1

INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM

PAZARU
Departman za pedagoško-psihološke nauke

Seminarski rad iz predmeta

METODIKA LIKOVNOG VASPITANJA

Tema

OSNOVNE I IZVEDENE BOJE

Mentor : Kandidat :

Prof. dr Fehim Husković Fahrija Destović

Novi Pazar, 2015

2
Sadržaj:
1. Osnovne i izvedene boja ……………………………………………………………………………… 4
1.1. Mesanje boja ………………………………………………………………………………………… 5
2. Hromatska svojstva boje ……………………………………………………………………………… 6
3. Ostwaldov krug boja ……………………………………………………………………………………. 7
4. Tonska svojstva boje ……………………………………………………………………………………. 8
5. TOPLE I HLADNE BOJE ………………………………………………………………………………….. 9
6. Prakticni radovi ……………………………………………………………………………………………. 10
7. Priprema za usmerenu aktivnost iz metodike likovnog vaspitanja ………………. 17
8. Literatura ………………………………………………………………………………………………….. 23

3
 1. Osnovne i izvedene boje

Svet bez boja bio bi tužan,siv i hladan.Ali,odakle dolaze boje?Kako one nastaju?
Bojom nazivamo reakciju fotoosetljivih čunjića u našem oku na vanjski podražaj u obliku
svetlosne zrake. Ulaskom u oko zraka se lomi kao u prizmi i raspršuje u spektar. Dok su sve boje
spektra objedinjene, zraka je bele boje - zato belu zovemo neboja, nešarena ili akromatska boja.
Akromatske su također i crna i siva.
Spektar (lat. spectrum - avet, prikaza) je otkrio Isaak Newton 1676. g. Razlomivši u trostranoj
prizmi belu svetlost, vidio je kako su u njoj sakrivene sve postojeće boje. Beskonačan niz
prelivajućih boja čini konačnim razgraničivši sedam različitih boja: crvena, narančasta, žuta,
zelena, cijan (svetloplava), indigo (tamnoplava) i ljubičasta. Brojku sedam uzeo je iz korelativnih
(i ezoteričnih) razloga - kako bi sedam boja odgovaralo sedam nota u muzičkoj lestvici.
Boja je opažaj određenog raspona frekvencije (vibracije) od 400 do 800 bilijuna Hz. Pre crvene
nalazi se nama nevidljiva infracrvena, a posle ljubičaste nama nevidljiva ultraljubičasta. Boja koju
vidimo, a ne nalazi se u spektru je magenta (purpur); to je interferencija (preklapanje) valova.
Deci u školi kažemo kako spektar ima šest boja; naime tri primarne i tri sekundarne. Iz iskustva
s pigmentima znamo da se sve boje mogu dobiti mešanjem svega tri boje, koje stoga nazivamo
osnovne, primarne ili boje prvog reda. To su:
- crvena – žuta - plava

Slika broj 1.

4
 1.1. Mesanje boja

Njihovim mešanjem dobijamo izvedene, sekundarne, ili boje drugog reda:

- ljubičasta ----------plava + crvena

- zelena --------------plava + žuta

- narančasta -------crvena + žuta

Nadalje, mešanjem jedne primarne i jedne sekundarne boje nastaju tercijarne boje, ili boje trećeg
reda..
Grafički, od primarnih boja možemo načiniti malu piramidu.

Slika broj 2.

Njoj zatim dodajemo sekundarne boje.

Slika broj 3.

5
 2.Hromatska svojstva boje
Među onima koji su se dosta bavili problematikom boja najviše se ističe nemački fizičar Wilhelm
Ostwald, čija je podjela boja danas opšte prihvaćena. On je svoju teoriju boja objavio u knjizi:
“Die Farbenlehre” I. do III. koja je nastala između 1918. i 1923. godine.
a) Hromatske ili šarene

Slika broj 4.

6
 b) Ahromatske ili neutralne (nešarene) boje: bela, crna i sive.

Slika broj 5.

Hromatske boje su sve one unutar sunčevog spektra, a ahromatske su crna, bela i različite valerske
vrednosti sive, koje se još nazivaju i “neboje”. Kada boje sunčevog spektra (hromatske) ne sadrže
u sebi ni bijele ni crne, zovemo ih čistim bojama.

