MEGATREND UNIVERZITET

FAKULTET ZA PRAVO, JAVNU UPRAVU I BEZBEDNOST

BULEVAR UMETNOSTI 29 NOVI BEOGRAD

PREDMET: LOKALNA SAMOUPRAVA

ZEMLJA: FRANCUSKA

PROFESOR: dr Milomir Minic

STUDENT: Jovana Curguz A1058/12

ASISTENT: ms Andrija Blanusa

SADRZAJ:
1. UVOD
2. ISTORIJSKI RAZVOJ LOKALNE SAMOUPRAVE
3. POLITICKI SISTEM
3.1.
POLITISKI SISTEM FRANCUSKE DO PETE REPUBLIKE
3.2.
POLITICKI SISTEM FRANCUSKE OD PETE REPUBLIKE
4. SISTEM LOKALNE SAMOUPRAVE
4.1.
USTAVNO I ZAKONSKO UREDJENJE SISTEMA LOKALNE SAMOUPRAVE
4.2.
NIVOI ORGANIZACIJE I NADLEZNOSTI ORGANA LOKALNE
SAMOUPRAVE
4.3.ODNOS IZMEDJU RAZNIH NIVOA LOKALNIH VLASTI
5. POLITICKE PARTIJE I LOKALNI IZBORI
5.1.POLITICKE PARTIJE
5.2.IZBORNI SISTEM
6. FINANSIRANJE LOKALNE SAMOUPRAVE
7. NACIN PRUZANJA USLUGA
8. ZAKLJUCAK
9. LITERATURA

1. UVOD

Francuska Republika je drzava u Zapadnoj evropi.Po povrsini je 42.zemlja u svetu, a treca

u Evropi posle Rusije i Ukrajine i najveca u Evropskoj uniji.Zbog specificnog izgleda
geografske mape Francusku popularno nazivaju sestougao.Po proceni iz 2009.Francuska
je imala 65.073.482 stanovnika.Glavni i najveci grad Francuske je Pariz. Jedna je od
osnivaca Ujedninjenih nacija, NATO-a, grupe G8 i Evropske ekonomske zajednice,
danasnje evropske unije. Takodje je jedna od 5 clanica Saveta bezbednosti i nuklearna sila.
Zvanicni jezik u Francuskoj je francuski, koji je jedini svetski jezik zasticen
zakonom.Francuska ne priznaje nacionalne manjine, vodeci se nacionalistickom politikom
asimilacije.
2
Francuska je podeljena na 26 regiona, koji dalje obuhvataju 100 departmana ( departmani
su upravne jedinice u Francuskoj).Grad koji je srediste departmana naziva se prefektura.
Svaki departman ima od jedan do sedam okruga. Okruzi su dalje podeljeni na opstine, a
svakom opstinom upravlja gradska skupstina. Francuska je 1999 .imala 36.779 opstina.
3
Francuska ima model slabog gradonacelnika kao osnovni aranzman u uredjenju lokalne
vlasti.Taj model podrazumeva da je vece opstine kao predstavnicko telo najvazniji organ.
Poslanici se biraju na loklanim izborima koji su partijski.Po zavrsnim izborima, poslanici
biraju gradonacelnika (Maire) koji predstavlja opstinu i osnovni je organ izvrsne vlasti.
2. ISTORIJSKI RAZVOJ LOKALNE SAMOUPRAVE
4

Departmani su formirani 4.januara 1790.godine odlukom konstitutivne skupstine kao

racionalnija zamena za bivse provincije. Formiranjem departamana vlast je nameravala da
ukine francuske istorijske regione i da na taj nacin izbrise kulturne razlike i homogenizuje
naciju. Broj departmana je, uporedo sa teritorijalnim prosirenjem republike i cartstva
porastao sa prvobitnih 83 na 130 do 1810.godine, ali je taj broj opet smanjen na 86 nakon
Napoleonovih poraza 1814 1815. Jos tri departmana su dodata nakon pripajanja Nice i
Savoje 1860.godine. Reorganizacija Pariskog regiona 1968 i podela Korzike 1975 povecali
su broj departmana sa 94 na 100, ukljucujuci i cetiri prekomorska deprtmana.

