I videti se nee da si iva niti po dahu, niti po toploti. Brrrrr. Sad, ta je tu je. A vi, deco, nemojte me odati. Ako grofica pita ta mi je, molim vas, nemojte joj rei da sam zaspala. Recite joj da sam umrla. Ako vas pita od mega, vi kaite: Od tuge". A ako vas pita za kim, vi recite: Za Romeom". Je l' vai? (Sva deca tiho rekoe: VAI, jer je i Julija tiho govorila.) Zbogom, deco mila. Ko zna kad emo se, videti opet mi. Neku nesvesticu, neku hladnu jezu, stvara mi strah to struji kroz vene, i gotovo mrzne toplotu ivota. Prtljo... Gde si? ... Ah... Ulogu u svoju odigrati sama. Boice, hodi! Romeo, ta e biti s nama? (Julija nagnu iz flae, a zatim je sakri pod jastuk i smesta zaspa. Muzika je odsvirala tuni prelaz, a onda se zau grofiin smeh. Kikotala se kao luda. Verovatno je bila srena zbog naslea koje je eka. Kad je videla Juliju na krevetu, prestade da se smeje.) GROFICA: Oh, pardon. Probudih skoro moje edo. Moju spavalicu malu, moju lutkicu (Zaurla.) Dii se i ne guvaj tu haljinu! ta sam ti rekla?!... (Pauza.) Jesi li ti gluva?! (Pauza.) Jao, kako vrsto spava. Umorila se. Mesila je kolae celo jutro... Julijice, dii se. (Prodrmala ju je.) Julija... Julija... ta ti je?... Jao, teko meni!... Deco, ta joj je? (UMRLA JE! zau se iz sale. Grofica se uasnula.) Od ega je umrla?... (OD TUGE odjeknu u sali.) Za kim?... (ZA ROMEOM! zaue se opet Julijini mali drugari. A onda se grofica nasmejala kao da joj je neko ispriao najbolji vic na svetu.) Ha, ha, ha, ha! Sad sam vas upecala. Samo sam htela da vidim na ijoj ste strani. Preli ste se ako ste mislili da ste me preli. Prela sam ja vas. Sve sam ula ta su se Julija i onaj njen Prtlja dogovarali. Sve! Prtlju sam zatvorila u podrum i nee moi nikome nita da javn. Ha, ha, ha! Poslala sam Romeu pismo sa porukom da doe i uvue se kroz prozor. To to e ovde zatei, nee mu se dopasti. (Izvadila je iz nedara veliku flau na kojoj je pisalo STO-OTROV.) Ovaj otrov mi je poklonila moja kolska drugarica Lukrecija Bordija. Zove se sto-otrov. Ko to popije ne probudi se ni sutra, ni prekosutra, ni nakosutra, nego za sto godina. Ha, ha, ha! Kad njen slatki Romeo vidi sto-otrov i ovo pismo, poverovae da se Julija. Stootrovala. Pomislie, sudbina im da se venaju ne da,

kad se ona probudi, on e biti deda. Kad proita ovo pismo, sve mu bie jasno. Kui e taj otii da plae, ali bie kasno. Jer kad se Julija sutra probudi pre mraka, udau je za ovanija na brzaka. Ha, ha, ha! (Tutnula je flau Juliji u ruke, a na krevet stavila pismo.) Al' evo ga, ide Romeo. Vi jezik za zube. Ko o ovom neto lisne, zna se ta stisne. (Grofica pobee. Zasvirala je muzika, tajanstvena, zloslutea, ali sa njom poe da se mea neki lager koji se jedva uo. Zloslutna muzika se utia. uo se samo, veoma tiho, taj udni veseli lager, koji nije pristajao ovoj sceni. Tek kad se na prozoru pojavi Romeo sa vokmenskim slualicama na glavi, shvatili smo da to on slua neku svoju omiljenu muziku. Progovorio je veoma glasno, kao svako ko slua vokmen, pa od buke ne moe dobro da proceni jainu sopstvenog glasa.) ROMEO: Gle, Julija spava... Julija! ... ta joj je? (Tada je u salp nastao urnebes. Gotovo svaki mali gledalac je pokuavao da objasni Romeu ta se sve dogodilo, ali on ih nije uo zbog vokmena. Uzeo je flau iz Julijinih ruku. Spazio je i pismo. Dok ga je itao, deca u sali su urlala. Publika se malo smirila tek kad je progovorio oajnim glasom): Sto godina... Sto godina!... Ko e to da eka?! Sto godina bez tebe ni bogovi podneli ne bi. Sto godina?! Venost je to neprebolna. Sto godina snova?! Pa smrt e moja rastaviti nas, ne tvoja. Ali nakleni taj plan ko smisli, na jedno raunao nije. Taj otrov gnusni to mi te ote, i mene e ovome ivotu oteti. urim za tobom. Zajedno emo tako na onu stranu ivota stii. (Seo je do Julije na krevet i nagnuo flau. NEEEEE! odjeknulo je u sali, ali Rome.o pade lored Julije na krevet. Mogu da mislim kako je bilo Julijinim i Romeovim malim drugarima u sali kad sam ja, odrastao ovek, bio oajan. Muzika je pustila jednu tunu notu i Julija se naglo uspravi.) JULIJA: ta ovo dogodi se? Zar trave gorske tako brzo izgubie mo? Popiu jo malo, pa san opet e mi do. (Tada je ugledala Romea. Publika je utala, jer nije mogla ni da sanja ta e Julija da uradi.) Al' ta to vidim? Flaa stisnuta u ruci dragoga mog? To sto-otrov, vidim, njega u stoletni posla san. (Protresla je flau. U njoj je bilo jo malo tenosti.) Prijatelju pravi, nisi sve ispio.

