Jedinica za Specijalne Operacije (JSO) - TAJNA DRZAVE

Crvene beretke

Jedinica za specijalne operacije Resora dravne bezbednosti Ministarstva unutranjih poslova Srbije naslednica je jedinice koju je
organizovao Franko Simatovi Frenki. Navodno, Slobodan Miloevi je od Jovice Staniia, tadanjeg efa DB-a, traio formiranje
tajne oruane grupe, a Stanii je zadatak poverio Frenkiju.
U to vreme policija Srbije je imala Jedinicu za posebne namene kojom je rukovodio Radovan Stojii Bada. Ta jedinica je izbacila iz
rudnika Stari trg albanske demonstrante 1989. godine.
injenica da se formira nova jedinica mimo postojeih vojnih i policijskih specijalaca, odmah je proizvela gomilu nagadanja o njenim
posebnim namenama, kao i priu da se meu njenim pripadnicima nalaze i kriminalci kojima su zatvorske kazne oprotene zarad
svrstavanja u novoobrazovanu jedinicu.

O zadacima i operacijama Frenkijevih "crvenih beretki", kako je u javnosti najee nazivana ova jedinica, zna se neverovatno malo.
Izvesno je samo da jedinica nije bila zvanino vezana ni za Vojsku Jugoslavije ni za MUP Srbije.
Da su "crvene beretke" "mimo posebnih jedinica policije" potvruje u jednom intervjuu 1993. godine Dragoslav Bokan voa
paravojnih "Belih orlova". Zoran Aranelovi Baki kae da pojma nije imao ta je JSO radio na Kosmetu 1998. i 1999. godine: "Oni
su bili mimo nas (politiari) i policije."
Tek 1966. godine JSO, odnosno "crvene beretke" (crvene beretke nose, inae, i neke jedinice Vojske Jugoslavije) ulaze u
sistematizaciju Slube. Posle smenjivanja Jovice Staniia sa mesta efa DB-a, Franka Simatovica na celu JSO zamenjuje Milorad
Ulemek Legija, koga je u ovu jedinicu - sa jo nekoliko Arkanovih "tigrova" doveo upravo Stanii zadovoljan njihovim uinkom u
Bosanskoj krajini tokom hrvatske "Oluje".
Posle okonanja agresije NATO-a na Jugoslaviju Slobodan Miloevi je odlikovao Milorada Ulemeka Legiju Ordenom za hrabrost i
portvovanje. Orden su dobili jo neki pripadnici JSO, ali niko od njih nije snimljen, jer je televizijskim i foto-ekipama reeno da ih
"preskoe".
Od 1966. godine JSO je u sistematizaciji Slube dravne bezbednosti. "Dotad je to bila neregularna poluvojna formacija koja je
koriena za ratna dejstva", rekao je u intervjuu NIN-u Goran Petrovi, naelnik DB-a, i dodao "Sluba je promenila namenu jedinice i
ona sada slui za borbu protiv raznih oblika otmica i terorizma, a imae i ulogu u borbi protiv organizovanog kriminala."
Kada je na celo Ministarstva unutranjih poslova doao Duan Mihajlovi, svi pripadnici JSO su primljeni u stalni radni odnos, dotad
su bili "vojnici po ugovoru", kako kae Goran Petrovi.
SRPSKE "CRVENE BERETKE"
Najelitnija jedinica MUP Srbije nastala je krajem 1991. godine po, tvrdnji mnogih, usmenim nalogom Slobodana Milosevica,
predsednika Srbije tadasnjem nacelniku Resora drzavne bezbednosti Jovici Stanisicu. Nacelnik srpske tajne policije je za organizatora
srpskih "Crvenih beretki" postavio Franka Simatovica - Frenkija. A za regrutaciju u ovu jedinicu regrutovani, ljudi iz razlicitih
drustvenih slojeva, bio je zaduzen Mihalj Kertes. On je imao svoje sediste u Geneksovim apartmanima na Novom Beogradu, odakle se
smisljeno sirila glasina da je ovo Kertesova jedinica, tacnije jedinica civila dobrovoljaca.
Legenda kaze da je Mihalju Braci Kertesu prvom palo na pamet da se napravi jedna jedinica od ozbiljnih ljudi koja bi se time bavila, a
po potrebi i zacepljivala rupe, intervenisala na kriticnim mestima i sluzila kao kadrovska osnova za buduce srpske vojske svih vrsta.

Kertes je bio predvodnik antiautonomaske revolucije u Novom Sadu. Proslavio se 1988. godine, recenicom da se on kao Madjar ne
boji Srba. Autorstvo tih vec istorijskih reci pripisuje se Jovi Radosu, tadasnjem funkcioneru PK SK Vojvodine, ali i Miroslavu
Solevicu, lideru kosovskih Srba. Za razliku od njih dvojice, Kertes je sa tim recima napravio politicku karijeru. Biran je za poslanika u
Grockoj, uz osporavanje opozicije i podrsku Vrhovnog suda. Upamcen je i kao ministar za narod, jer je bio predsednik Odbora za
prituzbe i zalbe gradjana, ali i kao ministar bez portfelja u Sainovicevoj vladi. Nije se proslavio kao predsednik Odbora za Kosmet, ali
jeste kao pomocnik ministra unutrasnjih poslova Jugoslavije, kada je SSUP priveo u MUP Srbije. Zbog efikasnosti u politickom
delovanju, NIN je 1993. za Kertesa napisao da je to covek za specijalne namene u srpskoj vladi.
Magazin Vreme ga je nazvao Balkanski spijun, a za Borbu je bio princ srpskog Diznilenda. Prijatelji i poltroni ga zovu
Bracika, mada on najvise voli da je samo Braca. Kada je postao prvi covek jugo-carine, Kertes je od nezadovoljnih radnika dobio i
nadimak - diktator. Njegovim dolaskom u kamenu zgradu Savezne uprave carina na Novom Beogradu, maja 1994. zavedeni su red i
rad, sto pojedinim cinovnicima u ovoj federalnoj ustanovi, ali i carinskim poreznicima na drzavnoj medji, nije bas bilo po volji. Mnogi
ovlasceni i neovlasceni sverceri u SRJ doziveli su Kertesovo imenovanje kao atak na pravo da sami pljackaju drzavu, pa su ga
proglasili i srpskim serifom iz Norvudske sume.
Mihalj Kertes je rodjen 29. avgusta 1947. godine u Backoj Palanci. Po profesiji je socijalni radnik. Otac mu je bio krojac, majka
domacica, a brat mu je gastarbajter u Nemackoj. Braca je zavrsio Visu upravnu skolu i 1970. godine se zaposlio kao referent za
socijalnu zastitu. Palancani ga pamte kao ljubitelja dunavskih riba i pecanja na avanturisticki nacin. Od 1975. je clan SKJ. U VO
Dunav radio je kao referent za ONO i DSZ. Tih godina usao je u politicku strukturu opstine Backa Palanka, a 1986. je postao sekretar
OK SK.
Za Bracino ime su vezivane afere krijumcarenja oruzja u Bosnu, koje je po pisanju Vremena, obavljao sa Miodragom Davidovicem,
nacelnikom SUP-a. Licno je Dafina Milanovic svedocila da mu se zalila kao bratu, da je ovi njegovi prisluskuju. Sam Kertes je u
srpskom parlamentu priznao da je kao prvi covek tajne policije SRJ prisluskivao i prevodio telefonske razgovore Andrasa Agostona,
lidera vojvodjanskih Madjara. Srbe je u tom parlamentu branio i od Jozefa Kase, gradonacelnika Subotice. Kasnije je pod pritiskom
javnosti, ali i SPS-a Braca priznao da se salio kada je govorio o prisluskivanju. Tu izjavu je dao javno, jer je vec na svojoj kozi bio
osetio sta znaci biti izbacen i bojkotovan unutar vladajuce stranke. Kada je Milan Panic suspendovao Kertesa, za njega nije bilo mesta
u novoj srpskoj vladi, pa je Braca danima dolazio u Nemanjinu 11 i setao se hodnicima. Ulazio je na kapiju predsednika vlade, tako da
su ministri i njihovi pomocnici mislili da to Kertes svakog dana svraca kod Nikole Sainovica. Jedina privilegija mu je tada bila da
dobija benzin u MUP-u Srbije. Punih osam meseci je Mihalj Kertes, nekadasnji pomocnik ministra savezne policije, bio bez posla i
bez plate. Primao je doduse, kao poslanik volonter svoj poslanicki dodatak, ali to nije isto, jer je plata ovog viceministra bila mnogo
veca. Popularni Braca je jedini covek koji je platio ceh politickih hirova smenjenog jugoslovenskog premijera Milana Panica. Zato je

