09 - Stabilne instalacije za dojavu poara 1

9. Stabilne instalacije za dojavu poara: funkcionalna ema delovanja; opis instalacije; sastavni delovi
instalacije; vrste javljaa poara; centrale za dojavu poara; vrste alarma projektovanje i izvo!enje
instalacije; za"tevi u po#ledu funkcionisanja instalacije i sastavni" delova instalacije u poaru -
nezavisni izvor napajanja i dr.; sertifikat kvaliteta sastavni" delova i instalacije u po#ledu zatite od
poara; ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije; periodina ispitivanja stabilne
instalacije; pravna lica za odravanje i ispitivanje stabilne instalacije.
9. STABILNE INSTALACIE !A "#A$% &#'A(A
9.1. $%&'(&$ %)*)
&ozari )oji s e pravovre*eno pri*ete i )od )oji+ se od*a + odredi *esto nastan)a , *o-u.se
brzo lo)alizovati. +bo# to#a treba izbe,i sluajna i tada najesce prekasna zapazanja otkrivanja pozara.
)utomatski ure!aji za dojavu i detekciju pozara- koji su struno projektovani- otkrivaju i
prijavljuju pozare u danasnje vremc krajnje pouzdano.
#ni .e sva)a)o bolj e ispunili svoj zadata) a)o na)o n ot)rivanja pozara usledi brzo i
delotvorno a)tiviranje vatro-asaca dire)tno* linijo* iz*edu javlja/a i vatro-asne jedinice. )ko
to nije obezbedeno- a materije i objekti imaju veliku brzinu sa#orevanja ili su eksplozivne- automatski
uredaji za prijavljivanje i otkrivanje pozara imaju smisao jedino tada ako su u sastavu sa automatskim
uredajima za #aenje pozara.
. zavisnosti od vrste materija u prostoriji i kolicine raspolozivo# kiseonika /brzina
sa#orevanja 0- oslobada se prilikom pozara- razlicita )olicina -asova, na pri*er, u-ljen *ono)sid,
u-ljen dio)sid, u-ljenovodonici sa veli)i* i *ali* cestica*a di*a. "olazi do porasta
te*perature i pojave svetlosti . )utomatski sistem koji detektuje neku od ovi" manifestacija
poara- prosle!uje ovu informaciju na odre!eno mesto i potom preduzima odre!ene akcije naziva
se automatski sistem za dojavu poara.
Sva)i siste* se sastoji od:
- centrale za auto*ats)u dojavu poara
- dete)tora poara
- ure0aja za si-nalizaciju
- ure0aji za upravljanje izvr1ni* 2un)cija*a
- indi)atori i paralelni indi)atori
- ele)tri/ne instalacije za povezivanje ovi+ ele*enata
$rostorna ema sistema je takva da su detektori neke od manifestacija poara postavljeni po
prostoru koji se nadzire i instalacimama povezani sa centralom. 1ada detektori detektuju neku od
manifestacija poara /dim- svetlost- temperatura0 prenose elektrini si#nal na centralu /detektor je
u alarmu0 . (entrala ukljuuje internu si#nalizaciju /zujalica0- spoljanju si#nalizaciju /sirene-
bleskalice- svetle,i panoi- automatski telefonski #ovorni aparat0 i preko relejni" komadi ukljuuje
izvrne funkcije sistema /ukljuenje oddimljavanja- sputanje lifta u prizemlje- iskljuenje
ventilacije- iskljuenje 2S...0. $o prolasku alarmno# stanja centrala se pritiskom na od#ovraju,i
taster dovodi u poetno stanje.
)utomatski sistemi za dojavu poara- prema konceptu rada- dele sa na konvencionalne i
adresibilne.3vako se dele i detektori. 1od adresibilni" detektora centrala komunicira ponaosob sa
svakim detektorom i u sluaju pojave poara tano zna- koji detektor je u alarmu- odnosno mesto
poara. 1od konvencionalni" sistema poznato je samo kojoj #rupi /zoni0- detektor pripada- pa je
prema tome i identifikacija mesta poara oteana
09 - Stabilne instalacije za dojavu poara 4
9.4 (entrale automatske dojave poara
5o su elektronski ure!aji- baziran i na mikroprocesorskoj te"nolo#iji. 1od konvencionalni"
sistema mo#u da prime od 6 do 74 /ili vie0 zona detektora. +ona detektora je #rupa detektora
jednom linijom povezana sa centralom /do 40 detektora0. 1od adresibilni" centrala modu da
procesiraju od 1 do 18 /ili vie0 petlji detekotra. $etlja je linija zatvorena linija koja poinje u
centrali prolazi kroz prostor od detektora do detektora i vra,a se u centralu. Svaka petlja moe da
primi do 149 ili 4:8 detektora ovisno o tipu. 1od konvencionalni" sistema komunikacija sa
detektorima se bazira na promeni naponsko# nivoa- a kod adresibilni" na di#italnoj komunikaciji
sa svakim detekotrom /amplitudna ili frekventna modulacija0. (entrala poseduje %S474
prikljuak za pro#ramiranje funkcija preko raunara- %S69: prikljuak za komunikaciju sa
dru#im centralama- pralelenim tabloom ili raunarom sa korisnikim interfejsom- beznaponske i
naponske izlaze za upravljenje ure!ajima i memoriju do#a!aja.
1od posebno veliki" objekata da bi se izbe#la upotreba veliki" centrala i prevelika duina petlji
vie centrla se povezuje u mreu- #de se ve,ina informacija eruje kroz ceo sistem.
*a bi se omo#u,ilo upravljanje i nadzor sa udaljeno# mesta- nad centralam- slue paraleleni
tabloi. 5o su ure!aji koji su povezani sa centralom i na njima su dostupne #otovo sve informacije
kao i na centrali. 3vo se odnosi i na upravljanje centralom.
1od veliki" sistema- umesto paralelno# tabloa koristi se raunar sa korisnikim interfejsom
/klijent softverom0 koji omo#u,ava #rafiki prikaz objekta sa detektorima i pseudo upravljaki
panel za centralu- #de se preko mia ili tastature moe upravljati centralom.
