Fakultet za usluzni biznis FABUS

Konsultativni centar NIS

Seminarski rad iz predmeta OSNOVE EKONOMIJE BIZNISA

TEMA: UTROSCI ELEMENATA PROIZVODNJE

UVOD............................................................................................1 I. UTROSCI MATERIJALA (M)..................................................1 II. UTROSCI SREDSTAVA ZA RAD (I).....................................3 III. UTROSCI RADNE SNAGE (L)..............................................4

UVOD
Pod utroscima elemenata proizvodnje podrazumeva se naturalno trosenje predmeta rada, sredstava za rad i tekuceg rada. Kvantitativno trosenje elemenata proizvodnje uslovljeno je tehnickim faktorima koji deluju u datom procesu reprodukcije, kao i organizacionim faktorima, odnosnosubjektivnim slabostima u domenu iskoriscenosti tehnickih uslova privredjivanja. Troskovi, kao jedan od oblika ulaganja u reprodukciju, predstavljaju proizvod utrosaka elemenata proizvodnje i nabavnih cena, odnosno zarade po jedinici utroska tekuceg rada. Posto su troskovi funkcija utrosaka i njihovih cena, to su i zakonitosti koje se javljaju u dinamici troskova funkcija zakonitosti dinamike cene utrosaka, odnosno zarade, kada su u pitanju utrosci tekuceg rada.

I.

UTROSCI MATERIJALA (M)

Utrosci materijala, odnosno predmeta rada, predstavljaju naturalno izrazeno trosenje oog elemenata proizvodnje, sa ciljem dobijahja nove vrednosti. Kao sto vidimo, materijal se u proizvodnju unosi postepeno, a tako unesena kolicina se utrosi odjednom. To znaci da je osnovna karakteristika fizickog trosenja (utrosaka) materijala jednokratna upotreba. Objektivno uslovljeni utrosci materijala su one kolicine utrosaka materijala koje nastaju u reprodukciji pod iskljucivim dejstvom objektivnih: tehnickih i pripodnih faktora. Stvarni utrosci materijala su kolicine materijala koje su se stvarno utrosile u procesu reprodukcije. One se formiraju pod dejsvom: (a) faktora koji uslovljavaju objektivno uslovljena trosenja, i (b) organizacionih faktora. Sa stanovista karakteristika trosenja materijala i faktora koji uslovljavaju trosenje odredjenih vrsta materijala na pojedinim radnim mestima, utrosci materijala se mogu grupisati na sledeci nacin: 1. utrosci materijala za izradu, 2. utrosci pomocnog materijala, 3. utrosci energije, 4. utosci rezijskog materijala proporcionalnog karaktera, 5. utrosci rezijskog materijala relativno fiksnog karaktera, 6. utrosci rezijskog materijala fiksnog karaktera. 1. UTROSCI MATERIJALA ZA IZRADU Pod utroscima materijala za izradu (osnovnog materijala) podrazumeva se trosenje materijala koji: svojom supstancom ulazi u novi proizvod, bitno opredeljuje karakteristike buduceg proizvoda i utice na izbor tehnoloskog postupka, a u masi ima proporcionalan karakter u odnosu na promene obima proizvodnje. Ovakvu dinamiku utrosaka materijala izrade opredeljuju tehnicki faktori koji se ispoljavaju kroz: - karakteristike proizvoda, - karakteristike odabranog tehnoloskog postupka, - karakteristike sredstava za rad, - karakteristike samog materijala za izradu,
4

