LOBODAN RNI

IVOJIN ULUM

FJUEovisi,ta"i:

T U Z L -

BIBLlOTSKa
ijiventarni br.-

Jt&ss........

|
I

S ig n a tu ra

GREJANJE
I KLIMATIZACIJA
SA PRIMENOM SOLARNE ENERGIJE
OSMO IZDANJE

BEOGRAD

Slobodan Z rni
ivojin nSurrs
G R E JA N JE I K L IM A TIZ A C U A
- sa prim enom solarne energije -

Izdava
N a u n a k n jg a
Beograd, Uzun-M irkova 5

Recenzent

Mimskiv Lambi, dipl- in.

Z a izavaa
Dr Blao Perovi

Tira 500 prtm eraka

ISBN 86-23-43015-8

tampa: IP B akar Bor

SADR A J

Predgovor petom izdanju

............................................................................................. XI
Sistem meunarodnih (SI) jedinica u S F R J ......................................................................XII
Upotrebljene oznake imernejedinice . ............................... ............................................. XV
Uvod . . , ..............................................................................................................................
1
DEO 1 .. GREJANJE I KLIMATIZACIJA
Odeljak

1. Opti deo .........................................................................................................................

11. Istorijat .......................................................................................................................
I2Poetak korienja indirektne Suneve eneigije .............................................. ..
13Fizioloki u d o v i....................... .. . . .........................................................................
131 T erm oreguladja............................................................ ........................ , . . .
132 Sastav vazuha....................................................................................................
133 0 regulisanju ventiladje vazduha (provetravanje) ..........................................
134 Uticaj viage na zdravlje o v e k a .......... ....................................................... .. ,
13 5 Praina i ostale neistoe u vazuhu................................................................
I4Strujanje vazduha (prom aja)....................
141 Uticaj vazuha na proizvode i proizvonju......................................................
15 Odavanje toplote ovejeg organizma.............................................................
151 Opta razmatranja i reakcije organizma na kkmatsku promenu sreine . . .
152 Vlanost vazduha i temperatuia koe .............................................................
153 Koliina oavanja toplote ovejeg organizm a..............................................
154 Odavanje toplote ovejeg organizma pomou vlage
izraene masom voene p a r e .............................................................................
16Podruje ugodnosti....................................................................................................
161 Raspon temperature i relatvne vlanosti.............................................. ..
162 Ostali uticaji na ugodnost odnosno aktivnost oveka ...............................

5
5
6
6
7
7
8
8
II
11
12
15
15
15
16
18
21
21
22

d e 1j a k H

2. Osnovi prenosa toplote .........................................

21 U v o d ...........................................................................................................................
22Prenoenje toplote ............................

25
25
25

IV
221 .Prelaz toplote ....................................................................................................
222 Prolaz toplote ....................................................................................................
223 Sprovoenje to p lo t e ..........................................................................................
23 Prelaz toplote ............................................................................................... ..
231 Koeficijenti prelaEa toplote .............................................. .............................
24 Uticajne velitne.........................................................................................................
25 Prolaz toplote ...........................................................................................................
251 Odreivanje koeficijenta prolaza to p lo te .......... .............................................

Geljak

III

3. Termoteimiki proraun gubitaka toplote ...................................................................

31 Opti deo ...................................................................................................................
32Podaci za proraun potrebne koliine toplote ............................ ........................
33 0snovi p ro ta u n a..................................................................
34Gubici usled prolaza toplote kroz obuhvatne povrine .........................................
341 Koeficijenti prolaza toplote k za praktinu upotrebu............................ ..
35 Temperaturski p o d a c i...............
351 Unutranja projektna temperatura (UPT) prostorije......................................
352 Spoljna projektna temperatura (S P T )...............................................................
353 Stepen-dan i njegova p rim e n a ........................................................ .................
354 Temperature u prostorijama koje se ne zagrevaju .........................................
36 Dodaci na proraunate gubitke toplote Q0 ...........................................................
361 Dodatak na prekid lo e n ja ................................. .............................................
362 D odatakZ^ radi izjednaenja temperature usled lilanih povrina.............
363 D odatakna strane svetaZs .......... ....................................................................
364 Dodatak uled propustljivosti pregradnili povrina.
Propustljivost prozora iv ra ta ......................................
365 Dodatak na uglovni poloaj prozora Z . . .....................................................
37 Proraun ukupne koliine toplote Q h .....................................................................
371 Uproen nain prorauna. odatak na uticaj vetra Z ..............................
372Priblini proraun potrebne koliine toplote .................................................
373 Primer p ro ra u n a...............................................................................................
38 Specijalni slu ajev i....................................................................................
381 Zgrade koje se retko zagrevaju..................................................................
382 Masivne i vrlo lake konstrukcije objekata........................................................
383 Gubici toplote velikih povrfinau odiru sa z e m ljo m ....................................
3 8 4 H ale......................................................................................................................

Odeljak

26
26
26
31
31
32
32
33

37
37
38
39
39
40
47
47
50
52
53
54
55
56
56
56
59
59
60
60
61
65
65
66
67
67

IV

4. Sistemi giejanja. Generalna p o d e la ...............................................................................

41 Kratak istorijat...............
42 Uslovi sistema i ureaja za zagrevanje......................
43 Ureaji za lokalno g rejan je......................................
431 Pei za vrsta goriva. Osnovni za h te v i...................................... ...................
432 Vazduno grejanje keramikim p e im a ............................................................
433 Metalne pei ..........................................................................

69
69
70
71
71
74
74

V
434 Odretivanje jaine p e i ...................................................................................... 75
435 im n ja k ..........................................................................
76
436 Gasne p e i....................
78
437 Uljne p e i ....................................................................................................... .. , 83
438 Odreivanje jaine grejanja................................................................................ 84
439 Zagrevanje prostorija elektrinom energijom ................................................. 85
44 Oprema i ureaji sistema centiainih grejanja......................................... .................. 87
441 Kotlovi za vrsta g o riv a ..................................................................................... 87
442 Kotlovi sa gasnim i tenim g o riv o m ................................................................ 94
443 Elektrini k o tlo v i..................................................................................................100
444 Pribori, aimatpre i sigurnosni ureaji ................................................................ 100
4 4 5 Jainaigrejnapovrinakotla ............................................ . : ........................103
446 Ekonominost kao kriterijum za izbor goriva................................................. 104
45 Izmenjivai to p lo te .................................................................................................... .105
451 Proraun izmene koliine toplote u izmenjivau............................................ 106
46 K otlam ica............................................................................................ ................. .. . 107
461 Prostorije za smetaj goriva................................................................
108
462 D im n ja a ..............................
108
463 D im n ja k .......... ............................................................................
109
.47 Snabdevanje toplom v o o m .................................. ............................................. .. . 114
471 V eliin ab o jlera.......................................................................................... - . . . 115
472 nevna potronja tople vode u zgm dama......................................................... 116
48Radijatori (grejna tela) ...............................................................................................116
481 Cevni radijatori .................................................................................................... 117
482 Ploasti rad ijato ri...............................................................................
117
483 lankasti ragatori ...................................................................
118
484 Smetaj radijatora..................................................................................................119
485 Maskiranje radijatora...................................................................
121
486 Opte p rim e d b e ......................................
122
487 Proraun radijatora................................................................................ ..
127
49 Konvektori ................................................................................................................... 131
O deljak
5.

Razvoenje to p lo te ..........................................................................
133
51 Opti deo .................... .......................................................................... . . ..............133
52Podelamree prema kretanju f l u i a .................................................
137
53 Podela prema poloaju razvone m ree.......................
138
54 Ureaji za zatvaranje....................................
139
55 Izolacija c e v i ................................................................................................................. 140
551 Proraun izolacionog s l o j a ...............................
141
552U proeniproraunza kR ........................................................
,144
553 Odreivanje debljine iz o la c ije ........................................................................'. 147
554 0dredivanje ekonomske debljine iz o la c ije ................................. .................. 147
56Cevne n tr e e ..............................................................
148
561 Opti deo ....................
148
562 Dva naina postavljanja zaatka ko prorauna mrea .................................. 149

V!

563 Simultani proraun sa vie pretpostavki ........................................................ 150

564 Uproenje prorauna upotrebom pomonih listova .................................... 151

Odeijak

VI

6. Sistemi centralnih g reja n ja.............................................................................................. 153

61 Uporedne karakteristike sist.ema grejanja..................................................................153
611 Piednosti centralnog grejanja ............................................................................ 153
612 Nedostaci centralnog g re ja n ja.................................
154
613 Prednosti pamog grejanja............................................................... , ...............154
614 Neostaci parnog grejanja.................................................................................... 154
62Grejanje toplom v o d o m ...........................................................
155
621 Gravitacionisistemvodenoggrejanja ................................................................155
622 Otvoreni i zatvoreni sistemi vodenog grejanja.............................................. .. 160
623 Sigurnosni u reaji.................................................................................................160
624 Opte napomene za izradu projekta i izvoenje
centralnog grejanja toplom v o d o m .................................................................... 166
625 Proraun gravitadonog vodenog grejanja.......................................................... 166
626 Proraun hlaenja u cevima ............................................................................... 180
627 Proraun etanog (spratnog) g re ja n ja ...................................................
187
628 Purnpno grejanje................................................................................................... 197
63Panelnogrejanje.....................................................................
206
631 Opti d e o ............................................................................................................. 206
632 Akumulacija'i reguHsanje toplote kod panelnflr grejanja...............................208
633 Prenosti i neostaci panelnih grejanja .............................................................209
634G rejaizapanelnagrejanja.........................
210
635 Plafonsko grejanje................................................................................................ 213
636 Podno grejanje.................................
223
637 Zino g reja n je....................................................................................
225
638 Odreivanje temperatnre na spoljnim povrinama panelnih grejaa . . . . . . 226
639 Poaci za p ro ra u n .................................
227
640 Mree za panelna grejanja....................................................................................236
64Pamo grejanje ............................................................................................................. 239
641 Parno grejanje niskog pristiska............................................................................239
642 Pamo grejanje visokog pritiska ......................................................................... 244
643 Vakuumsko g reja n je..................................................................
245
644 Proraun mree pamog grejanja niskog pritika .............................................245
65 Grejanje pregrejanom vodom ............
251
651 Ekspanzioni s u d .......... ........................................................................................252
652 Sistem bez ekspanzionog s u a ....................................
254
653 Opte napomene i uporene karakteristike .....................................................254

Odeljak

VI I

7. Vazdnna postrojenja ................................................................................................... 257

71 Opti d e o .....................................................................................................................257
72 Provetravanje (ventiladja) .........................................................................................258
721 Prirodna ventilaja.......................................................................
258

VII
722 Mehanika (prinudna) ventflaja.......................... .. . . .................................. 259
73 Vazduno grejanje.................... ..................................................................................262
731 Inividualno zagrevanje p ro sto rija................................................................... 263
74 K lim atizacija.............................................................................................
741 Temperatura n klimatizovanim prostorijama .................................
267
742 Zimske i letnje SPT za klim atizaciju.................................................................268
743 Uticaj-vlanosti vazduha-.................. ..........................................................: : . 268
744 Bizina vazduha ....................................................................
745 Sistemi klim atizacije.......... ................................................................................. 269
746 Proces vk.enja vazuha u klima-komorama....................................................283
747 Osnovi prorauna klima-uredaja ..................................................................... 289
748 Izmena toplote kod kJimatizacije ......................................................... ..
299
749 Proraun jednog kiima-ureaja . ...................................................................... 311
75 Prindpi automatskog regulisanja kod klimatizacije ...............................................321
751 Primer regulisanja klimatizadje jedne p ro sto rije ............................................. 323
Odeljak

IX

9. Regulisanje postrojenja centialnog g re ja n ja ......................................... ..................... 353

Odeljak

10. Toplotni bflans................................................................................................................359

101 Potronja to p lo te ............................................................................................
359
102 Korisna toplota .................
359
103 Gubici to p lo te ........................................................................................................ 359
104 Stepen korisnog dgstva grejnog postrojenja.................. ................................. 360
DEO II - PRIMENA SUNBVE ENERGIJE U GREJANJUIKUMATIZACIJI
Odeljak

26

V III

8. Daljinsko grejanje, Toplifikacija................................................. ................................ . 325

81 Prednosti i nedostaci........................................................... ......................................325
82Postrojenja ddjinskog grejanja .................................................................................. .3 2 6
83Prenoenje toplotne energije.......... .........................................................
831 Cevne mree ................................. . . . ......................................................
327
832 Izbor vrste i lokadje toplana .............................................................................. 344
833 Proraun cevnih mrea za aljinske to p lo v o d e ....................... ...................... 345
834 Balansiranje optereenja toplote i snage .........................................................350
84GIavni tehniki parametri to p h fik a d je .................. ................................................351
85 Paralelan rad toplana u snabdevanju to p lo to m ............. ......................................... 351
Oeljak

265

XI

11. Suneva energija . . . ............... ................................................................................. 363

111 Vaniji podad o Suncu i njegovoj e n e rg iji......................................................... 363
112 Raspoela Suneve energije na Z em iji...................................................... ..
364
113 Energija Sunevog zraenja na gomjoj granici atmosfere ............................... 365
114 Snaga Sunevog zraenja na povrini Z e m lje ..................................................... 365

327

vin
115 Pravac Sunevili zraka i atmosferska propustljivost......................................... 366
116 Zavisnost od godinjili d o b a ................................................................................. 367
117 Vreme trajanja obdanice i uglovi poloaja Sunca
za geografsku irinu od 45 .................................................................................. 368
118 Dijagram poloaja Sunca u odredene sate 1 prividnih Sunevili putanja
na nebu tokom goine za odieene sate na 45 geografske irin e .................. 370
119 Zavisnost intenziteta insokcije jedne povrine od njene
orijentacije u p ro sto ru ............................................................................................370
Odeljak
12.

X II

Uredaji za korienje direktne Suneve energije ....................................................381

121 Ravni solarni kolektori ......................................................................................... 381
122 Apsorber...................................................................................................................383
123 Prednji pokriva solarnog k o le k to ra .................................................................... 386
124 Izolaeija i zaptivanje solamih kolektora............................................................... 387
125 Vazduni solarni kolektori ....................................................................................388
126 Primena sokrne energije......................................................................................... 390
127 Optimalni nagihni ugao solaniog kolektora ........................................................390
128 Koeficijent korisnog delovanja ili stepen iskorienja
ravnog solamog kolektora
................................................................................. 392
129 Koeficijent korisnog delovanja solarnog kolektora u zavisnosti
od intenziteta Sunevog zraenja....................................
394

Odeljak

X III

13 Vezivanje solamih kolektora u siste m ............................................

399
131 Sistemi za korienje solame energije ...................................................
400
132 Aktivni solami srstem i........................................................................................... 400
133 Solamibojleri ..........................................................................
400
134 Postavljanje solarnih bojlcra koji funkeioniu prema
termosifonskom principu narazne objekte .........................
403
135 Solarni bojleri sa prinudnom cirkulacijom flu id a ................................................404
136 Soiarni bojleri sa dopunkim grejanjem ............................................................... 404
Odeijak

X IV

14 Akumulatori toplote ....................................................

407
141 Raspodela i regulacija toplote u solamom sistem u .............................................411
142 Dopunsko grejanje u sokrnom sis te m u ............................................................... 413
143 Toplotna pum pa......................................................................................................414
Oeljak

XV

15. Grejanje prostorija soiamom energijom .......................................................................419

Odeljak

XVI

16. Trombcov zi. Pasivno korienje Suneve energije sa protokom v a z d u h a.......... 423
161 Varijante Trombeovog zida . ............................................... ................................ 427
162 Stepen iskorienja Trombeovog zia ....................................... ......................... 427

IX
163 Korlenje Suneve energije u visokoj zgradi ....................................................429
164 Priprema tople Mgijenske vode ....................................................................
429
165 Veza solarnih bojlera i bojlera po h o riz o n ta li....................................................431
166 Grejanje stambenog prostora u visokoj g ra d n ji................................................. 432

d e 1j a k X V II

17. Pasivni solami sistem ........................................................................................ ..

435
171 Prednost pasivnog nad aktivnim solamim sistemom za
zagrevanje kua .....................................................................................................435
172 Uslovi za primenu pasivnog solarnog sistema za grejanje kua ........................437
173 Pasivno korienje Suneve energije bez protoka vazduha............................... 437
174 Problemi pregrevanja prostora i njihovo otklanjanje......................................... 438
175 Koeflcijent korisnog delovanja ili stepen iskori enja pri
solamom zagrevanju p r o s to ia ............................................................................... 440
176 Praktini prorauni solamog sistema sa akumulatorom
bez toplotne p u m p e ....................................
443
177 Praktini prorauni solamog sistema sa toplotnom pum pom .......................... 445
178 Automatika u solamim sistemima ................................................................. .. . 446

Odeljak

X V III

18. Koncentrisana Suneva energija i njena p rim e n a............................................ .. . , ,4 4 9

181 Solarne p e i....................
453
182 Solarni tomjevi ...................................................................................................... 455
183 Optika soiva kao koncentratori ......................................................................456

Oeljak

XI X

19. Solamibazeni ...................................................................................................

459
191 Vrste i zagrevanje b a z e n a ....................................................................................... 459
192 Solami sistemi za zagrevanje b a z e n a ...................................................................'460
193 Plastini apsorberi za zagrevanje apsorbera ...................................................... 460
194 Kolektorski sistemi za zagrevanje b az en a.............................................................462
195 Smanjivanje toplotnih gubitaka b a z e n a ............................................................... 463
196 Zagrevanje bazena pomou dva odvojena solama sis te m a ............................... 464
197 Proraurri broja kolektora za cslame bazene ....................................................465

Odeljak

XX

20. Solame suare i destilatori ......................................... ............................................. . 469

201 Solarni destilatori voe ..................................................................................... . 470

Odeljak
21

XXI

Konverzija Suncve u elektrinu energiju. Spoljni

fotoelektrirti efekat. Fotoelija ........................................................................
473
211 Poluprovodnici..............................................................................
474
212 Unutranji fotoelektrini efekat. Fotonaponske ili solarne ehje . . . . . . . . 477
213 p n spoj. Poluprovodnike dioe ......................................................................478
214 Potendjalna barijera p - n spoja. Sopstveni napon diode ............................... 480

X
215 Silicijumske fotonaponske elije ........................................................
216 Dofdngovanje kristala silicijuma..........................- ..............................
217 Fotonaponski e f e k a t.................................... ...................
218 Energija veze i Sunevo z ra e n je ............................ ............................
219 Koericijent korisnog delovanja sfficijumske solame elije ...............

