Fakultet za uslužni biznis

Novi Sad
Konsultativni centar
Vranje

I kolokvijum iz finansijskog menadžmenta

Tema: Uloga i značaj finansijskog izveštavanja na relaciji top
menadžment, polaganja računa, vlasnik kompanije

Vranje, 25.11.2006. Anđelković Aleksandar

Br. indeksa XII 425/05
 SADRŽAJ

Uvod ……………………………………………………………………….. 3
1. Geneza finansijskog izveštavanja ……………………………………….. 4
2. Neophodnost promena u računovodstvenoj profesiji …………………… 6
3. Finansijska revizija u funkciji poboljšanja informativnih mogućnosti
finansijskih izveštaja ………………………………………………………. 7
4. Finansijsko izveštavanje u funkciji poslovno-političkih ciljeva
menadžmenta preduzeća …………………………………………………… 9
5. Globalna harmonizacija finansijskog izveštavanja ……………………. 11
6. Web prezentacija finansijskih izveštaja ……………………………….. 13
Zaključak …………………………………………………………………. 15
Literatura …………………………………………………………………. 16

2
 UVOD

Da bi se osećaj o riziku od strane medjunarodne finansijske zajednice

sveo na prihvatljivu meru neophodna nam je medjunarodno priznata
računovodstvena profesija.
Brojni su vidljivi dokazi koji indiciraju da je, medjutim, na našim
prostorima, kvalitet finansijsko-računovodstvenog izveštavanja preduzeća i
drugih izveštajnih entiteta na vrlo niskom nivou.
Finansijsko-računovodstveno izveštavanje se, u poslovnoj praksi,
ispoljava kao funkcija i kao zadatak. Adekvatnu informacionu podlogu
podrazumeva funkcija finansijsko-računovodstvenog izveštavanja, dok je
njegov zadatak usmeren na njihovo čitanje, s ciljem zadovoljenja
informacionih potreba različitih interesnih grupa.
Na promenu strukture interesnih grupa, zatim, na promenu njihovih
potreba, kao i na pomeranje potreba u listi prioriteta, uticao je privredni
razvoj kao dinamički proces.

3
 1. GENEZA FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA

Sa kontinuitetom od više od 170 godina finansijsko izveštavanje

predstavlja aktuelan problem, istina uz oscilirajući intenzitet aktuelnosti.
Dva finansijska izveštaja, čija je vrednost sve do danas ostala neosporena,
egzistiraju u računovodstvenoj tradiciji, i to: bilans stanja i bilans uspeha.
Dugi niz godina primarni finansijski izveštaj bio je bilans stanja, služeći pri
tome, prvenstveno interesima poverilaca i kreditora, koji su u njemu pronašli
instrument za obračun kapaciteta pokrića dugova.
Ušavši u XX vek, bilans počinje služiti i drugim svrhama, u prvom
redu, potrebama menadžmenta preduzeća, koji je u njemu pronašao
finansijski izveštaj koji prezentira salda realnih tokova, kao i salda
monetarnih tokova.
Drugi finansijski izveštaj, bilans uspeha ima bitnu funkciju da služi
analizi procesa stvaranja bogatstva od strane preduzeća, kao i, s druge
strane, sučeljavanju prodate proizvodnje i odnosne potrošnje, dopunjeno
rezultatima vanrednih operacija iz kojih proizilazi periodični rezultat, kao
osnova kontrole poslovnog procesa, polaganja računa, oporezivanja i
obračuna statističkih agregata.
Prateći razvoj računovodstva, što se glavnog cilja bilansa tiče, razvile
su se tri bilansne teorije, odnosno tri shvatanja, i to: statičko, dinamičko i
organsko.
Utvrdjivanje imovinskog položaja preduzeća glavna je svrha bilansa po
statičkom shvatanju bilansa. Vremenom su se izdvojile dve forme statičke
teorije bilansa, i to: starije (nerazvijeno) i novije (razvijeno) shvatanje
bilansa.
Savremena računovodstvena nauka uglavnom stoji na pozicijama
dinamičkog shvatanja bilansa, tvorac poznati nemački profesor
Schmalenbach, čije je osnovne postavke izložio u svom čuvenom delu,
Dynamische Bilanz.
Činjenica da pomaže da se periodično razgraniče i vidljivim učine
kretanja koja su se odigrala u preduzeću, koja se pojavljuju kao utrošena
snaga i uspesi koji se iskazuju u računu dobitka i gubitka, kao rashodi i
prihodi, uticala je da se ovaj bilans, koje svoje učenje bazira na vrednovanju
o sadržini bilansa uspeha, nazove dinamičkim.
Da bi se utvrdio pravi uspeh konkretnog preduzeća, potrebno je na
kraju njegovog poslovnog života sastaviti totalni račun uspeha, u kome su
svi prihodi, identični primanjima, a rashodi izdvajanjima. Različiti interesi
nalažu preduzeću potrebu razlaganja ukupnog poslovnog života na periode

