PREDAVANJE 25.

:O:

kiseli vodonik

Ugljenikovi atomi ozna

oznaeni su : , , ,
, itd.
itd.
na osnovu njihovog polo
poloaja u odnosu na
karbonilni ugljenik.
ugljenik.
Vodonikovi atomi se ozna
oznaavaju gr
grkim
slovima na isti na
nain kao i ugljenik za koji su
vezani.
vezani.

Uklanjanjem vodonika sa -ugljenikovog atoma nastaju dve elektronima

bogate vrste:

a) enoli

H O

OH

H2C CH
keto

Karbonilna grupa deluje kao sna

snani elektronelektron-privla
privlani supstituent koji
pove
poveava kiselost protona na susednom ugljenikovom atomu:

H2C CH
enol

H O

OH

H2C CCH3

H2C CCH3
enol

keto

CH3CH2CH2CH

nukleofilan
nukleofilan
i bazan
bazan

Osim karbonilne grupe,

grupe, reaktivni
reaktivni centar,
centar, kod aldehida i
ketona je i atom vodonika na -ugljenikom atomu.
atomu.

Doc.dr Mirjana Abramovi

Abramovi

CH3CH2CH2CH

C+
R

elektrofil

b) enolati (enolatni joni):

CH3CH2CCH3

Proces u kome se vodonikov atom, vezan za -ugljenikov atom

karbonilnog jedinjenja, kre
kree prema karbonilnom kiseonikovom

H2C CCH3 + B

atomu,
atomu, naziva se enolizacija ili ketoketo-enolna tautomerija.

- HB

H2C CCH3

H2C CCH3

enolatni anjon

Faza 2.
Molekul vode deluje kao Br
Brnstednsted-ova baza i uklanja proton
sa -ugljenikovog atoma aldehida ili ketona.

1) Kiselo katalizovana enolizacija - mehanizam

O H

Faza 1.

H2C CCH3

O
H2C CCH3

H2C CCH3

O
H

O H
H2C CCH3
H

+ O
H

H
Proton se preme
preme ta sa
katalizatora na molekul vode a
zatim na karbonilni kiseonik.

O H

O H
H2C CCH3
enol tautomer

H
H O
H

2. Mehanizam bazno katalizovane enolizacije

Sadraj enola:

Faza 1:

Hidroksilni jon uklanja proton sa -vodonika.

H2C CCH3
H

H2C CCH3

O
H

Faza 2:

Molekul vode deluje kao Br

Brnstednsted-ova kiselina u transferu
protona na kiseonik enolatnog jona.

O H

H O
H

H2C CCH3

H2C CCH3

O
H

H2C CCH3

CH3CH2CCH3

CH3CH2C CH2

Keto forma je manje stabilna od enola

Keto forma nije
aromati
aromatina
Enolna forma je
aromati
aromatina

OH
H

KT =

[enol]
enol]
[karbonil]
karbonil]

KT zavisi od strukturnih
karakteristika jedinjenja.

Sadraj i stabilizacija enola

Enoli malih aldehida su zna
znaajno stabilniji od enola ketona
O
OH
KT = 6 x 10-7
H3C CH
H C CH
2

1,31,3-diketoni (zovu se i -diketoni

diketoni)

KT = 5 x 10-9

Kod nesimetri
nesimetrinih ketona u rastvoru su prisutne obe enolne
forme.
OH
O
OH

CH3CH CCH3

CH3CCH2CCH3
(20%)

H
H

2,42,4-cikloheksadienon

Intramolekulska
Intramolekulska vodoni
vodonina veza dodatno
dodatno stabilizuje
stabilizuje enol
formu
166 pm
103 pm
H
O
O

C=C i C=O veza su

konjugovane

Raspodela elektronske gustine na dvostrukoj vezi enola

nije simetrina vea je na -ugljeniku nego na C-atomu
koji nosi hidroksilnu grupu.