Mihalj Kertes, uz pomoc dvojice advokata, i tuzio ovog americkog biznismena sudu i u Americi i u Jugoslaviji, i zatrazio odstetu za
otkaz, uvredu casti i imena od deset miliona dolara.
Njega je Srbija delegirala za zamenika saveznog ministra policije, ali je vlada Ante Markovica, odnosno potpredsednik Aleksandar
Mitrovic odlucio da ga imenuje za pomocnika ministra. To imenovanje ometali su mnogi ljudi iz SIV-a, posebno Zoran Miskovic, sin
generala KOS-a Ivana Miskovica - Brke, koji je uvek sanjao da bude policajac. Kad je Braca dosao 1. aprila 1992. godine u SSUP,
imao je sva ovlascenja i zamenika, ali i pomocnika ministra. Uselio se u kabinet u kojem su radili Stane Dolanc, Zdravko Mustac, a
zatim i Ivan Erzan - izdajnici iz SSUP-a koji su pokrali i odneli sa sobom sva orginalna dokumenta Sluzbe drzavne bezbednosti
Jugoslavije.
Osvajanjem zgrade SSUP omogucio je Kertes. MUP Srbije je preuzeo tada i tehnicko odeljenje i arhivu SDB SSUP-a, a zatim i
radnike. Clanovi srpske jedinice "Crvene beretke" tada nisu bili radnici MUP-a Srbije, vec mlade srpske patriote, mada su imali neku
vrstu sluzbene legitimacije cudne plave boje, kao znak raspoznavanja i odobrenje da mogu da nose oruzje. Tada nije bilo poznato da
su u "beretke" regrutovani borci iz ratom zahvacenih podrucja, a da su iz Srbije slati instruktori i komandiri.
Bili su poznati pod nazivom frenkijevci" po svom prvom komandantu, "Crvene beretke"" po kapama koje su nosili u akciji, ali i na
paradama, ili sesirdzije", po maskirnim safari sesirima koje su koristili poslednjih godina na Kosmetu. Crvenu beretku prvi su nosili
britanski padobranci, da bi kasnije bila prihvacena uglavnom kod vazdusno-desantnih jedinica raznih armija. Skracenicu JSO dobili su
1996. kada se pominjao puni naziv formacije - Jedinice za specijalne operacije RDB MUP Srbije. Prvi poznati komandant, od 1991.
do 1998. godine, bio je Franko Simatovic Frenki, profesionalni radnik SDB-a s iskustvom, poreklom iz Boke Kotorske. Neposredno je
odgovarao Jovici Stanisicu, po liniji DB-a, a koordinirao je na terenu na najvisem nivou sa pokojnim Radovanom Stojicicem Badzom.
Logistika i osnovni komandni kadar dosli su iz RDB. Jedinica je zamisljena kao duboko konspirativna grupa, nepripisiva i odreciva,
kako se kaze u zargonu specijalnih operacija - sa laznim dokumentima, bez karakteristicnih oznaka, sa raznim vrstama uniformi i
oznaka, cak i za jednokratnu upotrebu, sa uobicajenim za dati teren naoruzanjem i opremom. I ako ih neko uhvati svi bi se od njih
odricali javno, i drzava, i policija, a posebno tajna policija Srbije.
HRVAT U TAJNOJ POLICIJI
Franko Simatovic, poznatiji kao Frenki je Hrvat crnogorskog porekla sa najduzim stazom u srpskoj tajnoj policiji od 25 godina.
Nekada je radio u Beogradskoj upravi SDB kao kontraobavestajac zaduzen za zapadne agenture. Bio je ekspert za CIA i BND. Kada
se SFRJ i SDB Jugoslavije raspala, a Jovica Stanisic postao prvi covek srpske tajne policije, Frenki je imenovan za njegovog
zamenika 1993. godine.

Roden je 1954. godine u Beogradu, gde je zavrsio Visu skolu unutrasnjih poslova u Zemunu i pohadjao Fakultet za ONO i DSZ.
Zagrebacka Arena je pisala o njemu kao o bliskom saradniku Zeljka Raznatovica, Milana Martica i Kapetana Dragana. Tacnije kao
osnivacu i organizatoru srpskih paramilicijskih snaga i komandantu Specijalne jedinice MUP Srbije. Franko Simatovic u Beogradu, u
marini RDB Srbije ima gliser presretac "Formula" neobicne snage i potrosnje: 300 konjskih snaga i 150 litara na sat, s tim sto mu
radnici Brodogradilista "na crno" trenutno prave brod "Orao" pod nadzorom Radivoja Cicvarica, koji takode u marini ima poveci brod
Saksona.
Otac Frenkija Simatovica, Pero Simatovic je kao vojni i jugoslovenski kadar iz Beograda sa prvom zenom imao dvoje dece - sina
Franka i cerku Dubravku, udatu Horvat, koja zivi u Rijeci. Simatovici danas zive u Beogradu, otac u Njegosevoj, a sin Frenki na
Senjaku.
Kako je nedavno pisala zagrebacka Arena, Simatovici su Dubrovcani, jer je Frenkijev otac Pero roden u Zupi dubrovackoj 1921.
godine. I njegov otac Baro, Frenkijev deda je Dubrovcanin i Hrvat. A Perina majka, a Frekijeva baba Ivanjica je pastrovicka
Crnogorka iz Petrovca na Moru. Pored Pere njih dvoje Baro i Ivanjica imali su i sina Vladu.
Frenijev otac je u Dubrovniku zavrsio Uciteljski fakultet, a u to vreme bio i poznati plivac i vaterpolista. U prolece 1941. godine Pero
Simatovic je otisao u domobrane, jer je bio prohrvatski nastrojen. A njegov brat Vlado Simatovic prosrpski orijentisan otisao je u
cetnike. Obojica su kraj rata docekali u partizanskim uniformama.
U Austriji je kao domobran Pero Simatovic je zavrsio Vojnu akademiju i 1943. se vraca u Zagreb. Tu se iste godine ozenio sa
Frenikijevom majkom, jednom lepom curom iz Bjelovara iz porodice Vinter. Oboje prelaze krajem rata u Beograd u kome su rozeni i
Franko i Dubravka. Kao deca redovno su odlazili kod bake u Dubrovnik, ali kasnije, kada su odrasli to nisu cinili ni Frenki, ni sestra
Dubravka.
U meduvremenu njihov otac Pero je postao poznat u Beogradu kao osnivac Vaterpolo kluba Partizan. Kada je, medutim, Frenkijev
otac sezdesetih otisao na sluzbu na Sinaj, kao oficir OUN, zena ga je napustila i decu odvela u Bjelovar. Tek krajem sezdesetih Franko
Simatovic iz Bjelovara opet dolazi u Beograd na studije. Tada se i njegov otac Pero drugi put ozenio i takode, iz Egipta vratio u
Beograd.
Baba Ivanjica Simatovic, Crnogorka iz Pastrovica, kako je za sebe govorila, ih je okupila oko sebe poslednji put 1983. kada je u
Dubrovniku obavljena ostavinska rasprava oko porodicne imovine. Unuk Frenki i unuka Dubravka su proglaseni njenim direktnim
naslednicima. Od tada, pa sve dok se Frenki nije pojavio u jednoj emisiji CNN 1995. godine kao navodni arkanovac, Dubrovcani nisu
znali gde je Perin mali.

Franko Simatovic, zvani Frenki je danas covek za koga u Srbiji i svetu veruju da ima dokaze protiv Slobodana Milosevica. O Frenkiju
se malo zna jer je to zasticeni tajni policajac. I pored toga, glasine o njegovom junastvu ucinile su ga popularnim. Frenkijev nadimak
mnogi Srbi danas izgovaraju sa postovanjem, jer ga prihvataju kao svog narodnog heroja. Sami Srbijanci specijalcu tajne policije
Frenkiju znaju, ali vrlo malo. O njemu su javno saznali nesto vise tek sredinom devedesetih kada je za strane novine progovorio jedan
clan njegove paravojske Branislav Vakic. U razgovorima za "Gardijan", ovaj bivsi paravojni komandant i visoki clan Miloseviceve
levicarske koalicije opisao je kako je mala grupa tajnih policajaca pod direktnom Milosevicevom kontrolom upravljala tajnim prljavim
ratom, naoruzavajuci hiljade osudenika i saljuci ih u Hrvatsku i Bosnu. Od aprila 1991. pa sve do zavrsetka rata krajem 1995,
paravojne grupe, kao sto su Srpski cetnicki pokret i Arkanovi "Tigrovi", su sprovodile ubilacke pohode etnickog ciscenja i pljacke na
velikom delu prostora bivse Jugoslavije. Konce je iz senke povlacila mala grupa ljudi iz odeljenja za drzavnu bezbednost Ministarstva
za unutrasnje poslove Srbije, potpuno lojalnih Milosevicu koji ih je na ta mesta i postavio. U samom MUP-u Srbije oni su bili poznati
kao "vojna linija". Svedoci pominju tri kljucne figure u "vojnoj liniji koje su odgovorne za naoruzavanje i obuku pripadnika
paravojnih jedinica - Radovana Badzu Stojicica, Franka Frenkija Simatovica i Mihalja Kertesa. Oni su radili za Jovicu Stanisica, sefa
Miloseviceve tajne policije. Jedan od kljucnih izvora "Gardijana" Branislav Vakic, rekao je da se prvi put sastao sa Badzom i
Frenkijem u maju 1991. godine u oblasti istocne Slavonije u Hrvatskoj. "Od njih smo dobili samo oruzje. Ali u januaru 1993. poceli
smo zajednicki da radimo u Skelanima i nadomak Srebrenice."
Vojislav Seselj, pricao je novinarima da su se njegovi ljudi borili zajedno sa "Crvenim beretkama" i osim Frenkija, kao njihovog
komandanta pomenuo je i Mihalja Kertesa. Kertesa je kao komandanta "Crvenih beretki" imenovao jos jedan srpski gospodar rata,
Dragoslav Bokan. Dok je Frenki preuzimao komandu nad cetnicima u istocnoj Bosni, Badza se povezao sa "Tigrovima", milicijom
Zeljka "Arkana" Raznatovica. Fotografija iz 1991. dovoljno ilustruje te "specijalne odnose". Arkan i Badza sa osmehom stoje ispred
centra za obuku "Tigrova" u Erdutu, u blizini istocnoslavonskog fronta.
TAJNI KAMPOVI
Za potrebe njihove obuke formirana su tri kampa, u Beogradu, Kuli i Petrovom Selu. Ti momci su specijalizovani za padobranstvo,
alpinizam, snajpersko gadanje, borilacke vestine, ronjenje i plivanje, koji uz to uredno posecuju casove psihologije. Postojala je ideja
da se od "Crvenih beretki" i Srpske dobrovoljacke garde, koja je bila u povoju napravi jedna jedinica, ali je to odbio Zeljko
Raznjatovic Arkan. Uostalom, jedan od glavnih ljudskih izvora za popunjavanje "Crvenih beretki" bila je Srpska dobrovoljacka garda
Zeljka Raznatovica Arkana. Iz nje potice i njihov drugi komandant Milorad Cema Ulemek, zvani Legija. A drugi izvor su bile
Knindze, koje je vodio Kapetan Dragan.

