1

PANJA!
PRIBLIAVATE SE

NACIONALNOM PARKU SRBIJA!

(JO TRI STRANE)

PANJA!
2

PRIBLIAVATE SE

NACIONALNOM PARKU SRBIJA!!

(JO DVE STRANE)

PANJA!
3

PRIBLIAVATE SE

NACIONALNOM PARKU SRBIJA!!!

(JO JEDNA STRANA)

ULAZ
4

Nalazite se na samom ulazu u Nacionalni park SRBIJA. S obzirom da ste i pored tolikih upozorenja stigli dovde, sad moete malo da se opustite i pripremite za ono to sledi. Nemogue je precizno rei koliko je veliki Nacionalni park SRBIJA. Moda bi najtanije bilo konstatovati da "nije mali, nije mali...". Ipak, njegova veliina se progresivno smanjuje, usled nekih do sada nedovoljno prouenih pojava. To smanjivanje najtee pogaa upravo ivi svet. Raznovrsnost ivog sveta u Nacionalnom parku SRBIJA i upadljiva razliitost nekih vrsta od njihovih roaka koji ive u drugim podnebljima, glavni su razlozi to se pristupilo izradi ovakvog prirunika, koji bi trebalo da pomogne eventualnom posetiocu Nacionalnog parka SRBIJA da se u njemu to bre i to bolje snae, a ako mu to ne uspe, da barem lake shvati ta mu se to, unutar Parka, dogaa. Na sledeim stranicama upoznaete, ako ve niste, predstavnike nekih vrsta koje ive u Nacionalnom parku SRBIJA. Poreklo tih vrsta, njihova stanita, ishrana, razmnoavanje, podvrste, prirodni neprijatelji, odnos prema drugim vrstama, samo su neke od tema u ovoj, ozbiljno zamiljenoj, ali neozbiljno realizovanoj studiji. S obzirom da je izabran socioetno-psiholoko-kulturoloko-patoloki pristup, bilo je neophodno pomoi se i arlatinskim jezikom kod blieg odreivanja imena vrsta, pojava i epoha (arlatinski areni latinski, latinski proaran srpskim). Nemogue je, i nepotrebno, pomenuti i obraditi ba sve vrste koje postoje u Parku. Odabrane su samo one koje su nastale ili najvie mutirale u poslednjoj deceniji XX veka. Pri tom, treba imati na umu da nastajanje i mutiranje nekih vrsta i nije zavren proces. On je u toku ak i dok ovo itate. A sada, kada ste dobro pripremljeni i upozoreni, moete slobodno da priete. Rampa e se ubrzo podii i vi ete biti u prilici da se blie upoznate sa Nacionalnim parkom SRBIJA i njegovim najivopisnijim iteljima.

Rampa na ulazu u Nacionalni park

6

SRBIJA se, posle vie od sata ekanja, podigla i voza je starto-vao motor kako bi, konano, preao granicu. A onda se tik ispred kola stvorio On. Namrgoen, brkat i raskopan. Krupan primerak. Sav u zelenom. Pokazao je rukom da se ugasi motor i lagano obiao oko kola, sa izrazom na licu kao da neto smrdi. Zastao je kod vozaevih vrata i pokazao rukom da se otvori prozor. "Putne isprave...", promrmljao je. Voza je pruio od ranije pripremljene pasoe svih putnika. Krupni ih je dugo studirao, duboko i umno diui. "Izaite napolje...", rekao je vozau, stavljajui pasoe u dep na bluzi. Voza je izaao i stao pored kola, u iekivanju. Krupni gaje otro pogledao: "ta si mislio, da ti ja persiram?! IZLAZI, BRE, SVI IZ KOLA!!! OD-MA'!" Dok su putnici navrat-nanos izlazili, on se odmakao par koraka, izvadio iz depa tanke, hirurke rukavice i poeo paljivo da ih navlai na jednu, pa na drugu ruku.

"ULAZI UNUTRA, PA JEDNO PO JEDNO U SOBU S KABINAMA. SKIDAJ SVE SA SEBE, UI U KABINU, NASLONI SE NA ZID SA OBE RUKE, OPUSTI MII I EKAJ DALJA NAREENJA! SLEDI PREGLED! I NEMOJ DA BI NEKO NETO SLUAJNO PREMET'O IZ DEPA U DEP, ILI IZ NEEG DRUGOG U DEP! JE L TO JASNO?!?"

Nadrndani (ponekad se moe nai i kao Frustrirani) Carinski Slubenik je vrsta koja je nastala ukrtanjem tri razliite vrste: Normalnog Carinskog Slubenika (arlatinski Drndus pasport), Mrkog Ulinog Pandura (Mupus murius) I Divljeg alterskog Slubenika (Nervozus shicanorum pauza).

Potreba da se ulazak u Nacionalni park SRBIJA i izlazak iz njega kontroliu drndanjem postoji odavno. Poto nije bilo mogue postaviti Mrkog Ulinog Pandura da sam kontrolie granicu Parka sa Neprijateljskim Svetom (Truluszapadus) -+, a s obzirom da postavljanje samo Normalnog Carinskog Slubenika ili Divljeg alterskog Slubenika nije bilo dovoljno komplikovano, pristupilo se ukrtanjute dve vrste sa Divljim alterskim Slubenikom, kako bi novostvoreni hibrid zadovoljio sve neophodnekriterijume za takvu kontrolu

NADRNDANI CARINSKI SLUZBENIK

-Podmitljivost

Osobina nastala delovanjem biljke Mito (Mitus), koja izvanredno us-peva u elom Nacionalnom parku SRBIJA. No, o toj biljci e biti vie reci kasnije, kod vrste Podmitljivi Lekar (Primarius mitus). to se tie podmitljivosti, ta osobina se pojavljuje u tri faze: a) kategorika faza (ne moe nita), b) taktika feza (moe neto za neto), c) strateka faza (sve moe za neto). - nadrndanost (uroeno, ili uvebano odsustvo dobrog raspoloenja), - panduravost (njukanje za svim i svaim, uvlaenje pretpostavljenom), - divljost (agresivnost u poniavanju rtve), - alteravost (snalaljivost u birokratskom komplikovanju), - pauzofilija (ljubav prema izlaganju rtve bezrazlonom ekanju) . Eksperiment je uspeo u potpunosti i tako se rodio Nadrndani Carinski Slubenik. Danas u Nacionalnom parku SRBIJA ima mnogo vie Nadrndanih od Normalnih Carinskih Slubenika. Posledica eksperi- menta su i neki neeljeni efekti. Na primer, pauzofilija je postala toliko dominantna osobina da se ekanje vie ne meri minulima i satima, ve danima i nedeljama. Kao jedan od neeljenih efekata, pojavila se i podmitljivost <- . Nadrndani Carinski Slubenik je vrsta koja je stvorena za lov na sve ono to hoe da pree granicu Parka. To je njegova jedina funkci ja i zato je na svim ostalim planovima mnogo manje zanimljiv. Treba rei da ima istanan njuh i daje istreniran da otkrije sve ono to mirie na luksuznu robu (u Nacionalnom parku SRBIJA luksuz su salama, sir, ulje, toalet papir, gorivo itd.). U tom procesu Nadrndani Carinski Slubenik esto doivi i mek-ok (mirisni udar), naroito kad njuka po prljavim gaama onih rtava koje su ve upotrebljen ve morale ponovo da oblae, ekajui danima da preu granicu.

10

-Neprijateljski Svet (Trulus zapadus) Neprijateljski Svet je sve ono to se nalazi izvan granica Parka, a ne zove se Kina, Rusija, Belorusija, Ukrajina, Libija, Irak, Severna Koreja, Kuba, Indija, Zimbabve i, ponekad, Grka

11

Pet sati ujutro u Nacionalnom parku SRBIJA. Veina itelja jo uvek spava. Tiho je. Tiinu remeti samo jedan zvuk... To je ukav zvuk savijanja upotrebljavane najlon kese koja se sprema da primi u sebe novine na koje se pomisli kad se kae "novine" i - jo jednu najlon kesu. Onu iz koje curi kratkotrajno mleko. To je mleko koje ivi jako kratko - samo veoma rano ujutro, jer ga tada grabi jedna od najugroenijih vrsta u Nacionalnom parku SRBIJA...

12

Jedan nauni tim je doao do zakljuka da se za vreme tzv. Grejne Sezone (Cvokotarium) iz godine u godinu sve vie smanjuje broj vrsta u Nacionalnom parku SRBIJA, a daje Goludravi Penzioner jedna od onih vrsta koje najbre nestaju. Razloge za to najverovatnije treba traiti u neprirodnom fenomenu pod imenom "kanjenje Penzijice" Razlikujemo vie podvrsta Goludravog penzionera. To su: Civilni Penzioner (Penzos comunalis), Vojni Penzioner (Penzos militaris), Invalidski Penzioner (Penzos apotecus).

13

Podvrste Goludravog Penzionera se meusobno ne razlikuju po izgledu, ve po mestu gde se gnezde. Vojni Penzioner se, recimo, najee gnezdi na estom i viim spratovima ume novobeogradskih solitera, gde se mogu nai itave kolonije. Druge dve vrste, pak, vole da se gnezde u redovima. Civilni Penzioner - Penzos comunalis - kao to mu i ime kae, najee pravi gnezdo od svakojakih papira i rauna, na alterima za struju i komunalije i to sredinom meseca, dok Invalidski Pen- zioner - Penzos apotecus gnezdo pravi od gomila uputa i recepata na alterima zdravstvenih ustanova i to preko ele godine. Zanimljivo je da, usled fenomena kanjenja Penzijice, gotovo sve podvrste Goludravog Penzionera veoma retko i malo jedu, a i kad jedu uglavnom zobaju mrvice. Ono to ih, meutim, bitno razlikuje od drugih u Nacionalnom parku SRBIJA je to kod svih ostalih vrsta odrasli hrane svoje mladune, dok je ovde uglavnom suprotno: mladunci Golu dravog Penzionera hrane svoje roditelje. Jedino ime se Goludravi Penzioner sam hrani su informacije sa dravnih medija koje veoma uredno, rado i lako guta i to u velikim koliinama, ali one su, na nesreu, najee otrovne za njega. Mujaka i enku Goludravog Penzionera je veoma teko razlikovati. Na primer, nijedno ni drugo nemaju bogato perje, kreu se sporo i povijeno, po ceo dan pevaju istu pesmu, a zanimljivo je i to da u sezoni glasanja i jedno i drugo daju od sebe isti glas.

14

Dodue, jedna od razlika je u tome to se mujaci preko dana sjate u parku i gledaju kako dvojica od njih jedu jedan drugog. Goludravi Penzioner je dobar lovac. Naoko nije preterano gibak I pokretljiv, ali doe li do prilike za bilo kakav ulov - spremanje na maji skok. To se naroito vidi u situacijama kada smatra da je ugroeno njegovo prirodno mesto u redu zanamirnice ili pred alterom. Tada dobija neverovatnu snagu i, tako razjaren, u stanju je da protiv nika izgura na smrt. Goludravi Penzioner ima vie prirodnih neprijatelja. To su, pre svih: Republika Srbija (Yugoslavius) i Divlji Salterski Slubenik (Nervozus shicanorum pauza). Meutim, moda najveu opasnost za Goludravog Penzionera predstavljaju - njegovi mladunci, kojima u jednom trenutku moe da dosadi to to hrane svoje roditelje, pa mogu da rese da ih prepuste samima sebi, s nadom da e se tako najlake i najbre doepati njihovog gnezda. Pri tom zaboravljaju da svi u Nacionalnom parku SRBIJA, pa i oni, jednog dana postaju Goludravi Penzioneri.

15

Kanjenje Penzijice

Neprirodna pojava usled koje dolazi do ubrzanog nestanka Goludravog Penzionera iz Nacionalnog parka SRBIJA. Ishrana Goludravog Penzionera u potpunosti zavisi od jednomesene biljke koja se zove Penzijica (Mizeria). Tanije, to je nekad bila biljka koja je plod donosila jednom meseno. Naglom promenom politiko-ekonomske klime u Nacionalnom parku SRBIJA, plod Penzijice je malo-pomalo poeo da zakrljava, da kasni sa pojavljivanjem i po vie meseci i da, kada se pojavi, traje samo nekoliko dana. To je izazvalo ozbiljne poremeaje u ionako krhkom metabolizmu Goludravog Penzionera i od tada se broj primeraka ove vrste ubrzano smanjuje, a Penzijica je od tolikog zakrljavanja postala mikroskopski mala i im se pojavi - gotovo trenutno ispari, ostavljajui iza sebe samo plaen raun za struju.

