Vedran uki

STVARNO PRAVO
STVARNO PRAVO U OBJEKTIVNOM I SUBJEKTIVNOM SMISLU
Stvarno pravo u objektivnom smislu je skup optih pravnih normi koje reguliu subjektivna stvarna
prava. Stvarno pravo u subjektivnom smislu je subjektivno pravo koje se odlikuje, s jedne strane,
time to je apsolutno i to deluje prema svima, a s druge strane, to za svoj neposredni objekat ima
stvar. Sutina subjektivnog stvarnog prava je u naposrednoj pravnoj vlasti na odreenoj stvari, a radi
obezbeenja te pravne vlasti namee se svim treim licima odreeno ponaanje koje se uvek sastoji u
neinjenju pasivnom ponaanju.
Stvarno pravo su! pravo svojine, slu"benosti, runa zaloga, stanarsko pravo i pravo graenja.
OPTI POJAM STVARI I SASTAVNI DELOVI STVARI PROSTA I SLO!ENA STVAR
PRIPADAK STVARI PLODOVI I PROI"VODI #PRI$ODI% STVARI "BIRNA STVAR&
O'(ti 'oj)m * Stvar je deo materijalne prirode koji se nalazi u ljudskoj vlasti i na kojem postoji pravo
svojine ili neko drugo stvarno pravo.
#ju karakteriu dva uslova!
$ prvi je %iziki i sastoji se u ljudskoj vlasti nad delom materijalne prirode
&vazduh, suneva svetlost $ ne mogu se nai u ljudskoj vlasti'.
$ (rugi uslov je pravni i sastoji se u tome da na delu materijalne prirode koji je u
ljudskoj vlasti, postoji pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo.
)od stvarima se izmeu ostalog podrazumevaju i ljudski delovi tela odvojeni za "ivota davaoca i koji
pripadaju samom davaocu, onome u iju korist je izvreno odvajenje ili odreenoj medicinskoj
ustanovi. Vetaki delovi tela &proteze', jesu stvari i to u prometu dok su odvojeni, odnosno dok nisu
spojeni s telom.
Svaka stvar se sastoji od delova, ukoliko se delovi ne mogu raspoznati ka"emo da je to '+ost) stv)+,
ukoliko se delovi mogu raspoznati ka"emo da je to s,o-en) stv)+. Svi delovi slo"ene stvari nalaze se u
meusobnoj %unkcionalnoj vezi i ine pravnu celinu. *i delovi slo"ene stvari mogu biti s'ojeni
+
+
Vedran uki
s)st)vni .e,ovi &%iziki spojeni' i o.vojeni s)st)vni .e,ovi &%iziki samostalni'. Spojeni sastavni
delovi, opet, mogu biti neo.vojivi i o.vojivi.
/ Neo.vojivi &potpuno inkorporisani' deo je onaj koji se ne mo"e odvojiti bez unitenja
&npr. graevinski materijal od kog je napravljena kua, konac kojim je saiveno odelo'.
/ O.vojivi &nepotpuno inkorporisani' deo je onaj koji se mo"e odvojiti bez unitenja
&npr. toak automobila, luster...'.
,dvojeni deo je uvek pokretna stvar, a sama slo"ena stvar kojoj pripada mo"e biti i pokretna i
nepokretna.
DOBRA MRTVE RUKE Stv)+i koje nisu u 0+)1)nsko'+)vnom '+ometu ) n) kojim) 'ostoji
'+)vo svojine koje je ne'+enosivo&
P+i').)k stv)+i &prihvaeno objanjenje iz poljskog prava' obuhvata nepotpuno inkorporisane delove
&odvojive' koji se mogu odvojiti bez oteenja &vrata, toak na automobilu'. )ripadak stvari u pravnim
odnosima deli sudbinu glavne stvari &teko je kod kupoprodaje, poklona, trampe, nacionalizacije,
kon%iskacije...'. -edna pokretna stvar mo"e postati pripadak druge, samo ako pripada istom vlasniku i
samo onda va"i spomenuto pravilo da deli pravnu sudbinu glavne stvari. )ripadak ne gubi to svojstvo
usled privremenog odvajanja od stvari, npr. radi popravke. Voljom vlasnika pripadak gubi to svojstvo i
postaje samostalna stvar, te mo"e biti predmet samostalnih pravnih odnosa$ npr. kupoprodaja.
P,o.ovi su proizvodi koje neka stvar daje periodino bez iscrpljivanja svoje supstancije, a namenjeni
su za odvajanje. )lodovi su npr. voe, mladunci "ivotinja, pelinji med. (o odvajanja plod je sastavni
deo plodonosne stvari, na kojoj postoji jedno pravo svojine. ,dvajanjem postaje samostalna stvar, na
kojoj postoji posebno pravo svojine. )ostoji podela plodova na neo.vojene &neobrane, visee' i
o.vojene &obrane', i podela odvojenih plodova na s)b+)ne i nes)b+)ne. )lodovi se jo dele na
'+i+o.ne &kada ih stvar daje sama od sebe, bez ulaganja ljudskog rada$ npr. divlje jegode i kupine' i
ve(t)2ke & za ije je nastajanje potrebno ulaganje ljudskog rada'.
Sem plodova u naturalnom obliku, postoje i civilni plodovi, koji se najee pojavljuju u novanom
obliku &npr. kamata, kirija, zakupnina'.
P+oi3vo.i $ . irem smislu i plodovi su proizvod stvari. )roizvod u tehnikom smislu &u"em' je ono
to stvar da, ali bez periodinosti &materijal od sruene zgrade, kamen izvaen iz njive, poseeno
visoko stablo u umi'. .koliko npr. vlasnik ume odredi da se uma eksploatie tako to e se svake ili
/
/
Vedran uki
svakih nekoliko godina posei izvesna koliina stabala, poseena stabla su plod ume, a ne proizvod u
u"em smislu. Vlasniku stvari pripadaju kako plodovi, tako i proizvodi stvari.
"bi+n) stv)+ je naziv kojim se oznaava celina koja se sastoji iz pojedinih samostalnih stvari, %iziki
odvojenih, od kojih svaka predstavlja objekat posebnog prava svojine. 0o"e da se sastoji iz istovrsnih
stvari &npr. stado ovaca, zbirka maraka, biblioteka' ili iz raznovrsnih stvari &npr. stovarite robe'.
,d zbirne stvari treba razlikovati kom',ement)+nu stv)+, kao to je, na primer, par rukavica, par
arapa, ahovska %igura.
. pravu postoji i pojam unive+sit)s iu+is. (e%inie se kao zbir stvari i prava koji se sa gledita
odreenih pravnih akata smatra kao celina &npr. preduzee, steajna masa, miraz'.
#eki pisci ka"u da je universitas iuris zbir telesnih i bestelesnih stvari.
DELJIVE I NEDELJIVE STVARI PRO4ENJIVE I NEPRO4ENJIVE U PROMETU I
STVARI VAN PROMETA POTRONE I NEPOTRONE STVARI BESTELESNE
"AMENJIVE I NE"AMENJIVE STVARI INDIVIDUALNO ODRE5ENE STVARI I
ODRE5ENE PO RODU
De,jiv) stv)+ je ona koja se %iziki mo"e tako podeliti da je zbir vrednosti tih delova ravan vrednosti
cele stvari pre deobe. #a primer, kotur od deset kilograma sira je deljiva stvar jer deset komada od po
jednog kilogrrama vrede koliko i nepodeljeni kotur od deset kilograma.
Ne.e,jiv) stv)+ je ona koja se deobom upropaava & %igura od gipsa, komad nametaja' ili je, pak,
zbir vrednosti delova dobijenih deobom manji od vrednosti nepodeljene stvari &npr. jedan dragi kamen
vredi vie od zbira vrednosti njegovih delova'.
)ravni znaaj razlikovanja na deljive i nedeljive stvari dolazi do izra"aja kod sticanja svojine
priratajem, kod susvojine, zajednike svojine i kod obaveze sa vie du"nika.
P+o6enjive stv)+i su one ija se vrednost mo"e odrediti uporeivanjem sa drugim stvarima u prometu.
*o su stvari koje se mogu izraziti u novcu.
1azlikujemo +e.ovnu i v)n+e.nu cenu.
/ Re.ovn) cena izra"ava tr"inu vrednost. ,na je relativna, odnosno, mo"e imati vie
cena u zavisnosti od mesta tr"ita, a opet, mo"e se desiti da se na istom mestu,
2
2
Vedran uki
odnosno, istom tr"itu cena stvari menja u toku dana &pijane cene'.
/ V)n+e.n) cena se uglavnom javlja kao cena 33naroitih okolnosti33 zbog kojih stvar
za vlasnika ima veu vrednost od tr"ine &npr. pehar koji je sportista osvojio na takmienju'.
Ne'+o6enjive stv)+i su one ija se vrednost ne mo"e odrediti uporeivanjem sa drugim stvarima.
)od beste,esnim stv)+im) podrazumevaju se sva imovinska prava osim prava svojine.
*u se, prema tome, ubrajaju!
+. Stvarna prava na tuoj stvari &slu"benost i zaloga'
/. 4ntelektualna prava &umna i industrijska svojina'
2. )otra"ivanja &bilo da glase na predaju stvari, sumu novca, injenje ili neinjenje'
)odela na telesne i bestelesne stvari potie iz rimskog prava. *a podela imala je za uzrok
poistoveivanje prava svojine sa svojim objektom, to se ne mo"e initi ni sa jednim drugim pravom.
5ao najire pravo, pravo svojine se na neki nain poistoveuje, izjednaava sa svojim objektom.
Pot+o(ne stv)+i su one koje se mogu upotrebiti samo jednom &hrana, benzin, pie, ugalj'.
4 novac spada u potrone stvari jer ga kao sredstvo plaanja vlasnik mo"e upotrebiti samo jednom.
Ne'ot+o(ne stv)+i su one koje mogu biti upotrebljene vie puta &odelo, knjiga, automobil' ili
praktino neogranieno puta &zemljina parcela'.
#eki pravni odnosi mogu postojati samo na nepotronim stvarima! posluga, najam, plodou"ivanje. .
svim ovim sluajevima titular prava je ovlaen da upotrebljava tuu stvar, ali istovremeno ima
obavezu da je po prestanku prava vrati.
In.ivi.u),no o.+e1en) stv)+ je ona koja je odreena konkretno i koju su ba stranke imale u vidu.
Stvari koje su u pravnom prometu redovno individualno odreene mogu voljom stranaka koje
zakljuuju pravni posao postati stvari odreene po rodu &npr. umesto da se sa odreene izlo"be kupi
pet tano odreenih slika, kupi se 33pet slika33 za ukupnu cenu od pedeset hiljada dinara, dakle, bez
preciziranja o kojim je slikama tano re'.
Stv)+i o.+e1ene 'o +o.u su one koje se u pravnom prometu oznaavaju po vrsti i broju, odnosno po
nekoj jedinici mere &kilogram, litar, kvadratni metar', na primer, sto litara benzina, sto metara "ice,
deset tona peska.
6
6
Vedran uki
Stvari koje su odreene po rodu mogu se individualizovati, tako to izvesna koliina bude izdvojena iz
roda i obele"ena.
")menjiv) stv)+ je ona na ije mesto u pravnom odnosu mo"e doi druga stvar istih osobina i
vrednosti. ,stale stvari su ne3)menjive.
#ovi automobil odreene marke je zamenjiva stvar, vie primeraka iste knjige su zamenjive ali
nepotrone stvari, dok je poslednja %laa vina odreene berbe potrona i nezamenjiva stvar.
Stv)+i u '+ometu 5ad za neku stvar ka"emo da je u prometu, to u stvari znai da je u prometu
pravo svojine na toj stvari.
Stv)+i v)n '+omet) su stvari na kojima postoji neprenosivo pravo svojine, kao to su javna dobra
&ulice, parkovi, trgovi'. 1azlozi zbog kojih se jedna stvar izuzima iz pravnog prometa razliiti su, na
primer, potrebe narodne odbrane i unutranje bezbednosti, javni moral ili neki drugi javni interes.
4zvesne stvari se nalaze u ogranienom i naroito regulisanom prometu &npr. oru"je i eksploziv mogu
se nabaviti samo na osnovu administrativne dozvole, veina lekova mo"e se kupiti samo na osnovu
lekarskog recepta.
POKRETNE I NEPOKRETNE STVARI I PRAVNI "NA7AJ PODELE NA POKRETNE I
NEPOKRETNE STVARI
Pok+etne stv)+i su one koje se mogu premetati s jednog mesta na drugo bez oteenja njihove
sutine.
#eki zakonici u pokretne stvari ubrajaju i stvari koje se same kreu, tj. "ivotinje.
. pravima pojedinih zemalja posebno je precizirano da su pokretne stvari!
+. )rirodne snage &energije koje su stvar u pravu'
/. 0aterijal dobijen ruenjem zgrade
2. 7amci, skele, brodovi, i svaka plutajua %abrika koja nije privrena za stubove
#e mo"e jedna stvar, koja je po svojim %izikim osobinama nepokretna, vriti %unkciju pripatka
pokretne stvari.