- JSO je nastala u ratnom haosu, u vakuumu koji je tada postojao izmeu JNA i tadasnjeg SUP-a. Danas u svetu ne postoji jedinica
toliko naoruzana kao ""Crvene beretke" - smatra vojni komentator Dragan Dzamic, autor knjige o specijalnim jedinicama "Ratnici iz
senke".
"Crvene beretke" su do 1996. bile paravojna formacija pod komandom i kontrolom Resora drzavne bezbednosti MUP-a Srbije. Kroz
JSO je proteklih godina prosao veliki broj avanturisticki nastrojenih pojedinaca, dosta njih sa kriminalnom karijerom, ali ponajvise
onih sa ratnim stazom - sticanim u formacijama bivse Republike Srpske Krajine.
Broj njenih pripadnika je drzavna tajna. Racuna se da ih u aktivnom sastavu ima oko 200, ali, s rezervom" i prijateljima JSO", broj
se penje na vise od hiljadu. Poslednje poznato "brojno stanje" bilo je 1.300 komandosa. Trenutno ima oko 500 pripadnika JSO. Svaki
njen borac kostao je budzet Srbije oko 150.000.
JSO je danas tako naoruzana da moze da drzi liniju fronta, jer ima oklopna vozila "hamer", koja poseduje i vojska SAD, i borbene
helikoptere tipa Mi-24 i "gazela" koji su svojim topovima "sprzili" mete na odrzanoj vezbi "Stit 2001", na poligonu u Nikincima.
Himna srpskih specijalaca glasi:
" Kroz vatru i vodu dignute glave, stazom pobede, casti i slave, ponovo gori Nemanjica plamen, stasaju momci tvrdi k'o kamen. Vucja
se pesma ori u plavom, braneci zemlju cascu i glavom u krvlju i ognju tudin se krije da srce junacko za Srbiju bije. Sinovi nasi, ratnici
plavi, cuvajte srpstvo, narod vas slavi, kroz krv i vatru dignute glave, stazom pobede, casti i slave". Na ratistu ova tajna formacija
RDB MUP Srbije je pokazala izuzetne rezultate, i nije postojao zadatak koji nisu mogli da izvrse. Vremena "Crvene beretke"" postaju
najelitnija i najsposobnija jedinica MUP-a Srbije, mada nikada nisu bili pod komandom civilnog ministra policije, vec nacelnika
RDB-a.
Prva zapamcena akcija "Crvenih beretki" desila se u leto 1991. u Srbobranu, kada je grupa ljudi u maskirnim uniformama i crvenim
beretkama, bez ikakvih oznaka, u vozilima bez tablica i zauzela stanicu milicije. Razoruzali su i izbacili prisutnu miliciju i sluzbenike,
zadrzali se neko vreme, uradili unutra nesto, izneli nesto drugo i otisli.
Borci sa crvenim beretkama bili su po Kninu, Obrovcu, Baniji i Kordunu. U Bosni su imali ozbiljne borbene zadatke na koje su isli u
crnim kombinezonima i oznakama zute skorpije na crnom polju. Ratovali su dok se situacija ne stabilizuje, a onda su isli dalje.
Obucavali su i naoruzali dobrovoljce po mestima i ostavljali ih da ratuju sami.

"Crvene beretke" su pomogle stvaranje i ocuvanje Republike Srpske. Obezbedjivali su Marticevu Republiku Srpsku Krajinu. A 1995.
godine stitili su Autonomnu Republiku Zapadne Bosne, paradrzavicu Fikreta Babe Abdica u Kladusi. A cuvali su i Marka i Mariju
Milosevic, Radovana Karadzica, Ratka Mladica, dr Biljanu Plavsic i doktora Koljevicu. Posle zavrsetka rata u BiH "Crvene beretke"
su prebacene u Istocnu Slavoniju, a odatle u Srbiju 1996. godine. Tada su kao unutrasnja tajna vojska MUP Srbije, za ocuvanje rezima
Slobodana Milosevica legalizovane kao Jedinice za specijalne operacije RDB-a.
Istovremeno JSO je bila angazovana za antiteroristicka dejstva na Kosmetu sve do prestanka bombardovanja NATO u leto 1999.
godine.
- Ratovali smo cetiri godine, to je ono sto smo najbolje znali. Otisli smo na Kosovo da poturamo glavu po Drenici? Tu su nam
poginula prva dvojica boraca Sijan i Koncarevic u Donjem Prekazu kad smo sredili Adema Jasarija - otkrio je svoju tajnu jedan borac
JSO.
Potom je JSO imala vaznu ulogu u operacijama povratka snaga bezbednosti na jug Srbije 2000. i 2001. godine, mada bez mnogo
okrsaja. Prvi pripadnik "crvenih beretki" poginuo je pre jedne decenije - 1991. godine. Rec je o Borjanu Vuckovicu koji je nastradao u
minskom polju kod kampa "Pajzos". Jedina zena specijalac Mirjana Marjanac je poginula u helikopterskom udesu. Cak 11 pripadnika
"crvenih beretki" poginulo je na Kosovu i Metohiji i to od prvih sukoba pocetkom marta 1998. do povlacenja snaga bezbednosti iz
Pokrajine u junu 1999. godine. Medu njima su bili i Andreas Koncarevic i Zeljko Sijan. Njega je mrtvog na rukama doneo Branislav
Nikolic, koji je kasnije poginuo kod Decana. Ginuli su uglavnom oficiri, jer uvek idu prvi i komanduju - "zamnom".
Pilot helikoptera Veljko Leka je umro pocetkom 2001. godine. On je tokom devedesetih godina izveo neverovatnih 6.635 borbenih
letova, od cega 537 na Kosovu i Metohiji tokom borbi protiv "OVK" i napada NATO na Jugoslaviju. Hrabri pilot je cak tri puta
obaran, a jednom je zavrsio u hrvatskom zarobljenistvu. Posle 72 dana, tokom kojih je mucen, razmenjen je i ubrzo se ponovo nasao
za komandama helikoptera. Specijalac Damir ilas je nestao u tim borbama. On je iz sela evrske kod Knina i smatra se da je
poginuo 1992. godine.
U dosadasnjim akcijama poginulo je 38 crvenih beretki", a ranjeno ih je 182. Poslednji pripadnik JSO koji je nastradao je Sreten
Parmakovic, koji je u septembru 2001. godine zivot izgubio u nesrecnoj slucaju u Beogradu. Svoju najvecu tajanstvenu bazu Jedinice
za specijalne operacije - JSO Resora drzavne bezbednosti Srbije imala je na salasu Stolc u predgradu Kule. Na ulazu u bazu bila su
postavljena dva oklopna vozila - domaci BOV dvocevac, oklopno vozilo vojne policije na koje je, na pokretnoj kupoli, dodat
protivavionski top od 30 milimetara, i ruski osmotockasni oklopnjak BRDM. A okolo je bilo desetak do zuba naoruzanih i maskiranih
pripadnika JSO, koji nisu nikada bili raspolozeni za razgovor. Nosili su nestandardne cinove i oznake kojima se obicno vise skriva
nego pokazuje. U svecanoj sobi baze, pored fotografija poginulih pripadnika JSO, dominiraju naoruzanje, oprema i oznake jedinice,

ali i oruzje zaplenjeno od protivnika u proteklih deset godina, kruzno poredano, cije cevi su uperene u zastitni znak jedinice - crvenu
beretku.
Uz tapiseriju na kojoj je izvezena hrvatska himna "Lijepa nasa" nalaze se i sokantne crno-bele fotografije koje svedoce o zlocinima
nad Srbima. Tu su dokumenta Armije BiH, vojne legitimacije neke knjige na arapskom, medu kojima su i one sa prevodom kao sto su
"Islamska citanka" i "Uvod u Kuran". I Plan OVK evakuacije misije OEBS-a. Tu je i karta bivse SFRJ u koju su pobodene zastavice
na mestima u kojima su pripadnici jedinice izvodili operacije - Dalmacija, Lika, Bosna...
Izlozene su i registarske tablice sa vozila hrvatskih i muslimanskih formacija, delovi njihove opreme i oznaka, a i na samom ulazu u
zgradu, na spoljnom zidu, izlozeno je zaplenjeno naoruzanje - Zbor narodne garde, Zelene beretke, Ljiljani, Armija BiH, Hrvatska
vojska, HVO, OVK, OVPBM... Na jednoj semi prikazani su i simboli rodova JSO: izvidaci, padobranci, ronioci, antiteroristicka
grupa, alpinisti, snajperisti, artiljerija, veza, prateci vod, sanitet, tehnicka sluzba i eskadrila aviona i helikoptera. Izlozena su i dva
interna odlikovanja "crvenih beretki", jedno se dodeljuje "za ucestvovanje" drugo "za ranjavanje". Sa unutrasnje strane kutije, na
posveti, kao komandant potpisan je Milorad Lukovic, javnosti poznatiji kao Legija.
Na zidu se nalaze 33 slike specijalaca, od kojih su vecina poginuli u borbi ali i u udesima helikoptera, saobracajnim nesrecama,
nesrecnim slucajevima ili su umrli.
U emisiji Sila" na Studiju B jedan od analiticara ih je nazvao profesionalnim kilerima" tj. ubicama.
- Kiler, to je hladnjak! - bio je jedini komentar jednog majora. Centar JSO koji je, inace, izgraden pocetkom osamdesetih godina kao
vojno-nastavni centar za obuku rezervnog oficirskog kadra JNA i za predvojnicku obuku, ima hol, prijatan kafe klub, oficirski klub,
bilijar sala, i spomen soba. Tacan broj spavaonica i kreveta u njima nije poznat. U Centru Jedinice za specijalne operacije Radoslav
Kostic" menza je ista onakva kakve su i u vecini vojnih kasarni.
Sta se jos nalazi u objektu ne zna se. Prica se samo da baza u Kuli ima jos dva nivoa ispod zemlje. Spolja Centar za obuku JSO MUPa Srbije izgleda kao dobrostojeca skola.
KOMANDANT LEGIJA
Najvecu paznju javnosti momci iz JSO skrenuli su na sebe 5. oktobra 2000. godine, kad su se pojavili na ulicama Beograda u vreme
narodne revolucije. Tada su odbili naredenje da dejstvuju u ime rezima i stali na stranu naroda.

