UNIVERZITET U NIU

FAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA

OSNOVNE STRUKOVNE STUDIJE

SEMINARSKI RAD

SOCIOLOGIJA SA SOCIOLOGIJOM SPORTA

TEMA: DRUTVO, SPORT I NASILJE NA SPORTSKIM

MANIFESTACIJAMA

Mentor: Doc. dr Danijela Zdravkovi

Student: Duan Mateovi

Broj indeksa: 48

Ni , decembar 2012.

DRUTVO, SPORT I NASILJE NA

SPORTSKIM MANIFESTACIJAMA
Savremeno drutvo je u sve veoj meri zastraeno porastom
nasilnitva. I kod nas i u svetu mediji su prepuni senzacionalistikih naslova
o spektakularnim vidovima ispoljavanja agresivnosti i nasilja. Nasilniko
ponasanje je pristutno i u sportu i oko sporta a posebno je izrazeno u
fudbalu. Poev od zastraujueg nasilja na stadiona Hejzel u Belgiji kada je
poginulo 38 ljudi a ranjeno oko 250, nasilje na i oko stadiona je doslo u
centar panje javnosti.
Za poslednjih pedesetak godina nasilnicko ponasanje proslo je kroz
razlicite faze i promene i prisutno je ne samo u Evropi i Juznoj Americi kao
kolevkama fudbala. Ono je postalo globalni planetarni fenomen i kao zaraza
se prosirilo na ceo svet. Sportsko nasilje je prisutno i u Srbiji, o cemu
svedoce nedavna desavanja na stadionu Crvene Zvezde. Nasilnicko
divljanje huligana na utakmici sa Italijom, u Djenovi 2010.godine uzdrmalo
je ne samo kredibilitet Fudbalskog Saveza Srbije, vec i Fudbalskg Saveza
Italije, kao organizatora meca. Postavilo se i pitanje sposobnosti organa reda
da kontrolisu ekstremne navijacke grupe. Spekulisalo se i sa vezama delova
policije i huligana, a posebno sa vezama uprave klubova, reprezentacija i
huligana. Doslo je cak i do odredjenih medjudrzavnih optuzivanja Italije i
Srbije. Prirodno da je sve navedeno pojacalo i podgrejalo staru zabrinutost i
interes javnosti za nasilnicko ponasalje u vezi sa sportom.
Fudbal je za milionske mase navijaca najvaznija sporedna stvar na
svetu , pa je normalna drustvena reakcicja zabrinutost zbog kontinuiranog
ispoljavanja nasilnickog ponasanja. I javnost i politicari ocekuju pomoc
nauke, a posebno sociologije i sociologije sporta, s obzirom da je rec o
drustveno devijantnom ponasaju. Nauka mora da odgovori na pitanja koji su
uzroci, a sta su posledice sportskog huliganstva. Postavlja se i pitanje kakav
je odnos izmedju sportske publike, nasilja i huligana. Na kraju, verovatno je
najvaznije pitanje kako sanirati i minimalizirati nasilje u sportu i ko je
odgovoran za to?
*
Sociolog Srecko Mihailovic, na temu sporta istice da nema tako
stare ljudske aktivnosti koju je nauka tako kasno prihvatila.1 Sport se

1. Mihailovic, S.: Stereotipi i zablude u shvatanju nasilja str. 93.

pojavio pre vise od 6000 godina a sociologija i druge naucne discipline
istrazuju tek nesto vise od cetrdeset godina. Poceci drustvenih istrazivanja
igre i sporta pocinju posle Prvog svetskog rata i podstaknuti su fenomenom
omasovljenja sportskih aktivnosti. Po oceni H.Alisona socilogija sporta
pocinje tek od 1970. godine. U bivsoj Jugoslaviji pioniri sociologije sporta
bili su Srecko Mihailovic i Srdjan Vrcan, a ovu nauku dalje su razvijali
Dragan Kokovic i Radovan Marijanovic. Nasilje u sportu je empirijski
istrazivano od Vere Markovic i Drazena Lalica, ali obavljena istrazivanja su
malobrojna i nedovoljna. Po S.Mihailovicu iz tih razloga jos uvek
preovladava popularno-naucno (zurnalisticko, najcesce) istrazivanje sporta
i sportskih fenomena, prepuno stereotipa, predrasuda, simplifikacija,
idologizacija, zabluda, delimicno objektivnih naucnih nalaza...2