MIZERIA

16

Teko je proi Nacionalnim parkom SRBIJA a ne primetiti markantno stvorenje koje stoji na oku i specifinim zvukom pronalazi partnere za jedan od najneobinijih rituala u Nacionalnim parkom SRBIJA: ritual kupoprodaje deviza. Upoznajmo sada pripadnika vrste koja je nastala nedavno, ali se ve smatra jednom od najilavijih i najizdrljivijih u itavom Nacionalnom parku. To je...

17

LANI PROIZVOD (SLUI DA SE DILER MASKIRA l ZAVARA PROTIVNIKE)

Markantni Ulini Diler ivi iskljuivo u predelima sive i crne ekonomije. Odlino se prilagodio jer su tu este i obilne pa-davine dinara, pa je stoga i veoma bujna inflacija. Markantnog Ulinog Dilera posebno mnogo ima na me-stima gde ima Kesa (Gotovinae), relativno retke biljke sa novanicama umesto listova. Markantni Ulini Diler je po prirodi samac, ali ponekad moemo videti i po nekoliko primeraka najednom mestu, to obavezno znai daje u izgledu dobar ulov. Ipak, Markantni Ulini Diler veoma potuje tuu teritoriju. Uglavnom ga moemo nai na okovima Nacionalnog parka SRBIJA, oko pijanih pojila, ispred ua u banke, dakle, na svim onim mestima gde esto prolaze pripadnici drugih vrsta. U skrovitu ga je nemogue videti, jer ga odlino krije.

18

Metabolizam Markantnog Ulinog Dilera u potpunosti zavisi od plaviasto-zelene biljke Devize (Devizus), po kojoj je i dobio ime, a koja u Nacionalnom parku Srbija uspeva samo u uslovima nestabilne ekonomske klime. Kada zbog stabilne ekonomske klime na ulici ponestane deviza, Markantnog Ulinog Dilera jednostavno nema, kao daje izumrla ela vrsta. Meutim, upravo tada njegova ilavost dolazi do izraaja: onog trenutka kada se usled pogoranja ekonomske klime naoblai toliko da ponovo pone da pada dinar, eto i Markantnog Ulinog Dilera, koji izlazi iz svog skrovita i nastavlja da se pari. Markantni Ulini Diler ivi radi parenja. To se kod njega zove "oparenje". Ima potrebu da se opari svakog dana, pa i po nekoliko puta dnevno. Zanimljivo je da mu za to nije potrebna enka, ve rtva. Sam proces je veoma brz i obavlja se uglavnom po tamnim ulazima I zatvorenim automobilima. Tek, posle samog oparenja, oploen sa barem 10%, a da bi nastavio vrstu, kratko lei na parama i brzo ih, da bi se razmnoile, puta na ulicu. Kad je kesa dovoljno na ulici, formiraju se, kao peurke posle kie, novi Markantni Ulini Dileri. Unutar vrste Markantnog Ulinog Dilera postoje i podvrste koje se meusobno razlikuju iskljuivo po mestima na kojima saeku- ju svoje rtve. To su: - Francuski Ulini Diler (Devizus devizus), o kome smo ovde uglavnom i priali, zatim - Pijani Diler (Devizus ispodtezgus), i na kraju - Dravni Diler (Devizus ispredbankus).

19

Zanimljivo je da se poreklo Markantnog Ulinog Dilera kao vrste vezuje za jednu vrlo komplikovanu promenu politiko-ekonomske klime koja se dogodila u Nacionalnom parku SRBIJA pre izvesnog vremena. Ta promena je izazvala degeneraciju i skoro potpuni nestanak mnogih vrsta u Nacionalnom parku SRBIJA, ali malo ta se moe uporediti sa kata -strofom koja se dogodila jednoj, u tom periodu otpornoj i dugovenojvrsti Dinarsaurusu (Dinarsaurus convertibilius) ->. Prirodni neprijatelji Markantnog Ulinog Dilera jesu upravo Dinarsaurus, u onim retkim periodima kada je jak i stabilan i Slobodno Trite Deviza (Libero marconi). Svojevremeno je Markantnom Ulinom Dileru pretila svakodnevna opasnost i od pripadnika vrste Mrki Ulini Pandur (Mupus murius), s kojim deli isto stanite - ulicu, i koji ga je ranije esto i rado lovio, ali danas te opasnosti gotovo i da nema pa Markantni Ulini Diler moe slobodnije i mirnije nego ikad da iviu Nacionalnom parku SRBIJA.

20

-Dinarsaurus (Dinarsaurus convertibilius) Posle dueg perioda loe ekonomske klime dolo je, bukvalno preko noi, do fantastinog razvedravanja. Sve je poelo da buja, da se razvija, da cveta. Postojali su idealni uslovi za rast i razvoj Dinarsaurusa, koji je tada bio toliko moan daje mogao, bez po muke, da se pretvori u bilo ta - recimo u Markosaurusa (Marcosaurus germanus) ili u Dolarsaurusa (Dolar-saurus americanus) - u zavisnosti od potrebe. Ta osobina se zvala konvertibilnost, a itav taj period smo zvali Anteozoik. Meutim, to nije dovoljno dugo potrajalo. Ponovo preko noi dolazi do burnih klimatskoekonomskih promena i dejstvom raznoraznih kata-strofinih pojava (Ratus, Sanctius, Vugoscandicus, Dafimenticus), od kojih su se neke ciklino ponavljale, rast i razvoj Dinarsaurusa biva surovo prekinut. On gubi svoju prirodnu osobinu pretvaranja u Markosaurusa i Dolarsaurusa, sve vie slabi i po stopi od desetak i vie posto meseno -poinje da izumire. Tada stupa na scenu Markantni Ulini Diler, koji ivi od toga to, imitirajui konvertibilnost kao zakrljalu osobinu zakrljalog Dinarsaurusa, odreuje u procesu svog oparenja kada e se, u kom odnosu i u ta Dinarsaurus pretvoriti, pretvarajui ga tako, iz dana u dan, u finansij-skog patuljka.

21

Mrkog Ulinog Pandura emo lako prepoznati: pandur je, mrkog je izgleda, na ulici je. Dok se veina stanovnika Nacionalnog parka SRBIJA trudi da na ulicu izae samo kad mora, a i tada nakratko, Mrki Ulini Pandur je na ulici stalno i tu se snalazi kao riba u moru. Tu on pronalazi sebe (i sve druge), tu ivi, lovi, a tu se u sluaju potrebe i umnoava u Kordon (Cordonum batinarium) ->. Mrki Ulini Pandur niti ima podvrste, niti mutira u bilo ta dru-go, ak ni kad se penzonie. Za njega vai izreka: Jednom Murius - uvek Murius. Mrki Ulini Pandur je svatojed. Ipak, uglavnom se ne usuuje da lovi nekog krupnijeg Domaeg Kriminalca, kao to je Teki Mafija (Crimos mafiosus), jer je on prevelik zalogaj za njega. ak izbegava da se ustremi i na neto sitnijeg elavca Obinog (Glavus obrianus). Tu i tamo skae na vercera Cigareta (Torbacus tobacus) ili, rede, na Markantnog Ulinog Dilera ^
22

(Devizus devizus devizus), koji mu je ak i neki dalji roak, po ulici. Poto od tog ulova ne moe da nahrani ak ni sujetu, to ga ini jo mrkijim. Mrki Ulini Pandur se lako dresira za razliite zadatke: da donese vercovanu robu, da se pritaji u bunju i iskoi s ukljuenim radarom, da vidi i najsitnije prekraje, a da istovremeno ne vidi one najkrupnije itd. Dalji roak Mrkog Ulinog Pandura je Leei Ulini Pandur (Mupus carterlupus). Mrki Ulini Pandur se posebno dresira da lovi pojedine primerke ili vrste. To su: 1. Promenljivi Student (Academus meander), koji na ulici esto trai promene (to mu i ime kae). Tada Mrki Ulini Pandur koristi I Pendrek (?)-. 2. Zapostavljeni Graanin (Trinaestus prasus), kada se okuplja na ulici gladan plodova biljke Ustavna prava i slobode (Civilizatium minimum), koji su mu neophodni da bi uopte mogao da preivi kao vrsta. 3. Goludravi Penzioner (Penzos vulgaris), i to sve tri podvrste (P. Comunalis, P. Militaris, P. Apotecus), kome Mrki Ulini Pandur uiva da naplati prelazak van peakog prelaza kad se ovaj okupi na ulici povodom kanjenja Penzijice(Myzeria).

- Pendrek (?) Tvrdog porekla. Nedovoljno ispitan. Ko god je priao dovoljno blizu da ga ispita, posle ga je bolela glava i nije mogao nieg da se seti.

23

Sa Mrkim Ulinim Pandurom se jednostavno komunicira. On koristi samo deset reenica. Ako ih znate, neete imati problema u sporazumevanju sa njim.

1. Dobro vee, vozaku, saobraajnu. 2. Jeste neto popili"? 3. 'Ajde malo da dune... 4. Imate li nekog oruja"? 5. Otvori gepek! 6. Je l' znate koji ste prekraj napravili"? 7. 'Oe da plati il' da piem prijavu? S. Je l' mnogo 20 dinara? 9. U kom pravcu idete ? 10. Je l' bi' mog'o ja s vama donekle"? -Kordon (Cordonum batinarium) ]
24

Sasvim poseban organizam, sastavljen od vie Mrkih Ulinih Pandura povezanih ujedno. Na iste podraaje reaguje potpuno drugaije nego Mrki Ulini Pandur-jedinka. Iako bi se moglo oekivati da je to bie naprednije od jedinke, upravo je suprotno. Naime, Kordon je na niem stupnju razvoja, nije u stanju da sam rasuuje, niti je u stanju da se samoorganizu-je. Potpuno je zavisan od Komandira (Mrki Ulini Pandur sa varcima). Logino je da tako jednostavan stvor kao to je Kordon ima i jed- < nostavnu funkciju. Ona se sastoji iz samo dva elementa - stajanje I jurianje. Stajanje obuhvata i spreavanje, a jurianje podraumeva i batinanje. Prosto k'o pasulj. Zato i funkcionie.

Lovi u mutnom.
25

Lei na parama. Jede po kafana-ma. Pije po kafiima. Ima ga svuda. Uvek je "u nevienoj guvi".

26

Srpski Biznismen spada meu najprilagodljivije vrste u Nacionalnom parku SRBIJA. I on I Pokvareni Politiar (Smradus bescrupulozus) vuku poreklo od istog pretka. To je Snalaljvi Srbin (Srbianus flexibilia), vrsta koja je nastala I opstala na ovom podneblju. Ako neko eli da Srpskog Biznismena izvue iz jazbine, dovoljno je da upotrebi stari srpsko-biznismenski mamac: da mu podmetne rtvu koja ima specifian miris. To je miris lakog posla, sa minimalnim ulaganjima i enormnom zaradom za najkrae mogue vreme. Srpski Biznismen je svatojed. U njegovoj jazbini se uvek mogu nai: maline, kafa, uloci, zejtin, vake, sapuni, ekseri, mleko u prahu, rezana graa, okolade, toilet papir, lekovi, deterdent, eer I dizel gorivo. Poneki primerak Srpskog Biznismena moe da bude i veoma opasan ukoliko primeti da neko drugi upada na njegovu Ekonomsku teritoriju (Quotum contigentum). Tada poinje bespotedna borba za enormnu zaradu, koja se ponekad zavrava i onim najgorim to Srpskog Biznismena moe da snae carinjenjem. Srpski Biznismen se lako prepoznaje po karakteristinom zvuku Mobilnog telefona (Zvrndus nonsto- pus)-*. Naime, stoje melodija kojom Mobilni zvoni nenija, umilnija, to je Srpski Biznismen spremniji na sve. Najoprezniji treba biti kada se zauje Betovenova "Fiir Elise". Zanimljiv je i nain komunikacije Srpskog Biznismena sa onim ko mu treba. Sledi telefonski razgovor izmeu Srpskog Biznismena i pripadnika degenerisane vrste Alavi Drutveni Direktor (Pustahius economiae) -. Oni ve dugo di$kretno $arauju, na obo$trano zadovolj$tvo.

