INICIJATIVA ZA IZRADU PROJEKTA i NACRT STRATEKOG PLANA ZA REVITALIZACIJU STARE FABRIKE ''PETAR DRAPIN'' U NOVOM SADU

Petar Mirkovi, akademski vajar

Ivana Kora, dia

NOVI SAD, septembar 2009.

INICIJATIVA ZA IZRADU PROJEKTA I NACRT STRATEKOG PLANA ZA REVITALIZACIJU STARE FABRIKE ''PETAR DRAPIN'' U NOVOM SADU

INICIJATIVA ZA IZRADU PROJEKTA REVITALIZACIJE STARE FABRIKE PETAR DRAPIN U NOVOM SADU

SADRAJ

1. POTREBA ZA RAZVOJEM KULTURE 2. TRENUTNA SITUACIJA U NOVOM SADU U SFERI KULTURE 3. MOGUA REENJA 4. KLJUNE KORISTI 5. PROCES REVITALIZACIJE 6. EKONOMSKI ASPEKT 7. IZRADA PROJEKTA

INICIJATIVA ZA IZRADU PROJEKTA I NACRT STRATEKOG PLANA ZA REVITALIZACIJU STARE FABRIKE ''PETAR DRAPIN'' U NOVOM SADU 1. POTREBA ZA RAZVOJEM KULTURE Nakon dve decenije velikog zastoja u razvoju svih oblasti na ovim prostorima, danas smo svedoci rezultata takvog fenomena. Drutveni razvoj koji je proteklih godina koliko tolko pekrenut sa mrtve take uglavnom se ogledao na uspostavljanju osnovnih drutvenih normi, ljudskih sloboda i ponovnog uspostavljanja komunikacije sa svetom. Sfere koje su najvie pretrpele tokom proteklih decenija svakako su sfera kulture, edukacije i svega onoga to direktno ili indirektno proizilazi iz toga. Gola borba za egzistenciju i povratak animalnim nagonima uticali su da se celokupan sistem vrednosti poremeti. Nije potrebno navoditi sve pojave koje su popunile to upranjeno mesto, poev od turbo folka, preko nacionalistikih, navijakih i ostalih masovnih udruivanja pa do fantastinog linog teatra narkomanije. U takvom jednom vremenu jednostavno je neoekivano traiti krivca za to niti je to potrebno. Za sve moemo rei da je postojalo opravdanje u takvim okolnostima, zato u sadanjem momentu niko ne moe traiti niti navoditi opravdanje za izostanak kulturne svesti. Ono to je bitno jeste neophodnost osveenja trenutne pozicije i rad na ponovnom uspostavljanju trajnih vrednosti. 2. TRENUTNA SITUACIJA U NOVOM SADU U SFERI KULTURE Sadanje stanje kulture u Novom Sadu jednom reju bi se moglo okarakterisati kao katastrofalno. Pre svega kao glavni argument koji bi podupreo ovu tezu jeste nepostojanje jasne i dugorone strategije za razvoj kulture. Kao glavni nosioci neosporno se nameu javne institucije koje su pak ostale nereformisane, nekonkurentne, nedovoljno produktivne i preglomazne. Tako danas imamo situacijiu da u gradu postoji desetak muzeja sa vie stotina zaposlenih u koje meseno ue manje posetilaca nego ljudi koji u njima rade. Pri tome ovakvi glomazni aparati ozbiljno optereuju budet i troe preko potreban novac, pa na kraju svrha postojanja samih institucija vie nije njihova osnovna namena ve prehranjivanje zaposlenih. Sa druge strane imamo tranzicionu pojavu spektakla kao kompenzativne stvari. Nebrojeno mnogo manifestacija koje imaju za cilj proizvodnju zabave, obraanje velikom broju ljudi ali zbog toga i neophodnost da programski ostanu dovoljno neutralni, povrni I samo trenutani. Ovakav jedan fenomen moe biti opravdan u nekoj meri, ali nikako kao nosilac kulturnog ivota. Sa druge strane, kao veliki problem moe se navesti nedovoljna komunikacija pre svega sa Beogradom, kao prestonicom, a potom i sa meunarodnim centrima. Stoga je veoma lako uoljivo da se kompletna kulturna produkcija realizuje i plasira iskljuivo unutar samog grada. Ovakav jedan palanaki sindrom je ogromna konica za razvoj celog drutva. Ako bi krenuli sa analizom i potraili ta je prva stvar koja nedostaje u pomenutoj sferi, primetili bi gotovo potpuno odsustvo produkcije a ono malo to postoji je uglavnom na nedovoljno visokom nivou. Kao primer pokuajte da navedete koliko je u Novom Sadu u proteklih nekoliko godina objavljeno knjiga, snimljeno filmova, izdato muzikih albuma, predstavljeno likovnih radova, izvedeno predstava, publikovano asopisaa da pri tome kvalitet bude na zadovoljavajuem nivou kako bi bio u potpunosti konkurentan i sa drugim svetskim dometima iz pomenutih oblasti. Navodimo meunarodnu scenu kao jedini reper jer ne postoji razlog zbog kojeg bismo se trebali postavljati ispod tog nivoa. Na kraju, to ima za rezultat nedovoljno interesantan program i odsustvo publike kao krajnjeg konzumenta.

