Nastanak i razvoj ivog

sveta

istorija Zemlje je na osnovu razvoja ivog sveta podeljena na

eone, ere, periode, epohe, katove i potkatove

Paleontoloka metoda-fosili

Relativna i apsolutna starost

Radiometrijska (izotopska) metoda

zasniva se na poznatoj brzini raspadanja
radioaktivnih elemenata (na pr. K40 u
Ar40, ili Rb87 u Sr87). Analizom odnosa
izotopa u steni moemo dosta precizno da
odredimo takozvanu apsolutnu starost
stene. Ovako odreena starost se izraava
u milionima godina.

Kosmika era Had

1.200.000.000

Najstariji fosilni ostaci su tragovi

organizama slinih bakterijama
od pre 3.5 milijarde godina

Pre-kambrijum
Arhaik i Proterozoik

Sedimentne stene
Anaerobne bakterije
O2 u atmosferi
Jedno- i vieelijski organizmi
fanerozoik

Fanerozoik-Paleozoik-Kambrijum

Prvi zglavkaridominacija trilobita

Po veliini nalik na dananje male

rakove (5-8 cm), mada ima ekstremno
sitnih (5 mm) i veoma krupnih formi
(do 75 cm).

Stratigrafsko ralanjavanje
Cm perioda izvreno na
osnovu trilobita kao zonskih
fosila

~ 60 % populacije
donjokambrijske faune.
skoro polovina izumire krajem

Cm (Rabrenovi i dr., 2003).

Najvie trilobita je nadjeno na

prostoru nekadanje ehoslovake

Karbonske fauna sa ostacima

trilobita nadjena je na vie
mesta na prostoru nekadanje
Jugoslavije: Karnijski Alpi, Lika,
Juna Dalmacija, Bosna...

Prvi trilobit u Srbiji

- u argiloistu, na brdu Ivovik izmeu

Krupnja i Bele Crkve;
zadnji deo pigidiuma sa 7 segmenata:
rod Phillipsia P O R T L O C K

1951. godine Stevanovi:

u gornjokarbonskim
argiloistima, lokalitet Cerovac
selo Desii (Pocerina)

Ordovicijum
1. Prve ribe-oklopnjace
-Izumiru mnoge grupe brahiopoda i korala.

Izumiranje je bilo povezano sa glacijacijom Gondvane izumiru

tropske vrste u hladnim vodama

Silur
Kopnene biljke prvi osvajai kopna
pre 425 miliona godina (SILUR/DEVON)
Du morskih obala grupe algi su evoluirale
u mahovinu.

Devon-vodozemci (Grenland, 363

mil.god)

Karbon

paprati (40 m visine, oko 2m prenik

stabla), ume, insekti. Prvi reptili-pad nivoa mora i
glacijacija

Perm
The Mother of Mass Extinctions
-Izumire 95% svih vrsta!
-Izumiru trilobiti, neke grupe korala, brahipoda,
krinova, amonita, kopnenih kimenjaka, biljaka.
-jedino poznato izumiranje insekata
Mnogo potencijalnih uzroka:
paleogeografske promene
iznenadna katastrofa
udar asteroida
intenzivna vulkanska aktivnost
poari
zahladjenje
Smanjenje O2, poveanje CO2

Mezozozik
dinosaurusi (trijas); i ptice (jura-Jurske planine na granici Francuske i
vajcarske ); biljke sline palmi (Cycas) +Equisetum ili rastavi

Klima-topla i suva, krajem jure aridna

Placodus - slian

kornjaama
Prvi sisari slini
dananjim mievima
sisari i cvetnice, ali procvat
tek u Kz
Dinosaurusi-sauriije
(dvononi predatori i
etvorononi biljojedi) i
ornitiije (biljojedi)

Jura:Vreme Cycasa

Travolike biljke-ivi fosil:

Equisetum
Koljoribe-teleostei
Ptice Archeopteryx (od

teropoda)

Kreda- lat.creta" - amoniti

poslednje Doba dinosaurusa

T mnogo via i najvei ikad
zabeleeni nivo mora-doba
oluja
Mikroorg. sa skeletom
(aktivnost srednjookeanskih
grebena-slino kambrijumskoj
eksploziji)
Rudistne koljke-sprudovi
Amoniti-Procvat u J i K
Nalazita erdap
Prve cvetnice
Podela sisara na placentalne i
marsupijalne