3.Ostwaldov krug boja

U sredini kruga smeštene su osnovne boje (crvena, plava, žuta). Različitim kombinacijama
(mešanjem) osnovnih boja, (npr, žuta i plava=zelena) mi dobijamo one sekundarne ili izvedene
boje iz spektra( zelena, ljubičasta, narandžasta i njihove različite nijanse i varijante). Sve one
međunijanse koje dobijemo mešanjem primarne i sekundarne boje (žutonarandžasta, žutozelena,
ljubičastoplava) nazivaju se tercijarne ili boje trećeg reda.
ostwaldov krug boja

Slika broj 6.

7
 4. Tonska svojstva boje
a) Ahromatski tonovi su svi tonovi nastali mešanjem bele i crne. To su sve nijanse sive boje.
b) Svetli hromatski tonovi nastaju kada čistu boju pomešamo s bijelom.
c) Zagasiti hromatski tonovi nastaju kada čistu boju pomešamo sa crnom.
d) Mutni hromatski tonovi nastaju mešanjem čiste boje s belom i crnom, odnosno sivom.
e) Tercijarni čisti i neutralni tonovi. Crvenu boju kao osnovnu možemo posvetliti žutom, odnosno
žutu potamniti crvenom jer je crvena tonski tamnija od žute , te ćemo dobiti niz tonova između
žute i crvene, tj. niz čistih narandžastih tonova, koji su čisti tercijarni tonovi osim narandžaste,
koju smo dobili mešanjem crvene i žute u omjeru 2:2, koja je u tom slučaju sekundarna boja ili
sekundarni ton.
Nutralni tercijarni ton dobijamo npr. ako žutu kao osnovnu boju potamnimo sekundarnom
ljubičastom ili narandžastu potamnimo plavom.
f) Degradacija boje. Svaka čista boja sunčeva spektra ima svoju jedinstvenu kolorističku snagu,
intenzitet i jasnoću. Dodavanjem bele ili crne oduzimamo boji ta svojstva i to oduzimanje
nazivamo degradacija boje. Boju možemo degradirati i razređivanjem, tj. dodavanjem vode
osnovnoj gustoći boje, odnosno oduzimanjem pigmenta. Degradacijom boje postižu se tonske ili
valerske vrijednosti boja.
Primer degradacije boje: čistoj crvenoj boji se postepeno dodaje siva u sve većoj količini što
rezultira gašenjem, izbleđivanjem boje koja od čiste, jarke, intenzivne postaje zagasita, bleda,
degradirana.

Slika broj 7.

8
5. TOPLE I HLADNE BOJE
Ove boje nas podsećaju na vatru i sunce; zovemo ih toplim bojama.

Slika broj 8.

Pola boja u krugu nazivamo tople boje, a drugu polovinu boja zovemo hladne boje.

Ove boje nas podsjećaju na vodu i led; zovemo ih hladnim bojama.

Slika broj 9.

Napokon, termin nijansa odnosi se na bilo koju od tri moguće promene karaktera boje - kromatsku,
svetlosnu i kvalitativnu. Levo je primer nijanski plave boje: u gornjem su redu nijanse poje prema vrsti, u
srednjem nijanse prema tonu, a u donjem redu nijanse prema čistoći. Sve je to plava boja u petnaest
svojih nijansi. Drugim rečima, ton boje jest nijansa, ali nijansa nije samo ton. Opste, pojam "nijansa"
odnosi se na bilo kakav mali pomak ili razliku.

9
6.Prakticni radovi :

10
11
12
13
14
Rad koji je poklonjen regionalnom centru za dnevni boravak i radno osposobljavanje lica
ometenih u razvoju u Novom Pazaru , Tasa

15
16
17
 9. Priprema za usmerenu aktivnost iz metodike
likovnog vaspitanja
OPSTI PODACI:
Predskolska ustanova : Reuda i Vildan na paricama
Uzrasna grupa : Predskolska grupa
Broj dece : 20
Radni prostoe : Radna soba
Datum I vreme : 02 . 04 . 2015 . god. U 10 : 00 h
Student : Destovic Fahrija
METODICKI PODACI:
Vrsta aktivnosti : Usmerena aktivnost
Likovno podrucje : Slikanje
Tema aktivnosti: Boje , linija , kontrast
Jedinica аktivnosti: Osnovne boje (primarne) i izvedene (sekundarne)
Motiv :Slikanje spopala i rune na carsavu
Materijal : Akrilne boje , carsav , , musema , cetkice , pasticne posude , lepljva traka
Oblici rada : Frontalni oblik rada i individualni oblik rada
Metode u nastavi : Pokazivacka , verbalna i otkrivacka metoda I metoda prakticnog rada
Nastavna sredstava : Slike
Korelacija sa drugim predmetina : Metodika razvoja govora , m.r. pocetnih matematickih
pojmova , metodika upoznavanja okoline
Artikulacija casa : Uvodni , glavnii zavrsni deo 6 -7 min , 20- 25 min , 5 min .