3.POLITICKI SISTEM

3
4

Izvor - Wikipedia
Izvor -Vladimir Prvulovic, Savremeni politicki sistemi, Megatrend univerzitet, Beograd 2012

Izvor dr Snezana Djordjevic, Renesansa lokalne vlasti, FPN, Beograd 2002

Izvor Wikipedia

1.

2.

3.
4.

Cetiri faktora koja su doprinela da se francuski parlamentarno politicki sistem tokom

poslednjih decenija menja ka nesto slabijoj poziciji Predsednika Republike i vracanju u
njegove ustavne okvire su:
Posledice kohabitacije koje su uslovile da Predsednik Republike sa 7 ili 5 godina nema iza
sebe dominantnu politicku partiju i njenu podrsku. Kohabitacija znaci upravo suprotno
Predsednik Republike ostaje u neku ruku izolovan, jer naspram sebe ima Predsednika
vlade koji raspolaze podrskom partije sa vecinom glasova u skupstini, te sa njim mora da
deli izvrsnu vlast.
Drugi faktor je ogranicenje mandata PredsednikaRepublike sa 7 na 5 godina, sto je
sadasnjem Predsedniku bilo nametnuto izglasavanjem na nacionalnom referendumu koji je
inicirala tada vecinska Socijalisticka partija.
Otpoceti evropski procesi prenosenja izvesnih elemenata suvereniteta na evropske
institucije takodje su delovale ogranicavajuce na raniju svemoc Predsednika Republike.
Jacina politickog uticaja, licne sposobnosti harizme Predsednika Republike imaju velikog
uticaja na njegovu poziciju i odnos sa drugim institucijama.
Vise od 2 veka od francuske burzoaske revolucije, Francuska na bazi svojih specificnosti i
politicke kulture, strpljivo izgradjuje sopstvenu varijantu republikanskog, najpre
parlamentarnog politickog sistema.
3.1. POLITICKI SISTEM FRACUSKE DO PETE REPUBLIKE
6

Kraj IV francuske Republike sa veoma nestabilnim vladama ubrzala je vojna pobuna u

vaznoj francuskoj koloniji Alziru, pod vodjstvom Fronta nacionalnog oslobodjenja koja
je zapocela 1954.godine i trajala do 1961.godine. Uprkos francuskoj vojnoj intervenciji i
zrtvama koje je ona izazvala u alzirskoj populaciji, ali i u francuskoj armiji, uprkos
protivljenju i pobuni jednog dela visokog oficira i tzv crnih nogu (Francuza koji su
rodjeni ili dugo ziveli u Alziru) koju je general De Gol ugusio 1962.godine, Francuska je
posle dugogodisnjih pregovora, Evijanskim sporazumima morala da Alziru odobri
nezavisnost. Vlast je u Francuskoj 1958.godine preuzeo general De Gol, sa renomeom
spasitelja nacijekoji je 18.juna 1940.godine iz Londona preko BBC-ija pozvao Francuze
na otpor Nemcima u uslovima kapitulacije i kvinliske Perenove vlasti. Otpocela je V
Republika u kojoj je mnogo toga moralo da se menja.Pre svega da se obezbedi stabilnost
izvrsne vlasti.To je bio osnovni zadatak koji je trebalo obezbediti novim Ustavom
Francuske V Republike, donetim 4.oktobra 1958.godine i redigovanim od komiteta kojim
je presedavao poznati golista Misel Debre.
3.2. POLITICKI SISTEM OD PETE REPUBLIKE
Od osnivanja Francuske V Republike i njenog Ustava iz oktobra 1958.godine, ta politicka
nestabilnost i brza smenjivost izvrsne vlasti odnosno vlada, prevazidjena je naglasenom
5
6

Izvor - Vladimir Prvulovic, Savremeni politicki sistemi, Megatrend univerzitet, Beograd 2012
Izvor - Vladimir Prvulovic, Savremeni politicki sistemi, Megatrend univerzitet, Beograd 2012

izvrsnom vlascu koncentrisanom u funkcijama predsednika Republike. Izvrsne funkcije

predsednika Republike pojacane su ustavnim reformama od 6.novembra 1962.godine kada
je uvedeno da se predsednik Republike, umesto Naconalnoj skupstini bira neposrednim
birackim pravom od strane naroda. Osnovne politicke institucije politickog sistema
Francuske od V Republike, poredjane po znacaju i stvarnom uticaju na politicki i drustveni
zivot zemlje su: predsednik Republike, Vlada, Nacionalna skupstina i Senat.
4.SISTEM LOKALNE SAMOUPRAVE
4.1.USTAVNO I ZAKONSKO UREDJENJE SISTEMA LOKALNE SAMOUPRAVE
7