H3 C

C
C
134 pm C 141 pm

CH3

Enoli, slino alkenima, mogu da reaguju sa Br2

Zbog prisustva dvostruke veze enoli se pona

pona aju kao
nukleofili reaguju sa elektrofilima kao alkeni.
Bogatiji su elektronima od alkena zbog rezonanciono donorskog efekta elektronskog para sa kiseonika i zbog
toga reaktivniji od alkena

124 pm

133 pm

fenol

Reaktivnost enola:
mehanizam -supstitucionih reakcija

OH

CH3CCH CCH3
(80%)

H
H

OH

Enol forma 2,42,4-pentandiona:

pentandiona:

OH

H3C CCH3

H3C CCH3
H2C CCH3
keto (karbonil)
enol
Procenat enola je obi
obino mali.
Keto forma je za 4545-60 kJ/mol stabilnija od enola.
Polo
Poloaj ravnote
ravnotee definisan je konstantom ravnote
ravnotee za
tautomeriju, KT

OH

H2 C

CH

Kod alkena: najpre nastaje (+)bromonijum jon (intermedijarni katjon)

koji reaguje sa Br- i daje adicioni
proizvod.

Kod karbonilnih jedinjenja: pri reakciji enola sa Br2 samo

se inicijalni korak (stvaranje intermedijarnog katjona)
deava na isti nain.

Kiselo katalizovana forma enola stvara se protonovanjem

kiseonika:
E+
H
O
H O
O H

H2C CCH3

kiseli
katalizator

H2C CCH3

H2C CCH3
E

Osnovna reakcija

X2 = Cl2, Br2, ili I2

O
baza

-halogenovanje aldehida i ketona

H2C CCH3

X2

H2C CCH3

O H

O H

H2C CCH3

H2C CCH3

Intermedijarni katjon gubi proton sa OH grupe pri emu

nastaje supstituisano karbonilno jedinjenje.

HX

Specifi
Specifina supstitucijasupstitucija-zamena vodonika.
vodonika.
Kiselo katalizovana reakcija.
reakcija. Jedan od proizvoda je
kiselina (HX); reakcija je autokataliti
autokatalitika.

Mehaniz
Mehanizam halogenovanja

Mehaniz
Mehanizam halogenovanja

Eksperimentalne injenice
H-atom u polo
poloaju zamenjuje se jednakom brzinom pri
hlorovanju, bromovanju ili jodovanju.
Brzina reakcije ne zavisi od vrste i koncentracije halogena.
Brzinu reakcije odreuje faza enolizacije:
enolizacije:

Enol je klju
kljuni intermedijer

O
H2C CCH3

V = K [keton][
H +]
keton][H

sporo

Prva faza je konverzija aldehida ili ketona u odgovarajui

enol; faza koja odreuje brzinu reakcije.

H2C CCH3
X

Druga faza je reakcija enola sa halogenom; bra je od

prve faze.

O
H2C CCH3

sporo

H
Faza 2.

O H

O
H2C CCH3 + H Br

H2C CCH3

OH
H2C CCH3 +
Br

Br

Br

Reakcija enola sa Br2

H2C CCH3

Deprotonovanjem kiseonika zavrava se proces

H2C CCH3
enol

OH

Faza 3.

OH

Br

enol

brzo X2

Reakcija se odvija kroz dve faze:

Faza 1.

OH
H2C CCH3

Br

Br

Br

Dalje halogenovanje aldehida ili ketona je spre

spreeno.
Da bi se halogenovanje ponovilo potrebno je da se halogen-karbonilno
jedinjenje ponovo enolizuje. Elektron-privlano dejstvo halogena
oteava protonovanje kiseonika i enolizaciju.

manje bazan

OH
Karbokatjon je stabilizovan
H2C CCH3
otputanjem elektrona sa kiseonika
Br

O
H2C CCH3
Br

O H
H2C CCH3
Br

Primer:

Zamenjuje se -vodonik

C H
H

Kiselost -vodonika

C H
Br2

CH3COOH
CHCl3

Br

HBr

H2C CCH3
(80%)

Primer:

H
O

pKa = 1616-21

Cl
H2O, HCl

Cl 2

HCl

Kiselost -vodonika

(CH3)2CHCH

CCH3

Jakim bazama u enolatni jon se mogu prevesti razliita

karbonilna jedinjenja:

pKa = 15.5

pKa = 15.8

Da bi se uklonio -vodonik potrebne su jake baze.

