UNIVERZITET U TUZLI

Akademija dramskih umjetnosti

Akademska godina: 2015/2016

Studijski odsijek: GLUMA

Ljetni semestar

SEMINARSKI RAD
Iz nastavnog predmeta
Tehnika Glasa IV
Tema rada:
SLUANJE I PAUZE

Profesor:

Student:

Lejla Teskeredi, vanredni profesor

Sadika Kahrimanovi

Asistenti:
Emina Goleti, vii asistent
Adnan Mujki, asistent

Tuzla, april, 2016

1

SADRAJ

Uvod....................................................................................................................3
Sluanje...............................................................................................................4
Pauze...................................................................................................................6
Zakljuak..............................................................................................................7
Literatura..............................................................................................................8

UVOD

U ovom seminarskom radu obraujem temu Sluanje i pauze. Sluanje i pauze se

mogu svrstati pod tehniku koju uimo, meutim, one su vie dio naeg kreativnog
stvaranja i procesa. Govorit u o tome koje vrste sluanja i pauza imamo, ta
koristimo u kojoj situaciji i koje su to greke koje najee pravimo.

SLUANJE

Jedna od osnovnih komponenti komunikacije jeste sluanje. Sluanje ne predstavlja

samo spoljanje sluanje. Postoji unutranje sluanje, sluanje partnera na sceni,
sluanje publike, sluanje ili oslukivanje kao scenski znak itd.
Unutranje sluanje
Unutranje sluanje ne predstavlja samo oslukivanje svoga glasa i kako on zvui.
Jer ako se se previe fokusiramo na svoj glas da on lijepo zvui, esto doe do
napetosti, a ona se odraava u naem glasu. Dolazi do zamuckivanja, podrhtavanja
glasa,

isprekidanog

govora

itd.

Unutranje sluanje treba da nam pomogne da kontroliemo svoj glas i da proirimo

mogunosti prilikom odabira govornih radnji. Da znamo u kojoj mjeri moemo ii u
visinu, kada treba promijeniti tempo ili ritam, kada iskoristiti maksimalnu glasnost (i
do

koje

mjere),

kada

treba

govoriti

kroz

apat.

Npr. Kada izgovaramo tekst koji u podteksu ima sasvim suprotno znaenje jako je
bitno unutranje sluanje. Prilikom postavljanja scene iz djela Ponieni i uvrijeeni
igrala sam Kau koja je mnogo o sebi rekla u podtekstu.
Sluanje partnera
Aktivno sluanje omoguava aktivan i iv odnos na sceni. Bez obzira to smo hiljadu
puta uli repliku, treba svaki put da reagujemo kao da je prvi put ujemo. Kada se ne
sluamo na sceni, sve izgleda mehaniki, gubi se spontanost i govor postaje
beivotan. Upravo nam je ovo predstavljalo najvei problem, i jo uvijek predstavlja.
Npr. Ako je u tekstu zadata replika Prestani da vie!, a na partner uopte nije
podigao glasnost, to je znak da se ne sluamo i da sve radimo mehaniki. Takoer,
problem se javlja i kada glumimo da sluamo ili kada se iskljuimo iz situacije dok
nam partner govori, i vratimo se u nju tek kada treba svoju repliku da izgovorimo.
Sluanje publike
Reakcija publike je jako bitna za glumca. Pozitivne ili negativne reakcije publike
mogu da utiu na tok razvijanja predstave. Vrlo je bitno da osjetimo publiku.
4

Npr. Ako je reakcija publike pozitivna, ako se uje glasan smijeh, glumac mora
osjetiti, odnosno uti trenutak kada moe nastaviti govoriti. Ako iskljuujemo i ne
reagujemo na publiku, moe se desiti da preko smijeha kaemo neke jako bitne
stvari za razvoj situacije, a koje publika nee uti, te e doi do nesporazuma i
nerazumijevanja.
Sluanje i oslukivanje kao scenski znak
Sluanje kao scenski znak nagovjetava dolazak novih lica, istie se jako bitan
momenat

radnji,

slua

se

muzika

itd.

Npr. Sluamo korake i reagujemo na njih. To nam je znak da se novi lik pojavljuje na
sceni. Takoer, partner koji je iza scene ulazi na znak partnera na sceni. Ako ne
postoji replika na koju ulazi lik, onda on mora uti znak partnera na sceni i tada ui.
Prislukivanje je istaknuto u tragediji i u komediji, meutim donosi razliite posledice.
ak i kada se prislukuje ne treba ilustrovati da prislukujemo, ve stvarno pokuati
uti, odnosno prislukivati.
Postoji

govorna

transformacija

da

bi

se

zavarao

onaj

ko

slua.

Npr. U Crvenkapici, vuk transformie svoj glas da bi zavarao baku i Crvenkapicu.

PAUZA
Pauza je vremenski interval u kome nastaje prekid u govoru. Razlikujemo vie vrsta
pauza:

Misaona pauza- slijedi iza zaokruene misli, takoer slui za promjenu radnje
Pauza za udisaj- dah pauza
Cenzura koja je propisana tekstom- kada elimo naglasiti neto jako bitno u

tekstu ili kada treba skrenuti panju na partnera

Nelogina pauza- nastaje kao posledica treme, loe koncentracije ili kada

glumac eli skrenuti panju na sebe, a ne na predstavu

Pauza kao dio glumake igre- pravimo je da bi smo uli ta sagovornik misli i
eli da nam kae. Npr. Scena Soliter bila je puna tih pauza koje nisu smetale
niti su bile nelogine. Ostavljale su dovoljno prostora da informacija doe do
partnera i da partner kvalitetno odreaguje.

ZAKLJUAK

Ovaj seminarsi rad nam je jako koristan da definiemo i uoimo neke probleme koje
esto ponavljamo. Takoer, da radimo na njima i pokuamo ih se rijeiti. Pauze i
sluanje je neto emu ne pripisujemo veliki znaaj, na razmiljajui koliko zapravo
one znae. Dakle, treba najprije uti sebe, zatim partnera na sceni i na kraju publiku.

LITERATURA

Glas glumca- Marina Markovi