*

*
Zemlja je nastala pre oko 4,6 milijardi godina.
Uslovi za intenzivnu biohemijsku evoluciju stvorili su se u
periodu pre 4-3,8 milijardi godina:

* Zemljina povrina je ovrsla

* postepeno su se formirale hidrosfera i atmosfera.

*
* Vode u tenom stanju bilo je znatno manje nego danas, pa su
,,prasupu" inila plitka mora.

Atmosfera:
inili su je: voda, azot, vodonik, ugljendioksid.
Amonijaka i metana je bilo mnogo manje.
Od drugih jedinjenja zastupljeni su bili
cijanovodonik, formalaldehid,sumpordioksid i neto sumporvodonika.

* Sve

to je potrebno za ivot postojalo je - tu su voda, C, N,

H, O, S... kao energija potrebna za nastanak sloenih sistema
pre svega suneva radijacija, ali i elektrina pranjenja,
radioaktivni procesi.

Zemljina kora

Prvobitna atmosfera

* Meutim kako su od prostih jedinjenja nastali sloeni sistemi?

* Svi navedeni gasovi i jedinjenja su bili osnova za sinteze kojima su

nastale pojedine od vanih materija od kojih je nastajao ivot:

aminokiseline, eeri i baze nukleinskih kiselina.

* Daljim

fiziko-hemijskim procesima i sluajnim grupisanjima ovako

nastalih makromolekula postali su glavni sastojci ivota: proteini,
lipidi i nukleinske kiseline (RNK, DNK).

Njihovom samoorganizacijom su postale membrane i, najzad,

osnovna jedinica ivota: elija. Prva, praelija je bila jedna od
prelaznih oblika i imala je veoma jednostavnu strukturu.

*Takvim bazinim ivotnim oblicima, kad jednom

nastanu, bilo bi teko da evoluiraju van vode. Samo u

vodenim sredinama prvi oblici ivota su mogli nai
zatitu poto je, zbog nedostatka kiseonika u prvobitnoj
atmosferi, Zemlja bila izloena dejstvu sunevih
ultraljubiastih zraenja, kao i brojnih drugih inilaca,
mnogo vie nego danas.

*
* Prvi

fosili, cijanobakterije, stari su oko 3,5 miliona godina.

Cijanobakterije su elije modrozelenih algi, iji su fosili
pronaeni u zapadnoj Australiji. Nisu imale potpuno
izgraenu eliju, ve su imali jezgrov materijal koji nije
bio okruen jezgrovom membranom. Modrozelene bakterije
su mogle same sebi stvarati hranu procesom fotosinteze iako
nemaju hloropaste ve samo hlorofil. To su bili prvi
proizvoai organske materije na Zemlji.

* Prvi

jednoelijski organizmi koji su imali jedro pojavljuju se

tek pre oko 2,2 milijarde godina, a iveli su od hemijskih
jedinjenja dobijenih iz vruih podvodnih vulkanskih izvora.
Iako su primitivni mikroorganizmi oslobaali sve vee koliine
kiseonika u atmosferu, u ovom vremenskom periodu bilo ga je
tek 1% od sadanje koliine.

* Pre oko 1,9 milijardi godina njegova koliina je prela 10%. U

tom periodu poeo se formirati zatitni ozonski omota koji
je omoguio evoluciju i bujanje novih oblika ivota.

* Pre oko milijardu godina su se pojavili beskeletni organizmi,

ivotinje sa primarnom telesnom upljinom suneri, korali,

meduze, crvi i neke grupe organizama jo uvek nesigurnog
sistematskog poloaja. Oni su trag prve evolucijske razliitosti
vieelijskog ivog sveta i predstavljali su pretke buduih
organizama.

* Pre oko 555 miliona godina pojavljuju se prve ivotinje sa

ljuturom, kao to je Claudina, fosilni ostaci pronaeni u
morskim naslagama Namibije.
* U prve poznate vee ivotinje ije su dimenzije tela bile i
do 2 m spadaju fosili takozvane ediakara faune koji su
iveli u morima u periodu izmeu 543-580 miliona godina.
To su bile ivotinje bez skeleta, sline meduzama, crvima
i morskim perima (vrsta korala) sa telom veoma
raznovrsnog oblika

* A onda

dolazi do velike, po nekima iznenadne, eksplozije

ivota, koja se oslikavala u zadivljujuim i sve
komplikovanijim formama organizama koji su tokom
vremena zauzeli sve prostore pogodne za ivot na Zemlji.

Pre 4600-500
miliona godina

Pre 509-505
miliona godina
brojni
beskimenjaci
koji ive u
okeanima

modrozelene alge

protiste

Pre 505-438
miliona godina

rakovi

Pre 438-408
miliona godina

Prve ribe koje

imaju eljusti

trilobiti

Kimenjaci
koilie na ribe,
ali nemaju peraje
ni eljusti

Bujaju morski
korali

Prve ivotinje
(meduze)
mekuci
Pojavljuju se
prve siune
biljke na kopnu

jednostavnije
biljke

Pre 408 -360

miliona godina

Pre 360-286
miliona
godina

Pre 286 248

miliona godina

Pre 248-213
miliona
godina

Doba riba

Razvijaju se
prvi gmizavci

Gmizavci
postaju
raznoliki

Razvijaju se
prvi dinosaurusi

Prvi insekti

Insekti su brojni

Broj
vodozemaca se
smanjuje

Nastaju prvi
sisari

Na kopnu prvi
vodozemci

Od ostataka
dinovskih
uma nastae
ugalj

ire se
papratnjae i
etinari

Pre 213-144
miliona
godina
Na zemlji
preovladavaju
dinosaurusi

Razvila se prva
poznata ptica,
praptica
(Archaeopteryx)

Pre 144-65
miliona godina

Pre 55-38
miliona
godina

Pojavljuju se biljke
cvetnice

Sisarise nastavljaju
razvijati

Izumiru dinosaurusi

Majmuni se
razvijaju u mnogo
oblika.

Prije 38-25
miliona
godina
Velike grabeljive
ptice neletaice
postaju sve brojnije

prvi ovjekoliki
majmuni

Prije 25-5
miliona
godina
smanjuju se
povrine
prekrivene
umama

prvi hominidi

Prije 2
miliona do 10
000 godina
Vreme ledenog
doba

Mnoge vrste sisara,

ukljuujui
mamute i
sabljastog
tigra izumiru

Razvija se Homo
sapiens

ivot na Zemlji se razvio od jednostavnih hemijskih spojeva

otopljenih u okeanima.
Iz tih jednostavnih poetaka ivot se postupno razvijao u razliitim
oblicima.
Svi ivi organizmi menjaju se iz generacije u generaciju. Taj se
proces naziva evolucijom i traje i danas.