Boica Velousis

SVE JE TO LJUBAV

Tog hladnog novembarskog jutra Dunav je bio lep i evocirao je seanja, a lie boje
bakra na visokim kronjama drvea istovremeno setu i sreu. Sofija je posmatrala ovaj prizor
sa svoje terase razmiljajui kako e uskoro sneg zameniti poutelo lie. Plavetnilo reke, koja
kao da se spajala sa nebeskim svodom, davalo je posebnu dra predelu i stvaralo
ospokojavajui prizor.

Voda smiruje i osnauje duh. Sofija je tog jutra oseala neobinu energiju, neto nalik
talasu, plimu nadolazeeg nemira. elela je da se kree. Sanjarenje joj je dolazilo sa suzama i
osmehom, kajanjem i oduevljenjem, proivljavala je trenutke zanosa i sree. Verovala je,
imala nadu, oseala da e se sve odjednom rairiti i dati horizont njenoj dui, blagotvoran i
divan, ba kao to u ovom trenutku Dunav to i ini svojim plavetnilom.

Danas je zadovoljna. Oseala je da je ivot je lep, ma kakav bio. Lepo je iveti...

voleti... davati... biti voljen... mislila je etajui se Ada Hujom, kada je i videla jedan ruski
restoran i zaljubljeni par u njemu kako uiva u svom obroku. Zastala je i posmatrala taj prizor,
zbunjena i uzrujana. Nija bila kukavica, premda se plaila stvarnosti. Odjednom, ozari je je
misao: Da, lepo je biti iv, ovog jutra, pod ovim nebom, u ovom gradu.

Nastavila je da hoda du reke kada joj je telefon zazvonio, pomislila je da je u pitanju

greka. Ko bi to mogao biti, nedelja je ujutru?, pomislila je.

Da?, javila se.

Ovde Anja, kako si, Sofija? Da li te prekidam?

Anja, ti si? Ne, ne prekida me, uivam u etnji pored Dunava. Kako si ti? Kako je
Marko?

Dobro je, hvala. Dobro smo. Evo, urimo na trening, ali pre toga eleli smo da
ujemo kako si. Puno te pozdravljamo!
1

I ja vas, odgovorila je Sofija sa osmehom na licu.

etajui, odjednom, osetila je blagi povetarac kako dodiruje joj lice. Uinilo joj se da
su ti talasi prijatnog vazduha zapravo talasi seanja koja dolaze i odlaze, dolaze i odlaze, ba
kao to i brodovi dolaze i odlaze, ba kao i ovi jutarnji talasi Dunava koje vetar donosi i
odnosi, od obale pribliava i udaljava.

II

Seala se. Bio je kraj zime, sneg je poeo da se topi, prvi sunevi zraci protezali su se.
Iza oblaka nazirala se stidljiva svetlost, nebeski svod budio je usnule ptice da opet pod njim
polete. Sofija se probudila. Uz prvu jutarnju kafu razmiljala je ta sve treba uraditi. Imala je
toliko obaveza!

Dok je razmiljala kako da sa obavezama izae na kraj prenu je zvuk telefona. Bila je
to baka koja joj je iznajmljivala stan. Mora da se seli, vlasnica je odluila da prostor ustupi
jednoj inostranoj firmi. Sofiji nije preostalo nita drugo nego da se zahvali na dosadanjem
gostoprimstvu. Bila je u nedoumici gde da ode, kako sve da organizuje brzo i bez
komplikacija. Najeila se i zaboravila na prijatan oseaj podstaknut prvim sunevim zracima i
na dananje planove.

Odluila je da ne klone. Snai u se, reiu ovo to pre!. Pozvala je devojke koje su
ve bile na svojim radnim mestima u salonu i ve istog dana stvari su bile upakovane i
nasloene po kutijama. Devojke koje su radile u njenom salonu su bile kao jedna velika
porodica. Svi koji su ih poznavali bili su oduevljeni njihovim pristupom, harizmom i
ljubaznou. Sve su organizovale brzo i stvari su prenele u jednu izdvojenu prostoriju u
salonu. Pakovanje je proteklo uz osmeh, dovitljive ale i askanje. Sofija je uz pomo
devojaka napravila sebi intiman kutak iz koga je izlazila uvek doterana i nasmejana.

Dana, njena draga prijateljica, uvek joj je govorila: Sofija, dogodie ti se neto lepo,
posle kie pojavi se Sunce i sa njim osmeh onih koji su ga tako dugo i strpljivo ekali.
Upamtila je njene rei. Dana je bila vesela ena, svojim izrazito zelenim oima odavala je
utisak harizmatine osobe iji je zatitni znak bila je duga, blago talasasta plava kosa koju je,
2

kao frizer po profesiji, uvek negovala najbolje to je mogla. Uvek raspoloena za rad, i sa
novim idejama, profesionalno bi pristupala svom poslu koji ju je u svakom trenutku inio
srenom.

Ostatak Sofijinih stvari prenele su kod Anje koja je sa zadovoljstvom primila dragu
prijateljicu u svoj dom. Anjin suprug nedavno je preminuo pa je u prostranom stanu bila sama
sa sinom Markom. Svaki dan je za Anju bio nova borba, ali i nova pobeda. Uspevala je da
podnese breme nepodnoljive tuge koja ju je stezala. Imala je dete i morala je da bude jaka.
Zbog sina, zbog sebe, zbog uspomene na preminulog supruga.

Crne duge kose, krupnih oiju, blagog pogleda - ponekad, inilo se, skrivenog harizmatinog osmeha, racionalnog odnosa prema stvarnosti,

Anja je bila ena koja je

pokuavala svakoga da razume. Bilo je u njoj puno strepnje, ali i strpljenja, puno nade i, pre
svega, estitosti. Primila je Sofiju u svoj dom i svi su zajedno spavali u velikoj prostranoj
sobi, ispunjenoj komadima starog nametaja, prepunoj deijih igraaka. Dorukovali bi svi
zajedno i posle ispijene kafe i odvoenja deaia u kolu, Sofija i Anja zajedno bi odlazile na
posao.

Tokom aprila Sofija je sa devojkama u salonu pravila nove poslovne planove kad je
zazvonio telefon. Bio je to Maks, gospodin iz Rusije koji je iveo i radio u Srbiji i vrlo esto
dolazio na kozmetike tretmane u salon. Telefon je dugo zvonio jer Sofija, za trenutak, nije
znala ta da mu kae. Svi termini bili su zauzeti.

Halo?

Dobar dan, Sofija

Dobar dan, Maks.

Taman kada ga je Sofija elela preduhitriti reima izvinjenja, Maks se izvinio prvi.
Upravo je doputovao iz Moskve i dananji vani poslovni sastanci mu ne dozvoljavaju da
svrati do salona. U znak izvinjenja zamolio je Sofiju da odvoji koji minut svog vremena i
doe na odreenu adresu, eleo bi da joj da okolade koje je doneo iz Rusije.
3

Devojke, idem po okolade, skuvajte kafu, brzo dolazim!, javila se svojim

prijateljicama i, vesela, koraala je hitro ka Maksu. Bio je divan proleni dan, Sunce je
prualo svoje prve zrake, Sofiju su poseban entuzijazam i srea obuzimali. Nije joj trebalo
puno da stigne. Poto je pozvonila, ulazna vrata su se otvorila, i ona se laganim korakom pope
na prvi sprat.

Sofija je toga dana imala na sebi teksas suknju do kolena i majicu sa kratkim
rukavima. Bila je u ravnim cipelama, onom paru koji je najvie volela da nosi. Kada su se
vrata otvorila iznenadila se jer pred sobom nije ugledala Maksa. Pred njom je stajao jedan
krupniji gospodin, pomalo zbunjen, trudei se da dovede u red svoj bademantil. I Sofija je
pomalo bila zateena gledajui pred sobom, direktno u oi, mukaraca koji se trudio da svoju
zateenost prekrije osmehom.

Izvolite, uite, obratio joj se prvi. Maks e uskoro doi, otiao je po neka
dokumenta koja su nam potrebna.

Hvala vam, rekla je i ula u stan.

Prostor u kome se nalazila bio je lepo opremljen. Na sredini velikog dnevnog boravka
nalazio se stakleni okrugli sto, okruen crnim konim stolicama. Svee kale u staklenoj vazni
na sredini odavale su utisak elegancije i prefinjenosti. U produetku, prema terasi, nalazio se
prostrani divan ispred koga su, na manjem stolu, bile ae i jedna flaa vina.

Sedi, rekao je. Ah, da, nisam ti se predstavio! Ja sam Sergej, i pruio joj je
ruku. Moemo da preemo na ti, nadam se da to nije problem?

Sofija, drago mi je, uzvratila je. Naravno, nikakav problem.

Seli su i Sergej je ve poeo da otvara flau vina. Dok joj se obraao glasom punim
samopouzdanja, otvarao je flau vina, a zatim ga i sipao u elegantne ae. Poto su nazdravili,
posmatrao ju je, pomalo uznemireno, a onda su nekoliko minuta proveli u potpunoj tiini.
Sergej je prvi progovorio, trudei se da bude spontan. Sofija ga je sluala, iznutra drhtei od
neobjanjivog uzbuenja. Ubrzo ih je prekinulo zvono. Maks se vratio.
4

Sav usplahiren i zadihan, Maks se izvinjavao Sofiji ukoliko ju je doveo u neprijatnu

situaciju. Nije uspeo sve da obavi na vreme, trudio se da joj objasni, maramicom skidajui
znoj sa ela. Sofija ga je posmatrala svojim blagim oima i sa osmehom ubeivala da je sve u
redu. Sergej ju je doekao i lepo ugostio dok je on bio odsutan. Za to vreme Sergej je u
kuhinji pripremao aj za svo troje. To je radio veto i, videlo se, sa velikim zadovoljstvom.
Kazao im je da je to specijalan aj, doneen iz Rusije. On naroito voli da ga degustira uz
slatko od malina, iz ajnika koji je kupio u Veneciji.

Poto je sipao nekoliko kaiica aja u kljualu vodu ostavio ju je da odstoji nekoliko
minuta. Sipajui aj u ve pripremljene velike olje, zveckajui kaiicom, kriom je
posmatrao Sofiju. Ona je to primetila pa joj bi malo nelagodno. Njihovi pogledi ponovo se
susretoe. Maks prekinu tiinu sa predlogom da bi jednog vikenda moda mogli otii na
piknik van Beograda. Sergej sa oduevljenjem prihvati predlog, smatrajui da bi sve trebalo
organizovati to pre.

Prolee je! Vreme je lepo, zato ga ne iskoristiti?! Treba uivati u prirodi! Kako se
tebi ini ova ideja, Sofija?

Da, da..., pomalo zbunjeno odvrati Sofija.Zato da ne?

Razgovor je na trenutak prekinuo zvuk Sofijinog mobilnog telefona. Devojke iz salona

su je zvale, morala je da se vrati na posao.

Pozdrav obojici, izgovorila je, moram da krenem, posao zove.

Ustavi sa sofe, pruila je ruku Sergeju.

Drago mi je da smo se upoznali.

Takoe, uzvrato je.

Hvala na vinu i lepo pripremljenom aju.

5

Rukujui se sa Maksom zahvalila mu se na okoladama i krenula ka vratima kada su je

zaustavile, na sekund, Sergejeve rei.

Nadam se ponovnom susretu.

Ona se polako okrete ka njemu i pogledi im se jo jednom susretoe. Ovoga puta due
su gledali jedno u drugo. Ovo su najlepe zelene oi, pomislila je.

Te veeri, posle zavrenog radnog vremena, Sofija i Anja uputile su se ka Markovoj

koli. Deija graja, vrisci, jurnjava i osmesi oduevie Sofiju da se i ona sama osetila kao dete.
Marko je trao ka njima. Zagrlio se sa majkom snano i ostao je dugo u njenom naruju. Kada
su krenuli on, saznavi da e i te veeri Sofija prespavati kod njih, poskoi i uzviknu jedno
radosno Jupiii!.

Dok je Anja spremala veeru, Marko je pokazivao Sofiji svoje igrake, punu kutiju
arenih predmeta, sklapajui ih i rasklapajui. Veto se trudio da joj objasni koja igraka emu
slui. Sofija ga je pratila, odobravajui sve to bi joj rekao, dodajui da su njene igrake, kad
je ona bila mala, bile lutke, a ne automobilii. Tokom veere Sofija je predloila prijateljici
da predstojee majske praznike provedu kod njenih roditelja na selu. Tim predlogom je
naroito bio oduevljen mali Marko. Ve je zamiljao ivotinje koje bi tamo mogao videti.
Sav ushien i radostan, te noi nije dugo mogao da zaspi. Do kasno u no mami i Sofiji
postavljao bi pitanja i podpitanja.

III

Majsko jutro u Beogradu. Sunce je ve pruilo svoje prve zrake kada su se Sofija i
Anja ve uveliko pripremale za odlazak kod Sofijinih roditelja. Nekoliko neophodnih stvari
bilo je upakovano kada se Marko probudio i sa nestrpljenjem ekao da krenu. Beograd je tog
jutra bio tih. Ulice su bile prazne, a bilo je i manje prolaznika. Osealo se da je praznik.

U porodici Popovi tog jutra poelo je veliko spremanje, takorei bila je prava uzbuna.
Svi lanovi bili su zauzeti spremanjem, svako je jurio na svoju stranu. Dola, domaica kue,
od ranog jutra bila je u kuhinji. Tebalo je ispei pite, skuvati gula, umesiti kola. Dola, zrela
ena ve zala u pedesete, ali mladolikog izgleda, kome su naroito doprinosili osmeh i
vedrina kojima se odlikovala, tog jutra davala je posebnu energiju svojim ukuanima u
iekivanju erke Sofije.

Mislila je, iznova, da je neto zaboravila i da e, eto, Sofija ostati uskraena za neku
majinu kulinarsku poslasticu. Radovala se dolasku svoje erke i, kao svaka majka, elela je
da joj udovolji koliko god je mogla.

Dola, ljubavi!, zau se glas iz dvorita. Bio je to njen suprug, Sofijin otac. Peenje
e biti uskoro gotovo, ostalo je jo da pripremim rotilj i ren.

Imanje porodice Popovi bilo je pravo gazdinstvo koje se prostiralo na nekoliko

hektara zemlje. Sofijin otac upravo je zavrio sa etrdesetogodinjom slubom u zdravstvu i
sada, kao penzionisan, mogao je u potpunosti da se posveti svom domainstvu. Iako je bio u
kasnim ezdesetim godinama ivota, vodio je rauna o vinogradu, vonjaku prepunom ljiva i
kruaka od kojih je svake godine pravio rakiju. Uzor i podrka Sofiji, on bi joj, jo dok je bila
devojica, davao savete i bezuslovnu podrku. Ako bi nekada i pogreila, Sofija bi oseala stid
pred njim, pomalo ak i strah od prekora. Ipak, on bi joj tada, svojim oinskim pogledom
odavao ljubav, privrenost i razumevanje, ona ista oseanja koja je i ona, u svom srcu, imala
za njega.

kripu dvorine kapije prva je ula Kaa, erka Sofijinog brata, koja joj je odmah
pritrala u zagrljaj. Devojica je obavila ruke oko tetkinog vrata. Njena svetla smea kosica,
krupne oi i nean zagrljaj odavali su devojicu punu topline i ljubavi. Roditelji, im je
ugledae, pridruie se Kai i nasta jedno veliko grupno grljenje, praeno glasovima
pozdrava, poljupcima i onom pozitivnom galamom, tako estom u srenim porodicama.

Dobro sam, dobro sam, ree im uz osmeh Sofija.

Nismo te dugo videli!, odgovori joj majka.

7

Kaa se posebno obradova onog trenutka kad vide da je sa njenom tetkom doao i
Marko. Njih dvoje odmah otrae u drugi deo dvorita gde su se nalazile ivotinje. Devojica
je jedva ekala da nekom pokae svoje omiljene ljubimce!

Prelepi vrt ispred kue i ovog prolea bio je pun razliitog cvea. Lale, zumbuli, rue,
svo na okupu, i cvee kao da se, uz zrake i boje, pridruilo radosti ukuana zbog pridolih
gostiju. Dola je, i pored svih obaveza koje odravanje gazdinstva iziskuje, uspevala da se
posveti cveu, ureenju vrta, zasaivanju trave. Ubrzo su svi seli za sto u vrtu gde je Dola ve
iznela svee peenu pitu. Ubrzo su im se i Kaini roditelji pridruili. Porodica je bila na
okupu.

IV

Novembar je. Poutelo lie i ogolele kronje pobuuju oseanje neke pritajene,
neobjanjive tuge. Jeza podilazi, neto se migolji i ne da mira, no, opet, tu smo, udiemo
vazduh. Sreni smo, lepo je biti iv, ini se, na kraju dana.

Tog jutra bilo je hladno. Sofija je stajala u masi ljudi, tiskajui se u javnom prevozu sa
pospanim graanima. urila je u kolu jezika, imala je zakazan test iz ruskog. Predano je uila
prethodnih dana i nadala se uspehu. Sa nestrpljenjem, pomalo i pod tremom, vozila se,
razmiljajui o obeanju koje je dala. Na jednoj od stanica u prevoz je uao ovek sa
mnotvom tapova i torbi, zaputen, prljav, iz ijeg ranca se oseala ustajala hrana. Oronulog,
umornog lica, duge sede brade i u izlizanom crnom kaputu, u cipelama koje su bile nekoliko
brojeva vee, poeo je, iznenada, da peva pesmu posveenu prazniku Bogojavljenja.

Posmatrajui ovog beskunika koji, uprkos svemu, peva, Sofija je razmiljala o njemu
i njegovom dosadanjem ivotu. Njegovoj muci, razlozima koji su ga doveli da postane takav
kakav je bio pred njom i pred masom mnogih drugih ljudi koji su se sklanjali ili gunajui
izlazili iz autobusa zbog njega. Oseala je alost i, istovremeno, zavist. On je smogao snage
da, uprkos bolu, na svoj nain pokae drugima svoju sreu. Uprkos svemu, on je iveo i slavio
je ivot, ba takav kakav je. Udisati vazduh, biti radostan, biti tuan, sve je to ivot. U ovom
oveku prepoznala je pokretaku energiju, volju za ivotom.