1omunikacija i veza izme!u elemenata sistema /paraleleni tablo- dru#e centrale- racunar0 moe
da bude iana 69: protokola ili da se putem konvertora prevede u &$ i procesira kroz ;$'.
(entrala poseduje <=*-ove za si#nalizaciju alrama /crvene0 i smetnje /ute0- displej na kome se
vide poruke o razliitim stanjima- internu zujalicu za si#nalizaciju alrma & smetnje- tastere za reset
centrale /dovo!enje u poetno stanje0- iskljuenje interne zujalice- iskljuenje spoljanje si#nalizacije-
odla#anje aktiviranja izvrni" funkcija itd.
09 - Stabilne instalacije za dojavu poara 7
09 - Stabilne instalacije za dojavu poara 6
9.7. *etektori poara
$rema manifestaciji poara koju detektuju dele se na
- dimne /jonizacioni ili optiki0
- termike /termomaksimalni ili termodiferencijalni0
- svetlosne /infracrveni ili ultravioletni0
$rema povrini nadzora dele se na
- linijske
- takaste
$rema komunikaciji sa centralom na
- adresibilne
- konvencionalne
$rema pricipu rada
- optike /tindalov efeat- analiza spektra- analiza flikerin#a0
- jonizacione
- $5(- '5(
- bimetalne
- sa temperaturno osetljivom izolacijom
- me"anike sa kotoljivim elementom
>onizacijski takasti detektori
rea#uju na vidljive i nevidljive cestice dima kao i na aerosole- koje se stvaraju prilikom isparenja
tenosti ili isticanju #asova. ?isti #asovi- kao na primer- vodonik ili "lor- ne,e aktivirati detektore.
3vi delektori rea#uju naroeito brzo na dim koji nastaje kod zapaljivi" or#anski" materija kao to su
drvo ili papir. 1od naroito veliki" cestica dima- kao na primer- kod sa#orevanja $;(- potrebno je
vise vremena da se delektor aktivira.

09 - Stabilne instalacije za dojavu poara :
-
- Slika 8.:1. >onizujuci detektor dima 1 -zatvorena referentna komora- 4 - otvorena komora za
detekeiju- 7 -"ladna katoda
$rincip rada se zasniva na injenici da radioaktivno zraenje /u ovom sluaju izvor je americijum0
jonizuje vazdu" u komori javljaa- koji postaje provodan. 1roz nje#a tee struja izme!u elektroda
koja se meri. .laskom dima u ovu komoru struja se menja & ta promena se detektuje ostljivom
elektronikom. @o#u biti adresibilni ili konvencionalni. $ostavlaju se na plafon & pokrivaju
povrinu od 40 do 90 m4.
3pticki takasti detektori dima
'ji"ova osetljivost pociva na sveltosnom zracenju pri prolazu kroz cestice dima- u podrucju
spektra od infracrveno# do ultravioletno#. 3pticki detekiori dima rea#uju narocito brzo na pretezno
velike cestice dima u pocetnoj fazi pozara. $ozari sa otvorenim plamenom i sa malo cadi nisu tako
brzo otkriveni kao kod jonizujuci" javljaca. $ostoje dva tipa detektora refteksioni i apsorpcioni. 1od
re#leksioni" emitter svetlosti nalaAi se u kanalu koji se pod 90 de# ukrta sa kanlom u kome sa nalazi
prijemnik. . stanju bez dima svetlost se apsorbuje na kraju kanala koji je crne boje. $o pojavi dima
svetlost se od dima odbija & pada na prijemnik to se detektuje ostljivom elektronikom. 1od
apsorpcioni" svetlost pada direktno na prijemnik- a u sluaju pojave dima smanjuje se intenzitet
svetlosti to se detektuje. @o#u da budu adresibilni ili konvencionalni. $ostavljaju se na plafon &
pokrivaju povrinu od 40 do 90 m4
09 - Stabilne instalacije za dojavu poara 8
3ptiki linijski detektori dima
%ade na istom principu kao & takasti- s tim da se predajnik svetlosti postavlja na jedan zid
prostorije- a predajnik na dru#i. =mitovana svetlost se pri pojavi dima apsorbuje & smanjenim
intenAitetom pada na prijemnik. 3vo se detektuje kao alarm. $redajnik & prijemnik mo#u da budu
u istom ure!aju a na dru#mo kraju prostorije se postavlja specijalno o#ledalo. $redajnik &
prijemnik se postavljaju na udaljenosti od :0 do 100m i zamenjuju liniju detekotra. $ostavljaju se
neposredno ispod plafona. @o#u biti adresibilni & konvencionalni.
1analski detektori
+a re#istrovanje pojave dima unutar kanala za provetravanje koriste se kanalni detektori.
3vo je u stvari otiki dimni takasti detekotr koji se nalazi u ku,itu koje je povezano sa kanalom
dvema cevima- kro koje struji vazdu" & prolazi kroz detekor. @o#u biti adresibilni &
konvencionalni.
5emperaturni takasti termodiferencijalni i termomaksimalni detektori
1oriste se prvenstvcno tamo #de je pozar vec nakoin kratko# vremena oslobodio velike
kolicine toplote. 3vo se do#ada kod laki" metala i nji"ovi" le#ura- zapaljivi" tecnosti- kao i kod
maferijala sa velikom brzinom sa#orevanja i visokom vrednosdu toplotne moci. 1oriste $5(
odnosno '5( elemente- koji menjaju otpornost prilikom promene temperature okoline.
5ermomaksimalni rea#uju kad temperature poraste preko dozvoljene /od 87 do 1400- a
termodiferecijalni kada porast temperature bude bri od dozvoljeno# /npr. : de# po min0.
$ostavlaju i se na plafon kao i optiki takasti- ali pokrivaju manju povrinu
5emperaturni takasti bimetalni
$romenu temperature detektuju preko bimetalno# elementa- u svemu su slini onim sa $5( ili
'5( elemntom- ali su robusniji i koriste se u prljavim sredinama i za vie temperature.
