Prekovremeni rad,noni tad,praznini

rad:
Svaki zaposleni, kako u dravnim firmama tako i kod privatnika, ima pravo na
uveanje zarade po osnovu:

1.) za rad na dan praznika koji je neradni dan najmanje 110% od osnovice,

2.) za rad nou, ako takav rad nije vrednovan pri utvrenju osnovne zarade
najmanje 26% od osnovice

3.) za prekovremeni rad najmanje 26% od osnovice

4.) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u
radnom odnosu kod poslodavca (minuli rad) najmanje 0,4% od osnovice

Pri obraunu minulog rada rauna se i vreme provedeno u radnom odnosu kod
poslodavca prethodnika u skladu sa Zakonom, kao i kod povezanih lica sa
poslodavcem.

Ako su se istovremeno stekli uslovi po vie napred navedenih osnova, procenat

uveane zarade ne moe biti nii od zbira procenata po svakom od osnova
uveanja. Optim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi sluajevi u
kojima zaposleni ima pravo na uveanu zaradu, kao to je uveanje zarade po
osnovu rada u smenama. Osnovicu za obraun uveane zarade ini osnovna zarada
utvrena u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu.

OBRAUN I NAPLATA

U nastavku lanka emo posvetiti panju svakom od napred navedenih sluajeva,

poevi od obrauna uveanja zarade pa sve do naplate istih. Radi lakeg
pojanjenja stvari vriemo obraun sa pretpostavkom da je vrednost jednog radnog
sata svega 100 dinara. A u tom sluaju:

1.) Obraun uveanja zarade za rad na dan praznika koji je neradni dan se vri na
nain da se na osnovicu dodaje jo 110% iznosa osnovice. Odnosno u situaciji u
kojoj zarada za radni sat iznosi 100 dinara, Vama po osnovu uveanja pripada jo
110 dinara za taj sat, te vam ukupno pripada 210 dinara.

2.) Obraun uveanja zarade za rad nou se vri na nain da se na osnovicu dodaje
jo 26% iznosa osnovice. Odnosno u situaciji u kojoj zarada za radni sat iznosi 100
dinara, Vama po osnovu ovog uveanja pripada jo 26 dinara za taj sat, te
vam ukupno pripada 126 dinara.

3.) Obraun uveanja zarade za prekovremeni rad se vri na nain da se na

osnovicu dodaje jo 26% iznosa osnovice. Odnosno u situaciji u kojoj zarada za radni
sat iznosi 100 dinara, Vama po osnovu ovog uveanja pripada jo 26 dinara za taj
sat, te vam ukupno pripada 126 dinara.

4.) Do stupanja na snagu novog Zakona o Radu uveanje zarade za smenski rad
odnosno rad u smenama je bilo obavezno, nakon stupanja novog Zakona o Radu
izostavljen je ovaj osnov za uveanje uz priznavanje ovog osnova za uveanje
zarade u sluajevima u kojima je optim aktom i ugovorom o radu utvreno
da zaposleni ima pravo na uveanu zaradu po ovom ili nekom drugom
osnovu. Naravno i visina uveanja se utveuje optim aktom i ugovorom o radu.

Naravno, neophodno je pokrenuti Sudski postupak pred stvarno i mesno nadlenim

Sudom u kojem e Va advokat traiti sve to smatrate da Vam pripada. Nakon
okonanja postupka postavlja se pitanje: Da li privredni subjekt (Va poslodavac)
ima sredstava od kojih se Vae potraivanje moe namiriti? Naime, ovo pitanje je
pametno postaviti pre uputanja u postupak ove vrste, jer je najmanji problem doi
do presude kojom e poslodavac biti obavezan da po nekom od napred navedenih
osnova isplati odreenu koliinu novca, ali je sasvim drugi problem realizacija te
presude, odnosno naplata potraivanja koja su predmetnom presudom utvrena.
Sve u svemu, ovo je ve stvar valjane analize same situacije i iskrenog odgovora
Vaeg advokata od kojeg zavisi da li ete ostati sa gomilom trokova ili ete biti

zadovoljni sa ishodom i naplatiti zaradu koja Vam u skladu sa Zakonom

pripada. Prekovremeni sati, noni rad, smenski rad, naplata.