Najzad, kada je na jednoj od stanica izaao i nastavio svojim putem, i dalje pevajui,
shavtila je da je njegov in bio znak. Ljubav pokree svet, uverila se u to jo jednom,
posmatrajui zaljubljeni par koji se smejao za beskunikom, pratei ga pogledom. Vredi se
boriti i rtvovati. Ponekad, ljubav nas ostavi na mestu sa kojeg, mislimo u datom trenutku,
neemo moi dalje. Svi putevi ine se zatvorenima, ne vidimo ispred sebe nikakav znak
ivota, nikakav horizont, ali godine, meseci i dani ine svoje. Njihova magija zove se
mudrost. Tada, hodamo ne gledajui ni levo ni desno, ni spolja, ni unutra. Kasnije, nita nam
od svega toga vie ne bude ni malo vano. Postajemo skoro nevidljivi.

Koraajui prema koli, zastala je pred mestom koje je u njoj izazivalo bujicu emocija,
pred mestom gde je sve poelo, pred mestom gde je urila da doe po okolade, gde je susrela
9

najlepe zelene oi. Sada, roletne na prozoru bile su sputene, cvee sa balkona bilo je
uklonjeno, mogla je da oseti prazninu u stanu koji je sa ulice posmatrala. Istovremeno, oseala
je kao da ju neko iznutra posmatra, kao da neko stoji pored prozora i gleda pravo u nju. Znala
je da te osobe vie nema, da je to sada uspomena, ali, ipak, duboko u srcu, oseala je taj
pogled.

Sve pohvale, Sofija! Odlino ste uradili ovaj test!, bile su rei profesora Bojana.
Tamnoput, mlad profesor ruskog jezika, po zavretku fakulteta zaposlio se u koli koju je
Sofija pohaala. Osim perfektnog znanja samog jezika, Bojan je bio pravi rusofil, dobar
poznavalac ruske kulture, knjievnosti i istorije. Bio je sposoban da dobro prenese znanje.
Svojim pristupom, pre svega ozbiljnou, isticao je znaaj i vanost jezika za jedno drutvo.
Takoe, bio je uvek spreman da se naali i prokomentarie duhovito neka od drutvenopolitikih zbivanja. Ba zato, Sofiji je bio od izuzetnog znaaja njegov komentar i bi joj drago
to je uspeno poloila test. Sa velikim potovanjem zahvalila se profesoru i uputila ka
Zemunskom keju.

Na etaliu Zemunskog keja, u restoranu sa prelepim pogledom na Dunav, Sofija se

nala sa prijateljicom Lenkom, koja ju je ve ekala, stigavi nekoliko minuta pre nje. Sofija
se pohvalila drugarici povodom rezultata u koli na ta je njena drugarica pozitivno reagovala.
Poto su napustile restoran, uputile su se prema Gardou, odakle se, opet, pruao divan pogled
na Dunav. Gardo, gradsko naselje na teritoriji optine Zemun ima bogatu i znaajnu istoriju,
o emu su dve prijateljice pomalo tokom svoje etnje i razgovarale. Na osnovu arheolokih
iskopavanja, utvreno je da se na ovom podruju ivelo jo u doba Vinanske kulture. U
antiko doba, tu se nalazilo rimsko naselje Taurunum. Dolaskom Slovena na Balkan, naselje
po zemunicama dobija sadanji naziv. U srednjem veku, na uzviici iznad Zemuna, na desnoj
obali reke, podie se utvrenje koje ima za cilj kontrolu saobraaja Dunavom.

Vremenom, oko utvrenja formirano je naselje. Na ostnovu pojedinih istraivanja

utvreno je da ime Gardo potie od imenice grad, koja je slovenskog porekla, na koju su,
kasnije, Maari dodali nastavak o. Prema drugim tumaenjima, Gardo znai groblje.
Poznato je da su na Gardou pronaeni grobovi jo iz keltskog perioda. Predmeti koji su
iskopani tokom arheolokih radova bili su raznovrsni: orue napravljeno od glaanog kamena
i kostiju, kao i mnogobrojno keramiko posue. Svi oni danas se uvaju u Zaviajnom muzeju
10

u Zemunu. I danas Gardo ima znaajnu ulogu u razliitim kulturnim i drutvenim

dogaanjima. Dobro je poznata letnja manifestacija Leto na Gardou kada se organizuju
mnogobrojne predstave i koncerti.

Dok su hodale ka njemu, Sofija i Lenka razgovarale su o ovim detaljima, ne

zaboravljajui i da obrate panju na zrake sunca koji su se nazirali iza oblaka, stapajui se sa
plavetnilom Dunava, stvarajui prelep prizor. Ve pomalo umorne od etnje, devojke su
odluile da sednu, opet, u jedan restoran i ovoga puta ruaju posmatrajui reku pred sobom.

Lenka, devojka kovrdave kose i harizmatinog osmeha, bila je Sofijina dugogodinja

prijateljica koja bi uvek posluala njen savet, devojka sa kojom bi Sofija u svakom trenutku
mogla da popria o bilo emu to ju je u datom trenutku muilo. Lenka je studirala kineski
jezik i knjievnost. Prilino zrela za svoje godine, ona bi, kad god je imala priliku, radila
honorarno posao koji bi joj olakao mesene trokove. Davala je privatne asove deci,
uestvovala na razliitim prezentacijama i konferencijama, bila izuzetno profesionalna i, kad
god bi mogla, pomagala bi deci svojih prijateljica oko domaih zadataka koji se tiu
engleskog jezika ili matematike.

Ljubav je tu da nam pomogne da lake podnesemo teret ivota, da lake prebrodimo

tekoe i lake dopremo do nas samih, da sebe bolje upoznamo. Kada ovek doivi neko
razoaranje, on osea jedino bol. Ali, postoji jedna velika prednost u bolu. On natera oveka
da bude jai, da nastavi dalje. Bol oveka ojaa i uini vrim. ovek moe sve ukoliko
osea ljubav. Ako je ljubav jaka, mogu se sve prepreke prevazii. Ljubav, uvek, ostaje Boija
tajna. Ona ostaje skrivena od tuih pogleda, ma ta se odigravalo izmeu dvoje koji se vole.
Sve ovo Sofija je pokuala da kae Lenki.

Lenkino srce bilo je obeano momku koji je bio daleko od nje, na drugom kontinentu,
u angaju. angaj se prvi put pominje oko 960. godine. Grad je dugo bio trgovaka luka
odakle se izvozio pamuk u Peking. Kasnije, u grad stiu Britanci, kao i hrianski misionari.
Svi u njemu prepoznaju idealne uslove za trgovinu i tada angaj postaje najznaajniji
trgovaki centar

istonog dela azijskog kontinenta. Posle Britanaca, angaj naseljavaju

Francuzi, kao i Jevreji. Najzad, tu su i Amerikanci. Svi ovi narodi, svojim obiajima, nainom
ivota, ali i ekonomijom, doprineli su da angaj postane velika svetska metropola.
11

Mnogobrojne etvrti naroda koji su dolazili u ovaj grad i dalje postoje, a kroz njih saobraa
voz na magnetni pogon, jedini u tom delu sveta.

Razliite prie o ovom gradu privukle su Lidiju. Posveenost studijama, elja za

upoznavanjem drugaije kulture, ali i ljubavlju prema Adrijanu, momku koji je iveo i radio u
angaju. Platonska ljubav na daljinu, mnogi psiholozi tvrde, poseduje dobre preduslove za
opstanak, ali udaljenost ne prija dugo. Ne kae se bez razloga: Daleko od oiju, daleko od
srca. Fizika udaljenost dvoje zaljubljenih poseduje potencijal za tugu. Koliko samo brige
nastane zbog poziva ili poruke na koji nije stigao odgovor. Sofija je pokuala da prijateljici
ukae, u takvim situacijama, na znaaj strpljenja i nade koje objedinjuje ljubav prema datoj
osobi.

Sunce je ve zalo a Lidija i Sofija jo uvek su bile u restoranu, zapriane. Odjednom,

Sofija uperi pogled ka nebu i ree svojoj prijateljici: Zvezde su mesto susreta svih
ljudi.Kasnije, odlazei ka svom stanu, pitala se da li postoji neko na ovome svetu ko ne pati
ili neko ko ne gleda u zvezde.

12

Posle uskrnjeg praznika provedenog kod roditelja, Sofija je uveliko nastavila sa

svojim radnim obavezama. Dolaskom letnjih dana, obim posla u salonu je porastao i
mnogobrojne obaveze nisu predstavljale problem za nju je je uvek kraj sebe imala devojke sa
kojima je bilo zadovoljstvo raditi i druiti se. Sofija je bila, takoe, tih dana okupirana
traenjem novog stana. Njen ivot sa prijateljicom i njenim sinom bio je ispunjen sreom,
imali su lepe zajednike trenutke. Ponekad je dane provodila i kod svoje dugogodinje
prijateljice Mine, sa kojom ju je, takoe, povezivalo divno prijateljstvo, poverenje, velika
odanost i razumevanje. Upoznale su se jo na osnovnim studijama ispred zgrade Filolokog
fakulteta. Kau da u ivotu, zapravo, nema sluajnosti. Davno, dve su se devojke od dvadeset
godina srele, ne znajui ni da su na istom odseku. Od tada, njihovo prijateljstvo traje, proeto,
pre svega, podrkom.

Mina je, uprkos svom harizmatinom nastupu, prekorevala sebe zbog pomalo mravog
izgleda, elei, za razliku od mnogih ena, da poseduje koji kilogram vie. Duge smee kose i
zelenih oiju, odavala je utisak nene devojke. Ipak, uprkos mnogobrojnim ivotnim
okolnostima koje joj nisu ile na ruku, Mina je zapravo bila borbena i pozitivna osoba koja bi
uvek gledala pravo. Sa Sofijom je, u jednom periodu njenog ivota, bilo drugaije. Ona bi
posmatrala stvari isuvie emotivno. Mina je bila drugaija, odavala je utisak eline ene koja
bi nekog mogla u sekundi izbrisati iz svog ivota, ukoliko bi procenila da je bio nekorektan
prema njoj. Sofiji je uvek trebalo malo vie vremena za takve odluke.

Tog junskog jutra, posle jutrarnje kafe, Sofija i Mina uputile su se sa Banovog brda,
gde je Mina stanovala, ka manastiru u Rakovici. Dve prijateljice bilo su lepo raspoloene i
tokom vonje razgovarale su o svojim iskustvima iz prethodnih perioda, o srenim i tunim
momentima. Sumirale su sve ono to ini, zapravo, jedan ivot.

Dvorite manastira u Rakovici bio je lepo ureeni cvetni vrt koji su monahinje dobro
odravale. Sve je bilo isto. Na ulazu je stajala korpa sa suknjama koju bi osobe enskom pola
oblaile ulazei na sveto mesto, potujui na taj nain veru i njene obiaje. Manastirska
atmosfera bila je takva da bi odmah ublaila sve tegobe sa kojima bi neko uao. Dua vernika
bila bi ispunjena mirom i spokojem. U sreditu manastirskog dvorita nalazio se letnjikovac,
13

napravljen od hrastovine, premazan posebnom farbom koja bi titila drvo od vremenskih

nepogoda. Letnjikovac je, pored cvea, ulepavao dvorite manastira, sa par drvenih klupa
namenjenih kratkom predahu posetilaca.

Posle zavrene molitve, Sofija odlui da kupi jednu brojanicu, ali se ubrzo predomisli
pa uze dve. Mina ju je ekala u letnjikovcu, posmatrajui ostale posetioce, uivajui u
prijatnom jutarnjem vremenu. Sofija joj se pridruila i tako su provele mnoge minute, sedei,
utei, oseajui spokoj. Najzad, kada su odluile da krenu, ostavile su marame i suknje u
korpu iz koje su ih prvobitno uzele i vratile su se svojim svakodnevnim aktivnostima. Dobra
dela ne ostaju bez nagrade, a dobroinitelj e, pre ili posle, biti nagraen. Tako su obe
razmiljale odlazei iz manastira i vraajui se svaka svom poslu.

14

VI

Trebalo je razvrstati mnogobrojne papire, srediti vanu dokumentaciju. Dolazi sezona

godinjih odmora, treba sve organizovati sa devojkama kako bi posao nastavio da bez
problema funkcionie. Sofija je bila zamiljena nad svojim planerom, razmiljajui kako sve
da organizuje, kad ju je prekinuo zvuk telefona. Bio je to Maks. Zvao je da joj prenese
pozdrave od Sergeja i uputi poziv za izlet tokom jednog vikenda van Beograda. Obojici bi
bilo drago da im se pridrui. Sofija u trenutku nije znala ta da odgovori ali kada je ispred
sebe videla gomilu papira koje treba srediti, popuniti i razvrstati oseti da joj je potreban
predah. Prihvatila je Maksov predlog.

Bio je to poziv da vikend provedu u Aranelovcu, srcu umadije. Sofija je razmiljala

koju od prijateljica da povede sa sobom. Mina je jue otputovala kod svojih, Anja je zauzeta,
Lenka ima poslovnih obaveza. Izbor je pao na Suzanu, drugaricu koju Sofija dugo nije videla.
Suzana je bila u poseti roditeljima kada joj je Sofija uputila poziv. Na Sofijino opte
oduevljenje, njena prijateljica je pristala. Suzana je esto pozivala Sofiju da provede podne
sa njom i njenim roditeljima na ruku to je Sofija rado prihvatala. Drugariina porodica uvek
bi je doekivala sa velikim gostoprimstvom. Suzanina baka umela je da napravi orbu sa
povrem koju je Sofija ba volela. Desa, Suzanina mama, naroito je volela da razgovara sa
svojom erkom i Sofijom o stvarima koje se tiu velikih ivotnih odluka, unosei u
ceremoniju ruka ton ozbiljnosti. Majine savete Suzana bi najee prihvatala ali, inilo se,
tokom samog maminog izlaganja, Suzana kao da nije bila naroito zainteresovana.

Kada je stigla nedelja, Sofija i Suzana ranim jutrom krenue put Aranelovca, u Sofijin
rodni grad. Pre polaska, Maks je nazvao Sofiju i objasnio joj gde su se tano smestili. Sofiji
nije bio problem da odmah prepozna to mesto, s obzirom da je to da je u pitanju bio kraj u
kome je odrasla. Ve je bilo podne kada su devojke stigle. Maks ih je saekao na ulazu u hotel
i ispratio do apartmana rezervisanog za njih dve. Hotel sa pet zvezdica nalazio se nedaleko od
centra grada. Po smetaju, odluile su da proetaju parkom nadomak hotela, a kasnije su se
nale sa Maksom i Sergejem na veeri.

Aranelovac, gradsko naselje u srcu umadije, u podnoju planine Bukulje,

najpoznatiji je po blagotvornosti kisele vode. Ime mu je dao knez Milo Obrenovi.
15

Aranelovac je, takoe, poznat i po parku punom skultura domaih i svetskih autora. U njemu
se nalazi i hotel Staro zdanje, graevina koja datira jo od vremena vladavine dinastije
Obrenovi. Park, koji se prostirao na oko tri hektara, bio je sav u zelenilu, prepun cvea i
etaa. Suzana i Sofija etale su parkom, posmatrajui zaljubljene parove, starije sugraane,
roditelje sa decom, uivajui u njegovoj lepoti. Kada je nastupilo vee, devojke odoe u sobu
da se spreme kako bi na vreme stigle na veeru.

Sofija je bila u elegantnoj crnoj haljini i u crnim cipelama sa visokom potpeticom.

Plave kose, koja je bila sva u loknama, u svedenoj toaleti, diskretno naminkana, sa blagim
rumenilom na obrazima, Sofija je te veeri izgledala enstveno i elegantno, i ba onako kako
je smatrala da privlana mlada ena treba da izgleda. S obzirom da su devojke nosile cipele sa
visokim potpeticama, umesto da siu u restoran stepenicama, odluie se za lift. U ogledalau,
jo jednom proveravajui detalje svoje toalete i minke, Sofija primeti da je zaboravila da
brojanicu zameni drugim nakitom, ali ve je bilo kasno za povratak u sobu.

Maks i Sergej su ve bili u restoranu kada im se devojke pridruie. Odluili su da

degustiraju vino Moet dok su ih ekali. Prilazei restoranu, Sofija oseti zmarce kako
promiu njenim telom, ali ne bi joj jasno otkud oni. Kada su ule, Sergej ustade i prui joj
ruku.

Dobro vee, Sofija. Divno izgleda!, ree joj Sergej, ustajui i smeei se, gledajui
je pravo u oi.

Dobro vee, Sergej. Hvala., ree mu ona i jo jae oseti kako je podilaze marci.

Sofija se zatim pozdravila i sa Maksom a potom je obojici predstavila svoju

prijateljicu. Po pozdravu, sela je pored Sergeja a Suzana pored Maksa koji je devojkama
odmah sipao vino dok im je Sergej primicao stolice. Sofija se oseala prijatno u tom drutvu.
Veera je bila ukusna, naroito salata koju joj je Sergej preporuio. Tokom itave veeri
neobjaniva energija proimala je Sofiju a ona nije umela da joj objasni poreklo. Oseala je
Sergejev pogled, posmatrao ju je tokom itave veeri.

16

On je Sofiji bio izuzetno simpatian jer je uglavnom govorio o mestima koja je obiao
na svojim putovanjima. Govorio im je kako je tokom osamdesetih godina naroito eleo da
obie Jugoslaviju ali je uspeo da stigne samo do Maarske. Tada, nije ni sanjao da e jednog
dana, nakon mnogo godina, ipak doi na ove prostore i upoznati tako lepe devojke, u ijem je
drutvu bio te veeri. Devojke su se na ovu armantnu opasku nasmejale. Ba kada je htela da
ispije jedan gutljaj, Sergej je prekinu pitanjem:

Sofija, zato nosi dve brojanice na ruci?

Sofija se zamisli na trenutak. Spusti au, u momentu ne znajui ta da odgovori.

Najzad, ona ree:

Nosim dve jer jedna je za mene a druga je za moju ljubav. Kada je pronaem, drugu
brojanicu pokloniu svojoj polovini.

