IV PREDAVANJE OBLIGACIONO PRAVO

Napomena: Ovaj tekst ne zamjenjuje knjigu, ve slui lakem savladavanju gradiva.

Literatura: Jakov Radii, Obligaciono pravo opti deo, Nomos, Beograd, 2008.

1.

OBLIGACIONI UGOVOR

Rije ugovor nema samo jedan smisao, nego se moe odnositi na tri razliite stvari: 1) na pravni akt, 2) na pravni odnos, i 3) na pravni dokument ili ispravu. Ugovor u smislu pravnog odnosa rezultat je ugovora u smislu pravnog akta. Oni se jedan naspram drugoga odnose kao uzrok i posledica. Pod ugovorom kao pravnim aktom treba razumjeti razmjenu saglasnih izjava volje izmeu dva ili vie lica. kojom se zasniva, mijenja ili ukida odreeni pravni odnos. Obligacioni ugovor - razmjena saglasnih (podudarnih) izjava volje izmeu dva ili vie lica, kojom se zasniva, mijenja ili ukida odreeni obligacioni odnos. Ugovor obuhvata sve, pa i krajnje razliite konkretne situacije, ukoliko su one sve povezane istom osnovnom injenicom: saglasnou izjavljenih volja. U tom smislu ugovorom se naziva i sluaj kada neko kupuje jednu stvar, kao i kada je dobija na poklon ili uzima u zakup, to oigledno nije isto sa gledita konkretnih i praktinih posledica. Jedno su - konkretni ugovori kao akti kojima se obavlja pravni promet (kupoprodaja, zakup, osiguranje, zajam, itd.), a drugo je - opti pojam ugovora kojim se konkretni ugovori apstrahuju i zadravaju samo njihova zajednika i osnovna obeljeja. Karakteristike obligacionih ugovora: 1. 2. Dvostrani pravni posao, Pravno relevantna saglasnost volja, 1

3. 4. 5.

Pravno doputeni uinak (pravno dejstvo), Sloboda ugovaranja, Konsensualizam.

Ugovor je dvostrani pravni posao, jer pretpostavlja izjave volja najmanje dva lica. On predstavlja zajedniko djelo strana kojih se tie - nije prost zbir njihovih volja. S obzirom na broj njegovih strana, ugovor moe biti dvostrani i viestrani. Od ugovora treba razlikovati tzv. zajednike izjave vie lica, kojima se, na primer, otkazuje neki pravni odnos ili vri upotreba prava izbora izmeu razliitih alternativnih mogunosti. I kod zajednikih izjava se radi o saglasnosti vie izjavljenih volja, ali se te volje meusobno ne razmjenjuju. Takve izjave su paralelne ili spojene u jednu udruenu izjavu, koju, u ime svih, ini jedno lice.

Svaka saglasnost izjavljenih volja nema karakter ugovora. Potrebna je volja obeaoca (izjavioca) usmjerena na nastupanje pravnih posljedica (tzv. pravna namjera). Sporazumi o npr. zajednikom odlasku na utakmicu, u pozorie i sl. ne sadre takvu pravnu namjeru. Saglasne izjave volja moraju biti usmerene na postizanje odreenog doputenog pravnog uinka. Pravni uinak koji se postie zakljuenjem ugovora moe biti: zasnivanje obligacionog odnosa, izmjene obligacionog odnosa ili gaenje obligacionog odnosa. Rije ugovor koristi se i kao oznaka za ugovornu ispravu, u kojoj su ispisane saglasne izjave volja odreenih lica. U tom smislu se govori o slanju i potpisivanju ugovora o broju primeraka ugovora, i sl.