.#lavnom su konvencionaln i i povrina pokrivanja je slina kao ko# $5( /'5(0.
5emepraturni .; detektori
<inijski temperaturni
3vo su naje,e detktorski kablovi sa termo ostljivom izolacijom izme!u dve ile. 1roz ove
ile protie struja. 1ada se izolacija zbo# pojave temperature devastira struja raste- to se
detektuje kao alarm. $are kabla ne mestu devastirane izolacije mora da se zameni. 1oriste se
u#lavnom za teko pristupana i prljava mesta. .re!aji koji kontroliu rad ovi" kablova zovu se
kontroleri i prikljuuju se na centralu kao konvencionalni ili adresibilni detektori.
5akasti javljaci plamena
>avljafi plamena rea#uju ili na zracenje u infracrvenoj oblasti sa pojavom pulsiraju,e#
plamena karakteristicno# za razbuktalu vatru /infracrvena detekcija0- ili na zraenje u
ultravioletnom podrucju. Svetlos plamena razlikuju od ostali" oblika svetlosti detektuju,i
karaakteristinu promenu intenziteta i spektralnu karakteristiku u &% i .; spektru. $ostavlaju se
na plafon prostorije. $okrivaju ve,e povrine od ranije nabrojani" tipova. 5amo #de su detektori
09 - Stabilne instalacije za dojavu poara B
dima i toplote suvise inertni- na primer u "alama sa 14 do 40 m visine- kao i na mestima #de treba
racunati sa brzom pojavom p>amena- kao na primer u ma#acinu zapaljivi" tecnosti- treba obavezno
prostor pokriti javljacima pojave plamena.
1apilarni pneumatski sistemi detekcije /detektori0
Sistem se sastoji od tanki" metalni" cevica kojima su spojene kalote od metala. $orastom temperature
metal se iri i pritisak u celom sistemu pada- to se detektuje kao alram. %anije su se ovi sistemi
/detektori 0 koristili za aktiviranje sistema za #aenje poara.
<aserski detektori dima
<aserski detektori dima rade na slinom principu kao i optiki takasti s tim da se koristi laserska
svetlost. 3vo su u stvari laboratorijski ure!aji nefelometri u ku,itu detektora- za detekciju
prisustva estica u mernoj komori. 3vi ure!aji su previe skupi- da bi se koristili kao takasti na
plafonu.
)spiracioni sistemi /detektori0
$oto su laserski detektori previe skupi da bi se koristili kao takasti- montiraju se u ku,ita u
koja se vazdu" dovodi sa kritini" mesta- preko sistema $;( cevi i kapilarni" cevica. $risustvo
estica dima u tom vazdu"u tretira se kao alarm. 3vakvi ure!aji se zovu aspiracioni detektori.
@o#u da imaju od 1 do 18 usisni" cevi. 1od neki" sistema mo#u,e je detektovati iz koje cevi
dolazi dim- a kod neki" nije. 1omunikacija sa centralom ide preko beznaponski" kontakata ili
%S69: protokolom.
09 - Stabilne instalacije za dojavu poara 9
Specijalni #asni javljaci
S obzirom da se prilokom #orenja kao nje#ovi proizvodi javljaju #asovi (3 i (34- neki detektori
kao doatnu manifestaciju poara osim dima detektuju i ove #asove. 3va detekcija je relativno spora i
neefikasna i nema ve,i praktini smisao.
@e"aniki detektori - topljivi elementi
3vi detektori su metalni elementi koji se sastoje od dva pareta metala spojena lakotopljivom
le#urom. 3va le#ura se topi na odre!enoj temperaturi- obino izme!u 80 i 140 de#. *etkcija se
realizuje metalnim uetom ije krajeve spaja jedan ovakav topljivi element- a ije dru#e krajeve
optere,uju te#ovi. $okretanje te#a se prenosi dalje kao si#nal alarma.
&ndikatori i paralelni indikatori -prvi se nalaze u javljaima kao optiki si#nali da je javlja aktivan-
a paralelni tako!er optiki- pokazuje mesto aktiviranja javljaa /na vratima prostorije 0
09 - Stabilne instalacije za dojavu poara 9
9.6. .%=C)>& +) S&2')<&+)(&>.
. ove ure!aje spadaju sirene- zvona- svetle,i panoi.
9.:. .%=C)>& +) .$%);<>)'>= &+;%D'&@ E.'1(&>)@) & &+;%D'= E.'1(&>= S&S5=@)
. izvrne funkcije sistema spadaju
-sputanje liftova u prizemlje
-ukljuenje sistema oddimljavanja
-ukljuenje nadpritiska u stepenitima
-iskljuenje ventilacioni" sistema i zatvaranje $$ klapni
3ve izvrne funkcije se realizuju u#lavnom preko relejni" kontakata relea kojima se upravlja sa $$ centrale. 3ve
izvrne funkcije su u stvari elektromainski sistemi za sebe koji nisu predmet ovo# razmatranja.
?esto se na centralu prikljuuje ure!aj za automatsku teledojavu koji po komandi sa centrale salju #lasovnu
snimljenu poruku na odre!ene telefone ili di#italni si#nal u nekom od protokola /(ontact &* ili sl.0 koji se le
monitron# prijemniku u nekom od operativni" centara.
9.8. $%3>=153;)'>= $3+)%'= S&2')<&+)(&>=
9.8.1. 3pste
Si#nalni sistem ima u protivpozarnoj zastiti preventivnu funkciju jer on- kod automatski"
sistema za #asenje- vrsi aktiviranje i kontrolu. Sa do#radenim elektronskim & kompjuterskim
elementima si#nalni sistem moze vrsiti niz dru#i" upravljacki"- re#ulacioni"- kontrolni" i
pro#ramski" zadataka koje covek ne moze obaviti- tako da je pojam --si#nalniF u tom
slucaju uzan i jednostran.