INICIJATIVA ZA IZRADU PROJEKTA I NACRT STRATEKOG PLANA ZA REVITALIZACIJU STARE FABRIKE ''PETAR DRAPIN'' U NOVOM SADU 3. MOGUA REENJA Kada smo ve spomenuli meunarodnu scenu kao komparativni model, samo se namee da bi u procesu revitalizacije celog sistema mogli da se oslonimo na mnogobrojna tua iskustva i kvalitetno iskoristimo postojee modele. Kao jedna od moguih prepreka i konica mogla bi se pojaviti ustaljena misao da se za tako neto nema novca niti prostornih kapaciteta, te da tako neto nije na prvom mestu i da postoje mnogo bitnije stvari u ovom momentu. Tim nainom razmiljanja samo bi se jos vie zapustio problem i posledice koje emo u budunosti snositi e se neizmerno poveati, a cena koju emo morati svakako da platimo bie neuporedivo vea, kako u materijalnom tako i u socijalnom pogledu. Da ne ulazimo u opirna izlaganja o znaaju kulture i umetnosti u jednom drutvu, dovoljno je samo napomenuti da je to jedina stvar koja nam daje identitet, kako pojedincu, tako i gradu, naciji, Nepotovanje ovih vrednosti tako direktno uruava temelje na kojima gradimo celokupno drutvo. U neraskidivoj uzajamnoj sprezi ovde stoji i pitanje graditeljske kulture, tj graditeljskog naslea i onoga to jednom reju ini identitet grada. Mnogi objekti koji su do skora stajali kao prva slika koja nam se pojavi pred oima pri pomenu Novog Sada do sad su opravdano srueni i zamenjeni novim, meutim izvesno je da je sve manje autentinih graevina koje nas dovode u direktan kontakt sa korenima. Reenje koje upravo obuhvata pomenute probleme jeste model koji izuzetno suptilno integrie kulturu, graditeljsko naslee, produkciju, turizam i ekonomsku stranu. Neto to je odavno praktikovano i veoma uspeno funkcionie i danas irom sveta jeste stvaranje novih kulturnih centara na platformama industrijskog naslea. Ogromne industrijske hale, fabrike, koje danas vie ne slue svojoj prvobitnoj nameni nameu se kao idealne podloge za stvaranje novog drutvenog momenta. Prednosti ovog modela su viestruke: -Nije potrebno troiti ogromne koliine novca na izgradnju novih objekata ve se isti kvalitet postie pametnim korienjem postojeeg graditeljskog fonda. Autentini objekti iz prolosti koji na sebi nose trag vremena jesu neto to je pojedincu mnogo privlanije, blie i interesantnije od hladnih modernih reenja. Tako ete Pariz, Rim, New York ili Berlin uvek identifikovati sa njihovom autentinom arhitekturom, koja e vas provesti kroz vreme, a ne sa strogim i novim poslovnim distriktima koji se gotovo uopte i ne razlikuju od grada do grada. -Obzirom da se kree sa postepenom revitalizacijom otvara se mogunost da se sadraji i njihov obim prirodno odrede prema realnim potrebama i u ekonomski realnim okvirima. Tako se izbegavaju glomazne i nesigurne investicije jer se prostori postavljaju kao multifunkcionalne jedinice i kroz vreme je mogue prilagoavati ih novodolazeim potrebama. -Ouvanje ovakvih objekata je od neprocenjivog znaaja a svetski standardi ouvanja naslea su neto to nas svakako eka u procesu pribliavanja Evropskoj zajednici. Jednom unitenu istoriju nikada vie neemo moi kupiti niti ponovo izgraditi pa je to sve skupa pitanje naeg linog odnosa i potovanja prema naim precima, naoj istoriji i na kraju prema nama samima. Konkretan primer na koji se ceo ova inicijativa odnosi jeste prostor bive fabrike Petar Drapin koji se pojavljuje kao ideana celina koja bi u potpunosti mogla zadovoljiti sve navedene kriterijume i postati veoma bitan gradski centar. Treba napomenuti da se ova inicijativa prirodno pojavila kao mogunost za ostvarivanje takvog modela izuzetno visokog kvaliteta kroz kompromisno reenje elje da se pomenuti kompleks sauva i ideje iz Plana detaljne regulacije prostora koji obuhvata ovaj kompleks 1 prema kom se ova prostorna celina rekonstruie u potpunosti (drugim reima rui) a na njenom mestu planira izgradnja novih multifunkcionalnih prostora i objekata sa sadrajima iz sfere kulture.

PDR PROSTORA IZMEU TRANDA I MORNARICE U NOVOM SADU, br. 1.2.4/2004 (Sl.list Grada Novog Sada br. 16/2007)

INICIJATIVA ZA IZRADU PROJEKTA I NACRT STRATEKOG PLANA ZA REVITALIZACIJU STARE FABRIKE ''PETAR DRAPIN'' U NOVOM SADU Sam kompleks koji se sastoji od vie objekata i danas ve u velikoj meri deluje kao multifunkcionalna celina sa mnotvom razliitih delatnosti. Njegova istorijska vrednost, estetika, multifunkcionalnost i lokacija pruaju u potpunosti sve uslove za stvaranje novog Kulturno turistikog kompleksa jednostavnim iskorienjem veeg dela postojee strukture i njenom restauracijom. Moda najbolji primer slinog kompleksa jeste MuseumQuartier u Beu koji je stvoren pre samo 15 tak godina a danas je jedna od omiljenih gradskih lokacija koju svakodnevno poseuje vie hiljada ljudi (pre svega itelja grada a potom i turista), sa godinjom posetom od 2,5 miliona ljudi. Radi se o revitalizovanim zgradama koje su u prolosti sluile kao gradske konjuarnice a danas je tu smetem kompleks koji sadri 3 muzeja, centar arhitekture, nekoliko kafea, plesni centar, restorane, knjiaru, deije igraonice, galerije, prostore za razne muziko-scenke dogaaje itd.