Ni sama nije znala zato je ba to rekla, zato je ba tako odgovorila na postavljeno

pitanje.

Znai, tako.., ree Sergej. E, pa onda, ja ekam!, uzviknu on nonalantno na ta se

svi za stolom nasmejae, a njihovi se pogledi, opet, susretoe.Ima predivne zelene oi,
pomislila je u tom trenutku.

17

VII

Po povratku u Beograd, Sofiju saeka mnotvo obaveza. Ipak, devojke su bile tu da u

svakoj situaciji pomognu i lake organizuju obaveze koji je njihov posao svakodnevno
zahtevao. Sofija je planirala da pronae stan za sebe, a Dana, prijateljica iz salona, pomogla
joj je u odabiru prostora u okoline beogradske arene. Stan koji je Sofija odluila da pogleda
nalazio se istono od arene, na etvrtom spratu. Bio je to stan od ezdeset pet kvadrata, sa
izdvojenom spavaom sobom, ajnom kuhinjom i prostranim dnevnim boravkom, to je bilo
sasvim dovoljno za Sofijine potrebe. Trebalo je dodati jo po koji komad nametaja, napraviti
drugaiji raspored, preneti stari od Anje i uneti malo cvea kako bi se stvorio utisak da je,
zapravo, u svojoj kui.

Odluila je da pomo oko selidbe potrai od svog dugogodinjeg druga Radeta. Rade
je bio osoba vrstog karaktera, krupne grae i pomalo prosed. Roen na Zlataru odakle se, po
zavretku osnovne kole, sa roditeljima preselio u Beograd. Njegova graa odavala bi
pogrean utisak. Nije delovao kao miran ovek ali je on, ba naprotiv, bio izuzetno blage
naravi. Govorio je da svako ima svoju sreu i da ju svako, na kraju, pronae. Vredan, predan
poslu, za njega kao da nije bilo granica u ostvarenju svoje zamisli. Voleo je da putuje. U masi
drugih ljudi izdvajale su ga humanost i dobrota, a pre njih, svakako, potenje. Uivao je u
vonji motora, preao bi stotine kilometara, uvek u potrazi za adrenalinom.

Tog dana kada je Sofija pozvala Radeta da joj pomogne oko selidbe on bee pomalo
umoran. Prethodno vee vratio se iz Hong-Konga. Ipak, dugogodinji prijatelj nije moga da
odbije svoju prijateljicu. Radetov poslovni prostor i Sofijin salon bili su u neposrednoj blizini.
esto bi pili jutarnju kafu u oblinjem kafeu, ponekad ak otili i na ruak na nekom lepom
splavu na Savi ili Dunavu. Radetu se dopadao Sofijin stav, njena pojava podjednako koliko i
karakter. Voleo je njen temperament, podjednako i kada je ljuta i kada je zadovoljna. Rade joj
je puno puta pomogao, u razliitim situacijama. Voleo je vrstinu njenog karaktera, ali i
emotivnost kao u male devojice. Sofija je oseala da moe da se osloni na njega u bilo kojoj
situaciji. Mogla je da plae pred njim, da mu kae ta ju mui, i on bi bio tu za nju.

Tog popodneva kada su zavrili sa prevozom stvari, Sofija je osetila veliko olakanje.
Nakon to je rasporedila stvari po stanu, napravila je sebi kafu i izala na balkon na koji se
18

izlazilo iz dnevnog boravka. Sumrak je ve poeo da pada, ulina rasveta se palila. Sofijin
pogled odluta u daljinu. Nije ni slutila da nju moda neko posmatra i da ona moda posmatra.

VIII

Prvih dana decembra sneg je ve ulice uinio belima. Jutarnji mraz bio je otar, inja je
bilo na ogolelim granama, a ljudi su sve manje izlazili napolje. Tek poneka preka potreba
naterala bi ih da izau iz domova, odlazak na posao ili dece u kolu, koja su ve tada
poinjala da se raduju pribliavanju raspusta. Ljudi su ve poeli da se pripremaju za
praznike, planirali su ta bi radili, gde bi ili i kako bi uivali u zimskim arolijama.

Dok je ispijala jutarnju kafu, u kojoj je naroito uivala, i itala dnevnu tampu, Sofija
pomisli kao bi mogla da pozove prijateljicu Minu da se vide i popriaju. Dugo se nisu videle.
Kada ju je Sofija nazvala ispostavilo se da Mina toga dana ima neodloive obaveze i da nee
moi da se vidi sa Sofijom. Samo to su zavrile razgovor, Sofijin telefon opet zazvoni. Bila
je to Ivona, devojka koja je radila u Sofijinom salonu dok nije ostala u drugom stanju. Sada,
postala je mama jednog preslatkog deaka.

Ivona je bila visoka devojka, plave kose i koatog lica, zdravog i nenog osmeha,
uvek raspoloena i nasmejana. Kada je poela, pre par godina, da radi u salonu, Sofija je bila
iznenaena Ivoninom ozbiljnou, odgovornou i vaspitanjem. Ona je bila dete razvedenih
roditelja i esto je naglaavala kako joj je ao jer detinjstvo nije provela sa oba roditelja. Ipak,
nije dozvoljavala da se taj nedostatak primeti. Njena majka inila je sve kako bi Ivoni
obezbedila spokojno detinjstvo.

Kada su se ule Ivona je predloila Sofiji da doe kod nje i njenog supruga Borisa na
ruak. Svi ukuani porodice Pavlovi ve due vremena su poznavali Sofiju i bila im je drag
gost. Tog podneva kada je Sofija stigla kod njih sa vrata je mogla da oseti miris ruka. Trpeza
je bila bogata, jela ukusna i topla. Domaa supa, pohovana piletina, mnogobrojne pite i salate.
Ve oko dva sata popodne sto je bio postavljen. Potom je, posle obilnog ruka, usledio dezert
kome se najvie obradovao Ivonin sin Aca. Ba u tom trenu pojavila se Vesna, Ivonina mama,
kojoj deak polete u zagrljaj.
19

Vesnina pozitivna energija, uprkos mnogobrojnim neprijatnim situacijama koje je

proivela, bila je njena pokretaka snaga i motivacija. Vesna je osetila vrlo mlada brano
razoaranje ali je, uprkos mnogim izazovima, odrala sebe i svoju erku, ne predajui se
nikad malodunosti. Kada je videla svog unuka kako joj tri u susret, kako joj se raduje i grli
je, shvatila je da je borba bila vredna truda. Svoju erku je usmerila na pravi put. Sofija ih je,
jo uvek sedei za stolom, posmatrala, i iz date situacije pokuavala da izvue pouku i za
sebe, za svoju borbu kroz koju je tih dana prolazila.

20

IX

Jednog kasnog popodneva, poto se vratila sa posla i skuvala sebi aj, mnogo dana pre
nego to se opisani dogaaj kod Ivone na ruku odigrao, Sofija je sedela u dnevnoj sobi stana
u koji se tek uselila i pokuavala da se odmori kada ju prekinu iznenadni poziv. Bio je to
Sergej. Sofija isprva bi zateena ali ubrzo se pribrala i razuveri Sergeja koji je pomislio da joj
smeta i da je u neemu prekida. Prijalo joj je, zapravo, to uje njegov duboki glas sa druge
strane.

Upravo degustiram aj. Ba mi je drago da te ujem! Kako si?

Dobro sam, dobro sam, moja lepoka, ree Sergej na ta se Sofija osmehnu. Bi joj
drago kada je ula da ju naziva lepoticom, ali tako spontano i armantno.

Imam jednu ideju, ree Sergej. Voleo bih da malo vremena provedemo zajedno u
prirodi. Ako je i u tebi ista elja, onda je u meni je velika srea, ree joj on.

Sofiji bi simpatian ovaj nain obraanja, naroito zato to je Sergej istovremeno

upotrebljavao i srpske i ruske rei.

Naravno, bie mi veliko zadovoljstvo, odgovori mu, a oko srca oseti veliku toplinu.

Na kraju radne sedmice, u petak popodne, Sofija i Sergej su se nali na dogovorenom

mestu, kod Arene. Dan je bio sunan, Sofija je blistala u ruiastoj lepravoj haljini, sa
pletenicom u kosi koju joj je tog jutra isplela Ivona. Uputili su se ka aku, ka mestu
savrenom za odmor, u banju Ovar. Tamo ih je ve ekao ostatak drtva. Sofija, ni sama ne
umejui sebi da objasni zato je to tako, oseti se pored tog oveka zatieno i sigurno.
Proimala ju je, opet, neka pozitivna drhtavica iznutra, sva se tresla od uzbuenja. Spolja,
pokuala je da ostane pribrana i da Sergeju ne oda svoju zbunjenost i veliku sreu.

Tokom puta sluali su ruske pesme koje je Sergej odabrao za tu priliku. U isto vreme
trudio se da joj objasni znaenje svake pesme. Kada bi se stvorila prilika za to, poinjao bi da
21

pevui, bio je i on srean, videlo se. Njegove zelene oi sijale su od sree i bile su pune
topline. Njihovi pogledi bi se susreli, s vremena na vreme, i tada kao da se vreme zaustavljalo.
Sergej joj je govorio o svom dolasku iz Rusije u Srbiju, svom prilagoavanju novoj zemlji,
upoznavanju novih ljudi, o odlascima u mesta koja su se nalazila u unutranjosti Srbije. Sofija
je upijala svaku njegovu re i u svakoj sekundi uivala u njegovom prisustvu.

Nakon nekoliko sati vonje odluili su da se zaustave u Valjevu i predahnu uz kafu.

Zaustavili su se, zapravo, u jednom etno selu gde se, pored prodavnica suvenira, nalazio i
restoran. Sofija je tom prilikom kupila sebi par stvari napravljenih od prirodnih sirovina:
sapun od kozijeg mleka i prirodni livadski med. Restoran je bio prijatno mesto za sedenje iza
koga je proticala reka. Sofija i Sergej odluili su da odu do nje jer su im panju privukle
mnogobrojne patke koje su se kretale u blizini obale. Sofiji one naroito behu interesantne.
Dok ju je posmatrao, Sergej odlui da joj prie blie i saopti ono to je oseao. Uhvati je
neno za ruku, pogleda je pravo u oi i ree joj: Sofija, ne moe da pretpostavi koliko mi je
drago to si se pojavila u mom ivotu! Oseam tvoju dobrotu. Sofija i njega uhvati za ruku,
spusti pogled i zauta. Bi joj drago da uje ove rei.

Ve se smrklo kada su stigli u banju. Bata hotela u kome je trebalo da odsednu bila je
puna. Banja je prevashodno bila poznata po lekovitoj vodi, ija temperatura dostie i do
trideset osam stepeni. Na osnovu arheolokih istraivanja utvreno je da su ovdanji termalni
izvori korieni jo u praistorijsko doba, a da su jo Rimljani eksploatisali rudnike u blizini
banje. Turci, takoe, nisu ostali imuni na blagodeti ovog mesta. Nakon osloboenja Srbije od
Turaka, lekovite izvore banje Ovar koristili su okolni manastiri kojih ima ak deset u
radijusu od nekoliko kilometara udaljenosti. Manastiri su graeni u periodu od 16. do 19.
veka, skromnih su dimenzija, a kao najlepi meu njima izdvaja se mansatir Svete Trojice.

Posle veere, Sergej je ispratio Sofiju do njene sobe i poeleo joj laku no. Kada je
ostala sama, Sofija je razmiljala o svemu to se dogodilo. Oseala je oko sebe neku toplotu,
neku prijatnu energiju koja ju je grejala poput ebeta. Oseala se, istovremeno, i prijatno i
udno, leptiriu u stomaku irili su svoja krila. Sergej joj je bio privlaan, poelela je da ga
zagrli vrsto i da dugo ostane u njegovom naruju. Njegova soba bila je do njene.

22

Po rastanku sa Sofijom, Sergej je odmah otiao pod hladan tu. Hladna voda prijala je
njegovom organizmu. Sergej je oseao da je konano sreo osobu za kojom je itav ivot
tragao. Konano se osetio spokojnim. Bio je toliko srean da je ak zapevao pod tuem. Kao i
Sofija, ni on dugo te noi nije mogao da utone u san, a posle napornog dana, naroito im je
bio potreban odmor. Te noi oboje su utonili u san mislei da je zid prepreka izmeu njih a da,
zapravo, za njih, jednog dana, prepreka uopte nee ni biti.

Sutradan, Sofiju iz sna prenu zvuk na vratima terase. Bio je to Sergej, kucao je o
prozorsko staklo kako bi je probudio. eleo je da jutro iskoriste zajedno, sunce je sijalo
boanstveno. Sofija isprva nije shvatala otkud on tu ali joj Sergej objasni da ih, pored mnogih
drugih stvari, eto, i terasa hotela u kome su odseli spaja i radi u njihovu korist. Sofiji i ta ala
bi simpatina i draga. Sergej joj ree da, ukoliko je mogue, to pre sie do restorana kako bi
iskoristili prednosti ovog divnog jutra.

Sofija bi ubrzo spremna i kada je sila u hotelsku trpezariju, Sergej ju je ve ekao za

stolom. Dok su dorikovali, priao im je Dragan, vlasnik hotela, i pozdravio se sa njima.
Sergej i Dragan bili su u bliskim poslovnim vezama i Dragan im iskaza veliko potovanje i
zahvalnost to su odluili da dou ba u njegov hotel. Sergej ga zamoli da im, ukoliko je u
mogunosti zbog mnogobrojnih obaveza, posle doruka pokae okolinu mesta u kome su.
Dragan je rado pristao. Posle kraeg razgovora, Sergej se izvini Sofiji i Draganu zaboravio
je da ih upozna! Dragane, ovo je moja devojka Sofija, ree ponosno Sergej na ta se Sofija
zbuni i blago joj porumenee obrazi. Dragan joj prui ruku i Sofija mu, pomalo zateena,
prui ruku. Poto je Dragan otiao, Sofija ree Sergeju:

Nisam znala da sam ti devojka.

Voleo bih da mi bude, uzvrati joj on.

Kada su tog dana odluili da osmotre okolinu i da uivaju u prirodnim lepotama

ovarsko-kablarske klisure, Sunce je sijalo visoko na nebu, ali ih nije svojom toplotom
ometalo u kretanju. Temperatura je bila prijatna, Sofija se divila predelima kroz koje su
prolazili. Klisura predstavlja predeo izvanredne pejsane raznolikosti, lepote i atraktivnosti za
mnogobrojne turiste. Sofija i Sergej osetie se kao da su na nebu, kao da plutaju na nekom od
23

mnogobrojnih oblaka koji su toga dana visoko nad njima promicali. Vazduh je bio ist i bistar.
Ispred nih, prostirao se divan pejsa gde su nainili nekoliko fotografija za uspomenu.

Kada su se vratili u hotel, ve je bilo vreme ruka. Sergejevi prijatelji, koji su trebali
da im se toga dana pridrue, ve su pristigli iz Beograda. Meu njima bio je i Maks koji ih je
ekao u restoranu. Sofija se obradova kada vide svog prijatelja. I Maksu su se dopadale
oblasti ovog dela Srbije i bi mu drago da vidi Sofiji i da sazna da je i njen utisak povodom
prirodnih lepota ovarsko-kablarske oblasti isti kao i njegov. On joj, takoe, ree, neto
diskretnije, da mu je drago zbog Sergeja da je ona ovde. Maks je od poetka znao koliko mu
se ona dopada i koliko Sergeju znai njeno prisustvo.

Sedeli su na terasi restorana i kako su svi pomalo ogladneli odluie se da ruaju.

Poruili su jagnjetinu, vrlo ukusno pripremljenu, i uz nju ispijali su crveno vino. Poto se ve
i bliilo vee kada su zavrili sa obrokom, Maks se oprosti od njih. Zbog umora, a i zbog
nadolazeeg hladnog talasa, otiao bi do sobe da se presvue i malo odmori. Sofija i Sergej
ostae sami za stolom i ispijae vino koje je preostalo u flai.

Da li zbog vina ili zbog obostrane simpatije, u momentu oboje ostadoe gledajui
jedno u drugo. Dok ga je posmatrala imala je oseaj kao da je tonula u beskonano
prostranstvo topline, oseaj da nije elela da pliva i da se spase, ve da eli da potone u tom
beskonanom moru, da se prepusti impulsu srca koji ju je vodio, dok je posmatrala njegove
oi. ta se ovo sa nama dogaa, pitala se, ne mogavi naglas da izusti to pitanje. Tonula je
sve dublje i dublje u to prostranstvo emocije koja ju je obuhvatila i uinila nepokretnom,
pasivnom, nemonom za bilo koji drugi pokret osim za pokret preputanja struji srca. Nije
mogla da pojasni sebi ta je to to ona osea, da li je to ljubav, ta je u tom oveku u toj meri
privlai.

Njihovo utanje prekide Sergej sa predlogom da proetaju do oblinje reke. Bila je to

etnja koju Sofija nikada nee zaboraviti. Ulina rasveta obasjavala je put od hotela do reke
gde su se esto mogli videti pecaroi koji su znali satima da sede, ekajui svoj ulov. Reka je
uborila i stvarala je lep um u uima prolaznika, kontrastirajui svoj zvuk sa zvucima noi.
Staza kojom su Sofija i Sergej hodali inila im se kao beskrajan horizont. Pripijeni jedno uz
drugo, dugo su etali stazom oko reke. Sofiji bi hladno i Sergej ju zagrli. On je oseao da je
24

taj zagrljaj bio ba ono to mu je potrebno. Nenosti i toplina neije due, neijeg tela, neijeg
postojanja. Sofija je bila ta.

U trenutku kada mi je to najvie trebalo, kada mi je bio potreban zagrljaj, ti si se,

Sofija, pojavila. Ko te je poslao?, apnuo joj je.

Pripijena uz njega, nije izgovorila ni re. Oseala se sigurno i zatieno, kao da pored
sebe ima gvozdeni oklop pored koga joj niko ne moe nauditi. Pripijala je svoje telo uz
njegovo i naslonila svoju glavu na njegovo rame. Dugo su tako ostali zagrljeni pored reke,
uivajui u prelepoj noi.