Francuska republika jasno ima jedno jedino nacelo, iskazano u cetvrtom stavu clana 2
ustava, a koje je direktno preuzeto od Linkolna: Vlada naroda, od naroda i za narod. No,
Republika Francuska je sebi zacrtala ovo tako lepo iskazano i toliko zanosno nacelom a da
se n brine uvek sa istom efikasnoscu kako da ga u primeni. Ali, nacelo Republike nije i
nacelo ustava.On ustalom mudro izbegava da bude sazet u jednom izrazu. Ustav upravo
velica u mnozini, I to eksplicitno izrazavajuci ih cas nametljivo cas diskretno ili se ona
pak, implicitno zakljucuju iz samog teksta. Ta nacela su zapravo prilicno jednostavna i
upravo ih ta jednostavnost priblizava najboljim evropskim demokratskim tradicijama.
-

Ustav treba da obezbedi zagarantovanje prava

Ustav takodje treba da obezbedi podelu vlasti
Racionalizovani parlamentarizam
Tri osnovne karakteristike

4.2. NIVOI ORGANIZACIJE I NADLEZNOSTI ORGANA LOKALNE SAMOUPRAVE

8

Nadleznost raznih nivoa lokalne vlasti se u mnogim sferama poklapaju i preplicu.

Zakonom o prenosenju vlasti sa centralne drzave na loklane vlasti utvrdjen je novi princip
podele moci izmedju drzave i loklanih zajednica tako sto se precizno utvrdjuje sta su
nadleznosi drzave, a sta opstina, deprtmana i regiona. Najvazniji krug poslova lokalnih
vlasti kao sto su obrazovanje, zdravstvo, socijlane usluge, stanovanje, planiranje, putevi,
transport i saobracaj, kao i sve bitnije podsticanje preduzetnistva i ekonomskog razvoja, su
podeljene izmedju svih nivoa vlasti i to u raznim aranzamanima. Obezbedjivanje vecine
ovih usluga je po prirodi obavezno, dok recimo nadleznosti u oblasti kulture, saobracaja ili
podsticanja ekonomskog razvoja ne spadaju u ovu grupu.
-

7
8

Opstina
Najvazniji organ je skupstina ili vece koje je predstavnicki organ. Skprstina se bira na
opstinskim izborima, u zavisnosti od velicine populacije ima od 9 69 poslanika i mandat
poslanika je 6 godina. U manjim opstinama se vrsi izbor paasiranjem koji daje glasacima
pravo da dopisuju nove kandidate (otvorene liste) i da kombinuju svoje prioritete

Izvor - http://www.ambafrance-srb.org/Nacela-francuskog-Ustava
Izvor dr Snezana Djordjevic, Renesansa lokalne vlasti, FPN, Beograd 2002

davanjem odredjenog broja glasova raznim kandidatima.Za vece opstine ova procedura je
veoma komplikovana pa se u njima primenjuje dvokruzni vecinski sistem po
listama.Skupstina je jednodomna i formira brojna radna tela nadlezna za odredjene oblasti
rada koje su u nadleznosti opstina.Nadleznost skupstine je da donosi najvaznije odluke iz
svog kruga nadleznosti, utvrdjuje politiku u raznim oblastima i daje smernice za
uredjivanje tih oblasti kao i za nacin resavanja problema.Skupstina bira gradonacelnika
odmah posle izbora. Gradonacelnik se bira apsolutnom vecinom u prva dva kruga, a ako
niko nije izabran u trecem krugu gradonacelnik postaje kandidat koji je dobio prostu
vecinu glasova. Ako je rezultat izjednacen, izabran je stariji kandidat.Mandat
gradonacelnika takodje iznosi 6 godina.Specificnost francuskog sistema je da je
gradonacelnik ujedno agent i predstavnik nacionalne drzave.Gradonacelnik predstavlja
opsti interes opstine i prvi je covek uprave.Njegove opste nadleznosti su sprovodjenje
politike skupstine. On priprema i predstavlja budzet, prati finansije i potpisuje troskove,
odgovara za planiranje, rukovodi imovinom, finansijskim prihodima, predstavlja opstinu u
pravnim pitanjima, placa opstinskog advokata, pravnike ili eksperte, zakljucuje ugovore u
oblasti trgovine, razmene, poklona i legata, potpisuje sporazume sa drugim subjektima,
nadgleda i obezbedjuje kvalitetan rad administracije i kvalitetno pruzanje usluga.
-