Stari industrijski kompleks u Londonu koji je konvertovan u Modern Tate Gallery je danas jedan od najpoznatijih muzeja moderne umetnosti u svetu. Kulturne distrikte stvorene na ovoj platformi naiete u mnotvu Evropskih gradova - Minhenu, Berlinu, Londonu... Nama najblii primer jeste pojava istog fenomena i u Beogradu gde su stari dokovi na Savi-Beton hale revitalizovani po slinom principu i postali jedno od najposeenijih i najatraktivnijih mesta u glavnom gradu. Novi Sad poseduje takvu potrebu a to najbolje pokazuje primer ulice Laze Telekog koja se za samo par godina pretvorila u gradski centar zbivanja i zabave mlae populacije. Pri tome svi znamo da je Novi Sad univerzitetski grad i da u njemu ivi i privremeno boravi nekoliko hiljada studenata a da je kulturno zabavni sadraj nerazvijen, pogotovo u okolini univerziteta i studentskih domova. Ovaj kompleks se upravo nalazi na relaciji Univerzitet- studentski domovi te u tom pogledu ne treba navoditi pogodnost lokacije. Obzirom da veliki broj sugraana letnju sezonu provodi na trandu i da je Dunav najvee bogatstvo naeg grada, time se jo vie utvruje injenica o primerenosti lokacije direktno povezane sa gradskom plaom, kejom i Dunavom. Izdvojenost od stambenih blokova prua sa druge strane adekvatne uslove za masovna okupljanja bez ugroavanja privatnosti i mira ostalih graana. injenica koja dodatno potkrepljuje ovu potrebu je da se u datom kopleksu ve nalazi nekoliko muzikih studija, prostora za probe, tribine, izlobe, zatim nekoliko sportskih klubova (jedriliarski, ronilaki, auto moto), to samo govori u prilog prirodnoj pogodnosti kompleksa za pomenutu namenu. Pomenuta izgradnja skejt parka u neposrednoj blizini takodje dodatno ide u prilog prirodnoj predispoziciji ove lokacije za pomenuti sadraj.

INICIJATIVA ZA IZRADU PROJEKTA I NACRT STRATEKOG PLANA ZA REVITALIZACIJU STARE FABRIKE ''PETAR DRAPIN'' U NOVOM SADU 4. KLJUNE KORISTI Stvaranjem novog drutvenog centra teite kulturno-zabavnog ivota bi se izmestilo i rasteretilo sam centar grada a socijalni ivot be se obogatio. Prvenstveno mlaa populacija dobila bi svoj prostor koji bi postao novo mesto komunikacije i interakcije a kulturna edukacija bila bi integrisana u svakodnevni ivot. Adekvatan sadraj pruio bi mogunost za kvalitetno provoenje slobodnog vremena, uenje i predah. Izuzetno atraktivni prostori i njihova povrina i zapemina omoguavaju da se mnotvo interesantnih delatnosti iz svih bitnih kulturnih sfera sklopi u jedinstvenu celinu, te bi na jednom mestu graani imali direktan meusobni kontakt i mogunost korienja svih sadraja. Exit kao fenomen na kojem grad danas gradi svoj identitet jeste stvar ne starija od 10 godina a proizala je iz razumevanja inicijative od strane grada. Exit festival pokazao je takodje proteklih godina brojnost mlae populacije i njihovu potrebu za kulturno zabavnim programima, te da je u dananje vreme sve vee socijalne otudjenosti interakcija i komunikacija od izuzetno velikog znaaja. U takvom kompleksu izmeu ostalog mogli bi se integrisati brojni inostrani kulturni centri, kole stranih jezika i druge institucije koje mogu doprineti otvaranju sredine i mogunosti povezivanja sa drugim centrima. Alternativni teatar, muzika i film prvi su stepenik ka ozbiljnoj produkciji i snaan temelj za razvoj kreativnog miljenja i irokog obrazovanja.

5. PROCES REVITALIZACIJE Za realizaciju ovog cilja svakako postoji vie opcija. Jedan od moguih modela, koji navodimo kroz nacrt dalje strategije, je postepeno uvoenje programa bez naglih i velikih intervencija. Prostori koji su slobodni, jedan po jedan bi se pilagoavali novom sadraju a razvoj tekao prirodno to bi omoguilo izbor sadraja prema realnim potrebama. Integracija kulture, zabave, socijalnog ivota i ekonomije gotovo da je jedini uspean princip koji danas funkcionie u celom svetu. Kao jedan od simbola Novog Sada oduvek je bila kultura (Matica srpska, arhitektura, knjievnost, Avangarda 70 tih i 80 tih), te nam bogata istorija kulturnog delovanja namee obavezu da nastavimo ouvanje i opravdamo takav status.

