VISOKA TEHNIKA

KOLA
STRUKOVNIH
STUDIJA
SEMINARSKI RAD IZ ALATA I PRIBORA
ALATI ZA STEZANJE

PROFESOR:
STUDENT:

Dr VESNA OTRA
NEDELJKOVI 44/2012

MILO

Sadraj:
Uvod.....................................................
.............3
Mesto i uloga steznih
pribora............................4
Klasifikacija pomonih
pribora..........................5
Osnovni principi pojektovanja steznih
pribora..7
Materijali za izradu steznih
pribora...................8
Standardni stezni
pribor....................................9
PREGLED POSLOVANJA SA STEZNIM
PRIBORIMA U DOMAOJ
METALOPRERAIVAKOJ
2

INDUSTRIJI
...11
Literatura
..13

Uvod:
Stezni alat slui za stezanje (fiksiranje) predmeta za razne
potrebe, uglavnom da bi se predmeti mogli obraivati drugim
alatima ili na mainama. Tu moemo ubrojiti stezne glave na
raznim mainama, kao to sustrugovi, glodalice, builice itd. Isto
tako tu spadaju rune stolarske stege, bravarski kripovi, grip
klijeta...
Poseban deo su specijalni stezni alati, izraeni za jedan
proizvod (predmet obrade). Specijalni alati imaju opravdanje
najee kod serijske proizvodnje kao sredstvo za ubrzavanje
procesa i/ili olakavanje rada. Ali ponekad se izrauju i zbog
nemogunosti da se neto uradi bez njih.
3

MESTO I ULOGA STEZNIH PRIBORA

Stezni pribor, kako je naglaeno, jesu obavezni materijani
inilac obradnog sistema. Njihovom primenom, u odnosu na rad
bez njih dolazi se do poboljanja niza tehnoekonomskih efekata.
Efekti primene steznih pribora ogledaju se kroz:
- Ispravno baziranje radnog predmeta (ili alata) na mainu u
odnosu na zahtevane konstruktivne baze, ime se izbegava
potreba za pojedinanim obeleavanjem predmeta obrade, a
i znatno skrauje pripremno (pomono) vreme,

- Smanjenje greaka tanosti dimenzija pri postavljanju

predmeta obrade u stezni pribor, nezavisno od vetine
radnika, to je jedan od preuslova za mogunost sprovoenja
principa zamenljivosti gotovih proizvoda,
- Najvee mogunosti iskorienja performansi postojeeg
mainskog parka,
- Poveanje produktivnosti alatnih maina,
- Olakanje rada radnika i realnije odreivanje normativa rada
i
- Uspenije koordiniranje radnih vremena u funkcionalnoj, a
posebeno u linijski organizovanoj proizvodnji.
Poveanje tehnoekonomskih efekata uz primenu pomonih
pribora moe se sagledati kroz:
- Kraenje vremena i poveanje pouzadanosti odreivanja
radnog poloaja (lokacije) predmeta obrade ili alata,
- Skraenje vremena za stezanje predmeta obrade ili alata,
- Srakenje vremena obrade,
- Mogunost
primene
radnika
niih
kvalifikacija
uz
istovremeno obezbeenje potrebog kvaliteta i proizvodnosti,
- Smanjenje fizikog zamora radnika,
- Snienje procenta karta i
- Utede u slubi kontrole i smanjenja broja potrebnih mernih
pribora.