Sutradan, Sofija i Sergej odluie da nastave put ka Drini i Perucu. Sinoni dogaaj
uinio je da se oboje oseaju lepo i ispunjeno. Put do Peruca protekao je bez problema,
osmeh sa njihovih lica nije silazio, stalno su se smejali i grlili, a par put su i zastali da naine
fotografije. Sofija nije imala rei kojim bi opisala svoju sreu, tu koliinu emocija i radosti
sebi nije umela reima da opie. Oseala se sreno i zatieno, to je bilo najvanije.

Kada su stigli na Peruac ve je bilo vreme ruka. Odluie da porue orbu, ribu i
domae vino. Na nekoliko minuta hoda od restorana u kome su obedovali nalazila se reka
prepuna riba. Jedan od pecaroa ak dade Sofiji tap, da proba da upeca ribu, da vidi ume li i
to da uradi. Sergej ju je ohrabrivao, ne proputajui priliku da je nazove lepoka moja.
Sergej je, takoe, bio strastveni pecaro i pokazao joj je kako da zamahne tapom. Kada ona
uradi ba kako joj je Sergej objasnio, oseti da je tap oteao. Kada ga je polako podigla iz
vode, videla je malu ribu koju je upecala i bi joj ao tog stvorenja. Ona odmota tap i pusti
ribu nazad u vodu. Sergej ju je ba u tom trenutku fotografisao, nije mogao da odoli.

Na tim fotografijama mogle su se videti njene bore koje su se formirale oko oiju, i ne
zbog starosti, ve zbog sree. Voda jezera Peruac svojim slapovima formirala je glasno
uborenje. Taj zvuk odavao je utisak spokoja. Ba na tom mestu, Sergej zagrli Sofiju. Tada joj
je aputao najlepe rei o tome kako mu ona znai jer ga je povratila u ivot, jer mu je
povratila veru u ljubav. Lepoka, ti si poetak mog novog ivota., rekao joj je tad.

25

Bio je dvadeset osmi decembar, bliio se kraj jo jedne godine. Ova je za Sofiju bila
teka. Prekid karijere i bol zbog gubitka voljene osobe uinili su da se osea loe. Sama u
stanu, uz au vina i svoje omiljene pesme, navirale su joj uspomene. Toliko toga se dogodilo
u njenom ivotu u proteklih godinu dana! Iz misli ju je trgla Kaina poruka. Devojica je
pisala tetki da e za koji dan doi kod nje.

Sofija je Kai bila uzor. Veselo dete, divno stvorenje krupnih kestenjastih oiju volelo
je svoju tetku, u njoj je pronalazilo inspiraciju. Kada se Kaa rodila, Sofija je jo uvek bila
studentkinja. Seala se jasno tog trenutka kada joj je brat javio da je dobio erku, zdravu i
naprednu devojicu. Toga dana kada se Kaa rodila, Sofija je bila na Adi i uvi radosnu vest
uskliknula je toliko jako da je imala oseaj kako ju je itava plaa ula. Nakon toga, Sofija je
sa svojim tadanjim momkom Milanom otila u oblinji kafe da nazdrave povodom roenja
njene bratanice, a i da proslave Sofijin roendan koji je bio ba tog dana - dvanaestog avgusta.

Ve nakon godinu dana, Kaa je poela da pokazuje veliku privrenost Sofiji, roditelji
nisu mogli da je odvoje od tetke kada bi Sofija kretala za Beograd. Poto je malo poodrasla,
Kaa je provodila sa tetkom u Beogradu dosta vremena, i leti i zimi. Bili su to nezaboravni
dane za obe. Sofija bi do tanina organizovala svaki njihov dan, od razgledanja Beograda,
odlaska na Kalemegdan, etnji pored Dunava, odlazaka na razliite deije predstave. Sve je to
bilo interesantno njenoj bratanici koja nije prestajala da se smeje.

Kada je Sofija otila da saeka Kau na autobuskoj stanici, na ulicama, u

prodavnicama, u domovima, svuda se oseala praznina atmosfera. Svi su bili u urbi,
pokuavajui da u poslednjem trenutku porade na nekoj obavezi, kupe poklone za svoje
najblie, obave dunost u poslednji as. Sofija je ila da saeka Kau, svoju bratanicu, i
Dragicu, sestru od stirica.

Jo dok je bila studentkinja, Sofija je stanovala na Karaburmi i esto je koristila

autobusku liniju 16. Tako se i ovog jutra vozila u tom autobusu, na putu do glavne autobuske
stanice. Sa Zelenog venca, sputala se do autobuske stanice Kamenikom ulicom i tada se
priseala dana kada se sa torbama pela tom istom ulicom. Sada su pored nje sa torbama
26

prolazila neka druga deca. Mogla je da oseti njihovu energiju, da uje njihov smeh, nasluti
entuzijazam mladih devojaka koje su tek pristigle u grad. Sve je to Sofiju vratilo petnaest
godina unazad.

im je izala iz autobusa, Kaa je odmah ugledala Sofiju, potrala joj u zagrljaj i

obavila svoje tople ruice oko tetkinog vrata. Sofija je mislila da e se u tom trenutku istopiti
od sree.

Teto, teto, puno si mi nedostajala!, ree joj Kaa sva uzbuena.

I ti meni, ljubavi moja medena, uzvrati joj Sofija, smeei se i nastavljajui da je

grli.

Kada su Dragica i Kaa uzele svoje torbe, krenule su polako preko parka. Sofiji bi
drago to e sa njima doekati novu godinu. Sutradan, im su se probudile, Sofija im je
napravila doruak. Omlet, tople sendvie, crnu toplu okoladu i vafel kolae koje joj je
Dragica pomogla da naprave. Toga dana odluile su da proetaju stazom Ada-Huje, pored
Dunava, iako je bilo prohladno. Mogle su da sretnu tek ponekog prolaznika, skoro da su bile
jedine na etalitu. U odnosu na pre petnaest godina, kada je Sofija prvi put proetala ovim
krajem, Ada- Huja se znatno izmenila. Staza za tranje je u meuvremenu renovirana,
napravljene su nove sprave za vebanje, izgraen je deiji mini-park, kao i nekoliko restorana,
izuzetno lepo ureenih i dizanjiranih. Umorne od etnje i pomalo promrzle, odluie da uu u
jedan ruski restoran i poruie aj.

Kada su se vratile u stan pokuale su da organizuju sve kako bi im veeranji doek

protekao u to boljoj atmosferi. Zapravo, planirale su da doek provedu na Trgu republike, uz
muziku na otvorenom. Krenule su malo ranije jer je Sofija elela da Kaa bude do bine kako
bi to bolje videla zvezde koje e nastupiti. Kaa je uivala u itavom dogaaju, oseala je
kao da lebdi u kosmosu u toj masi ljudi koja se njihala uz najrazliitiju muziku. Kaa je bila
srena pevajui ve poznate melodije i dodatno uzbuena svaki put kada bi se okrenula i
ugledala koliko je ljudi iza nje. Tano u pono, kada je sat otkucao poslednji minut stare
godine, Kaa je zagrlila Sofiju i vrsto je privila uza sebe. Potom je usledio vatromet koji je
uinio da joj se ovaj doek uree u pamenje tako duboko da ga nikad nee zaboraviti.
27

Sutradan, ve oko deset sati izjutra, Kaa, Sofija i Dragice bile su u Ulicu otvorenog
srca, hodajui meu mnotvom ljudi. Na samom poetku ulice nalazio se balon u obliku
dinovskog srca koje je predstavljalo kapiju. Bilo je puno ljudi, najvie roditelja i njihove
dece. Bilo je tu i onglera, ulinih sviraa, slikara, na mnogobrojnim tezgama prodavali su se
slatkii. Bili su tu i poznati glumci za decu, deiji hor imao je svoj nastup, izvoai
starogradske muzike svirali su bez prestanka svoje umilne melodije. Vreme je bilo prijatno,
toplije nego prethodni dan, pa je itava manifestacija i privukla toliko ljudi. Sofija je na
takvim mestima volela da kupuje alvu, okoladne bombone, eernu jabuku. Uivala je u
ukusima slatkia, kao da je Kaina vrnjakinja.

Oko tri sata popodne, ve umorne od vieasovnog hodanja, uputile su se ka Ceraku

gde je ivela porodica Gruji. Sofija je jo kao studentkinja dolazila na ruak kod njih. Sofijin
omiljeni lan porodice bila je njena tetka, roena sestra Sofijinog oca. Slobodanka, koja je ve
imala preko ezdeset godina, jo uvek je lepo izgledala, a njena kosa, njeno lice, njene ruke,
odavali su utisak znatno mlae ene. Sitnih kestenjastih oiju koje su bile skoro iste boje kao i
njena kosa, divnog osmeha, Sofijina tetka odavala je utisak, pre svega, vedre ene koja je
oduvek bila prefinjenog dranja. Sofiji su jo dok je bila devojica govorili da podsea na nju,
a ona je, sa druge strane, zamiljala da e kad poraste da bude dama kao to je i njena tetka i
da e da nosi istu bundu koju je nosila i njena tetka. Isto tako, danas, nakon toliko godina, i
Kaa gleda na svoju tetku Sofiju i mata da nosi haljine koje nosi njena tetka.

U porodici Gruji vladalo je pravo novogodinje raspoloenje, svi ukuani su bili

dobro raspoloeni i obradovali su se Sofijinom, Dragiinom i Kainom dolasku. Mia, Sofijin
tea, pristavio je kafu i zapoeo diskusiju, u koju se ubrzo i Sofija ukljuila, o slobodi medija i
izdavatvu. O tome je bilo rei u jednoj dokumentarnoj emisiji koju su, ba u tom trenutku,
ukuani pratili na jednom od televizijskih kanala. Mia je bio nekadanji radnik velike
tamparije i imao je odreena znanja, kao i iskustvo, u toj oblasti poslovanja. Ve nekoliko
godina kako je u penziji pa je vreme uglavnom provodio u ahovskom drutvu ije su se
prostorije nalazile nedaleko od njegovog stana. Imao je i zdravstvenih problema, zbog ega ga
je supruga prekorevala da ne vodi rauna o sopstvenom zdravlju. Naime, Mia je
svojevremeno bio strastveni pua to je, po svemu sudei, ostavilo velike posledice na
njegovo zdravlje.

28

Slobodanka je postavila bogatu trpezu. Na stolu su se nala mnogobrojna jela kao to

su domaa supa sa rezancima, pohovano pilee meso, punjene paprike i mnotvo slanih rolata.
Nakon ruka svi su preli u salon i posluili se okoladnim desertom. Sofija se te veeri
oseala prijatno i zatieno od udara spoljanjeg sveta. Svaki poraz, svaki teak trenutak,
naroito gubitak voljene osobe, ostavlja veliki oiljak na srcu, nosi nemerljivu koliinu bola
koju ovek teko da sam moe da iznese. Nakon razgledanja porodinih fotografija, deserta i
kafe, njih tri se pozdravie sa ukuanima i krenue natrag na Karaburmu. Ve je pao mrak i
temperatura se znatno spustila.

Sofija je elela da svaki slobodan dan provede druei se. Ve narednog dana svi
bioskopi su poeli sa radom. Odluila je da Kau povede u bioskop, da pogleda jedan deiji
animirani film. U redu za karte bila su, uglavnom, deca. Sofija i Kaa kupile su koka-kolu i
kokice, uzele svoje karte i uzbueno krenule ka sali koja je bila prepuna dece. Deija graja
odzvanjala je, svi su bili uzbueni.

Sofija se poslednjih dana oseala bolje. Nedavni dogaaji i posete uinili su da se bude
vedrija, polako se u nju vraao entuzijazam, radost, elja za promenama. Odluila je da opet
svoje srce ispuni radou. Sve u ivotu ima svoje zato. ta god se dogodi, kakve god da su
okolnosti u kojima je, sve je to ivot. Tako je mislila posmatrajui deurliju oko sebe i
ekajui da pone film. ivot je nepredvidiv, udan, ne daje uvek odgovore zato se neke
stvari deavaju ili kojim tokom e se kretati. Zato smo nekoga sreli, zavoleli i izgubili.

Po zavretku filma odluile su, poto nije bilo naroito hladno, da se proetaju do
beogradske arene. Kraj kojim su hodale ona je vezivala za jedan period svog ivota koji je
sada iza nje. Kad god bi tuda prolazila oseala je potitenost i setu, ali, istovremeno, i sreu.
Domovi u okolnim zgradama bili su osvetljeni, sve je bilo u prazninom duhu. Sofija je, dok
su Dragica i Kaa zastale pred izlogom, prela ulicu i stala na mesto odakle je sve poelo i
gde se sve zavrilo. Njena srea, njena ljubav, njen spokoj.

Pogled uperen u tamu neosvetljenog prozora, nada da e se ipak pojaviti neka silueta
iza stakla, koju je, poput deteta, svake veeri iekivala, bili su iznevereni. elela je da san
pretvori u stvarnost, da stvarnost opet postane san. Ipak, njen pogled uveravao ju je da se nita

29

od toga nee dogoditi. Proi e i ova no, doi e novi dan, posle svih svojih obaveza, ona,
ipak, nee primiti poruku, nee uti njegov glas, njegovo lepoka moja.

30

XI

Posle dvodnevnog izleta sa Sergejem, Sofija se osetila preporoenom. Tu promenu na

njoj svi su uoili. Devojke u salonu, Anja, Ivona, Mina. Sofija je svakoga dana sijala od sree,
svakodnevno se pojavljivala sa osmehom na licu, nita joj nije bilo teko, bila je puna
energije, vedrine i predusretljivosti. Poverila se Lenki: Sergej je divan, ne mogu jo uvek da
poverujem da mi se sve ovo dogaa. Sofija je i dalje mislila o Sergejevoj nenosti, lepoti,
harizmatinosti i smislu za humor. Bila je srena to je srela takvog oveka. Sofija i Lenka
odluile su da se vide i nazdrave koktelom povodom Lenkinog uspeha na studijama, i tada joj
Sofija ispria ta se sve dogodilo i kako se osea.

Sergej se, takoe, posle povratka oseao bolje i srenije. Povratio je veru u ljubav, veru
da je mogue biti srean. Sofija ga je vratila u ivot, tako je oseao. Sergej je imao
gospodstveno dranje. Uvek elegantan, drao je do svog ugleda i do svog izgleda. U
kompaniji u kojoj je radio svi su ga poslovni saradnici potovali i cenili. Bio je njihov
prijatelj, savetnik, zatitnik u mnogim situacijama, imao je razumevanja za njihove probleme,
video je stvari drugaije i jasnije, bar kada su poslovne odluke bile u pitanju. Nije se plaio
poslovnih neuspeha, ali ih je i veto zaobilazio. Nije gubio iz vida jasan cilj koji je sebi
postavio i do svakog svog cilja dolazio bi upornim radom, zalaganjem, istrajnou, ali, nita
manje, i vedrinom i duhovitou. Sergej je bio elinog karaktera, u njemu se oseala
beskrajna energija, udnja da postigne sve to naumi. Istovremeno, trudio bi se da odri
ravnoteu, da ostane spontan, prirodan i u dobrim odnosima sa svojim zaposlenima. Nije
trpeo uticaje u pogledu donoenja odluka, ali bi na datu situaciju gledao staloeno, kao da ne
postoji nita to bi njega moglo iznenaditi.

Poto se rastala sa Lenkom, Sofija se uputila ka salonu kad joj je zazvonio telefon. Bio
je to Sergej. Pozvao ju je na veeru, koju on planira da im spremi, uz ampanjac, specijalno
doneen iz Francuske. Sve je on to govorio na neki svoj poseban nain, igrajui se reima,
govorei aljivim tonom, i sve je to Sofiju inilo veselom. Prstala je sa zadovoljstvom i urila
ka kui da se to pre spremi. Te veeri odluila se za kratku braon haljinu sa mnogobrojnim
zlatkastim detaljima. Sergej je bio uzbueniji nego ikada uvi zvono na vratima svoga stana.
Kada je ugledao Sofiju obasuo ju je osmesima i komplimentima. Izgledala je boanstveno!
On je skoro bio gotov sa pripremanjem veere, i poto je ula, prvo to je uinio bilo je da ju
31

zagrli. Njihovi pogledi i njihova tela opet se susretoe i oboje osetie neizmernu kolinu
radosti. Sofija je prolazei kroz hodnik evocirala seanja na svoj prvi dolazak u ovaj stan,
onda kada ju je Maks pozvao da joj pokloni okolade. Sergej prinese ampanjac i oni
nazdravie.

Sergej je trpezarijski sto dekorisao detaljima koji su simbolizovali rusku narodnu

kuhinju. Na stolu se nalazila staklena vazna sa kalama. Kale su i ovoga puta bile svee, ba
kao i prvog dana kada je bila u ovom stanu, to je znailo ili da je neko brinuo o stanu ili da je
sam Sergej vodio rauna o ovakvim detaljima. Kako bilo, jedno joj je bilo jasno: Sergej je
voleo cvee. Ona je znala da ljudi koji vole cvee jesu ljudi puni ljubavi, a ba u tom svetlu
joj se i Sergej prikazivao. Sergej je ve servirao bor, rusku tradicionalnu orbu kojom je bila
oduevljena. Tada joj je obeao, videvi koliko joj se to jelo dopalo, da e ju prvom prilikom
nauiti kako da ga sprema.

On je nauio da kuva jo dok je kao mladi radio u Kazahstanu. Govorio joj je da su

dani provedeni u toj zemlji, dani njegove mladosti, sada u najboljem njegovom seanju.
Priao joj je kako je odlazio iz grada u kome je bio, u drugi grad, udaljen kilometrima i
kilometrima, da bi kupio sebi, recimo, koka-kolu. Pored bora, tu je bilo i mesa, lepo
zainjenog, zatim salata sa krastavcima, paradajizom, cveklom, crnim lukom, zainjena
maslinovim uljem, sa malo soli i dosta bibera. Sofiji je bilo interesantno da vidi jednog
mukarca tako zauzetog u kuhinji koji, pritom, voli da kuva. Poticala je iz porodice gde
mukarci nisu voleli da se puno zadravaju u kuhinji.