4
što će usloviti sastavljanje periodičnog računa uspeha. Problem je prisutan
kod izračunavanja periodičnog rezultata za pojedine periode razloženog
ukupnog poslovnog života, odnosno za kraće vremenske periode, iz prostog
razloga, što u njima svi poslovi nisu dovedeni do finala, u smislu da sva
primanja i izdvajanja nisu dospela, u periodu koji se posmatra. Problem je
rešen na taj način, što je Schmalnbach pored niza “izdaci-primici”, uveo i
niz “rashodi-prihodi”.
Za razliku od pristalica statičke teorije bilansa po kojima bilans sadrži
imovinu i kapital, bilans je, po dinamičkom shvatanju, pomoćno sredstvo
putem koga se dekomponuje ukupno trajanje poslovnog života preduzeća na
poslovne godine i utvrdjuje periodični račun uspeha. Najbolje sredstvo za
kontrolu poslovanja preduzeća predstavlja vremensko uporedjivanje, uprkos
činjenici da i njemu, u odredjenim okolnostima, mogu biti svojstvene
odredjene netačnosti. Da bi se u postupku obračunavanja rezultata,
obezbedila vremenska uporedivost, neophodno je uvažavanje sledeća tri
principa, i to: princip uzročnosti; princip kontinuiteta; princip sigurnosti.
Tvorac i dosledni sledbenik ove dualističke teorije bilansa, nemački
profesor Šmit u svom kapitalnom delu “Organski bilans po dnevnoj
vrednosti”, izneo je osnovne postavke organskog shvatanja bilansa, po
kojima preduzeće predstavlja organski deo privrede, s jedne strane, a
izmedju bilansa i bilansa uspeha postoji organska, odnosno neraskidiva veza,
s druge strane.
Zbivanja u ekonomici preduzeća, saglasno organskom načinu mišljenja,
ne treba iskazivati samo u uskoj oblasti preduzeća. Naime, nije moguće, s
jedne strane, upoznati život pojedinačnih preduzeća a da se pri tome ne
sagleda život celokupne privrede. S druge strane, pretpostavka za
upoznavanje života nacionalne privrede jeste poznavanje preduzeća, kao
osnovne ćelije nacionalne privrede.
Za oblikovanje tabele finansiranja razvijeno je, u medjunarodnoj
literaturi i praksi čitav niz koncepcija, a sve one usmerene su na otklanjanje
nedostataka i nesposobnosti bilansa stanja i bilansa uspeha za celovito
sagledavanje i razumevanje geneze finansijske situacije preduzeća tokom
poslovne godine.
Polazeći od pomenutih ciljeva, za finalnu ocenu upotrebne vrednosti
različitih koncepata, kompariraju se sledeće tabele, i to: monetarnih tokova,
zatim, kretanja imovine i funkcionalna tabela upotreba izvori.
Na prikazivanje svih primanja i izdavanja koja su se dogodila u toku
konkretnog vremenskog perioda, kao i na prikazivanje varijacija neto
gotovine u čitavom nizu uzastopnih momenata indicira tabela monetarnih
tokova.

