Nastanak Automatske Puske M-70 7,62mm

Automatska puka AK-47, poznatija pod imenom Kalanjikov, jedno je od

najuspenijih i najkorienijih oruja ikada. U upotrebi je irom sveta, a ak i
nakon gotovo sedamdeset godina, razne varijante ovog oruja se i dalje proizvode i
koriste u mnogim zemljama. Iako nikada nije imala vrhunsku ergonomiju i
preciznost kao neka druga jurina oruja, popularni Kala je postao ikona
mnogih krvavih sukoba druge polovine dvadesetog veka
Robusna, jednostavna za upotrebu i jeftina za proizvodnju u milionskim
primercima, ova puka je prela put od simbola komunistikih armija u Hladnom
ratu, simbola svetskih revolucija i raznih oslobodilakih pokreta, ali i simbola
meunarodnog terorizma i kriminala. Kalanjikov se sasvim opravdano smatra
najboljim automatom na svetu.
Automat Kalanjikova (AK-47) je zajedno sa avionom brae Rajt (Wright
Flyer) i Fordovim automobilom (Model T) jednom uvrten meu tri velika
pronalaska 20. veka koji su bitno uticali na oveanstvo. Slobodno se moe rei da
su automati serije AK najrasprostranjenije oruje na svetu. Nakon dugog niza
godina i brojnih verzija oni danas ine osnovu streljakog naoruanja u armijama
vie desetina zemalja. Za tako masovnu proizvodnju i iroku primenu ove
automatske puke zaslune su pre svega njene neprevaziene borbene
karakteristike.
Nastanak Kalanjikova

Mihail Kalanjikov sa svojim izumom

Tvorac ovog monog oruja, Mihail Timofejevi Kalanjikov, roen je 10.

novembra 1919. godine u selu Kurja, u Altajskoj oblasti u Sibiru kao sedamnaesto
dete Timofeja Aleksandrovia i Aleksandre Frolovne. Njegovi roditelji su imali
ukupno devetnaestoro dece od kojih je samo osmoro preivelo rano detinjstvo.
Kada je Mihail imao 11 godina, njegovog oca su kao imunog seljaka, sa itvom
porodicom, sovjetske vlasti proterale u Ninji Mohovaj, koji se takoe nalazio u
Sibiru.
Mihaila je od detinjstva interesovala mehanika. Oduvek je voleo da ita i pie, a do
kraja svog ivota (2013. godine) pisao je i poeziju. Mihail je uspeo da zavri samo
devet razreda oblasne kole. U sedamnaestoj godini jedan prijatelj mu je poklonio
zarali pitolj Brauning M1903, pronaen na oblinjoj njivi. Veti Mihail ga je
oistio i osposobio za rad, ali je neko prijavio policiji da ilegalno poseduje oruije i
proveo je nekoliko dana u lokalnoj milicijskoj stanici na ispitivanju.