2. SLOBODA UGOVARANJA Sloboda ugovaranja je izraz naela autonomije volje (privatne autonomije) u obligacionom pravu. Najvaniji dio (pars pro toto) privatne autonomije, budui da se ona ostvaruje preteno preko ugovora Pod privatnom autonomijom podrazumeva se princip (naelo) samostalnog uobliavanja pravnih odnosa od strane pojedinca prema njihovoj volji. Obligaciono pravo je glavno podruje primene naela privatne autonomije. Najznaajnije sredstvo uobliavanja predstavlja ugovor. 2

Strane u obligacionim odnosima su slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja, da svoje odnose urede po svojoj volji. Pojam slobode ugovaranja Princip slobode ugovaranja podrazumeva mogunost pravnih subjekata da svojom slobodnom voljom stvaraju pravnu normu koja ih obavezuje na odreeno meusobno ponaanje. Ta je norma rezultat njihove obostrane saglasnosti, koja se naziva ugovor i koja za njih ima snagu zakona (lex contractus). Ugovorom se partneri, po pravilu, meusobno obavezuju, tj. svaki obavezuje samoga sebe i u isti mah drugoga. Ugovor poiva na ideji da samoobavezivanje svakoga predstavlja akt slobode. Granice slobode ugovaranja Strane u obligacionim odnosima su slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja, da svoje odnose urede po svojoj volji. Slobodu ugovaranja zakonodavac dodatno omoguuje dispozitivnim pravnim normama, koje se stranama ugovornicama nude samo kao neobavezan obrazac i kao dopuna njihove konkretne saglasnosti o pojedinim pitanjima ugovornog odnosa. I kad su ugovorni odnosi regulisani imperativnim normama, ulaenje u njih zavisi, najee, od slobodnog opredeljenja subjekata. Sadrina slobode ugovaranja predstavlja zbirni pojam koji se sastoji iz vie sloboda: Sloboda da se ugovor zakljui ili ne zakljui. Sloboda izbora ugovornog partnera. Sloboda ureivanja sadrine ugovora. Sloboda odreivanja tipa ugovora. Sloboda odreivanja obaveznosti ugovora. Sloboda izbora forme ugovora. Sloboda da se ugovor raskine ili zameni. Sloboda izbora merodavnog prava.

3. OGRANIENJE SLOBODE UGOVARANJA 3

Ekonomski i socijalni inioci ne idu u prilog slobodi ugovaranja. Sloboda pretpostavlja ekonomsku i socijalnu jednakost ugovornika, a takve jednakosti meu njima najee nema samo jai partner slobodno odluuje da li e i kakav ugovor zakljuiti. Najvei broj ugovora zakljuuje se danas na temelju optih uslova koje je sastavila jedna strana, gde druga strana nije u stanju da utie na te uslove. Sloboda ugovaranja je mogla biti sloboda za sve samo u jednom drutvu socijalno podjednako monih - u drutvu sve samih sitnih vlasnika. U uslovima socijalne i ekonomske nejednakosti, sloboda ugovaranja postaje sloboda diktiranja za monijeg, a pokoravanja diktatu od slabijeg. Naelo slobode ugovaranja garantuje samo pravnu, ne i stvarnu slobodu postupanja ugovornika. Slobodi ugovaranja se postavljaju i faktika ogranienja. Razlozi za ogranienje slobode ugovaranja u razliitim sredinama nisu ni istovjetni ni podjednako vredni, pa su i granice slobode ugovaranja u pojedinim pravnim porecima, takoe, razliite. Re je o ogranienju ne o ukidanju slobode ugovaranja. Vrste ogranienja: 1. 2. 3. 4. 5. Ogranienje slobode da se ugovor ne zakljui Ogranienje slobode da se ugovor zakljui Ogranienje slobode izbora ugovornog partnera Ugovori za koje je potrebna saglasnost treeg Ostala indirektna ogranienja slobode ugovaranja

4. OPTI USLOVI NASTANKA UGOVORA Ti uslovi tiu se: poslovne sposobnosti ugovornika; saglasnosti volja; predmeta ugovora; osnova ugovora; 4

forme ugovora

5. PREDMET UGOVORA Nema jedinstvenog stanovita o tome ta je predmet ugovora. Ono to ini neposredni predmet ugovornog obligacionog odnosa (obligacije, trabine), jeste, u isto vrijeme, i posredni predmet ugovora u smislu pravnog akta. Predmet ugovora je inidba ili prestacija koju jedna strana u ugovoru duguje drugoj. Dvostrani ugovor ima najmanje dva predmeta - svaka strana duguje najmanje po jednu inidbu (na primer, prodavac da preda stvar, a kupac da plati cenu. Ako jedna strana duguje vie raznovrsnih inidbi, onda su jedne - bitne ili glavne, druge - nebitne ili sporedne.