5
 Tabela kretanja imovine ima oblik uravnoteženog pregleda ukupnosti
izvora namenjenih pokriću ukupnih ulaganja, zbog toga što njen koncept i
proizilazi iz zahteva analize izvora sredstava i njihove upotrebe u celini.
Kao rezultat nastojanja da se otklone nedostaci koncepta tabele kretanja
imovine nastala je funkcionalna tabela upotreba – izvori, čiju osnovu čini
makroekonomska analiza veze izmedju operacija proizvodnje i raspodele
finansijskih efekata sa finansijskim operacijama.

2. Neophodnost promena u računovodstvenoj profesiji

Da bi se osećaj o riziku od strane medjunarodne finansijske zajednice

sveo na prihvatljivu meru neophodna nam je medjunarodno priznata
računovodstvena profesija.
Brojni su vidljivi dokazi koji indiciraju da je, medjutim, na našim
prostorima, kvalitet finansijsko-računovodstvenog izveštavanja preduzeća i
drugih izveštajnih entiteta, na vrlo niskom nivou.
I na strani profesije, kao i njenom okruženju, imamo veći broj učesnika,
medju kojima i onih koji imaju ulogu kreiranja na obe strane, odnosno utiču
i na oblikovanje javnog interesa i na kvalitet računovodstveno
informacionog odgovora na izazove iz okruženja. Korak sa savremenim
uslovima privredjivanja ćemo moći uhvatiti samo onda kada pokažemo
realnu volju i želju da raskinemo sa praksom nezainteresovanosti za istinitim
i poštenim finansijskim izveštavanjem svih zainteresovanih korisnika.
Glavni cilj menadžmenta preduzeća je da se zaštiti i maksimalno uveća
vrednost kapitalnog udela investitora u preduzeću. Računovodja mora
poznavati razne varijable koje imaju uticaj na tržišnu vrednost preduzeća, te
osigurati da proces donošenja odluka u oblasti strategijskog planiranja i
upravljanja ovo znanje odražava.
Kvalitet finansijskog izveštavanja, kao i kvalitet revizorske profesije u
pogledu Medjunarodnih računovodstvenih standarda revizije predstavljaju
ključnu komponentu u minimiziranju investicionog rizika.
Jedan od prvih koraka koji je nužno preduzeti u amortizovanju
investicionog rizika jeste da računovodstvena profesija, u nas, dobije, u
prvom redu, medjunarodno priznat nastavni plan i program koji obuhvata
prethodno pomenuta specijalistička znanja koja poseduju računovodje u
tržišnoj ekonomiji.

6
 U direktnoj vremenskoj korelaciji sa usvajanjem internacionalne
sertifikacije postojećeg članstva računovodstvene profesije, u nas, nalazi se
priliv medjunarodnih finansija.
Da bi se pristupilo medjunarodnim finansijama neophodno je da
udruženje računovodja i revizora ispuni uslove medjunarodne finansijske
zajednice, u smislu da, najpre, postojeći članovi ispune uslove uobičajene
medjunarodne prakse u pogledu zahtevanih specijalističkih znanja.
S obzirom na to, da je naša privreda nerazvijena, te da joj ozbiljno
nedostaje nivo naprednih računovodstvenih struktura i finansijskih
instrumenata, predložena politika skraćene profesionalne edukacije je
sasvim prihvatljiva u očima medjunarodne finansijske zajednice.

3. Finansijska revizija u funkciji poboljšanja informativnih

mogućnosti finansijskih izveštaja

U središtu onoga što zovemo javnim interesom nalaze se stabilan rast i

razvoj privrede i društva u celini. Posebno važno mesto u kreiranju
transparetnog privrednog i društvenog sistema imaju finansijsko-
računovodstvene informacije, koje predstavljaju osnovu za ekonomsko
rasudjivanje i donošenje ekonomskih odluka. Da bismo sagledali barem
neke od problema koji otežavaju kvalitetnije funkcionisanje dvostranog
procesa na relaciji “profesionalna odgovornost – javni interes”,
pomenućemo ključne aktere u tom procesu, i to: menadžment preduzeća,
zatim, državu i, na kraju profesionalne asocijacije računovodja i revizora.
Tri su glavna razloga za konstantovano stanje, i to: nedopustivo niska
računovodstvena obrazovanost članova vrhovnog menadžmenta, zatim,
neadekvatan stepen poslovne etike u krugovima uprave i, na kraju, odsustvo
sankcija za slučaj emitovanja nedovoljno relevantnih, pouzdanih i
uporedivih finansijsko-računovodstvenih informacija.
Dva su važna kvalitativna pomaka učinjena donošenjem Zakona o
računovodstvu. Prvi se odnosi na regulisanje odredjenih pitanja vezanih za
vodjenje poslovnih knjiga i eksternog računovodstvenog izveštavanja, na
prilično uporediv način sa svetskim uzorima. Drugo se tiče delimičnog
povlačenja i opravdano ustupanje prostora profesionalnoj asocijaciji oličenoj
u Savezu računovodja i revizora.
Sve izraženijom ekonomskom globalizacijom i, u svetskim razmerama,
ubrzanim tehnološkim razvojem, kao i sve oštrijom konkurencijom