1. Stereotipi i zablude u shvatanju nasilja sportske publike

Problemu sportske publike i nasilja verovatno se najlakse moze
pristupiti ako se ukaze na uvrezene zablude. S.Mihailovic pruza sve
obuhvatnu listu preovladjujucis stereotipa i zabluda:
1.Zabluda o nekada idealnom karakteru sporta, koji je `iskvaren` tek u ovo
savremeno doba, pre svega, nasiljem samih sportista, a jos vise sportske
publike. Tako se tvdri da su vandalizam i huliganizam sportske publike
proizvod naseg doba.
2.Zabluda o socijalnom sastavu sportske publike, posebno onog njenog
nasilog dela, fan publike. Tvrdi se, naime da su oni gotovo iskljucivo sa
drustvenog dna, sa periferije velikih gradova - i z slamova - da su neradnici i
huligani.
3.Zabluda o agresiji kao kolicini neke...unutrasnje energije, koja je u
odrenjenoj meri korisna pa i neophodna coveku, a jedino kada se ta mera
prevrsi onda postaje drustveno nepozeljna i stetna. Potom se u ovakvom
kontekstu opravdava i verifikuje agresija medju sportistima pa i medju
publikom na stadionima. Znaci, postoji `dobra` i `losa` agresija (a u izrazito

2. isto, str. 95
navijackom delu sportske i druge stampe, nalazimo cak i opravdanja za
ucinjeno nasilje najcesce se kaze: `Pa, izazvani su!`, `Morali su da
odgovore!`.
4.Zabluda o ponasalju inostranih fan grupa kao najbitnijem objasnjenju
domace fan scene.
5.Zabluda o dominantnom uticaju desavalja na sportskom terenu na
ponasalje publike.
6.Zabluda proistekla iz objasnjenja nasilja publike jedino pomocu frustracije
koju ona donosi iz svoje svakodnevnice na tribine stadiona.
7.Zabluda o potpunoj nevinisti klubova i njihovoj neodgovornosti za
desavalja na tribinama.
8.Zabluda o objasnjenju nasilja samo pomocu `sportske i opste nekulture
jednog manjeg dela publike`.
9.Zabluda o sportskoj publici kao pasivnoj i amorfnoj masi.3

2. Pojam sportske publike, navijaca, mase i gomile

Da bi si ispravno razumela veza fenomena nasilja i sporta veoma je
vazno uociti razliku izmedju sportske publike, navijaca, mase i gomile.

2.1. Pojam sportske publike

Dragan Kokovic daje odredjenje sportske publike kao socijalnog
agregata cijia je osnovna karakteristika nestrukturiranost i neorganizovanost
u smislu funkcionalne ili statusne strukture. Ipak postoji izvesan red i
organizacija koji su uslovljeni samim cinom sportske priredbe
(specificnoscu sporta, stadiona itd.) u kome publika zeli da ucestvuje.
S.Mihailovic istice zanimljivo odrednjenje sportske publike u okviru
kapitalisticke potrosacke civilizacije. U okviru neoliberalnog kapitalizma
sport je roba koja se na trzistu masovno kupuje. Sportsu publiku zato cine
potrosaci sporta tj. oni koji kupuju sport. Najvaznije pitanje sta potrosaci
kupujuci sport, ustvari, kupuju? Rezultat, igru, nastup svojih ljubimaca,

3. isto, str. 96-97

pobedu `svojih`, sprektakl, lepotu, brzinu, driblig, uzbudjenje, avanturu....4
G.E.Lang lucidno primecuje da je sportska publika makar minimalno
aktivna jer aktivno kupuje (zakup emocija, placani aktivitet). Sport, sam po
sebi, zahteva odredjeni aktivitet. Nemoguce je zamisliti fudbalske utakmice,
na kojima je publika uvek i potpuno kamerno pasivna. Naportiv, publika je
aktivan deo sportskog spektakla i utice na tok i odvijanje igre svojim
navijanjem na terenu. Dakle, sportska publika nosi u sebi imanentnu
tendenicju da se transformise u navijace.

2.2. Pojam navijaca

Navijaci su organizovanija, cvrsca i stalnija drustvena grupa od
sportske publike. Cin navijanja emocionalno intenzivira odnose medju
navijacima, pojacavajuci fizicku bliskost kao i komunikaciju medju njima.
Oni mogu da deluju na stadionu (da dele pravdu) ali i van stadiona (npr.da
uticu na politiku sportskog kluba). Organizuju se primarni navijaci koji se
veoma intenzivno interesuju za sport i posecuju sportske priredbe.