Departman
Osnovni organi deprtmana su skupstina ili vece koje jepredstavnicko telo, predsednik
skupstine i konacno prefekt koga postavlja drzava. Skupstina deprtmana moze u
odredjenim situacijama preneti deo svojih poslova na stalni komitet, ali su pitanja budzeta,
uvodjenja novih troskova kao i uredjivanja racuna deprtmana iskljucena iz delegiranja.
Skupstina ima izmedju 15 i 76 poslanika u zavisnosti od velicine deprtmana ili tradicije.
Koriste se dvokruzni vecinski sistem. Skupstina je podeljena na komisije kao radna tela
zaduzena za odredjene oblasti rada. Nadleznost Skupstine je da donosi najvaznije odluke
vezane za departman, da utvrdjuje politiku u raznim oblastima, daje smernice za
uredjivanje tih oblasti i za resavanje problema.Predsednik skupstine se bira od strane
skupstine na 3 godine, osnovni je izvrsni organ i ne postoji nikakav kolektivni
organ.Predsednik skupstine deprtmana se bira po istoj proceduri kao i gradonacelnik
opstine dvokruznim vecinskim sistemom i sa trecim krugom prostom vecinom.

Region
U Francuskoj region tradicionalno predstavlja vazan nivo organizovanja vlasti. Pre
1982.godine region je iskljucivo bio nivo dekoncentracije vlasti dok od 1982.godine
postaje najvisi nivo organizacije lokalne vlasti.Region u Francuskoj ima daleko slabiji
status od statusa federalne drzave i mada ima kompletno zaokruzene organe vlasti i
autonomiju, objektivno je slabiji od regiona u Italiji. Regioni u Francuskoj su prinudjeni da
prihvate kontrolu prefekta, ali su opet skorije reforme smanjile kontrolu fuknciju prefekta,
povecali stepen autonomije regiona, te oni imaju rastuci ekonomski, a time i politicki
uticaj.Organi regiona su skupstina regiona, predsednik skupstine i prefekt.Skupstina je
6

osnovni zakonodavni organ koji kreira politiku regiona, donosi akte i odlucuje o svim
pitanjima koja su u nadleznosti ovog nivoa vlasti. Velicina skupstine varira u zavisnoti do
velicine regiona i tradicije i obicno ima od 31 do 197 poslanika.Na celu skupstine je
predsednik koji je izabran od strane skupstine na 3 godine po istoj porceduri kao i
gradonaclnik ili predstavnik skupstine departmana. Nadleznost predsednika je da sprovodi
politiku skupstine. On priprema i predlaze budzet, finansije i potpisuje troskove, odgovara
za planiranje, rukovodi imovinom, finansijskim prihodima, predstavlja departman u
pravnim pitanjima i poslovima, zakljucuje ugovore u oblasti trgovine, razmene, poklona i
legata, potpisuje sporazume sa drugim subjetkima, nadgleda i obezbedjuje kvalitetan rad
administracije i kvalitetno pruzanje usluga
Prefekt je predstavnik drzave u departmanu, on koordinira sprovodjenje politike i
aktivnosti ministarstva u regionu ali i da snima potrebe gradjana u regionu i pruza im
svaku mogucu pomoc i podrsku u realizaciji tih potreba.Osnovni poslovi prefekta su u
sferi bezbednosti, zdravlja, policije, osiguranja kao i odgovorsnosti za resavanje politickih
problema.
4.3.ODNOS IZMEDJU RAZNIH NIVOA LOKALNIH VLASTI
9