27

PRIVATNIK: Halo? DRUTVENJAK: Ja sam... PRIVATNIK: Ooooo, moje potovanje, jeste dobro, ta ima novo? DRUTVENJAK: Ma, nije dobro... Neto mi se pokvario auto... PRIVATNIK: Nikakav problem. Poslau deka da ga odveze i popravi. DRUTVENJAK: Dobro, nego... moja ena bi malo u Rim... porodino... PRIVATNIK: Samo recite datum i koliko bi da ostane... sa porodicom. DRUTVENJAK: Ma, desetak dana... nego nema kesa. A, kae - skupoo!... PRIVATNIK: Donee deko. Nego..., 'oe li moi ono to smo priali?... DRUTVENJAK: Sluaj, za tebe sve ima da moe... Javi se kad se vratim.

28

Postoji i enka Srpskog Biznismena, koja ne samo da lii na mujaka ve pokazuje i tendenciju da se pretvori u njega. To je zanimljivo zbog toga to kod Srpskog Biznismena do oparenja dolazi iskljuivo meu mujacima. Kada oni jedan drugog u sezoni opa renja namiriu, odmah dolazi do Ijubavno-finansijske igre: sve poinje nenom razmenom vizitkarti, zatim dolaze strasni pozivi Mobilnim u svako doba dana i noi, kao i slanje perverznih profaktura. Zatim slede sastanci udvoje uz aputanje procenata na uvo i pominjanje bezobraznih, ali uzbudljivih reci (ticung, ulini kurs), kao i uvoenje nekih elemenata sado -mazohizma (Hou I ja da budem dobar... Nemoj mnogo da me odere... Slobodno ga zavrni, boli me dupe...). Po uspeno zavrenom poslu, sve se krunie intimnim obrokom, koji obojicu mujaka ostavlja potpuno opijenimneko vreme (obino do jutra).

29

Mobilni telefon (Zvndus nonstopus) To je izraslina koja spaja ruku i uvo Srpskog Biznismena. Imaju je jo neke vrste. Ima neobinu osobinu da zvrnda non-stop (otud ime). Budui da Mobilni Srpskom Biznismenu predstavlja seksual-no-finansijski simbol, on ga uvek dri u ruci, sem ako ga ne zadene za kai. Kad ima dodatnu potrebu da mu se uje i da mu ga vide, on ga izvadi i stavi ga na sto. Mnogo je nesrean ako je neiji manji od njegovog (to, priznaete, ne zvui logino s obzirom daje re o mujaku). Ako mu Mobilni sluajno crkne, Srpski Biznismen deluje potpuno izgubljeno, sve dok mu ne izrasle novi, skuplji - i manji. Cesto se mogu videti dva primerka Srpskog Biznismena kako sede u kafiu/kafani i svako razgovara svojim Mobilnim. To ne samo da nije nepristojno u njihovom svetu ve je i poeljno, jer ostavlja utisak srpsko-biznismenske guve i srpsko-biznismenske zaposlenosti, stoje opet deo igre zavoenja pred oparenje. Ponekad oni Mobilnim razgovaraju i meusobno, dok su za istim stolom, jer ih to dodatno sti-mulie.

30

-Alavi Drutveni Direktor (Pustahius economiae) Pripadnik degenerisane vrste koja postoji samo jo u Nacionalnom parku SRBIJA. Drugde je izumro usled sasvim prirodne pojave u svim Socijalistikim nacionalnim parkovima, koja se zove Transformacija Drutvenog Kapitala (Pocradus firmus). Transformacija je veoma sloen i nedovoljno objanjen proces koji nikome, pa ni Alavom Drutvenom Direktoru nije jasan, ali mu to ne smeta da tokom tog, i bilo kog drugog procesa, pokae svu svoju alavost. Mnogo je, meutim, lake razumeti podelu Alavih Drutvenih Direktora na tri podvrste, prema onome ta jedu: Prasista (Prasus terminator), Janjiar (Yagus brigadus),

31

JEDAN DAN IVOTA

Jutro. Dipom ulazi u butik. Sra, ali maranje, vika, tupi udarci, tiina. Izlazi s novcem. Ulazi u dip. Staje pred poslovnom zgradom. Ulazei, nokautira portira koji pokuava da ga legitimie. Liftom do vrha. Posle deset minuta silazi, briui sa cevi pitolja pljuvaku finan-sijskog direktora. Pare su u depu. On je u dipu. Podne. Rua u skupom restoranu sa jeftinom enkom. Dnevnom enkom. Ide u kafi. Sree pripadnike svoje vrste i ritualno se ljube. Ide u drugi kafi. Sree pripadnike svoje vrste i ritualno se ljube. Ide u trei kafi. Sree pripadnike svoje vrste i ritualno se ljube. Vee. Nona enka. Kockarnica, stotine plavih novanica, rulet. Viski u ogromnim koliinama. Galama, smeh, provokacije. Dva sata kasnije izlazi, glavom kroz staklo. Krvav je. Ustaje, vadi pitolj i vraa se unutra. Repetira i puca po prisutnima. Nailazi obezbeenje. Puca i na njih. Oni uzvraaju. Ima ranjenih. Izlazi u trenutku kad se zauje policijska sirena. Puca i na njih. Oni gase sirenu i bee. On prebacuje ranjenu enku preko ramena, pali kockarnicu, pali dip i pali u no. Rat? Anarhija? Snimanje "Terminatora 3"? Ne. Jedan sasvim obian radni dan u ivotu Domaeg Kriminalca, vrste koja je strah i trepet u Nacionalnom parku SRBIJA.

32

33

Vrsta koja je napravila BUM! U Nacionalnom parku SRBIJA tokom poslednjih desetak godina. Postoje dva osnovna tipa Domaeg kriminalca: Teki Mafija (Crimos mafiosus) i Celavac Obini (glavus obrianus)

Teki Mafija sjajno ivi, ali mrano umire. Za to je kriva biljka Saekua (Ra-ta-tatatum), koja raste u bunju, mranim ulazima ili tik uz njegov parkirani automobil. Osim nje, Teki Mafija nema prirodnih neprijatelja i ne plai se niega i nikoga.

Celavac Obini je druga pria. Sitniji je, nije tolika zverka kao Teki Mafija, pa mora vie da se kiti I kooperi. Zato njemu oko vrata izrasta Kajla (Debello uto) , u poetku jedna, a kasnije, kad se razmnoi, i vie njih. Svojom teinom mu povija gornji deo tela, inei da izgleda jo strasnije i jo elavije.

Karakteristini znaci za raspoznavanje: Dip (Paierus), Pitolj (Utocaria), Veliki Krst na Retrovizoru (Magnum crudfix retrovizorum) i, naravno, Lutkasta Sponzorua (Barbicaria lovans) ->.

Domai Kriminalci se pozdravljaju tako to, dok se rukuju, jedan drugog slobodnom rukom ritualno hvataju za potiljak i brzo izmenjuju tri poljupca, uz nekoliko puta izgovoreno "brate". To "brate" je I inae najei oblik obraanja meu primercima Domaeg Kriminalca I nema nikakve veze sa krvnim srodstvom. Kada se sretnu dva primerka Domaeg Kriminalca, to otprilike izgleda ovako:

34

35

-Kajla (Debello uto)

Parazitski organizam (parazitski - posledica velike koliine para), koji napada Domaeg Kriminalca i to tako to mu sve gue raste oko vrata. Kajla ne samo da nije izleiva, nego se stalno razmnoava, a svaka nova je sve deblja i sve tea. Samo zahvaljujui tome to Domai Kriminalac ne ivi dugo, ona ne stigne da ga potpuno usmrti svojom koliinom, teinom i skupoom. Zna se da postoje primerci Kajle dugi vie od metar i teki preko pet kilograma, a takvi primerci su pravi "ka-pitalci" meu kajlama, ili Kajlapitalci.

36

-Lutkasta Sponzorua (Barbicaria lovans)

Jednostavan organizam. Pripada grabljivicama. Ako ve ne ivi sa Domaim Kriminalcem, onda ivi za onaj trenutak kada e se upoznati sa njim i potom ga ugrabiti, da bi ivela parazitski (s velikom koliinom para). Graom tela lako privlai panju kako Domaeg Kriminalca, tako i drugih itelja Parka. Graom mozga teko da bilo koga moe da privue. Deli se na dve grupe: plavue, namigue (one koje nisu plavue, pa moraju da budu aktivnije). Plavue se dele na: prave (ili donje) plavue, lane (ili gornje) plavue.

37

Radni dan u Nacionalnom parku SRBIJA. Dugaak red pripadnika raznih vrsta stoji pokorno, mirno, kao na pojilu, ispred providne prepreke na kojoj je mala, sasvim mala rupa. S druge strane te rupe ivi jedno od najagresivnijih sedeih bia, bie koje drugi stanovnici Nacionalnog parka SRBIJA izbegavaju kad god mogu. To je...

38

Svaki stanovnik Nacionalnog parka SRBIJA se barem jednom u ivotu susreo sa Divljim alterskim Slubenikom. Nimalo prijatno iskustvo. To je veoma agresivna vrsta, karakteristina pre svega po onome ta jede. Naime, Divlji alterski Slubenik oboava da jede digerice i ivce svih koje ulovi s one strane male rupe. Vrlo rado se hrani i njihovom bespomonou. Meutim, nita od toga ne moe ni da proguta, ni da svari, bez velike koliine raznoraznih hartijastih biljaka iz porodice Formu- lari (Papjrologia) -, posebno ako su neuredno popunjene, nepotpisane i nepeatirane. Postoji i Pitomi alterski Slubenik, ali ga ima u neuporedivo manjem broju od Divljeg i njegova je suta suprotnost ljubazan je, predusretljiv, sa osmehom, hoe da pomogne ak I Zapostavljenom Graa-ninu, izgubljenom meu Formularima. Meutim, postoje dani u mesecu kada i najpitomiji Pitomi alterski Slubenik moe postati Divlji alterski Slubenik (obrnut proces nije zabeleen). To su oni retki dani kada plod donosi biljka Penzijica (Myzeria), pa se Goludravi Penzioneri okupljaju u enormnom broju pred alterom, zbog ega se stvara mnogo nervoze (neruozus) s one strane male rupe. Ovde treba napomenuti da Divlji alterski Slubenik razlikuje dve vrste radnog vremena. Jedno se zove Pauza ->, a drugo Rad Sa Strankama ->. Oba su bitna jer utiu na koeficijent divljine - Divljeg alterskog Slubenika. Ponekad Divlji alterski Slubenik lovi tako to imitira osobine Pitomog alterskog Slubenika samo da bi namamio rtvu da se opusti, da olako pomisli da ima svu potrebnu dokumentaciju, te da e sve zbog ega je dola pred alter brzo I uspeno zavriti. I onda, taman kada rtva pomisli da opasnosti vie nema - hop! Ulovljena je. Uostalom, evo kako izgleda kada Divlji alterski Slubenik lovi Zapostavljenog Graanina (Trinaestus prasus), ija bespomonost mu je omiljena hrana.

39

Munjevito, zar ne? Ali, ako elimo da pogledamo detalje, moramo sve usporiti 10 puta, do birokratske brzine. To onda izgleda ovako:

- Dobar da...

- KAI!
- Izvinite, hteo sam da overim......

- alter 4!
- Molim?

-ALTER 4 JESI GLUV?

- Ali,sad

su me sa altera 4 poslali kod vas, jer prvo treba......

-Nemoj ti meni da - Ja se izvinjavam......

objanjava ta treba!

- ekaj!
- Molim?

- Daj to Vamo!...... -Izvolite...

- ......Pa, da! Nema potvrdu o plaenom porezu!

- AIL.

- Dri! Kad donese potvrdu......

- Ali, moja supruga je jue proitala da ne treba......

- E, onda nek ti overi supruga!!!

-Pa, nemojte tako......

- Sluaj, bre, nemam ja vremena da se zajebavam s tobom!!...

- Pa, ekajte, vi ste tu zbog mene, a ne PAUZA!!! Kako sad pauza, pa do maloas ste jeli burek?...

- E, sad u da pijem jogurt!!! Jel ima neto protiv?!?

-Izvinite, saekau...