- tehnicke uslove rada. 2. UTROSCI POMOCNOG MATERIJALA Utrosci pomocnog materijala su direktno proporcionalni s ostvarenim obimom proizvodnje, a fiksni po jedinici proizvoda. Razlika izmedju materijala za izradu i pomocnog materijala nestaje pocetkom procesa proizvodnje jer se tu ni jedan od upotrebljenih predmeta rada vise ne javlja u svojoj prvobitnoj supstanci. Velicinu utrosaka pomocnog materijala odredjuju isti faktori koji determinisu potrosnju materijala za izradu. 3. POGONSKA ENERGIJA Utrosci energije predstavljaju trosenje prirodnih energetskih izvora u procesu reprodukcije (utrosci struje, uglja, benzina, nafte i sl.). Upotrebom energije raste proizvodna snaga rada, sto omogucava vecu proizvodnu efikasnost proizvodjaca. Sa stanovista namene, energija moze biti: - pogonska energija i - tehnoloska energija. Utrosci pogonske energije imaju za cilj odvijanje tehnoloskog procesa. Visina utrosaka pogonske energije zavisi, pored istih faktora koji uslovljavaju utroske materijala izrade, i od stepena tehnicke opremljenosti preduzeca. Pod utroscima tehnoloske energije podrazumeva se trosenje direktne tehnoloske energije i utrosci indirektne tehnoloske energije u cilju stvaranja uslova za rad. 4. UTROSCI REZIJSKOG MATERIJALA PROPORCIONALNOG KARAKTERA U utroske rezijskog materijala proporcionalnog karaktera spadaju utrosci materijala koji nisu neposredno vezani za tehnoloski proces. Javljaju se na zavrsnim radnim mestima i imaju istu dinamiku kao i obim proizvodnj: utrosci ambalaze, utrosci materijala vezani za pakovanje i otpremu proizvoda i sl. 5. UTROSCI REZIJSKOG MATERIJALA RELATIVNO FIKSNOG KARAKTERA Ovi utrosci nastaju u pripremnoj i zavrsnoj fazi procesa proizvodnje i oko organizacije rada na tehnoloskim radnim mestima. Velicinu utroska odredjuje: - odabrani tehnoloski proces,

- karakteristike primenjenih sredstava za rad, uslovi rada, vidovi organizacije rada i nivo organizacije, - utrosci rezijskog materijala fiksnog karaktera. U utroske rezijskog materijala fiksnog karaktera koji su nezavisni u odnosu na dinamiku obima proizvodnje, spadaju: utrosci materijala pri konstrukciji proizvoda, utrosci materijala pri razradi tehnoloske recepture, utrosci kancelarijskog materijala i sl.

II.

UTROSCI SREDSTAVA ZA RAD (I)

Sredsva za rad su instrumenti ili orudja kojima proizvodjac obavlja proces rada. Pored toga, sredstva za rad obuhvataju i objekte cije je prisustvo uslov za normalno izvrsavanje procesa rada. Klasifikacija sredstava prema njegovim funkcionalnim karakteristikama je sledece: 1. masine (sredstva pomocu kojih se izvrsavaju mehanicke operacije); 2. postrojenja (instalacije u kojima se obavlja tehnoloski proces); 3. uredjaji (delovi opreme ); 4. zgrade (gradjevinski objekti); 5. alati (sredstva za rucne ili masinske operacije); 6. inventar (oprema na netehnoloskim radnim mestima). Pod utroscima sredstava za rad podrazumevamo fizicko, odnosno naturalno izrazeno trosenje ovog materijalnog elementa proizvodnje. Stvarno trosenje sredstava za rad nastaje i ispoljava se u obliku: 1. fizickog trosenja, 2. ekonomskog zastarevanja i 3. moguceg kvara i loma. 1. Fizicko trosenje sredstava za rad javlja se u procesu rada i predstavlja funkciju intenziteta upotrebe sredstava i njihovih tehnickih karakteristika (konstrukcije, kvaliteta materijala, kvaliteta izrade, stepena opterecenosti pojedinih delova u proizvodnji). Osnovni oblik fizickog trosenja sredstava za rad jeste njihovo postepeno dotrajavanje koje nastaje habanjem. 2. Ekonomsko zastarevanje sredstava za rad karakteristcno je za uslove naglasenog tehnickog progresa i pojave savremenijih, efokasnijih proizvodnih masina, postrojenja, alata, transportnih sredstava i sl., kada se postavlja pitanje zamene postojecih, manje efikasnih

sredstava za rad. Takva poava u ekonomskoj teoriji poznata je i kao moralno rabacenje sredstava za rad. 3. Lom i kvar sredstava za rad predstavljaju tehnicki udes koji dovodi do delimicnog ili trajnog onesposobljavanja sredstava za rad za proizvodnu funkciju. Pri lomu sredstvo za rad se trajno ili privremeno onesposobljava, doj pri kvaru sredstava dolazi do funkcionalnih porenecaja u radu. Lom i kvar sredstava za rad nisu nuzni oblik utrosaka sredstava za rad (kao fizicko trosenje-habanje). Objektivno uslovljeno trosenje sredstava za rad determinisano je dejstvom niza objektivnih-uglavnom tehnickih faktora. Ovi faktori deluju na svako sredstvo na specifican nacin i u skladu sa samim specificnostima sredstava za rad. Najznacajniji tehnicki faktori trosenja sredstava za rad su: karakteristike tehnoloskog procesa, karakteristike sredstava za rad, karakteristike materijala, vidovi organizacije rada, nivo tehnicko-tehnoloske opremljenosti rada.