Posle ovog incidenta Mihail Timofejevi, kulaki sin sa policijskim dosijeom, vie
nije imao ta da trai u svom selu. Naputa roditeljski dom i odlazi u grad Mataj u
Kazahstanu, gde se zapoljava u radionici na eleznikoj stanici. Tamo stupa u
Komsomol (Savez komunistike omladine) i postaje tehniki sekretar u politikom
odseku. U eleznikoj radionici mladi Mihail stei e mnoga znanja iz mehanike,
koja e mu koristiti kasnije, u njegovom konstruktorskom radu.
Kalanjikov je mobilisan u Crvenu armiju 1938. godine. Sluio je kao voza tenka
T34, i do 1941. ve se proslavio nekim tehnikim inovacijama poput brojaa
ispaljenih granata i brojaa potronje goriva na tom tipu tenka.
Na poetku Drugog svetskog rata Mihail je sluio kao stariji narednik komandir
tenka, u 216. tenkovskom puku. Teko je ranjen u oktobru 1941. godine, u bici kod
Brjanska, ali je uspeo da sam peke pree put do vojne bolnice.
U bolnici je Mihail sluao primedbe crvenoarmejaca na sovjetske puke. U njemu
se rodila ideja da sovjetskom vojniku podari bolje oruje. Tua i svoja iskustva,
sva svoja skromna tehnika znanja, uz brojna znanja koja je stekao itajui knjige
iz bolnike biblioteke, Kalanjikov je poeo da koristi u dizajniranju nove ruske
puke. Svoje ideje je brzo pretakao u crtee i nacrte, ali mu je, prema njegovim
sopstvenim reima, i pored dovoljno iskustva, nedostajalo tehniko obrazovanje.
Ipak, to mu nije smetalo da zajedno sa svojim novim izumom ue u legendu.
Bez obzira to to danas i Kalanjikov i mnogi ruski teoretiari i istoriari odbacuju
kao ideju, na konstrukciju AK47 veoma je uticao StG44. Taj uticaj je bio vie
dizajnerski i konceptualni nego po pitanju sistema rada oruija. Kalanjikov,
meutim, priznaje da je na njegovu konstrukciju najvie uticalo konstrukciono
reenje amerike puke Garand M1, puke koja je radila na principu pozajmice
gasova preko gasnog cilindra i klipa. Upravo na osnovu ovog principa je
Kalanjikov, uz svesrdnu pomo daleko tehniki strunijih Ljutija i Dejkina, 1944.
godine konstruisao prototip puke koja se zvala Mihtim (akronim od MIHail
TIMofejevi), a potom i prototip AK46 (Avtomat Kalanjikova model 46). Taj
prototip je na dravnom konkursu uestvovao pod nazivom KBP580. Januara
1947. godine odneo je pobedu nad konkurentskim modelima Bulkina i
Demjentijeva. U zakljuku Dravne komisije zahtevalo se da se izabrani model
Kalanjikova u drugova vie ne menja. Drava je, meutim, u elji da dobije to
bolju puku, zamurila na komisijska pravila, i dozvolila pobednikoj grupi
konstruktora da svoj prototip jo jednom prerade i uzmu najbolja reenja od
konkurentskih modela. O tome se danas malo zna i jo manje govori, ali postoje
mnogi dokumenti i izjave savremenika koji potvruju ovu priu. Vodei

konstruktor tog vremena irjajev opisao je Kalanjikovljev model Mihtim kao

oruje koje je liilo vie na ara nego na automat. Oni koji su imali prilike da vide
prototipove sa konkursa 1946/47, sloili su se da potonji AK47 vie lii na
Bulkinov prototip, nego na pobedniki AK46. Ipak, u patentnoj prijavi ostala su
samo imena Kalanjikova, Ljutija i Dejkina. Tako je nastala najuvenija puka svih
vremena, uvedena u naoruanje SSSRa kao Avtomat Kalanjikova (ak ne po
obiaju AKLD Avtomat Kalanjikova, Ljutija i Dejkina) AK47, 29. juna 1947.
godine.
Karakteristike
Duina: 870 mm
Teina: bez municije 3,8 kg; sa municijom 4,3 kg
arer: 30 metaka
Municija: 7,62 h 39 mm
Brzina ispaljivanja: teorijski 650 metaka u minuti, arer se menja za nekoliko sekundi,
ali kod paljbe tog intenziteta ipak bi se pregrejao.
Efikasan: 300 do 1.350 m
Brzina: 700 m u sekundi