KLASIFIKACIJA POMONIH PRIBORA

Podela pomonih pribora na razliite klase ili grupe mogua
je, u optem sluaju, na osnovu nekoliko kriterijuma:
-

Prema
Prema
Prema
Prema

vidu radnog postuka,

kontinualnosti rada,
stepenu mehanizacije,
stepenu univerzalnosti,
5

- Prema broju predmeta obrade koji se istovremeno steu i

obrauju i
- Prema konstruktivno-ekspolatacionim karakteristikama.
Prema vidu radnog postupka razlikuje se:
- Pribori za livenje, valjanje i sline predhodne operacije,
- Pribori za pripremne operacije (obeleavanje, centriranje i
sl.),
- Pribori namenjeni obradi rezanjem,
- Pribori namenjeni obradi deformacijom,
- Pribori namenjeni za sklapanje i montau,
- Pribori namenjeni za termiku obradu i
- Pribori namenjeni za zavrne operacije (bojenje, zatita
povrina i sl.).
U daljem izlaganju prvenstvo e biti rei o priborima koji se
primenjuju u okviru obrade metala rezanjem. S tog aspekta
mogua je dalja podela pribora na:
-

Pomone
Pomone
Pomone
Pomone
Pomone

probore
probore
probore
probore
probore

namenjene
namenjene
namenjene
namenjene
namenjene

strugarskoj obradi,
obradi na glodalicama,
obradi na builicama,
obradi na brusilicama,
ostalim vrstama obrade.

Prema kontinualnosti rada, kod pomonih steznih pribora,

mogue je ili ne prekidanje radnog ciklusa u kojima su, u
potpunosti odvojeni pomoni i radni periodi sa razliitim
stepenom preklapanja pomonih i glavnih vremena izrade.
U pogledu stepena mehanizacije pomonih pribora postoje
dva granina stanja, odnosno:
- Pribori sa iskljuivo runim posluivanjem i
- Pribori sa poptpunom automatizacijom celokupnog rada.
Izmeu ova da granina stanja pristuan je veliki broj reenja
razliitog stepena mehanizacije.
6

Stepen univerzalnosti pribora moe biti razliit. Na primer

mogu biti standardizvani pribori za delove razliitih oblika (steza
sa tri eljusti, obrtni iljci i sl.)
Prema broju predmeta, ili alatam koji se istovremeno steu u
pomonom priboru razlikuju se pribori za stezanje ili vie
predmeta obrade ili alata.
Prema nameni mogua je dalja podela pomonih pribora na
etri kategorije:
-

Pribori opte namene (univerzalni)

Pribori individualne namene (specijalni)
Grupni pomoni pribori i
Agregatni modulni ili montano-demonatani pribori.

Pri projektovanju pribora opte namene tei se postizanju

kompromisa izmeu funkcionalnosti pribora i mogunosti njegove
primene pri stezanju razliitih vrsta predmeta obrade. Ovi pribori
predstavljaju standardizovane ili normalizovane proizvode
razvijene za viestruku upotrebu. Primenjuje se u pojedinanoj i
maloserijskoj proizvodji.
Pribori individualne namene ili specijalni stezni pribori su
jednonamenski proizvodi namenjeni odreenoj proizvodnoj
operaciji odnosno baziranju i stezanju odreenih predmeta
obrade. Premenjuju se u serijskoj i masovnoj proizvodnji.
Grupni pomoni pribori primenjuju se za baziranje i stezanje
grupe tehnoloki slinih elemenata (predmeta obrade). Pri
pojektovanju pribora za grupnu obradu tei se ostvarenju
jednostavne osnove konstrukcije pribora i to manjnem roju
izmenljivih elemenata pribora. S obzirom da grupna tehnologija
ima za cilj poveanje produktivnosti ovi pribori se najee
primenjuju u uslovima serijske i masovne proizvodnje.
Agregatirani ili montano demontani pribori-modulni
pribori predstavljaju nov koncept sistema projektovanja pomonih
7

pribora. Osnovna odlika ovih pribora je njihova visoka fleksibilnost

koja je dovela do masovne primene istih u uslovima pojedinane,
maloserijske, pa ak i serijskoj i masnvnoj proizvodnji jeste
njihova cena odnosno visina poetnih ulaganja u pribore. Naime,
sa ekonomskog aspekta, ulaganje u ovu vrstu pribora isplativo je
nakon pet do deset godina njihove eksploatacije.

