DRAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU Departman: Tehniko-tehnoloke nauke

Denis Boguanin

Spektroskop
-seminarski rad-

Novi Pazar 2013.

DRAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

Departman: Tehniko-tehnoloke nauke Studijski program: Raunarska tehnika

Predmet: OSNOVE BIOMEDICINSKOG ININJERINGA

Nastavnik: Dr Dragoljub Martinovi Saradnik: Mr Edis Meki Student: Denis Boguanin

Tema seminarskog rada:

Spektroskop

Novi Pazar 2013.

IZVOD
U seminarskom radu opisan je ureaj koji se koristi u spektroskopiji pod nazivom spektroskop. Opisan je istorijat ovog ureaja, dato je uputstvo za koriscenje uredjaja i opisan je postupak izrade jednostavnog spektroskopa za upotrebu u amaterske svrhe.

ABSTRACT
In this work describes the device used in spectroscopy called a Spectroscope. Described the history of the device, given the device user guide and describes the process of creating a simple spectroscope for use in amateur purposes.

Contents
1. 2. 3.
3.1 3.2 3.3

OSNOVNA RAZMATRANJA.................................................................................... - 6 SPEKTROSKOPIJA ................................................................................................... - 7 SPEKTROSKOP ........................................................................................................ - 9 SPEKTROGRAF ....................................................................................................................... - 9 SPEKTROMETAR................................................................................................................... - 11 Robert Wilhelm Bunsen i Gustav Robert Kirchhoff .............................................................. - 12 -

4. 5. 6.

KAKO NAPRAVITI JEDNOSTAVAN SPEKTROSKOP .................................... - 13 ZAKLJUAK ............................................................................................................ - 17 LITERATURA ......................................................................................................... - 18 -

SADRAJ SLIKA

SLIKA 2.1: EMA BUNSEN-KICHOFFOVOG SPEKTROSKOPA ............................... - 7 SLIKA 2.2: OPTIKA EMA BROWNINGOVOG SPEKTROSKOPA ........................ - 8 SLIKA 3.1: SPEKTROSKOP.............................................................................................. - 9 SLIKA 3.1.1: OPTIKA EMA SPEKTROGRAFA SA PRIZMOM ...........................- 10 SLIKA 3.1.2: OPTIKA EMA SPEKTROGRAFA SA REETKOM .........................- 10 -

SLIKA 3.2.2: SPEKTROMETAR VERTEX70...............................................................- 11 SLIKA 4.1: SPEKTAR ZIVE SNIMLJEN SPEKTROSKOPOM ...................................- 13 SLIKA 4.2: MATERIJAL POTREBAN ZA PRAVLJENJE SPEKTROSKOPA ...........- 13 SLIKA 4.3: ODREDJIVANJE MESTA GDE TREBA DA SE POSTAVI OTVOR ZA POSMATRANJE ...........................................................................................................................- 14 SLIKA 4.4: ISECANJE OTVORA ZA POSMATRANJE ................................................- 14 SLIKA 4.5: PROREZ - KRUPAN PLAN .........................................................................- 15 SLIKA 4.6: UNUTRASNJOST KUTIJE. ZALEPLJEN CD ............................................- 15 SLIKA 4.7: LEPO ZALEPITE SVE OTVORE NA KUTIJI ...........................................- 16 SLIKA 4.8: KONAAN IZGLED SPEKTROSKOPA .....................................................- 16 -