Drugarsku si jednu ostavio kap da mi pomogne za tobom poi. Vratnice daha, o, vi, usnice, zapeatite istim poljupcem ugovor moj na vena vremena s poveriocem sveoptim, sa ljubavlju. (Ispraznila je flau do kraja.) Spavajmo zajedno, jedini. Ruku mi daj, tako. Naa tela nee rastaviti, mili, oni to su nas sa ivotom ovim rastavili. (Pade na krevet pored Romea. Muzika odsvira jo jednu tunu notu. Iako je bila veoma glasna, nije mogla da prikrije mrcanje u sali. Ozbiljno sam se zabrinuo ta e dalje biti. Tragedija u deijem pozoritu? Nemogue. Zau se kucanje, a zatim ovanijev glas.) OVANI: Julija... Julija... Kuc, kuc... Je l' slobodno?... To sam ja... ovani. (Uao je, stidljivo se skrivajui iza velikog buketa crvenih rua, tako da nije video ko sve lei na krevetu.) Izvini to ti nisam jo jutros estitao roendan. Mama me je sa ovim venanjem totalno zbunila. Srean ti ro.... !!! (Tada ugleda Romea.) ta!? Opet ti! Sa mojom verenicom! Dii se i bori se, ovog puta mi nee umai!... Dii se, ne mogu da prebijem nekog ko lei. Ne sme? U redu, boriemo se leei. Julija, sklanjaj se... !!! (Istrgao je besno flau iz Julijine ruke i, taman kad je hteo za tu ruku da je podigne iz kreveta, proitao je ta pie na flai): Sto-otrov?! Mama!... Deco, jesu li pili iz ove flae?... (Deca su odgovarala slonjo, kao napolje istrenirani glumci: JESU!) Oboje?... (Deca: DAAAA!) Mama!... Mama! GROFICA (utra): ta se dere i ta trai u mladinoj sobi pre braka? OVANI: Julija i Romeo su popili sto-otrov. GROFICA: Ne lupetaj. Julija je popila poluotrov. Sad e da se probudi. OVANI: Deco, da li je i Julija popila sto-otrov? (Deca: JESTE! Sad se grofica konano zabrinula.) GROFICA: Julija!... Probudi se!... Julija!... Nisam to htela. Nisam znala da e piti... Julija! Samo sam htela da prevari Romea, da ga oteram. Julija! (ovani je poludeo. Glas mu je bio miran, ali prepun pretnje) OVANI: Tn sp im dala sto-otrov! GROFICA: ta me gleda tako? Kaem ti da nisam htela! OVANI: Probudi ih. GROFICA: Kako da ih probudim? Stootrov je stootrov. OVANI: Prtlja sngurno zna neki protivotrov. On svata zna da sprtlja. GROFICA: Ma, kakav Prtlja! I ne uzbuuj se toliko. Sad moe da se oeni svojom Rozalinom. OVANI (zgrabio je flau): Dovedi Prtlju, ili odoh za njima. GROFICA: ovani, poludeo si!... Oni samo spavaju... Nisu mrtvi... Samo spavaju. (ovani prinese flau ustima, to natera groficu da otri po Prtlju. NJen glas je odjekivao po hodnicima. Prtljo!... Prtljo! ovani klee kraj kreveta. Govorio je grobnim glasom): OVANI: Samo spavaju? Da, ali zauvek. Sto godina je venost. Ja se nikad vie