Bitno je shvatiti jednu stvar, sve napred navedeno se odnosi na SVE graane
R.Srbije. Vi niste u loijoj situaciji od bilo koga u ovoj dravi, bez obzira na to iz
nekog razloga smatrate da je Va poslodavac nedodirljiv. Zakon takve ne poznaje,
kao ni autor ovog teksta.

Naravno, na kraju se dolazi do trokova advokata koji nisu mali, a shodno tekoj
ekonomskoj situaciji kako u svetu tako i u Srbiji, jasno je da je rad na
procenat najpopularniji vid ugovaranja trokova zastupanja.

Zakon o Vojsci Srbije sa izmenama i

dopunama:
lan 85.
Za asove nonog rada, rada u dane praznika koji su zakonom odreeni kao neradni
dani i rada dueg od punog radnog vremena, osim rada dueg od punog radnog
vremena iz lana 83. ovog zakona, profesionalnom vojnom licu uveava se plata.

Dravni i Verski praznici u Vojsci Srbije:

18.04.2016.

Vaskrnji praznici i Praznik rada

Prema Zakonu o dravnim i drugim praznicima u Republici Srbiji praznuju se

vaskrnji praznici, poev od Velikog petka zakljuno sa drugim danom Vaskrsa.
Vaskrnji praznici 2016. godine praznuju se poev od 29. aprila (petak) zakljuno sa
2. majem (ponedeljak).

Prema istom Zakonu, u Republici Srbiji Praznik rada je dravni praznik koji se
praznuje 1. i 2. maja (ove godine padaju u nedelju i ponedeljak).
Ako jedan od dana kada se praznuje dravni praznik Republike Srbije padne u
nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana.
S obzirom da 1. i 2. maj ove godine padaju u nedelju i ponedeljak, ne radi se i 3.
maja (utorak). Neradni dani su od 29. aprila do 3. maja jer se ove godine Vaskrs i
Praznik rada poklapaju.

Prema Zakonu o dravnim i drugim praznicima (Slubeni glasnik RS, br. 43/01,
101/07 i 92/11)

Dravni praznici u Republici Srbiji koji se praznuju neradno suNova godina 1. i 2.

januarSretenje - Dan dravnosti Srbije 15. i 16. februarPraznik rada 1. i 2. majDan
primirja u Prvom svetskom ratu 11. novembar

Zakonom je propisano da ''ako jedan od datuma kada se praznuju navedeni dravni

praznici padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana.''

Verski praznici u Republici Srbiji koji se obeleavaju neradno suPrvi dan Boia 7.
januarVaskrnji praznici poev od Velikog petka zakljuno sa drugim danom
Vaskrsa

Pored navedenih praznika, zaposleni imaju pravo da ne rade u dane odreenih

verskih praznika, i toPravoslavci na prvi dan krsne slaveKatolici i pripadnici drugih
hrianskih verskih zajednica na prvi dan Boia i u dane Uskrnjih praznika poev

od Velikog petka zakljuno sa drugim danom Uskrsa, prema njihovom

kalendaru,Pripadnici islamske zajednice na prvi dan Ramazanskog bajrama i prvi
dan Kurbanskog bajrama,Pripadnici jevrejske zajednice na prvi dan Jom Kipura.

U Republici Srbiji praznuju se i obeleavaju radnoSveti Sava 27. januaraDan

seanja na rtve holokausta, genocida i drugih rtava faizma u Drugom svetskom
ratu 22. aprilaDan pobede 9. majaVidovdan 28. junaDan seanja na srpske
rtve u Drugom svetskom ratu 21. oktobra