Denis Boguanin

SPEKTROSKOP

1. OSNOVNA RAZMATRANJA
U ovom seminarskom radu bie ispitivano meudelovanje svetlosti i materije. Ureaj koji se koristi za posmatranje opsega svetlosti je spektroskop. Takoe bie predstavljeno upustvo za izradu jednostavnog spektroskopa za samostalnu izvedbu. Na kraju bie predstavljene slike sa izgledom spectra svetlosti pojedinih izvora svetlosti posmetranih pomo spektroskopa (sijalica, laser, plamen upaljaa itd..). Svetlost je deo spectra elektro-magnetnog zraenja iz opsega talasnih duina vidljivih golim okom. Emisione metode se zasnivaju na ispitivanju svetlosti koju emituje analizirana supstanca. Kvalitativna analiza kod ovih metoda se zasniva na injenici da je talasna duina emitovanog zraenja odreena strukturom atomskog omotaa koji je karakteristian za svaki element. Kvantitativna analiza se zasniva na vezi izmeu intenziteta emitovane svetlosti i broja estica koje je emituju. Emisione metode se u principu mogu koristiti za identifikaciju i odreivanje svih elemenata u periodnom sistemu. U praksi se emisione metode korite za odreivane sedamdesetak elemenata (metala i nemetala), a uzorci mogu biti vrsti, teni i gasoviti. Koliina uzorka je mala, obino nekoliko miligrama, a ponekad i manja od miligrama. Uzorci se najee direktno analiziraju, bez prethodne obrade i razdvajanja. Emisione metode imaju i neke nedostatke: skupi aparati, relativno mala preciznost i tanost oko 5%, mogu se odrediti samo elementi koji ulaze u sastav uzorka a ne i jedinjenja, uzorak se u toku analize razara.

-6-

Denis Boguanin

SPEKTROSKOP

2. SPEKTROSKOPIJA
Spektroskopija je disciplina koja se bavi prouavanjem meudelovanja elektromagnetnog zraenja i materije. Osnovni delovi su izvor zraenja, disperzioni element i apsorber zraenja. Ako su dva od tri elementa dobro definisana onda se na osnovu emitovanog i apsorbovanog zraenja moe saznati neto o onome koji je nepoznat. Spektroskopija je kvalitativna emisiona metoda ograniena na vidljivi deo spektra, jer se detekcija izvodi okom. Metoda je pogodna za analizu malolinijskih spektara, a aparati su jednostavne konstrukcije. Poloaj linije se odreuje pri maksimalnoj otrini skale i spektra, a podeoci na skali mogu biti bilo u jedinicama talasne duine bilo u relativnim jedinicama. ak i ako su jedinice skale u talasnim duinama moraju se pre analize badariti pomou poznatih spektralnih linija ( Na 589,3 nm; z Hg 546,0 nm).

Slika 2.1: ema Bunsen-Kichoffovog spektroskopa

Kao izvor zraenja koristi se Bunsenov plamenik pa se zbog male enegije mogu pobuditi samo alkalni i zemnoalkalni metali, talijum i indijum, odnosno elementi sa niskom energijom pobuivanja. Spektroskopija je vrlo razvijena disciplina i deli se na brojne poddiscipline prema: Vrsti zraenja (frekvenciji) (radio, mikro-talasna, gama, infracrvena, rendgenska itd); Nivou interakcija (nuklaerna, atomska, agregaciona, molekulska); Pronalazau (Mesbaureova, Ramanova itd); Tehnici (Furijeova, emisiona, rezonantna, apsorpciona, laserska, koherentna). -7-

Denis Boguanin

SPEKTROSKOP

Slika 2.2: Optika ema Browningovog spektroskopa

-8-

Denis Boguanin

SPEKTROSKOP

3. SPEKTROSKOP
Spektroskop je jednostavan instrument kojim se posmatra i ispituje svetlosni spektar. Prvi spektroskopi sastojali su se od obine prizme i optike reetke, dok moderniji koriste difracionu reetku. U spektroskopu se spektar ne registruje ve se samo posmatra na zaklonu ili kroz ocular. Najee se koristi u spektroskopskoj analizi za identifikovanje materijala. Spektroskopi najee imaju oblik cevi, iji se jedan kraj usmeri na izvor svetla ili osvetljeni objekat, a u drugom kraju se posmatra spektar. Spektar se ne moe zabeleiti jer spektroskop ne koristi nikakav ureaj za beleenje podataka. Kada se spektroskopu doda mehanizam za registraciju spectra (za optike spektroskope, film) onda se takav ureaj naziva spektrograf. Ako se pak doda jo ta treba da spektar moe da se meri onda se ureaj zove spektrometar. Prvi spektroskop su izumeli i konstruisali fiziari Kirhof i Bunzen.