40

41

-Formulari (Papyrologia) Puno ime ove porodice hartijastih biljaka je Formulari sa Potrebnom Dokumentacijom. To su biljke koje imaju vanu ulogu u procesu varenja Divljeg alterskog Slubenika, jer pomau da se rtva, kojoj su ve pojedene digerice i naeti ivci, jo vie natopi gnevom, da joj krv prokljua i da se, samim tim, uini sonijom i laganijom za varenje. Formulara sa Potrebnom Dokumentacijom nema malo, jer se stalno i brzo umnoavaju. Po najjednostavnijoj moguoj klasifikaciji dele se na line dokumente, uverenja, reenja, zahteve, potvrde, izvode, podneske, uplatnice, molbe i albe. Ali to nije kraj. S hartijastim biljkama se nikad ne zna - taman kada rtva pomisli da je na alter stigla sa svim gore nabrojanim - Divljem alterskom Slubeniku je potrebno jo neto, po pravilu ono to rtva nema.

42

Evo sada primera ta e od Formulara sa Potrebnom Dokumentacijom Divlji alterski Slubenik traiti Zapostavljenom Graaninu za, recimo, registraciju vozila:

- Original ugovora o kupoprodaji vozila; - Overenu fotokopiju ugovora; - Overen dokaz o overavanju fotokopije; - Dokaz o uplati doprinosa; - Dokaz o plaenom porezu; - Overen dokaz o oevom plaenom porezu, za one roene pre 1965; - Dokaz o utvrivanju oinstva (oeva obaveza, ako je iv, a ako nije - original izvoda iz matine knjige umrlih, za oeve umrle posle 1997); - Posebnu taksu na promet usluga; - Poseban savezni porez na promet usluga u paualnom iznosu; - Dokaz o prebivalitu; - Uverenje o dravljanstvu ne starije od est meseci; - Izvod iz matine knjige roenih, ne mlai od dve godine ; - Uverenje o neosuivanosti (a ako je lice osuivano Pravosnanu presudu i Overenu pravosnanu fotokopiju presude, kao i Potvrdu da se protiv podnosioca ne vodi krivini postupak); - Taksu za isticanje firme; - Ako neko sluajno nema firmu, onda Overenu potvrdu o nemanju firme.

Da bi spreman doekao barem prvi napad Divljeg alterskog Slubenika, Zapostavljeni Graanin mora uz sebe da ima makar jednu Overenu potvrdu o dokazu uplate takse na original fotokopije reenja o zahtevu. U suprotnom - bie ekspresno ulovljen, progutan, svaren i ispljunut (a moda i neto gore od toga) istog trenutka kad se nae pred malom alterskom rupom, jazbinom Divljeg alterskog Slubenika.

43

--Pauza (Pauza) Vrhunac alterskog zadovoljstva koji svaki Divlji alterski Slubenik pokuava da produi stoje vie mogue. Ima raznih tehnika kojima se Pauza produava: Tehnika produenog doruka, Tehnika blokiranog terminala, Tehnika podnevne smene, Tehnika rada samo jednog altera i Tehnika najobinijeg bezobrazluka, koja se najee kombinuje sa nekom od prethodnih. -Rad Sa Strankama (Antipauza) Treptaj izmeu dve Pauze. -Koeficijent divljine Vrednost koja se izraunava kada se podeli broj Pauza sa brojem stranaka pred alterom, pa rezultat pomnoi vremenskom udaljenou od vikenda, dravnog praznika, godinjeg odmora ili primanja plate.

44

45

Primetio je podignutu ruku i zamuen pogled za najbunijim stolom, onim u nikad dovoljno odvojenom delu kafane. Osam Srpskih Biznismena (Camionus avionus) na poslovnom ruku. Odisalo je irilicom...

Znao je napamet: 8 teleih orbi, 8 predjela (kajmak, sir, pruta, jaja) - na dva ovala, 8"srpskih sa sirom" - na dva ovala, 8 porcija meanog mesa - na dva ovala, 12 pogaa. Za pie - est "viljemovki" i dve "domae", plus - 9 puta po kilo stonog belog i dva puta toliko sifona.

Jo jednom je osmehom potvrdio da je video podignutu ruku i hitrim korakom se uputio prema njima, uzevi usput olovku I izguvani papir sa nerazumljivim slovima i neitkim brojevima - njihov raun, napisan njegovom rukom. "Usvirali su se k' o majke, abartovau im raun bar trista nasto", odluio je usput. Bio je to tipian...

46

47

Obogaeni Ugostitelj je vrsta koja se na prvi pogled gotovo i ne razlikuje od Klasinog Ugostitelja (Drpuspicollo). I jedan I drugi su spolja i unutra crno-beli, nose prave leptirmane i lane osmehe. Naravno, ni Obogaeni Ugostitelj (kao ni Klasini Ugostitelj) ne bi pripadao rodu Ugostitelja (Drpus) da nema neke tipinekarakteristike vrste: - nema ga kad vam je najpotrebniji, a i kad je tu nikako da pogleda ka vaem stolu; - uiva da vam uvali kuvano jelo koje je ostalo odjue (nikad ga ne pitati ta bi preporuio); - odlian je lovac. Svaki, pa i Obogaeni Ugostitelj mora da lovi da bi odrao vrstu. Najee lovi tako to udari rtvu po uima ili je oajdari po depu. Da bi opravdao ime (Obogaeni) on svakog dana mora da ulovi nekog od predstavnika ostalih vrsta iz Nacionalnog parka SRBIJA. Najvie voli da lovi one malo deblje u predelu novanika: Srpskog Biznismena (Camionus avionus), Pokvarenog Politiara(Smradus bescrupulozus) ili Gologuzu Pevaljku (Vrisca dupetaria), ali nema nita protiv ni ako mu naleti Podmitljivi Lekar (Primarius mitus). Ni najmanje mu, pak, nisu zanimljive za ulov vrste sa mravim primanjima: Goludravi Penzioner (Penzos vulgaris), Prinudni (Ne)radnik (Arbaitus paradaiz), Prosvetni Jadnik (Profus yadibedus) i Zapostavljeni Graanin (Trinaestus prasus), jer sa njima teko dolazi do procesa oparenja ->, a samim tim I do oplodnje depa Obogaenog Ugostitelja putem grupnog ovalnog seksa -. Ono to je veoma zanimljivo u ponaanju Obogaenog Ugostitelja je ritual Dugog Traenja Kusura (Millenium cusur). Tada, na samom kraju procesa oparenja Obogaeni Ugostitelj zavlai prvo jednu, pa drugu ruku u jedan, pa u drugi dep, uz glasno pratee zveckanje sitninom koju nikako da izvadi iz istog, pri tom uporno s i muli raj ui arku elju da vrati razliku nastalu izmeu onoga to mu je dato iiznosa koji je na raunu.

48

Koliko dugo taj ritual moe da potraje moda najbolje govori sluaj kada je jedan Obogaeni Ugostitelj uporno pokuavao da se opari od grupe Junih Srpskih Biznismena (Camionus avionus pirotarium). Epilog - ni posle dvosatnog zveckanja obema rukama po svim moguim depovima nije dolo do oplodnje depa Obogaenog Ugostitelja I nesuenim rtvama je na kraju, teka srca, vraen odgovarajui Kusur.
49

-Proces oparenja/grupni ovalni seks

Proces oparenja je kod Obogaenog Ugostitelja izuzetno zanimljiv i moramo ga posmatrati kao deo procesa lova. Naime, Obogaeni Ugostitelj moe da se opari samo putem grupnog ovalnog seksa. I kod njega, kao i kod Markantnog Ulinog Dilera i jo nekih vrsta, za oparenje nije potrebna enka nego rtva. Razlika je jedino to Obogaenom Ugostitelju, da bi se dobro opario, nije dovoljna jedna rtva, ve vie njih odjednom. Kada nanjui rtve u dovoljnom broju i raspoloenju, on otpoinje zamreni ritual grupnog naruivanja I odloenog donoenja, zavodei rtve ne samo dodatnim "pogreno" shvaenim narudbama, ve i brojem porcija u ovalu, kao i brojem samih ovala, pa na kraju vie niko nema tanu predstavu o tome staje naruio, staje dobio, a ko, ta i koliko plaa. Ovo poslednje saznaju tek kada posle vieasovnog obroka dobiju Obogaeni raun (Saldo ohoho). Sve se, naravno, ritualno zavrava Dugim Traenjem Kusura.

50

Pogledala se u ogledalu poslednji put pred izlazak na binu: natapirana izblajhana kosa sa
ljubiastim pramenovima, parisko-plava senka iznad oiju, braon krejonom izvuena linija gornjih kapaka, narandasto napuderisani obrazi, plameno crveni ru... Odmakla se i zadovoljno odmerila tesnu mini haljinu sa plastinim rajsferlusom sa strane, koja se naizmenino presijavala erpa plavim i zelenkastim sjajem. "Pa to i da mi se ne presijava za dve 'iljade maraka...", pomislila je, prevlaei prstima sa crno nalakiranim noktima po polugolim grudima, kipuem stomaku i kukovima. Zategla je jo jednom limun ute likra arape i sagla se da obrie prainu sa bljetavo belih cipela. "'De ba veeras da zaboravim dijademu...Oseam se k'o gola bez nje!", rekla je svom odrazu u ogledalu, cokui kako bi sklonila zaostalo pare semenke izmeu gornje trojke i etvorke. A tamo, u pregrejanoj hali, publika je ve poela da skandira njeno ime. Vreme je da izae...Ne, nije u pitanju cirkus, veeras u vaem gradu nastupa...

51

52

53

Gologuza Pevaljka je relativno mlada vrsta u Nacionalnom parku SRBIJA. Nastala je ukrtanjem Nabeenog Umetnika (Mrsus mudus) i Baba-Sere (Baca-caca). Od Nabeenog Umetnika Gologuza Pevaljka je nasledila afinitet prema Umetnosti i afinitet prema Nabeenosti (projekat/materijal) -> a od Baba-Sere afinitet prema najgorim sranjima. Gologuza Pevaljka veoma podsea na pticu i to ne na jednu, nego na vie njih: oblai se kao papagaj, epuri se kao paun, ima nokte kao orao i poseduje pilei mozak. Ipak, od svih njih (kao i od veine ostalih vrsta u Nacionalnom parku SRBIJA) ima skuplje perje. Jedna od dve najvanije slinosti sa pticom je u tome to povremeno puta od sebe glas koji podsea na pevanje, po kome je, ironijom sudbine, i dobila ime. Kaemo - podsea na pevanje, jer je to u stvari pitanje u potrazi za hranom ->. Kao to ima raznih vrsta pitanja, tako ima i raznih (pod)vrsta Gologuzih Pevaljki. Evo dve osnovne: Lani Narodnjak (Pseudomelos turbofolcus), Lani Zabavnjak (Pseudopopus technodensus). Gologuza Pevaljka esto putuje zbog tezgi, pa spada u tezgarice. Dobar je leta, mada leti iskljuivo vikendom i to u inostranstvo. To ini jer je izuzetno alava na pare i guta ih u ogromnim koliinama. Kako u Nacionalnom parku SRBIJA nema dovoljno para za sve alave Gologuze Pevaljke koje su se tu namnoile, one su prinuene da lete u inostranstvo, gde ih tamonji brojni ljubitelji Gologuzih Pevaljki prosto kljukaju parama. Otud je u Nacionalnom parku SRBIJA tokom vikenda neprirodno tiho, jer tada u njemu nema nijedne jedine Gologuze Pevaljke iole sposobne da od sebe pusti glas. Gologuza Pevaljka je vrsta koja nema mujaka (pojam Gologuzi Peva pre oznaava imovinsko stanje nego posebnu vrstu), pa je zato prinuena da se opari sama, to ona i ini, bez kompleksa. Gologuza Pevaljka nema mnogo neprijatelja. Istina, ne voleje one pevaljke koje ne pripadaju istoj vrsti, to e rei - one koje stvarno pevaju, a ne hvataju na "gologuzost" (gologuzost - otkrivanje golog dupeta i sisa, i vrtenje istima do iznemoglosti ili do uganua). Tu je jo i Zapostavljeni Graanin (Trinaestus prasus), koji ne podnosi Gologuzu Pevaljku, ali je i on njoj potpuno nezanimljiv.

54

Ipak, najvei neprijatelj Gologuze Pevaljke je druga Gologuza Pevaljka. Najee se njihovi sukobi zavravaju meusobnim pljuvanjem, mada ima i situacija gde jedna drugoj skau za oi i podmeu noge. No, to ih uopte ne spreava da vikendom zajedno, u istom JAT-u, odlete u bogatije krajeve.