7
neophodno je zatvarati izveštajni gep, odnosno jaz izmedju očekivanja od
finansijsko-računovodstvenog izveštavanja i onoga što ono objektivno pruža
brojnim korisnicima.
Finansijsko računovodstvo se može definisati kao sistem
indetifikovanja, prikupljanja, procesiranja, verifikovanja i komuniciranja
vrednosnih podataka o ekonomskim zbivanjima i stanjima u cilju
obezbedjenja informacione podloge za ekonomska prosudjivanja i odluke, ili
drugačije rečeno, za potrebe polaganja računa, donošenje pojedinačnih
odluka i planiranja i kontrole ekonomskog procesa. Pod javni interes
podvešćemo sve one aktivnosti koje doprinose izgradnji snažnog
nacionalnog i institucionalnog finansijskog sistema, odnosno ekonomskog
sistema u najširem smislu reči, pa moglo bi se reći, i društvenog sistema.
Kao odgovor informacionom potrebama nosilaca aktivnosti
ekonomskog odlučivanja, finansijsko računovodstvo i revizija finansijskih
izveštaja nude, i to: izveštaj o dostignutom stanju sredstava i njihovih izvora
finansiranja (Bilans stanja); izveštaj o ekonomskim ostvarenjima, tj. o
ostvarenoj dobitnosti (Bilans uspeha) i izveštaj o kretanjima (promenama) u
finansijskoj situaciji preduzeća (cash flow ili find flow izveštaj), praćenih
aneksom.
Na dva načina se može obezbediti transparentnost finansijsko-
računovodstvenog izveštavanja, a ujedno i transparentnost ekonomskog
ambijenta, i to: produkovanjem informacija koje zadovoljavaju kvalitativne
kriterijume, s jedne strane, kao i podržavanjem utvrdjene profesionalne etike
računovodja i revizora, s druge strane. Finansijsko-računovodstvene
informacije treba da poseduju sledeće glavne karakteristike, i to:
razumljivost, relevantnost, pouzdanost i uporedivost, uključivši i
konzistentnost.
Na začetke revizije ukazuje donošenje Uredbe o privrednim
savetnicima (1939.godine), koja je delimično obuhvatala i pitanje revizije.
Privredni savetnik je bio ovlašćen da na zahtev sudskih ili upravnih ili
ovlaštenih privatnih lica vrši reviziju poslovnih knjiga privrednih preduzeća
i ustanova, njihovog celokupnog poslovanja ili pojedinih njihovih poslova.
Prvi začeci prakse revizije računovodstvenih iskaza, na našim
prostorima, pre 1941. godine, bili su zbog sličnih okolnosti, bliži konceptu
revizije tipičnom za zemlje kontinentalne Evrope. Nije nam manjkalo
propisa o uvodjenju revizije, u našu privrednu praksu, u čemu se prednjačili
Savezni zavod za reviziju kao i Republički zavod za reviziju.
Nakon napuštanja postojeće poslovne filozofije, kao i konstatovanog
odnosa prema reviziji, koja umnogome danas otežava process “otrežnjenja” i