18
VASPITNO – OBRAZOVNI ZADACI:
Obrazovni zadaci:
- Prosirivanje i produbljivanje znanja o opstom i izvedenim bojama
- Оsposobljavanje dece za imenovanje , prepoznavanje i razlikovanje boja
- Sticanje znanja o osnovnim I izvedeni bojama
- Ovladavanje sopstvenim telom u prstoru
- Dalji razvoj i usavrsavanje aktivnosti kojese izvode rukama
- Razvijanje poreta , koordinacije pokreta i kretanja
Funkcionalni zadaci:
- Sistemaso razvijanje kreativnosti , ovladavanje adekvatnim likovnim tehnikama i
sredstvima
- Osposobiti decu da razlikuju osnovne od izvedenih boja
- Negovanje sposobnosti slusanja ,posmatranja i zakljucivanja
Vaspitni zadaci :

- Razvijanje radoznalosti , kretivnosti, pozitivnog odnosa prema umetnosi i razvoja osecanja

za estetske vrednosti.
- Razvoj discipline ipaznje tokom aktivnosti.
- Razvoj higijenskih navika
- Stvaranje prijatne i radne atmosfete

19
TOK AKTIVNOSTI:
Uvodni deo :
Pozdravljam decu i predstavljam im se :
„E SELAM ALEJKUM drugari danas cu se druziti sa vama.“, Govorim im i pokazujem
osnovne boje i demonstriram kako i sta nastaje od zute , plave i crvene boje.
Govorim im da :
- Plava + crvena daju ljubicastu
- Plava + zuta daju zelenu
- Zuta + crvena daju narandzastu
Govorim im da prate kako bi razgovarali o tome.
Deca sede na stolicama kako bi mogli da prate sta radim.
Glavni deo:
PRVI DEO :
Deca individualno , posle moje demontracije , ostavjaju otiske stopala na stablu, na predhohno
postavljenom carsavu koji je zalepljen na podu i na kojem je nacrtano drvo.
Boje su u plasticnim posudama pored carsava.
Deca biraju boje koje smo pravili.

DRUGI DEO :
Deca u drugom delu nanose na svojim rukama boje i ostavljaju otisak na grane i na cvece .
Zavrsni deo : U zavrsnom delu pustila bih pesmicu ’’Isli smo u afriku da sadimo paprika ’’
Igrali I pevali.
Po zavrsetku pesmice postavljala bih pitanja :
-Koje boje je nebo , kolica i paprika
- Pitala bih ih jesu li to osnovne ili izvedene boje ?
- Koje su osnovne boje I slicno.

20
21
22
LITERTURA
1. Teorija forme , Kosta Bogdanović , Bojana Burić Beograd
2.https://www.google.rs/search?q=boja&espv=2&biw=1600&bih=731&
tbm=isch&tbo=u&source=univ&sa=X&ei=wigwVaGjGsGpsAH6joD4
Bw&ved=0CC4QsAQ#imgrc=b2Nr7UqUkvPd6M%253A%3BQg1SZ6
FHIlmSdM%3Bhttp%253A%252F%252Fwww.milance.edu.rs%252Ffil
e.php%252F75%252Fspektar_boja.jpg%3Bhttp%253A%252F%252Fw
ww.milance.edu.rs%252Fcourse%252Fview.php%253Fid%253D75%3
B401%3B400
3.
https://www.google.rs/search?q=tople+boje&espv=2&biw=1600&bih=7
31&tbm=isch&tbo=u&source=univ&sa=X&ei=DykwVaHoEIOmsAHy
2oDoCA&ved=0CBsQsAQ
4.https://www.google.rs/search?q=tople+boje&espv=2&biw=1600&bih
=731&tbm=isch&tbo=u&source=univ&sa=X&ei=DykwVaHoEIOmsA
Hy2oDoCA&ved=0CBsQsAQ#tbm=isch&q=hladne+boje

23