Slika 3.1: Spektroskop

3.1 SPEKTROGRAF Spektrograf (grki grafo = piem) je instrument za analizu spektra elektro-magnetskog zraenja zapisivanjem spektra na fotografsku plou ili fotografski film. Spektrograf se sastoji od optike prizme ili optike reetke koji slue za rastavljanje elektromagnetskog zraenja na spektar. Spektrografi se mogu koristiti za analizu vidljivog zraenja, infracrvenog zraenja ili ultraljubiastog zraenja. Za odreeno spektralno podruje, potrebno je upotrijebiti fotografski film ili fotografsku plou koja je osjetljiva u tom spektralnom podruju. Spektrografi mogu biti sa prizmom ili reetkom kao disperzionim elementom.

-9-

Denis Boguanin

SPEKTROSKOP

Slika 3.1.1: Optika ema spektrografa sa prizmom

Slika 3.1.2: Optika ema spektrografa sa reetkom

Spektrografija je kvalitativna i kvantitativna emisiona optika metoda koja kao detektor koristi fotografsku plou. Dobre osobine fotogrfske emulzije: mogunost simultane multielementne analize; velika koliina spektralnih informacija prikuplja se za relativno kratko vreme (reda veliine minuta); Prikupljene informacije stoje na raspolaganju za vizuelno ispitivanje, merenje rastojanja na skali talasnih duina, fotometrijska merenja; fotografski snimak omoguava da se relativno lako izvede i kvalitativna analiza nepoznatog uzorka, to ne prua ni jedna druga metoda; simultano snimanje spektralne linije i njene neposredne okoline, to prua - 10 -

Denis Boguanin

SPEKTROSKOP

idealne uslove za odreivanje tragova. Ova metoda se i pored pojave novih i uspenih spektroskopskih tehnika i dalje uspeno primenjuje. Kao izvor pobuivanja u spektrografiji najee se koriste luna i varnina pranjenja, a u poslednje vreme i ICP. Izbor izvora za pobuivanje zavisi od prirode uzorka i veliine koncentracionog opsega. Luna pranjenja (jednosmerne i nizmenine struje) imaju efektivnu temperaturu od 4000-7000 K to omoguava pobuivanje spektra veine elemenata.

3.2 SPEKTROMETAR Spektrometar, spektrofotometar, spektrograf ili spektroskop je instrument koji se koristi za merenje osobina svetlosti u posebnom delu elektromagnetskog spektruma. Najee se koristi u spektroskopskoj analizi za identifikovanje materijala. Nepoznata koja se meri je najee intezitet svetlosti, ali moe da bude i stanje polarizacije. Nezavisna promenljiva je obino talasna duina svetlosti ili jedinica koja je direktno srazmerna energiji fotona, kao to je talasni broj ili elektronvolt koji su reciprona vrednost talasnoj duini. Spektrometar se koristi u spektroskopiji za dobijanje spektralnih linija i merenje njihovih talasnih duina i intenziteta. Spektrometar je termin koji se primenjuje na instrumente koji rade u irokom spektru talasnih duina, od gama zraenja i rendgenskih zraka sve do infracrvene svetlosti. Ako je instrument dizajniran da meri spektrum u apsolutnim a ne relativnim jedinicama, onda se najee naziva spektrofotometar. Veina spektrofotometara se koristi spektralnim regionima blizu vidljivog spektra. Uglavnom, bilo koji instrument e raditi u malom delu ovog opsega zbog razliitih tehnika koje se koriste za merenje razliitih delova spektra. Ispod optikih frekvencija (odnosno na mikrotalasnim i radio frekvencijama) analizer spektra je slian elektronski instrument.

Slika 3.2.2: Spektrometar Vertex70

- 11 -

Denis Boguanin

SPEKTROSKOP

3.3 Robert Wilhelm Bunsen i Gustav Robert Kirchhoff Robert Wilhelm Bunsen Eberhard (30. mart 1811 - 16. august 1899 godine) je bio nemaki hemiar. On je istraivao emisijske spektre grejnih elemenata, i otkrio cezij (1860.) i rubidij (1861) s Gustavom Kirchhoffom. Bunsen je razvio nekoliko plinsko-analitikih metoda, bio je pionir u fotohemiji, i uradio je rane radove u podruju organoarsenske hemije. Sa svojim laboratorijskim pomonikom, Peterom Desagom, on je razvio Bunsenov plamenik, to je predstavljalo poboljanje na laboratorijskim plamenicima tada u upotrebi. Bunsen-Kirchhoff Nagrada za spektroskopiju je nazvana po Bunsen i Kirchhoff. Bunsen plamenici se i dalje koriste u laboratorijima, irom sveta.