INICIJATIVA ZA IZRADU PROJEKTA I NACRT STRATEKOG PLANA ZA REVITALIZACIJU STARE FABRIKE ''PETAR DRAPIN'' U NOVOM SADU 6. EKONOMSKI ASPEKT Izgradnja novih megalomanskih struktura, poput do skora pominjanog Muzeja savremene umetnosti, svakako zahteva ogromne investicije a pri tome nije jasna mogunost da ista institucija programski omogui dovoljno atraktivan sadraj, niti je poznata brojnost publike za samo jednu sferu.Takoe, neizgraenost odnosa publike prema strogo institucionalnom delovanju dovelo bi u pitanje meusobnu interakciju. U ovom sluaju prostor koji je u vlasnitvu grada i koji se izdaje, zadrao bi ista svojstva samo bi se promenili zakupci. Tako bi itav kompleks i dalje ostvariovao prihode a time, za razliku od postojeih institucija, rastereivao budet umesto da ga optereuje. U tom pogledu takoe je potrebna izrada stratekog plana kako bi se odredio model po kojem bi se izvela potrebna rekonstrukcija i na iji teret bi padala. Nikako ne treba zaboraviti da mnotvo Evropskih kulturnih fondova i njihova sve vea dostupnost u procesu priblizavanja EU mogu, u velikoj meri, biti vaan faktor. Pored fondova koji su orjentisani na podrku striktno kulturnim sadrajima, tu su i fondovi koji stimuliu upravo zatitu graditeljskog naslea i njegove revitalizacije. Jedina vea potrebna intervencija jeste izgradnja infrastrukturne mree u kompleksu. Sledea bi bila restauracija i rekonstrukcija dotrajalih elemenata (krovne konstrukcije na nekim objektima), dok se ostali zahvati uglavnom odnose na sferu enterijera i mogu u nekom sluaju biti u nadlenosti samog zakupca. Kako nisu svi objekti od veeg arhitektonskog znaaja, jedan deo bi se mogao sruiti i time stvoriti prostor za gradnju novih objekata koji bi opet trebali ostati u funkcionalnoj i smisaonoj vezi sa itavim kompleksom (npr.: hotel, hostel, restoran) ime bi se otvorila mogunost saradnje privatnog i javnog sektora u pogledu zajednikog razvoja. 7. IZRADA PROJEKTA Predlog projekta koji je pred Vama se nikako ne nudi kao gotovo reenje nego kao inicijativa za razmatranje postojeih potreba i izuzetnih mogunosti koje se javljaju u ovom trenutku. Ukoliko bi se pristupilo razmatranju ovog predloga, naredni korak trebalo bi biti angaovanje eminentnih strunjaka iz oblasti arhitekture i kulture te pristupanju ozbiljnim analizama i mogunostima realizacije. Vano je jo napomenuti da je do sada o ovom pitanju u raspravi uestvovalo mnotvo kompetentnih novosadskih strunjaka, a to najvie ohrabruje svi su prepoznali vrednost takvog projekta i podrali ga. Nakon izgradjenih nekoliko stotina zgrada u eri neposredno iza nas, postavlja se pitanje sadraja namenjenog svim tim ljudima. Suluda trka za kvadraturom, gradnja trnih centara i ostalih biznis segmenata nikako ne moe nadomestiti sve ljudske potrebe i ukoliko se ne uspostavi ravnotea moe se dobiti kontraproduktivan efekat. itavi kvartovi bez ikakvog sadraja postaju spavaone i sumorno mesto za odrastanje, pa se socijalni ivot uglavnom svodi na strogi centar koji je pre svega trgovinska zona i nikako ne moe nadomestiti taj nedostatak. Sve to bi se u takvom poretku moglo oekivati u budunosti jesu samo dve stvari: odlazak iz grada/zemlje ili apatija i depresija kod svih koji jo uvek veruju u pobedu stvarnih vrednosti.

INICIJATIVA ZA IZRADU PROJEKTA I NACRT STRATEKOG PLANA ZA REVITALIZACIJU STARE FABRIKE ''PETAR DRAPIN'' U NOVOM SADU

NACRT STRATEKOG PLANA ZA REVITALIZACIJU STARE FABRIKE ''PETAR DRAPIN'' U NOVOM SADU
SADRAJ

1. KARAKTERIZACIJA-GLOBALNA VIZIJA MESTA 2.1 geografski poloaj 2.2 odnos sa okruenjem dostupnost 2.3 geologija i topografija 2.4 okvir graditeljskog i kulturnog naslea 2.5 trenutno korienje i prethodne intervencije 2.6 funkcionalni i vizuelni okvir 2.7 znaaj 2. OCENA TRENUTNOG UPRAVLJANJA 3.1 misija 3.2 pravni okvir 3.3 osetljivost celine i faktori osetljivosti 3.4 ogranienja i prilike 3.5 faktori koji mogu biti pretnja mestu u budunosti 3.6 analiza trita 3.7 analiza ljudskih resursa i kompanija 3. PREDLOENI MODEL UPRAVLJANJA 4.1 ciljevi 4.2 oekivanja 4.3 strategije reenja osetljivosti i pretnji 4.4 strategije upravljanja 4. OPERATIVNI ZADACI 5.1 potrebni funkcionalni sadraji 5. GRAFIKI PRILOZI 6. OKVIRNA INVESTICIONA VREDNOST PROJEKTA

INICIJATIVA ZA IZRADU PROJEKTA I NACRT STRATEKOG PLANA ZA REVITALIZACIJU STARE FABRIKE ''PETAR DRAPIN'' U NOVOM SADU

1. KARAKTERIZACIJA GLOBALNA VIZIJA MESTA

1.1 GEOGRAFSKI POLOAJ Podruje u kom je smeten kompleks stare fabrike nalazi se na Limanu, stambenom delu Novog Sada, koji se prua uz levu obalu reke Dunav i zbog niza faktora (kao to su blizina reke i javnog kupalita, blizina centra grada i prostrane zelene povrine izmeu stambenih blokova) predstavlja jedno od najatraktivnijih mesta za ivot u gradu. Preciznije, kompleks stare fabrike je ogranien etalitem i javnim kupalitem ''trand'' sa severne strane, kompleksom studentskih domova sa zapadne strane, Bulevarom despota Stefana i Limanskim parkom sa june strane i naputenim gradilitem mostogradnje i mostom Slobode sa istone strane. 1.2 ODNOS SA OKRUENJEM DOSTUPNOST Kako se nalazi u urbanistiki potpuno razvijenom delu grada (sa izuzetkom delimino ureene obale Dunavca na kojoj je preciznije lociran), ovaj kompleks je peakim i kolskim saobraajem u potpunosti povezan sa drugim delovima grada. Bulevarom despota Stefana koji predstavlja jedinu saobraajnicu sa kojom se granii - ne prolazi linija gradskog prevoza, ali se u neposrednoj blizini kompleksa nalazi okretnica autobuske linije broj 8 koja ostatak grada povezuje sa javnim kupalitem ''trand''.