Ukoliko se deprotonovanje acetona vri sa CH3CH2ONa+

samo 0,1% acetona se prevodi u enolatni jon.
Snanijim bazama karbonilna jedinjenja se mogu potpuno
prevesti u enolatni jon:
CH(CH3)2
Li N
+
Na H
CH(CH3)2
natrijumnatrijum-hidrid
litijumlitijum-diizopropilamid LDA

(CH3)2CHCOH
kiseline

Ka = 109

CH3

H3C

O
pKa = 9

enol neutralna forma

enolat - negativno arirani jon-bolji nukleofil od enola

CH3 + H+

Rezonancioni hibrid enolata ine dve negativne forme koje

se mogu oznaiti kao:

O
H3C

CH3

H
H3C

C
H

O
C

O
CH3

O
C

H
vinil alkoksid

CH3

CH3CCH2CCH3

Enolatni anjoni su mnogo korisniji za sinteze od enola.

O
(CH3)2CHCNH2
amidi

Reaktivnost enolatnog jona

Enolat stabilizovan sa tri rezonancione strukture

O
(CH3)2CHCOCH2CH3
estri

Karbonilno jedinjenje se lake moe prevesti u enolatni

jon ukoliko je njegova stabilizacija vea.

diketoni su mnogo kiseliji

O

H2C CCH3

pKa vrednosti -H atoma aldehida i ketona nalaze se

izmeu 16 i 21 to je znaajno manje od pKa ugljovodonika
a slino pKa alkohola.

(61(61-66%)

H3C

enolatni anjon

H3C

H2C CCH3

Elektrofil moe da
reaguje i sa
ugljenikom i sa
kiseonikom

-ketokarbanjon

Reakcione vrste koje reaguju sa svoja dva reaktivna mesta

i daju dva razliita proizvoda su ambidentne forme.

a) Reakcijom na ugljeniku nastaju -supstituisana

karbonilna jedinjenja:

b) Reakcija na kiseoniku daje enolne derivate

CH2=CHCH
=CHCH2Cl (THF)

-supstituisano karbonilno jedinjenje

Primer:

O
C

C-alkilovanje

O-protonovanje

OH

2-(2(2-propenil)
cikloheksanon

enol

Haloformska reakcija
Halogenovanje enolatnog anjona

Nije neophodno da se keton u potpunosti prevede u

enolatni jon. ak i slabe baze mogu da pokrenu reakciju
(OH- npr.)
Kada se generiu male koliine enolata one smesta reaguju
sa halogenom.

Konaan proizvod je trihalogenketon.

O
X2 ,OH

RCCH2X

O
X2 ,OH

RCCHX2

X2 ,OH

HO

RCCX3

O
RC CX3

O
RCOH

CX3

OH

O
C

H
Br2, HO

Reakcija se vri do potpunog

halogenovanja -ugljenika.

O
RCCH2Br

Elektron-privlano dejstvo uvedenog halogena poveava

kiselost preostalih -vodonikovih atoma i ubrzava dalje
stvaranje enolatnog jona i stoga dalje halogenovanje.

Haloformska reakcija se koristi u

sintetike svrhe ili kao kvalitativni
test na strukturnu jedinicu:

O
R C CH3

Haloformska reakcija
Haloformska reakcija se ponekad upotrebljava kao metoda
za dobijanje karboksilnih kiselina. Metoda se koristi samo
onda kada se iz ketona mo
moe dobiti samo jedan enolat.
enolat.

O
RC O

NaOH

RCCX3

Trihalogenketon se u viku baze razlae na karboksilnu

kiselinu i haloform.

RCCH3

cikloheksanon

Reakcija se odvija u baznoj sredini

Pri halogenovanju metil ketona raskida se ugljenikugljenik-ugljenik
veza.
veza.
Reakcija se zove haloformska reakcija jer se kao jedan od
produkata stvara hloroform,
hloroform, bromoform ili jodoform.
odoform.