Oeljak
22

23

X X II

Izraa silicijumsldh solamih e lij a ...................... .....................................

221 Tehnologija dobijanja istog sflicflum a...................................... ..
222 Izgradnja p - n spoia' dopmgovanjem ..............................................
223 Obrazovanje antirefleksnog rida ......................................................
224 Obrada zadnje strane solarne elije...................................................
225 Omski kontakti sa povrinama solame elije....................................
226 Solame elije od amorfnog silicijum a..............................................
227 Silidjumska solama eUja omae proizvodnje ...............................
228 Solame elije sa osnovama o raznih poluprovonika ..................
229 Primena koncentratora svetlosti s dljem poboljanja
efikasnosti solamih e h ja ...................................................................

Odeljak

. .495

497
499
499
500
501
502
502

X X IV

24. Primena solamih elija................................................... ; ........................

241 Ukopavanje solamog generatora u centralnu mreu . . ................

. .489
. .490
. .491
. .492
. .492
. .493
. .493
. .494
. .494

X X III

Soiami m o d u li...........................................................................................
231 ...............................................................................................................
232 Napajanje akumulatora strujom iz solamog panela .......................
233 Dobijanje neizmenine straje za primenu ......................................
234 Proraun vrne snage solame elije modula i p an ela.......................
235 Cena .................................................................................. .................
236 Usaglaavanje potrebe, prijema i potronje solame en erg ije..........

Odeljak

481
483
485
486
487

505
509

e 1j a k X X V

25. Primena nukleame energije za grejarije i klimatizadju . .....................

251 Nukleama fiizija..............................................
252 Sadanji izvori encrgije i anse za njihovo korienje u budunosti
253 Solarna en e rg ija...............................................................................

..................................................................................
LITERATURA ..............................................................................................
d o d a t a k ......................................................................................................

.510
. 512
. 514
. 516
. 517
. 519

PREDGOVOR
M aterijal koji je obuhvaen u ovom udbeniku, prvobitno je hio pripremijen
za izdavanje skripata na osnovu predavanja koja sam drao iz ovog predirteta na
Mainskom fakultetu u Novom Sadu.
M euthn, prilikom ispitivanja potreba za ovim izdanjem I naina njegove
obrade, pokazalo se da su za sada iscrpljena ranija izdanja skripata i udbenika iz
ovog predm eta i na drugim fakultetim a a pri tome postoji takoe interesovanje
za ovom materijom i u drugim institucijama projektntm biroima i izvoakim
preduzeima.
Zbog ovoga je rukopis, pripremljen za skripta, dopunjen potrebnim poa*
cima ltoji mogu korisno posluiti i prilikom praktinih radova jz ove discipiine.
U ovom udbeniku kod primene izvesnih izraza, oznaka i simbola, m ada je
zadran uglavnom internacionalni nain obeleavanja, gdegod je bilo mogue voeno je rauna i o logici izraavanja na naem jeziku, naroito u pogledu indeksa
uz pojedine oznake.
Principi automatskog regulisanja kod klimatizacijc U ovom izdanju obraeni
stt od strane dr in. Duana Jakia, zbog ega m u i ovont prilikom izraavam
svoju iskrenu zahvalnost.
Isto tako se zahvaljujem i ipl. irt. Slobodanu Kneeviu na velikoj pomoi
oko tehnike priprem e ovog izdanja.
Novi Sad, maja 1966. god.

S. Zrm

PREDGOVOR PETOM IZANJU

Napredak tehnologije u oblasti grganja i klimatizacije, efinitivno usvcgen Meunarodni sistem memih jedinica SI, primena solame energije, kao i nedostatak odgovarajue literature, podstakli su nas da pripiemimo ovo izdanje.
U cilju korienja savtemene tehnolog^e i zadravanja obima knjige prethodnog
izdanja, izostavljena su izlagaiga o ve dobro poznatim astemima grejanja koji su sve
manje u upotrebi, a uvedeni su saviemeni i ekonominiji sistemi koji se danas koriste
kod nas i u svetu,
Striktno je sproveden Meunarodni sistem memihjeinica.
Primena solarne energije u sve veoj energetskoj krizi kojoj je ovde posveena
naroita panja, data je na taj naln to je izlaganje o njoj delimino utkano u tekst
prethodnog izdanja knjige na odgovar. iirr. mestima, a veim delom dato posebno u
drugom deiu knjige. Tako se dobija jedinstvena celina koja omoguava pregled raznovrenih reenja pojeinih pioblema grejanja i klimatizacije.
Nadamo se da e ovako zamiljena knjiga korisno posluiti svima kcji su zainteresovani za obiast koja se u njoj tretira, ime bi ovo izanje imalo svoje potpuno opravdanje.

Autori

S IS T E M M E B U N A R O D N IH (SI) JE D IN IC A U SF R j
I. Osnovnc mt-rne jeinice
Veliina
duina
ma&a
vreme
jaina eSektrine struje
termodinamika temperatura
svetlosna jaina
koliina materije

Osnovne meme jedinice

metar
kilogram
sekuna
amper
kelvin
kanela
mol

Oznaka
m
kg
s
A
K
cd
mol

2, Izvedene jedinice Mcunaronog (SI) sistema kojc su u vezi sa materijom u ovorn izdanju
poduna masa
povrginska masa
zapreminska masa (gustins)
brzina
zapremijjski protok
maseni protok
siia
pritisak (napon)
dinamika viskoznost
kinematika viskoznost
energi/a 3 rad i koliina toplote
snaga, termiki fluks
termodinamika temperatura
entropija
masena koiiina topiote
termika provodnost (koefidjent)
temperatumi gradijent
ugao u ravni
prostomi ugao
energetska jaina zraenja

kilogram po m etru
kilogram po kvadratnom
metru
kiiogtam po kubnom
m etru
metar u sekundi
kubni metar u sekundi
kilogram n sekundi
njutn
paskal
paskal-sekimda
kvadratni metar
u sekuni
dui
vat
keivin
dul po kelvinu
dul pc kilogram-keSvinu
vat po metarkeivmu
kelvin po metru
radijan
steradijan
vat u steradijanu

kgm "

kgm '

kgm - 3
m s' 1
ms s" 1
kgs ' 1
N
Pa
Pa s
m* s' 1
J
W
K
JK ' 1
Jk g '^ K ' 1
U 'm 'T 1
K m' 1
rad
sr
W sr1

XIII
Dcmalm numeriki inioci^ njihovi predmeci i osnake
inilac

Predmetak

Oznaka

1 0 18

eksa
peta
tera
giga
mega
kilo
hekto
deka

E
P
T
G
M
k
h
da

10
10

109
1

QS

103

10
10

inilac
1 0 -1
1 0 -2

I0 - 3
1 0 -e
1 0 -9
10 -1 2

1 0 - 15
10

- ss

Predmetak

Oznaka

deci
centi
mili
mikro
nano
piko
femto
ato

d
c
m
p
n
p
f
a

Mern jedinicc izvan SI sutema ija je upotreba i dalje dozvoljcna

Veiiina

Jedinica

Tem peratura
zapremina
vreme

stepen Celzijusa
litar
minuta
as ili sat
dan
bar
vatas
voltamper

pritisak
energija, rad, tnplota
snaga

Oznaka

Odgovara u SI
sistemu
1 K 1)
1 dm 3
60 s
3600 s
86400 s
1 0 0 000 Pa
3 600 J
1 W

rc
i

min
h
d
bar
Wh
VA

!) Izmerena temperatura (() u "C jednaka je i + 273,15 K.

O D N O S N E K IH V ELIIN A M E U N A R O D N O G (SI)
I D R U G IH S IS T E M A M E R A
Masa
Jemica
1 kilogram
1 tehnika jedinica
mase

t
\

oznaka
kg

tjm

tjm
0,101972

kg

9,80665

tf
Sila

1
1
1

jedinica
njutn
kiiopond
dyn

oznaka
N -- kg s ' !
kp
dyn

dyn

kp

0 ,1 0 2

106

9,80665
1 G 5

9,81 1Q6

Pa
i
10=
9.8066,5

bar
10-5
9,807 10-*

kp cm' 2
1,01972-10-5
1,01972
10-4

98066,5

0,9807

1 ,0 2

1 0 -

Pritisak
jedinica
1 paskal
1 bar
1 kilopond n r J
1 m m VS
i kilipond * cm_i
1 atmosfera

oznaka
Pa = Ntn * 2
bar
k pm " 5
mm VS
kpcm ' 2
at

XIV
Energija
jedinica
1 dul
1 kilovatas
1 kilokalor.
1 kilopondmetar

oznaka
J-N -m
kWh
kcal

3,6 - 106
4.1868-103

kpm

9,80665

2,724

oznaka
W = J s-

0 ,1 0 2

kpm s" 1

9,80665

kcal ii'
KS

1,163
735,3

0,1186
75

kWh
2,778 1 0 -i

J
1

kcal
2,388 10 , 4
859,845
1

kpm
0,101197
3,671 106
426,935

2,342 10 3

kcalh " 1
859,845.10-3

KS
1,360 10-3

1,163 10-3
10~6

Snaga
jedinica
1 vat
1 kilopon m etar po
asu
1 kiiokalorjja po
asn
1 konjska snaga

kp- m s" 1

8,4312

0,01333
1,581 - 10-3

I
632,3

Koeficijent provoenja toplote

jeinica
oznska
1 vat po metru
i kelvinu
W m- K- t
1 kilokalor. po metru-Casu i stepenu C kcaJm " 1

C 1

W (m* (0 -

kcal (m - h - c r

0,8598

1,163

Wm " 1 K -

kcalm" h- C'
0,8598

Koeficijent prelaza i proiaza toplote

oznaka
jedinica
1 vat p o m 3 ikeivinu
W m - 2 K" I
1 kilokalorija po m3^
asu i stepenu C
kealm h '

C->

1,163

Specifini toplotni protok

jedinica
1 vat po m 2
1 dui po ma i asu
1 kilokalotija po m 3
i asu

oznaka
f i 1
J m- 1 - h -1
lcal ma h* 1

W m_I
2 ,8

kcal m" 1 h " 1

0,8598
2,388 -10-1

4178

J mz hf
3600

1 0

1,163

Koeficijent dinamike viskoznosti

oznaka
jedinica
1 paskal sekunda
Pa s
1 kilopond sek. po m*
kp s m"

Pa- s

kp sm 2

0 ,1 0 2

9,80665

Koeficijent kinematske viskoznosti

jedinica
1 m 2 po sekundi
1 stoks

oznaka
m s' 1
S t-E E ?

16-*

m 'p o asu

m 3 h 1

2 ,8

m 2s" 1
i
* 1 0 -*

St
10

m 2 h-
3600

0,36

2 ,8

/ U PO T R EB L JE N E OZNAKE

Oznaka

Naziv

a
A
JSe
c
D
E
fi
fo
s

G
G
&WL
h
i
Jh
Jr
3*
Jz
k
2

K
K'
In
h
L
NP
P

Ph

l M E R N E JE IN IC E

temperaturska provodljivost
propustijivost fuga
povrina
kata broj
potronja goriva
propustijivost zraenja
tnasena koiiina topiote
prenik
WD E vrednost
sopstveni otpor dimnjaka
efikasnost filtfa
faktor poveanja brzine
faktor prenika
gram
ubrzanje 2 emljine tee
masa
protok
protok vode za hladenje
koHina vlage od osoba
koliina vlage od ntaina
as
entalpija
koeficijent Sunevog ?xaen?a za horizontalne
povrine udubljenja prozora
koefidjent Sunevog zraenja za povrine
u ravni zida
koeficijent Sunevog zraenja za vertikalne
povrine udubljenja prozora
koeficijent Sunevog zraenja
koefictjent prolaza toplote
koeficijent proiaza toplote kroz 1 m cevi
procenat deliminog koeficijenta prolaza toplote
konstanta prolaza vazduha kroz krune otvore
konstanta prolaza vazduha kroz pravougaone otvore
prirodni iNepsrovj iogaritam
razmak grejnih cevi
duina
nominalna jaina pei
pritisak
napor

Jedinice u SI
m 1 h-'
mJ m- 1 h" 1 Pa - 1 3
kgh1
W hkg-J K -

g
m s' 1
kg
kgh' 1
kgh' 1
g h -!
gh' 1
h
W h k g -1
W m ' 2 K-
W n r 2 iC
W m -J K-'
W m - K 1
W m - 2 K.-
W m - 1 K"!

m
in
w

Pa
Pa

XVI
pK

Z,
j

jf
X
A

pritisak kotk
snaga
koliina toplote
kolima toplote po easu
koliinatopiote koju odaju osobe direktna
koiitna toplote koju daju maine
kotiina topiote potrebna za grejanje
kolitina topiote koja se oduzma hiaenjem
koliina toplote koju odaju osobe isparavanjem
(indirektna)
ukupna koliina toplote koju odaju osobe
topicta isparavanja
niasa sagorelih gasova od 1 kg goriva
pad pritiska po 1 m cevi usled otpora trenja
protok sagoretili gasova
karakteristika prostorije
spedfino optereenje grejne povrine kotia
specifna jaina pei
suvi vaaduli
temperatura Ceivijusove skale
temperatura Kelvina
tempeiatura unutranjeg vazduha
temperatura spoijanjeg vazduha
zapremina
brzina
vodeni stub
vodeni ekvivalent
aina promaje dimiijaka
sadraj vlage
domet vazdunog mlaza
pad pritiska usied pojedinanih otpora
otpor loita
dodatak gubicima toplote na prekid loenja
dodatak gubicima topiote na strane sveta
koeficijent preiaza toplote
koeficijent preJaza toplote usled konvekcije
koefidjent prelaza toplote usled zraenja
koeficijent zapreminskog irenja
zapreminska masa (gustina)
debljina
dv

dt
pojeinani (mesni) otpori
koefdjent korisnog dejstva
pa temperature (raziika t)
delimini koeficijent prolaza topiote
koefjdjent toplotne provodljivosti
toplotna propustljivost

(i

dinamika viskoznost

P
Q
Qh
Qd

Qm
Q al(

QHt
Qi

Q
r
R
Rh
Rp
Sk
Sv
SV
l
T
v
V
FS
W
WH
x
X
Z
Za
Z
Z,
a
a*
air
p
p
o
e
7

T,

9t
4-

kinematska viskoznost
vreme
vreme
relativna vlanost
,
to
uglovni odnos
4n
indac u zavisnosti V i tpa
prostomi ugao

a>a

odnos A(l
A

Oia

odnos h-

\ Pa
Wj kW

! Wh
w
w
w
w
w
j w
w

tVhkg'1
kg kg" 1
P a m '1
k g k f1

Wm'3
W m '3
C
K

g/-'
c
mJ
m s"1
mm

whr
Pa
g(kgSV )
m
Pa
Pa

'1

mT 1
Wm-3K*:
W m" 1 K " 1
K*1
kg m* 3
m, mm
kg m" 3 K * 1

K
W ffl-T ' 1
W m 1 K - 1

WnraK*!
Pa S
h
$

UVOD
Energetski embargo u novembru 1973, gctdine podsetio je oveanstvo na svetsku energetsku krizu iji koreai potiu iz rartjih epoha. Otpoela su istraivaiga svetskih rezervi fosilnih goriva i utvrdeno je da e pri sadaSnjem trendu rasta potrebne energije iezerve u g |a biti iscrpene za oko 100 godina, nafte, zemnog gasa i urana za oko 30
goina, Energetska kriza je nastaia i postaje sve vea usied neracionalnog trofenja navedenih. iscrpjjivih izvoiaenergije,naroitosagorevanjenafte(uijazaloenje,mazuta)i tada
kada to nije potrebno, na primer, za dobijanje tople vode niskih temperatura, tj. do
100cC. Sem iscrpljivanja nafte kcja jje neophodna za rumski i vazuni saobraaj, za
obijanje sintetikiii matergala, iekova, hrane i dr., njeim sagorevanje i sagorevanje
osialih fosilnih goriva tloveks je do kritinog zagaivanja ivotne sredine.
Nastavak ovog zagaivanja moe da ima teSce posledice za opstanak ivota na
Zemlji. Iznad Zemlje je ve stvorena I dalie se obrazuje dimna zavesa od estica ug^en-dioksida, dima, sitne praine (aerosoli) i, dr., nastalih vekovnim sagorevargem fosilnih
goriva. imna zavesa smarguje zraenje Sunca koje dospeva na povdinu Zemije, Sto ima
za posieicu njeno hiafienje.
Meutim, ugijen-dioksi u dimnoj zavesi propuSta kratkotaiasno Sunevo zraenje prema Zemiji, ali ne propuSta dugotalasno zraertje koje Zemija zrai u kosmos.
Na taj nain izmeu povrine Zemije i dimne zavese stvara se efekat staklene bate, zbog
ega se temperatura Zemlje poveava, Oti odnosa ova dva efekta zavisl da li e na ZemIji nastati sniavanje ili povienje srednje godinje temperature. Stoga se ovaj odnos
svestrano ispituje.
Dosadanja istraivanja pokazuju da je srednja godinja temperatura o poetka
ovog veka do 1940. godine opala za 0,3C, a od 1940. godine do danas poraslazaO,SeC
u odnosu na srednju godinju temperaturu Zemlje poetkom ovog veka. Utvreno je da
bi porast srednje godinie temperature za 1C doveo do topljenja arktikog leda, Sto
bi imalo za posledicu povienje morskog nivoa za oko 180 m. Razumljivo je da bi ovo
izazvalo katastrofalne popiave u svetu.
Kao Sto se vidi sagorevanjem fosilnili goriva poremeen je prirodni oonos izmeu zraenja Sunca prema Zemlji i Zemlje prema Suncu, odnosno kosmosu, Stoga se
pri reavanju problema energet&e krize mora obratiti panja i na pomenuti onos radi zaStite ivotne sredine.
Izlaz iz energetske krize vidi se u tedigi konvencionalne kiaslne energije dobijene sagorevaqem fosiinih goriva 1 iznaiaenju novih nekonvencionainih izvora energne.