U knjizi "Peti oktobar", autora Draga Bujosevica i Ivana Radovanovica, opisano je ponasanje pripadnika JSO na dan pre i na sam dan
demonstracija: "Prema svedocenju Zorana Djindjica, preprican je i njegov susret sa komandantom "Crvenih beretki" Mihajlom
Ulemekom - Legijom, 4. oktobra oko 18 sati. Legija, sa kojim se susretao i ranije, pozvao ga je da dodje u poprilicno skrovitu
Gepratovu ulicu u centru Beograda, sam bez pratnje. Legijini ljudi stajali su u senkama velikih zgrada. Djindjic je usao u blindirani
dzip. Provozali su se gradom.
"Velikih sranja ce biti" - rekao je Legija - "naredjenja su ekstremna. Ne pucajte na policiju, ne upadajte u kasarne".
"Dobro - obecao je Zoran Djindjic - Necemo!"
"Rec"?
"Rec".
Dan docnije, petog oktobra, prema navodima iz knjige, Djindjic se posle zauzimanja Savezne skupstine i zgrade RTS ponovo sastao sa
Legijom: "Djindjic je ponovo usao u blindirani dzip. Legija je ovoga puta bio sam, u maskirnoj uniformi, s pancirom i dva pistolja na
grudima.
- Sto se mene tice, ovo je zavrseno. Milosevic je aut. Nema vise povratka na staro, narod je pobedio".
Djindjic je bio zadovoljan. Jos vise kada je pitao sta je sa vojskom. - Imam informacije - rekao je Djindjic - da se spremaju da
intervenisu?" Legija je delovao ubedljivo:
- Ja cu da im javim, ako oni budu intervenisali, mi cemo intervenisati protiv njih. Imam hiljadu - dve stotine boraca.
- Dajes rec?
Djindjic je ponovio ritual od prethodne veceri.
- Dajem - kratko je rekao Legija...
Milorad Ulemek je danas sa 35 godina penzioner. Ima suprugu i ocekuje rodjenje sina. Zivi sa porodicom na Dedinju. Otac mu je u
starackom domu na Bezaniji, brat na Novom Beogradu. Pripadnici raznih paravojnih i parapolicijskih formacija koji su ratovali s njim

od Bosne do Kosmeta, opisuju Milorada Ulemeka recima kao opasnog tipa. Sa njim su u JSO bili Foks, Sicer, Lala, Sajko, Mrenza,
Cikoni, Ministar.
Kako je Milorad Ulemek, bratanac Mihajla Mileta Ulemeka, cuvenog pukovnika Srpske dobrovoljacke garde postao specijalac MUP,
pitao sam jednom prilikom njegovog strica? Mile Ulemek mi je rekao:
- Milorad je rodjen u Beogradu pre 36 godina, gde danas zivi sa svojom porodicom. Roditelji su mu se rano razveli, pa je on kao
mladic otisao u inostranstvo. Nadimak Legija je dobio jer je sedam godina proveo u Legiji stranaca. Kod nas u Gardu je dosao 1992.
godine i u narodu je postao poznat bas po svojoj hrabrosti. Ima onih koji tvrde da je upravo Legija u SDG sproveo dril Legije stranaca,
proveren u africkim ratnim avanturama. Posle Zeljka Raznatovica moj bratanac Milorad Ulemek zvani Legija je bio drugi borac
Srpske dobrovoljachke garde. Komandant je bio izuzetno hrabar covek. Imao je muda za sve. I Legija isto. Tamo gde je isao Arkan, tu
je bio i Legija. Kada se Garda raspala presao je u MUP Srbije, jer ga je Jovica Stanisic zvao i odveo u Resor drzavne bezbednosti.
Legija je veliki profesionalac, ali covek koji je uvek bio uz svoj narod.
Milorad Ulemek je rodjeni vojnik, ratnik, operativac koji izvrsavao naredjenja svojih sefova. Srbin i pravoslavac, koji slavi Svetog
Jovana. Tajanstveni komandant srpskih specijalaca je krupan covek, brzih pokreta i neustrasiv. Legija je covek misterija, ratnik sa
mnogo lica. Niko nije siguran ni u njegovo ime jer ima onih koji tvrde da se preziva drugacije, jer je navodno uzeo majcino prezime
Lukovic. Londonski Gardijan" je tvrdio da se Legija preziva Cemovic. Verovatno zbog delijeg nadimaka Cema. I da ima crvenu ruzu
istetoviranu na vratu.
Sedam puta bio je ranjavan i dva puta zarobljen. Ali je privatno jedna sasvim drugacija licnost. Zavrsio je, recimo, muzicku skolu,
svira klavir i tromblon, govori vise jezika.
Posle zavrsetka ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, zbog svojih sposobnosti angazovan je u JSO. Ova jedinica, kojoj neke
nevladine organizacije uporno pripisuju zlocine bez navodenja dokaza, bila je strah i trepet za separatisticku OVK tokom sukoba
1998/99. godine. Tada je RDB MUP Srbije bila obavijena velom tajne, ali su neki njeni pripadnici u juznoj pokrajini kod novinara
insistirali da se istaknu zasluge Jedinice za specijalne operacije - JSO. Njihove akcije postale su mit - u leto 1998. godine u
poslednjem trenutku, sprecili su pad Peci, uprkos zestokoj ofanzivi OVK, a kada je panika zahvatila srpsko stanovnistvo obliznjeg
Gorazdevca, koje se spremalo za kolektivno iseljenje, bilo je dovoljno da se u selo spusti helikopter sa grupom "crvenih beretki", ciji
je energican nastup ohrabrio mestane da ostanu. Zahvaljujuci ovim specijalcima, obezbedeni su dokazi o zlocinu kod Radonjeckog
jezera, stratista na kojem je OVK likvidirala otete civile i policajce.
Mnogo kasnije, Djindjic je priznao:

"Najvise sam se plasio "Crvenih beretki". I kada mi je on rekao da, sto se njih tice, nece biti intervencije, pao mi je kamen sa srca".
Potom su usledile glasine i kritike. Pojedini analiticari tajnih jedinica tvrde da su i "Crvene beretke" i JSO, po uzoru na francusku
Legiju stranaca, negovale tajanstvenost i neodgovornost. I da je, posebno ovo drugo bilo praceno aferama oko smrti Prike i Gavre, ali i
ispadima komandanta Legije.
Ulemeka je nasledio Dusan Maricic iz Gracaca, zvani Gumar, koji se relativno rano prikljucio "Crvenim beretkama" preko Srpske
vojske Krajine, kao i dobar deo ostalog sastava. Maricic se, inace, nije nicim posebno isticao, pa je postao zamenik komandanta.
Izbegava da se njegova slika ne pojavi u novinama. Ratuje od 1991. godine. Rec je o simpaticnom tridesetogodisnjaku osrednje visine,
crnomanjast, izuzetno lep. Dusan Maricic Gumar, zavrsio je srednju skolu i stekao zanimanje automehanicar-vulkanizer. Majora
Gumara narod je prozvao "Novi Legija". A onda se dogodio slucaj brace Banovic...
Batina Jedinice:
Tigrova re
ta je"Tigrova re" i kakve veze ima Knjiga o dungli sa Miloradom Ulemekom, prvooptuenim za ubistvo dr Zorana inia
pie: Slobodan Bubnjevi, jedinica@vreme.com
Na komandu "Tigrova re!", maskirani pripadnici Supertigrova Milorada Ulemeka Legije, u stavu mirno sa orujem postrojeni u tri
vrste, poinju jednoobrazno da deklamuju svojevrstan zavet da e u borbi radije poloiti ivot nego se prepustiti milosti neprijatelja.
Re je o elitnom delu Srpske dobrovoljake garde eljka Ranatovia Arkana; mesto je Erdut u istonoj Slavoniji, a vreme
najverovatnije 1994.
Na istu komandu pripadnici Jedinice za specijalne operacije (JSO), Resora Dravne bezbednosti MUP-a Srbije, u trpezariji svoje baze
"Radoslav Kosti" u Kuli izgovaraju isti tekst. Komandant i ove formacije je Milorad Ulemek Legiija.
Malo je ko izvan iane ograde Arkanove baze u Erdutu i centra JSO-a u Kuli ikada uo za ovaj opskurni zavet. I pre i posle ubistva
Zorana inia i potonjeg rasformiranja JSO-a u martu 2003. godine, Tigrova re je za srpsku javnost ostala u senci, kao i sama
Jedinica. Mogla se videti samo povremeno, na internet forumima ultradesniarskih organizacija, uti od veterana koji su na nekom od
ratita sreli neke pripadnike Jedinice ili eventualno dobiti kao pretea SMS poruka.