OSNOVNI PRINCIPI PROJEKTOVANJE STEZNIH PRIBORA

Kako je ranije naglaeno, stezni pribori predstavljaju
neophodan materijalni inilac svakog obradnog procesa odnosno
element obradnog sistem alat-maina-pedmet obrade stezni
pribor. Priprojektovanju stezni pribor treba razmatrati, ne kao
statiki, ve nasuprot tome kao element sloenog dinamikog
sistema. S tim u vezi, stezni pribor predstavlja zasebnu
konstukciju koja treba da zadovolji zadate funkcije cilja pri dejstvu
sloenih dinamikih optereenja i drugih uticaja.
Pri projektovanju steznog pribora treba ispotovati osnovne
princijpe projektovanja od kojih se mogu izdvojiti sledei:
-

Funcionalnosti,
Pouzdanosti,
Tehnologinost izrade,
Ekonominost i
Lakoa opsulivanja.

Osnovna namena steznog pribora je realizacija proizvodne

operacije, zahvata ili proizvoda uopte. Pri tome stezni pribor
treba da omogui zadovoljenje svih zahteva po pitanju ostvarenja
odreenih kota i zahtevnog kvaliteta obraenih povrina, odnosno
da omogui pouzdano baziranje i stezanje predmeta obrade.
Znao, pri projektovanju pomonog steznog pribora treba imati u
vidu materijalne odnose izmeu pribora sa jedne strane i
predmeta obrade, alatne maine, alata, pribora za merenje i
radnika sa druge strane, a takoe i procese koji se odvijaju u
8

vremenu: postavljanje i skidanje predmeta obrade, odreivanje

njegovog poloaja, oslanjanjem, stezanje i odputanje, mainska
obrada. Pored toga pristuni su i zahtevi u pogledu dovoenja
sredstva za hlanje i podmazivanje, odvoenje strugotine i zatita
na radu. U pogledu predmeta obrade treba istai zahvate po
pitanju odreenih kota, tolerancija i kvaliteta obraene povrine,
to je definisano konstruktivnim ctreom dela odnosno
operacionom listom u tehnolokom postupku izrade dela.
Konstruktivna i tehnoloska dokumentacija, po pravilu, sadri sve
relevatne podatke potrebne za koncipiranje i razradu pomonog
pribora (kote, tolerancije, reime obrade na osnovu kojih se mogu
odrediti sile razanja, polazni oblik polufabrikata, obim proizvodnje
i sl.). Navedene informacije slue kao polazna osnova koja
definie zadatak projektantu pomonog pribora. Uvaavajui
navedene informacije, po priopritetima, projektant koncipira
idejno reenje pomonog pribora, vri odreene proraune
( proraunska greka baziranja i stezanja, ukupne greke izrade,
proraun potrebne sile stezanje i dr.) i pristupa razradi
konstruktivne dokumentacije.
Pri projektovanju treba teiti zadovoljenju osnovne funkcije
pribora, tj:
-

Funkcionalnost pribora,
Visoka pouzdanost pribora,
Lakoa opsluivanja,
Bezbednost rada i
Niska cena pribora.

MATERIJALI ZA IZRADU STEZNIH PRIBORA

Za izradu steznih pribora, najee se primenjuju elici za
cementaciju i elici za poboljanje. U najveem broju sluajeva re
je o ugljeninim konstruktivnim elicima za cementaciju i elicima

za poboljanje. Neki elementi pribora, o emu e u buduim

izlaganjima biti vie rei, izrauju se i od legiranih elika.
Izbor vrste elika vri se na osnovu vida optereenja kojem je
odreeni deo pribora mnogim sluajevima postoji vile
alternativnih reenja, to e se posebno razmatrati za odreene,
funkcionalne elemente pribora.
STANDARDNI STEZNI PRIBORI
Standardni stezni pribori imaju veliku primenu u operacijama
obrade metala rezanje. Najvie su zastupljeni u poedinanoj i
maloserijskoj proizvodnji. Koriste se za baziranje i stezanje
predmeta obrade ili alata. Proizvode ih specijalizovani proizvoai
pribora. Na narednim slika prikazane su neke od moguih reenja
standardnih steznih pribora (slika 1-7)