Stenjs Ktdanjih fconvencionairiih fevora energije moe se postsi usavravanjem

tennifiki}! insta!ac|s i striktnon! tertniJafcom i/.oiacijom grejanih objekata- UtvrSeno je
d bi se uStedom o sbjk* $% ukupne ivetrice energjje, velr trajamja sadaSnjih fosiiiifc.
izvora snergije us, nafte i zemnog gasa produio 10 pirta. Ovo bi vreroenaki astogufijio iziaz k energetSfce kiize piimenom temionukleanie i solame energoe.
Pr! iznalaenju.. novib nekonventdonalnih izvora energge treba voifi rauna o pi*"
hovpj iseip|ivosti uiicslu. na zagaaivanie gvotne sredine. Na prvwn niestu to je direfctna, fissta, neiseipljivs i besplatna SunCeva energga, kao 1 mdirdctna Sunfieva eneigijs
ii vidi: biogasa oMjenog anaerobnom fermentacijoro bicmune. Ove eneigije roogu ae
ve danas koristiti pietvaraijero u toplotnu i ele&trinu energgu.
Pretvaranjem u toplotra eneip|u, Sunfieva snergga se rnoe umesto folnih goriva feoristiti za dobaanje tople voe i zagrmnje prostorga. l'reba naporoenuti da je ko
rilenje eiektrifine straje dobneo.e ns tradicionalni aain u ove svdie neracionalan. Nfme, od primame energjj sadrane u ugBu kojotn se u eic&tranama ob$a efefctrifinr;
energn, elektridiui struja na roestu upotrebe aje potroiaSima samo oko 25%.
SunSeva cnetgija moe e koristiti i koriverrijom i etektrinu energgu i to ae
va naCina. Koncentrisaijem Sundeve energ^e moe ss u kotlu dobitl piegrejana para,
kcjs pieko parne turbine moe transmisgom da pokree generator eJektfifine arinje.
Drugi nadin je korilenje fotonspon&b fiei|a, Ove el|e su za sada jo$ ricupe, aiinjiirovs cena stalno i nagjo opada, Ns primer, u SADje 1975. godine 1 vat energjje doh|ec
pomou fotonaponskih eBja stajao 2000 dolara, a danas samo 5-10dolara.
;
Razumijivo je ds za saa solama energga slu kao dopun&a energ|a konvnpicionainoj. Onos femefiu primene solame i konvencionaliK energ|et postaje sve ves u korist solame energ|e, jer usavravanjem tetaologije primesia soiarne enetgge postajd sve
ekonomifin|a, dofc istovremeno klasjfiria energlja sve viSe poskup|je zbog presurfsga
izvoia,
Stop se u ovoj knjm poied reavanfs proMema grmaajs i sdiBiaiH;sc|e prf Sr.oienjt; konvencknninib Izvora energije, razmatrs. i irisa ijf. ovilt problema koriissjjertt
nekonvencionalnib izvors energ|e, pivenrtvMio soimte l rimana mimm eneig|e je povezana ss ogovarguiro piobiemnna Jaaine energMo , t(&o sia se vli njihovs iffigpsrrtaK
veza. Ovo je u saglasnosti' sg praksoro, fer e soSame- feuiriUcfe prscla.sdjat esto iiadgradnjti, dopunu i izsnenu sftafcjih tenBififcSSi instsigcla.
Nasmo sr- ds. e ova knjigK. karlsac, podhi&ti Ntaockna uvodeufe u oblasl. w
avaifa termikib problenM; kcgji daniq buducj eaergstitoj kiizf zsfetsvsfu ui-

teu energfe I zaftife jvotae ssrifce

I DEO

ODELJAK

1. OPTI DEO
11

ISTORIMT

Evolucija oveka od najstarijih vremena iza'civala je u njemu zahieve za poboijfe!'

njem njegovog ivota, Ito je doprinosiio efektu njegovog rada i umncg razvitka. Danas
je i nauno dokazano da poboljSanje ugodnosti ovekovog ivote. oprinosi njegovoj
prouktivnosti i razvoju u svakom pogiedu, Prvi uslov ugodnosti oveks bik je temperatura sredine u kojoj je iveo i radio.
Grki filozof Sokrat je ovo shvatio.joS u petom veku pre nafe ere i projektovao
soiarnu kuu, koja je na juhoj fasadi makshnalno koristik Sunevo zraenie zirni, a
leti ga iskijuivak. Na siici 1 prikazana je koncepcga Sokratove soiame kue u preseku
(a) i planu (b).
Grki istoriai Ksenofon pisao je u Sokratovo vrehie: )PIunu stranu kue treba
graditi vife da se uhvati zimsko sunce", Ova koriaia koncepcija izgradnje stambenih objekata u skiadu sa prirodom, kasnije je zanetnarena, Sto je pored ostaiog doprtoelo sadsi
njoj energetekoj krizi
Kao to k vidi ljudi su jo l od najstarijili vremena shvatili a bez Sunca nema ivota i stoga su ga oboavaU. Tokom vekova
ijui su saznali da je Sunce svcjom energgom
omoguilo ivot na Zemlji i dt ga odrava.

Sllks i - Sunevo ozreavsnst ne Junoj fasadi leti (1); Suricvo ozraevarvc nz juznoj faredi zb
mi (2)i pokriveim terere (3); stambeni prortor (4);
ostave kao zatiinE. (tampon) zom (5); uoiacioiti
itd prema fevere (6)

12

fOCETAil EOISSCm iA INSIEBCT#: SI3NEVF ENEEGPE

Jedias. enetg|a fecgom m nu|K>lagali tturi oaroi bfla je Ssta ascrppg Sundeva saesg|af pa su stop svoj ivot podsfevall tsko a raogti obilno koristiti oto bsspktnu eneiglju. Kue za stanovsnie gradSi m tsko de makskmlno moe koristiti Sunfeva eneigjja u toku ceiog dana. Problemi ai bfli noi I am kada n |e bilo Suncs. Ove probleme reavali su ukopBvara.ern svcgih. zffltiiBra, kOTiSenjem akumuMKms eiwrg|e n to fe
sunani}) oana i estim ssobanta u topl|e i junSane krtgeve.lzgradnjastambeniltzgitHie
stalno e uaaviavate tako da m se joi u starom veku pojavili velefep.m dvorov kws"
tiiiins i bafitsma, Ucopine ovili gradova pokazuju & sa zgradt: gm&ise u to d n sa mflcrbklimom mesta izgradnje. Frovetravaige je vreno prirodnim putem to je omtiguavla onjentacja ceie zgrae i menfli pojeinih deiova, Kupatila su zgrafiena sg june strane tako da su zagrevana Sunevom energtjom. Veliki je napredak pottjgnut u ovom mishi onda kaoi. je ovek poeo ds korist vatru kako za njegove r&zne potrebe; tako isto I
za zagrevaip svojc sredine. II pobetku je oto postizao ioetgem ogaitE, b3o ns otvorenom prostons bilo u prirodmm zskloniniii, koji vremenom evoiulraju u primttivno
gra&ne prostor|e. Posie ovoga doiazi evakuacp dim& kroz rszne otvore, obino ns
gornjins stranama tiirs prostonja, a zaiim kroz izgradene dirrmjake. a|i napmdak je bio
u primeni jednostavnih pei kcge su luik kao Sednjaci za potiete domainste, a u
hiadntm danima i za zagrevaqe sredme. Docnge je podek primena pei u raziiitim
prostorgama domaiinstva kote gu sluiie Majuivo za zagrevarde,
Mefiutiin, u ovakvoj situacgi, ijui ssi zaboravili da su konTOnciomtiri izvori eaeigge u stvari indirektna Sundeva energp i da oni nlsu neiscrpni. Nsjpns drvo, a zatim
ugaij, nsfta i gas sagorevaBl su bezobzimo kao da su to ndscrpljivi izvori ensigjje. MiMomrnt goina Suneva eneigga je akumuliram i saCuvam pod zemijom, s |ui su je
potiOsiii uglavnom za poacaniiii 200 godina. Tako je oSo do eneigetske krke koja je
pod*tfla CoveCanstvt' da e mors tedeti energ|a fosihiih goriva i korfetiti novi izvori
energge, prvenstveno SunCevg, Sunu- p ne $smo omoguiio ceiakupni. ivot nt Eemjji
ve p i odravi oko pet miihcrdi godma. Odakie potie ova ogiomns. zu ijudice pojmove neiscrp^ivE energfa Sunc. od kcrje samo vecana mati deo ospevs ns Zemiju, utvreno je poslediqih 50 godine zaiivaJjqui razvoju nukleaine fjzkt.
13

F m O L O & IU SM

Savremeno zagrevaiie pcjeainiSi pTOstorfle more dg odgovara fnaoioSam usiovims

toji e se ovde napomenutL
Coveje teJo je organkam ija je bima karaktedstika a jbb se orava konstaatrn teffiperatura od 3? (stepenJ Geisijusa1) sa vrio uskom graaicom. toieranicie ojene prosneae. Poznato je a je teomperarara ovejeg tete ispo 36* vee
m'az boiesnog stanjs a takoe i Um se popne iznad 376 S droge strane, Covefc,
ivei n raznim ek>vjn& sveta izlaen je bilc izrasito vein; spoljnim tcmperatzmuna t iol eie manjim od tegonperature njegovog organfesma. N e prkner, u affifiIdm pusrinjsidm oblastima ovek proiazi i kroz mesta i. kojima daevng tempe'atsra ostie 53 u Hadu:, dok u sibirskim krajevima temperatura pads na 63,
f.) O n sin stejssnr, * otiaosi se u ovoj knjiad ns Cdtthtsovn temperataMiai sW e ,
ukukbc. isije uaroitc dnikSiie ozasfcne.

Srakalrc

ifjgt rrr orfrsfdr::;.. ?;>: -./n;

ni& j iitnperatxi<iu r.er,-.'

-- -

......;

i, ^

OgMnmjtm. j-Hfttri.

,;; . i p :i;fy ,:mru ie.-mcrMure ovteier

orpaaasii, ovm ejnr.air rtranr jT-nn.n i-.uheuti rc*-,.nr v mroim sredinu teVft
f ,(? fei'v -'UVZiomt-Tr. n a /m m a im -a.isaniK mamm.. isfiraimn in.seardsror,..
d--raJQfc- fj' 'm-rvKtise,
"i'vr'.rrrr

m;jupaii,vC

bkusciic

u j ; t, r a s tia .,^ .,.3 ^ .:, :,cK ir utctMlf erva-

or.min, . svGiurn.-soir evon. mpiim.ziM.,

Osrosiiii: i(.'..tk>u, e Co'.cae-i> Mzan&zuu. La*c ?Cl ..aai,

M eM
fiTisatriOst: tes oorniaiiK- odev-e&rf ftev;u kdt. v r-.i.i.'i..:. m.;.r.viunt'c ;*' 0 ,\
Krit -f. nvr, r'.mpei-aturo nia.foo sstkr. (fr.cbasrfru.. d
- -1 d --j/--'
v. Mors_ hM t! prodv gubitin. topiore, f i a ; u : r ,.,m=T.',^,, V7^ ,:rV

aj liladiMKS5,

......

M e js ternperatare^wb o pomemites tMrganisami *e botf ptotfv asdovob111. rabitafcg toplote, poviava am se teaperatara as oovtSnl keie- zsoil sr, to
isaSRra osecej topfote,
"
*
I 3S TBlMOlliGlTLACBA
THn-egalaoS, i.ra . */

, "i.

m(a|f tj. & je pratti&,c sf m, : i o . ; fc>; ,

siE& tejnperaftirt i diap w io\. ,'..x ,c^ .
Meflstiib, fca <m ish<v t- tife & 0on,o(j?it*, ormr .r

- .

;,
j' C - 4- ,tu u V Ii S ' k 'c-"
-j.
,_-A. L
f>

asislE Etgrgraajfi proemr w :i.'Aa, c

{5-. An* ; t r .* t-V'^ v .'c.'
*** }: * **
jS
S
-oju:^. -m-, ;x.
i UV -Jr-:
m m * m&t
1n

&

81 w '

TOtS?r

eegju..m ;op

..

; . Mu

.-V .n e

u ssA v v&mnmA

* m m m t to * k , m. mafcm te e d m s, provoi ckoat as rsdu i k? lasfe Eekiii

**7 ** '**m
pastofa, To js &cwc 2/3 ^tgovt ivok. Od hrane oa
iismft pKmsasc dnevnc * 0 3 klogMmg. tsp a o sa

vo* b .

feovseinsHO nt je oot-

f * ,ao1s r oOWH t e

k*& je u a te m t sk sju Stfc ss-pdvefiaTO tod ra0 BMqeg asposra m voMnfcn -vnsdrtosi
, ,

5 *1

P0 * o * M 04* s b vjszalM i, a g o s t k i m d a t a i a i o s i , 2TS isg/m t

tsfeo ;e na& mdijt fcoliami vasddta m (ksi, kas je potsefee jSowfet' orp4a% .
da. m a u znvomdm pvoitov|m g<k m n m s . jjudi, sbok otosvgM.

usem Kasiotd TseaBhs. - pruemmm sJajevKin mzlm:/, mximmaiA v % iesfcinoBi; (OJ

26,8%
'
' "

s*0t

2^ta;

(N)

78f2 %

sgos 0/30%. ugleB-dMiste

nsas;

k s a o s s . v o to s fti. i

Poted ovil; is-'mfsiiii; aBrcgski: u VBrfSiiifsr. r-'

Ikshs a i olro Q.,C-3% tetisli ggaov,; imsodito v vsdET, na
ptafeMa, a-lkj'obj I rem> im a a fe , ,- pttam,. smaaSii:
t teafiKteristldari a&sl;! sairir.

%, ;o! ttafovi iokiiofii,.