8
prihvatanja nove poslovne realnosti, stvoriće se “atraktivan” investicioni
ambijent za potencijalne strane ulagaće.
U aktuelnom trenutku naši prostori nisu privlačni za inostrane
investiture, a upravo insostrana ulaganja bi trebala da budu važan element u
strategiji ekonomske restauracije. Medjutim na našim prostorima skoro da
niko nije u stanju privuću inostrane investiture, jer je, izmedju ostalog,
postojeći pravni regulativni sistem kreirao nedosledno, nekompetentno,
netrasparentno i nepredvidivo poslovno okruženje, u kojem prednjači, još
uvek, hteli mo to priznati ili ne, koncept samoupravnog preduzeća.
Na prioritete poslovne politike preduzeća, koji su po prirodi stvari
osnova za izbor strategije za nastup na ciljnom tržištu, utiču pojedinačni
ciljevi i zahtevi glavnih stejkholdera, koji se mogu svrstati u četiri grupe. U
prvom redu to su akcionari, zatim menadžeri, potom zaposleni i napokon
privreda.
Predmet interesovanja prve grupe stejkholdera, tj. akcionara,
predstavlja tržišna stopa prinosa na njihove investicije, zatim, tržišna
vrednost njihove investicije, kao i stabilnost dividendi. Menadžeri u prvi
plan stavljaju rast prodaje, rast aktive i stabilnost dobiti. Zaposleni
akcentiraju procentualno povećanje plata, stabilnost zaposlenosti, rastojanje
da porast plate prati porast dobiti preduzeća. Prioritet poslednje grupe
stejkholdera, tj. privrede, jeste zaradjivačka sposobnost, odnosno
rentabilnost u poredjenju sa angažovanim kapitalom.

4. Finansijsko izveštavanje u funkciji poslovno-političkih

ciljeva menadžmenta preduzeća

Politika bilansa služi politici preduzeća tako da obuhvata sve one

ciljeve politike preduzeća i njenih funkcionalnih područja koji se odnose na
finansijska situacija i finansijski rezultat. S druge strane, politika bilansa
obuhvata i one ciljeve koji se odnose na politiku publiciteta.
Vrhunski cilj politike finansijske funkcije jeste finansijska snaga
preduzeća, a izveden je iz vrhunskog cilja politike preduzeća, tj. iz
maksimiranja finansijkog rezultata u dugom roku.
Politika bilansa će poslužiti kao sredstvo za ostvarenje vrhunskog cilja
politike finansijske funkcije putem politike bilansiranja i uspeha, politike
raspodele dobitka i politike olakšavanja poreza.

9
 Prilikom iskazivanja dobitka neophodno je respektovati dva principa, i
to: princip stabilizovanog dobitka za raspodelu i princip “odrešenih ruka”.
Prvi princip se javlja u dve varijante, i to: varijanta apsolutno stabilizovanog
dobitka na duži vremenski period, i varijanta relativno stabilizovanog
dobitka.
Politika bilansa treba da posluži još jednom cilju politike finansijske
funkcije, odnosno da, u skladu sa aktuelnom finansijskom snagom i
definisanim pravcima razvoja preduzeća, istakne potrebu za akumulacijom
dobitka.
Putem politike olakšavanja poreza, takodje, politika bilansa realuzuje
ciljeve politike finansijske funkcije. Pomenuta politika realizuje se putem
dva koncepta, i to: smanjenja poreza, s jedne strane, i odlaganja poreza za
naredne obračunske periode, s druge strane.
Za razliku od strategije bilansa, taktika bilansiranja predstavlja izbor
sredstava i instrumenata za njegovo ostvarenje. Brojni su instrumenti
politike bilansa, koji se mogu klasifikovati na različite načine. Saglasno
kriterijumu vremenskih perioda kada se instrumenti bilansa primenjuju,
moguće ih je svrstati u tri velike grupe, i to: instrumenti koji se primenjuju
na početku i u toku poslovnog perioda, zatim instrumenti koji se primenjuju
neposredno pred dan bilansiranja i, na kraju, instrumenti koji se primenjuju
nakon dana bilansiranja.
Prva grupa instrumenata utvrdjuje se planskim bilansom koji ima za cilj
da oblikuje realno moguću najpovoljniju materijalnu sadržinu bilansa putem
aktivnosti, iz čega proizilaze i zadaci za realizovanje takvog bilansa u toku
planskog perioda za pojedina funkcionalna područja preduzeća.
Osnovni cilj druge grupe instrumenata jeste da se odredjenim
poslovnim potezima utiče na bilansne aggregate, kako bi oni zadovoljili
finansijske ciljeve politike preduzeća i finansijske politike kao
funkcionalnog dela politike preduzeća. Saglasno kriterujumu uticaja na
bilansne aggregate razlikujemo sledeće instrumente, i to: instrumente koje se
odnose samo na bilans stanja i instrumente koji se odnose na oba bilansna
agregata.