Mihail Kalanjikov je u razvoju svog automata dostigao savren spoj izvanrednih

osobina koje su presudne za njegovu izuzetnu efikasnost i pouzdanost tokom
borbe. Meu njima pre svega treba istai jednostavnu konstrukciju i lako rasklopiv
mehanizam koji praktino nema zavrtanjskih veza ili navojnih spojeva, zatim
genijalan i krajnje jednostavan princip zatvaraa puke, pomeranje aure posle
ispaljivanja kako ne bi dolo do zastoja prilikom izbacivanja ispaljene aure, a tu je
i otpornost na prljavtinu i izuzetna pouzdanost prilikom primene u svim
klimatskim uslovima.
Kala je izuzetno lagana puka (bez municije tei svega 3,8 kg, a sa njom 4,3 kg),
nema jak trzaj, pouzdan je, precizan, njime se lako rukuje, jednostavan je za
odravanje, ne zaglavljuje se, omoguava rafaljnu paljbu i u pokretu, rasklapa se u
osam delova i ponovo sklapa za svega 50 sekundi, brzo se isti, lako mu se
menjaju oteeni delovi i nije komplikovan za transport, ali ni za skrivanje, ako je
to
potrebno.
Takoe, AK-47 je automat dugog veka, decenijama savreno funkcionie u
gotovo svim uslovima. A nije ni skup: u nekim delovima Afrike kota samo 12
dolara i dostupan je brojnim privatnim armijama. Zbog svih ovih osobina, nije ni
udo da je Kalanjikov veoma traen na svetskom crnom tritu i omiljeno
oruje gerilaca, terorista i raznih militantnih grupa, posebno u zemljama treeg
sveta.

Za proteklih 70 godina, koliko se koristi, irom sveta je prodato vie od 100

miliona komada i Kalanjikov je postao omiljeno oruje profesionalnih vojnika,
ali i paravojnih snaga, pa i kriminalaca. Ova poluautomatska puka dosad je bila
udarna pesnica u vie od 50 ratova i oruanih sukoba irom sveta. Toliko je
popularna da je u pojedinim zemljama (Mozambik) dobila svoje mesto i na
dravnoj zastavi.
Strane verzije Kalanjikova

Zastava M-70 (srpska verzija Kalanjikova)

Sam Kala je vremenom evoluirao kako u SSSR-u tako i zemljama koje su u

hladnoratovskoj podeli sveta gravitirale Moskvi. Naroito su se isticale Bugarska,
Poljska i Kina, ija je verzija Kalaa, tzv. Tip 56 izuzetno rasprostranjen. Naroito
su zemlje iz pokreta Nesvrstanih smatrale da je modifikovanje i masovna
proizvodnja AK-47 dobar nain za jaanje potencijala peadije i uvanje ideje
nesvrstanosti. Tako je Jugoslavija prvo razvila model M-64 koji nije doiveo
masovnu upotrebu, da bi 1970. dolo do predstavljanja modela M-70 koji e sa
svim svojim modifikovanim naslednicima biti vaan igra u ratovima na prostoru
raspadajue SFRJ i uz neslavni tetejac nezamenjivo oruje u meukomijskim i
porodinim obraunima. Aktuelna jurina puka vojske Srbije M-21, potomak je
porodice AK-47. ak su i Izraelci, u vojnoj saradnji tradicionalno okrenuti SAD-u,

svoju glavnu porodicu jurinih puaka Galil zasnovali na bazi AK-47, dodue
preko izuzetne finske verzije Kalaa Rk-62.
Biva SFRJ zapoela je sa proizvodnjom vlastite verzije AK-47 70-ih godina
prolog veka pod nazivom M-70. Puka je izraivana u dve verzije sa drvenim
kundakom (M-70B) i preklopnim, metalnim (M-70A). Za razliku od AK-47, puka
M-70 opremljena je tako da moe ispaljivati tromblonske mine. Osim srpske i
poljske verzije puke AK, druge nemaju mogunost ispaljivanja tromblonskih mina
jer nemaju regulator plinova i tromblonski nastavak.
Iako je postojala mogunost ispaljivanja tromblonskih mina, puka nije bila
predviena za dugotrajniju paljbu jer je ve nakon desetak ispaljenih mina dolazilo
je do smanjenja preciznosti. S puke M-70 mine su se ispaljivale samo u krajnjoj
nudi.
Za razliku od Kalanjikova, puka M-70 ima tri utora za hlaenje na drvenoj oblozi
i cev nije hromirana, zbog ega je puka preciznija ali sklonija ranju ako se
redovno ne isti i odrava. Mogui razlog ne koritenja hroma, osim gore ve
navedenog, lei u injenici da biva SFRJ nije imala velika nalazita te rude zbog
ega bi cena proizvodnje porasla.

-47
.
, -47 , , ,
7,62 39 mm, .
, . -47
.
70 .