$rimena si#nalni" sistema u protivpozarnoj zastiti kao i nji"ov te"nicko-proizvodni razvoj
doneli su iskustvo- kvalitet i raznovrsnost ove te"nike. . si#nalnim sistemima se primenjuju
najnovija dosti#nuca elektronske i kompjuterske te"nike. Sto se tice iskustava u primeni-
ona su data kroz veoma precizne te"nicke propise i standarde- kao osnove za planiranje i
projektovanje. 3vi propisi i standardi postavljaju te"nicke za"teve u po#ledu te"nicki"
karakteristika sistema i nje#ovi" elemenata. 3ve karakteristike su dobijene istrazivanjem i
testiranjem od strane prozvo!aca i specijalizovani" institucija. 3ne su dobijene istrazivanjem
i testiranjem od strane proizvodaca i specijalizovani" institucija. 3ve specijalizovane
institucije su laboratorije za vrsenje testova si#nalni" sistema i nadlezne su za odobravanje
primene si#nalno# sistema i nje#ovi" elemenata u protivpozarnoj zastiti. 'a osnovu tako
za"tevni" te"nicki" karakteristika- te"nicki propisi i standardi daju osnove za
projektovanje- iz#radnju i eksploataciju si#nalni" sistema.
1ako se vidi iz prednje#- postoje osnove i metodolo#ije primene si#nalni" sistema u
protivpozarnoj zastiti. 3ve osnove i metodolo#ije moraju se stro#o postovati od strane
projektanta- izvodaca montaze i korisnika- kako bi se obezbedila funkcionalnost sistema. Sa
dru#e strane sirok izbor savremene elektronske i kompjuterske te"nike omo#uduje
projektantima stvaralacku kreativnost primene si#nalno# sistema. . torn po#ledu te"nicki
propisi i standardi nisu smetnja. $ri tome projektant treba obavezno- da koristi preporuke
proizvodaca si#nalni" sistema.
9.8.4. $ojmovi i standardi poarne si#nalizacije
09 - Stabilne instalacije za dojavu poara 10
$ozarna si#nalizacija obu"vata sve uredaje za dojavu pozara. .redaji pozarne si#nalizacije rea#uju na
promene fizicki" velicina koje su pratece pojave pozara. $romene se prenose- i re#istruju akusticnim i
svetlosnim si#nalom- kao pozarni alarm. )larmni si#nal pokazuje objekat i mesto izbijanja pozara.
)utomatski javljaci pozara su delovi pozarne si#nalizacije koji- bez ljudske pomoci rea#uju na pojavu
karakteristicni" fizicki" velicina pozara u nje#ovom pocetnom stadijumu. >avljaci pozara rea#uju na
pratece pojave pozara; dim- toplotu -temperaturu i infracrveno zracenje plamena.
$ozarna zona je povrsina koju pokriva #rupa javljaa na jednoj liniji konvecionalne centrale ili #rupa
javljaa kod adresibilne centrale koja je softverski formirana . )lrm neko# detektora koji pripada toj
zoni na centrali se jednoznano si#nalizira <=*-om pored broja zone- odnosno ispisom na displeju.
$odrucje nadzora pozarne si#nalizacije je objekat ili delovi objekta koji su pod kontrolom javljafia
pozara.
$ovrsina nadzora javljaca je povrsina koju kontrolise jedan javljac.
<inija dojave je elektricni strujni kru# koji povezuje javljae jedne poarne zone sa poarnom
centralom.
<ani alarm moe nastati
-nenamernim poarnim alarmom osoblja za #aenje poara
-za jonizacione & optike javljae stvaranjem karakteristini" efekata- bez poara- izazvani" puenjem-
radovima sa vatrom- vozilima koja stvaraju dim- prainom & insektima- ispusnim #asovima & sl.
-za temperaturne G radovi sa vatrom
-za javljae plamena ; neonsko svetlo- refleksija suneve svetlosti- svetlost farova automobile & sl.
+a projektovanje i montazu si#nalni" sistema- sve razvijene zemlje imaju svoje te"nike propise G
standarde.
5o su evropski standard /=' :60- americki /'=$)0- nemacki /;*S0 i ruski /S'i$0.$ored ovi"
standarda-razvijene zemlje imaju standarde za proizvodnju- odnosno te"nicke karakteristike koje moraju
imati elementi si#nalni" sistema. 3ve te"nicke karakteristike odreduju ovlascene institucije -
laboratorije i proizvodaci moraju imati nji"ova odobrenja za proizvodnju i u#radnju. 5e"nicki propisi i
standardi za projektovanje i montazu se pozivaju na ove standarde.
1od nas se primanjuje
S%$S =' :6 Sistemi za detekciju poara i poarni alarmni sistemi - vie delova standardi za opremu
S%$S (='H5S :6-16 Sistemi za detekciju poara i poarni alarmni sistemi - *eo 16 Smernice za
planiranje- projektovanje- u#radnju- te"niki prijem i odavanje.
3sim standarda koji nisu obavezuju,i obavezna je primena
$5' za stabilne instalacije za dojavu poara
9.8.7. $3*%.(>) ')*+3%)- $3+)%'= +3'= & <&'&>=
. postupku definisanja si#nalno# sistema objekta- jedan od prvi" zadataka je da se odredi da li je
si#nalni sistem potreban- da li se njime pokriva ceo objekat ill samo nje#ovi pojedini delovi - prostorije.
. torn smislu imamo potpuni ili parcijalni nadzor. 3vo odredivanje ce se vrsiti prema pozarnam riziku-
odnosno proceni pozarne opasnosti u objektu ili nje#ovim delovima. . principu- ne preporucuju se-
delimicni - parcijali nadzori- vec samo potpuni. $rema preporukama te"nicki" propisa i proizvodaca. .
podrucja si#nalno# pozarno# nadzora treba obu"vatiti sledede prostore - podrucja u objektima
-otvore za liftove i transportne uredaje u kojima postoji zapaljiv materijal
-kanale i sa"tove za kablove
09 - Stabilne instalacije za dojavu poara 11
-klima uredaje i nji"ove kanale
-kanale i kontejnere za material i otpatke
-komore i u#radnje svake vrste
-prostore izmedu dupli" plafona i podova- ukoliko u njima postji zapaljiv materijal.