INICIJATIVA ZA IZRADU PROJEKTA I NACRT STRATEKOG PLANA ZA REVITALIZACIJU STARE FABRIKE ''PETAR DRAPIN'' U NOVOM SADU 1.3 GEOLOGIJA, TOPOGRAFIJA I KLIMATSKI USLOVI 2 Du Dunava prostire se inudaciona ravan, iroka 1-2 km, na nadmorskoj visini od 75 - 78m. Iznad inudacione ravni izdie se aluvijalna terasa ije najnie delove, nie od 79.5 m, Dunav ne moe da plavi. Na aluvijalnoj terasi se nalaze jedva primetna uzvienja, najoceditiji delovi aluvijalne terase. Prema litolokoj klasifikaciji, tlo na posmatranom podruju je savremeni reni nanos glinovito peskovit, do izvesnog stepena konsolidovan, a samo neznatnim delom savremeni reni nanos fino peskovit, heterogen i nekonsolidovan. U odnosu na odbranu od poplava,na ovom podruju se jasno izdvajaju 3 celine: Nebranjeno podruje peskovitog priobalnog pojasa koje se suava na krajevima, tako da na zapadnom deu izlazi na mrtvu vodu Dunavca, a na severoistonom se povlai pred priblienom maticom Dunava; preovlaujua kota ve nasutog terena kupalita je 0,5m iznad maksimalnog stogodinjeg vodostaja, sa padom ka platou veslakog kluba Danubius. Odbrambeni nasip od poplave visokim vodama Dunava sa ostvarenom odbranom grada od 1% visoke vode (stogodinja voda sa kotom 79,5 m.n.v.) a sa ciljem formiranja odbrane od 0,1% visoke vode (hiljadugodinja voda sa kotom 80,5 m.n.v.), to bi se ostvarilo podizanjem krune nasipa od postojee etne staze prema vodotoku (zidom do kote 81,75 ili nasipom do kote 82.15 m.n.v.) Branjeno podruje sa povrinama plavljenim procednim vodama Dunava kao posledicom niskig terena (ak mestimino nieg od maksimalnog nivoa podzemnih voda 76,80 m.n.v.) Procena pogodnosti za izgradnju sainjena je na osnovu kriterijuma nosivosti, stabilnosti i uticaja podzemnih voda, pri emu svaki od navedena tri kriterijuma, a u zavisnosti od niza lokalnih uslova i prilika, ima podjednak uticaj na ponaanje terena. S obzirom da nosivost samog terena zavisi od naina fundiranja, dubine fundiranja kao i konstrukcije objekta, osnov kategorizacije prema nosivosti predstavljaju trakasti temelji irine 1,0-1,5 m na dubini 2-3 m. Teren je srednje pogodan i delom nepogodan za izgradnju, nosivosti od 0,5-1,5 kg/cm2. 1.4 OKVIR GRADITELJSKOG I KULTURNOG NASLEA 3 Podruje Limana je u nekadanjim gradskim okvirima predstavljalo industrijski pojas izvuen na ondanju periferiju grada u blizini rukavca Dunava. Industrijska zona nastala je 30-tih godina 20. veka, a kompleks ''kineske etrvti'' posle ll sv. rata, oko 1950. godine. Svi ovi prostori su imali magacinski karakter i uglavnom sluili za skladitenje uvezene robe a kljuna stvar za snabdevanje i uopte za saobraajnu povezanost sa gradom i svim ostalim industrijskim postrojenjima je bila eleznika pruga du nasipa. Objekti ovog kompleksa kasnije su dodeljeni fabrici ''Petar Drapin'' koja je u njima smestila svoja postrojenja i pogone a u skladu sa urbanistikim planom iji je cilj bilo potpuno preseljenje industrije sa podruja koje je 70-tih i 80-tih godina postalo veliko stambeno naselje Liman, biva fabrika Petar Drapin je iseljena pre tridesetak godina. 1.5 TRENUTNO KORIENJE I PRETHODNE INTERVENCIJE Od iseljenja fabrike svi objeki su preli u vlasnitvo biveg SIZa a danas su u vlasnitvu optine Novi Sad dok je za raspolaganje imovinom zaduen JKP ''Poslovni prostor''. Funkcija veine objekata se vratila na originalnu, a to su skladini i magacinski prostori, dok se odreeni broj objekata koristi kao poslovni i radioniki prostor. Naime, postoji niz zanatskih radionica (stolari, mehaniari, farbari, autolimari, plastiari, staklari, bravari, kamenoresci, itd). Pored tih, izdvajaju se prostori namenjeni ugostiteljstvu koji se nalaze na obodnom delu kompleksa koji izlazi na Bulevar despota Stefana, kao i hale koje imaju multifunkcionalnu namenu (odravanje javnih skupova 2 3

Podaci uzeti iz Zavoda za urbanizam Novi Sad Podaci uzeti iz Grae za prouavanje spomenika kulture Vojvodine VI-IX, Pokrajinski zavod za zastitu kulture, Novi Sad 1974 - 87.