2.3. Pojam mase

Publika se u savremenom industrijskom drustvu sve vise i ucestalije
pretvara u masu. Industrijska proizvodnja zahteva ponasalje serijskog tipa pa
pojedice obezlicuje i cini ih delom masom kao ogromne grupe ljudi u okviru
koje pojedinac delimicno lisen samokontrole. Sportskim dogadjajima
prisustvuju pojedinci utopljeni u masu. Ljudi u masi su skloni
uniformisanim obrascima ponasanja koje je podlozno iracionalnom,
emocionalnom uzbudjenju (npr. panika, kolektivna agresija). Covek mase je
nezadovoljan i dolazi do pobune masa (Ortega I Gaset).

2.4. Pojam gomile

Gomilu cini prostorno okupljena masa, koja je manja i koja je stupila
u akciju. Ljudi u gomili se lako medjusobno podsticu i hrabre da ostvare
zajednicki trenutni cilj i da isprazne nagomilani bes i nezadovoljstvo svojim

4. Mihailovic, S.: Sport, publika, nasilje Kultura, 9 (1990).

zivotima. Ako je reagovanje razuzdano, silovito, sirovo i krajnje surovo,

onda gomila popirima destruktivne obrasce rulje.5 Rulja je u nastupu
`kolektivnog pijanstva` spremna na nasilje, pa cak lincovanje protivnika. Po
Luisu Mamfordu savremene gomile postaju progresivno krvozednije jer
odrenjeni sportski spektakli (npr. automobilske trke) obiluju dogadjajima
koji mogu zavrsiti smrtonosno pa iscekivanje smrti dovodi do pojacanja
uzbudjenja.

2.5. Nasilje kao kriterijum klasifikacije sportske publike

R.Kuljic i D.Kokovic izdvajaju sledecu tipologiju sportske publike
korisnu za razumevanje nereda na sportskim priredbama
1.fanaticna publika
2.gomila koja zeli pobedu
3.razuzdana gomila
4.polarizovana publika.
Fanaticnoj publici pripadaju zanesenjaci sporta kojima zivot
izgleda beznacajan u porednjenu sa uzbudjenjem na stadionu. Oni su ludi za
nekim sportom i fanaticno su zaljubljeni u tim za koji navijaju.
Gomila koja zeli pobedu je opasna jer zeli pobedu po svaku cenu.
Pojedinci iz gomile se u stvarnom zivotu osecaju bespomocno. Svoju
bespomocnost prolaze samo kad njihov tim pobedjuje. Medjutim, ako njihov
tim gubi oni se osecaju prevareni. Tada su liseni mogucnosti da prikriju
cinjenicu da su celog zivota bili gubitnici. U stanju demoralisanosti zahvata
ih panika i pretvaraju se u razuzdanu gomilu.
Razuzdana gomila svoj ocaj i nesigurnost pretvara u bes. Bes ih
dovodi u stanje izvan sebe i oni ugrozavaju preostali deo gledalista, daljni
tok igre. (G.Lang)
Polarizovana publika je polarizovana ne samo po pripadnosti
suprotstavljenim sportskim klubovima vec su sportski susreti produzetak
_____________________________________________________________

5.Kuljic, R. Kokovic, D. Drustvo i sport, str. 329

neprijateljstava iz drugih oblasti zivota. npr. Crvena Zvezda i Hajduk ili
Real Madrid i Barselona imaju nacionalno suprotstavljenu publiku. Glasgov
Rendzers i Seltik produzavaju religiozne sukobe protestanata i katolika.
Partizan je bio klub vojske i projugoslovenski orjentisan, a zvezda klub
poliicije i prosrpski orjentisan pa je na terenu produzavan politicki sukob.
Publika takodje moze biti etnicki i rasno polarizovana. (Frenklin Foer,
Kako fudbal objasnjava svet). Sportske priredbe se koriste za nastavak
nasilja i destruktivno ponasanje vec polarizovane publike.

3. Nasilje i vandalizam
Potpuno razumevanje nasilja sportske publike zahteva upoznavanje
odnosa izmedju nasilja i vandaliznma.