Posle veere, Sergej je pokazao svoj stan Sofiji. Stan je osim velike kuhinje i
trpezarije, kao i prostranog dnevnog boravka, imao jo i dva kupatila i dve spavae sobe. Soba
u kojoj je noio Sergej bila je opremljena velikim krevetom pored koga je, sa desne strane,
prema prozoru, bio smeten mali toaletni sto. Naspram kreveta bio je veliki toaletni sto sa
velikim ogledalom i mnotvom fioka. Na njemu je Sergej drao mali televizor jer je voleo da
pogleda neku emisiju pre nego to utone u san.Ono to je Sofiji naroito skrenulo panju bila
je lepo uramljena povelja kao nagrada i svedoanstvo za predanost radu i osvojenom
poslovnom uspehu. Tu je bio plakar ija su vrata bila odkrinuta i gde je Sofija mogla da vidi
mnotvo koulja i kravata, uredno sloenih, u razliitim bojama. Kada je pogledala kroz

32

prozor, ostala je zateena. Pogled je vodio ka prozoru njenog stana. Odatle se odlino videla
zgrada u koju se nedavno doselila.

Ne mogu da verujem, Sergej! Zar sam svih ovih dana sedela na terasi i gledala,
zapravo, pravo u tebe?, Sofija iznenaena upita.

Vidi, lepoka, to sigurno neto znai, ree Sergej i oboje se nasmejae.

Sergej je ve zamislio kako svake veeri pre spavanja pozdravlja Sofiju aljui joj
poljupce. Tada ju je vrsto zaglio. Potom su preli u dnevni boravak i seli na divan. On nali
ae ampanjcem i oni nazdravie uz lagane melodije ruske muzike i ostatak veeri provedoe
zajedno.

33

XII

Deiji letnji raspust ve je uveliko poeo. Prve dane avgusta te godine obeleile su
velike vruine. Kaa je drugog avgusta, na praznik svetog Ilije, ve spakovala svoju putniku
torbu i sa nestrpljenjem ekala Dragicu da se spremi i da zajedno krenu za Beograd. Sofija je
proverila tano vreme dolaska autobusa iz Velike Plane i na vreme je bila na autobuskoj
stanici.

Ta neizmerna, nezadriva deija srea bila je ono to Sofiju nikada nije ostavljalo
ravnodunom. Kaa se obradovala svojoj tetki, potrala joj u naruje i dugo ostala u njemu.
Dragica je ostala sa njima samo jedan dan jer je, zapravo, putovala kod sestre u Suboticu. S
obzirom na veliku vruinu, im su ule u Sofijin stan na Novom Beogradu, ona je ukljuila
rashladni ureaj, posluila ih sokom i sladoledom. Dragica je bila sedam godina starija od
Sofije, pomalo stidljiva i povuena ali, uprkos razlici u godinama i temperamentu, njih dve
uspevale su da odre kontakt i bivale su, iz godine u godinu, sve privrenije jedna drugoj.

Sergej, znajui da dolazi Kaa, Sofijina bratanica, pripremio je malo iznenaenje i

organizovao dvodnevni izlet za njih troje. Sofija se obradovala kada joj je saoptio svoj plan.
No pred polazak nije mogla da zaspi, esto se okretala, uzbuena pred polazak. Sutradan
ujutru, Sergej ih je nazvao i njih dve su sile ispred zgrade gde ih je on ve ekao sa kolima.
Posle upoznavanja sa Kaom, njih troje krenue put Drine. Mesto ka kome su ili bilo je jedno
od njenih omiljenih u itavoj Srbiji. Sedela je na zadnjem seditu sa Kaom i oseala se kao
princeza. Sergej je ak nekoliko puta stajao da bi im kupio sladoled i tako put uinio
prijatnijim. Takoe, na mestima gde je pejsa bio izvanredan napravili su i par fotografija.

Posle nekoliko sati vonje stigli su do vikendice pokraj Drine koju je iznajmio Sergej.
Vikendica je imala lepo ureenu kuhinju, trpezariju, kao i dnevni boravak i toalet. itav
ambijent bio je ugodan. Dok je Sergej bio u obilasku imanja na kome se kua nalazila, Sofija i
Kaa su bile na spratu, u gornjem delu kue u koji su vodile drvene stepenice iz dnevnog
boravka. Tu su se nalazile dve spavae sobe. U jednu od tih soba devojke smestie svoje
kofere i kad su pogledale kroz prozor mogle su da vide reku iza koje se ve nalazila druga
drava - Bosna. Dok su Sofija i Kaa raspakivale svoje stvari, Sergej je sa metaninom
Goranom otiao do oblinje prodavnice kako bi im kupio sve neophodne namirnice.
34

Vikendica se nalazila odmah do reke. Oseao se miris pokoene trave pomean sa

okolnim cveem. U dvoritu se nalazila i esma, to je Sofiji naroito privuklo panju, delo
vetog majstora. Bio je tu i stari rotilj, zatim drvena klupa gde su, najzad, Kaa i Sofija sele
da posmatraju Drinu kako tee. ak i kada je suna godina, reka Drina bogata je vodom. Zbog
reljefa svog korita, Drina je raj netaknute prirode koju okruuju zelene ume i planinski
vrhovi. Reka sa brzacima, boanstveno zelena, talasasta, pravi raj za ribolovce tokom itave
godine. Ona privlai i zaljubljenike u ekstremne sportove zahvaljujui kanjonima i pritokama
koji su pogodni za sve planinare.

Sergej je odmah po povratku poeo da priprema veeru, na meniju je bio rotilj. Sunce
se oslikavalo na povrini reke, prizor zalaska bio je udesan. Sergej zagrli Sofiju i dugo ostae
tako pripijeni jedno uz drugo. Kaa se za to vreme igrala na ebetu prostrtom na travi,
okruena igrakama i slikovnicama. Tada, videvi Sofiju i Sergeja, uzela je olovku i nacrtala
ih je zagrljene. Uskoro su mogli su uti svice kako zuje negde u daljini, to je davalo dodatnu
dra mraku koji je polako padao. Po prelasku u kolibu, Sofija je poela da priprema krevet na
kome e ona i Kaa prenoiti dok je Sergej nametao svoj krevet u drugoj sobi. Kaa je bila
zauzeta gledanjem crtanih filmova to su Sofija i Sergej iskoristili da se pozdrave i poele
jedno drugom laku no.

Sutradan ujutru, Sergej je ustao ranije i otiao sa Goranom na pecanje. Sofija i Kaa su
jo uvek spavale kada su momci seli u motorni amac i odvezli se na mesto odakle bi pecali.
Negde na sredini reke zaustavie se i bacie udice. Kada se Sofija probudila i izala na terasu,
mogla je da vidi Sergeja i Gorana kako pecaju. Njene usne razvukoe se u osmeh. Udica koju
je Sergej zabacio ve je poela da oteava, ulov je bio bogat. Kada su se vratili iz renog lova,
Sofija je ve pripremila kafu.

Dobro jutro, moja lepoka! Jesi li mi lepo spavala?

Dobro jutro, ljubavi.

Vidi ta sam ti doneo, ree joj Sergej podiui svoj ulov.

Sjajno, sjajno! Da li to znai da nam danas sprema ribu?

35

Da, lepoka moja, spremam vam ribu, ali sutra, kada se vratimo u Beograd. Sutra u
ti spremiti najbolji riblji specijalitet koji su ikada probala! Inae, imam ideju, ako se ti slae,
moja lepoka, da danas odemo do Zlatibora.

Naravno., odgovori Sofija i zagrli ga.

Sergej je rezervisao sobu u hotelu koji se nalazio u samom centru Zlatibora. Nakon to
su se smestili, odluili su da proetaju i Sofija je mogla da uvidi znatnu razliku izmeu izgleda
ovog mesta od pre par godina i zgleda kakav je imao u tom trenutku. Veliki broj posetilaca,
uopte turizam kao dominantna industrijska grana ovog predela, uinili su da mesto procveta.
Sam centar Zlatibora bio je preureen, bili su izgraeni mnogobrojni tereni za ljubitelje
razliitih sportova, deiji luna park i nekoliko bazena. Renovirane su staze za etae, travnjaci
su bili pokoeni, bilo je svuda zasaenog cvea. Kai skrenu panju veliki balon na vodi u
kome se ve nalazila devojica i u tom trenutku i ona zaele da uradi neto slino. Sofija i
Kaa odluie da se okupaju a Sergej ode da potrai svog starog poznanika od koga je ranije
kupovao aj i med.

Hotel koji je Sergej rezervisao bio je jedan od najprestinijih hotela u centru Zlatibora,
luksuzan i izuzetno lepo opremljen. Usluga je bila perfektno organizovana i tako da je svaki
posetilac mogao da dobije ono to poeli i to oekuje za sebe. Kaa je svoju plivalaku
aktivnost nastavila i u bazenu koji se nalazio u sklopu hotela dok su Sergej i Sofija zajedno
bili na lealjci pored bazena i pili limunadu. Sergej je pio limunadu bez ikakvih dodataka, bez
eera ili meda, ali i bez vode. Sofiji to bi zanimljivo jer je njoj tako neto bilo nezamislivo
zbog jaine samog limuna. Morala je bar malo da ga razredi vodom. Kaa ih je dozivala iz
vode pokazujui im pokret koji je nauila na asu plivanja, jo predhodne godine.

Ovoga puta odluili su da veeraju ranije jer je Kaa morala ranije u kreveti, a i sutra
ujutru moraju rano da ustanu kako bi se vratili u Beograd. Kralj Aleksandar Obrenovi, na dan
Preobraenja, podigao je na ovom mestu esmu koja se od tada zove Kraljeva voda. Posle
Drugog svetskog rata, u spomen stradalim partizanima, naziv je promenjen u Partizanska
voda. Divna bata sa stolicama i stolovima napravljenim od asura pruala je gostima
restorana oseaj kao da su u nekom tropskom letovalitu. Njihov sto bio je izdvojen, nalazio
se do same vode. Veerali su riblje specijalitete, kao i razliite salate.
36

Za razliku od Sergeja, s obzirom na prirodu kuhinje njene bake i majke, Sofija nije
puno jela ribu, osim kada bi prisustvovala nekoj posnoj slavi. Njena ishrana, navike steene
jo u porodici, bazirala se na supama i mesu. Nasuprot tome, u Sergejevoj porodici, riba je
bila sastavni deo mnogih obroka koje su mu pripremale majka i baka. Kasnije je zavoleo
pecanje i esto bi odlazio na jezero Bajkal da lovi ribu i da uiva u prirodi i miru koji je
mogao da oseti oko sebe.

Posle veere Sofija i Sergej odluie da Kau odvedu na panoramu, njenu omiljenu
zabavu u luna-parku. Sofija je i ranije vodila Kau na vonju tom spravom koja se nalazila na
Kalemegdanu. Kao i na Beograd, tako i je i pogled na Zlatibor sa vrha panorame za Kau bio
lep i, ovoga puta, osloboen straha koji je bio prisutan u njenim prethodnim vonjama. U
meuvremenu je porasla i nauila da uiva. Zlatibor je bio divno osvetljen ulinim
svetiljkama koje su sijale poput njihovih oiju. Bili su sreni.

37

XIII

Po dolasku u Beograd Sofija se trudila da lepo organizuje jo nekoliko dana raspusta

koliko je Kai ostalo do polaska u kolu. Svakog dana u letnjoj sezoni organizovane su vonje
brodom niz Dunav i Savu pa su jednog jutra njih dve odluile da kupe karte i provozaju se od
Ua na Novom Beogradu do Kalemegdana. Vonja je organizovana u ranim jutarnjim
asovima no, uprkos tome, dosta ljudi se pojavilo na ukrcavanju. Izgleda da su jo uvek
godinji odmori bili aktuelni i da su ljudi odluili da i na taj nain iskoriste svoje slobodno
vreme. Sofija i Kaa sedoe odmah do kapetanove kabine. Kaa se oduevljavala njegovim
kormilom, opremom kojom je okruen. Kapetanova kontrolna tabla na kojoj je bilo mnotvo
instrumenata podseala ju je na svemirske brodove koje je gledala u svojim omiljenim
crtanim filmovima.

Tokom vonje vodi je iscrpno objanjavao putnicima geografski i istorijski znaaj

pojedinih mesta u Beogradu pored kojih su prolazili. Na mestu gde su se spajali Sava i Dunav
postojao je vor i na ovom mestu odravana su mnogobrojna venanja. Veruje se da ako se
dvoje se na tom mestu uzmu nita nee moi da ih razdvoji. Na tom izletu napravie par
fotografija, uivajui u pogledu na spomenik Pobednik koji se nalazio na Kalemegdanu.
Videle su i jato pataka koje su uivale u vodi i suncu. Kada se tura zavrila izale su na stanici
Luka Beograd, gde je ve bilo dosta brodova pristiglih iz susednih drava. Beograd je
postajao turistika atrakcija, podjednako zbog gostoprimivih ljudi i svojih prirodnih lepota.

Poto su se iskrcale, Sofija i Kaa produie peakom stazom do Kalemegdana,

najveeg i najlepeg parka u Beogradu. Kalemegdan je znaajan kulturno-istorijski kompleks,
ne samo za Beograd, ve i za itavu Srbiju. Njegovo ime potie od turskih rei kale, koja
oznaava kamen, i megdan, koja oznaava bojite. Breg za razmiljanje, kako su ga Turci
jo zvali, danas je moderan park, oboavano etalite Beograana koji u svom kompleksu
sadri jo i Vojni muzej, Prirodnjaki muzej, Zooloki vrt, Rimski bunar, luna-park, vei broj
sportskih igralita i spomenika. Penzioneri bi redovno dolazili na Kalemegdan da igraju ah,
kao i etai pasa, zaljubljeni parovi, studenti na pauzi izmeu dva predavanja.

U podnoju Kalemegdana nalazila se crkva svete Petke. Sveta Petka ili Paraskeva bila
je hrianska podvinica iz jedanaestog veka, roena u gradu Epivatu, na obali Mramornog
38

mora. Paraskeva je poticala iz imune i pobone porodice. Nakon smrti roditelja odlazi u
Konstantinopolj gde se zamonauje u crkvi svete Sofije. Zatim, odlazi u Jordansku pustinju
gde ostaje do svoje starosti. Jedne veeri usnila je anela koji joj je rekao da napusti pustinju i
vrati se u svoj rodni grad gde je, dve godine po povratku, i umrla. Njene moti prenoene su
vie puta na razliita mesta. Sada, one poivaju u mestu Jai u Rumuniji, a tokom vekova
prenoene su u Carigrad, Trnovo i Beograd gde se i sada kao posebna relikvija nalaze dva
prsta njene ake. Sofija je prvi put bila u ovoj crkvi jo kao studentkinja.

Iznad crkve nalazio se restoran Kalemegdanska terasa sa koga se pruao pogled na

ue Save u Dunav. Sofija je matala da se vena na tom mestu jo prvi put kada ga je videla.
Sa tvrave sioe u podnoje, prooe pored Nebojine kule i nastavie etnju pored
sportskog centra 25. maj. Do staze za etae, na obali Dunava, bilo je dosta splavova koji su
mogli biti posebno zanimljivi turistima. Sofija odlui da ona i Kae sednu na jednom od tih
splavova i uz limunadu uivaju u pogledu na Ratno ostrvo. Bilo je i mnogo ptica u blizini koje
Kaa rado nahrani kokicama.

39

XIV

Sva ta seanja Sofiju su istovremeno inila srenom i tunom. Bila je zima, deiji
raspust bio je okonan i morala je Kau vratiti roditeljima. U porodici je vladalo divno
raspoloenje. Bilo je tu tradicionalne trpeze u vidu esenice, ruske salate, sarme, kolaa i vina.
Uz razgovor i alu, porodica je provela divno poslepodne. Sofija se u jednom trenutku
izdvojila i otila do svoje sobe gde je iz radnog stola izvukla stare leksikone i spomenare.

Priseala se svojih kolskih dana kada je svako jutro putovala autobusom u susedno
mesto gde je pohaala osnovnu kolu. Prelazak iz svog mesta gde je zavrila etri razreda
osnovne kole u drugo mesto gde je trebalo da dovri osnovnokolsko obrazovanje, u poetku
je za Sofiju bio teak, ali se ubrzo prilagodila. Stekla je nove prijatelje, bila uspena u koli,
stekla prvu simpatiju i sve te doivljaje zabeleila je u svojim dnevnicima i spomenarima.
Priseala se poslatih ceduljica svojoj simpatiji.

Sa polaskom u srednju kolu poelo je novo poglavlje u Sofijinom ivotu koje ona
pamti kao najlepe. Boravila je u internatu koji je bio u sastavnom delu kole. Bilo je tu puno
lepih doivljaja i druenja. Njeno sanjarenje nad spomenarima prekinula je njena majka
pozvavi je da sie dole, kafa je bila gotova.Sofijinim roditeljima naroito je bilo drago zbog
erkinog dolaska jer je nisu viali esto, prvo zbog njenog odsustva tokom srednje kole,
kasnije zbog fakulteta i posla koji joj nije dozvoljavao da esto odsustvuje. Kad god bi dola
da ih poseti, oni su se maksimalno trudili da joj ugode.

Po povratku u Beograd Sofiju je ponovo savladala tuga. Seanje na Sergeja nije

bledelo, bol je bio samo jai. Lepi trenutci koje su proveli zajedno, seanje na njegovu
neizmernu ljubav uinilo je Sofiju opet setnom. Kainim odlaskom ostale je opet sama i
suoena sa realnou. Srce joj je bilo ispunjeno tugom, sklupana sama u noi u hladnom
stanu, oseala je kao da je pola svoje due izgubila, oseala je kao da je samo fiziki prisutna,
a da su njeno srce i njena dua ostali sa Sergejem one veeri.

Jednog jutra, oko osam asova izjutra, Sofiju je probudio zvuk telefona. Bila je to
Branka, gospoa koja joj je rentirala stan. Morala je da se seli. Opet. Brankini roaci dolazili
su iz Londona i trebao im je prostor dok budu boravili u Srbiji. Sofija joj se zahvalila na
40

obavetenju i dosadanjim uslugama i ve je tog dana poela da se pakuje. Prijateljica Suzana

e je primiti na nekoliko dana dok se ne snae i ne pronae novi stan za sebe. Napolju, sneg je
neprestano padao. Ve je bio februar. Kako vreme brzo prolazi, pomislila je Sofija.