8
8
Vedran uki
Ne'ok+etne stv)+i su one koje se ne mogu premetati s jednog mesta na drugo bez oteenja njihove
sutine.
*o su! zgrade, stanovi &kao posebni delovi zgrade', poslovne prostorije &kao posebni delovi zgrade' i
zemljita &graevinska, poljoprivredna i umska, odnosno ume'.
9grade e se smatrati nepokretnim ako ispunjavaju dva uslova!
+. (a su inkorporisane u zemlji, a ne da le"e na zemlji
/. (a su zidani kao trajni objekti, a ne za neku privremenu upotrebu
5onstrukcije koje ne ispunjavaju nijedan od ova dva uslova su pokretne stvari &kiosci, vaarske
barake, pokretne kue na tokovima, izletniki atori'.
Sporno je da li se zgrada smatra za nepokretnost ako ispunjava samo jedan od ova dva uslova.
)ravo poznaje i ne'ok+etnosti 'o n)meni, a to su pokretne stvari u %unkciji pripatka nepokretnosti.
(a bi jedna pokretna stvar postala nepokretnost po nameni potrebno je da se stekne vie uslova!
+. (a je pokretna stvar namenjena da slu"i nepokretnosti i da je dovedena u takav %iziki odnos
da joj stvarno slu"i
/. (a joj je ovu namenu odredio vlasnik nepokretnosti
2. (a je vlasnik nepokretnosti istovremeno i vlasnik pokretnosti
1azlike koje postoje izmeu pokretnih i nepokretnih stvari su brojne.
$ :roj ne'ok+etni8 stv)+i je ogranien, svaka se od njih nalazi uvek na istom mestu tako da je
mogua kontrola nad njima, kako od strane dr"ave, tako i od strane vlasnika. #epokretnosti
imaju velik ekonomski znaaj.
$ Pok+etnosti ima mnogo, neogranieno se mogu umno"avati, male su po volumenu, i zbog
svojih osobina mogu se premetati, skrivati, unititi.
)ravni znaaj razlikovanja stvari na pokretne i nepokretne je mnogostruk!
+. 1aspravljanje zaostavtine obavezno je ako je umrli ostavio nepokretnosti
/. 9a sticanje prava svojine odr"ajem potrebni su du"i rokovi kada je re o nepokretnosti
2. )ravila o sticanju svojine ograniena su na pokretne stvari
6. 1azliita su pravila o izvrenju prinudne prodaje nepokretnosti od onih kojima je regulisana
prinudna prodaja pokretnosti
8. (erelinkvirana nepokretnost prelazi u drutvenu &dr"avnu' svojinu,a derelinkvirana pokretna
stvar postaje niija i na njoj se mo"e stei svojina zauzimanjem &okupacijom'
;
;
Vedran uki
POJAM I VRSTE DR!AVINE
4maoci nekih prava &svojine, slu"benosti, zaloge, zakupa' ovlaeni su da na osnovu svog prava vre
%aktiku vlast na stvari, odnosno, imaju pravo na dr"avinu. 0eutim dr"avina je i ona %aktika vlast
koja se ne vri na osnovu nekog subjektivnog prava! dr"avinu ima i lopov, i onaj koji je kupio od
lopova a nije postao vlasnik, i nalaza koji je utajio stvar.
Dravina se moe definisati kao faktika vlast na stvari, nezavisno od toga da li se vri na osnovu
subjektivnog prava ili bez pravnog osnova.
)ravno$tehniki naziv za postupke koji znae dr"avinu kao %aktiku vlast na stvari je )'e+8en3ion)
+).nj) #)kt%&
. objektivnoj koncepciji dr"avina se deli na posrednu i neposrednu.
$ Ne'os+e.nu dr"avinu ima onaj ko neposredno vri %aktiku vlast na stvari &npr. lopov
koji dr"i i upotrebljava ukradenu stvar, vlasnik koji se slu"i svojom stvari'
$ Pos+e.nu dr"avinu ima lice koje %aktiku vlast na stvari vri preko drugog lica, kojem je po
osnovu ugovora o korienju stana, zakupa, dalo stvar u neposrednu dr"avinu
)ravo na dr"avinsku zatitu imaju i neposredni i posredni dr"alac. Sve aperhenzione radnje, koje se po
optim pravilima kvali%ikuju kao dr"avina, vri neposredni dr"alac.
,d dr"avine treba razlikovati detenciju. Deten6iju ima lice koje po osnivu radnog ili slinog odnosa u
domainstvu, vri %aktiku vlast na stvari za drugo lice i du"no je da postupa po njegovim uputstvima
&#pr. kuna pomonica, konobar u tuem ugostiteljskom objektu'.
. tom sluaj dr"avinu ima lice po ijim je uputstvima detentor du"an da postupa.
)rema obimu, odnosno irini %aktike vlasti dr"avina se deli na dravinu stvari i dravinu prava.
D+-)vin) stv)+i je najira %aktika vlast na stvari. (r"alac stvari se ponaa kao vlasnik, bez
obzira da li ima pravo svojine ili ne &svojinski dr"alac je i lopov, i nalaza koji je utajio naenu
stvar, i onaj ko je kupio od lopova a nije postao vlasnik'.
D+-)vin) '+)v) je u"a, delimina %aktika vlast na stvari. (r"avinu prava ima, na primer,
plodou"ivalac, ali i uzurpator plodou"ivanja i onaj ko za sebe misli da je plodou"ivalac i tako
se ponaa.
<
<
Vedran uki
OBJEKT #PREDMET% DR!AVINE I SUBJEKT DR!AVINE ISKLJU7IVA DR!AVINA I
SUDR!AVINA STI4ANJE PRENOS I 9UBITAK DR!AVINE
Objekt .+-)vine je svaka stvar u graanskopravnom smislu, bilo da je u prometu, bilo van njega.
)rema nekim piscima objekti dr"avine mogu biti i dobra koja se nalaze u administrativnopravnom
re"imu &javna dobra', ali koja po svojoj prirodi mogu biti u pravnom prometu &npr. knjige u javnim
bibliotekama'.
(r"avina na jednoj stvari nu"no se prostire na sve njene sastavne delove, kako potpuno inkorporisane,
tako i nepotpuno inkorporisane. =ko doe do odvajanja dela od celine, dr"avina se na odvojenom delu
ne prekida ve nastavlja.
Subjekt .+-)vine &dr"alac' mo"e biti svako pravno i %iziko lice. )ravni subjekt &%iziko ili pravno
lice' mo"e biti subjekt dr"avine na onoj vrsti stvari na kojoj mo"e imati pravo svojine ili neko drugo
stvarno pravo, koje ga ovlauje na dr"anje, odnosno upotrebu stvari.
. naelu, dr"alac mo"e biti i poslovno nesposobno lice, kada se njegove aperhenzione radnje mogu
kvali%ikovati kao dr"avina. #a primer, poslovno nesposobno dete kolskog uzrasta koje koristi svoj
bicikl ili kolsku torbu, ima na ovim stvarima %aktiku vlast koja nije nita manja od one koju
poslovno sposobno lice ima na svom biciklu ili torbi.
Isk,ju2iv) .+-)vin) postoji kad jedan subjekt vri svu %aktiku vlast na stvari ili na njenom realnom
delu koji predstavlja samostalan dr"avinski objekt &deo parcele, stan u viestambenoj zgradi'. 4z toga
proizilazi da na jednoj stvari mo"e postojati jedan iskljuivi dr"alac &npr. neko stanuje u itavoj kui
koja se sastoji od jednog stana' ili vie iskljuivih dr"alaca &npr. u zgradi od dva stana jedan stanuje u
jednom, a drugi u drugom stanu'.
Su.+-)vin) postoji kad vie lica vri %aktiku vlast na celoj stvari &npr. stanu, sobi'.
Sudr"avina mo"e biti organizovana na razliite naine!
+. Sudr"aoci mogu istovremeno vriti %aktiku vlast &npr. dva studenta stanuju zajedno i obojica
koriste televizor koji su zajedno kupili> stanari jedne zgrade koriste stepenite'
/. Sudr"aoci mogu %aktiku vlast vrti naizmenino &npr. jedan kosi livadu jedne, drugi druge
sedmice'
2. Sudr"aoci se mogu pojaviti i kao posredni dr"aoci &npr. izdaju njivu u zakup i dele zakupninu'
?
?
Vedran uki
6. 0ogua je ne samo sudr"avina stvari, ve i sudr"avina prava &npr. vie lica se koristi istim
putem preko tueg zemljita'
9a oznaavanje ovakve dr"avinske zajednice upotrebljava se, sem izraza sudravina i izraz zajednika
dravina. *o su, dakle, dva izraza za istu pojavu.
Ne'os+e.no sti6)nje .+-)vine je uspostavljanje %aktike vlasti na stvari koje se uopte ne nalaze u
neijoj dr"avini &zauzimanje naputenih pokretnih stvari, ulovljena divlja, uhvaena riba'.
Pos+e.no sti6)nje .+-)vine je zasnivanje %aktike vlsti na stvari koja se ve nalazi u neijoj dr"avini.
=ko se zasniva na volji prethodnika, dobija se sve to je preanji pridr"nik imao.
P+enos .+-)vine 'ok+etne stv)+i vri se predajom stvari &tradicijom', a isto dejsto kao realna predaja
ima i predaja isprava koje omoguuju raspolaganje sa stvari, predaja sredstava koje omoguavaju
%aktiku vlast na stvari &npr. kljuevi automobila'.
P+enos ne'os+e.ne svojinske .+-)vine na nepokretnostima je razliit u zavisnosti od vrste
nepokretnosti. #a primer, na stanovima, zgradama, poslovnim prostorijama, dr"avina se prenosi
ispra"njenjem ovih prostorija i predajom kljueva novom dr"aocu. 5od zemljinih nepokretnosti taj
nain prenosa nije mogu, a kao jedino mogue reenje dolazi u obzir prenos dr"avine na osnovu
samog ugovora.
P+enos 'os+e.ne svojinske .+-)vine na nepokretnostima vri se ugovorom, pri emu su mogue dve
sitacije!
1aniji posredni svojinski dr"alac postaje neposredni dr"alac prava, a posredna svojinska
dr"avina prelazi na drugo lice &npr. vlasnik prodaje stan, s tim da u njemu ostane jo godinu
dana kao zakupac'
1aniji posredni svojinski dr"alac prenosi posrednu svojinsku dr"avinu na drugoga, dokse kao
neposredni dr"alac prava za sve to vreme pojavljuje tree lice &vlasnik je izdao stan u zakup pa
pre isteka zakupnog odnosa otui stan nekom treem licu'
#aslednik stie dr"avinu u trenutku smrti ostavioca, bez obzira na to kad je stekao %aktiku vlast na
stvari.
@
@
Vedran uki
D+-)vin) se 0ubi prestankom %aktike vlasti. )restanak mo"e biti apsolutan &ukoliko je prestala
svaka dr"avina na toj stvari' i relativan &ukoliko je prestala samo za dosadanjeg dr"aoca'. )restanak
dr"avine mo"e biti i dobrovoljan, ukoliko se zasniva na volji dosadanjeg dr"aoca, ili protivan volji
draoca &kraa, gubitak stvari'.
(r"avina se ne gubi ako je dr"alac privremeno spreen da vri %aktiku vlast nezavisno od svoje volje.
(r"avina se ne mo"e izgubiti izmenom volje detentora da ubudue stvar dr"i za sebe.
Vrste dr"avine koje jo poznajemo su! zakonita i nezakonita dr"avina, savesna i nesavesna dr"avina, i
prava i manljiva dr"avina.
"ATITA DR!AVINE
#S)mo'omo: i .+-)vinske tu-be%
P+)vo n) s)mo'omo: je pravo dr"aoca da sam, primenom izvesne sile, odbije smetanje svoje
dr"avine, odnosno vrati dr"avinu koja mu je oduzeta.
. naem pravu samopomo je doputena pod sledeim uslovima!
+. Smetanje, odnosno oduzimanje dr"avine mora biti neovlaeno, tj. da se ne zasniva na
zakonskom ovlaenju
/. Samopomo se ne sme vriti nanoenjem telesne povrede &osim u nu"noj odbrani'
2. (r"alac je du"an da se uzdr"ava od postupaka koji prema okolnostima nisu opravdani
&ne sme ga amarati poto mu je stvar ve oduzeo'
(r"alac mo"e povratiti stvar koja mu je oduzeta podizanjem .+-)vinske tu-be u zakonom
predvienom roku. *aj rok iznosi trideset dana od dana saznanja za oduzimanje i uinioca, a
najkasnije u roku od godinu dana od dana oduzimanja. )ostoje, dakle, dva roka i to oba prekluzivna,
tako da sud na njih pazi po slu"benoj du"nosti.
)o proteku roka za dr"avinsku tu"bu ne mo"e se vie pokrenuti dr"avinski spor, ali dr"alac mo"e
podii petitornu tu"bu i voditi petitorni spor, u kome e se raspravljati o pravnim pitanjima &pravu
svojine, zakonitosti dr"avine'.