3.1. Pojam agresije i nasilja

Zivimo u vreme povecanog nasilja i pripadamo civilizaciji nasilja.
Neoliberalni kapitalizam instistiranjem na nemilostrnoj trzisnoj
konkurenciji, u kojoj je profit iskljucivi pokretac ponasalja, cesto je usmeren
na unistavalje protivnika. Pobeda nije dovoljna. Uziva se u nasilju. To se
prenosi u sve oblasti zivota pa i u sport. Zato je neophodno razumeti sta je
nasilje.
Nasilje proistice iz agresivnog nagona ali nije isto sto i agresija. Kada
se prevede sa latinskog glagol agresija (aggressire) znaci ici napred - u
napad, i kao takva je prirodno sredstvo za odrzavanje egzistencije. Nagon za
napadanjem omogucava nam da se savladaju sve prepreke koje se
suprotstavljaju zadovljavanju. Ako igraci ne napadaju, tim nece postici gol.
U sportu je pozitivan kvalitet ako je igrac agresivan tj. ako je sklon da
napada.

Osim svetlog, zivotu okrenutog lica, agresija se odlikuje i tamnim,

smrcu opsednutim nalicijem. Erik From, u Anatomiji ljudske destruktivnosti, opisuje razliku izmedju konstruktivne agresije i destruktivne
agresije. Nasilje je destruktivna agresija usmerena na unistavalje objekata ili
licnosti koje se dozivljavaju kao neprijateljske.
Takmicenja nema bez agresije ali protivnik se postuje. Kada se
protivnik dozivi kao neprijatelj koji je pretnja nasem indentitetu javlja se
teznja da se on unisti. Nasilje se odlikuje pretnjom sile ili njenom stvarnom
upotrebom. Nasilnicko ponasanje je okrutno i moze da preraste u sadizam.

3.2. Pojam vandalizma

`
Vandalizam je divljacka strast za unistavaljem kulturnih objekata ili
nanoseljem stete imovini bez ikakve koristi za bilo koga a najmanje za
pocinioca. Razularena gomila se vandalski ponasa, poput mrznjom prema
civilizaciji obuzetih varvara Vandala koji su opljackali Rim. Unistava se ne
samo stadion vec se napadaju i ljudi na njemu (publika, igraci, sudija,
policija), ali i objekti i ljudi okolini stadiona (automobili, izlozi, prolaznici).
Ponekad se i citav grad drzi u strahu.
Slika 1. Vandalizam na stadionu

4.Nasilje kao vecni pratilac sportskih dogadjaja

Nasilje je oduvek pratilo sportske dogadjaje Alen Gutman navodi tuce
medju gledaocima sportskih igara u Pompej. U Vizantiji, na carigradskom
Hipodromu sportska publika je bila podeljena na tzv. plave i zelene
stranke koje su izazivale politicke nerede i narodne pobune.
Nasilje na terenu je prisutnije tzv. grubim sportovima (ragbi, boks
hokej). Nasilje u sportskoj publici moze da izbije oko bilo kog sporta.
Nasilje je pratilo i prve pocetke organizovanog fudbala. Po Hacinsonu,
neredi, nemiri, nasilje, vandalizam, izgleda su bili veoma uobicajeni, i ako
ne i nuzno dominantan oblik ponasanja gomile na fudbalskim mecevima,
barem od 1870-ih. Izmedju dva svetska rata i neposredno posle Drugog
svetskog rata bilo je relativno zatisije kad su u pitanju katastrofalne
posledice sportskog nasilja. Od sredone 60-ih odpocinje uzasna spirala
nasilja. U Limi (Peru) je 1964. godine u nemirima poginulo 350 a ranjeno je
preko 500 navijaca. U Evropi nasilje dostize vrhunac 80-ih godina. 1985.
godine britanski navijaci su izazvali pogibiju preko 100 ljudi (Bredford - 53
mrtvih, i Hejsel - 38 mrtvih) i povredjeno preko 500 navijaca.