Francuska je specificna po veoma velikom broju izuzetno malih opstina koje imaju veliki
problem sa realizacijom sirokog spektra poslova koje lokalne vlasti treba danas da nose.
Otuda su male opstine, nemajuci snage amalgamizaciju, nasle resenje u raznim oblicima
kooperacija. Danas postoji oko 15,000 udruzenja koja obavljaju neke od lokalnih funkcija
za vise opstina: skole, transport, snadbevanje vodom, gasom, elektricnom energijom i
kontrola poplava, pa cak i usluge sahrana, kao i preko 3000 multiciljnih organizacija koje
pokrivaju niz razlicitih poslova lokalnih vlasti u zavisnosti od konkretnih potreba. Osim
toga, opstine se cesto udruzuju sa ostalim opstinama, da bi zajednicki obavljale niz
funkcija ili jednostavno deo svojih poslova koje ne mogu same da ostvare prenose na
departmane. Fenomen kumulacije funkcija u Francuskoj znaci da lokalni funkcioneri cesto
imaju i mandat u centralnoj vlasti, ali ne i na drugim nivoima,jer postoji ogranicenje na
drzanje samo dve funkcije. U to vreme lokalne funkcije su od izuzetnog znacaja za
politicare, jer im znace kontakt sa realnim problemima drustva i dobra su osnova za bolje
obavljanje poslova u nacionalnom parlamentu.
5. POLITICKE PARTIJE I LOKALNI IZBORI
5.1.POLITICKE PARTIJE
10

Levica i desnica su tradiconalno dve najmocnije grupacije partija u Francuskoj. Desnica

ima dve podgrupe:
Ujedinjenje za Republiku (Rassemblement pour la Republique RPR) je partija koju je
1976.osnovao Zak Sirak. Ova partija je nastala iz unije demokrata za republiku i nastavlja
tradiciju Ujedinjenja francuskog naroda, pokreta osnovanog od strane generala de Gola.
9

Izvor dr Snezana Djordjevic, Renesansa lokalne vlasti, FPN, Beograd 2002

Izvor dr Snezana Djordjevic, Renesansa lokalne vlasti, FPN, Beograd 2002

10

Drugu partiju desnice cini Unija za francusku demokratiju (nion pour la Democratie
Francaise UDF) osnovana 1978 na inicijativu Ziskar Destana. Krajnju desnicu cini
partija Nacionalni front (Front nacional FN) osnovana 1972.godine od strane Le Pen-a.
To je partija nacionalista i populista koja je do 1982.bila marginalno prisutna,a kasnije,sa
krizom, talasom migracija i nestabilnosti u drustvu, nastaje plodno tle na kome je ova
opcija dobila nesto vise uspeha na izborima.
Levica je uglavnom predstavljena kroz dve partije:
Socijalisticka partija (Parti SocialistePS) je nastavljac politike Francuske Sekcije
Radnicke Internacionale koja je nastala pocetkom 20.veka.
Komunisticka partija (Partie communiste francais PCF ) je nastala na kongresu
Francuske Sekcije Radnicke Internacionale u Turu (Tours) 1920.godine. Lokalne partije
imaju izvesnu samostalnost u odnosu na centar. Situacija u raznim gradovima i opstinama
je veoma interesantna u pogledu partijske strukture organa vlasti. Grupe za pritisak su
sastavni deo francuske politicke scene ali treba reci da interesne grupe nisu u toj meri
prisutne kao u anglosaksonskom svetu.
5.2.IZBORNI SISTEM
U Francuskoj se na lokalanim izborima primenjuju dva modela izbora. Za izbore organa u
opstinama sa manje od 3,500 stanovnika primenjuje se tradicionalni francuski sistem
panasiranja, koji znaci da biraci mogu kombinovati svoje glasove i davati 1,2 ili 3 glasa
odredjenim kandidatima. Biraci uz to mogu precrtati neko od ponudjenih imena ili dodati
novo ime na listu. Ovaj model daje vecu tezinu cinu izbora i ima za posledicu biranje
kvalitetnih licnosti, bez obzira na partijske opcije. Ovaj model uopste zahteva razvijenu
politicku kulturu i pismenost biraca. S druge strane ovaj model je pogodan u malim
sredinama jer se stanovnici licno poznaju te je cin izbora olaksan. U opstinama sa preko
3,500 stanovnika postoji dvokruzni vecinski sistem bez panasiranja. Izbori za nivo
deprtmana se organizuju u kantonima i tu se takodje primenjuje dvokruzni sistem. Za nivo
regiona se sprovode tajni izbori sa liste deprtmana, proporcionalnim sistemom sa
preraspodelom ostatka na nacin kojim se ostavlja prostor da manjine i male partije mogu
dobiti svoje predstavnike.
6. FINANSIRANJE LOKALNE SAMOUPRAVE
Jedan od efekata novijih reformi poreskog sistema je gubitak centralne fiskalne kontrole
kao i jacanje fiskalne autonomije loklanih vlasti i otvaranje prostora opstinama da privlace
kapital, neophodnu radnu snagu i da podsticu stvaranje privatno javnih partnerstava putem
kojih se realizuju raznovrsni projekti znacajni za gradjane i putem kojih opstine i same
zaradjuju novac. Struktura poreza je takva da razlikujemo direktne i indirektne poreze, a
opet pola prihoda su porezi, a druga polvina su davanja:
) U direktne poreze spadaju porez naimovinu, zatim porez na profit i on se odredjuje
prema vrednostima imovine firme, prema obrtu i troskovima zaposljavanja, kao i
profesionalni porezi
8