INICIJATIVA ZA IZRADU PROJEKTA I NACRT STRATEKOG PLANA ZA REVITALIZACIJU STARE FABRIKE ''PETAR DRAPIN'' U NOVOM SADU koncerti, seminari, izlobeni prostor, itd). Takoe, neki od objekata koriste sportska udruenja kao to su ronilaki, jedriliarski ili auto-moto klub. Svi objekti kompleksa su izdati pod zakup i dati na korienje trenutnim korisnicima na odreeno vreme precizirano ugovorom. Posebni uslovi korienja svode se na povlaeni poloaj zakupca koji prostor koristi u svrhu delatnosti koja je od vanosti za grad Novi Sad i koji se dobija odlukom za to ovlatenog organa, a podrazumeva redukovanu cenu zakupa. Obzirom da je predmetni kompleks Generalnim urbanistikim planom predvien za ruenje, drugi uslovi, posebno oni vezani za odravanje i adaptaciju objekata, ne postoje. Kao posledica ovako definisanih uslova korienja javljaju se dve vrste odnosa zakupaca prema objektima: jedan se odnosi na zanemarivanje stanja u kom se objekat nalazi i logine nezainteresovanosti za ulaganje sopstvenih sredstava u njihovo odravanje, gde to nije neophodno i ne doprinosi znaajnijem poboljanju uslova korienja prostora; sa druge strane, nedefinisani uslovi pod kojima zakupci mogu adaptirati prostore za svoje potrebe daju im slobodu da na objektima vre intervencije kojima naruavaju originalni izgled objekata. 1.6 FUNKCIONALNI I VIZUELNI OKVIR Postojea namena predmetnog prostora direktna je posledica kako degradiranog stanja u kom se nalaze objekti kompleksa tako i potrebe za neureenim prostorima za obavljanje ''prljavih'' delatnosti kao to su servisi motornih vozila, zanatske radionice ili skladita i magacini. Istovremeno, odsustvo infrastrukturnih instalacija (osim elektrinih) u veini objekata onemoguava izdavanje istih za obavljanje drugih delatnosti kojima elektrine instalacije, jedine postojee u veini objekata, nisu dovoljne. Samim tim, funcionisanje prostora je svedeno na sadraje koji imaju vanu ulogu u odravanju i pruanju zanatskih usluga u gradu, ali istovremeno i degradaciji jednog vrednog kompleksa i njegovih ambijentalnih vrednosti iji potencijal se, trenutno, ispod rugla koje predstavlja jedva i nazire.

10

INICIJATIVA ZA IZRADU PROJEKTA I NACRT STRATEKOG PLANA ZA REVITALIZACIJU STARE FABRIKE ''PETAR DRAPIN'' U NOVOM SADU 1.7 ZNAAJ

a) Kulturne vrednosti Kao jedan od retkih predstavnika industrijske arhitekture sa ovih prostora i jo uvek iv materijalni dokaz urbanog razvoja grada, ovaj kompleks ima veoma veliki kulturni znaaj. b) Nematerijalne vrednosti U sklopu kompleksa nalaze se objekti koji svojim oblikovnim i stilskim karakteristikama mogu da se svrstaju u kategoriju vrednih primera industrijske arhitekture. c) Retkosti Sam kompleks je jedinstven u svojoj strukturi i kao urbana mikrocelina koju ine njegovi objekti, ulice i manji slobodni prostori (potencijalni trgovi) predstavlja pravu retkost u arhitektonskoj i urbanoj istoriji Novog Sada. d) Vrednosti identiteta Obzirom da postoji kao ''starosedelac'' sa odreenim arhitektonskim i ambijentalnim karakterom u modernom stambenom delu grada, kompleks ini deo kolektivne memorije graana Novog Sada. Iako zaputen, njegove ambijentalne vrednosti su glavni nosioci njegovog identiteta koji se, kao takav, izdvaja iz okruenja u kom se nalazi. e) Ekonomske vrednosti Lokacija na kojoj je smeten kao i veliina i jedinstveni kvalitet prostora koji nudi za implementaciju novih, savremenih sadraja su dovoljni pokazatelji njegovog potencijala za drutveno - ekonomski pa i turistiki razvoj grada. f) Didaktike i edukativne vrednosti

Kako predstavlja deo kulturne i arhitektonske batine, ovaj kompleks ima veliki edukativni znaaj u upoznavanju sa specifinim nainom gradnje koji se moe identifikovati in situ. g) Socijane vrednosti Forma ovog kompleksa koja, u urbanistikom smislu, predstavlja jedinstvenu mikrocelinu uslovila je i formiranje jednog socijalnog mikrokosmosa u kom je interakcija izmeu korisnika ovih jedinica spontano nametnuta blizinom i fizikim odnosom mnogobrojnih pojedinanih prostora. To je jo jedna od prednosti ovog kompleksa koja, u vreme sve veeg socijalnog otuenja, prua mogunost bolje socijalne interakcije.