Slika 2. Smrtonosni stampedo

Nasilja je uvek bilo. Govoriti o nekim idealnim proslim

vremenima kad je fudbal bio "nezagadjen" nasiljem znaci pricati bajke za
malu decu. "Samo bilo je vremena i stanja kad je stupanj zagadjenosti
nasiljem bio sam marginalnog znacenja te se nasilje u nogometu javljalo kao
sporadican, prateci fenomen."6 Zavrsetak XX veka obelezen je vidljivom
eskalacijom nasilnickih oblika navijakog ponasanja. Porastao je broj
utakmica tzv.visokog rizika, a nasilje se je "prelilo izvan granica fudbalskih
stadiona i izvan vremenskih okvira odrzvanja nogometnih susreta. Na neki
nacin kao da su tucnjave i agresivno ponasanje postali integralni dio samog
odlazenja na stadione."7 S.Vrcan zakljucuje da "zagadjenost" fudbala
nasiljem ima svoje plime i oseke. Osamdesete godine sigurno su bile
ogroman plimni talas nasilja u Evropi. Uoci raspada jugoslavije takodje
dolazi do enormnog porasta nasilja navijaca (npr.ubistvo vojnika od strane
navijaca Hajduka 1990.godine).
Znacajno je ne samo sto ima vise nasilja vec se javljaju i novi
oblici nasilnickog ponasanja. Nasilje je postalo ostrije, teze i grublje.
Umesto da posluzi kao opomena tragedija na Hejselu je uvela veoma
agresivno navijacko ponasanje u krug tzv. normalnih navijackih praksi
(S.Vrcan). Navijacko nasilje je postalo organizovano, planirano, grupno,
vidljivo i spektakularno, izvedeno od novih huligana kao profesionlaca
nasilnickog ponasanja i kao takvo je smesteno u samo srediste navijacke
kulture.

5.Fudbalski vandalizam i huliganstvo

Kris Van Limbergen insistira na razlici izmedju fenomena fudbalskog
vandalizma i huliganstva. Fudbalski vandalizam tumaci kao spontanu
agresiju ispoljenu kroz sitne, individualizovane i izolovane sukobe
(npr.gadjanje sudije i/ili igraca). Huliganizam tumaci kao planirano
(smisljeno i pripremljeno) i organizovano nasilje u vidu teskih tuca izmedju
grupa navijaca, bacanja molotov - koktela itd. Fudbalski vandalizam je
oduvek postojao. Fudbalsko huliganstvo je nova pojava.
6.S.Vrcan., "Nasilje u nogometu danas" , Kultura, str.27.
7. isto, str.28.

Sredinom 70-ih godina doslo je do pogorsavanja socijalnoekonomskih prilika u V.Britaniji. Omladina koja se nasla u
besperspektivnom delu klase nekvalifikovanih radnika krenula je u potragu
za nacinom ocuvanja sopstvene vrednosti. Deo mladih preuzeo je delikvento
ponasalje klasnicnih gradskih, maloletnickih bandi - "starih huligana".
"Nasilje se nakalemilo na fudbal jer on zauzima veoma vazno mesto u
zivotnom krugu donje-donje radnicke klase."8 Kalemljenje nasilja je
omoguceno i na osnovu izrazite tradicije nerada vezane za fidbal. Fudbal
takodje omogucava da se komfrotacije mogu lako organizovati i savrseno
predviteti.
Pojacano nasilje privuklo je paznju sredstava javnog informisanja.
Senzacionalisticko pisanje izazvalo je moralnu paniku u javnosti. Paznja
medija i javnosti odgovarala je huliganima jer su na taj nacin imali dozivljaj
povecanog samopotvrdjivanja. To je naravno dovelo do daljeg pojacanja
nasilja, jer clanovi tvrdih navijackih jezgri nastoje da potvrde svoju
reputaciju. Tako je u kompleksnom polju delovanja drustvenih sila od
fudbalskog vandalizma stvoreno novo huliganstvo.

5.1. Huliganstvo je drustveni problem

Huliganstvo jeste problem fudbala ali je prvenstveno drustveni
problem. Drustveni uslovi su ti koji stvaraju fudbalske huuligane. Huligani
se regrutuju iz dela omladine koji je drustveno ranjiv:
-Skolska karijera fudbalskih vandala je kratka i frustrirajuca.
-Ovejani fudbalski vandali cesto pripadaju nestabilnimn porodicama.
-Velika grupa fudbalskih vandala krece se u krugu koji je radno
marginalan.
-Vecina fudbalskih vandala sigurno ne poznaje finansijsko obilje.
-Tvrdo jezgro fudbalskih vandala uopste se ne sastoji od onih koji
zakon krse po prvi put. -Najtvrdji navijaci imuni su na svaki oblik pretnje
represijom.
Sve navedene osobine drustvene ranjivosti fudbalskih vandala
skupljaju se u zajednicku zizu i doprinose daljem klizanju niz spiralu
delikvencije.
______________________________________________________
8. K.V. Limbergen, "Fudbalski vandalizam" , str.69.