10
 5. Globalna harmonizacija finansijskog izveštavanja

Mnogi istorijski događaji i okolnosti uticale su na razlike prisutne u

računovodstvenim rešenjima u svetu. Svetska ekonomska kriza (1929. do
1933.g) je u SAD dovela do osnivanja američke državne Komisije za nadzor
berzi sa prevashodnom funkcijom nadzorno-berzanske vlasti u SAD.
Zajedno sa predstavnicima Savezne vlade i računovodstveno-revizorske
organizacije navedena komisija je 1929.g. bila autor opštih
računovodstvenih načela koja su od tog trenutka postala osnovna pravila
obavezna za sve članove berze prilikom izdavanja računovodstvenih
izveštaja.
Od momenta kada su 1929.g. Njujorška berza i Američki institut za
računovodstvo pripremili zajednička stučna pravila, opšta računovodstvena
načela (GAAP) su počela da se koriste.
Zemlje članice EZ bile su dvema bitnim činjenicama motivisane da se
propisima o polaganju računa završni računi učine razumljivijim. U prvom
redu pomenuto nastojanje uslovljeno je potrebom za konstituisanjem
zajedničkog tržišta, koje znači brisanje ograničenja između zemalja članica.
Druga bitna činjenica motivisana je okolnošću da su se u pojedinim
zemljama propisi o polaganju računa delimično veoma različito razvijali.
Do konačnog određivanja važnih direktiva došlo je tek 1984.g. i to
sledećim redom: prvu direktivu vezanu za publikovanje, tj. objavljivanje
Evropska Zajednica je usvojila 9. marta 1968.g.; četvrta direktiva, koja se
odnosi na unifikovane godišnje računovodstvene izveštaje o ekonomskom
položaju i uspehu društava kapitala tj. deoničarskih društava zatim, društava
sa ograničenom odgovornošću, kao i komanditnih društava na osnovu
deonica usvojena je od strane Evropske Zajednice 25. jula 1987.g.; na izradu
konsolidovanih bilansa društava kapitala odnosila se sedma direktiva, a
Evropska Zajednica ju je usvojila 13. juna 1983.g.; osma direktiva, koja je
tretirala eksternu reviziju godišnjih obračuna poslovanja društava kapitala
usvojena je 10. aprila 1984.g.
Kao rezultat potrebe za harmonizacijom računovodstvenih standarda
formirana je još 1973.g. profesionalna računovodstvena institucija, Komitet
za međunarodne računovodstvene standarde (IASC) od strane profesionalne
grupe računovodstvenih institucija iz Velike Britanije, Irske, SAD, Kanade,
Australije, Francuske, Nemačke, Holandije, Meksika i Japana.
IASC sa sedištem u Londonu, objedinio je 140 računovodstvenih tela iz
101 zemlje, te izradio i ažurirao veliki broj standarda koji su našli primenu u
većem broju zemalja u svetu. Pored IASC u aktivnosti na donošenju