Problem postaje jos kompleksniji iojenicom to se atm-.isiera aagauje

produktima sagorevanja goriva u motorima, raznim mainams i industrijskim
postrojenjima iz kojih se isputaju jo i otpadi produkti raznih telmoloko hemijakih procesa. Na alost ukoiiko je poruje tehniki razvijemje) utoliko se ova]
problem polticije atmosfere i otpadnih voda jo drastinije ispoljava i do anas
jo nije nigde re&n, imda se preuzimaju veoma ozbiljne mere zs njegovo reavanje.
Prepomuju se siedee najmanje koliine vazduha koje treba ubaciti u prostorije po jednoj osobi u zavisnosti spoljne temperature:
T -l
Kolim s yfizduba u prostoriji po osobi najmanje
Spoljna temperauira !'C

sa zabranjenim puenjem

&a puaima

m8/h
20
15
10
5
0 do 26
pteko 26

133

8
10
13
16
20
15

12
15
20
24
30
23

O EEGUIISANJU VENTO.AClp: VAZDUHA (PROVETRAVANJE)

Ventilacija piostorija ima za zadatak da izvri obnovu zagadenog vazduha sa

vrenjem jo i preiavanja sveeg ili obnovljenog vazduha oslobaajui ga, raznirn
filtriranjem, nepoeljne praine. D o poetka ovog veka o drugim uslovima kvaliteta vazduha i o njegovom fiziolo'kom uticaju na oveji organizam nije voeno
naroito raiuna. Ali tada se ve ukazuje potreba da se ostvari u unutranjosti prostorija atmosferska sreina oreenog sastava, znai sa povoljnim stepenom vlanosti, to manje tetnih gasova, koji mogu postojati u spoljnjem vazduhu, pa je
potrebao podvrgnuti vazduh, koji se dovodi, jenom mnogo sloenijem postupku
a ne samo jednostavnom ostranjenju praine.
Usle ovoga ova tehnika, u mnogome ve usavrena, obezbeuje istovremeno pripremu i raspodelu vazduha eljenog sastava i temperature i omoguuje
najpovoljniju reaiizaciju usiova u zatvorenim lokalima, ona ima i svoje naroito
ime klimaiizasija (na francuskom Conditiomtemeni de Vedr na engleskom Air condiciottng, na nemakom Klimatechmk) i sa tijne se razlikuje od obine ventiiacije
koja znai jenostavnu zamenu vazduha.
134

UHCAJ VLAGE NA ZDRAVUE OVEKA

Ako se tehniari siau u pogledu potrebne temperature za sredine u kojima

borave ijui, nije isti sluaj sa uslovima vlanosti vazduha, gde se jo razilaze pojediaa mifijenja. Ovdc emo samo napomenuti da se za ugodnost ovejeg organizma
preporuuje stepen vianosti negde izmeu 4555%. Naravno gde su u pitanju
i dnigi materijaini ili laboratorijski uslovi ove brojke dobijaju drugu vrednost,
to se definie projektnim zadatkom.

9
Iz l'izike i tcrmoditiamitee a i iz zapaanja u obiinom ivotu poznato je da je suv vazuh
higroskopan ti. apsorbuje odreenu koliim u viage pri odreenim temperaturema, Ova apaorpciona mo vazuha raste sa temperaturom. Ona koliina vodene pare} kao 3to je poznato9 koju
sadri 1 m9 vazduha, merena obino u gramima, naziva ge apsolutna vlttnost vazuha.
Postciji granica do koje vazduh na odredaaoj temperaturi moe primiti mskaimabiu koliiinu vodene pare. Pod ovim uslovima apsorbovana kolifina vianosti nazvana je vionost sttsiim ga.
Odnos izm eu stvarue vlanosti i vUnosd zasienja naziva se rtlativna vlanosU koja
se izraava u procentima.
Iz tabele T 2 koja se moe predstavid i grafiki (vidi 3
dijagm n na eL 2)
mogu $e nai veliine zasienja za odgovarajue temperature vazuha, kao i koli&ta vodm e pisre
pri procemima reladvne vlanosti od 10 do 100%, tj. apsolutna vlanost vazduha. N a primer
pri temperaturi od 15 i zasienju od 100% koliina vlage u vazuhu izntm 12,82 gr. po kubnom
metru. Ako bi relativna vlanost bila svega 70% , onda bi na istoj tcmperaturi koUma apsolutne
vlanosd iznosiia 9,00 gr/tn3 vazduha.
T 2
Koliina vlage u vazduhu g/m 3 pri % rtiativne
c

100%

25
20
15
10
5
0
5
10
15
20
25
30
35
40
45
50

0,64
1,05
1,58
2,31
3,37
4,89
6,82
9,39
12,82
17,22
22,93
30221
39,41
50,91
65,14
82,63

90%
0,57
0,95
1,42
2,08
3,03
4,40
6S14
8,44
11,50
15,50
20,60
27,20
35,50
45,80
58,60
74,30

80%
0,51
0,84
1,26
135
2,70
3,91
5,45
7,50
10,30
13,80
18,70
24,20
31,60
40,70
52,20
66,20

70%
0,45
0,73
1,10
1,62
2,36
3,42
4,77
6,57
9,00
12,00
16,10
21,20
27,60
35,60
45,60
57,80

60%
0,38
0,63
0,95
1,38
2,02
2,93
4,09
5,63
7,70
10,33
13,75
18,15
23,62
30,58
39,10
49,60

50%

40%

0,32
0,52
0,79
1,16
1,68
234
331
4,69

0,26
032
0,63
0,92
1,35
1,95
2,72
3,75
5,12
6,90
9,16
1230
15,75
2030
26,10
33,10

631
8,61
1135
15,11
19,70
2535
32,60
4131

vlattOBd

30%

0,19
0,31
037
0,69
1,01
1,46
2,04
2,81
3,85
5,16
6,87
9,07
.11/81
15,29
19,55
24,80

20%
0,13
0,21
03 1
036
0,67
0,97
13
137
236
33 5
438
3,05
738

1030
13,05
1635

10%
0,06
0,10
0,16
033

034
039
0,68
0,94
138
1,72
239
3,02
3,94
5,09
631
8,26

Iz iste tabele moemo konstatovati da ako se topiiji vazduh, u kome postoji

izvestan procenat vlanosti odnosno odgovarajua koliina apsolutne vlsge, ohiadi
na niu temperaturu, pri kojoj je vlanost zasienja manja od koliine apsolutne
vlage vazduha na vioj temperaturi, viak vlage e se kondenzova u obliku rose
ili kondenzata.
Na primei, ako je vazduh na temperaturi od 30 raspolagac relativnom rianou od 80%, tj. apsolutna koliiiu. tog vazchiha bito j 24,20 g/m3, onda pri rashlade*
nju na 10 zadsae kao zasien 100% koHinu od 9,39 g vlage po kubnom metru vazduha, a mora kondenzovati u vidu rose razlikn od 24,20 93? = 14,81 g/m 3. Prema
dijagramu i - x" javljaju se mala odstupanja.
2a udisanje oveku je potreban ist vazduh, tj. da' ima ogovarajuu koliinu
kiseonika i da nije hemijEiti ni mehaniki zagaer,.

S -'MA*

ii
U neprovetrsvaninj prostorijama gde bi bilo vie osoba, naroito koje vre
fiziki radj koliina kiseomka bi se 'brzo smanjivala. Ovo smanjenje postaio bi opasno
ako bi siislo na 12% ili ispod toga. Ova opasnost se umanjuje kao to je to ve napo
menuto, nepotpunim zaptivanjem prostorija u kojima se ivi i radi. Na taj
kroz razne pukotine se obnavija vazufa i u prostorijama gde nisu instalirani uredaji
za ventiiaciju, sve vazduh sa normalnom koliinom kiseonika nfa i izbacuje onaj
ve dosta obogaen sa COa. Koliiaa COs u vazduhu gde ive ijudi, ne preporuuje se da pree 0,14%. O ovome se vodi rauna prilikom prorauna potrebne
koliine vazduha kod instalacija za ventilaciju i kiimatizaciju.
Meutim, pasivna i aktivna solarna arhitektum zafateva potpunu terralku izolacgu grejanih objekata, Stoje u supiotnosti sa nepotpunim zapiivaipm prostorga u kojima se Hvi i radt Stoga *e obnavijai$e vazduha, kao to emo videti, mora vrfilti tako da
ss zadrS to ves kdiina toplote dobijene Sunevom eaergrioin.
135

PRA&INA I OSTALE NECtSTOE U VASDUHU

U atmosferi se uvek nalazi izvesna koliina organske i neorganske praine

i drugih kodiiivih sastojaka. Organska praina moe nastajati o ntspadanja tkanina biljnog iii ivothpskog porekla. U neorgansku prainu spadaju a, pesak,
metaH, razne soH i drugi kodljivi sastojci. Sve je vie ima ukoliko je kraj industrijski vie razvijen, a narotto kade se sagorevanje ne vriSi potpuno to \t za sada
nonnaian sluaj.
Problem dima se umanjuje primenom centrainog grejanja ne teao iii gasovito gorivo pod pretpostavkom a je efikasno reeno pitanje sagorevanja donesenim 1 sprovedenim propisima.
Meutim, usie iscrpijenosti izvora tenihi gasovitih goriva i sabrsae upotcebe orih
goriva u eneigeticoj krizi, profalem treba ubiaiti i reavati primenom novih nekonvencionalniii izvora eneig|e pivenstveno direktne i iite Suneve eneig$e, a satim nrg|e
biomase, hiro i aeroenerg$e i geotennaine energije.
Postpje dodue vrlo efikasni filtri za preiavarge vazduha (sa efikaanoKu dko
9S^%), alt im je otpor vrio veliki tako da su. vrio neskonomini, a pore ovik postoji
jo ijedna ruga vrsta kompHkovanih ffltera sa ispranjem vazduha.
uvcrn. francuski nauntk Paster ustanovio je prvi da u vazduhu postoje
i ive estice mikrobi. Ustvari mikrobi i gljivice nemaju, kako bi se rddo, svoju
postojbinu u vazduhu, ve se uzdiu ss zemlje komeanjem vazuha. Ovi se mikrobi skoro uvek naiaze u praini (od ispljuvaka, ospica, boginja t dr.) iii su uaurml
u viane kapljice od govora i iskaljavanja pa kod nagiog rashlaenja atmosfens
slue kao podioga kondeazacije pare.
Preiavanje vazuha deta|n|e se prouava u odelku m duM h postr$enja.

12
Strujanje vazduha moe knati i pozitivnih i negativnih posledica u pogiedu
odravanja mikroba u njemu. Naime energinim strujanjem se odvoe mtkrobi,
ukoliko je ono dosta efikasno, ali se moe esiti da strujanje ne dcssvoli njihovo
taloenje po tlu koje bi inae usleilo u mimom vazduhti. Pored ovoga strujanje
moe dovesti u kontakt i zaraziti inae sterilne kapljioe, mikrobnom prainom.
Mnogobrojna ispitivanja su pokazala da obini ventilatori, koji slue za
evakuadju zakuenog vazduha po raznim iokaiima i restoranima, najvie doprinose poveanju sadraja mikroba u njemu. Njihovu primenu od nestrunih
lica trebalo bi izbegavati.
141

UHCAJ VAZDUHA NA FKOIZVODE I PfUHZVONJU

Nije ni potrebno naporninjati koliko zapraeni vazuh iii vazduh pun mikroba
moe koiti pojedinim proizvodima. U ovakvim sluajevma mora se govoriti
o klitnatizaciji pojedinih vrsta industrije.
Tako isto poznato je da jeipreterana temperatura u nekim prostorijama gde
se dre neke vrste proizvoa, naroito kodljiva. To isto vai i za preterapu vlanost, hlanou ili isuenost vazduha, opet za specifine proizvoe.
U svakom sluaju od koristi je a se znaju uslovi koji se preporuuju za
prostorije pojedinih vrsta trgovina i industrije.
U tabeli T 3 izioeni su uslovi temperature za neke delamosti i materijaie pri emu nije vodeno rauna o ugonosti oveka ve samo o navedeaim proizvodima a ovek ako je i sam primoran da se nalazi u takvoj sredini prilagoava
svoju odeu iii preduzima druga zatitna sredstva.
T -3
Vrsta industrije

Delatnost

Tempemttua*C

Rjslativna viainost
%

iice

proizvodnja
stokiranje

22 do 23
15

Automobili

lanac sklopova
precizoi delovi,
oStrenje, obrada

18 do 26

40 do 55

24 o 26

35 do 45

izrada kolaa
pakovanje u paiafinsku hartiju
vrenje testa
giazuia kolaa

24
21 do 26
26,5
21

65
55
76 do 80
50

hladenje hleba
prostorija gde se sprema testo
stokiranje braSna
stokiranje kvasca

21
24 do 26
18 do 24
0 do 7

60
65
55
60

vrenje u sudovima
stoktranje ita

6 do 10
15,5

50 do 70
30 o 45

Pekare

Pivare

50
- 50

do
do
do
do

70
70
65
75

13

Vrota industrije
Guma

D elatsost

Temperatura C

Relativna vlanost

proizvodnja
potapanje hiruradh instnunenata
u gumu
laboratorijs za ispirivanje

24 do 32
23

25 do 35
50

prostorije za meianje
sugenje vatrostainih modeia
suienje ilovae

26
45 do 65
15 do 26

60 do 70
50 do 90
35 do 65

irrada tvrth bombona

pakovanje okolade
stoldraaje

18
21 do 26
16 do 18
15 do 20 "

40
30 dc 40
50 do 55
50

Inkubatori

pilii

37 do 39

55 do 75

Koa

suienje koe
Stavljenje koe

32
35 o 38

95

stokiranje ita

15 do 24
15

30 do 45
45 do 65

15 do 26

35 do 50

15 do 26
40
15 do 26

60 do 70
5
35 do 50

suienje inzna
stoidranje krzna

43
8 do 10

50 do 65

Irtstrumenti

opravfee i k&libriraoje

20

35 do 45

Laboratorije

hemijske i fizike
stoidranje materijala

23
15 do 21

50
35 do 50

Knjiate

stoidranje knjiga

18 do 21

40 do 60

Piastine saaterije

pakovanje u celofan

24 do 26

45 do 65

21

55

15 do 26
24 do 26
23

40 do 60
40 do 60
S0

Keramika

izrade okoladbombona

Destiiadje opte

Elektroindustrija

Rrzno

pioizvodnja elektrinih kablova

proizvodnja iic e
obloene pamukom
postavijanje izoladje
stoSdranje elektrinog materijala

M unidja
Hardja

savijanje, eenje, suSenje,

povedvanje, iepljenje
ateMranje
iaboratorija za ispitivanje

32

14

Vrsta inustrije

Fotografija

Prehsambeni
proizvodi

DeUtnost

| Temperatura C

izazivanjc filtnova
suenjc
upresovanje
secnje

21 do 24
24 do 26

proizvodnjs buteia
hladni prostori za mleko
prerada itarica
prerada mesa
seenje slanine
stokiranje limuna
stokiranje jaja
stokiranje jabuka
stoldranje eera
stokiranje mesa:
smrzavanjem
smrznutog

15
4
15 do 21
4
15

21
22

_ i
1

do

26
18 o 5
2

Relativna vlanost
%
50
70
65
60

60
38
70
45
80
80
75
75
35

do 80
do 70
do 85
do 85

85
85

21 do 24

55 do 7S
85
7 0 do 80

pamttk:
premotavanje
eljanje
preda
grebenanje
tkanje

24
24
24
24
20

do
do
do
do
do

26
26
26
26
24

50
50
50
50
70

do
o
do
do
do

60
55
65
60
85

vuna:
grebenanje
prea
tkanje
najlotl pletivo

24
24
24
24

do
do
do
do

26
26
26
26

65
55
50
35

do
o
do
do

70
60
55
45

sviia:
apretura
prea
pletenje
tkanje
Laboratorija za ispittvanje

24
24
24
24

do
o
do
do

26
26
26
26

60
65
65
60
50

do
do
do
do

65
70
70
75

Duvan

proizvodnja cigareta i cigara

omekavanjc
seenje

Tekstil tkanine

22

Ovo su temperature i relativna vlanost koje su prema dosadanjem iskustro

proizvodnje i materijaia stalno evoiuiraju pa u konkretmm sluajevima treb
iti usiove od proizvoaa.