Sama stvar na koju se inidba odnosi nije predmet ugovora u teorijskom smislu, ve predmet inidbe. Dunik ne duguje stvar, nego predaju stvari, njenu opravku, uvanje, i sl. Odreenje predmeta ugovora Predmet nekog ugovora odreujemo tako to se zapitamo na ta je obavezan dunik poveriocu (quid debetur). Ugovorna obaveza moe se sastojati u davanju, injenju, neinjenju ili trpljenju. Zahtjevi koji se postavljaju predmetu ugovora Predmet ugovora mora da (je): 1. 2. 3. 4. zadovoljava neki interes poverioev, imovinski ili neimovinski; odreen ili odredljiv; mogu; doputen.

Kad se predmet ugovora sastoji iz predaje stvari, zahtevi koji se postavljaju predmetu vae i za samu tu stvar. Predmet ugovora treba da je odreen ili barem odredljiv. Predmet je odreen ako se tano zna ta dunik duguje poveriocu u pogledu: vrste, koliine, kvaliteta, mesta izvrenja, vremena izvrenja, naina izvrenja. 5

Za odreenost predmeta ugovora dovoljno je ako se ugovorne strane sporazumeju o tzv. bitnim elementima ugovora. Ostali sastojci kojima se odreuje predmet ugovora su izvesni i kad strane ugovornice njih ne odrede, jer su oni utvreni dispozitivnim zakonskim normama. Odredljivost predmeta ugovora Predmet ugovora je odredljiv u sluaju kad ugovor sadri podatke pomou kojih se on moe odrediti, ugovornici su ostavili treem licu (tzv. arbitranom vetaku) da ga odredi. Ako tree lice nee ili ne moe da odredi predmet ugovora - ugovor je nitav. Tree lice nema apsolutnu slobodu prilikom odreivanja predmeta ugovora odreenje mora odgovarati pravinosti. Strana oteena odreenjem treeg ima pravo da ga osporava i da zahteva da predmet ugovora odredi sudija.

Ko odreuje predmet ugovora? Predmet ugovora odreuju, po pravilu, strane ugovornice, i to sporazumno. Ugovornici se mogu dogovoriti da predmet odredbi samo jedna strana i o tome obavesti drugu. njemako pravo doputa takve sporazume ZOO i naa sudska praksa ne doputaju takve sporazume.

Odreenost predmeta izuzeci Cijena kao bitan element ugovora o prodaji, smatra se odreenom i kad je propisana od strane dravnih organa. Ako bi se ugovorila vea ceny od propisane, kupac bi dugovao samo iznos propisane cene, a ako je ve isplatio ugovorenu cenu, ima pravo na povraaj razlike (lan 463. ZOO). Kad ugovorom o prodaji u privredi cena nije odreena, niti u njemu ima dovoljno podataka pomou kojih bi se on amogla odrediti, kupac je duan platiti cenu koju je prodavac redovno naplaivao u vrijeme zakljuenja ugovora, a u nedostatku ove razumnu cenu. (l. 462. st. 2. ZOO) Pogreno naznaenje stvari ne kodi ugovoru - ukoliko je njen identitet meu ugovornicima nesporan. Nai sudovi smatraju da na punovanost pismenog ugovora ne utie okolnost: to su u njemu pogreno oznaeni: prodate nepokretnosti ili brojevi zemljino-knjinih uloaka i topografskih estica, ako nije uopte naveden broj kue koja je prodana. 6