RCCH3

CH2CH CH2

enolni derivat

Mehanizam:

H+,H2O

CHX3
haloform

(CH3)3CCC
CCCH3
da

O
ArCCH
ArCCH3
da

O
RCH2CCH3
ne

Primer:

Hemijske i stereohemijske
konsekvence enolizacije

Sinteza odgovarajue kiseline

O

O
Br2, NaOH,
H2O

(CH3)3CCH3

Zamena vodonika deuterijumom

(CH3)3CONa

CHBr3

KOD
4 D2O zagrevanje

4 DOH

(71-74%)
(CH3)3COH (71-

Primer:

Jodoformska reakcija - izdvaja se uti talog:

talog:
1. I2, NaOH
2. H+, H2O

O
CCH3

O
COH

H3O+

H3C

CC6H5

CH3CH2 100% R
100% R

CHI3

50%
50%RR
50%
50% SS

uti talog

50%
50%RR
H2O, HO 50% S
50% S

Enol je ahiralan:
H
H3C

H3 C

CCH3

CH3CH2

CH3CH2

R
R

OH
C CC6H5

50%

50%
H
H3C

R
R

CH3CH2

Brzina racemizacije
Jednake brzine racemizacije:
racemizacije:
H-D zamena,
zamena, bromovanje,
bromovanje,
jodovanje

SS H

CCH3

CH3 O
C

CCH3

CH3CH2
Enol je intermedijer, brzina
njegovog formiranja odgovorna
za brzinu ukupnog procesa..

Da se podsetimo !
Bazni rastvor sadr
sadri odreenu koli
koliinu i aldehida i
njegovog enolata.
Aldehidi podle
podleu nukleofilnoj adiciji.
Enolatni jon je nukleofil.
nukleofil.
Dolazi do nukleofilne adicije enolata na aldehid.

Faza 3.

Faza 1.

RCHCH

RCH2CH

HO

HOH

RCHCH

Faza 2.

O
RCHCH

O
RCHCH
RCH2CH

RCH2CH

OH aldol

pKa = 16

Enolatni jon reaguje sa vi

vi kom aldehida:

RCH2CH

RCH2CH

HOH

pKa = 1616-21

RCHCH

O
2 RCH2CH

O
NaOH

RCH2CH CHCH
OH R

aldol

Aldolna reakcija predstavlja kombinaciju nukleofilne adicije i

-supstitucije
Formira se nova CC-C veza. Proizvod reakcije je -hidroksi
karbonilno jedinjenje - aldol
aldol = aldehid
aldehid + alkohol
alkohol

Aldolna adicija etanala

Dehidratacija aldolnih proizvoda:

sinteza enona

O
NaOH, H2O

2 CH3CH

CH3CH CH2CH

5C

OH

2RCH2CH

3-hidroksibutanal (50%(50%- 60%)

60%)

NaOH

RCH2CH CHCH
OH R

Aldolna adicija butanala

H3O+ ili zagrevanje

O
KOH, H2O

2 CH3CH2CH2CH

CH3CH2CH2CH CHCH

6C

(75%)

Dehidratacija aldolnoaldolno-adicionog proizvoda

Eliminacijom vode nastaju ,-nezasi

nezasieni aldehidi
aldehidi aldolna
kondenzacija

b) dehidratacija aldolnoaldolno-adicionog proizvoda u baznoj

sredini:

C O

C O

biti katalizovana ili

kiselinom ili bazom.

OH CH2CH3
2-etiletil-3-hidroksiheksanal

dehidratacija hidroksialdehida mo
moe

RCH2CH CHCH

C
C OH

- H2O

C O

H
C

C

C

NaOH

C OH
a) U kiseloj sredini dehidratacija se odvija lak
lake:

HOH

C O

H3 O +

C OH

Primer:

C O

C O

-H2O

C
C OH2

Aldolna kondenzacija butanala

NaOH, H2O

80 -100
100C

CH3CH2CH2CH CCH
CH2CH3

Aldolna kondenz
kondenzacija etanala

O
2 CH3CH

+ OH

(86%)

Primer:

C O

Aldolna reakcija ketona

O
2CH3CH2CH2CH

OHOH-grupa je lo
lo a odlaze
odlazea
grupa. Reakcija se odvija
na povi
povienoj temperaturi.
temperaturi.

C
C

OH

O
NaOH, H2O

5C

CH3CH CHCH

3-hidroksibutanal (50%50%- 60%)

Ketoni mogu da budu supstrati za aldolnu kondenzaciju.