15

15

GDAVAjflB TOPLOTB COVEJEG ORGANIZMA

151

OPSTA RAZMATRARJA I KBAKCJJA 0G A H O M A NA KUMATSKU

PROMSMU SPJJOINE

Rfii ispitivanja najpovoljnijih uslova aagrevmja, provetravanja i vlanosti

vaaduha fcac i postzanja najpogodnijih usiova za rad i boravak oveka u ogramenim
prostorima, vratiemo se na detaljnije prouavanje oavaaja toplote oveks prema
okolnoj sredini. Jer sve instaladje i ureaji za grejanje, provetravanje i fclimatizadju
samo su onda ispravni afco oveku pruaju u svim pravdma najpovoljnije uaiove
za radnu sposobnoet i njqgovo prijatno oseanje u sredini u kojoj se bavi i radL
Svaksko ukoiiko je vei broj osoba i ako se one ee menjaji! u pojedinim prostorijama, onda se i ovi uslovi tee postiu. O ovome treba dobro vodM rauna prilikom projektovanja instaladja i ureaja za greianje i klimadzadju. Zato je potrebno
da se ova postroienja prilagoavaju odgovarajuim ivomira uslovim. a zbog toga
je i ss.datak njihovog projektovanja dosta komplikovan
Organ tsrmoregukc|e, kao ito je ve teeno, jeste koa. Odavasje toptote ]e
opet funltdjs brzine. temperature i vianosti vazduha. Kod promene ovih odnosa
koni nervi odmah reaguju i utiu na otvaraaje ili zatvaranje konih tkiva. koje
je okoio krvnih sudova. Gvim se smanjuje ili poveava protok krvj fcroz kou a sa
tita smanjuje iii poveava i sama temperatura koe, Svaka promena okolnih uslova
neminovno izaziva sve ove reakje ime se postie efekat termoreguladje organtzma. Naravno sve se ovo deava samo pod normalnim uslovima, tj. u odradenim
granicama pomenuta tri faktora; temperature, brzine i vlanosti vazuhe, fcro
osnovnim Ali ako uzmerno sluaj preteranog poveavanja temperature okoinog
vazduha, onda sredstva tennoreguladje organizma poinju da otkazuju. Orgaaizam se donekle poinje boiiti rai odranja svoje fcortstanme temperatore drugjm
sredstvima koja mu jo stoje na raspoioenju od kojih je giavno rad znojnih zljezdas
ksje intenzivaim izlutvanjem viaget odnosno znoja, uspevaju da utiu na odavanje
dovoljne koliine toplote ovejeg organizma. kako bi mu i daije teoitterature ostafe
kansmntm., Medutim, u riufu nastupaifa ekstremnih ualovu, kadt otganizsm n |e vife
u stesau da uspostav ravnoteu odsvEHjs toplote, oncte nahupaju poreririesp zdraviju, prestsju ptfatn i osseaji, t u kaja:>stimc ookzi i do ussverrja mgamtm. Ovo natupa bilo kod poveanf. ffi msugenj* odavafa toplote eksttcsisaiim alufisjsviina, *&
mo to mancesi.uile nc r&difiite nsiB. Radne ^osobnost oveks t> ovafcvim prilkanm
aagio opsdfi. s naroito kod poveross tempmture c&oline kada csgattom vife ne bude u mogunosti da odaje odgovanguii toplotu m qi sffsdini.
152

VLANOST VAZDUBA I TBMTBRATURA KOE

Pomenut je znaaj koji koe ima u termoreguladji ovejeg organizmaOvde je dosta vana mjenica jo t stabiiizadja temperamre koe u zavisnosti vlaaosti vazduha. Oseaj toplote ili hladnoe ko oveka a ss tim i njegov oseaj ugodnosti ii odgovarajuoj sredini zavisi od obro stabiiizovane temperature njegovi,
koe. Zato se i usvaja kao meriio ove ugodnosti temperature oveje koe.
Posle mnogobrojnih istraivanja i merenja temperattire koe u razliirim
stonjims vazuha oic se do zakljuka cte najstabiinije rezultatc u r.ome pogledu
daje temperamra da, koja se inae malo nmjicujt; od srednje temperamre drugih
mesta n oveioj koi. Istovremeno temperamra eia najdcsiednije reagak. aa
pRMnene akoine temperatuie vda msio w ii kod razliitih otobs pri istten ntdovuna,

16

153

K 0U & N A OBAVANJA TOPLOTE CoVB&EG 0ROANIZMA

Ko prorauna zagrevanja nekih prostorija, a naroito onih gde je u pitanju

kretanje znatnijeg broja osoba, moralo bi se uzeti u obzir i odavanje toplote od
strane tih, lica. Na odavanje toplote oveka utiu jo i ove injenice:
veliina fizikog napora
temperatura okoline
brzina vazduha
starost i osobenost lica
Fod temperaturom okoline ne treba uzeti temperaturu vazduha, ve priblinu srednju temperaturu kako okolnog vazduha tako i okolnih predmeta, zidova,
tavanice, poda itd.
Toplota koju odaje ovek sastoji se iz direktoe (iii po nekim autorinaa suve oseajne - neposredne) odavane toplote (zraenjem - radijacijoni, sprovodenjem - kondukcijom, strujanjem konvekdjom) i inirektne (posredne, latentne) toplote, koju
ovek odaje isparavanjem putem znojenja i disanja.
Ako se koiiina direktne odavane toplote oznai sa Q, koliina indirektne sa
Qi, onda njihov zbir daje ukupnu koliinu odavanja toplote ovejeg organizma Qu:
\ Q ^ ' Q d ' +Qi \

[W]

( l.l)

Po Berestnefii (Berestneff) data je jedna tabela koja predstavlja odavanje

kohine toplote oveka (po asu) koji je normalno odeven a radi sedei vrlo lak
posao (tabela T 4).
U tabeii su date vrednosti kako za miran vazduh tako i za vazuh u pokretu
sa V = 1,0 m s'1.
T 4

K eliifam top lote

io v e k etda)e p ri n m liii teiupePBturBma

Odata
toplota
W
Pri m im sm vazuhu
V = 0

Pri kretsuiju
vazduha bm nom
V - 1,0 m s-

Temperatura vazduha C
10

12

16 18 20 22 24 26

30

32

&
Qi

136 126 115 106 98 92 85 77 69 58 47

21 21 21 21 23 27 33 41 49 59 69

33
81

Q.

157 147 136 127 121 119 118 118 118 117 116 114

Q*
Qi

151 141 130 121 112 104 97

19 1 9 19 19 19 20 24

Qu

170 160 149 140 531 124 121 118 118 118 116 114

87 80
31 38

28

69
49

55
61

37
77

17
Dijagram na sl. 3_ daje grafiktt predstavu vrednosti gornjih tabela. Ispitivanja su vrsena u Institutu za istraivanje amerikih inenjera za grejanje i kiimatizaciju (ASHRAE).
Karakteristino je da je zbir odate toplote u granicama izmeu 20" i 28,
na temperaturama prl kojima se ovek ugodno osea, skoro konstantan, odnosno
sa malim varijajama.
Zf praknne proraune moe korisno posluiti tabela T 5 (prema VDI
2078 od 1971). Kao to se vidi i ovde koliina toplote koju u granicama od 22
i 26 odaje oveji organizam iznosi oko 100W, pa se ova vrednost primenjuie
u prorac-umma gde je to potrebno.

0 4 8 12 16 2 0 2 4 28 3 2 3 6
TEMPERATURA VAZDUHA-%^
Sltka 3 Odavanje toplote normaluo odevenog oveka u m iru i radin
direktna
toplota, Qi indirektna toplota, Qu _
uknpna topSota
Toplota ispaienja od eoveka
Tem peratuta okolne
Direktna odata toplota (kondukcijom.koavekcijoni i radijacijom.l
Indirektno odata to p b ta
isparavanjam
Dfcupno odata toplota
(za proiarar nge zbir!)

[X ]

[ u r j 20 j 22 j 23 S 25 |

26

Qd

doW

40

90

85

80

75

70

Qi

do W

20

20

50

60

70

75

Qn

okoW

120

115

115

115

115

115

. -J abek; T .. 6 daje uporedni pregled odavanja toplote ovejeg tela i nekih

grejnih urcaja pod slinim uslovima.

18
T -6

Od*)* taplote zratad em ovefe* 1

pOVfiffi^

dru^ih ffr*Mh * a1
_____ _______ _
Odevanje toplote f m ' :

Gana pe m zraiSsnjem
Obitis; pe za ditettto ioenje
Kaljeva pe

S S

,* + < ? -* >

Podno gtejanje (25 -3 0 )

zraenjem 4*

ukupno q

30
64000-100000
3500
140 -3 0 0
7 0 -1 4 0
35 -1 5 0
3 0 -1 2 0

60
70000-105000
5000
700 - 950
450 -7 0 0
4 0 -1 8 0
35-160

Sve veliine oavanja toplote oveka odnose se na osobe prosene mase

(75 kg) i visirae (175 cm).
IS4

ODAVAME TOPLOTE COVEJEG ORGANEEMA POMOU VLAGB

1OTABNE 54ASOM VODENE PARE

Kod nrorauna kKtna-nreaja bolje je uzimati u obzir masu vodene pare

G w l koja (Klgovara sadrini vlage, umesto koUine odate toplote usled isparavanja
Qi. Ona se rauna pc formuli:
G wl

_ Q t . 3000

[g h -1]

( 1.2)

g<fe je f toplota isparavaitja koja iznosi:

r = 2495 - 2,26r I [Jkg-1 ]

71

pri emuje t srenja temperatura povrSine tela ncrm alno odevenog ovrita,
Kod odevenog oveka sa nepokrivenim delovinta tela srednje temperature
povritae su od 25 do 33, p a je r -2430Jkg-1,tj.
G wl = Qt

1000
2430

[ g h '1]

(1.4)

Na ovaj nain jedna osoba koja ne radi fiziki, pri mknoni vazduhu i relativnoj vianosti izmeu 30 i 70% isputa sledee vrednosn koliine vodene pare
u zavisnosti temperature vazduha:

...... ....... .

T -7
Temperatura vazduha

rc]

10

12

14

16

18 20 22 24 26 28 30 35 37

Koliina voene pare G

tfh -i |

31

31

31

31

34 40 48 60 73 88 102 150 160

19
Pri vianosti veoj od 70% i vioj temperaturi okolnog vazduha ispuStanje
vodene pare od ovejeg organizma gotovo prestaje dok kod vianosti ispo 30%
i niih temperatura izvanredno raste.
Vidi se iz tabeia T 5 i T --6 da je odavanje toplote ovejeg organizma u
temperaturskom razmaku izmeu 18 i 28 oko 1200WS a pri niim temperaturama ukupna koliina topiote koju odaje organizam je u porastu. Meutim zapaa
se da je odnos irektno i indirekmo oate toplote promenljiv tako da u temeperaturskom podruju od 10 do 16 u kome koliina direktno oavane topiote skoro
linearno opada sa poveanjem temperature okolnog vazduha, indirektna koliina
topiote je konstantna a sa daljim poveanjem temperature ova koliina toplote progresivno raste postiui svoj maksimum u podrujU temperature okolnog vazduha
koja odgovara temperaturi ovejeg organizma. Ravnomemost smanjivanja odnosno
poveanja ovih dveju koliina toplote naroito dolazi o izraaja u podrujiroa u
kojitna }e njihov zbir konstantan, tj. od 22 do 28.
Tako isto i odnos sastavnih koliina toplote koje ine direktnu toplotu, odnosao
toplotu odavanu konukctjom, konvekcijom i ladijacijom, pod razMitim uslovima je
pronnsnljiv.
Ako se oznai topiota odvedena konvekcijom sa Qkv a zraenjem odvedena
sa Q zn onda e biti:
(1.5)
gde je <** koeficijent prelaza toplote konvekcijom
ocZT koeficijent prelaza toplote zraenjem [Wm 2 K 1]
A ~ spoljna povrina teia, jm2]
temperaturska razlika izmeu okolnog vazduha i srednje temperature tela odnosno odela [C]
At z temperaturska razlika izmeu povrina zidova i tela onosno
odeia [C]
Ako je temperatura zida jednaka temperaturi okolnog vazduha (na primer ko
ustaljene letnje temperature), onda gomji izraz dobija prostiji oblik (jer je AH =
= A*):
Qkv ^ otJbti
Q ir

(1.6)

otzr

Sa otkv = otnr 4,5, takoe je i Q_kv = Qzr tj. obe koliine toplote koje se odaju
i konvekcijom i zraenjem bile bi jednake.
Ako je naprotiv temperatura zida manja nego okolna temperatura vazuha
to je opet najei sluaj zimi, onda se gornje brojke znatno menjaju. Ako se, na
primer, uzme za zimske prilike unutranja temperatura = 20 a srenja temperatura zidova manja za 2,5, tj. 17,5 i ako se dalje rauna srenja povrinska
temperatura normalno odevenog oveka tn po formuli Bedforda onda je :
t% = 12,5 + 0,67 j
gde je tu srednja temperatura okolnog unutranjeg vazduha

(1.7)

20
tn = 12,5 + 0,67 20 = 26
Qm = 4}S (26 - 20) = J L ^ 0}7
Qzr
+ 5 (26 - 17,5)
8,5
Iz poslednjeg odnosa id a a <2fej = 0,7 QzrJe Qzr - 1>
ie Qkv
je 0 ^ , + Qlr = 1,7. Prema tome od ukupne odaie toplote na konvekdju dolazi'.

>7> Pa

_ _ J 2 + B___ = J L L = 41% 40%,

Q tv Q *
i>7
a na zradenje
___ O ? ----- = - J = 59% 60%.

Qfct> +

Q zr

^>7

Iz ovog primeta se vidi da odate toplote konvekcijom i zraengem, iako u veini

sluajeva priblino podjednake, ponekad mogu pokazivati osetne razlike. Za srednje
viednosti vai sledea tabela:
Saspod ela ukupne toplote koju odaje ovek, nonnalno odeven,u m iru ,
pri ssepjoj temperaturi i vlanosii
Nain odavanja toplote

Konvdrjom sa sprovodenjem
ZraEenjem
Isparavanjem
Disanjem
Usled ishrane i dr.
UKUPNO:

1 1

% od ukupno
odatetoplote

35
35
18
6
6

35
35
18
6
6

100

100

Ove vrednosti se ne mogu uzeti uvek za definitivne, utoliko pre to postoji

bitna individualna razlika kod ljudi kao: veliina, pol, rasa, odevanje itd. Naroito
nije tano ni utvrdeno koliko utie, kako je reeno, i relativna vlanost na odavanje
toplote oveejeg organizma a pokazani primeri su rezultati ispstivanja koja su vrsena
pri srednjem stepenu vlanosti. Novija istraivanja ozvoljavaju da se veruje da
su ukupna odavanja toplote manja od gore izloenih vrednosti. Ipak se sa omm
to je reeno dobija jedna jasnija slika kako telo reaguje na promenu tem perature
i kakav uticaj na organizam imaju ove promene a za proraune klima ureaja se
mogu sm atrati ovoljnim.

21
16

P O D R U C jE U G O D N O S H

161

R A S PO N T E M P E R A T C R E I RELATTVNE VLANO STI

ovek se relativno lako prilagodi spoljnjem klimatskom stanju irih granica

ali ipak postoji izvesno ue podruje ugonosti u kome se najprijatnije osea i njegova aktivnost dolazi do najefikasnijeg izraaja. N eka stroga granica ovoga podruja
ne m oe se prezirati jer mnoge injenice na to utiu, kako je ranije pom enuto:
individualnost, navike, poreklo, odevanje, starosi, goinje doba, vrsta delatnosti
i dr. M ogu se dati samo prosene vrenosti stanja u kome se Ijudi najugodnije
oseaju sa izuzecima oko 5%. etiri elementa stanja su od bitnog znaaja; tem peratura t vlanost vazduha, prom aja i tem peratura okolnih zidova. T em peratura
i vlanost vazduha sredine od posebnog su znaaja i njihov uticaj je ovde detaijno
izloen i rezultati slue kao osnova za projektne zahteve. D ruga dva tem peratura zidova i strujanje vazduha (promaja) vie spadaju u domen klimatizacije i
vazunih postrojenja pa e o tom e biti vie rei u odgovarajuim odeljcima, dok
drugi elementi kao to su istoa vazduha, mirisi, stanje elektriciteta itd. nisu od
presudne vanosti pa se kao manje znaajni mogu u veini sluajeva zanem ariti
prilikom tretiranja sredine u veini objekata. K hm atizaja vazduha takoe obuhvata njegovo tretiranje i u ovom pogledu.
Ispitivanja o uticaju ovekove sredine na njegovu ugodnost a tim e i na njegov
efekat rada najobimnije su vrenii u Sjeinjenim amerikim dravama (In stitu t
udruenja amerikih inenjera za grejanje, hlaenje i klimatizaciju ASHRAE)
a zatim u razvijenim evropskim zemljama (Danska, Francuska, Nemaka i dr.).
Sva ova istraivanja pokazala su a ugodnost oveka prvobitno zavisi od ternperatu re i relativne vlanosti vazduha njegove sredine. D ruga generalna konstatacija je da su iniviualne granice ovih uslova veoma uske, tj. da je kod 95% ispitivanih razliitih osoba i pri razliitim usiovima rastanovijena vrlo uska granica
ugonosti u pogledu tem perature i relativne vianosti vazduha tako da se ovi rezultati m ogu prihvatiti i generaiisati sm atrajui ostalih 5% ispitanih lica kao
izuzetke,
R ezultau ranijih istraivanja u SAD pokazala su da je u pogieu tem perature sredine za ugodnost oveka bila 22 do 26 (zaokrugljene veliine Farenhajtove skale od 7278F) p ri relativnoj vlanosti vazuha od 50%. Pri ovome treba
im ati u viu navike Amerikanaca da u biroim a pa i u pogonima lake inustrije
obavljaju posao na svojim radnim m estim a u kouijama kratkih rukava bez obzira
na godinje doba. Ovakva odea bi odgovaraia otporu toplotne provodljivosti od
0,5 do 0,6 cloa a aktivnost oko 1,1 meta.1)
l) Usvojena iedinca termikog otpora oee je o l cloa (ita se ,,k!o od engleskog
ret dothing odea) = 0,155 n r K W.
Srednje vrednosti jedinsce clo za razliito odevant'e u m s KW" su:
nago te b
0
vrlo laka odea koSulja bez rukava
0,08
Koulja dugih rukava, laka odea
0,11
Kompletno radno oeio
0,12-0,16
Tea radna odea
0,19
Normalna odea i ogrta (mantil)
0 2 3 -0 ,3 1
Zimska odea s kaputom
0 ,47-0,62
Jedinica za aktivnost od 1 meta odgovara lakem radu oveka u sedeent stavu.