Mogunost predmeta ugovora Ako ugovorenu inidbu nije moguno ispuniti, ugovor je, naelno, besmislen i bespredmetan. Ovde se misli iskljuivo na tzv. poetnu ili prvobitnu nemogunost, tj. onu koja postoji ve u trenutku sklapanja ugovora. Pravna sudbina sklopljenog ugovora i njegove posledice zavise od toga o kakvoj se nemogunosti radi. Vrste nemogunosti Osnovna podjela nemogunost predmeta ugovora je na: objektivnu, i subjektivnu. Objektivna nemogunost postoji kad je re o inidbi koju nije u stanju da izvri niko, ne samo odreeni dunik (apsolutna nemogunost). Subjektivna nemogunost tie se inidbe koja prevazilazi snage i sposobnosti konkretnog dunika - naziva se i nesposobnost ili nemo (relativna nemogunost). Prema uzroku, nemogunost moe biti: fizika ili faktika, i pravna. Fizika nemogunost - ostvarenje inidbe ne doputaju prirodni zakoni. Sa njome se izjednaavaju sluajevi u kojima je inidba teorijski, dodue, mogua, ali je praktino neostvarljiva (dugovani komad nakita lei, na primer, negde na dnu mora). Pravna nemogunost postoji u sluaju kada se dunik obavee na inidbu koja je pravno neizvodljiva. Posledice objektivne nemogunosti Ako je u trenutku sklapanja ugovora predmet obaveze jedne strane objektivno i trajno nemogu, ugovor je nitav. Impossibilium nulla obligatio est. Nitavost ne zavisi od toga da li je ko god od ugovornika nemogunost skrivio i da li je za nju znao. Nitavost je definitivna (ne otpada ako predmet kasnije postane mogu). Ukoliko je nemogu samo deo predmeta obaveze - ugovor se smatra punovanim u pogledu mogueg dela, ako to odgovara pretpostavljenoj volji njegovih strana. Kad je u pitanju prodaja nepostojeeg potraivanja - ustupilac odgovara za postojanje potraivanja u asu kad je izvreno ustupanje (lan 442. ZOO).

Posledice objektivne nemogunosti Ako je u trenutku sklapanja ugovora predmet obaveze jedne strane objektivno i privremeno nemogu, ugovor je nitav. Izuzento ugovor je punovaan: 7

ako ugovor nije trebalo ispuniti odmah nego u nekom docnijem trenutku, a ispunjenje u tome trenutku je mogue. kad je ugovor sklopljen pod uslovom da nemogunost koja postoji u vrijeme zakljuenja docnije otpadne (lan 48. ZOO).

Dunik odgovara za tetu u sluaju kad je obeao inidbu za koju je znao da je nemogua ili je uz potrebnu panju morao znati teta zbog verovanja u vanost ugovora (culpa in contrahendo). Oteeni nema pravo na nadoknadu ako je i on, u vrijeme sklapanja ugovora, znao za nemogunost ili je morao znati. Posledice subjektivne nemogunosti Ugovor je punovaan. Tuba za nadoknadu tete - poto dunik ne moe da izvri dugovanu inidbu. Obaveza nadoknade obuhvata: tetu zbog verovanja u vanost ugovora tetu zbog neispunjenja.

Sporno je pod kojim uslovima dunost nadoknade tete nastaje. Jedni smatraju da samo dunik koji je odgovoran za vlastitu nemo (znao je za nju ili je morao znati) ima obavezu da tetu nadoknadi, dok drugi opet misle da dunik treba tetu da nadoknadi bez obzira na svoju krivicu, jer ima zakonsku obavezu garancije da je sposoban da obeanu inidbu izvri. Doputenost predmeta ugovora Pravni subjekti ne mogu zahtevati od drave da im ona stavi na raspolaganje svoja sredstva prinude radi ostvarenja ugovora koji je protivan njenim vlastitim ciljevima, idejama i vrednostima. Predmet ugovora mora biti doputen, sa stanovita drave. Predmet ugovora je nedoputen ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima (lan 49. ZOO). Dovoljno je i ako se izvrenjem dugovane radnje postie zabranjeni cilj nedoputeni cilj ini i sam ugovor nedoputenim. Ako zakon ne doputa odreeni ugovor zbog rezultata koji se njime postie, zabranjenim se ima smatrati i svaki drugi ugovor kojim bi se, zaobilaenjem zakona, postigao isti rezultat. Ugovori sa nedoputenim predmetom su nitavi, osim ako cilj prekrenog pravila upuuje na neku drugu sankciju, ili ako zakon propisuje neto drugo. Doputenost predmeta ugovora ceni sud u svakom pojedinanom sluaju. Neke ugovore je zakonodavac unapred proglasio nedoputenim. 8