Sudska odluka kojom se reava dr"avinski spor ne donosi se u obliku presude, ve u obliku reenja.
+A
+A
Vedran uki
OPTI POJAM I PRAVNE KARAKTERISTIKE PRAVA SVOJINE
P+)vo svojine je najire pravo dr"anja, korienja i raspolaganja jednom stvari.
4z navedene de%inicije se vidi da pravo svojine sainjvaju tri komponente! ovlaenje dranja,
ovlaenje korienja i ovlaenje raspolaganja.
+. Ov,)(:enje .+-)nj) je pretpostavka za korienje stvari, a sastoji se u mogunosti da se stvar
ima u dr"avini
/. Ov,)(:enje ko+i(:enj) se sastoji u mogunosti preduzimanja materijalnih akata prema stvari
radi izvalenja koristi od nje, i mo"e imati dva oblika!
$ Upotreba stvari
$ Pribiranje plodova i drugi prioda
2. Ov,)(:enje +)s'o,)0)nj), sa svoje strane ima dve komponente! faktiko i pravno
raspolaganje.
/ ;)kti2ko +)s'o,)0)nje se sastoji u preduzimanju materijalnih akata kojima
se utie na supstanciju stvari &opravka, prepravka'
/ P+)vno +)s'o,)0)nje se sastoji u preduzimanju pravnih akata, kojima se
pravo svojine u celini &prodaja, poklon, trampa' ili delimino &zakup, posluga,
plodou"ivanje' prenosi na druge subjekte
)ravo svojine je apsolutno pravo i to u dva razliita smisla.
$ ,no je apsolutno u tom smislu to deluje prema svima na koje se odnosi
$ 5a"e se da je apsolutno i u tom smislu da je u njemu koncentrisana sva pravna vlast koja se
mo"e imati na jednoj stvari
)ravo svojine je trajno , i u vremenskom smislu neogranieno pravo.
$ ,no postoji sve dok postoji sama stvar na koju se odnosi
$ ,no se ne mo"e izgubiti zastarelou
STI4ANJE PRAVA SVOJINE NA OSNOVU U9OVORA SA PRET$ODNIM VLASNIKOM I
STI4ANJE OD NEVLASNIKA
5od ovog sluaja sticanja postoje dva lica! pretodni vlasnik i novi vlasnik.
(a bi dolo do prenosa svojine potrebna su tri momenta!
++
++
Vedran uki
+. (a je prenosilac bio zaista vlasnik stvari
/. (a postoji punova"an ugovor upravljen na prenos svojine &kupoprodaja, poklon'
2. (a je izvrena predaja stvari ako su u pitanju pokretnosti, a prenos tapije, odnosno upis u
zemljine knjige ako su u pitanju nepokretnosti
4z injenice da prodavac &prenosilac' ostaje vlasnik stvari sve do njene predaje kupcu, proizilaze va"ne
pravne posledice!
1izik sluajne propasti individualno odreene stvari do njene predaje kupcu snosi prodavac
)lodovi koje stvar da do predaje pripadaju prodavcu &npr. krava se oteli'
)rodavevi poverioci mogu prodatu a nepredatu stvar zapleniti i prinudno prodati radi
namirenja svog potra"ivanja
=ko prodavac istu stvar proda i preda drugome, vlasnik e postati taj drugi kupac a prvi kupac
mo"e samo zahtevati povraaj cene ako ju je isplatio, kao i naknadu tete zbog neizvrenja
ugovora
5od sticanja svojine na osnovu u0ovo+) s) nev,)snikom &koji nije ovlaen za zakljuenje ugovora o
raspolaganju tuom stvari' pojavljuju se tri lica! pravi vlasnik, prenosilac &tradens' koji je vlasnik i
pribavilac &akcipijens' koji je pored tradensa druga ugovorna strana.
. ovakvim situacijama potrebno je zatiti pravo svojine, ali se takoe mora voditi rauna o interesima
savesnog sticaoca.
Postoji neko,iko v+st) '+e.)je stv)+i i to<
$ ;i3i2k) '+e.)j) &iz ruke u ruku, uruenje, ostavljanje stvari na mesto koje je oznaio
pribavilac. )redaja mora biti izvrena sa namerom i na osnovu punova"nog ugovora'
$ Simbo,i2n) '+e.)j) &predaja znacima'
$ ;iktivn) '+e.)j) &prenos prava svojine na osnovu ugovora, pri emu se uzima da je izvrena
%izika predaja'
Ko. sti6)nj) '+)v) svojine n) ne'ok+etnostim) 'ostoje t+i moment)<
$ U0ovo+ &predstavlja pravni osnov, ali sam po sebi nije dovoljan, potreban je i modus'
$ Mo.us &upis u zemljine knjige ili prenos tapije'
$ P+e.)j) svojine &uvoenje kupca u posed'
+/
+/
Vedran uki
ODR!AJ
O.+-)j je sticanje prava svojine na osnovu dr"avine koja je trajala zakonom odreeno vreme.
B nevlasnik koji se neko vreme ponaao kao vlasnik postaje vlasnik, a vlasnik koji nije vrio pravo
svojine prestaje biti vlasnik C
,dr"aj se, kao i zastarelost, zasniva na ideji nevrenja prava, s tim, da za razliku od zastarelosti gde
poverilac zna ko mu je du"nik i u mogunosti je da vrenjem prava sprei zastarelost, vlasnik usled
odr"aja mo"e izgubiti pravo svojine i kada ne zna kod koga je stvar, pa je prema tome u nemogunosti
da svoje pravo vri.
9a sticanje prava svojine +e.ovnim o.+-)jem potrebna je kvali%ikovana dr"avina i protek vremena.
5vali%ikovana dr"avina je ona koja je!
$ 9akonita svojinska
$ Savesna
$ )rava &nije manljiva'
")konit) svojinsk) .+-)vin) postoji ukoliko se zasniva na punova"nom pravnom osnovu koji je
potreban za sticanje prava svojine. *akvi su, na primer osnovi! isporuka, dar, zajam, kupovina i
prodaja, isplata.
)ravni posao koji je podoban da dr"avinu uini zakonitom mora biti punova"an.
S)vesn) .+-)vin) postoji kada dr"alac opravdano veruje da je stvar nabavio od vlasnika.
. vreme sticanja dr"avine dr"alac je nesavestan ako je znao da njegov dr"avinski prethodnik nije
vlasnik, a pogreno verovanje da je prethodni dr"alac vlasnik ne ini ga nesavesnim.
(r"avina mo"e biti zakonita, a nesavesna, i obrnuto. *ako, onaj ko je kupio od lopova uvek ima
zakonitu dr"avinu &jer se njegova dr"avina zasniva na kupoprodajnom ugovoru', ali mo"e biti kako
savesna tako i nesavesna, u zavisnosti od toga da li je kupac znao, odnosno nije mogao znati da kupuje
od lopova.
P+)v) .+-)vin) da bi dovela do sticanja svojine po pravilima o redovnom odr"aju, ne sme biti
pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja.
Dto se tie v+emen) 'ot+ebno0 3) o.+-)j, za pokretne stvari rok iznosi tri godine, a za nepokretnosti
rokovi su razliiti u zavisnosti od toga da li je u pitanju zemljino$knji"ni &tri godine' ili vanknji"ni
odr"aj &desetogodinji rok'.
+2
+2
Vedran uki
V)n+e.ni o.+-)j se odlikuje manjom kvali%ikovanou dr"avine, s jedne strane, i du"im rokovima, s
druge. 0anja kvali%ikovanost dr"avine sastoji se u tome to se ne tra"i zakonitost dr"avine, dovoljno je
da je dr"avina savesna &savestan je onaj dr"alac koji opravdano veruje da je vlasnik'. 1okovi iznose
deset godina za pokretne, a dvadeset godina za nepokretne stvari.
PRIRATAJ OKUPA4IJA NALA" I"9UBLJENE STVARI I OSTALI SLU7AJEVI
STI4ANJA PRAVA SVOJINE
P+i+)(t)j je nastanak nove stvari od delova, odnosno vrednosti koje pripadaju raznim licima, izmeu
kojih ne postoji ugovorni odnos. (o prirataja mo"e doi spontano ili usled ovekove aktivnosti, pa se
u zavisnosti od toga govori o prirodnom i vetakom prirataju, a u zavisnosti od toga da li je
novonastala stvar pokretna ili nepokretna, postoji prirataj pokretnih i prirataj nepokretnih stvari.
9+)1enje n) tu1em 3em,ji(tu 5ada neko svojim materijalom i radom podigne zgradu ili drugi
graevinski objekt na tuem zemljitu, a pri tome izmeu njega i vlasnika zemljita ne postoji
ugovorni odnos, postavlja se pitanje kome e pripasti zgrada i zemljite na kojem je podignuta.
. ovakvim situacijama, zakon o svojinsko$pravnim odnosima razlikuje tri situacije!
+. )rva je ona kada je gradilac savestan a vlasnik zemljita nesavestan, drugim reima, gradilac
nije znao niti je mogao znati da zida na tuem zemljitu, a vlasnik zemljita je znao za gradnju
ali se nije odmah usprotivio. . tom sluaju zemljite zajedno sa zgradom pripada gradiocu, a
ovaj je du"an da za zemljite plati naknadu u visini njegove prometne cene u vreme donoenja
sudske odluke.
/. (ruga situacija je obrnuta! gradilac je nesavestan a vlasnik zemljita je savestan. ,vde vlasnik
zemljita ima pravo izbora jedne od tri mogunosti!
(a mu pripadne pravo svojine na zgradi & s tim da naknadi vrednost zgrade'
(a i zgrada i zemljite pripadnu u svojinu gradiocu, s tim da mu ovaj naknadi tetu i
isplati vrednost zemljita
+6
+6
Vedran uki
(a gradilac porui zgradu &graevinski objekt' i dovede zemljite u prvobitno stanje,
kao i da mu naknadi priinjenu tetu
2. *rea je ona situacija kada su savesne obe strane. )rema zakonu o osnovnim svojinsko$
pravnom odnosima, ako su savesne obe strane vodi se pre svega rauna o vrednosti zgrade i
zemljita!
=ko zgrada vredi znatno vie od zemljita, zgrada zajedno sa zemljitem pripada
gradiocu, koji za zemljite duguje njegovom vlasniku naknadu
=ko je vrednost zemljita znatno vea, sud e na zahtev vlasnika zemljita graevinski
objekt dosuditi njemu i obavezati ga da graditelju naknadi graevinsku vrednost objekta
. sluaju kad su vrednost zgrade i zemljita pribli"no jednake, sud e zgradu i zemljite
dosuditi vlasniku zemljita ili gradiocu, vodei rauna o njihovim potrebama, a naroito
o njihovim stambenim prilikama
6. 7etvrta i najrea situacija je ona u kojoj su nesavesne obe strane. . ovakvim sluajevima
vlasniku zemljita treba priznati pravo izbora!
(a zgradu zadr"i i gradiocu naknadi njenu graevinsku vrednost
(a i zgradu i zemljite prepusti gradiocu, koji mu u tom sluaju duguje naknadu za
zemljite i naknadu priinjene tete.
Oku')6ij) je zasnivanje svojine na niijim stvarima, koje se vri uzimanjem ovih stvari u dr"avinu sa
voljom da se na njima zasnuje svojina.
5ao niije stvari smatrane su divlja u umi, ribe, drugim reima sav nepripitomljeni "ivotinjski svet u
slobodnoj prirodi. . naem dananjem pravu ove stvari su u drutvenoj &dr"avnoj' svojini i na njima se
pravo svojine stie lovom, odnosno ribolovom na osnovu administrativne dozvole. )ojam niijih stvari
ogranien je na naputene stvari.
N),)3 i30ub,jene stv)+i 4zgubljena je ona pokretna stvar koja je iz vlasti sopstvenika ili dr"aoca
sluajno izala tako da on vie ne zna gde se ona tano nalazi.
)ravna pitanja u vezi sa nalazom stvari regulisana su donoenjem .putstva Vlade E#1- o postupanju
sa naenim stvarima iz +@6@. godine. )o ovom uputstvu, stvar po proteku odreenog roka u kojem nije
+8
+8
Vedran uki
bilo mogue pronai vlasnika &izgubioca', prelazi u drutvenu svojinu a savesnom nalazau pripada
nagrada u iznosu od +8F od vrednosti stvari.
,d izgubljene stvari treba razlikovati stvari oduzete na osnovu zakonskog ovlaenja, stvari oduzete
silom, potajno ili prevarom i zaturenu stvar.
Eks'+o'+ij)6ij) je prinudno oduzimanje imovine radi javnog dobra &opteg interesa', odnosno,
prinudni prelaz nepokretnosti iz privatne u drutvenu &dr"avnu' svojinu i uz naknadu. #a primer,
nepokretnost se mo"e eksproprisati kad je to potrebno radi izgradnje stambenih, komunalnih,
zdravstvenih, prosvetnih, kulturnih i drugih objekata od opteg interesa. 9a eksproprisanu
nepokretnost daje se naknada, po pravilu novcu, meutim stranke se mogu dogovoriti da naknada
bude u vidu druge nepokretnosti.