- Pitanje u potrazi za hranom ela filozofija ivota Gologuze Pevaljke sastoji se u tome da svojim grlom namerno i kontrolisano proizvodi zvuke zbog kojih e je neko redovno kljukati parama. Kada jedna Gologuza Pevaljka pronae tu arobnu zvunu formulu, vie nikada ne ostaje gladna u Nacionalnom parku SRBIJA. Razlikujemo: dranje, zapomaganje, arlaukanje, kretanje i gilikanje. U svetu Gologuzih Pevaljki sve se to zove pevanje. Ideal za svaku Gologuzu Pevaljku je da proizvede sve te zvuke odjednom i to svaki put, u emu mnoge i uspevaju. Ne zna se ba uvek kada tano prestaje dranje a poinje zapomaganje, ili kada gilikanje prelazi u kretanje, pa u arlaukanje, ali u tome i jeste ar gologuzog pevanja.

55

-Projekat/material

Zbog potrebe da pridoda dublje znaenje onome to radi (nabeenost koju je nasledila od Nabeenog Umetnika (Mrsus mudus)), Gologuza Pevaljka lako posee za tekim recima. Otuda: "novi projekat", "kvalitetan materijal", "timski rad", "moja publika", "moje cenjene koleginice", "humanitarni koncert", "uvek rado dolazim u va grad/selo/kafanu/emisiju", "hvala, od srca", "sve vas puno, puno volim" itd. Najee korieni pojmovi su, ipak, projekat i materijal. Gologuza Pevaljka ne proputa da pomene svoj novi projekat, za koji je dugo i paljivo sakupljala materijal. Veoma vodi rauna o tome da, ako je u prethodnoj reenici pomenula materijal, u sledeoj bude bar jedan projekat. Ne bei ni od ele fraze materijal za novi projekat, a ako proceni da ni to nije dovoljno, pomenue i materijalni projekat ili projekat novog materijala.

56

Narandastom ladom-karavan skoro daje uao u ulaz solitera. Pre nego to je ugasio
motor desetak puta gaje isturirao, kako bi ujutru lake upalio. Otvorio je vrata i izaao u prljavoj majici bez rukava i bos. Zatim je obuo papue i proizveo karakteristian krkljavi zvuk, posle koga je ispljunuo neto zeleno na trotoar, tik ispred komijske dece koja su se tu igrala. Ugledavi "to" na trotoaru, deca su se vritei razbeala. Nasmejao se, prdnuo, a zatim otvo rio gepek ijednom rukom izvadio kantu sa gorivom, a drugom ivo, vezano prase. Prase se skiei pobunilo, pokuavi da se oslobodi, ali bez uspeha. Temeljno je zakljuao kola i jedva se provukao pored njih da bi uao u ulaz. U liftu je prase toliko skialo i otimalo se da je oborilo kantu iz koje se prolilo malo benzina. Iskobeljao se iz lifta na devetom spratu, psujui prasetu celu moravsku lozu, sve do jorkirskih roaka. Zastavi ispred stana iz koga je dopirala neverovatno glasna (i neverovatno turska) narodna muzika, izuo je papue i ostavio ih meu gomilom ostale izuvene obue koja je tu stajala. Nogom je otvorio ve odkrinuta vrata i ulazei gotovo pao saplevi se na kokoke koje su zobale mrve u predsoblju. Vikanje i psovanje pomealo se sa skianjem i kokodakanjem. Sad je ve i najgluvlji komija saznao daje kui stigao...

57

58

Gradski Seljak je neobina vrsta. Vano je rei da on nije nastao meanjem Zapostavljenog Graanina (Trinaestus prasus) i Seoskog Seljaka (Humus oratorium) ->, ve da je u pitanju sasvim trea vrsta, koja urbani ivot nasilno kombinuje sa seoskim ponaanjem. Kao posledica nasilnog spajanja dve nespojive sredine rodilo se i kontroverzno ime vrste - Gradski Seljak. Jedino to Gradski Seljak ima zajedniko sa Zapostavljenim Graaninom je stanite, odnosno zgradite sa stanitima, gde se oni bore za ivotni prostor. Gradski Seljak je, meutim, ilavija vrsta i postoji opasnost da potpuno istisne Zapostavljenog Graanina. Gradski Seljak je prost organizam. Zato ivi u prostim oporima. Obino su to prosti mujak I prosta enka sa oporom prostih mladunaca, ali je mogue da na jednom mestu bude i vie prostih parova sa prostim mladuncima I prostim pobonim roacima (i njihovim prostim mladuncima, p.kumovima, p. prijateljima, p. komijama i p. poznanicima). Prosti opor je Gradskom Seljaku neophodan da bi, bez obzira na ivot u gradu, odrao tzv. autentini seoski mek ->. Gradski Seljak je neverovatno inventivan kad je re o prostomivljenju. Evo sada prilike da se kroz igru pitalica upoznamo sa onim to Gradskog Seljaka ini doajenom prostote u Nacionalnomparku SRBIJA:

1) ta je to: smrdi, a leti? - Kesa sa ubretom, koju Gradski Seljak baca s 9. sprafa na ulicu. 2) ta je to: smrdi, a ide gore-dole? - ubre, koje Gradski Seljak sa 9. sprata ostavlja u liftu. 3) ta je to: narandasto, ulo u ulaz solitera? - "Idealno" parkirana laa Gradskog Seljaka. 4) ta je to: zeleno, ima ga puno po liftu i hodniku?
59

- Pljuvaka Gradskog Seljaka. 5) ta je to: visoko je, skici, vriti, kokodae? - ivina koju Gradski Seljak gaji na 9. spratu. 6) ta je to: visoko je, skici, vriti, arlaue? - Preglasni turkoidni narodnjaci sa 9. sorata. 7) ta je to: visoko je, skici, vriti, psuje? - Porodica Gradskog Seljaka na okupu na 9. spratu. 8) ta je to: dere se kad pria telefonom? - Potpuno normalan Gradski Seljak. 9) ta je to: lupa u svako doba dana i noi? - Potpuno normalan Gradski Seljak. 10) ta je to: kroz otvorena vrata usmrdelo ceo hodnik? - Ruak Gradskog Seljaka. u ta je to: moe do praga, a ne moe u kuu? - Obua Gradskog Seljaka i njegovih gostiju.

60

61

- Seoski Seljak (Humus oratorium) Samim tim to ivi na selu i bavi se obradom zemlje (Humus oratorium), Seoski Seljak je onemoguen da radi veinu stvari koje radi Gradski Seljak (vidi igru pitalica). Meutim, i Seoskom Seljaku je ostavljeno nekoliko mogunosti da opravda, pa i prevazie svoje ime. Izdvojiemo dve: - mogunost iznoenja neograniene koliine blata na traktorskim tokovima sa njive na autoput; - mogunost prskanja voa i povra pesticidima do iznemoglosti (i po trideset puta), samo zato to se time nee hraniti njegovi, ve neiji drugi mladunci (citat: 'To je za pijacu, a ne za jelo!').

-Autentini seoski mek To je sve ono stoje neophodno Gradskom Seljaku da bi zadrao to seoskiji oseaj u gradu: galama, ive ivotinje, slobodno shvatanje eksterijera (pljuvanje, mokrenje i obavljanje drugih radnji uz drvo, u haustoru, u liftu, u podrumu i uopte van prostora predvienog za tu namenu). S obzirom da mek znai "miris", treba rei daje prisustvo raznih mirisa (drugima najee neprijatnih) Gradskom Seljaku od sutinske vanosti za normalan ivot i razvoj. Zato se mladunci Gradskog Seljaka od malih nogu ue kako da, jednog dana kad dovoljno odrastu, to spontanije i bez mnogo napora omogue sebi i itavom svom gradskom komiluku uivanje u autentinom seoskom meku.
62

im je helikopter dodirnuo zemlju, pomonik se okrenuo i poeo da ga budi:

"Gos'n efe, stiglismo!" Sef se trgao, sanjivo pogledao oko sebe, pa kroz prozor, zevnuo, protegao se, a zatim se uspravio I popravio kravatu. "Je l' ovde bese poar il' poplava?", upitao je pomonika. "Zemljotres, gos'n efe. Poplavu smo obili pre podne." Tano,zemljotres... Setio se da je sino u aktentanu pored fascikle sa govorom na kojoj je pisalo 'za poplave' ubacio i onu 'za zemljotrese'. "Slabiji ili jai?", upita, a pomonik se primae i gotovo apnu: "Jai. 7 Rihtera, 9 Merkalija..." Sad se i on malo primakao, zaglaujui kosu rukom. "Mnogo rtava, a?", pitao je. "Kol'ko god 'oete...", uzvratio je pomonik. "E, onda ostajemo najmanje pola sata!", ree odluno, vadei iz depa crni flor i kaei ga na rever sakoa. "Jesi organizov'o slikanje sa povreenima?" "Jesam. Prvo u bolnici, sa seljakom kome je tala pala na glavu, a onda u tali domaina koji je glava u selu." "A taj je... na?", upitao je oprezno. "Svim srcem." "ta je s televizijom?" "Tu je. Slikae dok obilazimo mesto nesree i, naravno, ceo govor." Klimnuo je, ustao i krenuo prema vratima. Onda je zastao. "Jo neto. Nai mi neko uplakano siroe, da ga nosim u naruju dok me slikaju na ruevinama... Ali, nemoj neko debelo, k'o ono proli put, neu da se iskilavim."

63

64

Sredina u kojoj prebiva Pokvareni Politiar uinila gaje sposobnim ne samo da menja boju, kao kameleon, ve i oblik, a po potrebi i agregatno stanje: pretvara se daje vrst, u sutini je ljigav, a kad zagusti, ume i da ispari. Sledi, dakle, podela prema agregatnom stanju: .

vrsti Pokvareni Politiar (moe biti Diktator i Derator)

Ljigavi Pokvareni Politiar (moe biti Sluzav i Balav)

Gasoviti Pokvareni Politiar (moe biti Providan i Prividan)

65

Legenda kae da negde u Nacionalnom parku SRBIJA postoji ijedan primerak Neiskvarenog Politiara (Smradus scrupulozus), ali je zanimljivo da ga niko dosad nije video, pa se namee zakljuak daje verovatno i taj poslednji primerak (politiki) umro. Ceo svoj (politiki) ivot Pokvareni Politiar provede na Vlasti (Privilegius) i oko nje. To je viegodinja biljka izuzetno slatkog ploda, za koju vai pravilo: stoje via i ira - to je vei asortiman krupnijih i slaih plodova. Pokvareni Politiar voli da se popne na Vlast i da bude na njoj, ali ne voli da ga s nje skidaju. Za njega, Vlast predstavlja Drvo ivota. Dok je na Vlasti, Pokvareni Politiar paljivo bira i ubira sve najslae plodove koje moe da dohvati, halapljivo ih konzumirajui sam ili u krugu porodice. Za to vreme, sve one preko ijih lea se popeo tu gde jeste, gleda s visine, bacajui im, tu i tamo, po neki ogrizak. Zbog tih osobina je i dobio takav arlatinski naziv - Smradus bescrupulozus -. Kada je Pokvareni Politiar na Vlasti koja je izuzetno visoka i iroka (a ume da bude neverovatno ogromna), tada je veliki deo Nacionalnog parka SRBIJA u njenoj senci i malo ta uspeva. Najvie trpe ionako slabe i neotporne vrste kao to su: Zapostavljeni Graanin (gladan Ustavnih prava i sloboda (Civilizatium minimum), kojih u senci Vlasti nema ni od korova) i Goludravi Penzioner (ija ishrana se svodi na Penzijicu (Myzeria), a koja zakrljava u senci Vlasti Pokvarenog Politiara). Za proces penjanja Pokvarenog Politiara na Vlast vana je i miriljava biljka Demagogija (Uvlacus populis) -Jedina koja dobro uspeva u podnoju svake Vlasti.

66

67

-Poreklo imena Smradus bescrupulozus

Postoji teorija o tome da prvi deo imena, smradus, dolazi od potrebe Pokvarenog Politiara da se popne na Vlast i da odande ne sie sve dok se ne usmrdi. Meutim, nita manje ubedIjivi nisu ni oni koji tvrde da smradus dolazi od njegovog 'smrdljivog' odnosa prema onima preko ijih lea se popeo na Vlast, a kojima baca samo ogriske njenih slatkih plodova. Trea teorija kae da ova druga osobina (smrdljivi odnos) ne moe biti zasluna za prvi, ve iskljuivo za drugi deo njegovog arlatinskog imena - bescrupulozus, objanjavajui to ukupnim odnosom Pokvarenog Politiara prema svemu i svima oko sebe, dok je na Vlasti. Svaka od tih, tzv. Smrdljivih teorija sadri u sebi deo istine. O tome e jo biti govora pred sam kraj knjige, kod SMRADOVA - kao posebne kategorije.