- delove prostorija koji su ispu-njeni policama - re#alima ili uredajima- a udaljeni su od plafona manje
od 0-7 m
-pokrivene rampe
-prostore ispod #alerija
'avodenje svi" prostora razni" objekata nije mo#uce- kao ni prostora #de nije obavezno postavljati
si#nalizaciju.
$ored potpuno# i delimicko# nadzora moze postojati selektivni i pojedinacni nadzor. $od selektivnim
nadzorom podrazumevali bi slucaj da se- u nekoj prostoriji- postavi dru#a vrsta javljaca-ili dve vrste
dok bi se- kod pojedinacno#- nadzor vrsio samo nad jednom masinom ili uredajem /kao objekt
zastita0.
$odrucje nadzora se deli na si#nalne - dojavne zone. 3snovni cilj podele na zone da se moze
brzo i jasno utvrditi lokacija izbijanja pozara. Si#nalne zone mo#u biti samo na jednom
spratu. 3d ovo# pravila mo#u se izuzeti stepenista z#rada- otvori za liftove i svetla odnosno
#radevine u obliku tornja- a prema prilikama- to mo#u biti sopstvene- zajednicke zone. .
jednu zajednicku zonu mo#u biti obu"vacene prostorije
- ako broj susedni" prostorija ne prelazi pet- a nji"ova ukupna povrsina ne prelazi 600 m
7
- ili
-ako broj susedni" prostorija ne prelazi deset- odnosno ukupna povrsina ne prelazi 1000
m
4
-imaju lako uocljive prilaze i u blizini smestene opticke paralelne indikatore- koji tacno
oznacavaju od#ovarajucu prostoriju- u slucaju pozara.
-jedna si#nalna zona ne sme biti veca od 1800 Im
4
J.
-javljaci pozara- postavljeni u prostorima dupli" plafona i podova- kanala & sa"tova za liftove
klima uredaje- kablove i ventilaciju- moraju biti posebne si#nalne zone.
>avljaci pozara jedne si#nalne zone se spajaju u jednu liniju dojave pozara. 'a javljacu ili u
nje#ovoj neposrednoj blizini treba da bude oznaceno kojoj liniji dojave - zone pripada.
. jednoj liniji /prema priznatom propisu0 maksimalno moze biti povezano 70 automatski"
javljaca. %ucni /neautomatski0 javljaci pozara moraju imati posebne linije. >edna linija ne
sme imati vise od 10 rucni" javljaca.
Sve ov se odnosi i na zone kod adresibilni" sistema- s tima da je zona formirana softverski. S
dru#e strane kod adresibilni" sistema javlja u alarmu je pojedinano identifikovan- tako da
podela na zone donekle #ubi smisao.
9.8..6. >);<>)(& $3+)%)
9.8.6.1. &+K3% & %)S$3%=* ;%S5= ).53@)5S1&L >);<>)()
+a izbor vrste javljaca postoje tri osnovna kriterijuma priroda pozara- pozarni rizik i visina prostorijeH
$ored ova tri postoje dopunski kriterijumi kao sto su eksplozivna sredina- mo#uc uticaj dima- prasine i
potresa koji mo#u izazvati lazni alarm- zatim strujanje vazdu"a- vlaznost sredine-itd. . . torn smislu
kriteriujumi- koje smo uslovno nazvali dopunskim- imaju isti znacaj kao i osnovna tri.
09 - Stabilne instalacije za dojavu poara 14
a. $riroda pozara i nje#ov razvoj daju pratece karakteristicne manifestacije kao sto su dim-
temperatura- svetlost i zracenje. 1arakterisitka prateci" pojava pozara bice presudna za izbor
vrste javljaca.
*imni javljaci se postavljaju u zone #de se moze ocekivati tinjajuci pozar sa dosta dima- kao
sto su pozari kablova i pozari sa slabim dovodom kiseonika.5o su pozari sa sporim razvojem.
)ko se predvida pozar sa brzim razvojem /brz porast temperture- pojava plamena i dima0 onda
se mo#u upotrebiti temperaturni- opticki i dimni javljaci. $reovladajuca indikacija bice
merodavna- ali se mo#u- kombinovano- postaviti razliciti javljaci.
b. ;isina prostorije utice na vreme reakcije javljaca na neku od navedeni" prateci" pojava pozara. Sa
porastom visine prostorije odnosno polozaja javljaca u odnosu na pozar- povecava se kasnjenje u
aktiviranju.
c. 3stali uslovi koji uticu na izbor javljaca su
5emperature prostora #de se postavljaju javljaci- o#ranicavaju nji"ovu primenu. 5ako se dimni
javljaci i javljaci plamena mo#u primeniti do temperature od :0M(- a dimni i plameni- kombinovani
sa termomaksimalnim i termodiferencijalnim- 40 -40M(. $rimena ispod -40M( je dozvoljena ukoliko se
na javljacu nece pojaviti led ili ako su javljaci atestirani za nize temperature. 5emperaturni javljaci se
podesavaju za re#istraciju temperatura od 10M( do 7:M( iznad radne temperature sredine-a ispod 0M(
postavljaju se samo termomaksimalni javljaci. . prostorima #de du#otrajno postoji visoka
temperatura ili jakb temperaturno kolebanje- izbe#avaju se termodiferencijalni javljaci.
+avisnost vrste javljaca od visine prostorije prema ;dS propisu
5abela 14
'apomena $od termojavljacima podrazumevamo termodiferencijalne i termomaksimalne javljace
*im- prasina i aerosoli mo#u- kod dimni" javaljaca- dati lazni pozarni alarm. . torn slucaju ovi javaljaci
bi se mo#li postaviti ukoliko imaju specijalan filter ili bi se na dru#i nacin mo#ao spreciti ulaz u
komoru. +atim- ukoliko u takvom prostoru- postoji stalno prisustvo ljudi- a da se takvi javljaci cesce
ciste. >avljaci bi se mo#li iskljuciti za vreme rada- a u prostoru postaviti rucni javaljac.