11

INICIJATIVA ZA IZRADU PROJEKTA I NACRT STRATEKOG PLANA ZA REVITALIZACIJU STARE FABRIKE ''PETAR DRAPIN'' U NOVOM SADU

2 OCENA TRENUTNOG UPRAVLJANJA

2.1 MISIJA Trenutni menadment postojee strukture podrazumeva izdavanje prostora raznovrsnim korisnicima bez plana za ulaganje sredstava u njegovu zatitu i revitalizaciju. Obzirom da se veliki broj prostora izdaje za obavljanje proizvodnih i uslunih delatnosti od kojih zavisi egzistencija odreenog broja graana, odravanje ovog prostora u ivotu obezbeuje neku vrstu socijalnog mira meu korisnicima prostora. 2.2 PRAVNI OKVIR Kompleks ''Kineske etvrti'' nalazi se u vlasnitvu grada Novog Sada a upravljanje prostorom je povereno JKP ''Poslovni prostor''. Zatita ovog kompleksa jo uvek nije pravno definisana. 2.3 OSETLJIVOST CELINE I FAKTORI OSETLJIVOSTI a) Degradirano stanje pojedinih objekata i opasnost od uruavanja b) Dotrajalost elektrinih instalacija i odsustvo drugih infrastrukturnih instalacija u kompleksu c) Odsustvo atraktivnih programskih elemenata 2.4 OGRANIENJA I MOGUNOSTI Jake take: Velika zapremina i dimenzije objekata koje im daju fleksibilnost pri adaptaciji za nove potrebe Kvalitet gradnje vrste, otporne strukture koje zbog debljine zidova i jednostavne geometrije uvaju energiju Izvanredne ambijentalne vrednosti celine Pozicija lokacije u gradu i njeno neposredno okruenje (stambeni kvartovi, studentski domovi, javno kupalite, park) Dobra povezanost peakog, kolskog i javnog saobraaja sa drugim delovima grada Mogunost izgradnje objekata savremenog arhitektonskog izraza u okviru celine, na mestu postojeih objekata koji zbog odsustva kvaliteta mogu da se uklone

Slabe take: Nereeno pitanje pravne zatite celine od ruenja Loe stanje pojedinih elemenata objekata koje iziskuje finansijsku investiciju radi rekonstrukcije Odsustvo osnovnih infrastrukturnih instalacija u veini objekata

12

INICIJATIVA ZA IZRADU PROJEKTA I NACRT STRATEKOG PLANA ZA REVITALIZACIJU STARE FABRIKE ''PETAR DRAPIN'' U NOVOM SADU 2.5 FAKTORI KOJI MOGU BITI PRETNJA MESTU U BUDUNOSTI U sluaju skorog neregulisanja pravne zatite i neukljuivanja na listu objekata od istorijskog i kulturnog znaaja, kao i nedefinisanja uslova korienja koji se tiu adaptacija i intervencija na objektima, osnosno mera tehnike zatite, najvea opasnost koja ovom kompleksu preti je njegovo kompletno ruenje, odnosno neadekvatan pristup intervencijama na pojedinim objektima. U sluaju donoenja odluke o njegovoj zatiti kao celini koja predstavlja kulturno dobro, opasnost od propadanja i dalje e biti pretnja ako se namena prostora ne promeni uvoenjem novih, savremenih sadraja koji bi u njega uneli ivot.

2.6 ANALIZA TRITA Redovni korisnici ovog kompleksa su zakupci objekata - vlasnici zanatskih radionica, lanovi sportskih udruenja, vlasnici ugostiteljskih lokala, vlasnici preduzea koji prostor koriste za svoje kancelarije i u druge svrhe, muziari koji prostor koriste za probe, druga privatna i pravna lica koja prostor koriste za skladitenje razne robe. Povremeni korisnici kompleksa su sva lica koja koriste usluge zanatskih radionica, posetioci ugostiteljskih lokala (uglavnom vikendom), posetioci javnih skupova koji se povremeno odravaju u nekim objektima.

3. PREDLOENI MODEL UPRAVLJANJA

3.1 CILJEVI / MISIJA Ouvanje, rehabilitacija i reaktivacija kompleksa stare fabrike kroz implementaciju novih kulturnih i drugih savremenih sadraja ime e se formirati novi kulturni i drutveni centar u Novom Sadu. 3.2 OEKIVANJA a) Formiranje novog kulturnog i drutvenog centra u gradu novog simbola kulturnog identiteta grada i stvaranje ambijenta za dalji kulturni razvoj grada b) Podizanje standarda kvaliteta javnog prostora i kvaliteta ivota u gradu c) Potpuna rekvalifikacija kompleksa koja e jednom dekadentnom prostoru dati novi urbani kvalitet d) Revalorizacija postojeeg kulturnog i graditeljskog naslea i otvaranje puta za nove strategije usmerene ka revitalizaciji drugih objekata graditeljskog naslea e) Otvaranje novih radnih mesta f) Stvaranje uslova za dalji turistiki razvoj grada

13

INICIJATIVA ZA IZRADU PROJEKTA I NACRT STRATEKOG PLANA ZA REVITALIZACIJU STARE FABRIKE ''PETAR DRAPIN'' U NOVOM SADU 3.3 STRATEGIJE REENJA OSETLJIVOSTI I PRETNJI Pravnom zatitom kompleksa kao celine od kulturnog i istorijskog znaaja spreila bi se opasnost od njegovog planskog ruenja i nestanka Definisanjem uslova korienja objekata u kompleksu, koji propisuju precizne smernice tehnike zatite po kojima moe da se vri intervencija na objektima, uspostavili bi se neophodni standardi za razne adaptacije. Ovaj korak zahteva posebno istraivanje metoda intervencija na objektima ovog arhitektonskog tipa Rekuperacijom i paljivom rekonstrukcijom dotrajalih elemenata pojedinih izgraenih struktura u kompleksu otklonila bi se opasnost od njegovog daljeg fizikog propadanja Uvoenjem nove infrastrukturne mree, koja moe da se povee sa postojeom mreom Limana, kompleks bi se opremio svim instalacijama neophodnim za kvalitetnije funkcionisanje prostora Uvoenjem novih sadraja i definisanjem novog programskog koncepta spreila bi se dalja degradacija prostora jer bi dobijanjem sasvim nove, savremene namene njegov ivot na taj nain bio produen