10

11

12

PREGLED POSLOVANJA SA STEZNIM PRIBORIMA U

DOMAOJ METALOPRERAIVAKOJ INDUSTRIJI
U domaoj metalopreraivakoj industriji najveim delom su
zastupljeni specijalni stezni pribori. Univerzalni i univerzalno
montano demontani pribori u veem obimu zastupljeni su
samo kod proizvoaa (alatnica) specijalnih alata i pribora.
Standardizacija, tipizacija i unifikacija steznih pribora takoe
je izvrena samo kod manjeg broja preduzea.
Projektovanje specijalnih steznih pribora vri se u slubama
konstrukcije dok se izrada istih vri ili u sopstvenim pogonima
(alatnicama) ili u specijalizovanim alatnicama to uglavnom zavisi
od sloenosti pribora i mogunosti sopstvenog mainskog parka
korisnika pribora. Sama procedura projektovanja je dosta
zastarela. Za odreeni broj proizvodnih operacija (n1), odreeni
broj projektanata (n2) projektuje se (n3) razliita stezna pribora.
Ako je neto od tih pribora standardizovano, tipizirano ili
unificirano, onda je to uraeno iskljuivo u okvorima internih
standarda. Nije poznato da izmeu preduzea koja se bave
proizvodnjom srodnih proizvoda postoji saradnja sa aspekta
steznih pribora. Moe se dogoditi da se u okviru jedne firme mogu
nai razliiti oblici steznih pribora namenjenih izvoenju veoma
slinih operacija.
U cilju dobijanja kvantitativnih pokazatelja stanja poslovanja
sa steznim priborima potrebno je raspolagati sa podacima
vezanim za:
godinji obim proizvodnje specijalnih steznih pribora u
domaoj industriji,
geometrijske i druge karakteristike elemenata specijalnih
pribora,
trend promene obima proizvodnje steznih pribora,
13

 reim izrade specijalnih setznih pribora,

vrste primenjenih materijala,
broj standardizovanih, unificiranih i tipiziranih elemenata
pribora,
stepen mehanizacije i automatizacije stezanja,
broj, odnosno odnos izmeu univerzalnih i specijalnih
maina koje su
zastupljene u domaoj metalopreraivakoj industriji.
Svi navedeni podaci potrebni su pored ocene stanja
poslovanja sa steznim priborima, i kao polazni podaci za
standardizaciju, tipizaciju i unifikaciju i razvoj modulnih i
univerzalninh montano demontanih steznih pribora.
Sadanje stanje metalopreraivake industrije karakterie se
velikim padom obima proizvodnje. Zbog nedostetka finansijskih
sredstava ulaganja u osvajanje novih
proizvodnih
programa
svedena su na minimalnu vrednost. Jasno je da u takvim uslovima
privreivanja opada i potreba za steznim priborima. Meutim,
stezni pribori se i dalje izrauju i to prvenstveno kao specijalni.
Zbog smanjenog obima proizvodnje izrada specijalnih steznih
pribora jo vie optereuje cenu kotanja proizvoda. Prema
statistikim analizama na specijalne stezne pribore se u domaoj
metalopreraivakoj privredi, u uslovima smanjenog obima
proizvodnje, na godinjem nivou utroe srestva od preko
12.000.000 evra.
Na osnovu ove kratke analize neosporno se namee pitanje
poslovanja sa steznim priborima kao jednog od bitnih faktora
obradnog i naroito proizvodnog sistema domae industrije.
injenice govore u prilog tome da korak u optimizaciji poslovanja
sa steznim priborima daje viestruke ekonomske efekte.

14

LITERATURA
ALATI I PRIBORI SKRIPA autor Branko Tadi
http://www.slideshare.net/rakicbg/alati-i-pribori-sa-mf-kg
ALATI ZA STEZANJE Wikipedia
http://sr.wikipedia.org/sr-el/Alati_za_stezanje

15