-Demagogija (Uvlacus populis)

Teko da Pokvareni Politiar uopte i moe da se popne na vlast bez Demagogije. Ona je neka vrsta halucinogene, miriljave puzavice, koja obavija Vlast od korena do samog vrha. Pokvareni Politiar koristi Demagogiju u procesu penjanja na Vlast, ali i da bi se na njoj odrao.

68

69

Dobro vee, potovani gledaoci. Evo nas ponovo u emisiji 'Vee s prorokom'. Goa u
studiju je gospoda Vidovita Dara... Dobro vee...Dobro vee, duo, dobro vee. Ona e odgovarati na pitanja koja ete joj vi direktno postavljati, ako okrenete broj koji je ispisan na ekranu. Evo, javljaju mi da ve imamo nekog na vezi... Izvolite, gospoa Daro. Halo, tu sam, duo, recite... Htela sam da pitam da li veza u kojoj sam trenutno ima budunost.... Ima, duo. Vidi, ti si roena da pati i roena si da bude srena, 'el me razume?... Da?... Ali nije to nita straobalno. Imali ste jednu jaku krizu, 'el me uje?... Da?... Ali to e proi, jer sve mora proi, to kae na narod, 'el me razume?... Da?... Eto toliko za vezu, ta te jo interesuje?... Zdravlje... Znala sam! Zdravlje... uglavnom dobro, duo, uvajte se sao- braaja...^! me ujete?... Da?... Imate jedan oiljak na telu... ijedan udarac po glavi, jeste tu?... Da?... Jeste blizu ekrana?... Molim?... Kaem, jeste blizu ekrana?... Da?... Ajde, duo, nemoj da vas mrzi, pipajte ekran levom rukom... Samo malo... Je l' pipate, duo, nemamo ceo dan, drugi ekaju... Evo, pipam... Pipajte, pipajte elom rukom... tako... nemo' da diete sad... tako... sad opet diite... Dobro, tako sam I mislila... Sve je u redu sa zdravljem. Samo malo vie tenosti da uzimate. I kretanje. Samo kretanje! Evo, doite do mojega kabineta peke... Eto, duo, jeste zadovoljni?... Jesam, samo... Prijatno! Je l'imamo jo nekog?... Halo?... Izvol'te, duo, recite... Zovem u vezi sa branom situacijom... Znam, duo, sve znam, i nije ti lako, odma' da ti kaem...Vi ste dva suprotna sveta... Ti si sever, duo, on je jug, 'el me razume?... Da?...
70

I u zadnje dve godine unazad, dolo je do jedne, da kaemo, situacije...'el tako, duo?... Pa, jeste... Sigurno da jeste,srce... Da ti kaem, duo, ti si potena ena, ali si naivna kao ovek i ljudi te zloupotrebljavaju, jer ti im sve veruje, 'el me razume?... Da,da!... E, to je ta crna magija i to emo da skinemo, samo treba da doe u mom kabinetu, lino, u etiri oka mogu neke stvari da ti kaem, samo pre toga da se javi mom sekretaru da ti zakae, je l' u redu?... U redu, hvala... Idemo dalje, 'alo... I ja bih htela da pitam u vezisa zdravljem... Sve je dobro, male tegobe sa zatvorom, ali to e da 'otepi', to kae na narod... A ostali u kui?... Deca su dobro, mu vam je zdrav k'o dren... Ali mu mi je umro!... Pa znam, duo, saekajte da zavrim: mu vam je zdrav k'o dren bio, dok nije umro...

Fosilni ostaci naivnih rtava govore da se moderne Vidovite Proroice u Nacionalnom parku SRBIJA pojavljuju negde krajem Anteozoika, znai pre skoro deset godina. One su, inae, veoma rasprostranjene, ali ih je uvek najvie u predelima sa loom ekonomskom klimom I neizvesnom budunou. Vidovita Proroica ivi (i lovi) u simbiozi sa Hipnovizijom (Ecranela hipnotica) ->. Pored toga, Vidovita Proroica voli da lovi i na starinski nain - tako to gleda u pasulj ili u pleku. Ali ona nije jedina vrsta koja to voli da radi. I Goludravi Penzioner bi rado gledao u pasulj (dodue, sa drugaijim porivima), samo kad bi bio malo jeftiniji. O pleki da i ne govorimo. Osim u pasulj i pleku, Vidovita Proroica uspeno gleda i u solju, kao i u karte. Mujak Vidovite Proroice zove se Vidoviti Prorok (Nostradamus profiterius). Mnogo je redi od enke, a ponekad iz nepoznatih razloga tei da se pretvori u enku. Ta pojava se zove Kleopatri/a m. U Nacionalnom parku SRBIJA postoje i Magovi-. Ovde ih po- minjemo jer i oni, kao i Vidovita Proroica, najee love uz pomo Hipnovizije.

71

-Hipnovizija (Ecranela hipnotica) Halucinogena, lepljiva biljka, rasprostranjena po itavom Nacionalnom parku SRBIJA. Najradije se hrani mozgom rtve, koji prethodno dugotrajno I temeljno ispira.

72

-Magovi (Magus magicus) Magovi su bia koja se mogu videti samo na Hipnoviziji i to svake veeri oko 19,30. Oni koriste lepljivost Hipnovizije da bi ulovili sve one naivne rtve kojima se za Hipnoviziju zalepe oi, ui i mozak, pa ne mogu da ih odlepe. Veliki su majstori da od svega naprave nita, a da to predstave kao neto; da govore neto, to ne znai nita, a da za to vreme pouzimaju sve; da obeaju svata, podele bonove za poneto, a posle i za bonove teko da moe da se nae ita. I nikom nita. A za sve to, priznaete, treba puno magije.

73

Pa ta ti misli, da ja ovo radim za dabe? A?!", ree ovek u belom mantilu, sa stetoskopom oko vrata. "Ne, ne!... Samo sam mislio da e biti... jeftinije...", odgovori skrueno ovek u sivom kaputu, oseajui se zavijenim u crno. "Pa kakvi ste vi to ljudi, majku mu! Do'o u dravnu bolnicu, don'o flau Donija, pa misli - zasluio da bude operisan! Da ti pokaem ja neto..." Ustao je i poao prema plakaru u dnu ordinacije, a zatim ga otvorio tako da se videla unutranjost. "Gledaj! Ovo je sve viski koji mi donosite ti i tebi slini! Ima sigurno tri'es flaa. ta da radim ja s tim? Da otvorim fri-op?! A!?!", grmeo je, sve ljui i ljui. "Neu viski!!! Ocu pare!!! Razume?! Keke!! enge!! Zelene, plave, u koverti, bez koverte, kakve god oe... Evo, dobro primam ak i ove nae, usmrdele, da ti uinim. Ali samo krupne. One od dva'es dinara su bakterioloki neispravne." ovek u sivom je bivao sve manji i sve vie liio na makovo zrno. "Jeftinije...", nastavio je onaj drugi, rugajui se. "Moe jeftinije... ali bez anestezije!..." ovek u sivom je podigao pogled. "Ali... kako? Da ostanem budan za vreme operacije?" ovek u belom je seo i podigao noge na sto. "Budan, nego ta! Ma, nemoj... Ja da operiem - a ti da konjoe. More, ne samo da e da bude budan, nego ima i da mi dodaje instrumente!" U Nacionalnom parku SRBIJA ve dugo postoji vrsta Lekar (Primarius), koja je i dobila ime po tome to se prima na razne stvari. Lekar se pre svega prima na obolele predstavnike svih ostalih vrsta i lie im rane da bi to pre zacelile, u nedostatku lekova. Ali, prima se on i na druge stvari, pa je po tome i napravljena sledea podela.

Lekar se, dakle, deli na tri podvrste: Neplaeni (ili Dravni) Lekar (Primarius platus) ->, Plaeni (ili Privatni) Lekar (Primarius marcus) -, Podmitljivi Lekar (Primarius mitus).

74

75

Ovde nas prevashodno interesuje trea podvrsta - Podmitljivi Lekar, jer ona na najzanimljiviji nain odslikava stanje vrste Lekara u Nacionalnom parku SRBIJA. Podmitljivi Lekar poseduje fantastinu prilagodljivost za opstanak u Nacionalnom parku SRBIJA. On je svatojed. Kao i kod jo nekih vrsta (Obogaeni Ugostitelj, Divlji Salterski Slubenik), ne mora da izlazi iz jazbine, ve mu lovina sama dolazi. To su uglavnom stari i bolesni primerci drugih vrsta, dakle, oni koji se najlake love. Osnovna razlika izmeu Podmitljivog Lekara i ostale dve podvrste je to to se Podmitljivi Lekar prima na Mito (Mitus) ->. Mito je biljka koja blagotvornodeluje na aktivnost Podmitljivog Lekara jer, kad god se Podmitljivi Lekar primi na Mito, kod njega dolazi do pojaanog luenja pljuvake i adrenalina, spontanog padanja donje eljusti i gra svih miia. Od tog trenutka on postaje hiperaktivan i ultrazainteresovan, ali samo za onoga od koga dobija Mito. Iznenada, sve stoje do tada bilo nemogue, postaje stvarno i mogue. Oni primerci koji, pak, nemaju Mito za njega, uopte mu nisu interesantni i brzo ih se oslobaa, dajui im bilo kakvu Terapiju ->. Zbog velikog broja plodova Mita na koje se Podmitljivi Lekar primi u kratkom periodu, njegova jazbina podsea na magacin meovite robe. Ima tu raznih plodova, to ivih, a to u obliku mrtve prirode: prasii, jagnjii, pilii; kartoni jaja, kajmak, sir, slatko, med, gajbe s voem i povrem; kartoni viskija, flae vina, piva i domae rakije; pakovanja kafe, boksovi i master-boksovi cigareta. Naravno, tu je i ovea gomila koverata koji nemaju marke spolja, ali imaju marke unutra. -Terapija (Terapia) Tretman u kome Podmitljivi, ali i svaki drugi Lekar svoju rtvu tera da pije ono to inae rtva sama ni u snu ne bi popila.

76

-Neplaeni (ili Dravni) Lekar (Primarius platus) Podvrsta Neplaeni Lekar iz dana u dan ima sve manje pripadnika, zbog fenomena slinog kanjenju Penzijice (Penzijica - Myzeria<-krljava biljka zbog koje izumire Goludravi Penzioner),koji se zove kanjenje Platice (Platica - Smejuria - takoe izuzetno krljava biljka, zbog ijeg kanjenja pored ove podvrste izumiru jo neke vrste u Nacionalnom parku SRBIJA, kao to su Prosvetni Jadnik i Zapostavljeni Graanin). -Plaeni (ili Privatni) Lekar (Primarius marcus)Podvrsta Privatni Lekar je jednom davno postojala, pa onda nije postojala, pa sad opet postoji i dobro je (po)stojea. Postoje dve ravnopravne teorije o poreklu prvog dela imena: Privatni, po jednima, vodi poreklo od njegovog odnosa prema predstavnicima drugih vrsta, koje (za razliku od Podmitljivog Lekara) ume I hoe da pri'vati i da se na njih primi nezavisno od plodova Mita. Po drugima, to ime duguje injenici da je uvek pri vati, to jest da poseduje medicinski materijal, neophodan za svakodnevne intervenecije (vata, gaza, rukavice, pricevi).

77

-Mito (Mitus)
Mito je biljka iz porodice Korupcija (Coruptia), koja cveta u svim delovima Nacionalnog parka SRBIJA, a iji plodovi rastu i dozrevaju po torbama, gajbama, flaama, depovima i kovertama rtava koje dolaze u jazbinu Podmitljivog Lekara, a koje on vredno prikuplja i skladiti. To su, dakle, neobini i razliiti plodovi. Razlikujemo ih prema formi u kojoj se pojavljuju, pa su tako najpopularnije dve forme: kovertirani Mito (Mitus covertus) I Flairani Mito, poznatiji kao Mito Bekrijo (Mitus becrius). Jedna je od retkih biljaka kojoj smeta sunevo svetio. Najbolje uspeva u senci, u zamraenim delovima Nacionalnog parka SRBIJA. Tek u poslednje vreme moe se videti i na otvorenom, usred bela dana.