5.2. Huliganstvo kao kompenzacija

"Kultruna varijanta fudblaskih vandala sukobljava se s vrednostima
srednje klase koje olicava skola (red, disciplina, ugladjenost). Ovi mladi ne
usprevaju da ostvare vezu s komformistickim drustvom i pocinju sami sebe
da gledaju kao na problematicne slicajeve i socijalne gubitnike."9 Zato oni
traze sapatnike s istom sudbinom, a ta grupa ublazava njihovo osecanje
nepripadanja matici drustva.
Huligani ne ostvaruju drustveni prestiz u dominantnoj kulturi
drustva. Huliganstvo je zato kompenzacija kroz postizanje prestiza u
potkulturi grupe navijaca. Najveci prestiz se moze steci induvidialnim
egzibicijama smelosti i snage. Kao dusevno i duhovno neostvarenim
licnostima unistavanje im pruza zamenu za konstruktivno ljudsko delovanje
kao i prilid uspesnosti. Svoju unutrasnju prazninu pokusavaju da ispune
uzbudjenjem koje im donosi krsenje zakona i obrazaca civilizovanog
ponasanja. Prividno bezrazlozno unistavanje motivisano je ciljem huligana
da izazovu strah i slabljenje autoriteta vlasti, da ukazu na njenu nemoc i
druge nedostatke i slabosti.

6. Modeli objasnjenja nasilja u sportu

Po S.Vrcanu postoje tri razlicita opsta pristupa kao i tri moguce

optike u istrazivanjima fenomena sportskog nasilja.
1. Prvi pristup i prva optika sport u celosti i fudbal posebno
posmatra prvenstveno kao osobit drustveni fenomen koji se uvek mora
interpretirati u sirem drustvenom kontekstu i izrazito drustvenim
terminima (npr. klasnosocijalnim, grupnoslojevnim, ekonomskim,
politickim i sl.). Sve ono bitno sto se dogadja u sportu, ukljucivsi i
____________________________________________________________
9. isto, str.74.

nasilje - tumaci se kao svojevrsni simpton, indikator, odraz, i izraz sirih i

dubljih drustvenih stanja i kretanja. Rec je socioloskoj analizi koja "tezi
da procita, desifrira i dekodira ponajpre ono drustveno sto stoji iza i u
pozadini oblika navijackog ponasanja s agresivnim i nasilnickim nabojem te
navijackih grupa i skupina s takvim prepoznatljivim sklonostima."10
2. Drugi tip objasnjenja karakterise optika koja je izrazito unutarsportski usmerena i makroskopski je orjentisana. Sve ono bitno sto se
dogadja u sportu i u nogometu interpretira se u kontekstu samog sporta i u
pretezno sportskim terminima.Sport ima sopstvenu logiku pa se nasilje u
fudbalu moze razumeti iz prirode samog fudbala i sporta kao dela kulture
koja je autonomna celina u odnosu na politiku i tehnologiju.
3.Treci tip objasnjenja je takodje unutarsportski usmeren, ali je za
razliku od drugog pristupa izrazito mikroskopski orjentisan. "Interpretacije
nasilnickih oblika ponasanja nastoje elaborirati po najprije u funkciji
nogometne igre u okruzenju nogometnog stadiona kao svojevrsnog
mikrosvjeta unutar sireg sportskog makrosvjeta kao svjeta igre i
agonizma."11 Mikroekologija stadiona navijace oblike ponasanja, i onda
kada su agresivni i nasiljem nabijeni posmatra kao normalne i u kulturnom
okviru stadiona pozeljne oblike navijackog ponasanja. Praznjenje urodjenog
nasilja u coveku je pozeljno, pa cak i neophodno.U okviru drustveno
prihvatljivog fudbalskog rituala nasilje je dozvoljeno kada je usmereno na
drustveno odabrane pozeljne zrtve.

_____________________________________________________________
10. S.Vrcan, "Nasilje u nogometu danas" , str.30.
11. isto, str.33.