11
internacionalnih računovodstvenih standarda uključene su i sledeće
institucije: Komisija EU; Međudržavna radna grupa eksperata za
međunarodne standarde računovodstva i izveštavanja UN; Radna grupa za
računovodstvene standarde OECD. IASC se danas razvio u jedinstvenu
snagu donošenja Međunarodnih računovodstvenih standarda. Njegovim
radom rukovodi Odbor koji se sastojao od maksimalnih 17 članova sa
sledećom strukturom: 9 ili 10 članova delegiraju razvijene zemlje; 3 ili 4
člana zemlje u razvoju i do 4 člana delegiraju organizacije koje pripadaju
tzv. Konsultativnoj grupi Komiteta. Od 1983.g., IASC uspostavlja usku vezu
sa Međunarodnim savezom računovođa (IFAC).
IASC je do sada produkovao 41 međunarodni računovodstveni
standard, radeći istovremeno i na revidiranju postojećih odnosno predhodno
publikovanih standarda. Sledeće tri grupe daju podršku radu IASC s
osnovnim ciljem afirmacije standarda i podrške za njihovu primenu:
Međunarodni savez računovođa (IFAC); Nacionalne berze kapitala i
Regionalne grupe računovođa, kao što su Savez računovođa Azije i Pacifika
i Inter-američko računovodstveno udruženje.
Jedino telo koje se bavi donošenjem međunarodnih standarda revizije je
Međunarodni savez računovođa (IFAC), nastao je 1977.g. u čijem sastavu se
danas nalaze 142 računovodstvena tela iz 103 razne države. IFAC ima prema
odredbama Statuta dva upravljačka tela: Skupština i Savet. S ciljem tehničke
realizacije svog programa rada IFAC je osnovao 8 stalnih komiteta
zaduženih i odgovornih na niz pitanja međutim problematikom donošenja
međunarodnih standarda revizije bavi se samo Komitet za međunarodnu
revizorsku praksu (IAPC) koji u ime Saveta IFAC-a ima posebno ovlašćenje
da izdaje javne nacrte i uputstva u vezi sa opšteprihvaćenim revizorskim
praksama kao i sa formom i sadržinom revizorskih izveštaja. Medjunarodni
standardi revizije pokrivaju sva esencijalna pitanja revizije, tako da su
svrstani u odredjene grupe po tretiranim pitanjima.
U devet grupa odnosno sekcija su svrstani standardi: Uvodna grupa
obuhvata predgovor standardima, rečnik termina i okvir Međunarodnih
standarda revizije; Druga grupa pod nazivom Odgovornosti; Treća se odnosi
na Planiranje revizije; Četvrta grupa se odnosi na Internu kontrolu; Peta
grupa pokriva problematiku Revizorskih dokaza; Šesta je posvećena
Korišćenju rada drugih; Zaključke revizije i izveštavanja tretira sedma grupa
pitanja; osma grupa se odnosi na Specijalne oblasti, tj. područja i deveta
grupa pokriva problematiku Usluga srodnih revizija.

12
 6. Web prezentacija finansijskih izveštaja

Pri kreiranju i prezentaciji finansijskog izveštavanja, čak i površno

istraživanje finansijskog izveštavanja na Web sajtovima na to indicira,
postoji širok spektar varijanti izveštavanja.
Korisnici finansijskih izveštaja, prilikom analize različitih varijanti
finansijskog izveštavanja koje se kompanije prezentirale na svojim Web-
sajtovima, mogu steći utisak da u procesu finansijskog izveštavanja na Web-
u trenutno ne postoje precizna pravila i standardi koji odredjuju šta je tačno
dozvoljeno, kao i šta bi trebalo da bude dozvoljeno.
“On line” posredništvo preko informacija na Web sajtu, i pored
konstantovanih nedostataka, najrazvijenije je u SAD i Kanadi, uz pojavu
pravog svetskog fenomena čija se manifestacija ogleda u izuzetnom trendu
povećanja i širenja “on line” posredništva i na ostale delove sveta.
Mnoge kompanije koje imaju zbirne rezultate na svojim Web sajtovima,
uočavajući značaj Web prezentacije finansijskog rezultata, uključuju, u
najvećem broju slučajeva takvu verziju prezentacije koja omogućava
download, tj. prepisivanja pomenute prezentacije na disk korisnika. Godišnji
izveštaji, pripremljeni na navedeni način, mogu se prepisati najčešće u
posebnom prenosivom dokumentacionom formatu (Portable Document
Format – PDF) softverske kompanije Adobe Acrobat, koja je razvila poseban
alat za prikaz podatak na Internetu, čijim korišćenjem posetioci Web sajtova
mogu podatke prepisati na svoj kompjuter i kasnije da ih analiziraju.
Kod potencijalnih investitora konstantno je prisutna zabrinutost zbog
rizika od sažimanja finansijske prezentacije od strane kompanija. Kompanija
prihvata rizik da bude optužena za neumesnu prezentaciju zbog izostavljenih
važnih, a korisnicima važnih informacija, tj. da na specifičan način u svoju
Web prezentaciju finansijskih izveštaja uključuje pozitivne materijale, a
isključuje materijale negativnog tipa.
S obzirom na to, da postoji mogućnost da kompanija objavi svoj
kompletan finansijski izveštaj na Web sajtu, kao svojevrstan problem se
ističe da atraktivnim superlinkovima navede korisnika finansijskih izveštaja
da napusti godišnji finansijski izveštaj i da ga uputi na sasvim drugu stranu,
a da on toga nije ni svestan. Kompanijski globalni Web-sajt pored mnogih
drugih značajnih propagandnih, komercijalnih i ostalih marketing
informacija, obuhvata sa znatno manjim delom godišnje finansijske
izveštaje. Stranice za odnose sa investitorima, za veliki broj kompanija, će
uključiti sve raspoložive multimedijske mogućnosti, odredjene zvučne ili