Za retke upuene, Tigrova re je indentifikovana sa Jedinicom. "ta je to?", pita jedan neobaveteni korisnik foruma Stormfront i
dobija kratak odgovor: "JSO." Tigrova re je bila kredo jedinice, njen simbol i na neki nain smisao postojanja. ira javnost se sa
ovom "zakletvom pre jela" prvi put upoznala tek u trodelnom dokumentarnom filmu Jedinica, napravljenom u produkciji "Vreme
filma" koji se prethodnih nedelja prikazivao na televiziji B92. U drugoj epizodi filma vidimo i ujemo i Legijine Supertigrove i
Legijin JSO kako deklamuju:
"Jednoga dana kad bude ranjen
I ostavljen na bojnom polju
I kada dou
Neprijateljske ene, deca i psi
Da te rastrgnu na komade
Ispali sebi metak u glavu
I umri kao heroj."
UNIVERZALNO RODOLJUBLJE: Legija je 1993. godine u okviru Arkanove Garde izdvojio grupu koju je nazvao Supertigrovi i
posebno je obuio. Uz crne uniforme uveo je dotad neviene strojeve radnje, komande i rituale, sve po uzoru na Legiju stranaca u
kojoj je svojevremeno sluio. Tigrova re je deo te impresivne koreografije. No, gde je Legija uo ove stihove? Odakle potie, ta
predstavlja i znai zavet koji su svakodnevno izgovarali pripadnici Jedinice? ta je uopte Tigrova re?
Na prvi pogled, ovi tendenciozni stihovi su potpuna zagonetka. Napisani u slobodnom stihu, bez rime, bez vrste forme, jasne
versifikacije i strogog metra, oni nimalo ne lie na srpsku rodoljubivu poeziju. Da je Legija traio uzore u srpskoj poetskoj tradiciji,
teko bi naiao na neto slino. Samortvovanje jeste uobiajen motiv i u srpskoj rodoljubivoj poeziji, podvizi Miloa Obilia i
vojvode Sinelia su detaljno opevani u usmenoj knjievnosti, a slina stremljenja su se javljala i u umetnikoj poeziji, kao u
stihovima pesme Na Gazimestanu Milana Rakia "Ja u dati ivot, otadbino moja, Znajui ta dajem i zato ga dajem".
No, Tigrova re ima labavu formu bez rime koja je uz prisutan zapovedni nain krajnje neuobiajena. S druge strane, u Tigrovoj rei
javljaju se proste i hladne sintagme "na bojnom polju", "neprijateljske ene" i "umri kao heroj", koje bi se teko mogle pronai u

srpskoj rodoljubivoj poeziji, poto nisu uobiajeno uronjene u srpsku tradiciju kosovskog ili nekog drugog traginog mita. Nigde se ne
pominju gazimestanski junaci, nazivi istorijskih mesta ili elementi pravoslavnih vrednosti.
U Tigrovoj rei zapravo nema nikakvih toponima. Pripadnost vojnika koji treba da umre kao heroj krajnje je neodreena ne postoji
ni nagovetaj za koga se on bori, gde se to deava i sa kojom svrhom. Tigrova re je univerzalan pokli koji bi mogli da koriste
mazohisti bilo koje vojske bilo gde u svetu i, zbog te nelokalnosti, oigledno je nastala izvan srpskih kulturnih krugova. Jedna
semantika neloginost ukazuje na to da se radi o prevodu neke strane patriotske pesme iz koje su obrisani lokalni toponimi vojnik
ostavljen na frontu zaista moe da oekuje surovog neprijatelja, ali je besmisleno da se on najvie pribojava nemilosrdnih ena koje
idu po ratitu i kidaju ranjenike na komade. Osim ako se kao kolonijalni vojnik ne nalazi u nekoj egzotinoj zemlji u kojoj su postojali
takvi obiaji i slina ratna praksa.
KNJIGA O DUNGLI: Posle ove delimine tekstoloke analize i detaljne biblioteke pretrage, istraivanje "Vremena" dovelo je do
izvora iz koga je nastala Tigrova re. Re je o ne preterano poznatoj pesmi engleskog pisca i pesnika Radjarda Kiplinga napisanoj pre
115 godina. Zapravo,"Tigrova re" je samo poslednja strofa Kiplingove pesme The Young British Soldier (Mladi britanski vojnik):
"When you're wounded and left on Afghanistan's plains,
And the women come out to cut up what remains,
Jest roll to your rifle and blow out your brains
An' go to your Gawd like a soldier.
Go, go, go like a soldier."
U slobodnom prevodu, Kipling kae: "Ako si ranjen i ostavljen na Avganistanskoj ravnici / I ene dou da te iseku na komade / Samo
uzmi svoju puku i pucaj sebi u glavu / I kreni ka Bogu kao vojnik / Kreni, kreni, kreni kao vojnik." Po smislu, prva etiri stiha su
oigledno Tigrova re sa izvesnim izmenama koje su nastale u prevodu. U originalu, poslednji stih u ovoj strofi ponavlja se jo tri
puta, a cela pesma ima trinaest strofa koje u istom kljuu savetuju mladog britanskog vojnika kako da se hrabro dri u ratu. U nju je
ugraeno englesko kolonijalno iskustvo iz Indije, Burme i posebno Avganistana, gde su se britanski vojnici sretali sa nehumanim
obiajem avganistanskih ena da ubijaju ranjenike.

Britanski nobelovac Radjard Kipling (18651936) pisao je prozu za decu, ali je u svojim delima zagovarao i engleski imperijalizam i
heroizam. Proslavio se romanima Knjiga o dungli i Kim, a poznate su i njegove kratke prie poput oveka koji je eleo da bude kralj.
Vrlo je popularna njegova pesma Ako, koja spada u redovan sadraj pubertetskih spomenara i moe se videti kako visi na zidovima
fotokopirnica, prodavnica biuterije, pa ak i mesara. Pored Ako, Kipling je napisao na stotine rodoljubivih pesama koje su sasvim
izgubile na popularnosti sa prolaskom kolonijalnog doba. Pesma o mladom britanskom vojniku napisana je izmeu 1889. i 1891.
godine i objavljena u zbirci Barack-room ballads, no ostala je prilino zaboravljena.
Za razliku od JSO verzije, originalna Kiplingova pesma ima strogu strukturu. Sve strofe osim poslednje su kvinte, sainjene od po pet
stihova sa nagomilanom rimom (aaabb), tako da su prva tri stiha napisana u jedanaestercu sa mukom rimom na zadnjem slogu, a
poslednja dva u devetercu sa rimom koja se dobija ponavljanjem cele rei soldier. Prva i poslednja strofa su proirene ponavljanjem
poslednjeg stiha, ime se dostie kulminacija, ali je ova viktorijanska pesma u celosti napisana u strogom metru. Prevodilac je
oigledno odstupio od toga. Uz to, geografski pojmovi poput Avganistana su obrisani i zamenjeni optim odrednicama, trei i etvrti
stih je saet, a drugi je iz nekog razloga proiren, tako da uz ene, vojnika na komade kidaju deca i psi. ta se to desilo u prevodu?
KOLONIJALNI PESNIK: Meutim, knjievni srpski prevod ove Kiplingove pesme ne postoji. Prema katalokim podacima Narodne
biblioteke Srbije, zbirka Barack-room ballads nikada nije objavljivana u zemljama gde se govore sprski i njemu bliski jezici. Zapravo,
izuzev pesme Ako, Kiplingova poezija uopte nije objavljivana na srpskom jeziku. "Nije bilo interesovanja jer je Kipling kolonijalni
pesnik", rekla je za "Vreme" Svetlana Gavrilovi iz Narodne biblioteke Srbije, objanjavajui da je Kipling bio suvie pristrasan da bi
bio zanimljiv naim itaocima, a prevodioce je odbijao i krut vojniki renik. "Neke njegove pesme koje postoje na srpskom jeziku
prevedene su jer su sastavni deo Kiplingovih proznih dela." Pesma o mladom britanskom vojniku ili bar njena poslednja strofa nije
imala tu sudbinu i morala je biti prevedena alternativnim putem, izvan uobiajenih knjievnih tokova. "To su oni uli na svojim
divnim puteestvijima", smatra Svetlana Gavrilovi, mada je mogue da su je uli i kod kue.
Na poetku sukoba u bivoj Jugoslaviji, u Beogradu je izlazilo vie patriotskih asopisa. Tako je i reiser Dragoslav Bokan, ovek koji
se poetkom devedestih predstavljao kao komandant Belih orlova, jedne od srpskih paravojnih grupa, 1993. godine ureivao bogato
ilustrovan desniarski asopis "Nae ideje". U uvodniku prvog broja Bokan izmeu ostalog pie: "Ugasite arenilo svoje niskosti
otmenom tamom vrline. Crnom usamljenou viteza tradicije, s one strane duge, protiv lane vrline, lanih suza, lane nesree i
nesree lai, protiv otmiara boja i osmeha, protiv avola. I zato ivela smrt, koja je vaskrsenje i dole sa ivotom koji je vena smrt.
Volim crno!"
U to vreme, kao da su itali Bokanov uvodnik, Arkan i Legija oblae u crne uniforme svoju udarnu jedinicu. Pored crne boje, "Nae
ideje" i drugi slini magazini razotkrivali su itavu riznicu ratnikih koreografija, pa su mogli biti uzori srpskim paravojnim
formacijama na frontu i oko njega. No, Dragoslav Bokan kae za "Vreme" da u prva dva broja, koja su izala iz tampe, nisu