6. OSNOV UGOVORA Osnov ugovora je opta pretpostavka vanosti ugovora u francuskom pravu (lan 1108 GZ), u italijanskom pravu (lan 1325. GZ), u naem pravu. Nema znaaj u njemakom i vajcarskom pravu. Pobude zbog kojih se neko lice obavezuje ugovorom jesu njegove predstave o ciljevima koje eli postii. Osnov ugovora je onaj neposredni, tipian, pravni cilj, koji ugovornik eli postii preuzimanjem obaveze prema drugoj strani. Osnov ugovora - osnov obavezivanja - causa Osnov ugovora treba razlikovati od pravnog osnova - injenica koje imaju mo stvaranja obligacionih obaveza. Cilj zbog kojeg se jedan ugovornik obavezuje zavisi od vrste ugovora. Ugovornik se obavezuje: zbog toga to eli da se i druga strana obavee na neto prema njemu causa credendi, causa aqirendi, zato to mu je druga strana ve neto dala pa se obavezuje da to vrati, zato da bi drugoj strani uinio neto besplatno causa donandi Osnov kod obostrano obavezujuih (uzajamnih) ugovora - Obaveza jedne strane je osnov obaveze druge. Osnov obaveze svakog kupca jeste obaveza prodavca da mu prenese pravo svojine na prodatu stvar. Cilj vlastitog obavezivanja ne zaustavlja se na stvaranju obaveze za drugog ugovornika, nego obuhvata i njenu realizaciju. Obaveza jedne strane je bez osnova ne samo kad naspram nje ne stoji obaveza druge, nego i kad izostane njeno ispunjenje. Kod jedne iste vrste ugovora, osnov je uvek isti. Osnov je, po pravilu, tipian i stalan cilj koji ugovornici sebi postavljaju. Budui uvek isti, on odreuje tip samog ugovora. Znaaj osnova ugovora Osnov je bitan uslov nastanka i opstanka svakog ugovora. Ugovor kome nedostaje osnov jeste nitav. Pretpostavlja se da obaveza ima osnov iako nije izraen.Svaki cilj ne moe biti osnov ugovora. Osnov mora biti: doputen i istinit. Osnov je nedoputen ako je protivan, prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima. Ugovor sa nedoputenim osnovom je nitav. Ako je u pitanju uzajamni ugovor nitavost obaveze jedne strane povlai i nitavost obaveze druge. Kad ugovorne strane veruju da su saglasne, a u stvari meu njima postoji nesporazum o osnovu, ugovor ne nastaje. Znaaj motiva Motivi iz kojih je ugovor zakljuen ne utiu na njegovu punovanost. Izuzeci: 9

kod teretnih ugovora - ako je nedoputena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovaraa da zakljui ugovor i ako je to drugi ugovara znao ili morao znati, ugovor e biti bez dejstva. ugovor bez naknade (dobroin) nema pravno dejstvo i kad drugi ugovara nije znao da je nedoputena pobuda bitno uticala na odluku njegovog saugovaraa.