13
video zapise, kao i u najvećem broju slučajeva prikaz sa godišnje skupštine
deoničara.
Prilikom dizajniranja svog godišnjeg finansijskog izveštaja na Web-u
kompanija može imati u planu već definisanog korisnika što je moguće
samo ako su Web stranice zaštićene odgovarajućom lozinkom. Ipak, u praksi
se najčešće dešava da korisnik nije specifičan publika, tj. da bilo ko može da
se javi u poziciji korisnika informacija prezentiranih na Web sajtu.
Skup opštih formulisanih postupaka pod radnim nazivom “Propisi za
priključak” kod finansiskog izveštavanja na Web-u, formulisan je i
preporučen u izveštaju koji je tokom 1999. godine pripremljen za Komitet za
Medjunarodne računovodstvene standarde. U predloženom propisu materijal
je obradjen kroz 43 elementa a u njemu se detaljno obradjuju potrebni
uslovi, koji moraju da budu zastupljeni prilikom Web prezentacije godišnjeg
finansijskog izveštaja.
XBRL predstavlja multinacionalni koperativni poduhvat dizajniranja s
ciljem da se proizvede jedan namenski interoperativni “finansijski izveštajni
jezik na Web-u”. Da bi obezbedio konzistentan način koji kompanija treba
da omogući da izvrše indetifikaciju svojih finansijskih i drugih informacija
na Web-u, prošireni poslovni izveštajni jezik, u svojoj postavci koristi,
Ekstenzivni napredni jezik.
U okviru Opšteprihvaćenih računovodstvenih principa unutar SAD
kompletirale su prve XBRL specifikacije, za komercijalne i industrijske
organizacije, a kasnije je proširen na Internacionalni računovodstveni
standard i njegove principe, kao i za druge forme poslovnih entiteta, kao što
su vlade i zajednički fondovi.

14
 ZAKLJUČAK

Autori računovodstvenih izveštaja su, prilikom obavljanja svog posla,

vezani za domaća pravna, stručna i druga pravila i običaje struke. Ukoliko
autori i korisnici finansijsko-računovodsvenih iskaza deluju u istom pravno-
ekonomskom sistemu, prilikom zadovoljavanja informativnih potreba, ne
dolazi do većih problema.
Medjutim, kada se finansijski investitor, poverilac ili neki drugi
korisnik finansijsko-računovodstvenih izveštaja nalaze u jednoj državi, a
trebaju da se upoznaju sa celovitom ili parcijalnom ekonomskom slikom
privrednog entiteta u inostranstvu, nastaju veliki problemi prouzrokovani
sadržinskim i formalnim razlikama finansijsko-računovodstvenih izveštaja
različitih zemalja.
Naime, da bi se stekao uvid u obim i sadržaj imovinsko finansijskog
položaja i uspeha privrednog subjekta za koji je zainteresovan, korisnik
mora raspolagati razumljivim godišnjim (ili polugodišnjim)
računovodstvenim izveštajima.

15
 LITERATURA

1. Prof. dr Slobodan V. Vidaković, Finansijsko izveštavanje – Osnova

upravljanja biznisom, Fakultet za uslužni biznis, Novi Sad, 2005.

16