41

XV
Jesen je ve polako bila na pragu, godinji odmori su se zavravali, deca su se vratila u
kolske klupe, sve je vie bilo ljudi na ulicama, a i vreme je polako poelo da se menja. Lie
je poutelo, kie su postale uestalije. Jednog oktobarskog jutra, bio je petak, Sergej pomisli
kako bi moda ovog vikenda mogao da priredi Sofiji iznenaenje i povede je van Beograda.
Kada je saoptio svoj plan Sofiji, ona je uskliknula od sree, na ta je on odgovorio svojim
uobiajenim reima: Volim da te vidim kad si srena, lepoka moja.

Sutradan, rano izjutra, kada su krenuli iz Beograda prema erdapu, kia je prestala. Na
radiju su prognozirali lep i sunan vikend. Kada su se iskljuili sa auto-puta na izlazu za
Poarevac, pored puta su mogli uoiti uline prodavce koji su na svojim tezgama imali irok
asortiman sezonskog voa i povra. Sergej je voleo prirodnu domau hranu i zato je zastao i
probrao par kilograma sezonskog voa i povra. Oboje su po prvi put putovali ovim krajem i
oboje su bili prijatno iznenaeni lepim izgledom kua pored kojih su prolazili. Sofija je
objanjavala Sergeju da su te kue napravili ljudi koji su sedamdesetih godina radili u Austriji,
Nemakoj ili Francuskoj od svoje uteevine, sakupljane godinama. Skoro polovinu svog
ivota tedeli su da bi, vrativi se u rodni kraj, napravili graevinu poput filmske. Ispred kua
nalazili su se divni vrtovi puni jesenjih rua.

Sofiji je naroito bilo interesantno to to je Sergej voleo da povremeno zastane i

pozdravi se sa metanima na koje bi naili. Sofija je volela njegovu armantnost, duhovitost,
njegovu spontanost, topao pristup ljudima. Svako njihovo putovanje bila je mala avantura.
Prolaze pored Dunava videli su, opet, kao i na svom prethodnom putovanju, divnu reku i na
njenim obalama mnotvo pecaroa koji su, ponekad, satima ekali svoj ulov. Golubaka
tvrava je bila stara izvanredna graevina, nalazila se nizvodno od Golupca, nalazila se pred
ulaskom u erdapsku klisuru.

Sauvana je narodna pria o nastanku imena ovog utvrenja. Prema prii u gradu je
nekada davno ivela devojka po imenu Golubana. Prie o njenoj lepoti stigle su i do turskog
pae koji ju je prosio i donosio joj darove, kako bi pristala da se uda za njega, ali ga je ona,
kao i sve ostale prosce, odbila. Paa je naredio da se Golubana kazni zbog svoje tatine. Vezali
su je za jednu stenu iznad Dunava kako bi ptice unakazile njeno telo. Izloena tako okrutnim
42

mukama, Golubana je izdahnula, a uspomena na nju, na njenu lepotu i tunu sudbinu ostala je
u narodu, te je mesto u kome je ivela dobilo naziv Golubac.

Ne zna se tano ko je sagradio Golubaku tvravu. Posle smrti kralja Dragutina, ova
tvrava pominje se kao deo ugarskog poseda. Nakon smrti despota Stefana, Turci su
napredovali u osvajanju Ugarske pa tako prisvajaju u svoje carstvo i ovu tvravu. Danas, ona
je puna divlje vegetacije, svi prilazi su onemogueni pa je posmatranje tvrave bezbedno
jedino spolja, sa vode.

S jeseni, nivo Dunava raste. Stoga, reka je bila naroito talasasta toga dana kada su
Sergej i Sofija putovali. Mogli su videti tek poneki brod u daljini i Sofiji se uinilo da je i u
ivotu tako, ba kao to je i sa ovom rekom i ovim talasima i brodovima. Sve dolazi i odlazi.
Na drugoj obali reke zemlja je bila ravnija. Spazili su u jednom delu i urezanu glavu oveka u
steni. Bilo je to dobro delo vetog umetnika koje se jasno uoavalo i sa susedne obale. Sergej
je sve to fotografisao, posebno mesta na kojima se priroda poigrala i napravila prava
umetnika dela.

Bilo je oko sedam asova uvee kada su bili u Kladovu. Sergej je rezervisao hotel koji
se nalazio na samoj obali Dunava i koji je nedavno renoviran. Posle lagane veere Sergej i
Sofija vratie se u svoj apartman iji je pogled na reku dodatno doprinosio njegovoj
udobnosti. Sutradan, Sergej je posle hladnog jutarnjeg tua, poruio kafu i dnevnu tampu. U
Beogradu je naroito puno panje posveivao dnevnim listovima, pa ak i utoj tampi, jer je
uvek eleo da bude u toku, nikad ne znajui kada bi mu neka od tih informacija mogla
zatrebati.

Posle doruka odluili su da proetaju pored Dunava. Plavetnilo reke i jesenji zraci ili
su jedno uz drugo stvarajui harmoniju boja koja im je prijala i inila da se zagrle i osete jo
oputenije i srenije. Imali su oseaj da ne pripadaju ni jednom prostoru, da su negde daleko,
samo njih dvoje. Sergej joj u jednom trenutku ree da bi elo da organizuje neko pecanje,
ukoliko bi to uslovi doputali. Tim povodom je posle etnje, po dolasku u hotel, upitao
recepcionara da li bi hotel mogao da mu pomogne u organizaciji koja bi podrazumevala
pronalaenje amca i iskusnog ribara koji bi mu pravio drutvo. Recepcionar je rekao da to
nee biti nikakav problem i, zaista, nakon sat vremena, sve je bilo spremno.
43

Kada su krenuli na pecanje vazduh je postao hladniji, a i ve je bilo kasno popodne.

Sofija je obukla debelu Sergejevu jaknu koju je on uvek nosio u gepeku automobila i oseala
se kao pravi avanturista. Kada su odmakli od obale, Sergej i Milo, momak koji je krenuo sa
njima i koji je bio vlasnik amca, bacie udice i poee da ekaju. Sofija se uvek pitala,
gledajui dokumentarne emisije na tu temu, ta je to to ini ribolovce u toj meri strpljivima.
Da li je to velika strast prema sportu koji su odabrali, ljubav prema ribolovu, ili su to,
jednostavno, bili ljudi umorni od svojih svakodnevnih obaveza da im je prosto bilo potrebno
neto to bi ih opustilo i uinilo odmornijima. U samom ribolovu, oni kao da su pronalazili
svoj mir. Dok su udice bile zabaene, Sofija ih ponudi domaim vinom, da se ugreju. U
jednom trenutku Sergejeva udica otea i on ju povue. Ulovio je arana od oko tri kilograma
koji se dugo borio ali ga je Sergej savladao i ubacio u pletenu korpu u koju su odvajali svoj
ulov.

Tokom veere u hotelu, Sergej je zamolio orkestar da samo za njih dvoje odsvira
pesmu Kako posle nas. Sofija se raznei pri pomisli kako joj je sudbina poslala divne zelene
oi da je vole i tite. Sutradan ujutru odluie da odu u saunu. Sergej je naroito voleo da se
oputa u sauni i da posle ode pod hladan tu pa je i Sofija prihvatila izazov da posle tretmana
u sobi koja je imala preko osamdeset stepeni ue u hladan Dunav. Bilo je toplo za to doba
godine no, voda je, ipak, bila hladna. Ulazei u reku posle pretople saune, Sofija je oseala
bodljice po itavom telu ali ju Sergej ubrzo privue k sebi i zagrli.

Kada su krenuli nazad ve je prolo podne. Vozilom je upravljala Sofija dok je Sergej
traio odgovarajuu radio-stanicu i pevuio. Zastali su kod Lepenskog vira jer je Sofija elela
da pokae Sergeju gde je nastala jedna od prvih postojbina paraistorijskih ljudi. Stazom koja
je vodila do muzeja, oni prooe zagrljeni, drei se za ruke, elei da ovaj dan nikada ne
proe, da ostane vean, zamrznut u vremenu. Bilo je puno sjaja u njihovim oima, puno nade
i vere u njihovim srcima, verovali su u svoju ljubav.

Renovirani muzej svojim eksponatima doarao im je period i nain ivota tadanjih

praistorijskih ljudi. Bilo je tu razliitog orua, glinenih inija, postojao je mini bioskop u
sklopu muzeja gde se prikazivao dokumentarni film o Lepenskom viru. Pri izlazu nalazile su
se omanje kue napravljene od kukuruznih stabljika kao makete kua nekadanjih stanovnika
ovog kraja. U sredtu kue loila se vatra i svi ukuani bili su okupljeni oko nje. Tu bi i
44

stavljali neke od glinenih posuda koje su videli u muzeju, u kojima su tada grejali vodu ili
spremali hranu sebi.

Pri odlasku napravili su ispred sojenice nekoliko fotografija. Vreme za njih toga dana
kao da je stalo. Poeleli su da zauvek ostanu u tom kraju, sami, daleko od ljudi, samo njih
dvoje. Da njihova ljubav ostane vena.

45

XVI

Po povratku u Beograd Sofiju je pozvala Anja. Imala je loe vesti. Stan u kome je
ivela sa sinom Markom posle muevljeve smrti njen svekar odluio je da proda i ona je
morala da se seli. Kod njenih roditelja nije mogla jer su oni iveli u izuzetno malom stanu na
Miljakovcu i nije bilo prostora jo za dve osobe. Anja je posle smrti mua, a naroito posle
tekog detinjstva, obeleenog ratnim iskustvom, kroz ivot, pre svega zbog svog sina, a i zbog
sebe, na kraju krajeva, ila uspravno i hrabro. Odluila je da se bori i da ne poklekne. Kada je
ovo ispriala svojoj prijateljici, Sofija nije mogla da poveruje i odluila je da pomogne. Sofija
je Anju i Marka pozvala kod sebe. Kada je ovo saoptila Sergeju, on je bio oduevljen. to je
vie upoznavao Sofijinu duu, sve mu se lepom i prostranijom inila.

Sofija je napravila ruak kako bi doekala svoju prijateljicu i njenog sina. Marku se
naroito dopao voni kola koji mu je Sofija napravila. Sobu koju je za njih pripremila,
Marko je odmah zavoleo i odmah je u nju smestio svoje igrake. Sofija se osetila
zadovoljnom to je bila u mogunosti da nekome pomogne i uini ga srenim. Radovala se
deijoj energiji i graji u stanu. Takoe, bi joj drago zbog Anike koja je svo vreme zadravala
suze, vrsto grlei Sofiju i zahvaljujui joj se.

Ba tih dana Sergej je saoptio Sofiji da je za njih dvoje organizovao dvodnevni izlet u
Budimpetu. Tog vikenda u glavnom gradu Maarske odravalo se svetsko prvenstvo u
stonom tenisu. Sergej je bio veliki ljubitelj sporta, naroito stonog tenisa, i kad god bi mu se
pruila prilika odlazio bi sa prijateljima u sportski centar Jedanaesti maj na Beanijskog
kosi na partiju tenisa. Kada su krenuli za Budimpetu bio je petak popodne, kraj radne
nedelje. Sergej se tog dana naroito iznervirao jer je imao problema sa autom pa put umalo da
krene loim tokom. Ubrzo, sve se sredilo. Prijatelj mu je pozajmio kola, a Sofija pokuala da
ga smiri i objasni da e sve biti u redu, kao to je, na kraju, i bilo.

Stigli su u Budimpetu u veernjim asovima. Njihov hotel nalazio se do same arene

gde je takmienje trebalo da se odri. Hotel je datirao jo iz pedesetih godina. Lep i udoban,
gostima je pruao sve to im je bilo neophodno za prijatan boravak. Sergej je bio iznenaen
jer je trpezarija hotela bila prepuna uesnika takmienja. Ve je prepoznao nekoliko sportista

46

iji je rad pratio i zamolio ih je za fotografiju. Sofiji je to bilo zanimljivo. Radost koju je on
oseao zbog stvari koje voli bila je detinja i ista.

Poto je takmienje uskoro trebalo da pone njih dvoje uputie se ka areni. Bili su
zadovoljni svojim mestima, ali ne i guvom na ulazu. Sergej je protestvovao pred
obezbeenjem zbog samo jednog otvorenog ulaza i, najzad, izdejstvovao da on i Sofija prou
i zauzmu mesto na tribini koje im je pripadalo. Sofija se oseala kao da pored sebe ima
deaka koji je u pubertetu. Bilo je neeg neverovatnog u njemu, u toj deijoj dui. Tvrdoglav,
uporan da ostvari sve to je naumio, kao malo dete. Sa druge strane, bio je zreo ovek,
ozbiljan i odgovoran. Smestie ih u prvi red. ta se drugo moglo od njega i oekivati osim
prvog reda. Uvek je za sebe eleo samo najbolje.

Sofiji postade veoma interesantno takmienje, naroito dok joj je Sergej objanjavao
pravila igre, predstavljao uesnike i objanjavao niz drugih pojedinosti. Hala u areni bila je
puna posetilaca, ak je u jednom trenutku, malo dalje od mesta na kome su sedeli, Sofija ula
jedan par kako komunicira na srpskom. Bilo je tu sportista iz Kine i Japana, Nemake, Rusije
i Koreje. Kineski uesnici bili su neprikosnoveno najbolji u tom sportu, naravno, uz uesnike
iz Maarske koji su bili domaini takmienja.

Posle takmienja, oni krenue u turistiki obilazak Budimpete. Prelepe stare, ali
ouvane, graevine dopale su se Sofiji. Dunav je naroito dolazio do izraaja u tom gradu, sa
mostom koji je spajao Budim i Petu, sa lavovima na poetku i kraju. Sergej je meu
suvenirima pronaao jednu avijatiarsku masku sa kojom ga je na glavi, u centru grada, Sofija
i fotografisala. Uivali su u kupovini suvenira, naroito runo heklanog stolnjaka koji se
dopao Sofiji. Prodavci su bili vedri i ljubazni, svojim pristupom poslu ostavljali su lep utisak
na prolaznike. Pored stolnjaka, Sofija je kupila i jednu elegantnu krznenu ubaru. Ulice su bile
prepune etaa, bilo je mnotvo restorana oko njih, izlozi su svetlucali, ulice su bile iroke i
prostrane. Sve je to inilo lepu sliku jednog evropskog grada. Posle etnje, seli su da predahnu
u restoranu gde su se sluila tradicionalna maarska jela. Gula sa teletinom i testeninom bio
je potreban oboma. Uz veeru, poruili su belo vino i nazdravili uspenom danu.

Sutradan, nakon doruka, Sergeju je sinula ideja da bi nedelju mogli da provedu u

jednom mestu na oko sto osamdeset kilometara od Budimpete. Mesto se zvalo Hewitz i bilo
47

je poznato po toploj lekovitoj vodi. I hotel u tom mestu bio je divan. Soba sa krevetom nad
kojim je visio baldahin i pogledom na jezero bila je oaravajua. im su ostavili stvari u sobi,
obukli su kupae kostime i otili na bazen koji je bio van hotela, napolju, i ispunjen toplom
lekovitom vodom. Hotel je bio u potpunosti pun, mlae generacije naroito je zanimao ovaj
vid odmora. Sergeju je ovo mesto bilo jedno od omiljenih ali zbog poslovnih obaveza nije ga
poseivao poslednjih godina. Borovi zasaeni oko bazena predeo i ugoaj inili su jo lepim.

vedski sto koji je bio postavljen za posetioce hotela bio je bogat tradicionalnim
jelima, maarskim pecivom, poslasticama, mesom, sirevima i drugim specijalitetima. Posle
obroka uputili su se ka baru, seli su pored kamina i naruili nekoliko koktela koji su ih
dodatno uinili razdraganim. Sofija i Sergej u jednom trenutku istovremeno zautae i
pogledae se. U tiini i duini pogleda bilo je jasno da su im oi ispunjene ljubavlju. Sergej
napravi divan portret Sofije ispred kamina u kome je pucketala vatra. Mogao je samo da
izusti:

Lepoka moja, zato te bar malo ranije nisam sreo?

Sutradan su se uputili ka jezeru Hewitz koje se bilo udaljeno tri kilometra od njihovog
hotela. Jezero je poznato po svojoj lekovitoj vodi, a oko njega se nalazila uma. Preko leta
temperatura jezera dostie i do trideset pet stepeni, a tokom jeseni i zime do dvadeset est.
Oko jezera se moe videti udotvorno japansko drvo ginko, a na povrini cveta njegov zatitni
znak indijski lotos. Ovaj cvet nema samo dekorativnu funkciju, njegovo iroko lie titi
ekosistem jezera. Dok je Sofija sedela na Suncu, Sergej se uveliko kupao u jezeru, plivajui
meu lotosima.

Kada su krenuli nazad za Beograd, Sergej odlui da joj pokae jo jedno mesto. Bilo je
to jezero Balaton, gde se odigrala uvena bitka izmeu Nemaca i Rusa u Drugom svetskom
ratu. Tokom zime povrina je bila obino zamrznuta, ali je i tada bilo mogue pecati. Kada su
stigli, zatekli su radove u toku. Radnici su renovirali stare restorane i hotele, ali je bilo
prodavaca domae hrane i suvenira. Sofija kupi vafl kola od jedne gospoe. Sergej se seao
svoje prolosti. Jo dok je kao mladi bio na jezeru Balaton, bilo je to osamdesetih godina
prolog veka, on i grupa njegovih tadanjih prijatelja arko su eleli da obiu i Jugoslaviju, ali

48

im to nije bilo omogueno zbog politike tadanjeg SSSR-a prema mnogim evropskim
zemljama.