Dejstvom baze na keton dobija se manji prinos aldola.
Reakcija kondenzacije ketona je endoterman proces
(reakcija je entalpijski nepovoljna jer se mora nadoknaditi
gubitak u entropiji do kojeg dolazi transformacijom dva
molekula u jedan)
Proizvod aldolne reakcije je u ravnotei sa polaznom
supstancom.

Ukr
Ukr tena aldolna kondenzacija

Reakcija se mo
moe pomeriti u desno:
Kontinuiranom ekstrakcijom proizvoda iz reakcione smese
odmah po njegovom nastanku.

Aldolna reakcija dva razli

razliita karbonilna jedinjenja.

Uklanjanjem vode pri povienoj temperaturi pri emu

odmah nastaje enon.

ta se dobija kao proizvod?

Primer:

O
O

OH

2%
98%

2 CH3CCH3

NaOH

CH3CH2CH

CH3CCH2CCH3
CH3

Postoje 4 mogu
mogunosti jer reakciona sme
sme a sadr
sadri dva
razli
razliita aldehida i dva razli
razliita enolata (enolat svakog
aldehida).

3-metilmetil-3-hidroksihidroksi2-propanon

ta se dobija kao proizvod?

ta se dobija kao proizvod?

CH3CH

2 CH3CH

OH

CH3CH2CH

CH3CH

OH

CH3CH2CH

CH3CHCH2CH
O

CH2CH

O
CH3CH

3-hidroksibutanal

CH3CHCH

CH2CH

OH

CH3
2-metilmetil-3hidroksibutanal

CH3CHCH

O
CH3CH2CH

CH3CH

OH

CH3CH2CH

CH3CH2CHCHCH
O
CH2CH

CH3CH2CHCH2CH

CH3
2-metilmetil-3hidroksipentanal

CH3CHCH

CH3CHCHCH

CH2CH

3-hidroksipentanal

CH3CHCH

Pod izvesnim uslovima efikasno se iz dva karbonilna

jedinjenja mo
moe sintetisati samo jedan proizvod:

ketoni meusobnom reakcijom daju slab prinos enona

Treba smanjiti reakcione mogu

mogunosti
Obavezno izabrati komponentu koja ne mo
moe da
formira enolat.

Benzaldehid:

Formaldehid ne mo
moe da stvara enolat i izuzetno
reaktivan u odnosu na nukleofilnu supstituviju.

HCH

CH3O

K2CO3
vodavoda-etar

CH

CH3CCH3
NaOH, H2O

O
(CH3)2CHCH2CH

CH

Benzaldehid ne gradi enolatni jon

Formaldehid: HCH

CH3O

30
30C

(CH3)2CHCHCH
CH2OH

(52%)

O
CH3O

CH CHCCH3
(83%)

Kada je jedan od partnera u reakciji zna

znaajno kiseliji od
drugog, lak
lak e se transformi
transformi e u enolat ukr
ukr tena aldolna
reakcija je jo
jo uspe
uspe nija.

O
O

U prisustvu baze nastaju cikli

ciklini proizvodi.

CH3CCH2CCH3
CH3

CH3COONa
CH3COOH

OH

Intramolekulska aldolna kondenzacija

O
CCH3

CH

CCH3

H2O

CH3

NaOH
CH3COOH

CH3

H2O

CH3

OH

O
OH

CCH3

CH3

CCH3

CCH3

CH3
H2O

Intramolekulska aldolna kondenzacija

Primer:
O

O
O

CCH3
O

Reakcije
,-nezasi
nezasienih aldehida i ketona

NaOH
CH3COOH

,-nezasieni aldehidi i ketoni (enoni) su kondenzacioni

proizvodi aldehida i ketona.

OH
H2O

-sistemi C=C i C=O veza preklapanjem daju ekstenzivni

sistem sa pove
poveanom elektronskom delokalizacijom.
Konjugacije C=C dvostruke veze i karbonilne grupe
utie na njihove specifine osobine.

Intramolekulskom
kondenz
kondenzacijom i ketoni daju
dobar prinos proizvoda.