A+on.)6ij) je oduzimanje zemljita u privatnoj svojini &enklava ili poluenklava' i njihovo pripajanje
zemljitu u drutvenoj &dr"avnoj' svojini da bi se ovo zaokru"ilo, uz davanje naknade u novcu ili u
drugom zemljitu.
Kom)s)6ij) &grupisanje' zemljita sastoji se u tome to se na odreenom podruju iz postojeih,
manje ili vie sitnih i nepravilnih parcela, %ormira jedna opta masa &komasaciona masa', koja se zatim
u vidu manjeg broja veih i pravilnijih parcela deli istim vlasnicima.
)ri raspodeli zemljita iz komasacione mase vodi se rauna da svaki uesnik komasacije dobije to
bolje zaokru"eno zemljite, pribli"no iste vrednosti. .koliko je zemljite dobijeno iz komasacione
mase vee ili manje vrednosti od one unete u komasacionu masu, razlika se isplaije, odnosno
uplauje u novcu.
PRESTANAK PRAVA SVOJINE
Svi naini prestanka prava svojine dele se na relativne i apsolutne .
Re,)tivni naini prestanka su oni kod kojih dolazi do smene vlasnika, tako da pravo
prestaje samo za dotadanjeg imaoca
A'so,utni prestanak prava svojine postoji kad se pravo svojine ugasi i nestane iz
pravnog "ivota
De+e,ik6ij) je odricanje vlasnika od prava svojine.
)ravna dejstva derelikcije razliita su u zavisnosti od toga da li je stvar pokretna ili nepokretna!
+;
+;
Vedran uki
$ Derelinkvirana nepokretnost prelazi u drutvenu svojinu
$ Derelinkvirana pokretna stvar postaje niija stvar i na njoj svako mo"e zasnovati pravo
svojine okupacijom.
4zjava o odricanju daje se optinskom organu uprave nadle"nom za imovinsko$pravne poslove i to
usmeno na zapisnik ili ispravom overenom od nadle"nog organa.
)ravo svojine se ne mo"e izgubiti zastarelou.
"ATITA SVOJINE * SVOJINSKE #PETITORNE% TU!BE
#REIVINDIKA4IONA PUBLI4IJANSKA NE9ATORNA TU!BA%
Reivin.ik)6ion) tu-b) je tu"ba vlasnika za povraaj stvari protiv dr"aoca kod kojeg se stvar nalazi.
(a bi uspeo sa svojim tu"benim zahtevom tu"ilac mora dokazati da je vlasnik, znai mora dokazati
injenice na osnovu kojih je stekao pravo svojine, a koje su razliite u zavisnosti od naina sticanja.
Vlasnik koji se poziva n) +e.ov)n o.+-)j mora dokazati da je kroz zakonom odreeno
vreme imao zakonitu dr"avinu
Vlasnik koji se poziva na v)n+e.ni o.+-)j mora dokazati da je u zakonskom roku imao
mirnu dr"avinu a ne mora dokazivati ni zakonitost ni savesnost
,naj ko se poziva na .e+iv)tno sti6)nje, odnosno na sticanje od vlasnika, mora
dokazati postojanje punova"nog osnova &npr. kupoprodajnog ugovora' i naina sticanja
&modusa' kao i to da je prethodnik imao pravo svojine.
*ekoe dokazivanja da je i prethodnik bio vlasnik &ili prethodnikov prethodnik' uinile su da se ovo
dokazivanje prava svojine zvalo 1)vo,sko .ok)3iv)nje.
)rotiv reivindikacione tu"be tu"eni mo"e isticati prigovore, koji po svojoj prirodi mogu biti
'e+em'to+ni &njima se zahtev potpuno i trajno onemoguuje' i .i,)to+ni &kada se samo odla"e dejstvo
zahteva'.
*u"eni koji je izgubio reivindikacioni spor du"an je predati stvar tu"iocu i to u onom mestu gde se
stvar nalazi> vlasnik je du"an da po svoju stvar doe i da je odnese.
Savestan dr"alac nije du"an da plati naknadu za korienje stvari, niti odgovara za pogoranje i propast
stvari koji su nastali za vreme njegovog savesnog dr"anja.
+<
+<
Vedran uki
Pub,i6ij)nsk) tu-b) je tu"ba za povraaj stvari, koju podi"e bivi uzukapioni dr"alac potiv sadanjeg
dr"aoca. (atira iz rimskog prava, u koje ju je pred kraaj republike uveo pretor )ublicius &po kome je i
dobila naziv'.
Gilj tu"be je povraaj stvari. )rilikom pokretanja tu"be, tu"ilac se poziva na svoju dr"avimu podobnu
za redovan odr"aj, i mora dokazati da mu je dr"avina zakonita dok se savesnost pretpostavlja te je ne
mora dokazivati &tu"eni tu zakonsku pretpostavku mo"e obarati'.
*u"ilac nije u obavezi da dokazuje da je prethodnik bio vlasnik. )rema svemu navedenom, ako je od
dve dr"avine jedna podobna za redovan odr"aj &savesna i zakonita' a druga nije, spor dobija ona strana
ija je dr"avina podobna za redovan odr"aj. =ko su obe podobne za redovan odr"aj, vodi se rauna o
tome da li se dr"avina zasniva na teretnom ili dobroinom poslu, i uzima se da je jaa ona koja je
pribavljena teretnim poslom. =ko su obe dr"avine podobne za redovan odr"aj i obe se zasnivaju na
teretnom ili dobroinom pravnom poslu, spor dobija tu"eni, jer se stvar nalazi kod njega.
Ne0)to+n) tu-b) ,vom tu"bom vlasnik$dr"alac tra"i zatitu protiv uznemiravanja &smetanja'.
.znemiravanje se mo"e vriti na dva naina!
+. )reduzimanjem akata upotrebe tu"ioeve stvari i uopte akata uticaja na stvar &npr. neko
prolazi kroz susedovo dvorite dok vlasnik spava ili dok je odsutan'
/. )reduzimanjem akata kojima se vlasnik onemoguava da svoju stvar upotrebljava u ranijem
obimu ili mu se upotreba ote"ava &u tuem neograenom dvoritu se parkira kamion, usled
ega vlasnik dvorita ne mo"e da parkira svoj automobil> iz susednog stana esto dopire
preterana buka'
#egatorna tu"ba titi vlasnika od neega to traje ili se mo"e ponoviti, a ne titi ga od neega to je
33bilo pa prolo33.
*u"bom se zahteva sledee!
)ovraaj u preanje stanje &npr. istovaren je ljunak u susedovoj parceli'
,bustava ponaanja kojima se vri uznemiravanje &npr. prola"enje preko tueg dvorita'
9abrana daljeg uznemiravanja &npr. preterana buka iz susednog stana'
Us'ost)vu +)nije0 st)nj) &npr. uklanjanje smea sa tu"ioeve parcele' vri tu"eni o svom troku, a
ako ne postupi po presudi, sud e ovlastiti tu"ioca da potrebnje radnje preduzme sam ili preko treeg
lica ali na troak tu"enog. .koliko posle usvajanja tu"benog zahteva tueni ponovi uznemiravanje, sud
e mu u izvrnom postupku na osnovu ve donete presude izrei kaznu, a ako se i posle toga
uzemirvanje nastavi izrei e mu novu kaznu u poveanom iznosu.
+?
+?
Vedran uki
SUSVOJINA
#POJAM STI4ANJE SUSVOJINE PRAVNI POLO!AJ SUVLASNIKA I RASKIDANJE
SUVLASNI7KE "AJEDNI4E%
Susvojin) postoji kad dva ili vie lica imaju pravo svojine na istoj stvari, svaki prema svom udelu.
Suvlasniki udeo oznaava alikvotni deo celine, a mo"e biti izra"en u razlomku &+H2, +H8',
procentualni &26F' ili u decimalama. Suvlasnicima je omogueno da izau iz zajednice tako to mogu
zahtevati da se izvri deoba.
)odela prava svojine je prema obimu,a to znai da svaki suvlasnik ima odreeni deo prava svojine na
itavoj stvari.
,tuda, kod susvojine mo"emo razlikovati!
a' P+)vo suv,)snik) n) u.eo &suvlasnik mo"e raspolagati svojim udelom bez saglasnosti
ostalih suvlasnika. 1aspolaganje obuhvata mogunost otuenja i optereenja udela.
Suvlasnik mo"e prodati svoj udeo ili ga pokloniti'
b% P+)vo suv,)snik) n) s)moj stv)+i
5ad suvlasnik neke nepokretnosti prodaje svoj udeo, ostali suvlasnici, prema jednom shvatanju koje bi
trebalo prihvatiti i za na pravni sistem, imaju pravo pree kupovine po samom zakonu.
.koliko, na primer, suvlasnik proda svoj udeo, kupac nee stei pravo ni na jednom realnom delu
stvari, on e samo stupiti na mesto suvlasnika, prodavca. Svaki suvlasnik mo"e vriti svoja ovlaenja
u odnosu na stvar samo uz saglasnost ostalih suvlasnika.
. nekim sluajevima, u zavisnosti od va"nosti posla koji se preduzima, potrebna je jednoglasnost
suvlasnika, a u nekim sluajevima dovoljna je saglasnost veine.
Sti6)nje susvojine Susvojina mo"e nastati na osnovu ugovora o kupovini i prodaji, razmeni,
poklonu itd. 0ogue je da dva ili vie lica kupe stvar zajedno tako to e svako ulo"iti deo ukupne
sume novca i na osnovu toga stei udeo u pravu svojine na stvari.
. svim navedenim sluajevima za pribavljanje susvojine nije dovoljan ugovor, potreban je i nain
sticanja. 9a pokretne stvari to je sticanje sudr"avine, a za nepokretne upis u zemljine knjige.
+@
+@
Vedran uki
U0ovo+ o o+t)k,uku je jedan od naina sticanja susvojine kada, na primer, dva ili vie lica ula"ui
sredstva i rad zajedniki podi"u zgradu, tako da svaki od njih stie pravo na udeo na celoj zgradi. 9a
punova"nost ugovora o ortakluku, zahteva se pismena %orma.
Susvojina mo"e nastati .eobom 3)je.ni2ke imovine naslednika ili branih drugova. ,sim drugih
moguih naina deobe &%izika deoba, civilna deoba, isplatom udela, deoba uz doplatu' oni se mogu
saglasiti da na pojedinim ili na svim stvarima uspostave susvojinu.
Svojstvo suvlasnika mo"e se stei i o.+-)jem. *o e se desiti ako jedno lice kupi suvlasniki udeo, a
prilikom kupovine nije znalo niti je moglo znati da lice od koga kupuje udeo nije suvlasnik i ako uz to
protekne rok koji je potreban za odr"aj takve stvari.
R)ski.)nje suv,)sni2ke 3)je.ni6e .koliko se imovinski interesi suvlasnika ne mogu uskladiti,
suvlasnici mogu tra"iti da se izvri deoba i tako izazvati prestanak susvojine.
Suvlasnik ima pravo da zahteva deobu u svako doba i to njegovo pravo ne mo"e zastareti. (eoba se
izuzetno ne mo"e zahtevati u nevreme &suvlasnici su poeli da zidaju zgradu, ili obavljaju "etvu, pa
jedan od suvlasnika usred posla zahteva deobu'.
Suvlasnici se mogu odrei prava da tra"e deobu, privremeno. *akav sporazum proizvodi pravna
dejstva ako je zakljuen na odreeni rok, posle koga suvlasnici mogu ponovo tra"iti deobu. *akav rok
ne sme biti du"i od pet godina, ali se sporazum mo"e obnoviti, nakon to istekne prvi rok od pet
godina.
9a donoenje odluke o nainu na koji e se izvriti deoba, potrebna je saglasnost svih suvlasnika.
Suvlasnici mogu stvar fiziki podeliti &%izika ili naturalna deoba' ili odluiti da se stvar proda &civilna
deoba' a dobijena vrednost podeli srazmerno veliini udela.
=ko se suvlasnici ne mogu sporazumeti o nainu deobe, odluku e doneti sud. Sud e, kad god je to
mogue, odluiti da se stvar %iziki podeli. .koliko %izika deoba nije mogua, sud e odluiti da se
deoba izvri podelom stvari &civilna deoba'.
Sudska javna prodaja mo"e biti dobrovoljna i izvrna. =ko su suvlasnici saglasni da se izvri civilna
deoba, stvar se prodaje na dobrovoljnoj sudskoj javnoj prodaji prema pravilima vanparninog
postupka. =ko suvlasnici nisu postigli sporazum, stvar se prodaje na izvrnoj sudskoj javnoj prodaji
prema pravilima 9akona o izvrnom postupku.
/A
/A
Vedran uki
"AJEDNI7KA SVOJINA
")je.ni2k) svojin) je pravo svojine koje imaju dva ili vie lica &zajedniara' na istoj stvari, ali tako
da njihovi udeli nisu odreeni.