Kraj K Atlantski okean

Kraj krede, pre 65 miliona godina
II po veliini masovno izumiranje
Izumiru:
dinosaurusi, amoniti, rudisti, veina
foraminifera

K/Tc sloj bogat Ir; sferule; coesit-impakt (iksulub

krater) ili poreklom iz omotaa

Indija

pre 40-60 miliona godina. Vrh

Indijskog kopna i dalje se podvlai, svakih 5
god. + 2.5 cm

Alpi- sudar Afrike i Evroazijske

ploe pre 10 miliona godina

Himalaji- dom snegova

omolungma (8. 848 m)

Kenozoik

iz june i istone Afrike Neandertalci stigli pre 30.000 godina u Evropu

fosilni ostaci savremenog oveka (Homo sapiens

idaltu) 160.000 godina

Nastanak zemljita
Zemljite ili tlo je tanak povrinski sloj Zemlje, sloeni koloidnobioloki sistem nastao dugotrajnim delovanjem klime i ivih bia
(biljaka, mikroorganizama i gljiva) na stene koje ine geoloku
podlogu
Najvaniji agensi za stvaranje zemljita koji se nazivaju i
pedoloki agensi su:.

Matini suptrat, stenovita podloga.

Klima
Rad organizama
Reljef

Vreme trajanja procesa

Nastanak zemljita
Pedogenetski procesi se sukcesivno smenjuju po fazama, jer
jedan proces priprema uslove za pojavu drugog.
Ruski naunik Vasilij Dokuajev (1846-1903) otac pedologije
Pojedini pedogenetski procesi
za kratko vreme prouzrokuju
vidljive promene..
Oni mogu delovati i uticati jedan na
drugoga ali se ne mogu
meusobno zamenjivati.
Pedogenetski procesi u svakom
zemljitu ostavljaju svoj peat u
svojstvima zemljita
Debljina pedosfere od 0.1 do 7 m

Matini supstrat

stenovita podloga je osnovni materijal za

stvaranje zemljita
Mineralni i hemijski sastav stene bitno utie
na sastav i razvoj zemljita

Procesi transformacije matinog substrata, stena su sloeni fiziki,

hemijski i bioloki procesi, koji dovode do niza promena:

obrazovanja mehanikog detritusa stena, fiziko

razaranje
stvaranje razliitih minerala: gline, hidroksidi Al, Fe, Si,
karbonati; u procesu raspadanja se od svee do raspadnute
stene poveavaju sadraji Al2O3, Fe2O3 i H2O, dok
osiromauju FeO, MgO, CaO, Na2O i K2O.

Od sastava stene zavise i svojstva zemljita, njihova dubina,

debljina, fizike osobine, mineralni sastav i nain razvoja

 slabo konslolidovane, rastresite stene omoguavaju

intenzivnije pedoloke procese i stvaranje dubokih
zemljita.
Na kompaktnim stenama zemljita se stvaraju sporo
i male su debljine.
Hemijski sastav zemljita zavisi i od koliine slobodnih jona
koji se stvaraju u toku alteracije, stene: Si, Al, Fe, Ca, alkalije

 U toku stvaranja zemljita magmatske i metamorfne

stene prvi put ulaze u pedogenetske procese.

Sedimentne stene drugi put ulaze u pedoloke

procese
Pedogeni procesi kod sedimenata su sloeniji nego kod
magmatskih zbog ega se stvaraju razliite vrste zemljita.

Raspadanje-proces u fazama, pa
je i zemljite izdiferencirano u
horizonte

O-organska prostirka (u umskim

zemljitima-ostaci lia...)