7. ZAKLJUENJE UGOVORA Ugovor se sastoji iz razmene dveju ili vie izjavljenih volja. Postupci kojima ugovarai saoptavaju jedan drugom svoju volju predstavljaju tehniku zakljuivanja ugovora. Meu tim postupcima dva su najvanija: iznoenje ponude i prihvatanje ponude. Najprije jedna strana nudi odreeni ugovor drugoj, a ova to prihvata ili ne prihvata. Ako se ponuda i prihvatanje ponude meusobno podudaraju, to je znak da se podudaraju i volje lica koja su ih uinila, tj. da je ugovor sklopljen. Svaka saglasnost volja ne dovodi do ugovora. Potrebno je da se steknu odreene pretpostavke. Nije svako nuenje ugovora ponuda niti je svako saglaavanje prihvat ponude.

8. PONUDA Ponuda je predlog za zakljuenje ugovora uinjen odreenom licu, koji sadri sve bitne sastojke ugovora tako da bi se njegovim prihvatanjem mogao zakljuiti ugovor (l. 32. st. 1. ZOO). Ponuda je jednostrana izjava volje kojom se daje inicijativa za ugovor. Ponuda u pravnom smislu je samo ona izjava koju je izjavilac dao u uverenju da je vezan njome, tako da nastanak ugovora zavisi jo jedino od druge strane. Ponuda nije obina izjava kojom se priprema zakljuenje ugovora, nego sama ugovorna izjava. Ponuda je punovana jedino ako je potpuna ako se iz njene sadrine moe izvesno zakljuiti o sutini ugovora koji se hoe zakljuiti. Ponuda mora predstavljati gotov nacrt ugovora tako da lice kome je ponuda upuena moe ugovor sklopiti prostim saglaavanjem, bez ikakvih pregovora. Poziv da se ponuda uputi (invitatio offerendi) se izraava spremnost na zakljuenje ugovora, ali poiljalac poziva ne eli da se njime obavee, jer konanu odluku da zakljui ugovor jo nije doneo. Konanu odluku o zakljuenju ugovora poiljalac e doneti tek kad ponuda od pozvanoga bude prispela. Poiljalac poziva nije duan da prihvati ponudu koja mu je 10

upuena.Naelo savesnosti i potenja nalae poiljaocu poziva da odbijanje ponude saopti ponudiocu izriito i bez odlaganja, inae postaje vezan za svoju izjavu kao da je ponudilac. Slanje kataloga, cenovnika, tarifa i drugih obavetenja, kao i oglasi uinjeni putem tampe, letaka, radija, televizije ili na koji drugi nain, ne predstavljaju ponudu za zakljuenje ugovora, nego samo poziv da se uini ponuda pod objavljenim uslovima. Pravna priroda ponude je sporna: po jednima, ponuda je jednostrani pravni posao, ije dejstvo nastupa u trenutku kad za nju sazna lice kome je i upuena. Po drugima, ponuda (kao i prihvatanje ponude) je jednostrana izjava volje koja nema karakter samostalnog pravnog posla. Ponudilac ne daje ponudu u elja da pribavi pravno ovlaenje ponuenome, ve eli da svojom izjavom dovede do zakljuenja ugovora koji odgovara njegovoj vlastitoj volji. Uslovi koje treba da zadovolji ponuda Da bi ponuda proizvela pravno dejstvo potrebno je da ispuni sledee uslove:
da potie od ponudioca, da je upuena ponuenom, da je odgovarajue sadrine, da postoji namera za obavezivanje kod ponudioca, da je u propisanoj formi.

NAPOMENA: Vie o uslovima koje ponuda treba da zadovolji vidi udbenik. Ponudom se stvara mogunost za ponueno lice da jednostranom izjavom volje zakljui ugovor koji mu je predloen (tzv. pravo uobliavanja). Ugovor je zakljuen im ponueni blagovremeno prihvati ponudu. Ponudilac se nakon izjave ponuenog ne moe predomisliti i opozivanjem ponude spreiti dejstvo zakljuenog ugovora. Da li ponuda obavezuje ponudioca i pre nego to bude prihvaena? Pravni sistemi pojedinih zemalja daju razliite odgovore na to pitanje:
u anglo-amerikom pravu ponuda sama po sebi ne stvara obavezu, i ponudilac je

moe opozvati sve dok je ponueni ne prihvati.