49

XVII

Januar se bliio. Ve su poele pripreme za predstojee praznike. Tih dana Kaa je

dola kod svoje tetke, emu se mali Marko naroito obradovao. Predstava na ledu, namenjena
deci, odravala se u Beogradskoj areni i Sofija odlui da povede Kau i Marka na izvoenje.
Publika je bila oduevljena spektakularnim nastupom umetnika i scenom kojom su se kretali.
Najbolji klizai iz svih zemalja doli su da mnogobrojnoj deci, njihovim roditeljima, bakama i
dekama prue potpuni vizuelni i umetniki ugoaj. Publika je uivala u izvoenju pria o
uspavanoj lepotici, Sneani i sedam patuljaka, prelepoj sireni. Sve je to predstavljeno kroz
odlinu koreografiju i divne kostime. Pod utiskom predstave njih troje su posle otili na
klizalite gde je Kaa, jo pre par godina, nauila da kliza. Deca su bila presrena i nisu
prestajala sa vragolijama dok su Sofija i Anja razgovarale u kafeu do klizalita i uivale u
toplim napitcima.

Nakon doeka nove godine i proslave Boia, Sofija i Sergej odluili su da pravu
aroliju zimskih dana provedu idilino, u mestu gde e se oseati zadovoljno i oputeno. Na
kraju, izabrali su jedno mesto u Austriji, na Alpima. Godinama unazad Sergej je poseivao to
mesto i kada je rekao Sofiji gde je rezervisao hotel, ona je bila presrena.

Sneg je polako prestajao da pada kada su Sofija i Sergej krenuli za Austriju, sreni,
puni energije i vedrine. Sofija se oseti bolje zbog smanjenih padavina jer je pomislila da bi im
one moda mogle oteati putovanje. Od samog starta, Sergej je sluao radio i pevuio pesme
koje je do tada nauio. Njegovoj srei nije bilo kraja od kada je upoznao i zavoleo Sofiju.
Njegov ivot se promenio, dani su mu postali vedriji, budio se i odlazio je na spavanje sa
osmehom na licu, njegovo srce bilo je ispunjeno, njegov ivot dobio je sasvim novi smisao.

Nakon nekoliko sati vonje zastali su na samoj granici Slovenije i Austije da bi u

ruali. Izbor hrane je bio bogat i, to je Sofiji naroito bilo vano, drugaiji u odnosu na onaj
koji je imala svakodnevno pred sobom. Sergej, kao veliki degustator, izabrao je za sebe
nekoliko vrsta sireva. Sluajno je ugledao i pult na kome je bilo izloeno mnotvo ajeva.
Sofija ga je sa osmehom na licu posmatrala dok je sebi sipao aj i sladio ga medom, kako je to
posveeno i precizno radio. To ju je podsetilo na njihov prvi susret kada ju je posle ampanjca
posluio crnim ajem sa limunom, objanjavajui joj da je specijalni ajnik kupio u Veneciji.
50

U mnogim Sergejevim postupcima Sofija je videla jedan detinji pristup svetu, u telu
zrelog mukarca videla je radost i postupanja deteta. To je, ujedno, bilo i njeto to ju je
privuklo Sergeju, to je oboavala kod njega. Njegovu toplinu, njegovu dobrotu, iskrenost
koja se mogla osetiti istovremeno kad i njegova hrabrost i jaina.

Na podruju Austrije padavine su postajale uestalije. Kako su se pribliavali svom

odreditu sneni pokriva bivao je sve vei. Divno omanje mondensko mesto bilo je pravi raj,
kako za metane, tako i za turiste koji su dolazili iz svih evropskih gradova. Na samom ulazu
u mesto postojalo je jezero koje je bilo u potpunosti zaleeno i Sofiji skrenu panju zaljubljeni
par klizaa koji je vebao za nastup. Sofija je u njima videla neizmernu koliinu ljubavi koju
su pretoili u igru, u pokrete, zahvaljujui kojima su izgledali kao da lete kroz vazduh, kao da
su ptice. Istovremeno, divila se i njihovoj hrabrosti.

Tipine planinske kue u kojima su stanovali metani, zbijene jedna do druge, inile su
skupa mali turistiki grad. Zapravo, podseale su na grad iz bajke koja je bila prepriana u
nekoj deijoj slikovnici. Posmatrajui okolinu Sofija se oseala kao junakinja neke od tih
ljupkih pria. Posle est asova popodne stigli su u hotel u kome je Sergej i ranije odsedao.
Ispred hotela stajale su dve figure u obliku jelena koje su se u noi i na mrazu presijavale tako
da su izgledale kao da su od kristala. Ve na ulazu u hotel moseala se elegancija i otmenost.
Devojke koje su bile na usluzi gostima bile su obuene u narodnu nonju i imale su krupne
plave oi. Soba u kojoj su se smestili bila je prostrana, nametaj je bio uglavnom od drveta.
Soba se sastojala od dnevnog boravka i spavae sobe koju je povezivala velika terasa, odakle
se pruao otvoren pogled ka planinskom vencu i njegovim vrhovima. Na stolu ih je, u znak
dobrodolice, saekala bombonjera u obliku srca, koju su devojke zaposlene u hotelu posebno
za njih pripremile, i to je Sofija uzimala kao naroito lep gest.

Kada je pala no, uline svetiljke osvetljavale su svaki kutak ovog divnog, bajkovitog
mesta. Sergej prie Sofiji, privue je k sebi i zagrli vrsto. Sofija se privi uz njega, sklopi oi i
poele da zauvek ostane u Sergejevom zagrljaju. Sutradan, probudio ju je opojan miris lala
koje je Sergej poruio. Posle doruka i ispijanja jutarnjeg aja, spremie se i izaoe ispred
hotela da saekaju autobus koji je trebalo da ih preveze do skijalita. Sofija je oseala
51

ogromno uzbuenje dok su prolazili autobusom kroz predeo pokriven snegom iz koga su
izranjali braon krovovi kuica.

Skijalite je bilo prepuno. Za Sofiju je ovo bilo jedinstveno iskustvo jer ranije nije bila
na skijalitima ovog tipa, iako je oduvek imala elju da iskusi i ovakvu vrstu zabave i sporta.
Sergej joj je obeao da e ju nauiti da skija, a ona se pitala kakav li to mora biti oseaj kada
te vlastito telo gura napred kroz vazduh dok se skijama sputa sa vrha brda. Iznajmili su
opremu, a u meuvremenu je i Sergej pronaao instruktora za nju. Sergej je bio iskustan u
ovom sportu. Ve dvadeset godina je skijao, i pored stonog tenisa, ovo je bio njegov omiljeni
sport. Sergeja je, takoe, pokretao adrenalin. Uputio se ka iari i strasno poljubio Sofiju pred
polazak.

Sofijina instruktorka bila je Mili, ena iz Slovenije koja je svake sezone, od decembra
do aprila, radila kao instruktor skijanja u ovom mestu. Niska, plave kovrdave kose, sa sitnim
pegama na licu, izgledala je ljupko i harizmatino, spremna da pomogne svojoj novoj uenici
da lake savlada ovaj sport. Mili se od mladosti bavila skijanjem i uivala je u tome to radi.
Pomogla je Sofiji da podesi skije i napravi svoj prvi korak. Sofija je u poetku osetila veliku
teinu u stopalima i kolenima, imala je oseaj da e se sruiti. Htela je da odustane ali se setila
obeanja datog Sergeju da e savladati skijanje i da e mu praviti drutvo jednom kad odlue
da se spuste sa vrha. Imala je problema sa ravnoteom. Usledio je prvi pad, pa drugi, pa trei.
Ipak, nije gubila volju, iako je pomalo ak oseala i strah. Instruktorka je svo vreme bila uz
nju. Govorila joj je da nema ega da se boji i da bi bilo najbolje da se opusti i ne razmilja.
Sofija je vebala u podnoju dok se Sergej brzinom svetlosti sa vrha sputao ka njoj. Kada je
stigao do njih dve predloio je da naprave pauzu i odu na iaru. Sofija rado prihvati predlog
jer ve bee umorna od teine skija. Kako je iara sve vie klizila ka vrhu, tako je i Sofijino
uzbuenje raslo. Alpi su bila svuda unaokolo, gde god bi skrenuli pogled, mogli su videti
ogromne planine pokrivene snegom.

Na poslednjem stajalitu iare nalazio se restoran napravljen od drveta u kome se

sluila tradicionalna hrana. Oboje, ve pomalo ogladneli, odluie da uu i ruaju. Popili su
svako po kriglu piva i ruali alpsku kobasicu pripremljenu na tradicionalan nain. U restoranu
je bilo veselo, za svakim stolom sedelo je nekoliko lepo raspoloeih ljudi koji su pevuili

52

pesme poznate i popularne u ovim krajevima. Ostali su jo neko vreme u restoranu, uivajui
u zalasku Sunca, zagrljeni, utonuli u aroliju predela oko sebe.

Hotel u kome su odseli na poslednjem spratu imao je sobu koju su zvali 1001 no i
koju je Sergej rezervisao za poslednje vee njihovog boravka. Svakog ko bi unutra uao,
apartman bi ostavio bez daha. Unutra se nalazilo tursko kupatilo, sauna, soba za masau.
Dnevni boravak bio je opremljen u orijentalnom stilu, ko bi unutra kroio, oseao je kao da je
nekim udom putovao kroz vreme i da je vraen nekoliko vekova pre, u neku od palata na
Orijentu. Na sredini se nalazio okrugli vodeni krevet presvuen svilenom posteljinom, nad
kojim se nadvijao baldahin. Na zatvorenom delu terase nalazila se kada, dok je na otvorenom
delu posetilac mogao da uiva u fantastinom pogledu na okolni planinski predeo.

Sofija je ve bila u akuziju kada je Sergej iz dnevnog boravka doneo divno penuavo
vino i pridruio joj se. Napolju, mogli su videti sitne pahulje kako prekrivaju sve oko sebe.
Sofija se oseala kao devojica koja sa svojim voljenim princom uiva u najarobnijem
zamku na svetu. Sofija se naroito radovala vodenom krevetu i poput devojice pomerala se
lepo pa desno, gore pa dole po njemu, uivajui u njihanju, smejui se dok ju je Sergej
posmatrao. Divio se njenoj lepoti, njenoj vedrini i harizmi. Priao joj je, njegove ruke i telo
obgrlie ju. U njenom telu, toplom i mekom, on utonu u san.

53

XVIII

O svemu ovome Sofija je razmiljala, svega se priseala, sa suzama u oima, sa

osmehom na licu dok je pakovala svoje stvari kako bi se preselila na odreeni period kod
svoje prijateljice Suzane koja je tada stanovala na Banovom brdu. Suzana je bila jedan od
najposveenijih uesnika u mnogim humanitarnim akcijama, to je Sofija naroito potovala i
cenila kod svoje prijateljice. Njen stan nalazio se u maloj ulici na Banovom brdu i sastojao se
od dnevnog boravka, spavae sobe i kupatila. Gospoa koja je Suzani rentirala stan bila je
izuzetno ljubazna i u dobrim odnosima sa svojojm stanarkom, tako da Sofijino prisustvo bi
vie nego dobrodolo.

Po useljenju, Suzana predloi Sofiji da proetaju do Koutnjaka, to je ona rado

prihvatila. Koutnjak je bio u blizini i nije im trebalo puno da stignu. Koutnjak pod snegom
bio je idilian, naroito po tihom februarsko jutru. Nije bilo ni puno prolaznika. U blizini
nalazio se poznati filmski studio, ovo je bilo mesto mnogih ljubavnih scena, to filmskih, to
realnih. Tokom prolenih dana ljudi bi ovde dolazili na izlet, donosei hranu ili je
pripremajui ovde. Proslavljali su i mnoge praznike na Koutnjaku, uivajui u rotilju i
muzici. Divan umski vazduh, bistar i osveavajui, inio je ovo mesto bitnom takom jednog
velikog grada kao to je Beograd. U jednom trenutku Suzanu je pozvala baka i rekla joj da je
domaa supa, specijalno pravljena za njih dve, gotova i da to pre dou da se ugreju, to su
devojke rado prihvatile.

Tako su prolazili dani, jedan za drugim. Ve je bio osmi mart, internacionalni dan
ena. Sofija se probudila uznemirena. Nije dobro spavala. Oseala se prazno i usamljeno.
Suzana nije bila u stanu, otputovala je u Novi Sad. Sofija odlui da dan ne provede sama u
kui ve da izae. Odluila je da ode do crkve koja se, kao i stan, nalazila na Banovom brdu,
u neposrednoj blizini. Prvi martovski dani jo uvek su bili hladni to je uinilo da nema puno
etaa na ulicama. U dvoritu crkve bilo je jo uvek snega. Ljudi su prisustvovali jutarnjoj
liturgiji. Nakon to je upalila svee Sofija je sela na klupu koja se nalazila pored esme u
dvoritu iz koje je, prema narodnom verovanju, tekla lekovita voda. Oseala je unutranji mir.
Seanja su navirala i izazivala buru emocija. Setila se Sergeja, njegove ljubavi, onoga to joj
je govorio, onoga to ju je uio o ivotu, trenutaka koje su proveli zajedno. Oseala je njegovo

54

prisustvo. Sergej je bio i ostao za nju veliki ovek, dobrota koja je ostavila neizbrisiv trag na
njenom srcu i u njenoj dui. Njen uitelj, njena podrka, njena ljubav.

55

XIX

Bio je april, zelenila je bilo svuda, a miris cvea prostirao se unaokolo i ljude inio
vedrijima. Sofiji je bila u poseti baka tih dana. Iako ve u sedmoj deceniji svog ivota,
Radmila je zadrala vedrinu i volju za ivotom. Uvek nasmejana i spremna za razgovor,
oseala se znatno mlae i Sofiji je bila velika podrka. Ona je u svakom trenutku mogla od
bake da zatrai savet ili da joj se poveri. Kao devojica provodila je dosta vremena sa bakom,
naroito tokom zimskog i letnjeg raspusta, tako da je ostala poprilino vezana za nju. Radmila
je naroito bila posveena svojoj bati u ijem joj je odravanju pomagala unuka kad god je
mogla. Njih dve bi odlazile zajedno na seosku pijacu gde bi Radmila prodavala ono to je
zasadila. Nakon svakog zavrenog dana baka bi kupila igraku ili haljinu svojoj unuci koja joj
je tog dana pomogla koliko je mogla. I tako je Sofija sve do dana dananjeg ostala mala
bakina devojica.

Sofijina baka bila je u Beogradu povodom operacije kolena sa kojim je imala

problema nekoliko godina unazad. Operacija je trebalo da se obavi na ortopedskog klinici na
Banjici. Bakin lekar, doktor Atanasijevi, bio je ozbiljan i pouzdan specijalista sa
dugogodinjim iskustvom. Dan nakon operacije javljeno joj je da je sve prolo kako treba i da
moe da obie svoju baku ukoliko eli. Odmah je ostavila svoj posao i taksijem otila do
bolnice. Njena baka bila je smetena na prvom spratu i u trenutku kada je Sofija dola bila je u
polusnu ali dovoljno pribrana da se osmehne i prui svojoj unuci ruku.

Sergej je bio u toku sa svim deavanjima i poeleo je da svoju lepoku opet iznenadi
neim lepim i pozitivnim, neim u emu bi oboje podjednako uivali. Kako su oboje voleli
putovanja i sport, izbor iznenaenja nije bio teak. Ovoga puta odluili su da odu na Taru i
Mokru goru. Pred polazak otila je kod bake da joj preda mnogo voa i donese neophodne
lekove. Sofija je mirnog srca otila na put znajui da se njena baka sada u potpunosti osea
bolje. Pred Sofijin polazak, Radmil vrsto zagrli svoju unuku i poele joj lep vikend. Sofija
primeti u njenim oima suze na ta joj baka ree da ne brine, to su suze radosnice.

Prvo su se uputili ka Mokroj gori. U drvenom gradu poznatom pod nazivom

Meavnik, Sofija i Sergej stigli su u poslepodnevnim asovima. Sofiji se dopao program
mnogobrojnih kulturnih deavanja koja su se tu odravala, kao i injenica da je taj grad
56

poseivalo mnogo ljudi iz inostransta. Bila je to prava atrakcija, ali ne bez razloga. Na
poploanom etalitu bile su izloene mnogobrojne skulpture pored kojih su i napravili par
fotografija. Bilo je u tom gradu svega: biblioteka, deijih igralita, sportskih terena, restorana
domae kuhinje, prodavnica suvenira, galerija. Bilo je mogue kupiti mnoga vina i degustirati
ih. U sklopu grada postojao je i veliki bioskop gde su na repertoaru bili domai i strani
filmovi. Svaka kuica unutar tog grada bila je posebna i drugaija od ostalih. Kua u kojoj su
se oni smestili bila je na dva nivoa i u podnoju grada. U prizemlju se nalazio dnevni boravak
u ijem sreditu je bio kamin, a iji je nametaj bio od kovanog gvoa. Bila je tu i biblioteka,
kao i ajna kuhinja. Drvene stepenice vodile su iz dnevnog boravka u gornji deo kue gde se
nalazila spavaa soba sa velikim krevetom na sredini. Iz dnevne sobe izlazilo se u letnjikovac,
gde je Sofija ubrzo iznela kafu.

Sutradan su odluili da odu na Taru. Sofija je stavila u svoj ranac sve to im je bilo
potrebno za jednodevni piknik. U laganoj sportskoj opremi, u rano subotnje jutro, krenuli su
ka obroncima Tare. Kako su tokom vonje bivali na sve veoj nadmorskoj visini to je pogled
bivao lepi. Bogat umsi kompleks Tare oaravao je posmatrae. Sofija je u jednom trenutku
izgubila je svaki kompas i zaustavila je auto na trenutak. Nisu znali gde se nalaze. Pred njima
je bio obian kameniti put, ona nije imala ideju kako da se vrate na glavni put. Sergej ju je
posmatrao, njemu je ona bila simpatina dok je u panici. Ni jedno ni drugo u tom trenutku
nisu znali gde se nalaze, s tim da Sergej nije paniio. Strah ubrzo nestade kada se pogledae.
Bili su tu zajedno i nita nije moglo da im se dogodi. Oseali su oko sebe opojan miris
umskog cvea, uli su ptice kako cvrkuu i odluili su da napuste kola i krenu putiem,
poput deaka i devojice iz bajke, kroz umu.