")je.ni2k) svojin) b+)2ni8 .+u0ov) )o naim propisima razlikujemo odvojenu i zajedniku
svojinu. ,dvojena svojina branog druga je pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima iz
njegove odvojene imovine, a zajednika svojina branih drugova je pravo svojine na pokretnim i
nepokretnim stvarima iz njihove zajednike imovine.
. zajedniku imovinu ulaze!
+. )rihodi od zajednike imovine &zakupnina, kirija, kamata'
/. )rihodi od posebne imovine koji su ostvareni radom branih drugova
2. Stvari nabavljene iz zajednike imovine
6. #aknade koje su po raznim osnovama dobijene za stvari iz zajednike imovine &naknada
tete, suma osiguranja za unitenu stvar koja je bila osigurana'
)o lanu 2/+, stav 2. 9akona o braku i porodinim odnosima Srbije od +@?A godine, u zajedniku
imovinu ulazi i ono to je steeno igrom na sreu &sportska prognoza, loto, lutrija'. )rema zakonskoj
de%iniciji, zajednika imovina je ona 33koju su supruzi stekli radom u toku brane zajednice33, iz ega
proizilaze sledee njene karakteristike!
9ajednika imovina potie od rada &zajednikog ili odvojenog' branih drugova.
Subjekti zajednike svojine &zajedniari' su brani drugovi, i to kako brani drugovi iz
punova"nog braka, tako i brani drugovi iz neva"eeg braka
. zajedniku imovinu ulaze samo one imovinske vrednosti koje su steene dok je
postojala brana zajednica
,dvojenu imovinu branog druga sainjavaju!
+. 4movina koju je brani drug imao prilikom zakljuenja braka
/. 4movina koju je brani drug stekao u toku braka &ne radom, ve nasleem, poklonom'
/+
/+
Vedran uki
2. 4movina koja pripada branom drugu na osnovu deobe zajednike imovine izvrene u
toku trajanja brane zajednice
6. 4movina steena radom u toku braka &ali poto je nastupio prekid brane zajednice'
8. 4movina koju je "ena unela u brak kao miraz
;. )lodovi sa stvari na kojima brani drug ima posebnu svojinu
Deob) zajednike imovine branih drugova mo"e se tra"iti za vreme braka i posle njegovog prestanka,
a pravo da tra"e deobu imaju! brani drugovi, naslednici umrlog branog druga kao i poverilac jednog
branog druga.
Supru"nici deobu mogu izvriti sporazumno &to je uvek po"eljno', i prilikom sporazumne deobe
dozvoljeni su svi modaliteti koje pravo poznaje &pretvaranje re"ima zajednike imovine u re"im
susvojine, realna deoba...'. . sluaju da do sporazuma ne doe, deobu sprovodi sud, a koliki je udeo
svakog branog druga u zajednikoj imovini odreuje se prema njegovom doprinosu, procenjujui sve
okolnosti. . sluaju kada je udeo jednog branog druga nezrazmerno manji od udela drugog branog
druga, sud mo"e na zahtev jednog ili drugog branog druga, uzimajui u obzir sve okolnosti, tom
branom drugu dosuditi naknadu u novcu prema vrednosti njegovog dela.
#a zahtev branog druga dosuuju mu se u iskljuivu svojinu ali na ime njegovog udela u zajednikoj
svojini!
+. Stvari koje slu"e iskljuivo za njegovu linu upotrebu ako je njihova vrednost
nesrazmerna u odnosu na ukupnu vrednost zajednike imovine
/. Stvari koje slu"e samo detetu ili su namenjene njegovoj neposrednoj upotrebi
2. )okretne stvari koje je brani drug zadr"ao posle prekida zajednice "ivota i bio u njihovoj
neprekidnoj mirnoj dr"avini najmanje tri godine
6. Stvari koje branom drugu slu"e za vrenje njegovog zanata ili zanimanja, ako njihova
vrednost nije nesrazmerno velika u odnosu na vrednost celokupne zajednike imovine
ETA!NA SVOJINA
Et)-n) svojin) je pravo svojine na stanu, poslovnoj prostoriji, ili gara"i kao posebnim &%izikim'
delovima zgrade.
//
//
Vedran uki
)oseban deo zgrade koji je predmet eta"ne svojine, mo"e se nalaziti u porodinoj stambenoj zgradi
&zgrada koja se sastoji iz najvie dva vea ili tri manja stana' ili, pak, u viestambenoj zgradi.
Ita"na svojina stie se po optim pravilima koja va"e za sticanje prava svojine! izgradnjom stana,
kupovinom, zamenom, poklonom, nasleivanjem...
4malac posebnog dela ovlaen je, pre svega, da raspola"e tim delom kao potpuni i iskljuivi vlasnik.
,n ga mo"e preneti na drutveno pravno lice ili na graanina.
Vlasnik mo"e vriti prepravke svog posebnog dela zgrade, ako se time ne dira u poseban deo drugog
vlasnika i ako se time ne umanjuje sigurnost i stabilnost zgrade. Vlasnik je ak du"an da o svom
troku izvri opravke na svom posebnom delu ako je to neophodno da bi se otklonila teta za poseban
deo drugog vlasnika.
9ajedniki delovi zgrade su oni koji slu"e zgradi kao celini, dakle, svim eta"nim vlasnicima &temelji,
glavni zidovi, tavan, %asada, stepenice, hodnici, dizalice, stan namenjen za nastojnika zgrade,
elektrine i kanalizacione mre"e, bunari, krov, podrum itd.'
. naem pravu, pravni re"im na zajednikim delovima zgrade nije jedinstven, ve se pravi razlika u
zavisnosti od toga da li su u pitanju stambene zgrade u privatnoj svojini &porodine stambene zgrade'
ili stambene zgrade u drutvenoj svojini &viestambene zgrade'.
:ilo da je u pitanju viestambena bilo porodina stambena zgrada, vlasnici posebnih delova du"ni su
da uestvuju u trokovima odr"avanja zajednikih delova zgrade.
.zajamni odnosi vlasnika koji proistiu iz eta"ne svojine u jednoj zgradi odreuju se naroitim
pravnim aktom, koji se pojavljuje u obliku tzv. optih uslova ili u obliku ugovora.
STVARNE SLU!BENOSTI
#POJAM I VRSTE%
S,u-benosti su stvarna prava iji je titular ovlaen da u izvesnoj meri iskoriava &upotrebljava,
pribira plodove' tuu stvar ili da zahteva od njenog svakodobnog vlasnika da je na neki nain ne
upotrebljava. . zavisnosti od toga da li su ustanovljene u korist svakodobnog vlasnika jedne
nepokretnosti ili u korist odreenog lica, dele se na stvarne i line.
Stv)+n) s,u-benost je pravo svakodobnog vlasnika jedne nepokretnosti &povlasno dobro' da na
odreen nain i u odreenoj meri koristi tuu nepokretnost &poslu"no dobro' bez obzira ko je njen
/2
/2
Vedran uki
vlasnik, ili da svakodobnom vlasniku poslu"nog dobra zabrani da se njime u odreenom pravcu
koristi.
*akva su na primer! pravo prelaza preko tueg zemljita, dovesti vodu preko susedovog zemljita,
zahtevati od suseda da svoju zgradu ne ini viom ili da ne otvara prozor na svojoj zgradi, postaviti
televizijsku antenu na tuoj zgradi.
Sutina slu"benosti, njen cilj, nije u tome da se pravo svojine ogranii, ve da se omogui upotreba
druge stvari, druge nepokretnosti.
)oslu"no dobro treba da omogui, olaka ili povea upotrebu povlasnog dobra.
#a istom poslu"nom dobru mo"e postojati vie slu"benosti, bilo razliitih vrsta bilo iste vrste, a
istovrsne slu"benosti, opet, mogu po obimu biti razliite ili jednake. =ko usled promenjenih prilika
nastupi nemogunost da se sve slu"benosti vre u punom obimu, prea je ona slu"benost koja je ranije
steena.
Stvarna slu"benost mo"e postojati samo u korist odnosno na teret cele nepokretnosti a nikako samo
jednog njenog dela.
V+ste stv)+ni8 s,u-benosti<
)ozitivne i negativne
)oljske i kune
*rajne i povremene
Vidljive i nevidljive
Po3itivne su one slu"benosti na osnovu kojih vlasnik povlasnog dobra mo"e na neki nain da
upotrebljava poslu"no dobro, da se njime slu"i.
5ao na primer! pravo prolaza> pravo progona stoke> pravo nasloniti teret svoga zdanja na tue> dim
koroz susedov dimnjak proputati, itd.
Ne0)tivne su one iji titular mo"e zahtevati od vlasnika poslu"nog dobra da se ovaj uzdr"i od neke
upotrebe svoje nepokretnosti.
*u spadaju, na primer! pravo zahtevati da sused svoju zgradu viomHni"om ne ini> da ne seje visoku
kulturu koja bi povlasnom dobru oduzimala vidik> pravo zahtevati da vlasnik poslu"ne zgrade ne
otvara prozor na strani okrenutoj povlasnom dobru, itd.
/6
/6
Vedran uki
)ozitivne slu"benosti, dakle, daju titularu pravo na injenje, a obavezuju vlasnika poslu"nog dobra na
trpljenje, dok negativne ovlauju titulara na zabranu a obavezuju vlasnika poslu"nog dobra na
neinjenje.
)odela slu"benosti na 'o,jske i ku:ne je izgubila smisao koji je ranije imala i danas je bez praktinog
znaaja.
. rimskom pravu na tu podelu se gledalo drugaije.
$ !una slubenost je ona koja nu"no pretpostavlja zgradu
$ Poljska slubenost je ona koja se vri na zemljitu
)rema kriterijumu usvojenom u savremenim zakonima, jedna slu"benost mo"e biti as poljska as
kuna, u zavisnosti od toga kakvo je povlasno dobro.
Pov+emene s,u-benosti &isprekidane' su one ije se vrenje sastoji u odreenim postupcima
titularevim, nezavisno od toga da li su za vrenje slu"benosti potrebni naki stalni ureaji.
T+)jne s,u-benosti su one ije se vrenje ne sastoji u preduzimanju radnji od trane titulara.
*u dolaze sve negativne slu"benosti, ali i neke pozitivne! slu"benost vodovoda, slu"benost naslaganja
zgrade na tuu zgradu, slu"benost uvlaenja grede u susedov zid itd.
Vi.,jive s,u-benosti &javne, aparatne' su one koje su praene nekom spoljnom vidljivom napravom,
odnosno znakom! terasa, vrata, vodovodne odnosno kanalizacione cevi itd.
#aprava se mo"e nalaziti bilo na poslu"nom bilo na povlasnom dobru, ali je neophodno da bude
vidljiva.
Nevi.,jive s,u-benosti &skrivene, neaparatne' su one koje nisu praene ovakvom spoljnom napravom
odnosno znakom.
#a primer, slu"benost dovoenja vode, bie vidljiva ako se cevi nalaze na zemlji, a nevidljiva ako se
nalaze u zemlji.
/8
/8
Vedran uki
,va podela je od znaaja kod sticanja slu"benosti odr"ajem i gubljenja zastarelou.
STI4ANJE PRESTANAK I "ATITA STVARNI$ SLU!BENOSTI
")konske s,u-benosti postoje na osnovu samog zakona i odlikuju se potpunom odreenou.
Sudska odluka koja se povodom zakonskih slu"benosti donosi, ima deklarativan karakter, njome se
samo titi ve postojea slu"benost ako doe do spora.
Sti6)nje n) osnovu '+)vno0 'os,) $ 0o"e biti ugovor izmeu vlasnika povlasnog i poslu"nog dobra
ili testament vlasnika poslu"nog dobra.
Ugovor zakljuen izme"u vlasnika povlasnog i vlasnika poslunog dobra mora biti
pismen, a za nastanak slu"benosti potreban je upis u zemljine, odnosno intabulacione
knjige. 9a upis je potreban pristanak vlasnika poslu"nog dobra. =ko on uskrati
pristanak, vlasnik povlasnog dobra mo"e odobrenje za upis izdejstvovati sudskim
putem.
#estament mo"e biti osnov za sticanje slu"benosti na dva naina.
+. )rvo, vlasnik poslu"nog dobra mo"e naredbom poslednje volje ostaviti
slu"benost u korist nekog dobra, iji se vlasnik sada pojavljuje kao legatar.
*estator mora biti iskljuivi vlasnik poslu"nog dobra
/. (rugo, vlasnik jedne nepokretnosti mo"e naredbom poslednje volje
slu"benost podeliti naslednicima, predviajui da je jedna od parcela
&nepokretnosti' optereena slu"benou u korist onih drugih
Stv)+n) s,u-benost sti2e se o.+-)jem kada je vlasnik povlasnog dobra %aktiki ostvarivao slu"benost
za vreme od /A godina, a vlasnik poslu"nog dobra se tome nije protivio.
)od tim optim uslovom odr"ajem se mogu stei kako javne tako i skrivene slu"benosti
&npr. pravo prolaza'.