objavljivani prevodi Kiplingovih pesama. "Mi smo spremili materijal za jo dva broja, ali bih morao da se podsetim jer je to bilo pre
trinaest godina", objasnio je Bokan.
Kako god bilo, teko da je Tigrova re potekla iz intelektualnih krugova, bez obzira na njihovo ideoloko opredeljenje i eventulanu
snagu njihovog uticaja na tipove poput Legije. Zapravo, to pokazuje i sama JSO verzija pesme, koja je kada se uporedi sa originalom
vrlo ravo i sasvim neknjievno prevedena. "Pretpostavljam da nikad nije prevoena na srpski", rekao je za "Vreme" Zoran Paunovi,
profesor anglistike i jedan od naih najuglednijih prevodilaca. "Bilo koji knjievni prevodilac, ma kako bio lo, potrudio bi se da bar
sauva rimu. To je argument vie", smatra Paunovi.
LEGIO PATRIA NOSTRA: Ustanovljavajui obiaje Jedinice, Milorad Ulemek se sluio navikama iz Legije stranaca, pa je mogue
da je Tigrovu re doneo iz Francuske. Ideja samoportvovanja je vrlo prisutna u Legiji posebno mesto meu legionarima ima
seanje na bitku kod Kamerona u Meksiku gde se 1863. godine 60 legionara suprotstavilo itavoj vojsci, a poslednja trojica se nisu
predala, ve su navodno svesno poginula u juriu. Uz karakteristine uniforme sa pojasom, epoletama i francuskim kepijem, Legija
stranaca ima nekoliko svojih muzeja i neguje itav niz tradicionalnih rituala, specifinu etikeciju, parade i obrede kojima se odaje
poast palim legionarima i afirmie herojstvo, to je moralo biti uzor za Jedinicu, koja je u Kuli napravila muzej svojih takozvanih
herojskih pohoda.
Legionari imaju devizu "ast i lojalnost", a geslo same legije je "Legio patrio nostra" tj. "Legija je naa domovina". Nalik na
neprestano uenje i presliavanje straarskih dunosti u Vojsci Srbije, svaki legionar naizust ui Legionarov kodeks asti od sedam
lanova. Muzika i stihovi se neguju meu legionarima, a postoji itav niz pesmama koje se pevaju u raznim prilikama, na
ceremonijama ili u borbi radi podizanja morala. Jedna od najpoznatijih je pesma Le boudin:
"Nos anciens ont su mourir,
Pour la gloire de la Lgion,
Nous saurons bien tous prir,
Selon la tradition".
U slobodnom prevodu: "Nai stari su znali kako se umire, / Za slavu legije, / I mi emo znati da ginemo, / Prema tradiciji", a to je
refren koji nagovetava legionarevu spremnost na rtvu. No, meu brojnim legionarskim pesmicama nema nijedne koja sadri

Kiplingove stihove. Moda se negde u Legiji ipak pevala ili recitovala poslednja strofa pesme o mladom britanskom vojniku, ali teko
da je to bio nain kojim je Tigrova re stigla do Jedinice.
ENE, DECA I PSI: Francuski prevod Kiplingove pesme se gotovo i ne razlikuje od engleskog originala:
"Si vous tes bless et abandonn sur les plaines afghanes
Et que les femmes surgissent pour amasser ce qui reste,
Attrapez votre fusil et faites-vous sauter la cervelle
Et partez vers la mort en soldat".
U slobodnom prevodu na srpski: "Ako si ranjen i ostavljen na avganistanskoj ravnici / I ene dou da te iseku na komade / Samo uzmi
svoju puku i pucaj sebi u glavu / I kreni ka smrti kao vojnik", vidi se da se francuska verzija od originala razlikuje samo po
poslednjem stihu u kome vojnik ide ka smrti, a ne ka Bogu, mada jo uvek ne "umire kao heroj". Nigde se ne pominju deca i psi, koji
postoje u JSO verziji. Ovaj stih je zapravo kljuni u putu oblikovanja Tigrove rei. Poznavaoci ivota i dela Jedinice sloie se da ima
izvesne ironije u tome, poto je Jedinica najefikasnija bila u borbi ba protiv ena, dece i pasa.
Uzora za formiranje koreografije Jedinice bilo je u istoriji nepregledno mnogo, naroito u prvoj polovini XX veka. Pored SS odreda,
postojao je itav niz njima nalik faistikih organizacija u drugim evropskim zemljama, poput rumunske Gvozdene garde kapetana
Korneliua Kodreanua i Zbora Dimitrija Ljotia, koje su izvodile svoje rituale, zaricale se ceremonijalno na smrt i pevale namenski
napisane pesme.
JSO verovatno nije imao svog pesnika, ali je moda u svojim redovima imao nekog ko je izmeu pucanja i skakanja sa konopcem
itao i amaterski prevodio Kiplinga. Moda se u tom poduhvatu nije okuao i sam komandant Jedinice koji je, otkako je u zatvoru,
napisao tri knjige. Osim istorijskih uzora, Jedinica se mogla ugledati i na paravojne formacije u svom okruenju ili sopstvenoj
prolosti. Crvenu beretku Jedinica je nasledila od Knindi Kapetana Dragana, pa nije iskljueno ni da je on autor Tigrove rei; mogue
da je na ove stihove nabasao za vreme svog slubovanja u australijskoj vojsci. Mada Kiplingova pesma o mladom britanskom vojniku
nije optepoznata, najamnici irom sveta je poznaju i povremeno recituju. "Berliner cajtung" od 17. novembra 2001. godine donosi
odlomak iz memoara Tomasa Kareva, specijalca SAS-a u Avganistanu, koji citira upravo poslednju strofu Kiplingove pesme.

Inae, u Vojsci Srbije ne postoji nijedna protokolarna "mantra" slina Tigrovoj rei. Vojnika zakletva se izvodi znatno jednostavnije, a
njen s godinama sve krai i miroljubiviji sadraj ("Ja taj i taj se zaklinjem au i ivotom da u braniti Republiku Srbiju") razlikuje se
na svaki nain od nehumanog zaveta da e vojnik pucati sebi u glavu kad se grekom zatekne iza linije povlaenja svojih snaga. Po
nainu izvoenja,Tigrova re jedino lii na pozdrav "Vojnici zdravo!", posle kog vojnici u stroju odgovaraju u istom dahu "Zdravo!".
Ko je bio na odsluenju vojnog roka, verovatno se sea koliko muke imaju podoficiri da u nekoliko nedelja pre vojnike zakletve
uvebaju grupu vojnika da istovremeno udahnu, odbroje dve sekunde i viknu samo jednu re "zdravo", a da to ne zvui kao
nerazumljiva dreka. Koliko bi im samo vremena trebalo da nateraju grupu ljudi da uglas ponavljaju jednu dugu, loe prevedenu
Kiplingovu pesmu, nesimetrinu i bez rime. Verovatno meseci ili godine. Da ne govorimo koliko vojnika nikada ne bi pristalo da
izgovara takav tekst i da se indentifikuje sa tom vrstom mazohistikog rodoljubivog patosa. Moda je Tigrova re zapravo prava mera
rastojanja sveta Jedinice od normalnih ljudi.

JEDINICI


. , ,
,

 .
, ,
. ,
, , ,
, .

1996. .
-a . . ,

. ,
. ,
, , 1994. .

 , ,
.

-
, ?
? :
!

 , , , .
.
.
.

1996. , , ,
4. 1991. , ,
. , ,
,
: , , , .
! 4.
, 1991. .

. , ,
.

, ,
. .
.
- ,
. .
- .

.

Kapetan Dragan

. ,
. , , ,
, , ,
, .

. .
, .

 .
,
.
.
, .

,
, . , , ,
. , .

, ,
, ,
, , ,
, . ,
. ,
, .
, , -.

,
.
. .

, . ,
.
, .
.

 , ,
.
. .

1994.
(). ,
, ,
, . .
. , .
.

.
. ,
. .
, . , .

, 1995.
. -
, .
, 1998.
-.

,
(). ,
90- .
. . .

- LEGIJA.
,
. ,
.
-, .

 : ,
. ,
.

45 . , ,
. : , , ,
45 ,
, , . ,
, , , .

, , .
, , .

. ,
. . , 45- , ,
51 ,
40 . ,
44 , , !
, . !
, !, .
!

. .
, ,
. .

 ,
.

, ,
, ,
.

. .
12 . 1. 2. 7.
. ,
- 3. - .
, 8. . 8.
, , ,
, .

, 702, 99, 84,

5 , .

 . 90-
, , . , -, (12,7 14,5 7,62), 20,
,
.

, ,
BROWNING 12,7, NISSAN -,
230 84,
. LANDROVER
82, 8128

, 1999. .

, ,
,
.
. ,
. . ,
. :
. ,
.

, , , .

 . , ,
.

1999. .
.
! , ,
,
, .

,
. .
, , ,
,
. ! ,
, ,
,

, , .

, ,
, .
. .
. ,
,
. ,
.

 HUMMER,
, .

, , , , ,
-, ,
, , , ,
.
, , , ,

, 5.
2000. , ,
. . .
. . .
. . . .
!

, .
. .
,
.

 , .

.

.
.
.
, ,
, -.

. , 5. ,
, 1. 2001. . ,
, . ,
,
, .

. , , ,
. .
. ,

 , .
8. 2001. , ,
, , ,
, ,
, .