22
Oigledno da variranjem odee moe se temperatura ugonosti menjati
u izvesnim granicama. Priblina zavisnost temperaturske promene od 1 je oko
12,5 doa. Relacija bi se mogia izraziti relacijom:
I clo = 3,5 - t

(1.8)

Ova promena odee bi se mogla primeniti priblino u temperaturskim granicama od 16 o 28 inae ako bi se teilo za korekcijom kod niih tem peratura
npr. o 8 trebalo bi uzeti odevanje prema 2,5 doa ali usled hlaenja ruku prj ovoj
temperaturi ne bi se mogao obavijati neki lakSi (1,1 met) rad ni sa ovom odeom.
Ako se uzme u obzir da se u razvijenim zemljama, poglavito u SAD, samo
za podeavanje ugodnosti oveka utroi preko 30% o ukupno utroene energije,
onda je jasno zbog ega se pojavom energetske krize podo razmatrati kakve bi
se m ere mogle sprovesti radi smanjenja ove ogromne potronje i kakve bi zakonske propise trebalo u ovom smislu doneti da bi se ograniiie temperaturske mare
u zimskom i letnjem periodu. Po nekim ispitivanjima varijacija tem perature od
1 regulisanjem odgovarajuih ureaja (zimi smanjenjem a leti povienjem) doneia
bi oko 5% utede energije kod tih ureaja. U SAD gde je izrazito mnogo vei broj
ureaja za grejanje i kiimatizaciju, kao t najrazvijenijoj zemiji sveta, ovo rasipniko troenje energije u ovom domenu nije samo posledica navike ve se ima nenametijiv utisak da tu igra ulogu i veliki pritisak kompanija za distribuciju energije i za proizvodnju opreme. Kako bi se inae moglo shvatiti da se mnoge prostorije zimi zagrevaju i do 27, a leti se rashiauju i ispod 20. Isto tako i u pogiedu
vianosti vazduha, na ije reguiisanje se troi vika kolitna energije, ve se razmatraju realne granice od 3570% da se ozakone jer ne remete ugodnost oveka
pri radu. Ranije granice su bile 5060% ijim proirenjem bi se takoe postigie
ogromne utede.
Pratei ova zbivanja u svetu trebalo bi izvoditi neke zakljuke i sprovoditi
neke korisne raere i u naoj Zemlji. T u se radi o onoenju standarda (JU S) i o
propisima radi ogranienja maksimaine temperature grejanja po ustanovama,
birohna i preduzeima. Ovo bi se primenjivalo kako pri izradi projekata tako isto
i u ekspioataciji. Nije redak sluaj a u sezoni grejanja naiu vrlo visoke temperature, ak nepodnoljive, u nekim zgradama i objektima. Ako su nainjeni i neki
propusti prilikom projektovanja u eksploataciji nije teko suziti granice temperatura strunijim reguiisanjem, odravanjem instalacija grejanja i ako je potrebno
irnrrenjem izvesnih izmena i dopuna koje bi se ekonomski isplatile. Nesumnjivo
da bi se i kod nas u ovom smislu mogle postii znatne utede u energjji. Ovo predstavlja
imperativ u sadanjoj energeticcrj krizi.
162

OSTALI UTICAJI NA UGODNOST ODNOSNO AKTTVNOST OVEKA

Pored napred pom enutih injenica ovde se navode jo neki rezultati ispitivanja koja su vrena da bi se ustanovio uticaj dnevnog ritma, buke, boja i elektrostatikog poija atmosfere na ugodnost i aktivnost oveka,
Dnevni ritam, tj. raziiitost oba tokom 24 asa, zatim buka i boje nemaju
nikakvog praktinog uticaja na term iku ugodnost oveka a samim tim i na njegovu
aktivnost.
to se tie uticaja elektrostatikog polja atmosfere ispitivanja su jo ts toku
i za sada nema odredenih rezultata.

23
Neiki aguran i jednosfavan naiHn za mererge ugodnosti sredine ili jedan jedini instmmeat za ovu svrhu joS njje definitivno u upotrebi u tehnici grejanja i klimatizacije.
Ovo se sgumpe postie merenjem s vife inistrumenata pomodu ega se dolazi do pomenulih omovnih veliina: temperature vazduha, temperature zidova, vlanosti vazduha
i njegovog kietanja picrnJtje.
Osnovni instrument je kambinovan suvi i vlani termometar.

Naikompromis u ostvarenju ugonosti oveka preana izioenim rezultatsma istratvanja primenom tehnike greianja i klimatizacije ali sa minimumom
utroska energije to je zadatak koji oekuje inenjera termitehnike kako pri izboru projektnih zahteva tako isto pri izboru ogovarajueg sistema koji treba primemti u svakom konkretnom sluaju.
Pre prelaska na materiju koja e posluiti da se ovi problemi refe na optimaian
nain, radi iasntie predstave dotai e se teonjski osnovi prenofenja topiote kroz razM te sredine i pregradne zidove.

ODELJAK

2.
21

II

OSNOVI PRENOSA TOPLOTE

UVOD

Radi obezbeenja grejanja jednog objekta, potrebno je najpre utvrditi ko~

liku koliinu toplote je potrebno uneti na jedan najpoesniji nain a u najnepovoljnije oba goine, tj. pri najveim gubicima toplote. Ovi gubici zavise od spoljnih meteoroiokih i klimatskih uslova za pojeina rnesta a zatim i od same vrste
objekta usled ega se moraju za svaki objekat zasebno i raunati. Proraun ovih
gubitaka je veoma sloen posao i treba ga to tanije izvriti uzimajui u obzir
sve specifine elemente kako u pogledu m esta na kome se objekat naiazi tako i u
pogiedu njegove konstrukcije. Ovaj proraun ne zavisi od vrste sistema grejanja
koji e se prim eniti ve tek posie svretka prorauna treba izvriti analizu prim ene
onih sistema grejanja koji bi ve prem a konstrukciji i nam eni objekta mogli doi
u obzir.
Pre prelaza na direktno prouavanje prorauna gubitaka toplote osvrnuemo se na principe prenoenja toplote, koji se inae prouavaju u odgovarajuim
disciplinama.

22

PR EN O EN JE T O P L O T E

Proces prenoenja toplote nailazimo u tehnici grejanja i kiimatizacije u m nogobrojnim primenama. Iz zagrevanih zgrada na prim er, toplota se prenosi u slobodnu atmosferu. Veliina ovih gubitaka je veoma merodavna za izbor sistema
grejanja. T ako Isto i odreivanje povrine grejnih tela radijatora, kao i veliine
odnosno kapaciteta kotlova sigurnije e se izvriti ukoliko se bolje poznaju zakoni
prenoenja toplote. U mnogim sluajevima pravilna prim ena ovih zakona om oguie inenjeru da pobolja racionalnom koncepcijom, procese izmene toplote a sa
tim i da povea efekat grejnih povrina sa istim materijaiom odnosno trokovima.
Poznavanje ove materije takoe se u m nogome koristi kad je potrebno spreiti odvoenje toplote vrenjem racionaine izolacije obuhvatnih povrina. U osnovi
principi prorauna ko oba sluaja su isti.
Ove e se ponoviti samo najpotrebniji osnovni zakoni i obrasci, dok za
ublje studije prenoenja toplote postoji vrlo opsena literatura.

26
N a prvi pogled proces izgieds jenmtavan feudui t se topiota prenosl od
predmeta vie temperature m predmet nie. U stvari preces je vrlo sloen i esto
teak da se i matematiki. postavi. Da postavimo razliku odmah J2aneu 3 osnovna
sluaja prenoenja topiote, a to su:
Sprovoenje (kondukdja), To je prenoenje toplote u unutranjosti nekog
tek preko igegovih sastavnih estica, pri emu ne postoji nikakvc meusobno
kretanje tih estica (vrsta teia).
Smtjanje (fmvekcija). Prenoenjc topiote kretanjem estica tela u gasovitom
jii tenom stanju.
Zra&enje (radijactja). Prenoenje topiote s jednih mt druga tela energijorn
zraenja bez direktnog dodira.
Prenoenjc toplote sprovoenjem (kondukcijom) se pre svega vri samo kod
vrstih teia.
Prenoenje topiote konvekdjom je ko tenih i gasovitth materija a _pi'0 nzrdkovano je bilo sopstvenom raziikom u temperaturi ili gustini bilo razlikom
pritiska postignutom prinudnim putem. Prvi sluaj je slobodno a drugi prvmdno
strujanje.
221

PEELAZ TOFLDTE

Cesto se
topiote konvekdjo'Ti prepHe n zraeigem. Takoe je tritaa
femena toplote kqja se vri izmefiu vrstih zidova i teaosti iH gasova koji su iguna
obuhvaeni. Ovaj nain izmene topkrte naziva p re te toplote.

222 PR O LM TOPLOTE
Ako se toplota iz jednog prostora iii od jedne tenosti prenosi u aiugi prostor ili tenost kroz neki zid, kojim su razvojeni izmeu sebe, onda je re o proiazu
topSote. Ovi razdvojeni zidovi, koji se u proraunima izmene toplote kod radijatora ili rashladnih povrina uzimaju u bbzir jesu u stvari zidovi, prozori, vrata
i ostali otvori na zgraama, kod kojih se proraunavaju gubiri toplote. Pri ovome
kretanje toplote treba deliti na tri deia, naime prelaz toplote od zagrejanog prostora n& njegove unutraige povrine, zatim o umstianje do spo^aia^e povrfine zids
i nzjzad jo jedast prelaz topiote o ove spo^aSnje povriine zida na hladan prostor napo^u. Obmut smet kretanja toplote bio bi kod hla8eqa prosterija.
223

SPROVOTEB3JE T O PL O T E (KONUKCIiA)

Sprovoenje toplote u jenom vrstom telu prostog geometrijskog oblika,

obino se pretstavija matematikim putem bez naroitih tekoa, ukoliko temperatura ostaje bez promena za izvesno vreme, (postojano ili. stacionamo strujanje
toplote). Sve pretpostavke su doputene u pogiedu obrade i potrebne tanosti
zadataka koji se buu ovde prouavali.
Za tennotehnike proraune o naroitog znaajs je sprovoeaje toplcrte
a stadonamom stanju kroz ravne i cilindrine zidove.

27
223-i Spimaenje toplote kroz mvm zid Najpre fc se ntm iateti vei zid hsMnogenog
sastava i paaishife spagnih poOTfeis k-oi kcji starji toplota (sMks 4). Temperature
pofflffait dda sa tm i tm . Deb|in& zda je 0. fhvmirts zida kroz kcju stngi topiota je
A , Temperature okolim ss jedne i druge strane zida su t t i t%. Kofihut topiote kqa
proe k m povriinu zida^l na as iznosi:

e * -

(tsBl fu)

( 2.1)

[WJ

Vidi ^ da je koliina toplote koja prolazi ktos zid propordonaina povriini zida
i laziici temperature povriine zida, dok je obrnuto propcrtionalna deb|int zida,
Kosficijent X predstavlja koefkgent toplotne provod^ivosti materala zida. ReSavanjem jednafime (2.1) po X vMi ae da je dimenzga ovog koeficgenta Wm" K_ l .
Kada re u jednaini (2.1) staviA = lm *, = l m i tm - tm = 1K, dobfa se X - Qh.
Prema toaie koefic|it X se moe dsfmisati kso koliina toplote kojt proe za jedinicu vremeim kroz 1 ms povriine sloja nekog matergala deb(ine 1 m pri tempemturskoj
razitci obeju povT&na. zida od 1K. K oeficfent toplotne prcsvod(ivosti za isti matergal
meren pri osetnjjim temperahuritim razl&ama nge isti, ali u izvesnim maiiim tempemturakim intervalima moe se za proraune smatrati da je konstantsn. tako da temperatura kroz zid lineamo opada u smeru stngarga toplote.

Sli&e 4 Prolaz toplote kroz

homogenn ravnu ploc

SHkitS Prolaz toplote kroz

vtteslojnu plou

iz googeg teraza vidi se ds je temperatur&s razlika povriina zkte proporeion&kjii

odnosu: 5/X, kcji se naziva otpor topiotnq propust|ivoeti sioia,
\
RedpronE vrednost ovoga izraza m oteteavg st A =
i n s a v i se t a p b t m
pfcpustftvost skja [W m 'J K 1j.

Ako se radi o psolazu topiote, fcso- vife skgero, na primer, tri sk |a (sBka S) |i
koefic(enti topkjtne provod|ivosti Xj, Xj s Xs, ebljtete St ,B^ i S$, &temperature
ns gtaaiSnfa; povrinama siojeva t ' i f \ onds za 1 askioz svaki sloj profie ists koKins topiote i to:
e

28

i Ql> =

I- j4

t") A

[W]

(2.2)

01

Iz jedtiaina (2.2) dobija se

t'

Qk

Si

AXt

t - t " - Qh

A \*

~~ ttfft

Qh

(2.3)

odakle izlazi:
Si Ss _ 831
! (ta i -

t') : ( t ' - ") : ("

(2.4)

Xi X2 Xa [

Sabiranjem levih i desnih strana jednaina (2.3), bie:

(2.5)

o tp o r p ro p u stljiv o sti Uvoenje tennikog otpora propustljivosti

1/A [m K V -1] u proraun ima praktinog rnaaja, jer kod vtSeslojnih ztdova ukupan otpor propustljivosti je ravan zbiru pojedinanih otpora, dakle:
223-2 T e rm i k i

1 = i* + h + i* + . . . + Xi
M
ka
_____ h

6}
82
+ -r~ +
Aj
A2

Za tri sloja termiki otpor propustpvosti je

nom u relaciju (2.5) izlazt t m - t m

IQ h = A

[ m 'K ^ - 1]

Qk

A
% s) ^ j

( 2.6)

$3
* 1 zameA3

, odakle se dobija;
(2.7)

Kada se u jednaini (2.7) stavi tm - t = 1K, jl - lm *. brojno je A = Qfc.

Prema tome toplotna propustivost sloja X predstavlja koflinu toplote koja u jedinia
vremena profle krozjedinicu povrine kada je razlika temperature povrine zida IK.
Primer 1. T reba izraunati gubitak toplote kroz jaan spoljni zid povriue A = 16 ms
sa tempetaturom unuttanje povrine twt = 15 a spoljanje od
=
5. Debljina zia je 0,3 m.
Koeficijent provodljivosti j t X = 0,7.

29
Qh ~

0 ,7 -4 ,1 8 7 k J h - ^ m - K '1 16ma (1 5 + 5 )K
0,3 m

*u>J)

7 -4,187 -16 -20

3

k lh " 1 = 3126,2933 k Jh "1 = 3126 - 0,28 W = 875W

Primer 2. Dodatkom jedne izolacione ploe od 3 cm debljine sa X = 0,08 poboljava

se to p b tn a zatita u primeru br. 1. Izraunati gubitke toplote pri istim temperaturama spoljnih
povrina zida.
Termiki otpor propustljivosti u ovom sluaju iznosi:
1

~A

0,3 m

0J)3m

4J87 -0,7 kJh"' m"1K"1

4,187 0,08 k Jir1 m"1 K'

= (0,102 + 0 ,9 0 )------------------ = 0,192 m1 hK(kJ)'1 =

kJh *
= 0,192* 3,57

= 0,685 mi KW1

Na osnovu jednaine (2.7) dobiia se Qh =

kJtn-1 h"1

20K 16 mJ = 1667kJh"! =

= 1667 -0,28W =467W .

Odavde se vidi o kakvog je znaaja jedna izolaciona ploa za spreavanje toplotnih gubitaka.
223-3 Sprovoenje toplote kroz cilindrian zid (zid cevi). Posmatrae se cev vee
duine krunog preseka sa debelim zidom, kroz koji struji topiota iz nekog toplotnog izvora preko nekog toplotnog fluida. Na duini L cevj zanemarie se gubici
kroz krajeve. Temperature spoljne i tmutranje povrine cevi su twi i
Toplota koja dolazi iznutra
ukoliko se udaljava od centra struji kroz sve veu
povrinu. Dijagram opadanja temperature nije vie
prava linija, Za jean vrlo tanak elemenat cevi prenika D i ebljine V* dD i za temperatursku razliku
dt, strujanje toplote prema jednaini (2.1) bilo bi:

dQh =

X
- D tc L dt
1/2 dD

( 2 .8)

znak minus dolazi usle opadanja temperature porastom prenika (sKka 6).
Transformajom i integracijom ovog izraza u
granicama od D , do Ds, dobga se po apsolutnoj vrednosti
,

2 \ir L( t m

^tvl)

1
dD
D

2 \ 7 tL ( tm (ipj)
InD i /nD i

Slika 6 Pi-olaz toplote

kroz cevi

tim)
DD

30
akte:
2 tt
k7 a '
n ^

L Uwi

tW2l)

[W]

(2.9)

Di

Umesto rjovrine A i debljine zida S pojavijaje se u ovoj jednaini pored dume

L jo i prirodni logaritam odnosa Dzilh. Temperaturska knva je logaritamska
Hnija.