/;
/;
Vedran uki
.koliko zakonom nije propisano neto drugo, na sticanje slu"benosti odr"ajem shodno se primenjuju
pravila o sticanju prava svojine odr"ajem &prekid, zastoj, priraunavanje vremena potrebnog za
odr"aj'.
. pravu je nesporno da se slu"benosti mogu stei odr"ajem, ali je sporno da li se tim nainom mogu
stei sve ili samo neke slu"benosti i koje.
Stv)+n) s,u-benost mo-e '+est)ti n) s,e.e:i n)2in<
#a osnovu pravnog posla
.sled nevrenja slu"benosti
.kidanjem na zahtev vlasnika poslu"nog dobra zbog promenjenih okolnosti
Sjedinjenjem &konsolidacijom'
P+est)n)k n) osnovu '+)vno0 'os,) .govor izmeu vlasnika povlasnog i poslu"nog dobra o
prestanku slu"benosti mora biti zakljuen u pismenoj %ormi, i da bi slu"benost prestala potreban je
ispis iz zemljinih, odnosno intabulacionih knjiga. =ko na povlasnom dobru postoje tereti &hipoteka',
za prestanak stvarne slu"benosti potrebna je saglasnost treega.
Nev+(enje k)o n)2in '+est)nk) s,u-benosti pojavljuje se u dva vida! kao liberatorna uzukapija i kao
zastarelost.
$ Libe+)to+n) u3uk)'ij) je prestanak usled nevrenja koje je praeno protivljenjem od
strane vlasnika poslu"nog dobra.
$ ")st)+e,ost je prestanak usled obinog nevrenja, koje nije kvali%ikovano protivljenjem
od strane vlasnika poslu"nog dobra
9akon o osnovnim svojinsko$pravnim odnosima za liberatornu uzukapiju propisuje rok od tri godine, a
za zastarelost rok od dvadeset godina.
/<
/<
Vedran uki
Sje.injenje #konso,i.)6ij)% Stvarna slu"benost prestaje ako isto lice postane vlasnik povlasnog i
poslu"nog dobra. Svejedno je kako je dolo do sjedinjenja! kupoprodajom, poklonom, odr"ajem,
nasleem.
")(tit) stv)+ni8 s,u-benosti 5on%esorna tu"ba je petitorna tu"ba za zatitu prava svojine. Gilj tu"be
je osuda tu"enika da dopusti vrenje prava slu"benosti u punom obimu, ili zabrana smetanja, odnosno
onemoguavanja. *u"eni mo"e biti kako vlasnik poslu"nog dobra, tako i tree lice koje spreava,
odnosno ometa vrenje slu"benosti. (a bi uspeo u sporu, tu"ilac mora dokazati postojanje prava
stvarne slu"benosti.
LI7NE SLU!BENOSTI
Li2ne s,u-benosti postoje u korist jednog odreenog lica koje mo"e biti kako %iziko, tako i pravno.
,vde ne postoji povlasno ve samo poslu"no dobro, a sadr"ina slu"benosti se uvek sastoji u
iskoriavanju tue stvari, tako da nema negativnih linih slu"benosti.
)ostoje tri klasine i prave line slu"benosti!
+. )lodou"ivanje
/. .potreba
2. )ravo stanovanja
P,o.ou-iv)nje je lina slu"benost koja se sastoji iz ovlasenja upotrebe i pribiranja plodova sa tue
stvari, bez povrede njene sutine.
*itular prava zove se plodouivalac,a vlasnik stvari na kojoj postoji plodou"ivanje zove se gospodar
stvari.
)redmet plodou"ivanja mogu biti stvari, prava, a takoe i imovina. )redmet plodou"ivanja na stvarima
mogu biti kako pokretne tako i nepokretne stvari, ali to uvek moraju biti nepotrone stvari.
)lodou"ivalac ima pravo da poslu"nu stvar dr"i, da je upotrebljava i pribira plodove sa nje.
)lodou"ivanje kao pravo je neprenosivo, ali se mo"e preneti njegovo vrenje, mogu se u vidu zakupa i
posluge preneti na drugoga koristi koje plodou"ivalac ima od stvari. )lodou"ivalac nema pravo
zasnivanja novih stvarnih slu"benosti na teret predmeta plodou"ivanja.
/?
/?
Vedran uki
)lodou"ivalac je du"an da ouva sutinu stvari, s tim to ne odgovara za smanjenje vrednosti koje je
posledica redovne namenske upotrebe. )lodou"ivalac snosi trokove redovnog odr"avanja, a vlasnik
trokove koji su izazvani staroru zdanja ili viom silom.
. sluaju povrede prava plodou"ivanja, plodou"ivalac mo"e petitorne tube za povraaj stvari i
prestanak smetanja, a takoe i posesorne tube, bubui da je dr"alac prava.
. naem pravu plodou"ivanje mo"e nastati na osnovu ugovora, testamenta i odr"ajem.
)lodou"ivanje prestaje! protekom vremena ako je bilo ustanovljeno na odreeno vreme a to vreme
istekne pre smrti plodou"ivaoca> na osnovu ugovora izmeu vlasnika stvari i plodou"ivaoca>
odricanjem od strane plodou"ivaoca> liberatornom uzukapijom> zastarelou.
P+)vo u'ot+ebe je lina slu"benost iji je imalac &uzuar' ovlaen da tuu stvar upotrebljava i pribira
plodove sa nje, u granicamasvojih linih potreba i potreba lanova svoje porodice, bez naruavanja
sutine same stvari.
P+)vo st)nov)nj) kao lina slu"benost sastoji se u ovlaenju da se u svrhu stanovanja koristi tua
stambena zgrada ili stan kao posebni deo zgrade. )o pravilu koje je usvojeno u veini zakonodavstava,
imalac prava stanovanja mo"e primiti na stan lanove svoj porodice, kao i lica koja su mu potrebna za
voenje domainstva.
"ALO!NO PRAVO
#POJAM PRAVNA PRIRODA I VRSTE%
"),o-no '+)vo je stvarno pravo na tuoj stvari na osnovu koga poverilac mo"e naplatiti svoje
potra"ivanje iz vrednosti zalo"ene stvari.
9alo"no pravo se deli na!
$ zalono pravo na pokretnim stvarima &runa zaloga'
$ zalono pravo na nepokretnim stvarima &hipoteka'.
9alaganje pokretne stvari posti"e se predajom zalo"ene stvari poveriocu u dr"avinu, dok se
nepokretnost zala"e tako to se zalo"no pravo upisuje u zemljine &ili druge javne' knjige, a stvar
ostaje i dalje u dr"avini du"nika.
/@
/@
Vedran uki
(ruga podela zalo"nog prava izvrena je prema nainu na koji nastaje zalo"no pravo. )rema ovom
merilu zalo"no pravo se mo"e podeliti na! ugovorno zalono pravo, sudsko i zakonsko zalono pravo.
U0ovo+no 3),o-no '+)vo ovaj oblik osnivanja zalo"nog prava se najee koristi. .govor koji se
zakljuujuje mo"e da se odnosi na pokretne i nepokretne stvari.
.govorom o zalozi obavezuje se du"nik da preda neku pokretnu stvar zalo"nom poveriocu kako
bi se ovaj mogao naplatiti iz njene vrednosti. .govor predstavlja osnov za pribavljanje zalo"nog
prava. ,sim ugovora potrebna je i predaja stvari.
.govorno zalo"no pravo na nepokretnim stvarima stie se upisom u zemljine &ili druge javne'
knjige na osnovu ugovora.
Su.sko 3),o-no '+)vo n) 'ok+etnim stv)+im) stie se popisom stvari u izvrnom postupku. Sudska
zaloga nastaje u postupku izvrenja protiv du"nika koji nije ispunio svoje obaveze o dospelosti, te je
poverilac predlo"io prinudno izvrenje. Sud mo"e odrediti na predlog poverioca da se popisane stvari
predaju samom poveriocu ili treem licu. =ko je re o uvanju gotovog novca, hartija od vrednosti ili
dragocenosti, stvari se stavljaju u sudski depozit. 0eutim, pokretne popisane stvari mogi i dalje ostati
u rukama du"nika. ,vakva situacija je nepovoljna za poverioca jer se mo"e dogoditi da du"nik stvar
sakrije, uniti ili je otui.
Su.sko 3),o-no '+)vo n) ne'ok+etnim stv)+im) stie se kao i ugovorna hipoteka upisom u
zemljine ili druge javne knjige. Sudska odluka, ba kao i ugovor, predstavlja samo pravni osnov, a za
zasnivanje sudskog zalo"nog prava potreban je i odgovarajui nain sticanja.
")konsko 3),o-no '+)vo zasniva se u trenutku kada nastanu injenice predviene zakonom.
9akonska hipoteka nema publicitet koji se obe"beuje ugovornoj i sudskoj hipoteci, i trealica ne
mogu saznati za njegovo postojanje iz zemljinih ili drugih javnih knjiga.
NA7ELA "ALO!NO9 PRAVA
)ostoji nekoliko naela koja se primenjuju na obe vrste zalo"nog prava, i runu zalogu i hipoteku!
$ $aelo akcesornosti $ $aelo specijalnosti
$ $aelo oficijelnosti $ $aelo nedeljivosti
2A
2A
Vedran uki
N)2e,o )k6eso+nosti oznaava da je zalo"no pravo sporedno pravo i zbog toga zavisno od prava
potra"ivanja kao glavnog prava. #jegovo postojanje zavisi od postojanja i punova"nosti prava
potra"ivanja.
)ostoje izvesna odstupanja od naela akcesornosti, i to na primer!
. sluaju zastarelosti potra"ivanja, ukoliko je potra"ivanje obezbeeno runom zalogom ili
hipotekom, poverilac se, i pored toga to je rok zastarelosti istekao, mo"e namiriti iz vrednosti
zalo"ene stvari ako je dr"i u rukama ili ako je njegovo zalo"no pravo upisano u javne knjige.
(rugo odstupanje predstavlja tzv. svojinska hipoteka sluaj kada sopstvenik stekne pravo
hipoteke na sopstvenoj nepokretnosti. *o se mo"e dogoditi ako hipotekarni poverilac nasledi
sopstvenika hipotekovane nepokretnosti &ili obrnuto', ako kupi hipotekovanu nepokretnost ili ako
sopstvenik hipotekovane nepokretnosti isplati obavezu.
)rema n)2e,u o=i6ije,nosti, zalo"ni poverilac mo"e namiriti svoje potra"ivanje iz zalo"ene stvari
jedino sudskim putem. =ko du"nik ne isplati dug o dospelosti, zalo"ni poverilac mo"e realizovati
potra"ivanje koje je obezbeeno zalo"nim pravom iz vrednosti zalo"ene stvari.
(a bi mogao realizovati svoje potra"ivanje iz vrednosti zalo"ene stvari, zalo"ni poverilac treba da se
obrati sudu i da zatr"i javnu prodaju.
#ezakonita bi bila pogodba u kojoj bi du"itelj mogao uzeti stvar u vlatinu bez javne prodaje &JeK
commissoria', ukoliko du"nik ne bi u roku platio.
,vakva pogodba bi mogla biti punova"na ukoliko je ugovorena u trenutku dospelosti du"nikove
obaveze. 1azlog je to du"nik nije vie u onako nepovoljnoj situaciji u odnosu na poverioca, u kakvoj
se nalazio u trenutku zakljuenja ugovora o zajmu ili zalozi. (u"nik mo"e prihvatiti poverioevu
ponudu ako mu ona omoguava povoljniji ishod nego to bi bio onaj koji bi nastao javnom
prodajomzalo"ene stvari u izvrnom postupku.
N)2e,o s'e6ij),nosti oznaava!
(a se zalo"nim pravom mo"e obezbediti samo odreeno potra"ivanje jednog poverioca
(a zalo"no pravo mo"e postojati samo na odreenoj stvari a ne na svim stvarima
zalogodavca
#aelo specijalnosti va"i i primenjuje se, pored nepokretnosti, i na zalo"no pravo na pokretnim
stvarima, iako to nije izreno proglaeno u zakonu.
2+
2+
Vedran uki
)otra"ivanje mora biti odreeno. ,dreenost znai to, da treba da bude naveden pravni posao &ili drugi
izvor' iz koga je potra"ivanje nastalo, i treba odrediti koje potra"ivanje &ukoliko ih ima vie' je
obezbeeno zalo"nim pravom.
1azlikujemo dva odstupanja od naela specijalnosti.
)rvo odstupanje ogleda se u tome to se zalo"nim pravom mo"e obezbediti i uslovno ili budue
potra"ivanje. #a primer, jedno lice uzme u zakup amac na moru i ostavi sat u zalogu za sluaj da
prouzrokuje tetu prilikom vo"nje.
(rugo odstupanje od naela specijalnosti predvieno je samo za zalo"no pravo na pokretnim
stvarima &runa zaloga'. =ko je posle zakljuenja ugovora o zalozi, zalogoprimac stekao jo neka
potra"ivanja iz ugovora zakljuenih sa zalogodavcem, onda zalo"no pravo slu"i za obezbeenje i ovih
docnije nastalih potra"ivanja.