u francuskom pravu svaka ponuda moe se opozvati, sve dok je ponueni ne

prihvati, ali kad je ponua odredio rok za prihvatanje ponude, moe je opozvati i pre nego to proe taj rok ali je duan da ponuenom nadoknadi tetu izazvanu opozivanjem. 11

 pravni sistemi veine evropskih zemalja (ukljuujui i nae pravo) stoje na

stanovitu da ponuda sama po sebi obavezuje ponudioca. Ponudilac je vezan ponudom izuzev ako je svoju obavezu da odri ponudu iskljuio, ili ako to iskljuenje proizlazi iz okolnosti posla (l. 36. st. 1. ZOO). Ponuda sama po sebi obavezuje ponudioca, bilo da je oroena ili neoroena.Ponudilac postaje vezan svojom ponudom im ponueni za nju sazna. Opozivanje ponude ostaje bez pravnog dejstva. Opozivanje znai okonavanje pravnog dejstvo ponude koje je ve nastupilo.Ponudilac prema ZOO ne moe da opozove ponudu ije je dejstvo poelo da tee. Ako to uini, a ponueni ponudu prihvati, smatra se da je ugovor zakljuen. Ponueni stie pravo da trai da se ugovor izvri, a ako ponudilac ne moe (npr. otuio stvar) naknada pozitivnog ugovornog intreresa. Mogunost opozivanja ponude postoji samo u sluaju ako se pre nego to ponueni prihvati ponudu bitno promene okolnosti na tetu ponudioca. Povlaenjem se spreava da pravno dejstvo ponude nastupi. njime se eli preduhitriti stanje vezanosti ponudioca za ponudu. Povlaenje se moe uiniti u bilo kojoj formi. Povlaenje je moguno samo pre nego to je otpoela vezanost ponudioca ponudom. Ponuda se moe povui (opozvati) samo ako je ponueni primio povlaenje pre prijema ponude ili istovremeno sa njom. Dokle je ponudilac duan da eka na odgovor ponuenog? Rok trajanja ponude, tj. rok u kome ponueni ima pravo da razmisli i odgovori na uinjenu mu ponudu zove se deliberacioni rok. Deliberacioni rok moe da odredi sam ponudilac,ako ponudilac nije odredio rok za prihvatanje ponude, tada se rok odreuje prema tome da li je ponuda upuena prisutnom ili odsutnom licu. Ponuda u kojoj je odreen rok za njeno prihvatanje obavezuje ponudioca do isteka tog roka. Ako je ponudilac u pismu ili telegramu odredio rok za prihvatanje, smatrae se da je taj rok poeo tei od datuma oznaenog u pismu, odnosno od dana kad je telegram predat poti. Kad ponudilac ne odredi rok za prihvatanje ponude ponuda uinjena prisutnom licu smatra se odbijenom ako nije prihvaena bez odlaganja, izuzev ako iz okolnosti proizlazi da ponuenom pripada izvestan rok za razmiljanje. Ponuda uinjena telefonom, teleprinterom ili neposrednom radio-vezom smatra se kao ponuda prisutnom licu. Kad ponudilac ne odredi rok za prihvatanje ponude ponuda uinjena odsutnom licu, u kojoj nije odreen rok za prihvatanje, vezuje ponudioca za vrijeme koje je redovno potrebno da ponuda stigne ponuenome, da je ovaj razmotri, o njoj odlui i da odgovor o prihvatanju stigne ponudiocu. Razuman rok zavisi od okolnosti: zavisi od vrste ugovora, od sloenosti obaveza iz ugovora, od vrednosti ugovornih inidbi, udaljenosti ponudioca i ponuenog, organizacije potanske slube i dr. Prihvat ponude ponueni mora poslati na isti ili bri nain nego to je bio nain na koji mu je ponudilac poslao ponudu. Odgovor ponuenog treba da stigne ponudiocu najkasnije u okviru radnog vremena poslednjeg dana roka za koji je ponudilac vezan ponudom. 9. PRIHVATANJE PONUDE 12

Prihvatanje je jednostrana izjava volje kojom se ponuda pretvara u ugovor. Izjava o prihvatu treba da zadovolji sledee uslove:

Prihvatanje ponude mora poticati od ponuenog, Izjava o prihvatanju ponude treba da bude nedvosmislena, Prihvatanje ponude treba da je bezuslovno, Prihvatanje ponude treba da usledi blagovremeno, Ponuda treba da bude prihvaena i u odgovarajuoj formi.