78

79

"... I to kae, dra' te je vascijeli dan na stend baj?... Aaaa, bruke i sramote! Pa jesi li zavrio to?... Jesi... Je l' ti se naa' neko?... Savo? iji Savo?... A, Savo, Svetov mali... E, onaj mali Savo, ono je ljudina, dajebeoca!... Jes, bogomi... A, moga' si I mene zvati... Da zna da me vrijea to me nijesi zva'... Obraza mi, sredili bi to za pe' minuta... Imam, kako nemam... Pa, zna ko ti je onde na ovjek?... Rodo... Rodo, Veskov brat... E, Rodo ti je pustio korijenje na tom mjestu, ima ve dvije godine... A zna ko ga je postavio tamo?... Jovo... Jovo, arkov kum... Naa' mu se, jer se Veskov i Roov otac naa' onome malome Jovovom - e, jes, Krsto se zove - da doktorira na prava, u Beograd... Ne, nije stiga' da zavri, samo da doktorira... Vidi, onaj to je treba' da mu zavri da zavri, bio je na godinji odmor, tako daje mali mora' prvo da doktorira... Isto ka' i Luka... Luka, onov... Ne, no je Vesko njegov zet... Ne onov, no Jovov zet... Orodili se od onda otkad se Vesko naa' Jovu kad se posvaa' s Milom, zbog Roda... Zato to se Rodo jednom ranije naa' Milu... Ne, no se sredilo tek kad je Rodo prebega' Momu... Momu, zna ijem... E, jes... Nego, odemo li se gledat' ovijeh dana?...Moga' bi... A moga' bi i ti kod mene jednom da svrati... Kad god ti oe!... Evo, da reemo, sjutra... Ne, no je bolje prije posla, taman da odemo nee da ruamo..." Crnogorski Vanzemaljac je vrsta koja potie iz Nacionalnog parka CRNA GORA, ali ga ima na svim moguim mestima osim tamo. Jedno od tih mesta gde ga ima, i to u ne ba malom broju, je I Nacionalni park SRBIJA. Nastao je od vrste Crnogorski Crnogorac (Montenegrus montenegro). Spolja su gotovo identini, razlikuju se samo po tome to Crnogorski Crnogorac i dalje ivi u Nacionalnom parku CRNA GORA. Crnogorski Vanzemaljac je i do bio takvo ime (Vanzemaljac) jer ve odavno ne ivi na teritoriji Nacionalnog parka CRNA GORA. No, bez obzira to se brojni pripadnici ove vrste i raaju i ive u Nacionalnom parku SRBIJA, oni i dalje zadravaju ponaanje, navike I dijalekt nekoga ko nikada nije ni naputao Nacionalni park CRNA GORA. Crnogorskog Vanzemaljca ima irom Nacionalnog parka SRBIJA, ali ga ipak moemo podeliti na dve glavne podgrupe. To su: - povojvoeni Crnogorac (postoje kolonije u severnim delovima Nacionalnog parka SRBIJA), - pobeograeni Crnogorac (postoje kolonije u svim delovima Beograda). Postoje Crnogorski Crnogorac dugo iveo u Plemenskoj Zajednici (Tsutsus piperus), i Crnogorski Vanzemaljac ima od njega nasleen oseaj pripadnosti plemenu. Dodue, to je sada pripadnost nekim sasvim drugim plemenima (npr. Eleze, Armani, Versae, kao i zbratimljena plemena Dolce i Gabana).

80

Crnogorski Vanzemaljac instinktivno osea daje pleme neto jako vano, pa zato uvek na sebi nosi obeleja ne jednog, ve svih plemena kojima pripada (Gui, Bruno Malji...). Posledica bliskosti u okviru plemena je i uzgajanje jedne biljke bez koje Crnogorski Vanzemaljac ne moe da preivi. To je biljka Veza (Cumus rodbinus)-*, koju on veoma paljivo i predano gaji i nikada ne zaputa. Osim gajenja Veze, po emu je dobro poznat, postoje jo neke osobenosti Crnogorskog Vanzemaljca, koje ne nalazimo ni kod jedne druge vrste u Nacinalnom parku SRBIJA. To su: Dajebeoca (Tatus coitus)->, SvijetliObraz (Obrazus luminozus)^>, Serdarizacija (Serdarus voyvodus)->, Mobilna Kompenzacija Imobiliteta - i jo neke, o kojima se vie moe saznati u Nacionalnom parku CRNA GORA.

-Veza (Cumus rodbinus)

Viegodinja biljka, koju Crnogorski Vanzemaljac gaji generacijama.Ukoliko se posadi u pravo vreme i na pravom mestu, Veza se lako razgrana i proiri na sve strane, omoguavajui Crnogorskom Vanzemaljcuda se popne do nesluenih visina, odnosno dokle god Veza dopire. Ako se paljivo neguje, Veza odlino uspeva i na najtee dostupnim mestima, do kojih bi Crnogorski Vanzemaljac, bez nje, teko uspeo da stigne.

-Dajebeoca (Tatus coitus)

Izraz, kojim se iskazuje vrhunac potovanja neije majke.

81

-Svijetli Obraz (Obrazus luminozus)

Deo tela koji Crnogorski Vanzemaljac stalno mora od nekoga ili neega da brani. Inae, po Svijetlom Obrazu se Crnogorski Vanzemaljac prepoznaje, jer mu svetli u mraku kao svilac. Na njega su spremni da mu udare (u elji da mu ga potamne, ili, u najmanju ruku, isprljaju) predstavnici raznih vrsta u Nacionalnom parku SRBIJA, pa ak i pripadnici njegove sopstvene vrste. Svijetli Obraz se sastoji od tri elementa: ojstvo, Junatvo i Rije. Ne zna se koji je od koga vaniji.

-Serdarizacija (Serdarus voyvodus)

Sutina ove pojave je u tome to se neki mujaci otvoreno udvaraju jedan drugom, meusobno se hvalei bez ikakvog osnova. Zvui perverzno, ali se svodi na izreku: "Ja tebe serdarom, ti mene vojvodom, a ta smo to samo mi znamo."

Mobilna Kompenzacija Imobiliteta

Pojava novijeg datuma. Prvo je zabeleena kod Crnogorskog Crnogorca u Nacionalnom parku CRNA GORA, a onda se prenela i na Crnogorske Vanzemaljce koji ive u Nacionalnom parku SRBIJA. Re je o neverovatno velikom broju Mobilnih Telefona (Zvrndus nonstopus) po glavi stanovnika, meu pripadnicima neverovatno imobilne (nepokretne, ili slabo pokretne) vrste. U pitanju je ista potreba za kompenzovanjem nekretanja, to se postie imanjem i korienjem to vie Mobilnih Telefona u jedinici vremena.

82

Osnovci: Stala je nasred uionice i poela: "Deco, da vidimo: ko zna ta je u ponedeljak?" Jedan deak je podigao ruku. "Stefane, hajde ti." Malian je ustao i ispalio kao recitaciju: "Osmi mart, Dan ena! Sve ene tada imaju pravo da dobiju poklon!" Osmehnula se zadovoljno. 'Tako je, Stefane. Sedi. E, pa, deco, poto sam ja ena a istovremeno i vaa uiteljica, mislim da bi bilo lepo da me u ponedeljak iznenadite nekim poklonom. Ne mora to da bude neto mnogo skupo, samo da moe da se jede. A onda emo da organizujemo malo takmienje: svakog ko mi donese jestiv poklon, pohvaliu pred celim razredom. Je l' vai?" Svi su zagrajali: "Vai!!!" "Jo neto, ako vas mame pitaju odakle vam ta ideja, recite da ste se svega sami setili, jer volite vau uiteljicu. Je l' vai?" "Vai!!!" "A one koji budu protiv toga da mi donosite poklone, slobodno tuite meni, pa u ja onda znati iji mama i tata me vole, a iji me ne vole, pa emo onda da vidimo kako da nateramo ove druge da me vole, k'o bele lale.Jel'vai?""Vai!!!"

83

Srednjokolci: Profesor je taman zaustio da kae: "Zatvorite, barem, vrata za sobom, promaja je..." , a vrata su se s jezivim treskom zatvorila iza Peieve i Lazarevieve, koje su, po svemu sudei, ponovo otile da zamene brushaltere. Nije stigao ni da podigne popadale papire sa poda, a vrata su se ponovo otvorila, ovaj put da prime Mihajlovia, koji mu je deset minuta ranije uzeo 'na zajam' poslednjih deset dinara, jer mu je toliko falilo za jo osam piva. Grupica u zadnjoj klupi do zida, koja je na portabl TV-u pratila prenos utakmice, buno je pozdravila donosioca piva. Kad se klicanje stialo, pokuao je na tre nutak da nadglasa amor, barem da bi upisao as, ali zatije nije dugo potrajalo jer je pao gol. alio je za prepodnevnom smenom, kada svi spavaju do treeg asa, pa se ne bune ak i kad neto predaje, ako to radi tiho. Pogledao je na sat, a zatim ustao, polako skupio svoje stvari, vratio pitolj u futrolu i izaao mnogo pre zvona. Niko nije ni primetio.

84

Prosvetni Jadnik (Profus yadibedus) je jedna od onih vrsta koje su nastale mutacijom, i to od vrste Prosvetni Radnik (Profus autoritetus) -, a usled intenzivnih klimatsko-socijalnih promena. Problem je u tome to je Prosvetni Jadnik vrsta koja jo nije dovoljno prilagoena ivotu u Nacionalnom parku SRBIJA, a Prosvetni Radnik je, kao vrsta, gotovo izumro. Kao to mu je i ime mutiralo iz Radnika u Jadnika, kod njega je, sledstveno tome, sve poremeeno: tako radni dan postaje jadni dan, radna subota -jadna subota, radni vek -jadni vek, minuli rad minuli jad, broj radnih dana u godini broj jadnih dana itd. Kod Prosvetnog Jadnika, dakle,upada u oi jedna pojava koja oznaava neprilagoenost ivotu u Nacionalnom parku SRBIJA i koja se zove - Jadnost (kod nekih autora -Jadnitet ili Jadnoa). Koliina Jad nosti se izraava Jadnosnim faktorom-^ , koji ide od nula pa do u beskonano. Kao i neke druge vrste (Neplaeni (Dravni) Lekar, Zapostavljeni Graanin) i Prosvetni Jadnik ima hroninih problema sa odranjem vrste, usled fenomena poznatog kao kanjenje Platice (Smeyuria). Postoje ivotni ciklus Prosvetnog Jadnika oduvek bio vezan za Platicu, a ova ima tendenciju da sve redovnije i redovnije kasni, Prosvetni Jadnik je morao da razvije neke paralelene tehnike zatite kako bi uopte mogao da opstane u Nacionalnom parku SRBIJA. Neke od tih tehnika su: - tehnika tvrdoglave nezainteresovanosti (poznata i kao: "Divljajte vi,a ja u da predajem, pa kome pre dosadi..."); - tehnika dopunskog popodnevnog posla (tzv. multi-level tehnika, ili "Mali vam je dobar, ali moe da bude i bolji ako od mene kupite Super Secka/istka/Briska..."); - tehnika zloupotrebe imovnog stanja roditelja (funkcionie po sistemu unakrsnog ispitivanja: "Sta ti je tata/mama po zanimanju?", "Tvoji bi ba mogli da kupe epruvete/knjige / kasetofon/televizor za kolu..."); - tehnika zloupotrebe ekskurzije (Prosvetni Jadnik vodi svoje mladune na ekskurziju besplatno, preko turistike agencije s kojom je u dogovoru); - tehnika zaljubljenosti u svoj posao (tehnika koja kratkorono koristi, ali dugorono teti Prosvetnom Jadniku, inei ga na kraju jo jadnijim).