Slika 3.3.1: Robert Bunsen

Gustav Robert Kirchhoff ( Kalinjingrad, 12. mart 1824. 17. oktobar 1887. godine) je nemaki fiziar i hemiar koji je svojim radom jako doprinio osnovnom razumevanju strujnog kola, spektroskopije i emisije radijacije crnih tela sa zagrevanim objektima. Pojam radijacija crnog tela skovao je 1862. godine, a dva seta nezavisnih koncepata o zakonima strujnog kola i termalne emisije nazvani su Kirchhoffovi zakoni u njegovu ast. U Breslau je na spektroskopiji radio zajedno sa Robertom Bunsenom, a bio je i su-otkriva elemenata cezija i rubidijuma 1861. Godine dok je prouavao hemijsku kompoziciju Sunca preko njegovog spoektralnog potpisa. Rumfordovu medalju dobio je 1862. Godine i to zbog istraivanja fiksiranih linija sunevog spectra i inverzija svetlih linija u spektru umetnike svetlosti. Jako je doprineo podruju spektroskopije tako to je formalizirao tri zakona koja upisuju spektralnu kompoziciju svetla koje emituju uareni objekti.

Slika 3.3.2: Gustav Kirchhoff

- 12 -

Denis Boguanin

SPEKTROSKOP

4. KAKO NAPRAVITI JEDNOSTAVAN SPEKTROSKOP

Spektroskop je ureaj koji omoguava odreivanje hemijskog sastava odreene supstance. Rad spektrsoksopa se zasniva na specifinom ponaanju svetlosti prilikom prelamanja i na osobinama linijskih spekata hemijskih elemenata. Jednostavnije reeno, supstance razliitog hemijskog sastava sijaju plamenom razliitih boja kada sagorevaju. Funkcija spektroskopa je ta da razdvoji svetlost koja dolazi na komponente razliitih boja tako da zatim moemo posmatranjem najsvetlijih linija u spektru odrediti o kom hemijskom elementu je re. Na slici 4.1 prikazana je fotografija koja je snimljena spektroskopom koji je mogue napraviti vrlo jednostavno. Lako je primetiti sjajnu zelenu i plavu liniju i neto tamniju narandastu liniju. Raspored ovih sjajnih linija nam kae da deo svetlosti potie od ive. Ovde je snimljena svetlost fluorescentne sijalice, a te sijalice rade na taj nain to se u njima iva zagreva dok ne pone da svetli.

Slika 4.1: Spektar zive snimljen spektroskopom

Materijali (slika 2): 1. 2. 3. 4. 5. 6. CD ili DVD disk kartonska kutija u koju moe da stane disk dva ileta kartonska cev celofan aluminijumska folija

Slika 4.2: Materijal potreban za pravljenje spektroskopa

- 13 -

Denis Boguanin

SPEKTROSKOP

Postupak izrade: Spektroskop se sastoji od tri osnovna elementa: proreza (pravi se pomou dva ileta), difrakcione reetke (CD) i otvora za posmatranje (kartonska cev). Da bi sve delove postavili tano tamo gde treba neophodno je koristiti CD kao ureaj za merenje. Postaviti CD na vrh kutije, 1 2 cm od leve ivice a zatim zatvoriti kutiju. Nacrtati krug unutar CDa. Ovaj krug obeleava mesto gde treba postaviti kartonsku cev. Postaviti kartonsku cev centriranu u odnosu na pravo nacrtani krug (slika 3). Nacrtati drugi krug na kutiji pomou cevi. Malo, oko 1 cm, pomeriti cev i nacrtati jo jedan krug. Ovi nacrtani krugovi nam pokazuju gde treba isei kutiju (slika 4).