NAPOMENA: Vie o uslovima koje prihvat ponude treba da zadovolji vidi udbenik. Izjava o prihvatanju ponude moe se povui samo dok ne bude dostavljena ponudiocu. Povlaenje se smatra blagovremenim i kad je dostavljeno istovremeno sa izjavom da je ponuda prihvaena. Deava se da posle upuene ponude, a pre nego to je ona prihvaena ili odbijena, nastupi smrt ponudioca ili ponuenog. Da li su naslednici ponudioca vezani ponudom svog ostavioca, kao i da li ponuda vai i za naslednike ponuenog, i mogu li je oni prihvatiti. Odgovor zavisi, u prvom redu, od toga da li se ponudi priznaje pravno dejstvo i pre nego to je ugovor sklopljen. Ponuda ne gubi dejstvo ako je smrt ili nesposobnost jedne strane nastupila pre njenog prihvatanja, izuzev ako suprotno proizlazi iz namere strana, obiaja ili prirode posla. ZOO. Samo izuzetno ponuda ne vai za naslednike ponuenoga:

u sluaju kad je ponudilac u samoj ponudi odredio da njegovi naslednici nee njome biti vezani, odnosno da ona nee vaiti za naslednike ponuenog. kada je linost ponuenog, odnosno ponudioca od znaaja za odluku druge strane da ugovor zakljui. ponude koje se tiu neke inidbe to ima strogo lini karakter (na primer, delo majstora, umetnika, naunika, i sl.), kad je nekome ponuena na prodaju stvar za njegovu linu upotrebu (na primer, violina muziaru, maina za ivenje krojau, i sl.).

10. VRIJEME ZAKLJUENJA UGOVORA Vrijeme zakljuenja ugovora proizilazi iz okolnosti da se ugovor sastoji iz ponude i prihvatanja ponude. vrijeme sklapanja ugovora znaajno je zbog toga: to se od tog asa rauna rok u kome ugovor valja da se izvri; za ugovor vae samo oni zakoni koji su bili na snazi kad je on sklopljen; poslovna sposobnost ugovornika ceni se prema tom trenutku. 13

U kome je trenutku ponuda prihvaena, to nije teko utvrditi ako se ona upuuje prisutnom licu, poto ono mora da odgovori na ponudu odmah. Vremenski raspon od trenutka kada je ponueni doneo odluku da ponudu prihvati, pa do trenutka kad je ponudilac saznao za nju. O vremenu zakljuenja ugovora postoje etiri teorije: teorija izjave, teorija otpravljanja, teorija prijema, teorija saznanja. Po teoriji izjave (oitovanja) ugovor se smatra sklopljenim onog trenutka u kome je ponueni izjavio svoju volju da prihvata ponudu (na primer, napisao pismo ponudiocu). Po teroriji otpravljanja (odailjanja) ugovor je zakljuen u trenutku u kome je ponueni poslao ponudiocu pozitivan odgovor na ponudu (na primer, predao pismo poti ili ga ubacio u potansko sandue). Po teoriji prijema ugovor je zakljuen onog asa kad je ponudilac primio izjavu ponuenog da prihvata ponudu (na primer, kad je dobio pismo ili telegram). Stanovite ove teorije prihvaeno je u zakonodavstvu i praksi najveeg broja zemalja. Po teoriji saznanja ugovor je zakljuen u trenutku u kome je ponudilac saznao da se ponueni saglasio sa ponudom (na primer, proitao pismo ili telegram).

14