85

tehnika tvrdoglave nezainteresovanosti

tehnika dopunskog popodnevnog posla

tehnika zloupotrebe imovnog stanja roditelja

tehnika zloupotrebe ekskurzije

tehnika zaljubljenosti u svoj posao

86

-Jadnosni factor To je vrednost (tanije, bezvrednost) kojom se izraava borba Prosvetnog Jadnika za goli ivot usled neprilagoenosti ivotu u Nacionalnom parku SRBIJA. Stoje faktor vei i neprilagoenost je vea te, samim tim, borba za goli ivot tea. Maksimum jadnosti jo nije izmeren, ali se pretpostavlja da u Nacionalnom parku SRBIJA ive neprikosnoveni svetski rekorderi u prosvetnoj jadnosti. Jedini koji iole mogu da im konkuriu u ovoj kategoriji su primerci iz nekih afrikih ili, eventualno, azijskih nacionalnih parkova.

AFRIKI JADNOSNI FAKTOR

-Prosvetni Radnik (Profus autoritetus) Legenda kae da je gotovo izumrli Prosvetni Radnik bio neka vrsta mitskog stvorenja, i kao takav ne samo daje bio u stanju da ue i izae iz uionice kad god hoe (bez potrebe da eskivira kredu ili suner kojim bi ga danas redovno gaali), ve je esto uspevao i neemu da naui tue mladune, i to putem predavanja. Postoje i oni koji idu i korak dalje, tvrdei daje Prosvetni Radnik predstavljao ak i autoritet tim istim tuim mladuncima, u ta je danas teko poverovati.
87

Na primeru jedne (ne)radne nedelje u ivotu Prinudnog (Ne)radnika saznaemo apsolutno sve to je potrebno znati o toj vrsti. I o Paradajzu ->

muiak:
PONEDELJAK: Ustao je u 9, ignorisao ukuane, dorukovao, stavio hleb, paradajz i pivo u kesu i otiao na Adu Ciganliju. Vratio se tek predvee. Ignorisao ukuane, veerao, pogledao omiljenu seriju i legao. UTORAK: Ustao je u 9, ignorisao ukuane, dorukovao, stavio hleb, paradajz i pivo u kesu i otiao na Adu Ciganliju. Vratio se tek predvee. Ignorisao ukuane, veerao, pogledao omiljenu seriju i legao. SREDA: Ustao je u 9, ignorisao ukuane, dorukovao, stavio hleb, paradajz i pivo u kesu i otiao na Adu Ciganliju. Vratio se tek predvee. Ignorisao ukuane, veerao, pogledao omiljenu seriju i legao. ETVRTAK: Ustao je u 9, ignorisao ukuane, dorukovao, stavio hleb i paradajz (piva je ponestalo) u kesu i otiao na Adu Ciganliju. Vratio se tek predvee. Ignorisao ukuane, veerao, pogledao omiljenu seriju i legao. PETAK: Ustao je u 9, ignorisao ukuane, dorukovao, stavio hleb i paradajz pod miku (kesa se pocepala) i otiao na Adu Ciganliju. Odande telefonirao u firmu da se raspita kad se deli pretposlednji deo od 70% od plate. Vratio se tek predvee. Ignorisao ukuane, veerao, pogledao omiljenu seriju i legao. NAPOMENA: Zimi, Adu Ciganliju zamenjuje Buvljak

88

89

enka:
PONEDELJAK: Ustala je u 6, kupila hleb, oprala paradajz, otpratila mua i decu iz kue i ostala da sprema kuu i ruak. Zavrila je tek predvee. Spremila svima veeru, pogledala omiljenu seriju i legla. UTORAK: Ustala je u 6, kupila hleb, oprala paradajz, otpratila mua i decu iz kue i ostala da sprema kuu i ruak. Zavrila je tek predvee. Spremila svima veeru, pogledala omiljenu seriju i legla. SREDA: Ustala je u 6, kupila hleb, oprala paradajz, otpratila mua i decu iz kue i ostala da sprema kuu i ruak. Zavrila je tek predvee. Spremila svima veeru, pogledala omiljenu seriju i legla. ETVRTAK: Ustala je u 6, kupila hleb, oprala paradajz, otpratila mua i decu iz kue i ostala da sprema kuu i ruak. Zavrila je tek predvee. Spremila svima veeru, pogledala omiljenu seriju i legla. PETAK: Ustala je u 6, kupila hleb, oprala paradajz, otpratila mua i decu iz kue i ostala da sprema kuu i ruak. Zavrila je tek predvee. Spremila svima veeru, legla i zaspala ne saekavi seriju.

SUBOTA/NEDELJA: Skoknuli u selo, po paradajz za sledeu nedelju.

Paradajz (Paradaiz) a) Biljka ijim se plodom hrani vrsta Prinudni neradnik b) Raj

90

91

Zadrite vazduh. Na redu su...

Veina vrsta koje pripadaju ovoj kategoriji nisu detaljno prikazane, jer nisu mogle biti adekvatno prouene. Zato? Najblae reeno - zato to ne miriu prijatno, pa nije preporuljivo prilaziti im blizu. A postoje, grublje reeno, u pitanju veoma specifian smrad, tu nikakvo pranje ne pomae. To je posledica tekog samozaputanja po pitanju moralne, profesionalne i mentalne higijene i to ba od strane onih koji nose veu odgovornost od drugih za izgled i sudbinu Parka. Zato emo neke od tih vrsta ovde spomenuti, ali emo zadrati distancu, iz higijenskih razloga: ZLOUPOTREBLJIVI INTELEKTUALAC (Smraim inteleclualis) PSEUDO-SVETENIK (Smradus alastus) KAPARISANI UMETNIK (Smradu* artistus) POSLUNI SUDIJA (Smradus arbitara) PRISTRASN1 NOVINAR (Smradu* informatio) KORISTOIJUBIVI HUMANISTA (Smnidtts humanu*) NESTRUNI STRUNJAK (Smradus ?xpertus) ZLOUPOTREBLJIVI ZLOUPOTREBLJIVI
PSEUDO KAPARISANI 92

INTELEKTUALAC I reda (Smradus aeademicus)

INTELEKTUALAC II reda (Smradus intelectualis)

SVETENIK (Smradus ateistus)

UMETNIK (Smradus artistus)

...Ima ih jo, ali je vrlo teko biti sa veim brojem njih u isto vreme, na istom mestu. Od svih pobrojanih Smradova, jedini koji je mogao biti detaljnije prouen na prethodnim stranicama (pa ga zato i nema na spisku) je Pokvareni Politiar <- (Smradus bescrupulozus), i to zahvaljujui intenzivnom, bljutavo-slatkastom, kamuflirajuem mirisu Demagogije, mirisu koji ga svuda prati i koji moe privremeno da prigui njegov snani autentini smrad. Zato za Pokvarenim Politiarem esto ide (potpuno pogrena) pria da "nit" smrdi nit' mirie". Pre svega zato to se nisu stekli (mirisni) uslovi za njihovo temeljnije izuavanje, ali i s obzirom na njihov trenutni doprinos unapreenju Nacionalnog parka SRBIJA, Smradovi su tu gde jesu - na samom kraju.

93

POSLUNI SUDIJA (Smradus arbitaris)

PRISTRASNI NOVINAR (Smradus informatio)

KORISTOLJUBIVI HUMANISTA (Smradus humanus)

NESTRUNI STRUNJAK (Smradus expertus)

94

Vi uskoro naputate Nacionalni park SRBIJA. Videete da izlazak nije nita manje komplikovana i rizina procedura od ulaska. Potrebno je, pre svega, da znate da nije ni preporuljivo ni mogue previe brzo i lako izai iz SRBIJE. Izlazak mora biti postepen, kao to ronilac mora postepeno da izlazi na povrinu. Za takav, ne previe nagao, ponekad do bola usporen izlazak iz SRBIJE, pobrinuli su se Naplaivai takse za izlazak iz Parka (Caznus exitus), Osmiljavai disfunkcionalnosti benzinskih pumpi (Sipus iscantus), kao i Izmetai najblieg internacionalnog aerodroma izvan granica SRBIJE (Budim pestus). Ako ste proveli due vreme u SRBIJI, ne izlazei van Parka, treba prilikom izlaska da budete spremni na izvestan gubitak orijentacije u vremenu i prostoru, jer dui boravak u SRBIJI ima efekat vremeplova, zaglavljenog u prolosti najmanje jednu deceniju. Nije nemogue da po izlasku osetite izvesnu dozu nostalgije za svojevrsnim neoptereujuim, hedonistikim stavom prema ivotu, onim koji je u SRBIJI oduvek postojao, kao i za druenjem sa toplim, srdanim, komunikativnim i obrazovanim predstavnicima pojedinih vrsta. Mogue je, ak, da zbog toga poelite da ponovo posetite SRBIJU. Samo izvolite, ali znajte da e vam trebati jedna viza i puno deviza... I na kraju, kada izaete iz SRBIJE, nemojte misliti da ste poludeli ako vam gotovo sve stoje izvan Parka bude izgledalo lepe, ureenije, jednostavnije, loginije i perspektivnije. Tako i treba da vam izgleda. Nacionalni park SRBIJA, sa svim svojim vrstama i pojavama, predstavlja samo zanimljiv eksperiment kojim se zavrava jedan i poinje drugi vek, eksperiment kome niti naziremo kraj, niti shvatamo cilj, pa samim tim jo uvek nismo u mogunosti da ustanovimo da lije uspeo, ili propao.

95

Biblioteka Bez dlake na jeziku Nacionalni park SRBIJA tree izdanje Napisao Dragoljub Ljubifi Miko Ilustrovao Dobrosav Bob ivkovi Konsultant za arlatinski Mina Rai Prelom Mirjana ivkovi Izdaje Kreativni centar, Beograd, Ljube Stojanovia 38a tel. 011/767 687, faks 011/768 865, e-mail: kcbooks@eunet.yu Glavni i odgovorni urednik Dr Simeon Marinkovi Za izdavaa Ljiljana Marinkovi, direktor Filmovi www.colorgrafx.co.yu tampa GRAFIPROF, Beograd Crnotravska b.b. Ti ra 5000 ISBN 86-7781-027-7 CIP - Kaia.norM3au,MJa y ny6nnKau,MJn HapoflHa 6n6/inoTeKa Cp6nje, Beorpafl 886.1-7 JbVEl/mi/IT., flparon,y6 Nacionalni park SRBIJA / napisao Dragoljub Ljubii Miko ; ilustrovao Dobrosav Bob ivkovi. - Beograd : Kreativni centar, 2000 (Beograd : Grafiprof). - 77 str. : ilustr.; 24 cm. - (Biblioteka "Bez dlake na jeziku") Tira 5000. ISBN 86-7781-027-7 1. >KMBKOBMti, flOpOCaB 886.1-84 l D = 79658764

96

97

98

NACIONALNI PARK SRBIJA

Dragoljub Ljubii Miko, poznat kao humorista i lan Indeksovog pozorita, ovom knjigom na satirian nain prilazi politikim i socijalnim previranjima u Srbiji tokom poslednje decenije XX veka. Posebnim "arlatinskim" naunim jezikom, on nas vodi kroz Srbiju prepunu neobine flore i faune. Urnebesno zabavna knjiga za itanje, ali sa ukusom gorine u sebi. Autor: Ljubii Dragoljub Miko Ilustrator: ivkovi Dobrosav Bob

99

100

autor LJUBII DRAGOLJ UB broj strana 120 duina (mm) 240 Izdava Kreativni centar (2007)

"Ako volite "DA VINIJEV KOD"... Ako ste potovaoci "HARIJA POTERA"... Ako ste opinjeni "GOSPODAROM PRSTENOVA"... ...Ne mora da znai da e vam se i ovo dopasti! NACIONALNI PARK SRBIJA 2 - POLUSMAK POLUSVETA

Posle velikog uspeha knjige Nacionalni park Srbija, koja je izala jo decembra 1999. godine, doivela deset izdanja i bila prodata u preko 100.000 primeraka, Dragoljub Ljubii Miko se odluio da na njemu svojstven nain uz humor koji zna da rasplae, prikae koliko je za 7 godina nae drutvo dodatno mutiralo. 101

Dok je u prvoj knjizi predstavio stanovnike Nacionalnog parka Srbija tokom devedesetih godina, u drugoj ulazi u analizu promena nastalih posle 5. oktobra, uvodei neke novoprimeene vrste i intervjuiui neke od predstavnika poznatih ali donekle izmenjenih endemskih vrsta. Za Nacionalni park Srbija 2 - POLUSMAK POLUSVETA je, kao i za prvu knjigu, ilustracije uradio Dobrosav Bob ivkovi, a novina uz drugu knjigu je audio CD sa snimljenim intervjuima. Autor: Ljubii Dragoljub Miko Ilustrator: ivkovi Dobrosav Bob

102