III. UTROSCI RADNE SNAGE (L)

Radna snaga kao element proizvodnje definise se kao skup fizickih i umnih sposobnosti coveka da radi, odnosno da se ispoljava u svrsishodnoj delatnosti. Naturalno izrazeno trosenje radne snage predstavlja njene utroske, sto uslovljava i potrebi njenog obnavljanja. Kako je radna snaga neodvojiva od licnosti coveka, gubljenje njenih karakteristika ogleda se u trosenju covekove bioenergije. Medjutim, trosenje bioenergije podrazumeva gubitak fizickih ali ne i umnih sposobnosti. Kako je proces reprodukcije o preduzecu determinisan tehnickom podelom rada, odnosno odvajanje pripremno-zavrsnih od proizvodnih poslova, razlikujemo: - utroske radne snage izrade.Ovaj oblik utrosaka radne snage naziva se proizvodni rad. - utrosci radne snage na pomocnim poslovima. Odredjeni poslovi pomocnog karaktera (donosenje materijala, alata, pribora...) poveravaju se za to specijalno obuceni radnicima, po pravilu nizeg stepena kvalifikovanosti.

- utrosci radne snage na pripremno-zavrsnim radnim mestima. Osnovna karakteristika ovih utrosaka je da nisu u direknoj vezi sa karakteristikama proizvoda, tehnoloskim procesom i izborom sredstava za rad. Kvantitativno izkazavanje utrosaka radne snage podrazumeva merenje kolicine energije koja je potrebna za obavljanje datog procesa rada. Trosenje radne snage u procesu rada se odvija pod dejstvom niza faktora objektivne i subjektivne prirode. Cilj preduzeca je da se taj proces izvodi na nivou dejstva objektivnih faktora. Da bi se to postiglo potrebno je objektivizirati pojedine subjektivne elemente procesa trosenja radne snage. Ti elementi su: kvalifikovanost radne snage, intenzitet rada, organizacija rada, uslovi rada i diskontinuitet rada. 1. Kvalifikovanost predstavlja skup znanja i umesnosti koja su potrebna proizvodjacima za obavljanje poslova odredjene slozenosti. Visi stepen kvalifikovanosti podrazumeva slozeniji rad, odnosno multiplikovan prost rad, pri cemu jedna vremenska jedinica slozenog rada ima u sebi vise jedinica prostog rada. Od posebnog znacaja je i definisanje tzv. optimalne ili standardne kvalifikovanosti. To je ona kvalifikovanost pri kojoj se postizu minimalni troskovi izgradnje kvalifikovanosti po jedinici proizvoda. Rad uz standardnu kvalifikovanost proizvodjaca obezbedjuje optimalnu produktivnost rada i istovremeno optimalnu ekonomicnost. 2. Intenzitet rada predstavlja stepen naprezanja proizvodjaca u jedinici vremena. U nacelu ukoliko je naprezanje proizvodjaca vece utoliko je i radni ucinak veci. Medjutim, promena ucinka nije u direktnoj proporciji s promenom stepena naprezanja. Intezitet rada moze da se krece izmedju donje i gornje granice. Na donjoj granici inteziteta postoji izvesno minimalno trosenje radnikove bioenergije koje za rezultat rada nema proizvod. 3. Organizacija rada predstavlja skup metoda organizacije procesa proizvodnje. Skoro svaki proces rada se moze odvijati putem kombinacije raznih radnih operacija i uz razlicito vreme trajanja tog procesa rada. Za ekvivalentnost utrosaka tekuceg rada u vremenskim jedinicama potrebno je utvrditi standardnu ili optimalnu organizaciju rada. Optimalna ilil standardna organizacija rada predstavlja onu
8