,
, .
7.6225,
7.62 39 mm 1943.
43 .
,
.


44.
,
. ,
( ) ,
.
-47
. -47 1
44
.
.
, .
, .
-
. ,
1956. ,
.
, (
") 1959.
()
. -47.
.
, ;
. ,
-47 .
.
1978, -47
-74, 5,45x39 mm.
,
.

-47 .
. ,
.
, .
.
.
250 .

 .
. -
-47 . .
, , .
.
.

-47 7,62 39 mm 710

. 1.990 . 38,6 ,
8 . -47 400 .
7,62 54 mm 12 818
4.000 .

, ,
, .
,
.
, ,
, .

-47
, , .
100 . ,
,
. ,
. ( ,
.)
. -47
( ) . ,
. ,
,
-47 . - 47. .
.

 -47, ,

.

-47 : ,
, , , , ( -70 -80 ),
, ( -63 -65), .
-47
62/76, , 76, M77
77/82.

47

:
:

1955

, ,

75 -47 100

:
:
:

, 74

4,3 kg
870 mm

415 mm

7,62 39 mm

:
:
:

,
600 /
710 m/s

. . :

1500 m

30 .

,
1 8.

Zastava M70 je jugoslovenska automatska puka koja se proizvodila u kragujevakoj Zastavi od

1970. godine kada je ula u operativnu upotrebu u bivoj JNA. Proizvodila se po licenci ruske
automatske puke AK-47. Puka koristi istu municiju kao i AK-47 7.62x39 mm i ima mogunost
ispaljivanja tromblonskih mina.[1]

Razvoj puke

Poetni razvoj jugoslovenske automatske puke domae proizvodnje je poeo 1959. godine pod
nazivom automatska puka M64 koja je imala nekoliko razlika u odnosu na AK-47, ali puka nije
uvedena u vojnu upotrebu.[2] Drugi pokuaj proizvodnje ove puke je bio uspjeniji i puka je
uvedena u upotrebu u JNA 1970. godine pod nazivom M70. Puka se razlikovala od AK-47 po
preklopivim kundakom i koso odsjeenim vrhom cijevi puke, tri upljine za hlaenje cijevi i
drvetu tikovini svijetle boje. Pojedinanom paljbom na zemlji precizna je do 400 m, a u zraku
500m. Na kratkim rafalima preciznost joj je do 300 m, a rafalima oko 200 m. Borbena brzina
gaanja je 120 metaka u minuti. Reim paljbe moe biti rafalno i pojedinano. Borbeni komplet
iznosi 150 metaka. Osim metaka, moe se postaviti i tromblonski nastavak. Puka ima jedan
mehaniki nian i jedan tromblonski nian.
-47 ,
1947. . -47,
[1], 1949. .[2]
59 7,62 39 mm
1964, .
.
, , 1967.
67. 67, 1969.
7.62 39 mm. 1970. 70 [3]
,
, 70 .[1]
70 , 7,62 x 39 mm.
.
. M70, M70A, M70B, M70AB, M70A1,
M70AB1, M70AB2, M70AB2N-PN M70B1N-PN.
.

Verzije puke

M70-drveni kundak

M70A-preklopivi metalni kundak

M70A1-noni optiki nian

M70B1-automatska puka sa drvenim kundakom

M70AB2-automatska puka sa preklopivim kundakom, optikim nianom

M70AB3-automatska puka sa preklopivim kundakom, podcijevnim bacaem 40mm

70
72
92

:
:

:
:

70, 72, 92

(M70) 4,2 kg,

(M72) 5,5 kg,
(M92) 3,5 kg
(M70) 900 mm,
(M72) 1025 mm,
(M92) 800 mm
(M70) 415 mm,
(M72) 542 mm,
(M92) 254 mm
7,62 x 39 mm

620 /
(M70) 720 m/s,
(M72) 745 m/s,
(M92) 645 m/s
(M70) 300 m,
(M72) 400 m,
(M92) 200 m

:
:
:

:
. . :
:

30 ., 72 30 75 .

. .