b) Indirektni porezi su tzv.lokalni porezi koji su uglavnom porez na promet, porez na

trgovinu i porez na uslugu. Ovi porezi nisu mnogo popularni jer u selima ne obezbedjuju
nikakav priliv, te se mora ici na druge metode sakuljanja novca i donacija strane drzave.
Lokalne vlasti imaju pravo da utvrde stopu utvrdjenih postojecih loklanih poreza ili da ih
uvedu ako su opcioni po prirodi, ali ne mogu stvarati nove poreze i uvoditi ih bez
donosenja zakona kojim bi se to regulisalo.
Davanje predstavlja finansijske transfere koje drzava prenosi loklanim zajednicama.
Porez na funkcionisanje je uveden 1985.godine za opstine, konzorcijume opstina,
konzorcijume novih gradova i departmane. Ovaj porez je znatno promenio tip lokalnih
finansija opstina i departmana i distribuira se preko opstinskih komiteta za lokalne
finansije. On danas cini 27% do 30% budzeta i oko 7 % budzeta departmana.
Kompenzioni fond ostvarenog viska vrednosti je uveden 1976.godine i 1989.godine je
nesto promenjena namena. Dobio je za korisnike sve nivoe lokalne vlasti, ali i druge
subjekte kao sto su: opstinski akcioni centri, gradski upravni organi, skolski fondovi,
Nacionalni centar za usluge lokalnim vlstima itd.
Porez na opremu je uveden 1982.godine sa namerom da olaksa rad deprtmana da bi
naredne godine ta sredstva stavljena na raspolaganje i opstinama.
Pri dodeljivanju donacije iz raznih fondova obicno se uzima u obyir veliki broj faktora koji
ukazuje na najvecu pravednost i racionalnost u upotrebu sredstava. Ti faktori se pre svega
odnose na velicinu, populaciju, razvijenost lokalne sredine, kvalitet infrastrukture,
privredna razvijenost, visina naplacenog poreza na prihode ili profit itd.

7. NACIN PRUZANJA USLUGA

Lokalne vlasti u Francuskoj dobijaju 1983.godine velike nadleznosti, ali i odgovornosti za
obezbedjivanje usluga. Smisao decentralizacije je bio da opstine postanu
samostalnije.Opstine su u poslednjih 20 godina razvile razne oblike zajednickog rada,
osnovali mnoga udruzenja, oblike asistiranja visih nivoa vlasti i razvile privatno javne
aranzmane i partnerstva za razne oblasti usluga. Kako javne usluge traze jedinstveno
obavljanje na vecoj teritoriji da bi se isplatila ovakva partnerstva su jedno od najboljih
resenja. Danas se mogu naci razni oblici implementacije usluga:
- Lokalna vlast sama pruza usluge (njen budzet, prostor i strucnjaci)
- Pruza usluge preko agencija koje je sama osnovala
- Pruza usluge preko privatnih ili opluprivatnih agencija i korporacija angazujuci ih na
tenderu i sklapajuci ugovor sa njima i konacno
- Angazuje ne-profitne ogranizacije u raznim oblastima.
Veliki gradovi predstavljaju manji problem jer imaju dovoljno resursa, novaca i strucnjaka
da obezbede raznovrsne usluge ali je njihova kompleksnost problema koji ne postoji u