09 - Stabilne instalacije za dojavu poara 17
. visokim prostorijama koncentracija prasine jako opada sa visinom- a u niskim prostorijama #de bi
mo#ao- usled strujanja vazdu"a- nastati vrtlo# prasine- treba postaviti zastitne limove. +a temperaturne
javljace- osim ekstremni" slucajeva /na pr. mokra prasinaN0- nema o#ranicenja.
;ibracije i potresi nemaju uticaja na rad javljaca-ukoliko su postavljeni na zidove ili plafone- pa time
nemaju ni o#ranicenja. )ko se javljac treba da montira na masinu ili uredaj koji jako vibrira- treba
javljac odvojiti tako sto bi on bio obesen- ili na neki dru#i nacin postavljen.
3pticka zracenja od sunca ili svetlosni" izvora- direktno ili indirektno /napr. kao refleksija preko
o#ledala ili povrsine tecnosti i si.0 mo#u izazvati- kod javljaca plamena- lazni alarm. +a dimne i
temperaturne javljace nema o#ranicenja- zbo# opticko# zracenja. )ko postoje opisane smetnje- onda bi
se javljaci plamena mo#li samo uslovno postaviti.
1retanje - strujanje vazdu"a o#ranicava postavljanje dimni" javljaca- ukoliko bi brzina strujanja bila
veca od :ImHsJ- a za temperaturne i javljace plamena nema o#ranicenja.
;laznost vazdu"a ne o#ranicava primenu javljaca pozara- ali jaka kondenzacija pare- moze izazvati lazni
alarm. $rskana voda ne sme dopreti do javljaca. . torn smislu vodena para i #asovi- svojim direktnim
dejstvom- mo#u takode izazvati lazni alarm. . cilju sprecavanja lazno# alarma mo#u se postaviti
zastitne pre#rade. . principu prisutnost razliciti" #asova u prostoru nece uticati na funkcionalnost
javljaca- jer oni- za razliku od dima- ne sadrze materijalne lestice.
1orozija ako je jaka i trajna- moze napadati pojedine metalne delove javljaca- mada su javljaci- u
principu- otporni na uticaje kiselina- baza i si.
%adioaktivna zracenja koja poticu od reaktora i u laboratorijama za atomsku fiziku- nece uticati na rad
javljaca- ukoliko je- u tim prostorima- dozvoljen boravak ljudi.
=ksplozivne sredine moraju imati javljace pozara i centralu koji ce imati zastitu od iskricenja ili
nedozvoljeni" pre#revanja- koji nastaju usled povecano# napona ili jacine struje- a u zavisnosti od
induktivnosti- kapaciteta ili o#raniceno# otpora.
9.8.6.4. $3;%S&'= ')*+3%) & $3<3+)>& ).53@)5S1&L >);<>)()
9.8.6.4.1. 3pste smernice
Kroj- polozaj i raspored javljaca pozara u nekoj prostoriji zavise od klase ocekivano# pozara- #eometrije
prostorije i dopunski" - mo#uci" uticaja. $od #eometrijom prostorije podrazumevamo visinu- povrsinu i
oblik plafona - krova-a pod dopunskim ven-tilaciju prostorije- estetske za"teve i sl.5e"nickim propisima /='-
;dS- 'E$)- S'&$ i dr.0 daju se osnove- kao iskustvene norme- za broj- polozaj i raspored javljaca. 3ve
norme su date tabelarno u raznim propisima.
a. Kroj javljaca pozara u jednoj prostoriji zavisi od povrsine koju zelimo da kontrolisemo -
nadziremo-odnosno od povrsine nadzora koju jedan javljac moze vrsiti. 3vaj edinicna povrsina )m- data u
Im
4
J zavisice od visine na koju se postavlja javljac- odnosno od nje#ove osetljivosti. 5e"nickim propisima-
se daju #ranicne vrednosti maksimalni" povrsina nadzora i minimalni" medusobni" rastojanja javljaca u
zavisnosti od visine postavljanja kosine krOva razliciti" vrsta javljaca- dok detaljnije podatke za
projektovanje- montazu i odrzavanje daju proizvodaci. $ri tome se karakteristicne vrednosti javljaca moraju
nalaziti u okviru te"nickl" propisa- a odstupanja moraju imati atest nadlezne institucije. .koliko plafon-
krov ima vise u#lova- uzima se najmanji u#ao.
b.%astojanja javljaca od plafona i krova zavise od na#iba plafona ili krova sa "orizontalom i data su
tabelarno u propisima. >avljai se principijelno postavljaju ispod plafona- zbo# prirode kretanja dima.
09 - Stabilne instalacije za dojavu poara 16
%astojanje javljaca od plafona - krova - prema ;dS propisu- tabela 16
c. @inimalno rastojanje javljaca od zida- strujanja vazu"a i klima ureclaja- mora biti najmanje 0-:
ImJ- izuzev "odnika- kanala i slicni" prostora koji su manje sirine od 1 ImJ. @inimalna- "orlzontalna i
vertlkalna rastojanja od uskladisteno# materljala treba da su 0-7 ImJ.
d. $lafon- podeljen na polja sa pre#radama imace raspored javljaca pozara- u zavisnosti od velicine polja
i maksimalne povrsine nadzora javljaca pozara.
S&. 9. - $ovrsina nadzora dimni" javljaca pozara )m kod ravno# plafona u zavisnosti od visine
prostorije i stepena pozarno# rizika.
$ri klasifikaciji pozarno# rizika /1-70 pridrzavati se sledeci" osnovni" kriterijuma
1. 'izak pozarni rizik
a. 'e postoji opasnost po ljude
b. Sadrzaj objekta nema vecu vrednost- odnosno mala je steta od mo#uce# unistenja
c. 'ema posebne opasnosti od dima i korozivni" #asova.