3.4 STRATEGIJE UPRAVLJANJA / MENADMENTA OSNOVNI KONCEPT

AMBIJENTALNE VREDNOSTI

SAVREMENI SADRAJI

KOMPLEKS STARE FABRIKE

INDUSTRIJSKO GRADITELJSKO NASLEE

SOCIJALNA DIMENZIJA

14

INICIJATIVA ZA IZRADU PROJEKTA I NACRT STRATEKOG PLANA ZA REVITALIZACIJU STARE FABRIKE ''PETAR DRAPIN'' U NOVOM SADU

4. OPERATIVNI ZADACI
4.1 OSNOVNI KORACI ZA REAKTIVACIJU I RAZVOJ A) ZATITA - pravna zatita objekata od kulturno-istorijske vrednosti u okviru kompleksa - tehnika zatita (restauracija i rekonstrukcija degradiranih objekata) B) INFRASTRUKTURNO OPREMANJE KOMPLEKSA C) UVOENJE NOVIH SADRAJA promocija obnovljenih prostora kroz oglaavanje zakupa za tano odreene sadraje U kompleksu stare fabrike nalaze se prostori raznovrsnih arhitektonskih karakteristika i kvaliteta (razliitih povrina, zapremina, naina prirodnog osvetljenja, itd.) koji bi se mogli prilagoditi raznovrsnim sadrajima. Svakako, precizno definisanje nove namene odreenog objekta zahteva njegovu paljivu analizu kojom bi se otkrile njegove prednosti ili nedostaci, a samim tim i kompatibilnost sa novom namenom. U tom smislu, ovaj Nacrt stratekog plana nudi samo nominalno predlog novih sadraja koji bi se mogli smestiti u prostore ovog kompleksa, bez preciznog odreivanja namene svakog postojeeg objekta ponaosob. Predloeni sadraji su podeljeni u dve kategorije: a) KULTURNI: umetniki ateljei i galerije kole stranih jezika bioskop/teatar/prostor za odravanje predavanja, tribina i sl. muzej arhitekture, muzej starih zanata kulturni centri (Britanski, Nemaki, panski, Italijanski...) prostori za kulturne/muzike manifestacije, koncerte, performanse, organizovane igranke za starije graane i sl. muziki studio i prostori za probe bendova studentska itaonica i medijateka sala za vebanje (moderan balet, capoeira, klasini ples, borilake vetine, yoga, tai-chi i sl.)

b) KOMERCIJALNI/ZABAVNI/TURISTIKO-UGOSTITELJSKI: caffe-i restorani noni klub igraonice za decu igraonice za omladinu (stoni tenis, bilijar, savremene elektronske igrice tipa Wii i sl.) ''igraonice'' za starije (ah klub, preferans klub i sl.) prodavnice (muzikih izdanja, knjiga i stripova, umetnikog materijala i sl.) podavnice antikviteta komisiona prodaja starih stvari (nametaja, garderobe, foto opreme, ski opreme, knjiga, ploa i sl.) po principu zatvorenog urbanog buvljaka zanatske radionice

D) JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO izgradnja novog objekta (hotel ili hostel) na mestu uklonjenih koji bi trebalo da zadovolji potrebe za kapacitetima za smetaj turista, gostujuih predavaa, uesnika raznih radionica ili artists in residence.

15

INICIJATIVA ZA IZRADU PROJEKTA I NACRT STRATEKOG PLANA ZA REVITALIZACIJU STARE FABRIKE ''PETAR DRAPIN'' U NOVOM SADU

5. GRAFIKI PRLOZI ilustracija predloga

POSTOJEE STANJE SITUACIJA

PREDLOG NOVE SITUACIJE

16

INICIJATIVA ZA IZRADU PROJEKTA I NACRT STRATEKOG PLANA ZA REVITALIZACIJU STARE FABRIKE ''PETAR DRAPIN'' U NOVOM SADU

Na grafikim prilozima prikazane su dve situacije: POSTOJEE STANJE sa svim postojeim objektima na parceli i PREDLOG NOVE SITUACIJE gde se na mestu objekata koji bi se uklonili predlae gabarit novog objekta. Da bi se izbegla vizuelna dominacija novog objekta nad postojeom strukturom, njegova visina svakako ne bi trebalo da izlazi iz okvira prosene visine postojeih objekata, a njegov savremeni arhitektonski izraz i materijalizacija bi trebalo da odgovori na kriterijume interpolacije jednog novog elementa u strukturu postojee industrijske arhitekture, kojim bi se obezbedio harmonian odnos starog i novog. Prema PREDLOGU NOVE SITUACIJE, saobraaj bi se regulisao na sledei nain: Unutar granica kompleksa funkcionisao bi iskljuivo peaki saobraaj dok bi kolski saobraaj bio dozvoljen redovnim korisnicima objekata (zakupcima prostora) u svrhu dostave, dopremanja ili otpremanja materijala/tereta, kao i vozilima komunalnih slubi i interventnim vozilima. Izuzetak uvoenja kolskog saobraaja (sa mogunou parkiranja) za povremene korisnike na postojeu parcelu, ali ne i unutar granica kompleksa, bila bi mogunost kolskog prilaza novom objektu (hotelu ili hostelu) sa strane nasipa. Neophodno je takoe i obezbediti potreban broj parking mesta za povremene korisnike objekata, a obzirom da se Planom detaljne regulacije za ovaj potez 4 svakako planira izgradnja parkinga na susednoj parceli prema mostu Slobode, ovim nacrtom se predlae poveanje kapaciteta planiranog parkinga kako bi se izbeglo naruavanje ambijentalne celine na parceli na kojoj se nalazi predmetni kompleks. To znai da je potrebno izvesti preparcelaciju kako bi ovo reenje bilo u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.

17