neu posvaati sa Julijom. Nikada se vie neu sa Romeom potui. Za mene njih vie nema. Samo spavaju. Vraga samo spavaju. Kad nekog vie nema, to nije san to je smrt. Kad se oni probude, nas vie nee biti. Mi smo mrtvi za njih, oni su mrtvi za nas. (Zasuzi) I nisi ti, mama, kriva. Ja sam kriv. Hteo sam. poslastiarnicu Tri ampite. Polakomio sam se na tvoje pohovane kokice. Hteo sam da izneverim svoju Rozalinu. (Briznu u pla) Sram me bilooooo! (Nije samo ovani plakao, pola sale je mrkalo. Onda utra Prtlja i ukopa se ispred kreveta. Za njim polako ue grofica.) PRTLJA: Ja sam kriv. OVANI (kroz suze): Pa, ispravi onda. Probudi ih. PRTLJA: Ne mogu. OVANI: Moooliiiim teee! (ovani gotovo kriknu. Prglja odmahnu glavom. A onda se iza scene zau pravi krik. Romeo!... Romeoooooo!" Prtlja proaputa): PRTLJA: Baron Monteki. Kako zle vesti brzo putuju. GROFICA (promuca): Baron Monteki?! PRTLJA: Romeov tata. (Na scenu utetura sedi gospodin sa tapom. Polako je priao krevetu. Ono to smo uli nije bio glas, nego jauk.) MONTEKI: Romeo, Romeo. Sine jedini. Poneo sam ibu ovu, tur da ispraim deranu mome, sinu jedinom, da se ne mota vie po kui ovoj nemiloj. A ti me, sine, oinu prekorom najveim. (Starac zari lice Romeu u krilo. Grofica je pruila ruku ka starcu.) GROFICA: Brate Monteki, daj mi ruku. Neka rukovanje ovovenani dar bude deci naoj. Od pomirenja naeg sada im vie ne moemo dati. OVANI: Da, mnogo je to, al' kasno. GROFICA: I vie dau. Za njegovu vernost, znam, mala je plata, alp dajem re, Romeu u dii spomenik od zlata. (Starac se jedva pridie na noge. Prihvatio je grofiinu ruku.) MONTEKI: A ja, od zlata spomen njoj u dii, pa dok Verona zove se Veronom, kip to slavi divnu ulijetu, najskuplji nek bude na celom svetu. (Jedan trenutak su svi stajali pognutih glava. Pola sale se jedva uzdravalo da ne zaplae. Druga polovina nije mogla da se uzdri. Prtlja prvi prekide tiinu na sceni.) PRTLJA: Sumoran mir jutro donosi nam ovo. OVANI: Sunce od tuge ne moe da sine. GROFICA (publici): Idite, priajte to nae zlo novo to ote nam te due nevine. MONTEKI: Na svetu nema prie, vaj, to ima ovako tuan kraj. (Nisam mogao da verujem. Zar e u deijem pozoritu da naprave ovako tragian kraj? Dolo mi je da vnknem Uaaa". Umesto mene viknu Prtlja.)

PRTLJA: ekspire, pomozi!... ekspire!.... ekspireeeee! (Svi glumci poee da se osvru dozivajui pisca. I deca u salp prihvatie: EKSPIRE, EKSPIRE! A onda se dogodi udo. Zazvonila je neka neobina muzika, na sceni je zabletalo neko udno svetlo. Svi glumci su se ukoili u udnim pozama i ia scenu je utrao Viljem ekspir. Kad je ugledao Juliju i Romea, ugrizao se za usnu, ali je brzo odluio ta e. Pritrao je Prtlja i poeo da mu mae oko glave. Preko zvunika se zauo njegov glas koji je tajanstveno odjekivao, kao da dolazi iz neke peine: Seti se!... Seti se!... Setp se!" Kuckao je Prtlju po glavi. Seti se!... Seti se!... Seti se!" Nasta trenutak potpunog mraka. Kad se svetlo upalilo, ekspira vie nije bilo. Na Prtljinoj glavi stajala je njegova stara dobra kuvarska kapa. U ruci je drao ajnik. Dreknuo je iz petnih ila): EKSPIR: Setio sam se!... ovani, pomozi! Dri ajnik! (Dok je iz mnogobrojnih depova vadio kesice raznog aja i trpao u ajnik, govorio je kao neka baba vraara): Nana, ipak, kamilica, livada je ajdinica. Kamilica, beli slez, na livadi biljovez. Proplanak u umi milje, a to milje, razno bilje. Mirie k'o apoteka, svaka travka puna leka. (Odvukao je zapanjenog ovanija do kreveta.) ovani, ti