Slika 4.3: Odredjivanje mesta gde treba da se postavi otvor za posmatranje

Slika 4.4: Isecanje otvora za posmatranje

Sada otrim noem isei lune delove proreza. Kroz ovaj prorez kasnije treba postaviti - 14 -

Denis Boguanin

SPEKTROSKOP

cev pod odgovarajuim uglom. Sledea faza je pravljenje proreza. Postaviti kutiju tako da se upravo iseen otvor nalazi sa vae desne strane. Koristei CD nacrtati jedan mali krug blizu leve ivice kutije. Prorez treba da se nalazi skroz uz levu ivicu kutije, na visini koja je oznaena nacrtanim krugom. Na tom mestu isei mali pravougaonik, irok oko 2.5 cm a visok oko 5 cm. Paljivo otvoriti ilete i postaviti ih na mestu gde je iseen pravougaonik. ilete namestiti tako da se njihove ivice gotovo dodiruju (slika 5). Zalepiti ilete na kutiju vodei rauna da ivice ostanu paralelne i vrlo blizu jedna do druge (ali da se NE dodiruju).

Slika 4.5: Prorez - krupan plan

Okrenuti kutiju tako da se ona strana koja je malo pre bila desno od vas nalazi gore a ona strana gde je prorez sada treba da bude ispred vas. Zalepiti CD na zadnju stranu kutije. tampana strana diska treba da bude okrenuta ka kartonu. Leva ivica diska treba da se nalazi na istom rastojanju od ivice kutije kao i prorez (slika 6).

Slika 4.6: Unutrasnjost kutije. Zalepljen CD

- 15 -

Denis Boguanin

SPEKTROSKOP

Paljivo zalepiti sve otvore na kutiji kroz koje bi svetlost mogla da ue u kutiju (slika 7). Sada jo treba namestiti kartonsku cev.

Slika 4.7: Lepo zalepite sve otvore na kutiji

Da bi ovu cev namestili kako treba postaviti kutiju tako da svetlost, kroz prorez, pada na CD. Cev fiksirati u onom poloaju kada kroz nju moete da vidite ceo so spektar, od crvene do ljubiaste boje. Spektroskop je spreman za upotrebu (slika 11).

Slika 4.8: Konaan izgled spektroskopa za amatersku upotrebu

- 16 -

Denis Boguanin

SPEKTROSKOP

5. ZAKLJUAK
Spektroskopija se upotrebljava u astronomiji, medicine, hemiji, fizici, metalorgiji i u drugim delatnostima zbog mogunosti odreivanja hemijskih osobina neke stvari. Pomou spektroskopa u ovom seminarskom radu posmatrani su izgledi spektara razliitih svetlosnih objekata kao to su laser, sijalica, plamen upaljaa itd. Na slici 5.1 prikazan je spektar crvenog lasera posmatran pomou spektroskopa.

Slika 5.1: Izgled spektra crvenog lasera

Da bi spektar mogli da registujemo potrebno je nadograditi spektroskop ureajem za registrovanje, tako dobijamo ureaj koji se zove spektrograf. Da bi spektar mogli da izmerimo potrebno je spektrograf nadograditi mernim instrumentom, i dobiemo ureaj za merenje spektara svetlosti koji se koristi u spektrometriji. Spektroskop nalazi posebnu primenu u medicini. Nuklearno-magnetno-rezonantna spektroskopija (NMR) je svestrana spektroskopska disciplina koja moe da registruje signale atoma iz razliitih poloaja u molekulu i pri tome da svaki signal dovede u vezu sa nekom od poznatih spinskih interakcija, glavnim izvorima podataka o molekulskoj strukturi i dinamici. NMR spektroskopija je danas, uz rendgeno-strukturnu analizu (kristalografiju xzraka), jedina metoda kojom moe da se odredi struktura biopolimera sa razlaganjem na atomskom nivou.

- 17 -

Denis Boguanin

SPEKTROSKOP

6. Literatura
1. http://tesla.pmf.ni.ac.rs/people/nesiclj/studenti/Milan%20Milosevic/optika03/optika 03.htm 2. http://www.phy.pmf.unizg.hr/~dandroic/nastava/fem/temp/01%20Opti%E8ka%20sp ektroskopija/01%20Opticka%20spektroskopija.pdf 3. http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%8 0%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0 4. I. Nikolic: Znaaj MR spektroskopije u dijagnostici metastaza u modanom parenhimu poreklom od tumora nepoznate primarne lokalizacije, Rast 2009. 5. Ostoji J, Kozi D, Koprivek K, Semnic R, Prvulovic M. Magnetno rezonantna spektroskopija. u: Magnetno rezonantni imiding. Grafit. 2008; 94-8.

- 18 -