(96%)

Osobine

Kao i konjugovani dieni ,-nezasieni aldehidi i ketoni

su stabilizovani rezonancijom.
rezonancijom

,-nezasieni aldehidi i ketoni su daleko polarniji od

prostih aldehida i ketona.

Sadr
Sadre dva mogu
mogua centra za nukleofilni napad.

Relativna stabilnost

CH3CH CHCH2CCH3
(17%)

K = 4.8

CH3CH2CH CHCCH3

(83%)

karbonilni ugljenik i
-ugljenik

Enoni su difunkcionalna jedinjenja. Hemijski se ponaaju

na dva naina:
kao jednostavan zbir funkcionalnih grupa (1,2-adicije)ili
kao zasebna, jedinstvena celina (1,4-adicije)

,-nezasi
nezasideni aldehidi i ketoni stupaju u reakcije tipi
tipine
za sastavne funkcionalne grupe:

Reakcije dvostruke C=C veze

Primer

Hidrogenizacija u prisustvu paladijuma, tipi

tipina
reakcija C=C veze:

1,2
1,2 adicije
,-nezasi

nezasi enih aldehida i ketona

O
C
C C

+ H Y

Reakcije koje se odvijaju samo

na karbonilnoj grupi

Ukoliko adicija nije u potpunosti

reverzibilna, pod kineti
kinetikom
kontrolom, glavni proizvod je
proizvod 1,21,2-adicije.
adicije.

H2, Pd-C, CH3COOCH2CH3

1,21,2-adicija

Reakcija sa bromombromom-nastaje dibromkarbonilno jedinjenje. Do

elekrofilnog napada dolazi na -sistemu ugljenikugljenik-ugljenik

O
Primer
CH3CH CHCH

Br
Br2, CCl 4

CH3CH CHCH

3-pentenpenten-2-on

C Y
C C

Br
3,43,4-dibromdibrom-2-pentenon

manje stabilan proizvod

stvara se br
bre

Primer Nukleofilna adicija na NH2-OH - nastaje

kondenzacioni proizvod:

Mogue sa jako baznim nukleofilima

N OH

CH CHCCH3

LiAlH4,
NH2-OH
NH2-NH2,
NaBH4,
organolitijumovi reagensi - CH3Li i dr.)
natrijum acetilidi

NH2-OH, H+

CH CHCCH3
oksim

4-fenilfenil-3-butenbuten-2-on
Primer Redukcija hidridima:

Snani bazni nukleofili reaguju ireverzibilno

CH3

1. LiAlH4, (CH3CH2)2O

CH3

OH

2. H+, H2O

4-metil-3-penten-2-ol

Primer

Reakcije sa organolitijumovim reagensima:

1. CH3Li, (CH3CH2)2O

HO

2. H+, H2O

CH3

2-metilmetil-3-pentenpenten-2-ol
Primer Reakcija sa GrignardGrignard-ovim reagensom (1,2(1,2-adicija):

O
HC CMgCl

CH3CH CHCH

1. THF

U 1,4-adicijama uestvuje ceo konjugovani sistem:

- nukleofilni deo reagensa vezuje se za -ugljenik
- elektrofilni reagens (obino vodonik) vezuje se za
karbonilni kiseonik. Nastali enol izomerizuje u keto-oblik.
- proizvodi adicije zadravaju dvostruku C=O vezu
koja je jaa od C=C veze.

2. H3O+

OH
CH3CH CHCHC CH

1,4
1,4 adicije
,-nezasi
nezasienih aldehida i ketona

(84%)

Uporendno:

Za
Za to dolazi do 1,41,4-adicije?
O

napad je br
bri na C=O
napad na -ugljenik daje stabilniji produkt

+ H Y

C C

H O
1,21,2-adicija

1,41,4-adicija
adicija

stvara se br
bre

H O
C Y

C C

enol
prelazi u keto oblik
pod reakcionim uslovima.

Mogua sa slabo baznim nukleofilima

Keto forma je produkt koji

se izoluje posle 1,41,4-adicije

Y C C

manje stabilan proizvod

C=O je ja
jaa
veza od C=C

Y C C

Stabilniji je od 1,2adicionog produkta

C
Y C C
H

termodinami
termodinamiki stabilniji proizvod

Primer

cijanidni jon (CN)

tiolatni jon (RS)
amonijak i amini
voda i alkoholi
organokuprati (R2CuLi)

C6H5CH CHCC6H5

Slabo bazni nukleofili reaguju reverzibilno.