e da sipa ovaj suvi aj na nae spavalice. Vas dvoje ete, u znak pomirenja, da se drite ruku podruku i da vrtite ove kesice aja. Deca i ja emo, za to vreme, da izgovorimo specijalnu bajalicu. (Publici) Ponavljajte za mnom. (U sali se rodila nada. Nikada nisam uo da toliko ljudi baje sa tolnkim arom. I ja sam ponavljao za Prtljom.) PRTLJA: Livado, sestro... Pokai ta tvoja rosa zna... Probudi Juliju i Romea... Iz stoletnog sna!... (Poslednje rei su tako protutnjale salom da sam oeknvao da se Julija i Romeo smesta probude, ali nita se nije dogodilo. Meutim, nismo gubili nadu, jer je svima bilo jasno da Prtlja zna ta radi.) PRTLJA: Ne vredi. Neko ovde ima zle misli i bajalica ne radi. Neko je ovde nevaljao. (Jedno dete iz sale je viknulo: GROFICA JE BACILA KESICU!) GROFICA: Nisam bacila, ispala mi je. OVANI: Znao sam. Mama, zakuni se da e biti dobra. GROFICA: Pa, kunem se. (Glas joj je zvuao lano. ovani podie kesicu i tutnu joj u ruku.) OVANI: I da e otii u manastir. GROFICA: E, pa sad... OVANI: Mama!... (ovanijev glas je bio neobino strog, pa se grofica sloila.) GROFICA: Dobro, dobro. Idem u manastir. PRTLJA: Da probamo onda dalje. Prokljuao suvi aj, Julija, ustaj...

SVI: PROKLJUAO SUVI AJ. JULIJA, USTAJ! PRTLJA: Prokljuao suvi aj, Romeo, ustaj. SVI: PROKLJUAO SUVI AJ, ROMEO, USTAJ! (Zau se klavir. Smesta sam prepoznao uvod u najlepu Lenonovu pesmu Imedin" (Zamisli"). Svima je zastao dah. Netremice smo gledali u dvoje mladih. Julija pomeri ruku. U sali se zau uzdah olakanja. Julija pridie glavu. Prolomi se aplauz. ovee, u ivotu nisam osetio takvo olakanje. Julija se pridigla. Svetla su utrnula, sem uzanog snopa svetla koji je padao samo na nju. NJena venanica sa zlatnim nitima je bletala kao... kao... kao... Ne znam ta tako bleti. Zapevala je): JULIJA: ZAMISLI DA JE ZEMLJA KAO NA NEBU RAJ... (Onda se u Julijinom krugu svetla pojavio i Romeo. Prolomi se jo jedan aplauz i gromoglasno: JEEEEE! Romeo je prphvatio pesmu): ROMEO: DA SVI SE LJUDI VOLE I DA JE MRNJI KRAJ. JULIJA: ZAMISLI DA SVI LJUDI IMAJU MIRAN SAN. ROMEO: JAAAA JA SAM MODA SAMO SANJAR, ALI ZNAM TAJ DOI E DAN. (Svetlo se naglo upalilo. Refren pesme zapoe ovani): OVANI: LJUBAV, TO JE SVE! (Tada na scenu utra jedna debeljuca u prelepoj, plavoj somotskoj haljini, i baci se ovaniju u zagrljaj. On ushieno uzviknu Rozalina! Zatim svi nastavie pesmu): RATATATATA! PRTLJA: LJUBAV, TO JE SVE! SVI: RATATATATA! GROFICA: LJUBAV, TO JE SVE! MONTEKI: SVE... (Dotra i ekspir da i on malo pripevne.) EKSPIR: LJUBAV, TO JE SVE. SVI: (Onda su svi pevali i grlIli se, dok je svetlo izvodilo razne kerefeke, a publika pljeskala u ritmu.) LJUBAV, TO JE SVE, LJUBAV. TO JE SVE, LJUBAV, TO JE SVE! (Kad se pesma zavrila glumci su se klanjali, a publika je pljeskala... Niko nije ustajao. Nikome se nije ilo kui. Svi su hteli da jo malo podele radost sa glumcima. Zvali su na kraju i rediteljku Cacu. I ona je dola da se pokloni. Takav je red na premijeri. Pisca nisu zvali, jer on je ve bio tu.) KK RR AA JJ