Fakultet politikih nauka

Milo oki, 112/10

Likurgove reforme u Sparti

mr Vladimir Pavievi
Beograd 2010

Termin reforme oznaava promenu nekog sistema sa ciljem poboljanja uticaja

koji taj sistem ima na okruenje u kome se nalazi. Reforme postoje u svim delovima i
sferama drutvenog sistema. Poevi od reformi na mikro politikom planu koje su ne
toliko vane za celokupno drutvo pa do reforme na makro politikom planu. Reforme
dravne politike u bilo kojoj sferi pojedinano ili ak reforma cele drave je stvar koja
se tie svakoga jer e se ove reforme u budunosti odraziti na svakog graanina te
drave. Likurgove reforme su se odnosile na promenu dravne strukture u celini i bile
su korenite jer je Likurg uklonio postojei poredak i zaveo novi sa ciljem poboljanja
ivota u Sparti.
Osnova Likurgovih reformi na politikoj platformi bila je da pored kralja i
narodne skupttine koji su ve postojali kao politiki akteri, osnuje Stareinsko Vee
koje se sainjavalo od 28 geronata (starenika). Ovo telo je dalo jak oslonac ustavu koji
je bez smetnje mogao biti primenjivan, a samim tim i osiguran red i mir u dravi, to je
jedna od najbitnijih osnova za nastavak Likurgovih reformi. Takoe se smanjio uticaj i
znaaj kralja pa je i zavist drugih graana bila manja prema tom poloaju i taj nain se
decentralizovala vlast kralja. Starenisko Vee je dobilo veliku mo i budunost drave
je praktino zavisila od linih osobina lanova vea. Kasnije se ta mo jo uveala
odlukom kraljeva Polidora i Teopompa da, ukoliko je odluka narodne skuptine po
miljenju Stareinskog Vea i kraljeva loa, oni imaju pravo da ne prihvate odluku i
raspuste skuptinu ime je doprineseno da neobrazovana rulja ne donese neke tetne
odluke po dravu.
Likurgove reforme na ekonomskoj platformi su se vodile idealom jednakosti i
ukljuivale su podelu zemljita na jednake delove svim graanima i zajedniko
obedovanje gde su svi jeli istu hranu. Ovaj princip koji je uspostavio Likurg moe se
nazvati preteom egaliterizma. Kao i u nekim savremenim dravama gde su bili
pokuaji uspostavljanje egalitarnog sistema voen idealom jednakosti, i u Sparti se
raalo nezadovljstvo u narodu zbog zavidnosti jer postoji mogunost da nee svi
doprinositi jednako zajednici a ipak e svi dobijati istu koliinu potrebih dobara. Svi su
se hranili za istom trpezom Sisitije i obedovali su istu hranu nezavisno koliko je ko
doprineo ili koliko je ija parcela proizvela tj. koliko su spartanski robovi heloti koji su
radili umesto Spartanaca proizveli. U takvom sistemu se vrlo lako raala zavist jer nije
svaka parcela jednako doprinosila i meusobni razdor se poveavao to je dalje moglo
voditi ka raspadu celokupnog sistema na kojem poiva drava ili ak raspadu cele
drave. Ovo moe biti prevazieno uspostavljanjem minimalnih kvota koliko treba
doprineti parcela jednog graanina. Takoe se graanin moe motivisati dodatnim

bonusima linim ispunjavanjem nekih dodatnih poslova to je Likurg i uradio, a to se