Reakcija Grignard-ovih reagenasa sa ,-nezasienim
ketonima nisu sintetiki korisne reakcije, poto, u
zavisnosti od strukture reagujuih vrsta i reakcionih
uslova, mogu da se dobiju 1,2-; 1,4- ili proizvodi obe vrste
adicija.

KCN
etanol,
siretna kis.

C6H5CH CH2CC6H5
CN

(93(93-96%)

preko:
O

C6H5CH CH CC6H5

C6H5CH CH CC6H5

CN

CN

Primer Konjugovane adicije litijumlitijum-organokuprata

Primer

O
C6H5CH2SH

SCH2C6H5

HO, H2O

CH3

(58%)

CH3

Osnovna uloga litijum-organokuprata je formitanje C-C veze

konjugovanom adicijom na ,-nezasiena karbonilna
jedinjenja..
O
O

+ LiCu(CH3)2

preko

CH3
O

CH3

CH3

(98%)

SCH2C6H5

1.THF
2. H+, H2O

CH3

Primer

SCH2C6H5
CH3

O
CH3(CH2)5CH CCH
CH3

LiCu(CH
LiCu(CH3)2
1.THF, -78oC, 4h
2. H+, H2O

CH3

CH3(CH2)5CH CHCH
CH3

Konjugovana adicija enolatnog jona:

MichaelMichael-ova adicija i RobinsonRobinson-ova anelacija

MichaelMichael-ova adicija

Primer

Slino drugim nukleofilima, enolatni joni daju konjugovane

CH3

adicije sa ,-nezasienim ketonima i aldehidima.

H2C CHCCH3

MichaelMichael-ova adicija

CH3CH2ONa, CH3CH2OH,
(CH3CH2)2O, -10oC

MichaelMichael-ova reakcija je pogodna metoda za stvaranje

C-C veze.

CH2CH2CCH3

Takoe,
Takoe, produkti reakcije mogu dalje da reaguju
intramolekulskom aldolnom kondenzacijom i grade
esto
estolane prstenove.

CH3
O

CH2CH2CCH3
CH3
O

CH3

Intramolekulska
aldolna kondenzacija

OH

Alkilovanje aldehida i ketona je nukleofilna reakcija.

Nukleofilni enolatni jon je u stanju da reaguje sa alkilhalogenidima.

nije izolovan; pod reakcionim

uslovima dolazi do dehidratacije
NaOH,
zagreavanje

Sintetiki redosled reakcija

Michael-ove adicije i
intramolekulske aldolne
kondenzacije zove se
Robinson-ova anelacija.

CH3

(85%)

Enolatni joni u SN2 reakciji

Enolatni jon je jaka baza-alkilovanje je uspeno samo sa
halogenmetanom i primarnim halogenalkanima.
Enolati aldehida lako podleu kondenzaciji pa je
alkilovanje neuspeno.

Enolati dobijeni iz -diketona mogu se alkilovati uspenije.

Alkilovanje ketona

Primer

Ukoliko keton ima vi

vi e -vodonikovih atoma nakon
nastajanja monomono-alkilovanog proizvoda mo
moe do
doi do
ponovnog deprotonovanja i stvaranja vi
vi e alkilovanog
proizvoda.
O
CH3
H3C

O
Alkilovanje je
uspeno kada
keton sadr
sadri samo
jedan -vodonikov
atom.
Primarni alilalilhalogenid je dobar
supstrat za SN2reakciju.
reakciju

(85%)

Alkilovanje aldehida i ketona:

alkilovanje enolatnog jona

C6H5CCH(CH3)2
1. NaH,benzen,
2. (CH3)2C=CHCH2Br

O
O
C6H5CC(CH3)2
CH2CH C(CH3)2
2,2,52,2,5-trimetiltrimetil-1-fenilfenil-4-heksenheksen-1-on

CH3 LDA, CH I
3

THF

O
H

CH3

CH3

+ ???