N)2e,o ne.e,jivosti je izreno predvieno u sluaju zalo"nog prava na nepokretnosti, ali nema sumnje
da se ovo naelo primenjuje i kad je re o pokretnim stvarima.
9alo"no pravo je nedeljivo!
$ . pogledu potra"ivanja koje je obezbeeno zalogom
$ . pogledu zalo"ene stvari
Smisao nedeljivosti ogleda se u tome to poverilac zadr"ava zalo"no pravo i posle deliminog
namirenja potra"ivanja sve dok du"nik ne isplati ceo dug.
9alo"no pravo je nedeljivo i kad je re o zalo"enoj stvari. 9alo"ena stvar u celini slu"i za namirenje
potra"ivanja obezbeenih zalo"nim pravom.
"ALO!NO PRAVO NA POKRETNIM STVARIMA
#RU7NA "ALO9A%
"),o-no '+)vo na pokretnim stvarima naziva se runa zaloga ili jednostavno zaloga.
9alogodavac, po pravilu, predaje pokretnu stvar u ruke zalo"nom poveriocu za obezbeenje
potra"ivanja, a ovaj se mo"e naplatiti iz vrednosti zalo"ene stvari ako du"nik ne ispuni svoju obavezu.
=li, za postojanje rune zaloge nije neophodno da je pokretna stvar predata zalogoprimcu, dovoljno je
da se ona ne nalazi u rukama zalogodavca. ,tuda je mogue da postoji runa zaloga i u sluaju kada je
stvar ve nekome zalo"ena.
2/
2/
Vedran uki
9alo"no pravo na pokretnoj stvari najee se zasniva ugovorom, mada mo"e nastati i na osnovu
sudske odluke i po samom zakonu. 4z ugovora o zalozi nastaje obaveza za du"nika ili za tree lice da
preda stvar zalogoprimcu. 9alogoprimac do trenutka predaje nema nikakvu obavezu iz ugovora o
zalozi.
Objekt +u2ne 3),o0e mo"e biti svaka pokretna stvar koja se nalazi u prometu. 4sto tako mo"e se
zalo"iti suvlasniki udeo. . tom sluaju zalo"ni poverilac ima sudr"avinu, zajedno sa ostalim
suvlasnicima.
Stvar na koju se odnosi zalo"no pravo mora biti odreena.
9alogoprimac ima pravo da se naplati iz vrednosti zalo"ene stvari ako njegovo potra"ivanje ne bude
namireno o dospelosti. *o je osnovno zalogoprimevo pravo.
)rema preovlaujuem shvatanju, zalogoprimac treba da podnese tu"bu protiv du"nika kojom e
zahtevati isplatu duga. #a osnovu odluke suda, kojom se du"niku nala"e da isplati dug, zalogoprimac
mo"e podneti predlog sudu da se zalo"ena stvar proda na javnoj prodaji u izvrnom postupku.
9alogoprimac ima pravo da se naplati iz vrednosti postignute prodajom zalo"ene stvari pre ostalih
poverilaca. . tome se ogleda njegovo pravo prvenstva u namirenju iz zalo"ene stvari.
9alogoprimac ima pravo na dr"avinu na zalo"enoj stvari. (r"avina je neophodan uslov za postojanje
rune zaloge za sve vreme trajanja zalo"nog prava. )overilac stie zalo"no pravo u onom trenutku
kada mu zalogodavac preda stvar u dr"avinu. 0ogue je da zalogoprimac ima sudr"avinu na zalo"enoj
stvari, bilo sa treim licem, bilo sa zalogodavcem.
9alogoprimac ima obavezu da uva zalo"enu stvar sa pa"njom dobrog domaina. ,n je du"an da stvar
uva i kad je upotrebljava i kad je ne upotrebljava. =ko zalogoprimac ne uva zalo"enu stvar kako
treba, zalogodavac mo"e zahtevati od suda da mu stvar oduzme i da je preda nekom treem licu na
uvanje.
PRAVO RETEN4IJE
P+)vo +eten6ije je pravo poverioca da za svoje dospelo potra"ivanje zadr"i du"nikovu stvar koja mu
se nala u rukama, i da se &poto blagovremeno obavesti du"nika o svojoj nameri' naplati iz vrednosti
zadr"ane stvari.
)ravo retencije sadr"i dva ovlaenja!
22
22
Vedran uki
+. ,vlaenje zadr"avanja du"nikove stvari
/. ,vlaenje namirenja iz zadr"ane stvari
)overilac ima pravo da zadr"i du"nikovu stvar ako je njegovo potra"ivanje prema du"niku dospelo.
)otra"ivanje je dospelo u onom trenutku kada du"nik treba da isplati obavezu i kada poverilac mo"e
zahtevati ispunjenje.
)redmet prava retencije mogu biti sve vrste pokretnih stvari, ukljuujui tu i novac. )ravo retencije
mo"e se sticati i na nepokretnim stvarima.
0eutim kod retencije nepokretnosti poverilac se ne mo"e namiriti iz vrednosti zadr"ane stvari.
9adr"avanje nepokretnosti je samo sredstvo pritiska, a ne i sredstvo namirenja.
(r"avina se mo"e stei bilo pre ili posle dospelosti potra"ivanja. =li, svako dr"anje du"nikove stvari
ne dovodi do sticanja prava retencije.
)overilac ne mo"e stei pravo retencije u sledea tri sluaja!
+. =ko je stvar izala iz du"nikove dr"avine protiv njegove volje
/. =ko je du"nik predao stvar poveriocu na uvanje
2. =ko je du"nik predao stvar poveriocu na posudu
"ALO!NO PRAVO NA NEPOKRETNIM STVARIMA
#$IPOTEKA%
$i'otek) je zalo"no pravo na nepokretnim stvarima koje se stie upisom poverioevog prava u javne
knjige, a optereena nepokretnost ostaje i dalje u dr"avini du"nika.
,sim nepokretnih, i pokretne stvari se mogu hipotekovati. 9a to je potrebno da se za pokretne stvari
uvedu javni registri slini zemljinim i drugim javnim knjigama. 5od nas se na ovaj nain zala"u
brodovi i vazduhoplovi.
Lipoteka se stie upisom u zemljinu knjigu na osnovu ugovora koji zakljuuju hipotekarni poverilac i
du"nik. .govor, kao to je reeno, predstavlja pravni osnov za nastanak hipoteke, a upis hipoteke, kao
i upis ostalih zemljino$knji"nih prava je kauzalan, to znai da zavisi od postojanja i punova"nosti
pravnog osnova.
26
26
Vedran uki
(a bi se hipoteka mogla stei upisom u zemljine knjige, potrebna su dva uslova!
+. 5nji"ni prethodnik
/. 4sprava za upis
)otrebno je, najpre, da je lice na ijoj nepokretnosti se zasniva hipoteka, upisano u zemljine knjige
kao sopstvenik.
9a upis hipoteke u zemljine knjige potrebna je zemljino$knji"na isprava. 4sprava treba da sadr"i
pravni osnov za uknji"enje, a to je najee ugovor o zajmu ili neki drugi ugovor koji treba da je
punova"an a potpisi overeni u sudu.
Lipoteka obuhvata nepokretnost u celini sa svim njenim sastavnim delovima. ,na se prote"e i na
pripatke nepokretnosti i na plodove dok se ne odvoje.
#a podruju na kom se vode zemljine knjige, hipoteka ima za predmet zemljini$knji"no telo u celini,
a to znai da se, po pravilu, odnosi na vie katastarskih parcela. Lipotekom se mo"e opteretiti samo
jedna parcela ili ak deo parcele samo ukoliko se ta katastarska parcela otpie iz dotadanjeg
zemljino$knji"nog tela u ijem se sastavu nalazila i da se od nje obrazuje novo zemljino$knji"no telo.
)redmet hipoteke mo"e biti i stan koji se nalazi u svojini pojednica ili poslovna prostorija.
0ogue je konstituisati hipoteku za isto potra"ivanje na vie zemljino$knji"nih tela. ,vakvo zalo"no
pravo na nepokretnosti naziva se 3)je.ni2k) &simultana' 8i'otek). 9ajednika hipoteka se
ustanovljava u sluaju kada je vrednost jednog zemljino$knji"nog tela manja od iznosa potra"ivanja
ili kada hipotekarni poverilac nastoji da postigne to veu sigurnost i tra"i da du"nik zalo"i to vie
nepokretnosti. 9ajednika hipoteka se upisuje u zemljine knjige tako to se jedan zemljino$knji"ni
ulo"ak oznaava kao glavni, a ostali se oznaavaju kao sporedni.
$i'otek)+ni 'ove+i,)6 ima pravo da zahteva namirenje iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, ako
du"nik ne ispuni svoju obavezu o dospelosti. *o je osnovno pravo hipotekarnog poverioca.
Lipotekarni poverilac nema pravo da upotrebljava nepokretnost, nema pravo da pribira plodove, niti
ima dr"avinu na stvari.
Lipotekarni poverilac ima pravo prvenstva prilikom naplate svog potra"ivanja iz vrednosti
hipotekovane nepokretnosti. ,n ima pravo da se naplati pre obinih poverilaca bez obzira da li je
njihovo potra"ivanje nastalo pre ili posle prava potra"ivanja hipotekarnog poverioca.
28
28
Vedran uki
Lipotekarni poverilac ima pravo da se naplati iz vrednosti koja se dobija prodajom hipotekovane
nepokretnosti bez obzira da li se stvar nalazi u rukama hipotekarnog du"nika ili je prela u svojinu
treeg lica &pravo sledovanja'.
P+)v) so'stvenik) 8i'otekov)ne ne'ok+etnosti . ulozi sopstvenika hipotekovane nepokretnosti
mo"e se nalaziti du"nik ili tree lice.
#epokretnost se i nakon zasnivanja zalo"nog prava nalazi u dr"avini sopstvenika i on je ovlaen da je
upotrebljava i da se koristi njome radi pribiranja plodova. #a ovaj nain du"nik mo"e lake otplaivati
rate koje duguje, smanjivati iznos duga i na kraju osloboditi se hipoteke. Sopstvenik mo"e
hipotekovanu nepokretnost prodati &i preneti pravo svojine na tree lice', mo"e je razmeniti za neku
drugu nepokretnost, pokloniti je, itd.
Lipotekarni poverilac mo"e preneti svoje pravo potra"ivanja prema du"niku na tree lice. 9ajedno sa
potra"ivanjem na tree lice prelazi i hipoteka kao sporedno pravo. 9a to nije potreban poseban
pristanak du"nika, ali je zbog prelaza hipoteke potreban upis u zemljinu knjigu.
N)t8i'otek) je pravo hipoteke na hipoteci. #athipotekom zala"e se potra"ivanje koje hipotekarni
poverilac ima prema hipotekarnom du"niku, a ne sama hipoteka. )osle upisa nathipoteke, du"nik mo"e
isplatiti dug hipotekarnom poveriocu samo ako se sa tim saglasi nathipotekarni poverilac.
P+est)n)k 8i'oteke 5ada potra"ivanje obezbeeno hipotekom prestane, sopstvenik hipotekovane
nepokretnosti mo"e zahtevati brisanje hipoteke iz zemljinih knjiga. :risanje hipoteke mo"e se
zahtevati kad du"nik plati potra"ivanje obezbeeno hipotekom.
)restanak potra"ivanja i brisanje hipoteke mo"e se zahtevati u sledeim sluajevima!
+. 4spunjenje obaveze 6. )renov &novacija', nemogunost ispunjenja
/. )rebijanje &kompezacija' 8. )rotek vremena
2. ,tputanje duga ;. Smrt du"nika ili poverioca &kod obaveza nastalih
s obzirom na line osobine ugovornika'
)rema optim pravilima obligacionog prava, obaveza prestaje u sluaju kada jedno isto lice postane i
poverilac i du"nik &sjedinjenje % konfuzija'.
4ma sluajeva u kojima hipoteka prestaje iz nekih drugih razloga, na primer!
2;
2;
Vedran uki
Lipotekarni poverilac se mo"e odrei hipoteke jednostranom izjavom volje. 4zjava o
odricanju treba da bude data u pismenom obliku kod suda koji vodi zemljine knjige.
)otreban je i ispis iz zemljinih knjiga.
Lipoteka mo"e prestati ako ne nastupi uslov ili ako protekne rok, ukoliko je bila
konstituisana za potra"ivanja ograniena rokom.
Lipoteka mo"e prestati i u sluaju javne prodaje nepokretnosti u izvrnom postupku.
Lipoteka mo"e propasti propadanjem nepokretnosti &npr. zemljite bude poplavljeno ili
zgrada izgori u po"aru'. 0eutim, ako se za sruenu zgradu dobije osigurana suma ili
naknada tete zbog ruenja, hipoteka prestaje da postoji, ali se zato na dobijenom novcu
uspostavlja zalo"no pravo u korist hipotekarnog poverioca.