naljbolje vidi u primeru da je ovek koji bi ulovio lovinu imao privilegiju da jede kod
kue, za sopstvenom trpezom.
Jedna od znaajnih ekonomskih promena u sklopu Likurgovih reformi je bila i
podela zemljita svim graanima na jednake delove, ime se davala jednaka ansa svim
graanima da jednako privreuju. Ove parcele su se dobijale samim roenjem to
pretpostavlja da je postojao odreeni broj parcela koje nisu bile iskoriene te su stajale
na raspolaganju da se dodele novoroeniima. Zbog izbegavanja ove nepravilnosti u
korienju imovine podela zemljita se stalno morala iznova obavljati sa ciljem pune
iskorienosti svih parcela. Takoe bi se bez ovog postupka moglo doi do toga da bi
zemljita koja su pripadala ljudima koji su umrli ili poginuli ostala neiskoriena u
odreenom vremenskom periodu to bi znailo da bi privreda opet bez razloga snosila
potencijalne gubitke. U zavisnosti od prirodnog prirataja broj stanovnika bi se
poveavao ili smanjivao a samim tim bi se i proporcionalno tome smanjivao ili
poveavao broj parcela. Ovaj postupak bi se morao primenjivati i nakon svakog
ratovanja u kojim bi bilo ljudskih spartanskih rtava jer bi zemljita poginulih ratnika
ostajala neobraena do daljneg to bi bio veliki gubitak za privredu. Ovaj problem bi se
lako mogao reiti uspostavljanjem zakona o raspodeli zemljita u kome bi se utvrdili
optimalni broj ljudi bez zemlje za ponovo podelu zemljita.
Ceo sistem koji je Likurg reformisao ne bi opstao da nije uspostavio i valjano
vaspitanje jer na taj nain su se obuavali i pripremali budui narataji za sve poslove
koji su se zahtevali od graanina, poevi od ratovanja pa sve do vladavine. Najstariji
lanovi svake file bi na roenju procenili da li je dete zdravo, u suprotnom bi ga bacili u
jamu zvanu Apofete.
Decu su na polju intelektualnog obrazovanja uili samo da itaju i piu i da misli
izraavaju sa to kraim reenicama ime bi dali teinu izgovorenim reima koje bi bile
odraz mudrosti da tako puno stane u tako malo. Najvie se potenciralo na izdrljivosti i
snalaljivosti deaka. Jo sa 7 godina je drava uzimala deake od roditelja i obrazovala
grupe iji je lider bio onaj koji bi se pokazao najsposobniji od svih deaka. Deaci su
bili preputeni surovim uslovima ve sa 12 godina u kojima bi se morali izboriti za
sopstvenu egzistenciju na bilo koji nain a ne retko se deavalo da su ih ovakve
okolnosti primoravale da kre zakon. Ukoliko bi bili uhvaeni u prevari ili krenju
zakona smatrani su nesposobnima da izvedu prevaru i strogo su kanjavani. Na ovaj
nain su spartanski deaci dobijali sve potrebne sposobnosti koje treba da poseduje
jedan spartanski ratnik ili voa.

Tokom procesa vaspitanja deake su navodili da izaberu jednog partnera za sebe

koga e voleti na poseban nain i biti mu prisan. Ovu pojava kod spartanaca ima veoma
vanu ulogu u izgradnji celokupnog vojnog sistema na kome je poivala i cela drava.
Sparta je bila ratnika i vojna drava, esto su ratovali a u ratovima su koristili
specifine trupe koje su se nazivali falange. U falangama su vojnici bili poreani jedan
do drugog i svaki vojnik je svojim titom titio ne sebe ve svog saborca koji se nalazio
sa njegove leve strane. U sluaju da jedan vojnik u falangi pogine ubrzo propada i cela
falanga. Oigledno je da je snaga falange zasnovana na zatiti saborca i spartanci su
smatrali da e se vojnici najbolje uvati ukoliko izmeu sebe gaje posebna oseanja i da
su zbog te ljubavi spremni ak rtvovati i sopstveni ivot kako bi sauvali saborev. Na
ovom primeru se najbolje vidi koliko je veliku ulogu imalo spartansko vaspitanje u
celokupnoj spartanskoj dravi.
Postoje veliki broj teorertiara poput Tomasa Mora ili Platona koji su u svojim
delima Utopija odnosno Drava kreirali savrene dravne sisteme koji su bili olienje
idealnosti i perfektnosti. Jedina slabost ovih drava je bila ta to su na planu
etablovanja bila isuvie daleko od relanosti. Za razliku od ovih ideja Likurgova drava
je bila veoma ostvariva i to je dokazao uspenim sprovoenjem reformi. Stvorio je
dravu koja je poivala na jednakosti a obezbedio joj kontinuitet postavivi jednakost
kao najvii ideal za sve graanine Sparte. Likurg je na ovaj nain svojim reformama ne
samo stvorio jednu od najsavrenijih drava ikada ve i obezbedio njeno trajanje i posle
smrti to je do dan danas ostao nedostian cilj svih vladara.