ilber Delae i Marsel Marli

Maja u umi

Danas je zavrena etva. Maja skuplja slamu i nosi u ambar. Samo to je sela da se malo odmori kada opazi mali, drhtavi ruiasti nosi. Iz slame je izvirivao umski zei, ukoen od straha. - Jadni zeiu ree mu Maja i uze ga u ruke. - Pravo je udo da te nisu smrvili noevi kosilice! Ne boj se! Poneu te svojoj kui i zvau te Pipi.

- Kako je mali! - pomilova ga mama. - Mora da je gladan. - Potraiu boicu i cuclicu - rece Maja. Bice dobra ona kojom hranim lutku.

- Pipi je brzo rastao. Divno se igrao s' Majom i vie je se nije bojao.

Dado i Sonja, Majini susedi, dolazili su svakoga dana da vide kako napreduje zei i uvek mu donosili ili ljuske od graka ili ljuske od krompira ili maslaak. - Kako su mu vrhovi uiju plavkasti - iuavala se Sonja.

- Zato je Pipi danas tako tuan? - upita Dado. - Istina je. I zbog toga sam mnogo zabrinuta - sloi se Maja. - Ve nekoliko dana nee da jede, dlaka mu je izgubila sjaj, ne umiva se, nee da se igra - Treba ga to ee voditi u etnju - dodade Sonja. - Zeii su umske ivotinje i ne podnose zatvoren prostor. Treba ga pustiti na slobodu - bio je odluan Dado. - Znam. Ali ga ne mogu ostaviti bilo gde - ree Maja. Deka mi je uvek govorio: "Kada ima neku ivotinju, mora se o njoj brinuti".

Posle ruka Maja i zei podjoe u umu. Na samom ulasku u umu zaue neobian um. - Pogledaj, Pipi! Jato senica!. One se svake godine, u ovo vreme, skupljaju u velika jata i s drugim crnim, plavim i ukastim senicama iste umu od insekata. "Divno ih je posmatrati kako lepraju", pomisli zei i sede na zadnje noge. - Vidi li onu staru ogradu na kraju staze. Odatle poinje uma - ree mu Maja.

Brbljivica ojka, koja sve vidi i sve uje, prva je opazila Maju. - Vidim lovca! Izgleda opako!. Ve je zarobio zeca! - povika ojka, da se orilo umom.

Sve se ivotinje uznemirie.

Sakrijmo se! - ree lisica.

10

Beimo! - drhtala je kouta od straha.

11

Ne, to nije lovac - umirivao ih je crvenda. - To je Maja. Dobro je poznajem. Ona mi svakog prolea donese neto fino za jelo. - Istina je - kooperila se senica. Maja preko cele zime hrani i ptice i ivotinje. Graja se polako stiavala. - Zdravo, Majo! Ba se radujem to si dola! - zacvrkuta senica.

12

- Ako budemo ili uz potok, necemo zalutati - rece Maja zecicu. - Pazi, Pipi, klizavo je! Iznenada Maja povika uzbudjeno: - To su jazaveve stope! Priali su mi da se jedne noi jazavac uunjao u vinograd da se zasladi grodjem. Zbog njegove crne njuke i upavg krzna, ika Martinu se u mraku uinilo da je to medved!. Kau da je premro od straha.

13

- Pipi, dobro pogledaj i zapamti. Ovi tragovi u glibu su tragovi lasice pouavala ga je Maja. - Pokazao mi ih je deka, prole zime.

Lasica se esto uunja u kokoinjac pa kupi jaja, a ponekad i pilie. Ona je opasna i za male zeie! Hajdemo, odavde.

14

- Kada pomislim na sve opasnosti koje vrebaju u umi, ako te ostavim, najeim se! Maja iznenada potra, vrsto stisnuvi Pipija. - Ne okrei se! proaputa. - Opazila nas je divlja maka!

15

- Ovde emo se sakriti - ree i unu.

16

Samo to je izgovorila ove rei, kada iz kaljuge izroni opor divljih svinja.

17

Maja i Pipi brzo se uzverae uz usko brvno koje je bilo postavljeno preko potoka. - Spaseni smo, zeiu!. One ovuda ne mogu da prou. Kada su preli na drugu stranu potoka, Maja obeshrabrena ree: - Eh, Pipi, nisam mislila da e biti toliko opasno da te samog ostavim u umi.

18

Maja i zei paljivo su zagledali neto arko, poput plamena.

To subile dve veverice, s' uzdignutim repom, koje su brbljale i grickale iarke. Kada su ih opazile, ispustie iarke i nestadoe meu granama.

19

U tom asu pojavi se lovac. Ne oklevajui, Maja i Pipi pobegoe u suprotnom pravcu.

20

Sva zadihana, Maja se nae na proplanku, na kojem su skakutale koute i jeleni, zaneti udvaranjem.

21

Veliki jelen, s velikim rogovima, podie uvis glavu i snana rika odjeknu umom. Srne oko njega zadrhtae

- Spasavajte se!. Spasavajte se! Dolaze lovci! - viknu im Maja. U tren oka ivotinje se razbeae i nestadoe u gustom estaru.

22

- uma je veoma opasno mesto za zeia, kao to si ti - ree Maja koja je izgubila ve svaku nadu da e pronai bezbedno mesto za Pipija. Iznenada, iz daljine se zau neka buka. Maja pogleda u tom pravcu i ugleda drvoseu Ivana kako see drva, naravno, na mestu gde je sea dozvoljena. - Upitau ga za savet - ree Maja. - On dobro poznaje umu i moe nam pokazati skrovit kutak za tebe, Pipi. Hajdemo! - Vidi, vidi! - Ko to dolazi? Moja prijateljica Maja. ta ti radi ovde? zapita Ivan. - Nije pametno da sama tumara umom! - ukori je drvosea.

23

- Traila sam mesto na kojem bih ostavila svog prijatelja zeia - ree Maja i ispria mu celu priu. - Znam jedno mesto na vrhu ume - razmislivi ree Ivan. - Popnite se na traktor. Kada zavrim posao odveu te u selo. Putem je drvosea objanjavao Maji. - Tvome zeiu je potrebna uma u kojoj e nai druge zeeve!

24

- Mesto je arobno! - oduevila se Maja. - Pogledaj samo ovu jazbinu, Pipi!

25

U blizini ima ak i kupine. Da uberemo neku.

26

Zei je sedeo na panju, nauljivi ui, i paljivo sluao Majine savete. - Najvanije je da bude oprezan. Ne izlai se opasnostima. Izbegavaj sovu i sokola. Ne veruj kopcu i tvoru i, dobro se uvaj lisice! Doi u da te vidim. Obeavam ti! Pribliavalo se vee i Maja je morala da poe kui. Pipi je uplaeno gledao za Majom koja se udaljavala.

27

Jednog zimskog jutra, nekoliko meseci kasnije, Maja se uputi u umu. Drvee se belasalo, prekriveno injem. Ugledala je drvosee kako se greju oko vatre. Maja produi dalje.

28

Zaledjeno lie i granje krcka ispod njenih cipela. - Pipi! - povika Maja. - Pipiiii! Zeevi, prestraeni Majinom vikom pobegoe dublje u umu. Maji se uinilo da je u visokoj travi ugledala vrak plavkastog uva svoga zeia.

29

"Kao da me je prepoznao i pozdravio!, pomisli Maja, malo razoarana to se zei sakrio. - Neu zbog toga plakati - ree. - Vano je da je Pipi srean.

Kraj

30