STRATEGIJE SANIRANJA NASILJA

SPORTSKE PUBLIKE

Nasilje sportske publike pretstavlja pretnju drustvenim vrednostima i

interesima. Ekstremno nasilje, praceno povremenim katastrofalnim
posledicama dovodi do delimicnog ugrozavanja drustvene stabilnosti
(posebno ako ima politicke konotacije). Sve veci broj navijaca je sklon
huliganskom ponasanju. S druge strane, znatan broj mladih se (prolazno)
prikljucuje huliganskim udrzuzenjima. Time bivaju iskljuceni iz matice
drustvene kulture i izbaceni su na margine zivota.
Zbog ozbiljnosti sveokupnog nasilnickog ponasanja opravdano raste
zabrinutost javnosti.Vlast biva prinudjena da reaguje. Ona je pristiljena da
preduzme akcije koje ce rezultirati drustvenim promenama i pokusati da
smanji nasilje u i oko sporta.
Sociolozi su utvrdili da drustvo primenjuje sest razlicitih strategija u
pokusaju saniranja nasilja sportske publike.
1. Prva strategija je strategija sistematskog precutkivanja i
zabusuravanja. Uprave klubova, Fudbalski Savez Srbije, ali i gradska ili
drzavna vlast kao da smatraju da ce problem nestati sam od sebe ako se
prave da problem ne postoji
2. Druga strategija polazi od cudjenja i moralisanja. Vlasti se kao
cude "otkud nasilje da se desi bas kod nas?" S druge strane, vlast moralise,
samo na recima i ispraznim frazama osudjujuci nasilje. Ne postavlja se
pitanje odgovornosti vlasti za negativne pojave.
3. Treca strategija smatra da ce svi problemi nasilja nestati prosvetiteljsko-obrazovnim delovanjem na navijace i huligane (putem
medija, u skoli). Ova strategija zanemaruje da postoje stvari drustveni uzroci
koji delove navijaca okrece prema nasilnom ponasalju.
4.Cetvrta strategija se oslanja na klubsku kontrolu, disciplinovanje i
pripitomljavalje navijaca koji su skloni nasilju. Zanemaruje se da su uprave
klubova sklone manipulistanju navijacima radi svojih "sebicnih " ciljeva.
5. Peta strategija je usredsredjena na organizovanje meceva i
tehnicko bezbedonosne mere na stadionima (npr.ukidanje mesta za stajanje,
zabrana tocenja alkohola blizu stadiona). Ova strategija je karakteristicna za
Zapadnu Evropu jer zahteva visok standard zivota i prelaz fudbala od
njegove masovne u elitnu i komerijalnu fazu.

6. Sesta strategija se oslanja na prevenciju i represiju, na policijske

mere bezbednosti. Kao mere prevencije policija pravi dosijee i uvodi
posebnu kontrolu huligana pred utakmice. Iskustvo je pokazalo da su
huligani imuni na mere represije koje ih, naprotiv, izazivaju i podsticu.
Ovim merama je moguce spreciti samo tragicnije razmere nekih incidenata.
Uz strategije koje su samo delimicno uspesne ocigledna je zastupljenost kvazistrategija. Uprave klubova i drustvena vlast kao da sumnjaju u
svoju moc da se delotvorno suoce sa ovim problemom, pa se bave
perifernim problemima. Naucnici se pozivaju i prozivaju ali se u stvarnosti
ne slusaju.
Nije dovoljno da drustvene snage deluju na fudbalske navijace vec je
neophodno da se menja drustvo koje izaziva nasilje. To je tesko ali je
neizbezno ako se zeli da se povrati sustinska plemenitost sporta.

Literatura:
1. Vrcan, S.: "Nasilje u nogometu danas", Kultura, 25-41 (1990).
2. Veugelers, W.: "Samo su jos navijaci u napadu - fudbal kao borba u
kulturi", Gledista, 83-105 (1987).
3.Kokovic, D.: "Nasilje u sportu", Kultura, 41-55 (1990).
4.Kuljic, R. Kokovic, D.: "Drustvo i sport", Old commerce, Novi Sad, 2009.
5.Limbergen, K.V.: "Fudbalski vandalizam", Kultura, 67-93 (1990).
6.Mihailovic, S.: "Sport, publika, nasilje", Kultura, 9-17 (1990).
7. Mihailovic, S.: "Stereotipi i zablude u shvatanju nasilja sportske publike"
Kultura, 93-111 (1990).
8.Foer, F.: "Kako fudbal objasnjava svet", Moc knjige, Beograd, 2006.