organizaciju rada koja obezbedjuje najkrace trajanje procesa rada i istovremeno minimalne utroske tekuceg rada po jedinici proizvoda. Pri optimalnoj organizaciji rada utrosak tekuceg rada jednog proizvodjaca bice ekvivalentan utrosku tekuceg rada drugog proizvodjaca u jedinici vremena, ako rade uz optimalnu kvalifikovanost, optimalni intenzitet rada i objektivne (tehnicke i prirodne) uslove rada. 4. Uslovi rada predstavljaju prirodne i tehnicke razlike pod kojima rade proizvodjaci. Isti tehnoloski proces moze se obavljati pri razlicitim objektivnim uslovima rada: razliciti uslovi radne sredine, razliciti stepen tehnicke opremljenost i sl. Svaki od uslova rada zahteva druge utroske tekuceg rada. 5. U slucaju da dva proizvodjaca rade uz optimalnu kvalifikovanost, optimalni intenzitet rada, optimalnu organizaciju i optimalne uslove rada, ali uz razlicite prekide procesa rada njihovi utrosci tekuceg rada u jedinici vremena bice razliciti. Uticaj objektivnih i organizacionih faktora na trosenje radne snage, kao specificnog, pokretackog i stvaralackog elementa proizvodnje, objasnicemo detaljnije. Naime, objektivno uslovljeni utrosci radne snage, predstavljaju one utroske koji nastaju pri radu radnika uz optimalnu kvalifikovanost, optimalni intenzitet, optimalnu organizaciju, optimalne uslove rada i kontinuitet u radu. Ovi utrosci predstavljaju minimalne utroske radne snage po jedinici proizvoda i minimalne utroske za odredjeni proces rada. Proizvodjac u ovom slucaju ostize optimalne rezultate sa stanovista produktivnosti (najmanje utroske radne snage po jedinici proizvoda) i ekonomicnosti (minimalne troskove sticanja kvalifikovanosti po jedinici proizvoda). Potrebni utrosci radne snage predstavljaju objektivno uslovljene, odnosno standardne utroske radne snage konkretnog proizvodjaca pri proizvodnji odredjenog proizvoda. Medjutim, stvarni proces rada vremenski se ne poklapa sa objektivnim, odnosno standardnim. Po pravilu, stvarni utrosci radne snage su veci od objektivno uslovljenih utrosaka, jer je stvarno trajanje procesa rada duze od potrebnog trajanja tog procesa. Stvarni utrosci radne snage pored potrebnih utrosaka radne snage, sadrze i neproizvodne utroske kao i angazovani, a
9

neiskorisceni tekuci rad. Odnosno, struktura stvarnih utrosaka radne snage je sledeca: L=L+l L stvarni utrosci tekuceg rada L objektivno uslovljeni utrosci ili potrebni utrosci tekuceg rada, l organizaciono uslovljeni utrosci tekuceg rada. Potrebni utrosci radne snage imaju za rezultat proizvod, a neproizvodni utrosci radne snage nisu materijalizovani u proizvodu i drustvo ih ne priznaje. Neproizvodni utrosci tekuceg rada javljaju se usled odstupanja kvalifikovanosti proizvodjaca od standardne kvalifikovanosti, intenziteta rada od standardnog, organizacija rada od standardne, uslovi rada od standardnih i usled prisustva prekida u radu. U praksi se usled ovih odstupanja javljaju: neizvrsavanje radnih normi, kvar, skart i lom proizvoda ili materijala i sl. Organizaciono uslovljeni utrosci radne snage predstavljaju gubitak u trosenju rada, obzirom da su utrosci nastali, ali je icostaoproizvod kao rezultat tog trosenja. Struktura organizaciono uslovljenih utrosaka radne snage je sledeca: - organizaciono uslovljeni utrosci radne snage nastali u intervalima rada usled odstupanja od standardne kvalifikovanosti i od standardnog intenziteta rada ( l1 ) - organozaciono uslovljeni utrosci radne snage nastali u intervalima nerada usled odstupanja od standardne organizacije rada ( l 2 ) - organizaciono uslovljeni utrosci radne snage nastali usled angazovanja, a neiskoriscenja radne snage (
-

l3

organizaciono uslovljeni utrosci radne snage ( l 4 ) nastali usled uticaja ostalih organizacionih faktora (nepotpuno koriscenje kapaciteta i dr.)

Struktura stvarnih utrosaka radne snage je sledeca: L=L+

l1

l2

l3

l4

Preduzimanjem odgovarajucih organizacionih mera svaki proizvodjac moze uticati na smanjenje organizaciono uslovljenih utrosaka, sto dovodi do porasta produktivnosti rada.

10

LITERATURA: Ekonomika preduzeca Nenad D. Penezic, Novi sad, 2005.

11