A-zona bogata org. materijom, sa malo gline

E (B)bogata glinama, Al, Fe
C-slabo izmenjena zona-regolit
R-neraspadnute stene

Profil zemljita-pedoloki profil je

vertikalni presek zemljita
Sadraj org.mat. opada sa dubinom
Horizonti se razlikuju po boji,
strukturi i sastavu

klasifikacije

Pesak
Peskua
Laka ilovaa
Srednja ilovaa
Teka ilovaa
glinua

serpentiniti i peridotiti
negostoljubiva stanita
serpentinski sindrom
Asplenium adulterium
Mild - endemit

Klima
Klima u biologiji podrazumeva delovanje i uticaj
sunevog zraenja i atmosfere. Klimu kao pojam
prvi definisao Pitagorin uenik Parmenides (6 vek
pne) i izdvojio 5 klimatskih zona.
Toplota koju daje sunce odreuje intenzitet biohemijskih
procesa i razlaganja organskih materija i ima znaajan
uticaj na intenzitet i tip raspadanja stena
Padavine i temperatura (klima) odreuju tip vodenog
reima, nain i oblik migracije pojedinih sastojaka

U 2. v pne Ptolomej izdvaja 7 klimatskih zona-sve do renesanse.

I karta srednjih god. T: 1848 Heinrich Dove.
Kopenova klasifikacija-vai i danas.

Klima
Makroklima, uticaj regionalne klime na zemljita
Mikroklima, na manjem podruju znaajnija za
razvoj zemljita.

Klima
Klima, osim neposrednog uticaja na stvaranje
zemljista deluje i na raspored flore i faune
(biocenoza)

klima se tokom vremena menja

Ostavila je traga na svim zemljitima

ORGANIZMI
sa matinim supstratom, stenama
razmenjuju materiju i energiju - bioloko
kruenje.

organske materija aktivno utie na sastav zemljita tek

nakon zapoetog procesa njihove transformacije.

 Koreni biljaka utiu na vodeni reim zemljita

posebno na dreniranje
Hemijskim procesima koreni biljaka lue materije koje
uestvuju u hemijskim procesima
Posredan uticaj na stvaranje zemljita ima i umska
vegetacija koja menjajui mikroklimu menja i
pedogenetske procese.

ORGANIZMI
Jedan od najuticajnijih lanova biocenoza je
ovek koji posredno utie na stvaranje
Eksploatiui ume koje uglavnom ne obnavlja
ovek menja klimu, poveava eroziju to ima
velikog uticaja na stvaranje zemljita
U poljoprivrednoj proizvodnji ovek utie na zemljite
primenom hidrotehnike melioracije i navodnjavanja

ovek stvara antropogena leita

RELJEF
Od reljefa zavise pravci oticanja i kretanja
atmosferske vode.

Ravna podruja, ravnice, primaju celokupnu koliinu

atmosferilija, kiu, sneg
u brdovitim i planinskim podrujima voda se sliva du
depresija.

RELJEF
Eolski proces (taloenje materijala transportovanog
vetrom) ima veliki uticaj stvaranje reljefa u aridnim
podrujima
Rad gleera koji je vezan za hladnu klimu ima velikog
uticaja na morfologiju terena.
Od reljefa zavisi uticaj i raspored suneve i toplotne energiju
koji stvaraju razliite termike reime
imaju znaajnog uticaja na sastav vegetacije, naroito otrom
diferenciranju severnih i junih padina

 Sa pedogenetskog stanovita, razlikujemo tri kategorije

reljefa

Makroreljef- obuhvata velika podruja. Nastaje radom

endogenih sila (tektonski pokreti) kada se planine,
brda, doline i ravnice meusobno smenjuju.
Posebno su vane visoke planine koje presecaju vie
bioklimatskih visinskih pojaseva
vertikalnu zonalnost vegetacije i zemIjita

 Mikroreljef je je ogranien na o manji prostor od

prethodnog
Nastaje pod uticajem egzogenih sila (erozije) i
tektonike
utie samo na raspored atmosferskih taloga, delom i
na nivo podzemne vode

 Mezoreljef obuhvata visinske razlike od nekoliko

metara do nekoliko desetina metara gde dolazi do
izraaja promena hidrotermikog reima
Visinske razlike mezoreljefa nisu dovoljne za
ispoljavanje vertikalne
a suvie su velike da bi imale uticaj na
kretanja podzemnih voda

 Sastav stena ima veliku ulogu u stvaranju reljefa

naroito izraeno kod formiranja oblika povrine

terena pod uticajem egzogenih sila

granice reljefa esto podudaraju sa granicama

razliitih vrsta zemljita.

RELJEF SRBIJE
U makroreljefu SRBIJE izdvajaju se dve osnovne
celine:

Panonski basen koji je ravniarski regioni panonske

nizije
Brdsko-planinska oblasti koje su meusobno
povezane razliitim reljefnim oblicima