9. , .
. .
. .
, .
,
. .

, 12. 2001. ,

. , ,
, ,
, , ,

, - , -
. 14. .

. .
.
. , ,

: , .
, 200 .
?

12. 2003. , . .
: . .
, . , ? ? , -,
?!
.
. . ? ? ?!

. 25. 2003. , .
, , , , , , ,
,
, .
183 ,

?! ? , !

. , ,
. : .

? , ? ? ? ,
.
.
, ,

 .
(), ,
. , .

, .
, , , . , ,
.

, , , , ,
, , . , ,
.

! . ,
. , .

! ! . ,
, ,
, .

 ,
,
. ,
, , , .
,
, , ,
. . !

, , ,
, ,
, . ,
. .
, ,
, ,
.

! ! !
. ; !

! . ! , .
, ,
. .

 , ,
. , ,
, , ?

:
1.
2.
3.
4.

:
1.
2.
3.

, , , .
, . .
. .
. , , .

! ,
! !

! !

5. 2000. - ,
, , .

-
- , .
- . , -,
, ,
.
-, .

,
,
.

 , .
. .
- -,
. - 5-
,
.

,
. 180 ,
.

, -,
,
, .

- , . ,
.
. ,
. , .

-
. - .
. , .

 24 ,
. , ,
, .

,
. - - .
.
, , ,
.

.
.
.

. .
- ,
.
.

- ,
. , ,
. ,
.

 - ,
. .
. .
-, .
- , .

.
. .

. . .
.

,
, , .

-
24 .
. !!!
- -. .

 .
-, .

, ,
,
, . ,
! ,
.
. ,
, , .
.

a
. ( ) ,
.
,
?

1995. ,
.

 , ,
, 21. 1994. .

. , ,
( ). ,
. . ,
: . ,
, , .

.
, ,
, .

21. 1994. , , 505. , 5. ,

, .
20 .
.

, ,
. , 50 , ,
, 47 , 270 .

 11 1998.
1999. .

, !

,
, .
,
.

,
.
,
.

, ,
, .
,

 , .




,


!

PRILOZI

Dragan Vasiljkovi
Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Dragan Vasiljkovi
Roenje
Vjernost

Lini podaci
12. decembar 1954. (dob: 61) Beograd, NR Srbija, FNRJ
Vojna karijera
Australija
SAO Krajina

Godine slube
Ratovi i bitke
Komande
Jedinica

19911995 (Republika Srpska Krajina)

rat u Hrvatskoj
Kninde
Kninde
Kasniji ivot i rad
uredi

Dragan Vasiljkovi, roen 12. decembra 1954 sa nadimkom 'Kapetan Dragan'. Bio je osniva i voa srpskog paravojne jedinice pod
nazivom 'Kninde', 'Crvene beretke'. Trenutno je u zatvoru u Australiji, optuen za ratne zloine od strane Republike Hrvatske, a za
njim traga Interpol. U martu 2010, Vrhovni sud Australije mu je odredio zatvor u cilju da ga izrui Hrvatskoj, gde bi trebalo da mu se
sudi zbog navodnih zloina. Uhapen je 12. maja 2010, nakon 43 dana koja je proveo u bekstvu nakon odluke Vrhovnog suda o
njegovom izruenju Hrvatskoj za ratne zloine, izmeu ostalog za kamp u Kninu.
Dana 9. srpnja 2015. godine izruen je hrvatskim vlastima letom iz Sydneya preko Frankfurta do Zagreba.[1] Ovo je prvi put da je
Australija izruila svog dravljanina.

Rani ivot
Dragan Vasiljkovi je roen 12. decembra 1954 u srpskoj pravoslavnoj porodici u Beogradu. Njegov otac ivorad je poginuo u
saobraajnoj nesrei dok je Dragan bio dete. U uzrastu od 3 godine, smeten je u hraniteljsku porodicu Dragutina Filipovia Juse jer
njegova majka nije mogla da podie troje dece sama.
Godine 1967. je pod imenom 'Daniel Sneden' otiao u Australiju sa majkom i dve sestre. Nakon to je zavrio srednju kolu u
Melburnu, radio je u foto radnji. Proveo je 4 godine u rezervnom sastavu lake australijske konjice. Posle sluenja vojnog roka, sluio
je kao instruktor oruja u Africi i Junoj Americi. Plovio je irom sveta, a u Srbiji je boravio 1988, gde je zapoeo posao sa brodskim i
avionskim arterom. Osuen je za krivino delo vezano za vlasnitvo javne kue u predgrau Melburna Elsternvik u Australiji tokom
1980-ih. Radio je i kao instruktor golfa u Australiji.

Rat u Hrvatskoj
Vratio se u Beograd u maju 1990, kada je Hrvatska odrala prve demokratske parlamentarne izbore. U Beogradu se Kapetan Dragan
sastao sa Saom Medakoviem, jednim od lidera na barikadama u Krajini nakon "balvan revolucije" u avgustu. Medakovi je bio

prijatelj efa policije u Kninu, Milana Martia (kasnije osuenog za ratne zloine u Hagu), a bio je slubenik dravne bezbednosti
Krajine]]. Kapetan Dragan je posetio Krajinu u jesen 1990 Tamo je sreo Milana Martia i tvrdio da je odbrana Krajine "veoma
neorganizovana". Odluio je da pomogne u organizaciji odbrane Krajine.[2] Po povratku u Beograd, on je pokuao da okupi podrku
svom nastojanju, i postao lan opozicione stranke Srpskog pokreta obnove. Potom se vratio u SAD da zavri pilot trening.
Tokom beogradskog prevrata, marta 1991, kada je u Beogradu na pobunu Srpskog pokreta obnove vlast odgovorila tenkovima na
ulicama, Kapetan Dragan je bio primoran da se vrati. Opet ga je Milovanov povezao sa osobljem Dravne bezbednosti, a meu njima
sa Frankom Simatoviem. Simatovi mu je rekao u vezi njegovih aktivnosti vezanih za Krajinu, ukoliko bi njegovi pretpostavljeni za
to saznali, on bi verovatno biti uhapen i smenjen. 4. aprila, Kapetan Dragan je otiao u Krajinu da radi za Milana Martia.[3]
Dana 25. juna 1991, Hrvatska je proglasila nezavisnost; Ubrzo nakon toga, izbio je rat u Hrvatskoj. Tokom hrvatskog rata za
nezavisnost sluio je kod novoformirane Republike Srpske Krajine kao dobrovoljac; Tuioci Meunarodnog krivinog sud za bivu
Jugoslaviju tvrde da je ovu slubu vrio pod pokroviteljstvom policije Srbije, a mediji su izvestili da je on to ak tvrdio tokom
svedoenja na suenju Slobodana Miloevia 2003. Godine. U odgovor Miloeviu na ovo pitanje, rekao je: "Ja sam govorio
iskljuivo o Slubi Krajine, Policiji Krajine ili Vojsci Krajine ili JNA do Vensovog plana".
Upitan "da li je u bilo koje vreme bilo jedinica MUPa (Ministarstvo unutranjih poslova) Srbije u Krajini sa njim", on je odgovorio da
je Jovica Stanii jednom uinio neformalnu posetu, i Frenki Simatovi tri ili etiri puta. Na pitanje da li su Stanii i Simatovi ikada
izdali bilo kakvo nareenje, odgovorio je da oni to nisu uinili, da nisu bili u toj poziciji, i da nisu znali niti su bili kvalifikovani da
znaju.
Komandovao je specijalnim jedinicama poznate kao Crvene beretke (ne treba meati sa Jedinicom za specijalne operacije JSO
osnovanom u Srbiji 1996) ili 'Kninde'[4] nazvanom tako prema gradu Kninu iz Krajine, i ninda borcima. Trenirao je jedinice na
krajikom Golubi kampu za ta je navodno bio plaen od strane Slube dravne bezbednosti Srbije; te navode je negirao na suenju
Miloeviu, uprkos ulozi svedoka optube. On je dodao da je jedini put kada je srpski Dravna bezbednost platila bilo za 28 dana
boravka u 1997, za praenje vebe i da je njegov honorar bio 2.200 dinara. Bio je u savezu sa ministrom unutranjih poslova Milan
Marti u njegovoj borbi za vlast protiv predsednika Milana Babia, koga je opisao kao "nepotenog, oveka koji nije od rei." Martia
je, nasuprot tome, smatrao "ovekom od asti i ovekom od rei." U novembru 1991, Babi je pozvao Vojislava eelja u Knin da mu
pomogne da osujeti pu za koji je verovao da ga planira lino kapetan Dragan.[5] Prema eelju, "Kapetan Dragan se umeao i zapoeo
pobunu u vojnim redovima", i organizovao miting vojnog osoblja. eelj je obilazio linije fronta iu medijima objanjavao da "oni koji
ele unutranje sukobe dok oruani sukob i dalje traje ne mogu biti prijatelji srpskog naroda." Miting se, eelj je rekao, pokazao kao
neuspeh i Babi je ostao na vlasti. Vasiljkovi se kandidovao za predsednika Srbije na srpskim predsednikim izborima 1992, i bio
etvrti na listi sa 1,86% glasova.