4. Srednji pozarni rizik
a. $ostoji opasnost po ljude- ali oni nisu o#ranifieni u svom kretanju.
b. Sadrzaj objekta ima vrednost od 7000 *=@Hm
4
do ukupno 4600.000 *=@ koja bl mo#la biti
unistena.
c. )ko vise od 40P tezine zapaljivi" materija- kao produkte sa#orevanja- daje jak dim ili toksicne
#asove.
7 .;isok pozarni rizik
a. )ko je vise od 10P ljudi o#raniceno u svom kretanju.
09 - Stabilne instalacije za dojavu poara 1:
b. )ko moze doci do potpuno# uniQtenja i nenadoknadivi" steta opreme i dobara- veliki"
vrednosti. 5o je slucaj sa kulturnim dobrima /muzeji- biblioteke i si.0 ili skupe opreme /kompjuterski
centri- skupe masine i si.0 koja se ne moze popravitl niti koristiti posle pozara.
c. )ko u objektu /pozarnoj zoni0 vise od :0P tezine zapaljivi" materija daje- kao
produkte sa#orevanja- jak dim ili toksicne #asove.
d. )ko vise od 40P tezine zapaljivi" materija- kao produkat sa#orevanja- daje ja-
ko korozivne #asove.
)ko objekat- zbo# svoje specificnosti- nije mo#uce klasiflcirati- prema datim kriterijumima-
projektant ce- prema preporuci proizvodaca- izvrsiti procenu pozarno# rizika- metodom
uporedivanja.
9.8.6.7. %.('&>);<>)(& $3+)%)
%ucni javljaci pozara su dopuna automatskim i obavezni su u svakom si#nalnom sistemu. )larmiranje
pozara preko nji" obicno predstavija pozar vece# obima. %ucni javljaci pozara se postavljaju
-'a dobro vidljivim i pristupacnim mestima
-. blizini izlazni" vrata i stepenista
-'a mestima #de postoji prisustvo ljudi
-$ored prostorije #de postoji veliki pozarni rizik
-$ored stabilno# uredaja za #asenje i si#nalne centrale
-'a vaznim komunikacijama #de se ukrstaju putevi i #de postoji dobar pre#led
%uni javljai ne smeju biti zaklonjeni otvaranjem vrata ili dru#om preprekom.
%ucne javljace pozara nije pozeljno stavljati u istu si#nalnu zonu sa automatskim- jer alarm preko
rucni" javljaca predstavija visestepeno alarmiranje pozara.
9.8.:. S&2')<') (='5%)<)
9.8.:.1. 3$S5& & $3S=K'& +)L5=;&
Si#nalna centrala treba da ispunjava sledece opste te"nicke za"teve /*&' 168B:0;
a. @ora postojati akusticna dojava pozara i kvara. @ora postojati mo#ucnost zarucno
iskljucivanje zvuka nakon ulaska si#nala pozara sa neke dru#e zone- zvucni si#nal se mora ponovo
aktivirati.
b. @ora postojati jedan zajednickl indikator za pozar. @ora postojati jedan zajednicki zuti ili beli
indikator za kvar /pri dojavi pomocu displeja boja se mozemo odreci0.
c. 3pticka dojava pozara pojedini" zona mora biti crvena- a ostala stanja zone i kvarova treba
si#nalizirati zutom ili belom bojom /pri dojavi pomocu displej i boja se mozemo odreci0.
d. 3pticka dojava pozara mora da se pojavi automatski. 2asenje si#nala sme biti mo#uce samo
nestankom uzroka dojave.
e. 3pticki si#nal mora biti jednoznacno uocljiv sa razdaljine od 7 ImJ /u pravcu zracenja0.
f. >acina zvucno# si#nala mora da iznosi 80 dK- na udaljenosti od 1 ImJ.
#. $rijem i obradu si#nala alarma i kvara treba omo#uciti i ispitati sa test jedinicom. 5est jedinica
treba da je u#radena u centralu.
". .koliko jedna linija-zona ispadne /napr. zbo# kratko# spoja0 ostale linije treba neometano da
rade dalje.
i. &skljucenje jedno# ili vise rucni" javljaca u jednoj zoni ne sme da utice na rad ostall" javljaca
u zoni. &skljucenje /vadenje0 jedno# ili vise automatski" javljaca- mora da se javlja kao 1;)%.
09 - Stabilne instalacije za dojavu poara 18
j Svaka pojedina zona mora da ima mo#ucnost zasebno# iskljucenja. &skljuceno stanje mora biti
uocljivi.
k. .koliko se istovremeno aktiviraju 4 javljaca jedne zone i to se mora jedno-znacno- kao alarm
dojaviti.
1. Si#nalna centrala treba da ima dva izvora napajanja. &spad ma koje# izvora napajanja treba da
se- zvucno i svetlosno- dojavi kao 1;)%. +vucni si#nal treba da ima mo#ucnost iskljucenja. Svetlosni
si#nal ne sme da se #asi sve dok- se kvar ne otkloni. .koliko su izvori napajanja izvan centrale- tada
ener#iju treba zasebnim vodovima od pojedini" izvora- dovesti do centrale. &nace- vodove treba
elektricno nad#ledati. Smetnju bi trebalo zvu8no i svetlosno dojaviti.
m. >edan izvor elektricne ener#ije mora biti elektricna mreza- bez ornetanja u snabdevanju. *ru#i
izvor mora biti akumulator- koji kod ispada mreze- preu-zima snabdevanje centrale elektricnom
ener#ijom. &zvori ener#ije moraju biti prikljuceni cvrstim ;@) vezama.
n. .redaj za napajanje mora biti tako dimenzionisan da se ispraznjeni akumulator moze
automatski napuniti maksimalno za 46 casa do 90P nje#ovo# naziv-no# kapaciteta- $ostupak punjenja
akumulatora mora biti zavrsen najkasnije za B4 casa. 'akon isteka maksimalno# vremena rada-
akumulator mora biti sposoban da napaja alarmne uredaje jos najmanje pola sasta. o. . sledecoj
tabeli data su po#onska stanja koja moraju biti si#nalizirana RS0
9.8.:.4. &+K3% $3<3+)>) (='5%)<=
+a izbor mesta postavljanja si#nalne centrale postoji nekoliko osnovni" za"teva. 5o su
-prostorije i mesto postavljanja centrale treba odrediti prema predlo#u vatro#asne sluzbe. $rostorija bi
trebalo da je u blizini #lavno# ulaza.