Sergej je brao cvee na koje bi usput naili i pravio buket za svoju dragu. Sofija je
svuda videla umske ljubiice koje su je podsetile na dane detinjstva kada je sa drugaricama
ila da ih bere. Veliko prostranstvo radosti proimalo je njihove due, veliko poput ove ume.
Bili su sami na jednoj od najveih planina Srbije, na izuzetno velikoj nadmorskoj visini, bili
su zajedno, sami i sreni, daleko od itavog sveta. Videli su i Zaolinsko jezero, koje je bilo
vetako i koje se koristilo za uzgajanje pastrmke. U blizini se nalazilo i mesto gde je Josif
Pani otkrio omoriku koja je kasnije po njemu dobila ime, kao i jedno srednjevekovno
utvrenje.

57

Leti, na neureenoj obali Zaovinskog jezera mogue je videti kupae. Sofija i Sergej,
poput dvoje dece, izue patike i krenue bosi ka jezeru, u doba kada je voda jo uvek hladna.
To ih nije spreilo da uivaju, naroito ne Sergeja koji je ubrzo uskoio u vodu i zaplivao. Da,
on je bio pravi Rus. Njemu je hladna voda bila melem. Sofija ga je ekala na obali gde je ve
prostrla ebe i izvadila iz svog ranca dve ae i vino. Kada je izaao iz vode, Sofija ga je
obavila pekirom i dala mu au vina kako bi se ugrejao. On je ba takve njene osobine
najvie voleo, njenu privrenost i brigu.

Ubrzo su krenuili i usput su zastali da se fotografiu jer je Sofija volela uspomene u

vidu fotografija. Zagrlili su se na obali jezera i uslikali sebe. Sergejev jak zagrljaj mogao se
uoiti i na fotografiji dok se Sofija iskreno osmehivala. Njihove oi jasno su izraavale sreu.
Deset minuta vonje od jezera nalazio se restoran u koji su svratili da ruaju i koji je u
trenutku njihovog dolaska bio pun. U svom ivotu Sofija nije jela bolju riblju orbu nego tad.
Domain restorana, u znak dobrodolice, astio je par domaom dunjevaom i oni nazdravie,
sreni zbog ishoda dananjeg dana. Lepo su proetali, plivali i, na sreu, nali pravi put.

58

XX

Sofija se seala njihovog vikenda i posle toliko vremena. Trebalo je samo da zatvori
oi i uspomene bi same navirale. Seanja koja sada obuzimaju njenu duu podstiu emocije
koje se odnose i na sreu i na tugu. Sreu, jer je sve te trenutke proivela sa voljenom
osobom. Tugu, jer te osobe vie nema pokraj nje, tugu jer su sada to samo seanja. Ona su
ponekad bila toliko jaka da se ona esto posle nekih buenja pitala da li je zapravo sve runo
to se dogodilo ona samo sanjala. Nije umela da razlui javu od sna. Onda bi ju savladala
realnost, shvatila bi da sve to se dogodilo jeste bilo stvarno i da jedino to ovek ne moe da
promeni jeste injenica da vreme protie i da ga je nemogue vratiti. Opet, srena je jer zna da
bi Sergej voleo da je ona srena. Dala mu je obeanje i drae ga se. Obeala mu je da e
nastaviti svoj ivot dalje, gledae iskljuivo u budunost, srena to je srela tako velikog
oveka i provela sa njim nezaboravne trenutke. On je obeleio njen ivot, pruio joj panju,
ljubav, nenost i podrku. Ona ga nikada nee zaboraviti, on e, u njenim najdubljim snovima,
ostati u njenom zagrljaju, ba kao na fotografiji koju je upravo gledala.

59

XXI

Sofija se te veeri ula sa svojom bakom. Prolo je skoro dva meseca od njene
operacije i ona se sada oseala znatno bolje. Posle zavrenog razgovora nastavila je sa
Sergejem da gleda jednu rusku televizijsku seriju posle koje su ubrzo otili na poinak.
Sutradan, posle kafe i doruka, Sergej je obukao svoje odelo, zagrlio Sofiju i krenuo na posao.

Lepoka moja, vidimo se veeras, misliu na tebe.

Sofija jo jednom obavi ruke oko njegovog vrata, poljubi ga i vrsto zagrli. Tih dana
sredinom jula Sofija je planirala da poseti baku u banji, gde je boravila posle operacije. Kupila
je sve neophodne namirnice, sela u auto i uputila se u banju nadomak Mladenovca. Bio je
divan sunan dan, oseao se miris pokoene trave. Sofija je spazila svoju baku kako sedi na
jednoj klupici ispod jele. Baka joj se obradovala iz sveg srca. Izgrlile su se i nastavile etnju
sve do vremena kada je bila zakazana terapija unutar rehabilitacionog centra. Baka se ovde
lepo oseala, ba kao i druge gospoe sa kojima je bila. Na polasku, one razmenie lepe rei,
pozdravie se i izljubie. Sofija je u povratku svratila u jedan restoran i kupila svee peenje
koje je Sergej naroito voleo. Pored punjenih paprika, peenje je bilo njegova omiljena hrana
tokom boravka u Srbiji.

Po dolasku u Beograd Sofija je zamolila devojke u salonu da je doteraju to bolje

mogu jer je elela da iznenadi Sergeja. I, zaista, te veeri kada je doao sa posla ona je bila
poput boginje sa blago uvijenom kosom koja joj je padala niz lice i sputala se na ramena.
Imala je na sebi ruiastu haljinu koju je ukombinovala sa sandalama iste boje. Zraila je
vedrinom, enstvenou i lepotom, to je sve skupa privuklo Sergeja. Te veeri nisu elei da
ispuste jedno drugo iz zagrljaja, voleli su se kao prvog dana, ljubav meu njima bila je
intezivna i obostrano snana.

U poetku, mnogima je bio neverovatan taj spoj. Razlika u godinama izmeu njih bila
je velika, ali oni nisu obraali panju na to. Oni nisu mogli da znaju da e nihova srca tako
snano kucati jedno za drugo. Njihova ljubav sastojala se u obostranom darivanju. On je bio
njen san sa kojim je bila zadovoljna i ispunjena. Sa njim je doivela sve mogue trenutke

60

zanosa i sree, verovala je da e njihova ljubav prevazii sve granice. U stvari, njihova ljubav
nije imala granica, njihova ljubav bila je jedan blagotvoran horizont.

Sergej im je sipao crni aj koji su oboje toliko voleli i oni legoe na divan u dnevnom
boravku. Sergej je i tog dana kupio nov buket kala iji je miris proeo svaku poru stana i
oseale su se kao i prvog dana kada je Sofija kroila u njegov stan, kada je ugledala najlepe
zelene oi. Te veeri oseala je jae nego ikad Sergejeve oi na sebi, njegovu glad i e za
njom, oseala je kako se topi u njegovom pogledu i zapitala se zato li ju veeras tako udno
gleda. Njegov pogled odavao je i trag tuge ovoga puta.

Lepoka moja, obratio joj se i prekinuo tiinu, moda ja i nisam pravi mukarac za
tebe. Tebi treba neko mlai, neko jak, ti si mlada ena..

Ne govori tako. Ti si moj mukarac i uvek e biti. Niko i nita nas nee rastaviti.
Osim smrti.

Rekavi ovo privila se uz njega i vrsto ga zagrlila. Ona je nehotice poela da osea i
sreu i tugu i ljubav i bes i znala je ako podigne glavu i ode imala je puno obaveza sutradan
zbog kojih je morala rano da ustane on e joj silno nedostajati, cele veeri e o njemu
razmiljati. Ipak, morala je da krene, ove veeri nije mogla da prespava kod njega.

Ljubavi, ne zaboravi da zakljua vrata i proveri poret, ree mu ona odlazei.

Samo da ju je tada zamolio da ostane, naredio joj, zatraio to od nje, ona bi ostala,
leei u njegovom naruju. Na izlazu, on joj ree:

Lepoka moja, kuda si pola? elim jo jednom da te zaglim i vrsto privijem uz

sebe.

Njoj te rei teko padoe. Morala je da ide, a elela je da ostane.

61

Sutradan, osamnaestog jula, dan je bio vedar, po jutru se mogao nagovestiti topao dan.
Odmah po buenju, Sofija je popila kafu i urno napustila stan jer je imala as ruskog jezika
koji je poinjao u devet. Koraajui ka koli prola je pored Seregejevog stana i primetila
kako su roletne na prozoru spavae sobe jo uvek sputene. To joj bi udno. Pomislila je da se
Sergej jo uvek nije probudio ili da Tanja, ena koja je svakog jutra dolazila da pospremi
njegov stan, jo uvek nije stigla.

Inae se tog jutra Sofija se oseala udno. Jeza ju je proimala od kada se probudila.
Oseala je da joj srce bre lupa, oseala je uznemirenost, dlanovi su joj bili hladni i
preznojeni. Na asu uopte nije mogla da se koncentrie. Po njegovom zavretku odluila je
da proeta Zemunskim kejom. Bilo je puno etaa, mama sa novoroenim bebama,
zaljubljenih parova, starijih osoba. Sofija je esto dolazila ovde, svoje srene i tune trenutke
provodila je etajui pored reke. Sedei na klupi Sofija je pokuavala da se opusti i povrati
smirenost. Mada, i dalje je oseala neku jezu koju sebi nije mogla da objasni. Bila je u crnom
ortsu i crvenoj majici, sportskoj garderobi koju joj je Sergej kupio kada su bili u Budimpeti.

Kanije, dok je zavravala poslove po kui bacila je pogled na Sergejev prozor roletne
su i dalje bile sputene. To joj je bilo ba udno, ve nije znala ta da misli. Sergej je bio
ranoranilac i im bi ustao otvorio bi prozor kako bi sve vazduh mogao da prodre u sobu. Dok
je razmiljala o tome prenu je zvuk telefona. Bio je to Dragan, Sergejev voza.

Halo?, javi se Sofija.

Zdravo Sofija, Dragan ovde. Ne znam da li te je neko ve zvao pre mene ali.. moram
ti saoptiti jednu tunu vest.. stvarno mi je ao ali... Sergej je umro. Pronaen je jutros mrtav u
svom stanu.

Sofiji zastade dah. ok. Nije mogla par sekundi da progovori, kroz grudi kao da joj je
prostrujio metak.

Kako mrtav, o emu to govori?, izusti, jedva, u panici, sa nepoverenjem..

Ne, ao mi je..
62

To je nemogue!, ponovo izusti ona, sino smo bili zajedno, da li je ovo neka ala,
ta pria?!

Umro je, Sofija. Policija je sada u njegovom stanu, pronali su ga u krevetu, umro je
u snu. Imao je srani udar. Kada je Tanja jutros probala da otkljua vrata nije uspela jer je
njegov klju bio u bravi sa unutranje strane. Na posao nije doao, a nije ni odgovarao na
pozive pa su ljudi pozvali policiju.. ao mi je, Sofija, stvarno mi je ao. Primi moje
sauee.

Sofija je u potpunosti ostala bez daha, poela je da se trese, nije oseala tlo pod
nogama.

To je nemogue, to je nemogue, planim glasom vikala je.. Nije umro, govorila

je sama sebi. Onda je poela da vriti.

Sela je na krevet, drala se za glavu i stomak, klatila se od bola, plakala je, nije znala
ta da radi, gde da ide, koga da zove. Najzad, uspela je da se sabere toliko da pozove
prijateljicu koja se stvorila u njenom stanu za minut i zajedno su otile do Sergejevog stana.
Policija je jo uvek bila unutra. Sofija nije mogla da sakupi hrabrosti i ue. Sela je na klupu
ispred zgrade i putala suze da se slivaju niz njeno lice. Jedna je sustizala drugu, nije mogla da
se zaustavi. Nije smela da pree par koraka i suoi se sa istinom. Bojala se, nije elela da
poveruje da Sergeja, njenog lepog Sergeja, vie nema.

Sofija pamti taj ulazak u stan kao jedan od najodvratnijih trenutaka u svom ivotu.
Stan je bio je pun ljudi. Oseala se nelagodno i zbunjeno. Oseala je da je Sergej tu i da e
svakog trenutka izai pred nju, vratiti se iz prodavnice, izai iz kuhinje, obradovati je nekim
novim planom. Na staklenom stolu u dnevnom boravku stajale su, i dalje, olje iz kojih su
sino pili aj. Sve je bilo tu, na svom mestu, kao da je svakog trenutka mogao ui u stan,
pojaviti se odnekud.

Ako imate neto od svojih linih stvari, moete ih sada poneti sa sobom; u kakvom
ste odnosu bili sa pokojnikom; kada ste otili iz stana sino; kada ste doli..., sve su to bila
inspektorova pitanja koja je Sofija ula kao kroz maglu.
63

Mnogo je bio dobar, mnogo me je voleo, bilo je jedino to je mogla da izgovori.

Kada je izlazila, jo jednom se okrenula i pogled joj je pao na Sergejeve papue. Jo

jae je zaplakala. Miris kala oseao se kao i prvog dana kada je kroila u taj stan.

64

XXII

Nakon izuzetno tekog dana i razgovora sa prijateljicom koja je ostala sa njom, Sofiju
je savladao san. Sutradan, rano ujutru, ula je zvono na ulaznim vratima. Bila je to Dola,
Sofijina majka koju je prijateljica obavestila o Sergejevoj smrti i pozvala da doe.

Mama!, jeknu Sofija i baci se majci u zagrljaj, ridajui glasno.

Dola je uinila da se Sofija oseti bolje, majin zagrljaj bio joj je potreban u tekim
trenutcima kroz koje je prolazila. Jo uvek je oekivala da vidi Sergeja, budila se sa eljom da
ga zagrli. elela je da veruje da sve to se dogodilo jeste bio samo jedan ruan san.

Dugo nije mogla da doe k sebi. Oseala se usamljeno. Samo je elela da ga opet vidi,
da ga zagrli, da vidi njegov osmeh. Znala je koliko ju je voleo i koliko je bio srean. Sada je
sama, dua ju boli, osea se prazno. Volela ga je kao zrak sunca, bolje da su joj srce iupali,
sve je to ona mislila, takve misli prolazile su joj kroz glavu tih dana posle Sergejeve smrti.
Sergej je bio njena tenja koja ju je nagonila da od bezbrojnih puteva ivota izabere ba taj
jedan i da ba njime koraa. Ali, zato, zato se to dogodilo tako odjednom? Nije imala
odgovor na ovo pitanje. Sergejev odlazak stvorio je ogromnu prazninu.

Tih dana dobila je i neoekivani poziv od Maksa koji je ve tada bio ponovo u Rusiji.
Izjavio joj je sauee. Dugo su razgovarali o svemu to se dogodilo, o Sergeju, o njenim
planovima, o zajednikim trenutcima koje su proveli kao drutvo. Priali su i o Sergejevoj
bolesti, o tome kako se stvar sa srcem kod njega tako brzo iskomplikovala i imala fatalan
ishod koji je svakog ostavio zateenim. Na kraju razgovora, Maks joj je poeleo svaku sreu i
poruio joj da ostane jaka. Sofiji je prijao taj razgovor, kao to bi joj prijala i svaka druga
prijateljska re koja bi do nje stigla u tim dekim danima.

Jedne veeri sluala je pesmu koju su nekada ona i Sergej zajedno sluali u kolima
Kako posle nas. Plakala je. Bol je bio neizdriv. Zatvorila je oi. I dalje nije elela da
poveruje u ono to se dogodilo. Setila se kako je nekada sa puno enje posmatrala njegov
prozor, setila se kako su se zajedno budili i izjutra uivali u prvoj jutarnjoj kafi. U tom
trenutku, ba tokom svih tih priseanja, iz toka misli trgnu je blagi dodir po ruci. Gle! Bio je
65

to beli leptir sa lepim arama na obodima krila. Sofija se blago osmehnu kada ga vide. To
malo stvorenje obletalo je oko njene glave a ona mu se smeila.

Alpe je obasjavalo jutro, sjajnije od svih drugih koje je Sofija doivela. Zraci su se
polako probijali iza oblaka, Sofija je sedela sama i svakog trenutka oekivala je Sergeja da joj
se pridrui. On je uvek umeo da ju iznenadi.

Ljubavi, lepoka moja, evo, stigao sam.

Sergej!, uzviknu Sofija ugledavi ga.

Sofija, lepoka moja, doao sam neto da ti kaem.

Reci mi, mili moj

Nemoj da si tuna, nemoj vie da plae, molim te. Vidi, dobro sam. Ne brini za
mene, ne elim da ti toliko pati i da bude toliko tuna. Nastavi svoj ivot onako kako to
tvoje srce odabere. Moje telo je u Rusiji ali je moja dua ovde, sa tobom, na ovoj planini.
Nemoj da plae, lepoka moja, nemoj kad te molim, budi srena. Videe, vratie se osmeh
na tvoje lice.

Sergej, ta to govori? ta to govoroi, Seregej..

Sunevi zraci koji su se probijali kroz roletne probudie je. Krenula je ka kuhinji da
pripremi sebi kafu. Jutro je bilo lepo, zraci su obeavali divan dan. Razmiljajui o svom snu,
Sofija shvati da mora ispuniti obeanje koje je dala Sergeju. Mora da nastavi svoj ivot, mora
da opet bude srena, da povrati veru i nadu, da opet oseti ljubav. Verovala je da e Sergej uvek
biti pored nje, ma ta se desilo.

Tog hladnog novembarskog jutra, kada se Sofija doselila u svoj novi dom na
Karaburmi, u stan na etvrtom spratu zgrade koje je bila u procesu renoviranja, prvo to je
poelela da uradi bilo je da izae na terasu i pogleda Dunav. Taj pogled probudio je u njoj
66

setu. Istovremeno, osetila se srenom. Oseala je da se ponovo rodila, verovala je da e

povratiti spokoj svojoj dui i pruiti joj, opet, blagotvoran horizont, ba kao to to, u ovom
trenutku, i Dunav svojim plavetnilom prua. ivot jeste lep, uprkos svemu. Ma kakav bio, lep
je, lepo je iveti, voleti, davati sebe drugome, biti voljen. Sve je to ljubav.

67