Kod relativno male razlike izmeu spoljanjeg i unutranjeg precmka cev;

D x4-Z)2

izraz obija vrednost jednaine (2.1) stavljanjem srednjeg prenika Dm -

Odstupanie ie na primer za odnos DzjDi = 1,5 nekih 1,5% za DnjDi = 2,0, 4%

itd. Ali kod izolovanih vodovamalih prenika ili vee debljine potrebno je raunati
sa srednjim iogaritamskim vrednostima,
Ako se izmcri gubitak toplote jedne izolovane cevi, onda se iz poznate unutranie temperature zida twi i koeficijenta sprovoljivosti toplote X pomou jenaine (2 9) oredi temperatura povrine
Ako se izmere obe temperature kao
i koliina toplote onda se pomou jednaine (2.1) izraunava toplotna provodIjivost cevne izolacije.
Na slian nain kao i za ravnu plou rauna se i koliina toplote koja proe
na sat kroz cev, koja je sastavljena iz vie slojeva razliitog materijala, pomocu
izraza:

'i

Xi

, 1 /
TT + T 1,1

X2

An

ln

~~j^ ^ L {twi

[W]

D -1

( 2.10)

gde su D' i Z>" spoijni prenici slojeva i odgovarajui koeficijenti provodljivosti

toplote Xi, Xa . . .
U tabeH T - 9 dari su koeficgenti toplotne provod|ivosti za izvesne mater|ale.
Vidi se da su ovi koefirfjenti nsjvei kod metala. Kod veine metala oni su proporcionalni njihcvcj elektrincg provod|lvosti.
Kotfidjoit proTOdiPvosti top lo te X [W m_1 K '

T -9
Bakar
Aiuminijum
Gvoide
Priroan kamen
Beton (nabijen)
Beton (poroson)
Staklo

350
230 - 200
6 0 -3 5
23 - 1 3
2fi - 0,9
0 3 -0 ,4
03

Topiotrsj izoktori
Vazduh
Voda (100 10)
Giicerin
Alkohol
Zejtin uije

0 d 7 -0 3
0,06
0,67 - 038
0,28
039
0,14 - 0 3 3

31
Za gmevinske materijale vrednosts ovili koeficijenata su ti proseku 0,5 do 0,2
u zavisnosti, strukture i poroznosti. Ako su u porama vazduini m ehuri, i ukoliko
su oni vei i pravilnije rasporedeni, utoliko je manja provodljivost materijaia.
Za izoiatore (toplotne) smatraju se materijaii sa koeficijemom provodijivostj
ntanjim od 0,1.
T enosti uopte imaju manje koefidjente toplotne provodljivosti od vrstih
teia, a gasovi jo m anje. Kako je k oefidjent provodljivosti vode oko 0,5 a vazuha
0,022, onda e porozni materijal, kada su vlani, imati mnogo veu provoijivcst topiote nego kada su suvi, poto se u pore uviai vlaga u m esto suvog vazduha.
G o m je vrednosti vae za obinu sobnu tem peraturu. Inae skoro za sve
materijale koefidjenti provodijivosti toplote poveavaju se sa tem peraturom ,
Zato se kod prorauna izmene topiote uzimaju koefidjenti koji vae za srednje
tem perature. (U tabdam a e biti dati koefidjenti provodljivosti toplote jo i za
druge materijaie i izoiatore).
U asopisu Kgji br. 2 /7 8 pokazan je deta|an proraun deb|ine optimalne izdadje;

23

PRELAZ TOPLOTE

U sredini u kojoj viada izvesno strujanje izmena toplote se poboljiava reiativnim kretanjem estica. Raunska anaiiza ovih procesa se oteava isprepletanjem proccsa strujanja i sprovoenja toplote. Ovo sc takoe ispoijava kod najvanije obiasri prenosa toplote a to je preiaz toplote izmeu jedne vrste povrine
i njome pregraene tenosti.
231

KOEFICOENTI PRELA2A TOPLO TE

Izm ena toplotc izmeu jedne povrine ija je tem peratura

i jene ograniene tenosti tem perature tt zavisi od veliine povrine A i tem peraturske razlike (tp ti). P ri tom e temperatura tenosti se tnenja sa rastojanjem od povrine,
Moe se pretpostaviti da je na odreenom odstojanju od zida podjednaka tem peratura tenosti, fcoja se u proraune uvodi sa oznakom tt- Ako se predpostavi da je
prenesena koltina topiote u jedinid vremena propordonalna padu tem perature,
onda najprostiji oblik jenaine prelaza topiote gias;

Qn ~

k A ( ip

~ tt)

[W]

(2 .11)

Vrednost k predstavlja koeficijmt prelaza toplote, koji sari sve faktore koji su od
uticaja na izmerui toplote. Dimenzija ovoga koefirijenta proizilazi iz izrsza.

A (tp - tt)

[W m ', K '1 ]

( 2.12)

Kaa ss u jednaini (2.12) stavij4 = I ms , tp = IK .v id lse akosfijentprelaza toplote a predstavfla jednu meni gustine stnijanja toplots po iednom stepenu tempsraturke razlike izmeu jedinice povita zida i tencsti. Kod ovog kosfieijents, se

32
ne rai o iziazu fizikalnog zisaeiija r.a 5to upuuje i prihvatanje srednje temperature
tenosti. Ipak, ovaj broj se prihvatakao raunska veKina, jer se izraz: jednaine (2.11)
pokazao u praktinim proraunima kao pogodan i koristan.
Granine vrednosti u kojima se nalaze neki koeficijenti prelaza toplote utvrdeni
ogledima kod izvestuh fluida, date su u narencj tabeB:
T-io
V a zd u h u m iru
V a z d u h u s tru ja u ju
T e n o sti u s tru ja n ju
T e n o sti u k iju an ju
V o d e n a p a ra p ri k o n d e n z o v a n ju

4-20
15 -1 2 0
230-11600
1160 - 23300
7000 - 70000

Kako se vidi razmaci su tako veliki da se svaki empiriki obrazac za proraun

koeficijenta prclaza toplote moe upotrebiti samo za jedno usko podruje primene.

24

U T IC A JN E

V E L lC lN E

Koeficijent prelaza toplote zavisi od osobina i stanja tenosti, breine stru janja kao i oblika, dimenzija i rapavosti povrma u kojima se-vrt strujanje i prenoenje toplote. Kao oznake preseka strujanja esto je ovoljno malo umskih
podataka, na primer za pravu cev krnnog preseka unutranji prenik Du, kod
strujanja okolo ciiindra spoljni prenici, kod savijene cevi jo i poluprecnik krivine jR.
Od osobina isiaterijala vani su koeficijent provodljivosti toplote X [IVnT1K _1 ],
masena koliina toplote c [J kg"'s K "1], gustina p [kg m -3 ] i viskozitet p [Pa s].
Pored gore pom enutih faktora koji utiu na prenoenje toplote, tekoe se
javljaju kod svake teorijske iii eksperimentalne postavke probiema, poto su osobine
materijala zavisne o pritiska i temperature. Radi uproenja kod nekih posmatranja ove se uzimaju kao konstantne vrenosti. Za pojeine odreene sluajeve dolazi
se do matematikih reenja pomou Prantlove (Prandtl) teorije o granintm slojevima ali svakako u formule uiaze vrednosti koje se eksperimentaino odreuju.
Kako vrlo komplikovana postavka ovih formuia oteava primenu u praksi, u optim sluajevima daje se .prednost opitima izvedenim prostijim odnosima. Pomou razmatranja slinih sluajeva rezultati opita se sreuju i ponovo koriste u
jednost&vnim obiicima jednaina za podruja odreene vanosti.

25

PRO LA Z TO PLO TE

Proraun prolaza toplote, tj. strujanja toplote o jedne toplije tenosti ka

rugoj hladnijoj, koje su meusobno razdvojene zidom, kroz koji prolazi topiota,
pretpostavlja poznavanje koefidjenata prelaza toplote na povrinama, zatim mere
i podatke o toplotnoj provodljivosti zida. Za postojana stacionama stanja, tj.
kada za izvesno vreme toplotno strujanje ostaje staino, mogu se upotrebiti jednaine
prelaza i provoenja topiote u zidu u svome jednostavnom obliku, jer koliina
toplote koja se prenosi s jedne povrine zida kroz zid na drugu povrinu ostaje ista.

33
251

ODKESMVAI^E KOEFICIJENTA P S O h A Z A TO PLO TE

i j
L

t0pi0ta' homgen 1 ~
veliki u
P ,atranu povrsmu A s tok promene temperature oretstavlim
r
T ^ * T tempCramre tenSti m Pros** izmeu k j i ge v r f f t o
f PW &!l 2146 rC ]> *>* koeficSenti p retet topfe
,

n o ie

"

i j t e a e i n a ( 2 . 1 ) 1 (2 .1 1 ) ,

0 proia2u

8021 staconan, stanje mogu upotebiti zaproraauti ifedee jem ate<2fc <*i A ( t i - t . . )

Q* = Y '

(2.13)

tw i

(2.14)

(t v * **)

2 i = a ^4 (tm - tt)

(2.15)

i d e J h T T 2 ? >ednaina P?l tem peram rskiiti m lik a ia a i sabiraaiOTi levih

desmh strana, tem petsture zidm b povrina se eliminiu i dcbija se
g.

\ i

as/ A

2 . 16}

d k a = * p > * <*> < * ! - . <.<?< ^

Pcto 1/tt oznaava otpor prelaza toplote, taaz u zagradi nredstavKt

r X

l^

t ^

! Ib ta n

+ 1

<t a '/ >

(2.17)

Oti

onda jednaiua (2. i 6) dobp oblik:

! 2*

k A ( t i S)

[W]

(2.18)

Ovo je osnovna jednaina proiaza toplote, gde je:

k = koefijent proiaza topiote tW m "*K "1]
1
x = otP r Prolaza toplote [m2 KW _1 ]
Ako se jednaina (2.18) rei po k, vidi se da k ima dimenzfiu V fm 1 K"! Kada
se u istu jednamu stsvi 4 = 1 m2 *
# x tr a u*

^
j
m u stan ^
im , f t - - 1K, dotya le fifc = *, ito raaSi dakoe.

34

Oggent ptoim tqplote pd(tsv$8 fcalietnu toplote kqfa u jelnld unoeoa ptoe kros
Jeinicu powtao, kaa ndlka tempsratuKs tenoeti ili pi'tsiora izrasu kojih se vriii
izmeaa toplote tenod. 1K.
RelavMuerrs. po ml&mua tamperaturE i dejeqjem ievih i desnfn otrsaa jodnaiag.
(2.13), (2.14) i (2.15), <tob$a *e:
(j wi) : (ti

*) (t )"

08

(2.19)

tj. tetnperaturake razlike deliminih procesa prenoienjo toplote su propordonalne

odgovarajuim otporima. Ova meusobna zavisnost omoguava iznaiaenje teasperatura povriina zis kada su obe temperature ti i t* i eiimirJ otpori pornati
Za vSeikjni zid deb|ine 5 t , 64, 6*, i koefic|enata prorod|ivoti topiote h ,
X9, Xg ptmsv^anje rauns premajednaini(2.19), dafe:

1 , 6i ,
jk
- + + +
X
e
Xi
1

( 2.20)

Ukupan otpor prdasa topiote jenak j t xbim otpora prelaaa na oh&m povrHiuma i ukupnog otpora provcdijivosti svik slojeva,
Ako je kcji od ovih slojeva vazuh, onda se ne me uzeti da je otpor toplotne
propuatljivosti 1/X jednak debijini S podeljenoj sa koefidjentom provodljivosti
vazduha Xi, jer sc kod vazdunih slojeva prenos topiote ne vri samo provoenjem.
Otpor proiaza a sa njim i koefidjent proiaza toplote k odreeni su fcoefidjentom p r d m toplotej pri erau je vrlo esto odiuujud prelaz toplote na je
aoj strara. Ako bi se eleio da pojaa intenzitet izmene toplote onda treba poboijati prelsz topiote ns straai manjt vrsdnceti , Ovo je vano naroito ze povrme
ograniene gaaovitim sredinama.
P tm m : Zs jesa redijtot koji se sastoji od ilanskt,. liver.og gvoa m, 0,005 m
debiiine zids i x = 40 Wm"1K* , s peipsde skiopu voeuog grejanjs, naittmloji toefidjent
prdez* topiote je % 503, s spoljni k,
10. Delimini otpori su

1
%

i - i S 5 * o

1
%

*
0,01%
odj
i
* 1~ , odnosno
40
10000
'
*

i.
%

I
10

w ,lo T

1000
. 1
odnosne 10% od
1000
k

Kao to se vii, jataa raijatora praktino zavisi od preiaza toplote na u n u tranjoj stram,
Pri Mtnfni topiote sc obostranim vsokim koefidjentom p r e te a topiote,
kao na prim er kod predgrevanja voe parom, mofe takoe imati znaaja otpor
topiotne propustiiivoiti grejnih povrSine, T o naroito ima vanosti ksda nastupe
naslage kamescc ss niskim kocficiiearom toplotnc provodijivoets.

35

251-2 ZM cevL m ttMiaMnioin stM@u za prutet toplote fco jedne kiune oevi unut
r^sjeg preMfcs D ls ^of!$eg prenikg Dt i uine L, er osnoni jeaasSit {2.9} i
(2.13) vaejenaine:
Q% ~ ai D in L (d - laa)

Q*

D i 7c L (tw ti)

[W]

(2.21)

( 2-22)

[W]

(203)

gde su % i iu* takoe temperature povrine zida, a uzeto ]e da se cw zagfcvst e

mutmnje straae, znzti h > tm > tv%> it,.
^

k8 1 * nmul * odnoo reiavsnjem jedhafifau (2.21),

levfi i d m fii strfmt. tako dobgenih

rWii' tenpefat,ia

h te . 2 *
T(L

fc

Eh

+ J - ^

2\

Di

as

k)

4)

odnosiio:

i. (ri ts)

ffiift

[WJ

(2.25)

2fc 81th '

oavie se aobije jtmSma prolasa tophte

Q Au 2, (fj

rfa)

[W]

(2.26)

O v d e je ^uvedn kotfkijenat prolaza toplote **, kojj se ne odnosi ae poviiinu vo

na jedim ot duine. I ovde vai zakon da je ukupan otpor prolaza nrvan zbini delimscrnh otpora, s s n o to se ovde pojavljuje preSnik oduosno odnos preniks. Za,
^ a .s
sloeye: )&lnog iza drugog (u smere strajaajs toplote),
razhcite debljme i koefiajenata provodljivosti* topiote, vtsi kao cspti iasm.

*?stoii

36

[Wm'1K '1]
i - +

aiD i

(2.27)

s .i , Z + - L .

2X

oa D%

gde je D' spoljni a D unutraSnji prenik jednog sloja iji je koefidjent provodljivosti X,
Jednaine (2.26) i (2.27) nalaze praktinu primenu kod prorauna gubitaka
toplote izolovanih cevnih vodova.
Koefidjenti prelaza i prolaza toplote za neke pregrade koje su u najeoj
upotrebi ati su u sledeem Odeljku III Termotehniki proraun gubitaka
toplote (tabele T 11 do T 16).
Koefidjenti provodljivosti toplote za materijale koji se aktuelno koriste u
graevinarstvu ko nas dati su u dodatku na kraju.
Ukoliko se ukae potreba za koeficijentima nekih rugih pregrada i materijaia izvah izloenih, treba se koristiti prirunidma izdatih kod nas i na stram,
ili to je jo sigumije, zatraiti podatke od proizvoaa.

0-

ODELJAK m

3. TERMOTEHNICKI froraun gubitaka toplote

31

OPRDEO

Sistemi m grejaige i igihovi urefiaji tieba kod centiabiih sistema da omogue

dovoljno i ravnomemo zagrevaige ofrjekata i pri rsznovrsnim j ain&mB i perioiima iikdnog vremena tako da uskd nekog propusts ne dce o piegteveiga iS nedovo^nog zagrevanja pc^einih prcetor^a.
Potrebna koliina toplote za zagrevanje objekta zavisi u pogiedu unutrairnje klkne od projektmh zahteva s jedne strane a s druge od vrste, veiiine, poioaja njegovog i njegovih elemenata i spoljrdh vremenskih uslova, Ova koiiina
toplote treba da nadoknadi gubitke koji nastaju usied prolaza toplote kroz obuhvatne povrine objekta, Proraunavanje ovih gubitaka, to je predmet ovog oeijka,
vrie se pod pretpostavkom da se koiiina toplote gubi prolazom kroz pregrade
i sreinu u stacionamom stanju, tj. da je spoijna temperatura konstantna a tcocte
temperaturska razlika na spoljnoj i unutranjoj strani istog ziaa (% = const.,
twi fttts = const.).
Gubici topiote uglavnom su dvojaki; protozom toplote kroz zidove i ruge
obuhvame poviine i odvoenjem toplote (konvekdjom) prcanajom vazduha kroz
eijene i neeljene otvore procepe. Sa poznatim i relativno tanim podadma
o karakterisrikama obuhvatnih povrina prvi gubici se dosta tano izraansvaju
(zovu se jo i mnumutbm gubid) dok prorauni za drugu vrstu gubitaka (,,m /titracionf) daju samo pribline rezultate na osnovu prihfaenih pretpostavki o
uticaju vetra i neovoljnog zaptivanja prozora i vrata.
Radi jednoobraznosti prorauna gubitaka toplote koja je potrebna za zagrevaaje objekata u pojedinim zemljama usvojene su i ozvaniene odreene norroe
(u SAD ASHRAE, u Nemakoj D IN itd.). Kod nas su poneseni prediozi
za izradu potrebnih normi i u ovoj obiasti 0 U S ) i o njihovog ozvanienja u upotrcbi su uglavnom D IN norme. U njima su propisani potrebni pararnetri i veliine
kao temperature, koefidjenti za razne vrste izvoenja i rugi podad koji su o
znaaja za ove praraune.

38
Napreak tehnike izazva i povremenu izmenu i dopunu prihvaenih normi
pa fa treba aumo pratiti.1}
Obiekti za koje su normiran podaci za proraun potrebne koliine toplote
za zagrevante iesu:
zgrade za stanove I ustanove,
trgovaki magacini,
robne kues

kolef
koncertne
sluaonice
kasarnej
hoteli,
radionice,
obdanita

dvoranc,
uionice,
?
hale

i dr.