Tokom rata je osnovao fond Kapetan Dragan sa ciljem da pomogne rtvama rata. Vasiljkovi je postao vrsta narodnog heroja tokom
rata. Nacionalistiki srpski peva Boro Drljaa objavio je pesmu pod nazivom 'Kapetan Dragan' 1991.

ivot u Srbiji
Nakon zavretka borbi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, Vasiljkovi se vratio u Srbiju, gde je iveo nekoliko godina. Vasiljkovi je
bio ukljuen u rad Srpskog pokreta obnove. Odrao je prijateljstvo sa Frankom Simatoviem, a 2001. je izjavio da e ga braniti na
sudu ako je potrebno. Simatovi bio uhapen i predat Meunarodnom krivinom sudu za bivu Jugoslaviju 2003. Vasiljkovi se
ponovo pojavio u centru panje nakon to je svedoio protiv Slobodana Miloevia 2004 na MKSJ[6], a potom se vratio u Pert u
Zapadnoj Australiji.

Navodi o ratnim zloinima

U septembru 2005 lanak u 'Australian' novinama optuuje Dragana Vasiljkovia za ratne zloine, kao srpskog paravojnog
komandanta. Izmeu 1991 i 1994 Vasiljkovi je napravio kratak povratak u Srbiju, i odrao konferenciju za tampu u Beogradu, pre
povratka u Australiju. Tada je pokrenuo tubu za javnu klevetu protiv izdavake kue Nejonvajd Njus za ovaj lanak. U decembru
2009. sud je presudio u korist Nejonvajd Njus i naredio da Vasiljkovi plati 1,2 miliona dolara. Vasiljkovi je uhapen na osnovu
hrvatske poternice 19. januara. Optuen je od strane Republike Hrvatske da je odgovoran za navodno muenje, premlaivanje i
ubijanje zarobljenih pripadnika Vojske Hrvatske i policije izmeu juna i jula 1991 godine u zatvoru na tvravi u Kninu, koje su vrili
vojnici pod njegovom komandom. Optuen je takoe i za izradu planova za napad i preuzimanje policijske stanice Gline, u blizini
grada sela Jukinca i sela Gornji i Donji Viduevac u februaru 1993 u Benkovcu (u dogovoru sa komandantom tenkovske jedinice
Jugoslovenske narodne armije JNA). Navodi se da su u tom napadu, protivno enevskoj konvenciji, graanske zgrade oteene i
unitene, hrvatski graani bili primorani da pobegnu, njihova imovinska opljakana a civili (meu njima je bio strani novinar) su
ranjeni i ubijeni. Te optube su objavljene nakon to su novine 'Australian' objavile priu o njemu. Vasiljkovi je potom tuio novine
za klevetu. U julu 2007, Vrhovni sud je smatrao da 6 je od 10 navoda u tom lanu su klevetniko. Meutim, u decembru 2009, sudija
je presudio da Kapetan Dragan "poinio muenje i silovanje" i da je lanak iz 2005 pokazao da je Vasiljkovi uestvovao i poinio
navode protiv njega. Vasiljkovi odbacuje tvrdnje, i da izjavljuje da e uloiti albu na presudu.
Haki tribunal je naveo Vasiljkovia kao "uesnika u udruenom zloinakom poduhvatu" nad Hrvatima i drugim nesrbima u odluci
protiv Martia, ali nije traio njegovo hapenje. On je dao iskaz protiv Slobodana Miloevia u Hagu, bez imuniteta. Svi ostali su ili
ve na sudu u Hagu ili na slobodi. Godine 2005, portparolka Tribunala Florens Hartman je objavila da je Vasiljkovi je bio pod
istragom, ali da je zaustavljena zbog zavretka mandata Tribunala.

Suenje
U decembru 2006, pokuaj Vasiljkovia je da sprei odluku o ekstradiciji nije uspeo na sasluanju Prekrajnog suda u Sidneju.
Njegovi razlozi odbrane bili su da e kao srpski voa biti suoen sa pristrasnim hrvatskim sudom i da nema dokaza o optubi koji su
obavezni po Zakonu o ekstradiciji iz 1988 (Uslovi za izruenje - lan 10) da australijski dravljanin da bude izruen.
Ve u junu 2006, Vii sud je odbacio zahtev obrazlaui da smatra primenu "nema dokaza" modela na Zakon o izruenju nevaeim.
Vii sud je vratio predmet Federalnom sudu Australije da utvrdi da li je ili nije zatien meunarodnim pravom. Federalni sud e
takoe razmotriti pitanje lokalnog suda u smislu fer suenja u Hrvatskoj. Sluaj je predat pred lice pravde sudiji Kaudroju u
novembru. Vasiljkovi je u pritvoru od januara 2006.
Dana 12. aprila 2007, vlasti u Sidneju su odobrile zahtev za izruenje Hrvatskoj, a Vasiljkovi je tokom albenog postupka u Parkli
zatvoru u delu sa maksimalnim obezbeenjem. Kao navodni ratni zloinac, on je u samici, ali je dobio gitaru i dozvoljeno mu je da
ima olovku i papir. On eli da se upie u biraki spisak kao australijski dravljanin, ali jo nije mogao da to uini. On je, takoe
spreen da govori predstavnicima tampe. Do aprila 2007, srpska zajednica iz Australije je potroila vie od 500.000 $ na odbranu i
pomo Vasiljkoviu.
Dana 3. februara 2009. Vasiljkovieva alba protiv izruenja Hrvatskoj odbaena je od strane Federalnog suda Australije. Meu onima
koji su doli da odbrane Vasiljkovia bio je i Vladika Australije i Novog Zelanda Irinej Dobrijevi.[7]
2. septembra federalni sud u Australiji zakljuio "da postoje 'sutinske ili stvarne anse' da Vasiljkovi ne bi imao poteno suenje u
Zagrebu" i naredio oslobaanje. Izaao je iz zatvora Parkli u Sidneju 4. septembra 2009.[8]
Australijska vlada se alila na presudu, koja je uspeno oborena. Presueno je da Vasiljkovi bude izruen Hrvatskoj. Meutim,
australijska Federalna policija izgubila mu je trag. [9]
U martu 2010, Vrhovni sud Australije ponitio je odluku Federalnog suda i nalae Federalnim vlastima izruenje Vasiljkovia
Hrvatskoj zbog ratnih zloina. Nakon odluke o izruenju Vasiljkovi je nestao.

Zavrno hapenje i albe

Vasiljkovi je ponovo uhvaen od strane australijske Federalne policije na reci Klarens. 12. maja 2010, nakon to je izbegavao policiju
43 dana. Vasiljkovi je kupio jahtu u kojoj je iveo i koju je pripremao sa namerom da napusti zemlju. Obavetenje od strane
holandske policije kae da je Vasiljkovi poslao svog biveg advokata Breda Slougrova u zemlju sa molbom da njegov sluaj bude
premeten kod Meunarodnog krivinog suda za bivu Jugoslaviju. Slougrov je udaljen iz advokatske komore zbog pretnji "tekim
telesnim posledicama" sudiji za prekraje Alanu Muru koji je sasluavao Vasiljkovia 2006. Zbog ovoga obeleen je im je uao u
Holandiju, pa je holandska policija bila u stanju da obavesti policiju u Australiji da se Vasiljkovi jo uvek krije u Australiji.
Vasiljkovi je lociran poto je pozvao Franka Simatovia koji je u Meunarodnom krivinom sudu za bivu Jugoslaviju.
Dana 19. maja, australijski sud je odbacio odbranu Vasiljkovia da u Hrvatskoj nee imati fer suenje i da su hrvatski sudovi bili blai
prema Hrvatima obrazlaui je kao "nedovoljnu" i "slabu". Australijski Federalni sud potvrdio je presudu etiri meseca kasnije,
odbacujui albu Vasiljkovia.
Dana 16. novembra 2012 Vlada Australije i premijer Dulija Gilard odluuju da se Vasiljkovi izrui Hrvatskoj. Ova odluka je prva
ekstradicija za ratne zloine koju je sprovela Australija. Njegovi advokati su pokrenule albu. Poslednje roite odrano je u maju
2014 i uskoro se oekuje sudska odluka. [10]
15. maja 2015 australijski Vrhovni sud je odbacio poslednju Vasiljkovievu albu zbog loih izgleda za uspean zavretak procesa.
Posle ovoga, Vasiljkovi nema vie legalnih sredstava kojima bi se spreilo njegovo izruenje. Krajnji rok za izruenje Vasiljkovia je
15.jul 2015.[11]Od hrvatskih organa gonjenja zavisi taan datum izruenja Vasiljkovia. [12]
Sud u Hrvatskoj je odredio da advokat Darko Stani, poznat, izmeu ostalog, po obrani hrvatskih vojnih policajaca optuenih za
zloine u sluaju Lora, zastupa Vasiljkovia po slubenoj dunosti, jer su brojni advokati iz straha za svoj ivot odbili da ga zastupaju.
[13][14]

Mediji u Hrvatskoj, Srbiji i Australiji su objavili da e Vasiljkovi biti isporuen i da e sleteti na aerodrom Zagreb u pratnji
naoruanih policajaca 9. jula 2015. u 11.30.

 , .

15. 1968.(48 .)

1992 1995;

(
)

1996 2003;

(, 15. 1968),
, ,
,
, .[1][2]

.[3] ,
[4]. . 1985.
- .[5]

1985. 10. 1986. .

6 , , , , ( ).[ 03. 2016.]
.

18. 1992. [6]

( ). ,
.
1994. 1995. .

1996, ,
. ,

 .[ 03. 2016.] 1996.

-
[7] 1996.
, .

25. 2000. ,
, . , , .
.
, .
, 40 , ,
2005. .

. 2013. .

5. ,
. , a
,
.
2001.
.

 25. 2003. ,
.

( 40 ),
, ( 40 )
, ( 15 )[1][2].
, .[ 09. 2009.]

23. 2007. 40 12.

2003.
2005. 15
2000. .
2006. 15 .
2005. 40 ( )
. 2006. .

, 18 :

"

( )

( )

.
Do kraja 2016 godine.