-$ristup centrali bi trebalo da je Slobodan i da postoji dobra vidljivost.
- $rostorija bi trebalo da je zasticena od stetni" uticaja kao sto su dim- prasina- #asovi- pare - vibracije-
suncevi zraci i si.
-1limatski uslovi za dobar rad centrale bi trebalo da su po preporuci proizvodaca.
9.9.8. *=E&'&S)'>= 3S5)<&L =<=@=')5) S&2')<'32 S&S5=@)
Si#nalni sistem- pored javljaca pozara i si#nalne centrale- cine niz elemenata- potrebni" za nje#ovo
funkcionisanje. 'eki elementi- kao sto su- na primer- provodnici- alarmni uredaji /svetlosni i zvucni0 i
baterije za elektricnu struju u slucaju ispadanja iz mreze- su sastavni elementi svako# si#nalno# sistema.
$rojekat pozarne si#nalizacije mora precizno odrediti te"nicke karakteristike elemenata sistema. 3vo
te"icko definisanje za neke elemente- podrazumeva & potrebne proracune. 5o se na primer odnosi na
dimenzionisanje provodnika #de je neop"odno izvrsiti proracun pada napona ili dimenzionisanje
kapaciteta baterije za snabdevanje si#nalno# sistema elektricnom ener#ijom u slucaju nuzde.
$roracun preseka i odabir tipa provodnika vri se prema uobiajenim pravilima struke. $resek se
odre!uje na osnovu uputstava proizvodaca o maksimalnoj duini petlje odnosno linije. 3snovni za"tev
je da se zbo# duine linije ili petlje ne dovede u pitanje kvalitet komunikacije detekora sa centralom.
9.9.B. ')$3@='= 3 @3'5)+&- $.S5)'>. . %)* & 3*%+);)'>.
@ontaza si#nalni" pozarni" sistema vrsi se prema te"nickim propisima - stan-dardima /=' :6- *&'
168B:- 'E$) B1 i dr.0. 3vim propisima se odreduju opsti uslovi montaze i testiranja - sa napomenim da
se si#nalna instalacija tretira kao instalacija slabe struje. $rojekat si#nalno# sistema mora dati- u okviru
navedeni" propisa - standarda sva potrebna uputstva za montazu- probu i odrzavanje. 3va detaljna
uputstva mo#u- po potrebi- biti dopunjena uputstvom isporucioca si#nalni" uredaja.
.putstva za montazu- probu i odrzavanje si#nalno# sistema sadrze sledece osnovne za"teve
09 - Stabilne instalacije za dojavu poara 1B
- 'acin montaze provodnika- sa navodenjem precnika- oznacavanja- rastojanja od provodnika jake struje
kako bi se izbe#le smetnje u radu- razvodnim kutijama i ostali detalji instalacije.
- $rojektom moraju biti oznaceni polozaji i nacin montaze javljaca.
-$rojektom se odreduju uslovi montaze ostali" elemenata si#nalno# sistema.
-$o zavrsenoj montazi- isporucilac si#nalne opreme vrsi kontrolu ispravnosti montaze.
-&sporucilac opreme vrsi prikljucivanje javljaca- centrale i ostali" elemenata sistema.
-&sporucilac opreme vrsi probe rada i predvidena testiranja si#nalno# sistema.
-&sporucilac si#nalne opreme vrsi obuku ljudstva zaduTeno# za si#nalni sistem- daje pismena uputstva za
rad i o drzavanje i potrebne #arancije.
-+a funkcionalnost si#nalno# sistema neop"odno je imati alarmni plan za re-zim dan - noc. 3vaj plan
mora biti postavljen na svim potrebnim mestima.
- +a odrzavanje si#nalno# sistema preporucuje se da to vrsi isporucilac opreme. Svaki si#nalni sistem
mora imati knji#u odrzavanja.
9.9.9. Sistemi automatske dojave poara u ulozi aktiviranja sistema za automatsko #aenje
Sistemi za automatsko #aenje principijelno se sastoje od dojavno# dela /elektro deo sistema0 i sistema
za #aenje u uem smislu rei /mainsko# dela sistema0.
1ad elektro deo detektuje poar on alje komadu na mainski deo- #de se pokre,e isputanje sredstva
za #aenje u ti,eni prostor.
Specifinosti ove detekcije su u tome to ne bi smelo do,i do lano# alarmiranja- jer je posledica to#a
aktiviranje sistema za #aenje- to je dvostruka teta zbo# utroka sredstva za #aenje kao i zbo#
eventualno# devastiranja ti,eno# prostora usled dejstva sredstva za #aenje /voda- pena i sl.0
*a bi se pove,ala pouzdanost sistema i predupredila ovakva aktiviranja sistema preduzimaju se neke od
mera
- aktiranje sistema za"teva alarm najmanje dva detektora /kod konvencionalno# sistema u razliitim
zonama0
- primenjuju se vrlo kvalitetni detektori
- primenjuje se neka od metoda detekcije- #de ne moe da do!e do lano# alarma /lako topljivi element0
- centrala se pro#ramira sa vremenom evakuacije; to je vreme u kome su se stekli svi uslovi za #aenje-
ali se #aenje ne aktivira- da bi se dalo vremena od#ovornim licima da blokiraju #aenje u sluaju lano#
alarma
- centrala ima mo#u,nost blokade #aenja preko tastera za blokadu #aenja koji je plave boje i nalazi se
unutar ti,eno# prostora
- centrala ima mo#u,nost runo# aktiviranja u sluaju da detektori zakau preko tastera za runo
aktiviranje koji je ute boje