PRAVO PRE7E KUPOVINE
P+)vo '+e2e ku'ovine ovlauje jedno lice &prekupca' da zahteva od sopstvenika, kada se odlui da
stvar proda, da mu je ponudi pre svih ostalih kupaca. .koliko sopstvenik ne postupi ovako, nego proda
stvar treem licu, pravo pree kupovine ovlauje prekupca da zahteva da mu se stvar ustupi po ceni i
pod uslovima pod kojima je zakljuen ugovor o prodaji.
)ravo pree kupovine mo"e se ustanoviti zakonom i ugovorom.
)ostoje retki sluajevi u kojima je mogue da nastane i izjavom volje za sluaj smrti.
U0ovo+no '+)vo '+e2e ku'ovine nastaje najee iz sporedne pogodbe, koja se predvia uz ugovor o
prodaji. . takvom sluaju, ugovorom o prodaji predvia se, izmeu ostalog, i obaveza kupca da, u
sluaju nameravane prodaje, ponudi najpre prodavcu da on kupi stvar po ceni i pod uslovima pod
kojima kupac namerava da je proda treem licu.
")konsko '+)vo '+e2e ku'ovine nastupa u sledeim situacijama!
+. 5ada sopstvenik namerava da proda poljoprivredno zemljite, du"an je da ga ponudi!
a' )oljoprivrednoj organizaciji ili zemljinoj zadruzi
b' ,ptini
c' Susedu zemljoradniku
/. 5ada sopstvenik prodaje stan, pravo pree kupovine imaju!
2<
2<
Vedran uki
a' Suvlasnik
b' 4malac stanarskog prava
c' ,ptina
2. . sluaju prodaje ume, prednost pri kupovini imaju!
a' ,rganizacija koja upravlja umom
b' ,ptina
6. :rani drug ima pravo pree kupovine kada se u izvrnom postupku prodaju stvari koje su
prilikom deobe pripale drugom suprugu.
8. ,ptina ima pravo pree kupovine prilikom prodaje poslovnih prostorija, kao i
zemljita u graevinskom podruju.
1azlike izmeu ugovornog i zakonskog prava pree kupovine!
$ 9akonsko pravo pree kupovine mo"e se suprostaviti treem licu bez obzira na savesnost,
ugovorno pravo pree kupovine mo"e se suprostaviti treem licu kao kupcu samo ako je kupac
nesavestan.
$ 9akonsko pravo ne mo"e se prenositi ni pravnim poslom, niti nasleivanjem, a ugovorno pravo
se mo"e otuiti i naslediti.
$ 9akonsko pravo pree kupovine nije vremenski ogranieno, a ugovorno pravo prestaje posle
isteka roka koji je predvien ugovorom. *aj rok iznosi mesec dana &raunajui od dana kada je
sopstvenik obavestio nosioca prava pree kupovine o nameravanoj prodaji'.
#ajdu"i rok u kom se mo"e vriti ugovorno pravo pree kupovine iznosi pet godina, raunajui od
dana kada je zakljuen ugovor.
"EMLJINE KNJI9E
"em,ji(ne knji0e su javni registri koje vode sudovi i u koje se upisuju nepokretne stvari i stvarna
prava na nepokretnostima. . zemljinu knjigu upisuju se dve vrste nepokretnosti! zemljita i zgrade.
0oderno ureene zemljine knjige imaju za osnovu katastar zemljita.
K)t)st)+ je evidencija o zemljitu koja sadr"i podatke o polo"aju, obliku i povrini zemljinih parcela,
o nainu korienja &kulturi' i plodnosti &bonitetu' i o katastarskom prihodu i korisniku.
2?
2?
Vedran uki
)odaci koje sadr"i katastar omoguavaju da se odredi polo"aj i prostiranje ove ili one zemljine
parcele i da se na taj nain neko zemljite identi%ikuje i razgranii od susednih zemljita.
5atastar je javna knjiga. Svako mo"e dobiti uvid u podatke katastra u slu"benim prostorijama
nadle"nog geodetskog organa. 9ainteresovana stranka mo"e zahtevati i pismenu ispravu o pojedinim
katastarskim podacima &uverenja, kopije katastarskog plana, prepisi, izvodi iz stanja u katastru itd.'.
)oslove premera i katastra zemljita vode organi uprave optinski, pokrajinski i republiki, a
obavljanje premera i unoenje podataka u katastar obavlja se po slu"benoj du"nosti.
9emljina knjiga se sastoji od!
+. Mlavne knjige
/. 9birke isprava
2. 9birka katastarskih planova
6. 1egistri
8. )omona evidencija
U 0,)vnu knji0u se upisuju zemljita i zgrade i prava na nepokretnostima. Mlavna knjiga se sastoji od
zemljino$knji"nih ulo"aka. Svaki od njih ima svoj redni broj. Mlavna knjiga obuhvata zemljita u
jednoj katastarskoj optini &katastarska optina predstavlja skup vie parcela. &na po pravilu
obuvata podruje jednog naseljenog mesta ali moe i vie. Dve ili vie katastarski optina
sainjavaju katastarski srez'. Mlavna knjiga se sastoji od! zemljino$knji"nog uloka, popisnog lista,
vlasnikog lista i teretnog lista.
"bi+k) is'+)v) je skup isprava na osnovu kojih se vre upisi u glavnu knjigu.
*e isprave su, na primer! pismeno sastavljen ugovor o prodaji, pismena izjava zemljino$knji"nog
prethodnika o tome da pristaje da se kupac uknji"i, poklonoprimac treba da podnese pismeni ugovor o
daru, naslednik treba da podnese testament ili reenje ostavinskog suda o nasleivanju itd.
"bi+k) k)t)st)+ski8 ',)nov) je deo zemljine knjige. 5atastar zemljita i zemljine knjige treba
stalno da budu u saglasnosti.
Re0ist+i su pomone knjige koje omoguavaju lake i br"e snala"enje u glavnoj knjizi.
)ostoje! stvarni registar i imenik.
$ Stvarni registar predstavlja popis katastarskih parcela u jednoj katastarskoj optini.
$ 4menik predstavlja azbuni &abecedni' spisak sopstvenika i drugih titulara zemljino$knji"nih prava.
2@
2@
Vedran uki
NA7ELA "EMLJINO/KNJI!NO9 PRAVA
1azlikujemo pet vrsta naela, i to!
+. #aelo upisa
/. #aelo javnosti
2. #aelo pouzdanja u zemljine knjige
6. #aelo prvenstva
8. #aelo legaliteta
N)2e,o u'is) oznaava da se stvarna prava na nepokretnostima mogu stei samo upisom u zemljine
knjige. #avedeno naelo je najdoslednije primenjeno kod hipoteke i realnih tereta.
Lipoteka se mo"e stei samo upisom u zemljine &ili druge javne' knjige.
N)2e,o j)vnosti 9emljine knjige su javne knjige i njihova sadr"ina je dostupna svaijem saznanju.
Svako lice mo"e tra"iti da pogleda zemljine knjige i zahtevati prepise ili izvatke, bez obzira ima li ili
nema neki pravni interes za to. 9emljine knjige vode organi javne vlasti zemljino$knji"ni sudovi,
to omoguava potpunu nepristrasnost kad je re o sadr"ini upisa.
N)2e,o 'ou3.)nj) u 3em,ji(ne knji0e upuuje na to da je sadr"ina zemljinih knjiga verodostojna, a
to znai istinita i potpuna. ,tuda, ako se neko lice prilikom kupovine nepokretnosti pouzda u sadr"inu
zemljinih knjiga, i pri tome je savesno, pribavie pravo svojine ili drugo stvarno pravo na
nepokretnosti i u sluaju kad zemljina knjiga nepotpuno ili netano izra"ava pravo stanje koje uistinu
postoji.
N)2e,o ,e0),itet) oznaava da zemljino$knji"ni sud ispituje po slu"benoj du"nosti da li su ispunjeni
zakonom predvieni uslovi za upis.
9emljino$knji"ni sud e dozvoliti upis ako su ispunjeni ovi uslovi!
$ =ko prema zemljino$knji"nom stanju nema prepreka za upis
$ =ko su stranke sposobne da raspola"u predmetom na koji se odnosi upis a podnosilac
ovlaen da podnese molbu
$ =ko se predlog za upis zasniva na sadr"ini podnetih isprava
$ =ko isprava ima oblik koji je potreban za dozvolu upisa
6A
6A
Vedran uki
N)2e,o '+venstv) ureuje pravno dejstvo jednog upisa u odnosu na drugi upis prema vremenskom
redosledu. 1aniji upis u"iva prvenstvo u odnosu na docniji.
)ravno dejstvo upisa u zemljine knjige poinje jo od trenutka kada je zahtev za upis podnet
zemljino$knji"nom odeljenju suda. Stoga za redosled upisa nije merodavan trenutak izvrenog upisa
nego trenutak kada je zahtev za upis stigao zemljino$knji"nom odeljenju suda. ,tuda se na svaki
podnesak koji stgne zemljino$knji"nom odeljenju stavlja beleka o prijemu i u njoj navodi dan, mesec
i godina, sat ako je potrebno i minut kad je molba stigla.
.pisi u zemljine knjige mogu biti!
+. .knji"ba
/. )redbele"ba
2. 9abele"ba
Uknji-b) je upis u zemljine knjige kojim se konano pribavljaju ili gube zemljino$knji"na prava.
.knji"ba predstavlja nain sticanja stvarnih prava na nepokretnosti. .knji"ba prava svojine mo"e se
izvriti samo ako poiva na punova"nom ugovoru o prodaji nepokretnosti ili kom drugom ugovoru,
podobnom za prenos ili konstituisanje stvarnih prava &ugovor o razmeni, ugovor o daru, ugovor o
do"ivotnom izdr"avanju'.
9a uknji"bu stvarnih prava na nepokretnostima potrebno je da budu ispunjeni sledei uslovi!
$ .pis je dozvoljen samo protiv lica koje je upisano kao knji"ni prethodnik
$ 9a upis je potrebna pismena izjava &privatna ili javna' o pravnom osnovu
$ 9a uknji"enje je potrebna izrena izjava knji"nog prethodnika da pristaje da se pribavilac
uknji"i
P+e.be,e-b) je upis kojim se uslovno pribavljaju ili gube zemljino$knji"na prava. .slov se sastoji u
tome to je potrebno da se predbele"ba opravda. =ko se predbele"no pravo opravda, opravdanje e
imati retroaktivno dejstvo.
Smisao uknji"be je dobijanje prvenstvenog reda kada lice koje nastoji da stekne zemljino$knji"no
pravo nije u stanju da postigne uknji"bu. = uknji"bu nije mogue izdejstvovati zato to isprava, na
osnovu koje se upis tra"i, ima neki nedostatak &npr. potpisi na ispravi nisu overeni, sudska presuda nije
jo pravosna"na'.
6+
6+
Vedran uki
)redbele"ba se opravdava na taj nain to se uklanjaju nedostaci zbog kojih isprava nije bila pogodna
za uknji"bu.
")be,e-b) je upis odreenih pravnih injenica koje mogu biti od uticaja na postojanje zemljino$
knji"nih prava.
9abele"ba spora predstavlja upis injenice da je imalac zemljino$knji"nog prava podneo tu"bu kojom
zahteva brisanje neke uknji"be i povraaj u preanje zemljino$knji"no stanje.
9abele"bu spora mo"e zahtevati samo ono lice ije je zemljino$knji"no pravo povreeno uknji"enjem
prava nekog drugog lica.
Lipotekarni poverilac mo"e tra"iti da se u zemljinoj knjizi zabele"i da je podneo tu"bu protiv
sopstvenika hipotekovane nepokretnosti &hipotekarna tu"ba'.
. zemljinu knjigu mo"e se zabele"iti i injenica da je sopstvenik nepokretnosti maloletan &upozorava
na to da maloletnik nema poslovnu sposobnost'.
JEDINSTVENA EVIDEN4IJA
Je.instven) evi.en6ij) oznaava nastojanje da se postojee evidencije u naoj zemlji svedu na jednu
jedinu evidenciju o nepokretnostima i o pravima na njima, koja bi bila potpuna i tana. )redlozi za
uvoenje jedinstvene evidencije nastali su kao izraz nezadovoljstva sa dananjim stanjem evidencije o
nepokretnostima.
#ova, jedinstvena evidencija prema onome kako je predlo"eno, treba da se zasniva na naelima
javnosti, zakonitosti i prvenstvu upisa i da omogui pouzdanost upisanih podataka.
(a bi se navedeni cilevi ostvarili, predla"e se da poslovi oko uvoenja nove evidencije budu
objedinjeni i povereni organima uprave, ukljuujui i neke od onih poslova koje su do sada obavljali
zemljino$knji"ni sudovi. #a taj nain nastoji se da se postigne ekonominost, e%ikasnost i
ekspeditivnost u radu.
#ajva"nija obele"ja po kojima se novi registri razlikuju od sistema zemljinih knjiga su!
+. ,bjedinjavanje evidencije
/. ,baveznost upisa &mo"e biti upisana ak i protiv volje sopstvenika'
2. )overavanje evidencije upravnom organu &1epublikom geodetskom zavodu'
6/
6/
Vedran uki
62
62