manjim opstinama. Otuda je zanimljivo videti projekte koji se realizuju putem privatno
javnih partnersata u vecimopstinama i gradovima.
-

a granicne teritorije Francuske,Nemacke, Luksemburga i Belgije sa zajednickim strateskim

planiranjem, snaznijim povezivanjem gradjana, industrije, radi razvoja treceg sektora i
ozivljavanja privrede.
Zanimljiv je projekat Cetiri motora Evropekoji ima za cilj razvoj kooperacije i
ekonomski prosperitet cetiri razvijena regiona Evrope: Katalonija, Rona- Alpi, Lombardija
i Vels.
Reklip projekat regionalne saradnje Alzasa sa nemackom drzavom Baden Virtenberg i sa
Svajcarskom. Jedna od posledica ove saradnje I regionalnog povezivanja je nastanak
1992.godine Francusko nemackiekoloski istrazivacki institut sa sedistem u Karlsruhe-u i
Strasbourg-u itd.

8. ZAKLJUCAK
Demokratija nigde nije dobro funkcionisala bez velikog udela lokalne samouprave.
Fridrih August fon Hajek
Osnovna i najbitnija pretpostavka od sutinskog znaaja za autentino autonomno
ostvarivarivanje lokalne samouprave jeste postojanje i garantovanje ljudskih prava i
sloboda, kao i postojanje demokratskih drutvenih odnosa.
Treba istai da ima miljenja da je lokalna samouprava prevaziena i anahrona i da ona, u
stvari, praktino ne postoji, ili ukoliko postoji predstavlja smetnju procesu globalizacije,
integracije, planiranju ekonomskog i sveukupnog razvitka zemlje; racionalnoj organizaciji
uprave, a naroito onih javnih slubi koje mogu efikasno funkcionisati samo po
kriterijumima tehnikih pravila: Tehnika baza javnih slubi ne poznaje i ne priznaje
tradicionalno politiko-teritorijalne granice, protivna je lokalnim i sitnim merilima i nema
vremena da eka, a jo manje da prihvati raspravljanje o odluivanju u okviru malih i
tradicionalnih jedinica i od strane nekompetentnih i esto nezainteresovanih politiara koji
su amateri u pogledu efikasnog reavanja stvarnih problema i zahteva upravljanja vitalnim
slubama, organima i institucijama savremenog drutva.
Reavanje globalne krize u koju je zapala lokalna samouprava, zbog urbanizacije,
industrializacije i brojnih drugih razloga, ini se da je mogue prevazii na dva naina: a)
planiranjem razvoja novih kvalitativnih i kvantitativnih zajednica ljudi na podruju mesta
stanovanja i b) davanje i reavanje novih sadraja lokalne samouprave na tim podrujima.
Drugim reima to znai da politiko teritorijalna organizacija lokalnih zajednica treba da
se
zasniva na formiranju optimalnih urbanistikih, ekonomskih, sociolokih jedinica u kojima
se bitno poboljavaju uslovi za jaanje zajednitva meu ljudima u realizaciji njihovih
brojnih, autentinih interesa i potreba. Lokalna samouprava je nezamenjljiv oblik
teritorijalno-drutvenog organizovanja, samo treba realno i optimalno organizovati i dati
sadrinu tim zajednicama, jer ivot u svakoj dravi se odvija u lokalnim zajednicama i tu
se zadovoljavaju osnovne, bolje rei nasune potrebe graana a drava obavlja one
osnovne funkcije vlasti koje su zajednike za sve graane a to su: odbrana, bezbednost,
10

spoljna politika, jedinstvena moneta, globalni razvoj i osnove fiskalne i monetarne politike
i stvaranje legislativno-zakonodavno pravnog miljea za ostvarivanje ljudskih prava i
sloboda i organizacije dravne vlasti.

11

9. LITERATURA
1.
2.
3.
4.

Wikipedia
Vladimir Prvulovic, Savremeni politicki sistemi, Megatrend univerzitet, Beograd 2012
dr Snezana Djordjevic, Renesansa lokalne vlasti, FPN, Beograd 2002
http://www.ambafrance-srb.org/Nacela-francuskog-Ustava

12