MAČVANSKA SREDNJA ŠKOLA

HEMIJSKA KINETIKA
BRZINA HEMIJSKE REAKCIJE
HEMIJSKA RAVNOTEŽA

KLARA KAKUČKA
prof. hemije
Hemijske reakcije

Hemijska reakcija je interakcija najmanje 2 supstance pri

čemu nastaju nove supstance sa novim hemijskim svojstvima.
VRSTE HEMIJSKIH REAKCIJA:
ANALIZA- rastavljanje složenih supstanci na prostije
SINTEZA- dobijanje složenih supstanci iz prostijih.
H2O → H2 + O2 analiza
H2 + O2→ H2O sinteza
Brzina hemijske reakcije

Brzina hemijske reakcije je promena koncentracije reaktanata ili proizvoda u

jedinici vremena.

(+) kada şe posmatra promena

koncentracije proizvoda jer njihova
koncentracija raste
(-) kada se posmatra promena
koncentracija reaktanata jer njihova
koncentracija opada ( od manjeg se oduzima veće)
Teorija sudara
Kada se izmešaju reaktanti da bi došlo do hemijske reakcije to jest
do nastajanja proizvoda reakcije potrebno je:
1. Čestice reaktanata se moraju sudariti
2. Čestice treba da imaju dovoljnu energiju
3. Čestice treba da se sudare sa pogodnom orjentacijom
Ispunjavanje ovih uslova dodvodi do efikasnog sudara.
 Tok reakcije

 Energija aktivacije Ea je minimalna

količina energije koju molekuli
reaktanata treba da imaju u trenutku
sudara da bi iz njih nastali proizvodi.
 Što je Ea veće reakcija je sporija jer
ima manji broj molekula koji imaju Ea
Procesi pri hemijskim reakcijama
Pri hemijskim reakcijama odvijaju se dva procesa:
1. raskidanje starih veza- energija se troši E1
2. stvaraju se nove veze- energija se oslobađa E2
Ako je E1> E2 reakcija se odvija uz utrošak energije- vezuje se
toplota -ENDOTERMNA REAKCIJA – „hladna“
Ako je E2> E1 reakcija se opdvija uz oslobađanje energije u vidu
toplote- EGZOTERMNA reakcija – „topla“
Endotermne i egzotermne reakcije
Endotermne i egzotermne reakcije
Kod endotermnih reakcija proizvodi imaju veću energiju od
reaktanara, pa se energija mora dovoditi.
Kod egzotermnih reakcija proizvodi imaju manju energiju od
reaktanata i višak se oslobađa u vidu toplote.
Faktori
Faktori koji utiču na brzinu hemijske reakcije su:
1. priroda reaktanata
2. temperatura
3. koncentracija
4. prisustvo katalizatora
Priroda reaktanata
U istoj reakciji različiti reaktanti reaguju različitim brzinama.
Na primer u reakciji metala sa HCl
Mg +2HCl → MgCl2 +H2
Zn + 2HCl →ZnCl2 + H2
Sn + 2HCl →SnCl2 + H2
Brzina izdvajanja H2: Mg> Zn> Sn
 Temperatura

Vant Hofovo pravilo:

Povećanjem temperatura za 10 0
reakcija se ubrzava 2-3 puta.
Temperatura
1. Povećanjem temperature- dovođenje toplote-
- povećeve se kinetička energija molekula reaktanata Ek ↗ ,
- molekuli se brže kreću,
- veći je broj sudara, pa i uspešnih sudara.
Temperatura
Povećanjem temperature- dovođenje
toplote-
povećeve se potencijalna energija
molekula reaktanata
Ep ↗ , veći broj molekula ima
energiju aktivacije u trenutku sudara,
veći je broj uspešnih sudara.
Koncentracija
Povećanje koncentracije reaktanata znači veći broj molekula u istoj
zapremini, što znači veći broj sudara i brža reakcija.
Guldberg i Vage: Zakon o dejstvu masa:
Brzina hemijske reakcije je srazmerna proizvodu koncentracija
reaktanata na određenoj temperaturi.
Za reakciju:
H2(g) + I2(g) →2 HI(g)
v= k·[H 2] ·[I2]
Kataliza
Katalizatori su supstance koje ubrzavaju hemijske reakcije.
Inhibitori su supstance koje usporavaju hemijske reakcije.
Kataliza može biti:
HOMOGENA- katalizator i reaktanti istog agregatnog stanja
HETEROGENA- katalizator i reaktanti različitog agregatnog stanja
Homogene kataliza
A+K [AK]
[AK] +B AB+K
Kod homogene katalize jedan od reaktanata gradi kompleks sa
katalizatorom koji ima nižu energiju aktivacije od reakcije bez
katalizatora.
Heterogena kataliza
Kod heterogene katalize jedan od reaktanata se vezuje na dodoirnoj
površini sa katalizatorom.
Povećana koncentracija reaktanta u dodirnom sloju ubrzava
hemijsku reakciju.
Hemijska ravnoteža
Hemijske reakcije mogu biti:
NEPOVRATNE- idu do kraja, tj. u reakcionom sudu ima samo proizvoda nakon
završene reakcije.
A+B C+D
POVRATNE - ne idu do kraja, tj. Reaktanti reaguju dajući proizvode a onda
proizvodi reaguju dajući ponovo reaktante.
U reakcionom sudu ima i reaktanata i proizvoda.
A+B C +D
C +D A +B
A +B C+ D
Hemijska ravnoteža
Na početku reakcije cA i cB je maksimalno pa je v1 =max a cC i cD =0 pa je i v2=0
U toku reakcije cA i cB opada pa i v1 opada, a cC i cD raste tako da v2 raste
Sve dok se ne izjednače.
Tada nastupa DINAMIČKA RAVNOTEŽA.
Reakcije se ne zaustavljaju, već teku istom brzinom
(dinamička) v1 =v2
Kocentracija reaktanata i proizvoda se ne menja.
Koliko se nagradi proizvoda toliko se i razgradi .
Hemijska ravnoteža
Za reakciju aA +bB cC + dD
Ako je v1=v2 onda je
k1• [A]a• [B]b = k2• [C ]c•[D]d
Hemijska ravnoteža
Ako je Kr velika vrednost u reakcionom sudu ima više proizvoda nego
reaktanata
Ako je Kr mala vrednost u reakcionom sudu ima više reaktanata ngo
proizvoda hemijske reakcije
Faktori
Faktori koji utiču na hemijsku ravnotežu su:
1. Temperatura
2. Koncentracija
3. Pritisak kod gasova

Katalzatori ne utiču na položaj ravnoteže već samo ubrzavaju

nastajanje.
Temperatura
Kod povreatnih reakcija ako je polazna egzotermna onda je
povratna endotermna i obrnuto.
Povećanje temperature odgovara endotermnoj rekciji a hlađenje
egzotermnoj reakciji
Hlađenjem pomera se ravnoteža u pravcu egzotermne reakcije.
Zagrevanjem pomera se ravnoteža u pravcu endotermne reakcije .
T ↗ → endotermna reakcija
T↘ → egzotermna reakcija
Koncentracija
Povećanjem koncentracije reaktanata pomera se ravnoteža u
pravcu proizvoda.
Povećanje koncentracije proizvoda pomera ravnotežu u pravcu
reaktanata.
CA i CB ↗ → u pravcu proizvoda udesno
CC i CD ↗ → u pravcu reaktanata ulevo
Pritisak
Pritisak utiče kod gasova samo ako ima različiti broj molova gasa
reaktanta i proizvoda .
Na pr. 2SO2 (g) +O2(g) 2SO3(g)
S leve strane 3 mola gasa (2molaSO2 i 1 mol O2) a sa desne strane 2
mola gasa (2 mola SO3)
p•V= const. Onda
p↗ → V↘
p↘ → V↗
Le Šateljejev princip
Ako se sistem nalazi u ravnoteži i ako se promeni neki od faktora koji
utiče na ravnotežu, sistem će zauzeti neki novi položaj kojim suzbija
taj uticaj.
Na pr. 2SO2 (g) +O2(g) 2SO3(g)
Povećanje pritiska pomera ravnotežu u pravcu smanjenja zapremine ,
udesno
Primena Le Šateljeovog principa
Za reakciju N2(g) + 3H2(g) 2NH3 (g) + toplota
Pomeriti ravnotežu u pravcu nastajanja NH3, udesno
1. Udesno je egzotermna reakcija pa treba sistem hladiti
2. pritisak povećavati jer 4 mola gasa levo daju 2 mola gasa desno
3. katalizator smanjuje Ea veoma stabilnih molekula N2 i H2