U spedjalne objekte spadaju zgrade koje se rede zagrevaju, zgrade sa plafonima visine iznad 8 m, objekti u zemljij sklonita i sl,
Za ovu vrstu objekata postoje odstupanja od normalnih prorauna.

32

PO A & ZA PRORAUN POTREBNE KOLIINE TOPLOTE

Za proraun potrebne koliine toplote potrebni su sledei podaci:

suuacioni plan zgrajk, no kome treba da je oznaena strana sveta i po

mogustvu pravci udara vetra. Pored toga na ovom planu treba da su ucrtani poloaji i veliine okolnih zgrada,
plan osnove z g r a d e sa potrebnim kotama i prozora i vrata,
preseci zgrade sa podacima o lstoj visinl prostorija, visina od poda do
podaj visine prozora i vrata,
.
podaci o vrsti sidava, tavemca : krova, naroko ako se tie specijalnog
izvoenja pojedinih radova, da bl se koeficijenti pfolaza toplote mogii izraunati,
podaci o p r o s o r im a : konstrukcija (jednostruki. ,,na krilo, dvostruki),
materijal, veliina otvora krila (ili duina procepa - fuga),
podaci o vratima, sa ii bez praga,
poaci o natnem' prosr.orija ge treba da bude oznaen raspored zagrevanja,
tj. koji je nain i koji su dodad odreeni zs proraun potrebne koliine toplote.

Oznake eiemenata zgrade koje su upotrebljene u primerima:

UV
sv
uz
DZ dvostruka zastakljena pregrada s z
PD
JS jednostruki svetlamik
TV
dvostruki svetlarnik
K R - krov

JP jednostruki prozor
PK prozor na krilo
P vostruki prozor

unutranja vrata
spoijna vrata
unutranji zid
spoljni zi
pod
tavanica

') U SAD Ameriko udrnfenje ineujere, ea grqai*e. hiaSerie feBmatisaegu (ASHRAE)

pett goine obnavtja izaata propisa koii sc ozvanien za ovu obiast U Svsjcsrsfcoj je 1976,
godke pripremljeno i tek uedavno objarijeno novo iza^e Fropisa za protaun gubitafcs, toplotc
(Rtgies de caloil es deperditious de chaieur").

39
Pri aserenju ziova, podovs i tavam za uteiu i fcirn usimaju ss iste
meti
viskm ndova se tm uzime iste unutreiaja vkins ve visine od sprata do
mmm (tj. spoljna visine). Ze otvore vrste i proEors uzims se zidaraka mere a ns
n
raaacsve. ProraftuaaM reacultat se zaokrugljuje sis iO W m #vaku proatorfu.

33

O m O V f, PROEAfifJMA

Prems utvrenlm normnna postoji razlika izmeu gubitaka topiote u je~

dinid vremena Qo jW ] i potrebae koiiine topiote Q* [W ]
za zagrevanje
ndce proatorije. Qq predatavlja zbir svifa gubitaka toplote ualed prolaza kroz ave
ukijutve demente pri najnioj usvojenoj spoljnoj temperaturi., Meutim stvamo
pordma koiiina topiote Qu dobija se kada se izraunata veHina 0$ uvea faktorom Z, kojtai se izrdtevaju uticaji m poveanje gubhaks toplote. tako da je
Qu * j2 *%

gde je

2 = 1 + Zf 4- Z a + Z s

Ovi eastsvnl faktori kojl. oznaavaju odgtke na neto izraunetu kaiiinu topiote
Qs predatavljaju:
Zp odatak usied preki.da zagrevanja objekta
Z a "" doaatait rai izjednaenja uaied hladnih obufavatnih povrins
Z s dodatak usled poloaja prostorije u odnosu n strane sveta
Potrebna koiiim topiote iznosi onda:
S e * Qe (i + Zp + Z a + Zs)

34

IWj

(3.1)

UBICI U SLBB FKOLAZA TOPLOTE KB.Ol

OBUEVATME P0V R IN E

Za svaku obuhvatnu povrinu jene prostorije kroz koju se vri izmena top~
lote (ili neki njen sastavni deo) delimini gubici toplote Q se raunaju prema zakanima o prekzu toplote z& stadonamo stanje:
| Qe=. k A ( t u - h) |
gde

[W I

(3.2)

je :

Q gubitak tojote kroz etement zida jjrortorije [W]

A povrina eiementa [m2]
k koefidjent proiaza topiote [Wie_1K~1]
_ unutralnjs temperfittire prostorije
tf spoljna ili okoina tanperatura [K]

40

Kada bi biio tM> f# 'oaa bi vredixat obijenB za Qe bila negativna to bi znailo

& mrm gubitte vei obitkz topiote. Ukupan gubitak toplote bio bi zbir pojedinanah pbitaka,

tj.

Qo - a

[W]

C3-3)

Gore om asnu povtinu A moe da itna zid, prozor, vrata, pod, tavanica
i jvafcj dmga pregrada kroz koju se vri izmena toplote. Za dimenzije rashladnih
povrina u proraun se uzima za zidove ista untitranja irina dok se za visine
i.Timc gpratna meta t-j. od poa do poda sledeeg sprata. Za vrata i prozore se
t&koe ne uzima ista povrina ve unutranje arhitektonske mere, tj. od zida
do zida. Za podove i tavanice se uzitna ista unutranja irina i duina.
Pri ovome ako se jedna obuhvatna povrina prostorije sastoji iz raziiitih
elemeaata, materijala ili debljine (to utie na promenu pomenutog koeficijenta
ptolaza topiote k) ili ako se ista obuhvatna povrina granii sa sredinama u kojtma
su razliite temperature, onda se gubid toplote za svaki takav eiemenat povrine
afvtgeno obraunav^u. Na primer, tako se postupa ako se na zidu nalaze prozori, vrato
fU gfj granii deitaiino a nekom unutralnjom pitsstorijom, a deHmino je spoijanji
dzgme,itd.
Koefidjent proiaza toplote k za pojedine obuhvatne pregrade moe se izraunati za tszne sluaj*ve kada se prethodno odrede vdiine , X i S. Ovo je u
prakst rede potrebno jer za mnoge stanardizovane ovakve pregrae postoje eksperimentalno utvrene vrednosti koje su prikazane u tabelama raznih tehnikib
prirunika t ubenika.
341

K O E H C S IB tm PEO LA EA T O P L O T E

k Zh PR A K T lC fttF U P O T R E B U

3*14 Koefidjenri k m zidove

Tabela T 11 daje vrednosti k po D IN -u za izvesne vrste zidova koji su
ee u upotrebi.
f _O

sidove [Wm", K.'1]

VreinoBt k

ebljina zida u cm

Vrsta zids
-----

' ""

Z&d t>d opeke

spoijni, jsdnostrano
omeltcrisaii
apoljm oboatrano
om&lteman
liimtrfinji obostraoo
omfilteris&ii
kao prethodni a vazdu?
nom izol. 5 do 12 cm

12

25

38

51

64

77

90

3J0

2,1

1,6

13

1.08

0,93

0,81

2,9 .

2,0

14S

1.27

1,06

031

03

2.2

U5

1,2

UO

0,82

0,72

0,64

ld6

1,3

IjO

0,94

031

0,73

41
T - 11 (aastavak)
kao ptetbodai sa izoi.
od plute iii tresets.
ss uoutranje strane
debljine: 2 cm
debljine: 3 cm;
debljine: 4 cm ;
debljine: 5 cm;
Zid od lafcSeg kamena cm;
spoljni jednostrano
omalterisan
spoljni obostrano
omriterisan
unutra&n)i obostrano
om&lteman

1,3
1,00
0,82
0,71
30

1,08
0,88
0,74
0,64
40

0.93
0,78
046
048
so

031
0.7
03
043
60

0,73
033
046
04
70

0,66
048
04
036
80

03
043
038
033
SO

23

23

2,1

14

1,7

13

~~ 2,7

2,3

24

13

135

14

13

2,2

2,0

1,7

1,6

135

145

145

3,4

33

2,8

2,6

24

24

23

3,3

2,9

2,7

2,4

24

24

23

2,3

24

24

14

1,7

Zid od teeg feamrss

( > 2 600 (kgmM
spoljni jednostrsno
omalteriEan
spoljni obostrano
omalterissn
unutranji obostrano
omalterisan
Betonsid sad debljine cm:
spoljni neomalterisan
spoljni obostrano
omalterissn
unutralnji
neotnalterisan
urmtrainji obostratto
omaiterison

10

15

20

30

40

1,7
50

4,9

44

3,6

34

2,6

24

4,1

34

34

23

24

23

14

33

34

23

23

24

14

13

3,1

23

23

24

23

1.7

14

apoljni neomaiterisan
spoljni obostrano
omalterisan
im utralnji
neomalterisan
unutranji obostrano
omalterisan

54

4,4

3,8

33

23

24

23

44

3,7

34

24

23

24

14

3,$

34

24

2,7

2,3

23

13

34

24

2,7

23

24

14

13

Drveni rid debljine cm;

od daaafca spoljni

3JS

34

23

2,0

13

14

04

* ist& omaiterisan
iznutra
unutralnji malterisan

34
23

24
24

2,2
1,7

14
13

14
14

14
0,8

04
03

14

Armirano betonski zid

Z a ruge vrste zidova koji su rede u upottebi

10

15

20

k je dat u Dodatku od D - l l o D-18

42

vajcarski propisi uzimaju u obzir razKku tcmperatuni spoljslnjih t unatifainjih zidovs pri odreivaniu koefidjenata k tako da su oni raziiiti za ove zidove
istih dimauaja. Tabela T -1 2 pokazuje neke od ovih koefidjenata, pri temu fe
oznaava koefidjent za spoijni sid s % za unutranji u Wm"JK"s ,

ebljim u cm

Vnta zida

12

20

25

30

38

51

33
1,1

23

I fi

13

33
23
33

23
2,1

2.0
13
2,1

13
14
13
U

U
03
1,1
03

Suplji d g k nonnalnk
maiter t obe Btrsai.c
' uplja dgla normalna

i;

nemalteruam
Punfi dgla
nialter t obe atrBne

fc

Sarno za spoljne zidove

Zid od nrirodnoE kredsjaka
Lske snutraibje
pregrade cm
Gipssne plote k,:
Paaeii od drvene vune
hv
rvene da*ke kK

2.8

cm

30

3,0

2fi

2,2
40
23

33

3
23

3,6

2,7

2,4

3.0
3.1

23
2,6

23
2,1

1.6
13

W
1,6

Za duriBol biokovc ioji ** 5Ve rile

n kraju (D -U do D-18)

23

3*

1,4
13

1.3
I fi

1.3
13
14
70

23

if i

23

1,8

I fi

SO
23

60
23

6
2,2

34

2,0

13

10
13

I fi

03
U

03
03

2,3

IM

13

1,2
80
13

90
13

1153 upotrebljavsju koefidjenti k deti su u dod&c

Za ukopane d d o v e zidova prostorija koje se

nalaze deiim ino po zem ijom (sutereni) k o e fid jm ti
k se smanjuju u zavisnosti visinske raziike nivoa
H zemlje i podt. ukopane proKorSe (d ik a ? ), Tabek
T 13 pokazuje sm anjenje nominaine vred nosti k
m, svaki metar dubine H.
Slfct?' Ukopaae prvitorije

T -1 5

H(m)

kontinaiivtednott

ft-tnsaajen*
vreaost

fr

3
4
5

0t6

23

23

0,52

0,9

13

23
2,0

0,3$
8,29

0,7
0,6
03

13
U
u
03

0,46
0,4

03

0,7

1,7
1,4

1,3
03

13
13
23

43
341-1 Koeflcljcnti k zr vrata 1 prosotv
T " 14

V re d a o e ti k

z& w aS m J p ro s s o re

I W m 'a K '* |

Vrata:

spoljn*. drvena
spoljne metainn
baliconaSta staHena jednosauka
balkonaka staklena dvostmka
umitraSnjE

4,e
6,4

sa
zs
29

Spoljm proeori
s'
** jenostrano inataJdjeni
dvostrukozastakljeni (raamak 6 mm)
vostriikorazniafcmjti (razmaic 12 mm)
krilo na krilo
dvokriini prozor

drveni
5.8
3J
2.8
3,0
2,8

svetiamik jednostavan (spoija)

* svedarnik dvostruki (spolja)
iziori (prema izloenosti vetru)
prozori od udubljenog stakk

metgtei
7.0
4.0
3,7
34
3,3

7, 0
3
7,0 dc 8,0
V

Unutrahiji prczori
jednostnrid
dvostnria
prema tavana jednostrufei
preme tavanu dvostruki

2, 1
4,(
34

K od besprekorae izrae i pri obroni zaptivanju viine * vt Komiol tab d l

T H mogii se smanjiti za 10 o 20%,
341-3 K ocfldjenti p ro lu a toplote zs tavanice I podove
Za podove, tavanice i krovove, kofi m u najCeloj primoai, ko ad|est p f f i t a
toplote k tiaiazi se u tabeli T i. 'Lt istu konstrukciju poda odnosno tvaaioe(koaScijent k je vei pri prolazu topiote navti iii boije reeao pri protazu ptem t hkdsijoj aredinj
(kroz tavanicu) nego pri proiazu nanie { proiaz kroz pod), Ako ae proias topiote
vrS kroz pod preiro hladnijoj prostoriji - (npr, podrum) ondr. ge vrednostl k usimaju
kao za prolaz navife. Za grube proradune u ovom duqju m o p se usseti stedei koeflcjjenti proiaza toplote k i& pod odnosao tsvaniou
ProlRE toptote [Wmg K*1]

drvesi po4
blam pcxl (betcs tem co,
se

SV2i<
i
, ijg

|
l
j

i v$
^

MeSutim ze taenije prareune koeflcijent k treba uzimati prema odteSenoj meSuspratnoj konstrukdji. U siedeoj tabeii (T ~ 16) ukoiiko je koefidjent k dat u viu

tazlomka, brojks u brojitelju oznasva k za p io k z odozdo naviSe (kroz tavanacu), a

u imenitelju z s prolaz odozgo nanie (kioz pod).
Afer. orim eniena m eduspratna konstrukcija, kroz koju se proraunavaju
frmintni m ihici osetno odudara o ovih u atim tabelam af ona se k o e fia je n ti
[w okza top lote'za njih moraju obraunati prema datoj form uli (2.32). P ri ovom e
koeficijente prelaza toplote a uzeti iz sledee tabele T - 1 5 :

Koeficient Otpoi prolaza

topkite
piolaza toplote
[ Wm* K"11 a - ' l f V K )
Zs unutrainje strane vertikBlnih pregrada, prozora
vrata ziovs

a* = 8

>=0,125

2,

tavMiice i podove, prelaz odozdo naviie

= 8

= 0,125

2a

tavanice i podove, prelaz odozgo nanie

= 6

Za spoljalnje strane vertikfllnih pregrafi,

prozorftj vrfltfl} zidova

<x,= 23

= 0467

= 0,043

In d ek s u oznaava da se koeficijent prelaza topiote od n osi na unutranju

(topliju) stranu prostorije, indeks s na spoljanju.

Vresbsostl k [Wrn"! K' 1] sa tavaiaice ifdnosao podove

1. Prosta ttvanica od drvenih gres, pokrivena daskama

a) debljina daske:
b) debljina daske
c) debljina daske

2.5 cm
3.5 cm
6,0 cm

2,44/138
239/1,69
1,49/1,29

2 Tavanica od drvenih greda debijine 26 cm, sa pokrivaem od dasaka debljine 3,5 cm,
w donje sttane oplata o 1,8 cm pokrivena malterom:
0,80/0,71
10 cm
__jneduprostoi iapunjen peskom o
0,62/037
10 cm
meuprostor ispunjen Sljakom od
3 Tavamcs od armiranog betona, bez obloge, sa zavrinim slojem cementt
7,5 cm
a) debljina
10 cm
b) debijina
15 cm
c) debljina
20 cm
d) debljina

3,49/236
3,26/2,44
2,74/231
236/2,09

45
T - 16 (imntavak)
4. Isto kao i pod 3. sa ubaenom tzoladjom od presovane strugotine iverica
debijina armiranobetonske ploSe [cm]

15

5,5
10
1S
20

2,56/1,98
2 ,4 4 /U 6
2,09/1,75
1,98/1,69

debljina izoiadone pbe [mm]

25

35
131/1,34
1 ,4 5 /U B
1,34/1/12
1,23/1,16

1 3 6 /1 3 1
1,75/1,45
1,63/1,40
1,51/1,69

5. Isto kao pod 3. sa ubaenom izolacijom od plute

debljina izolacione ploe [mm]

debijina armiranobetonske ploe [cm]

7,5
10
15
20

10

2,56/1,97
2,44/1^6
2,09/1,75
1,98/1,69

1/18/1,69
136/1 ,2 0
1,75/1,51
1,63/1,40

15
1,63/1,40
137/1,34
1,45/1,28
1,40/1/22

6. Montana rebrasta meduspratna konstrukdja, ispunjena iupljim blokovima, debljine

iznad 12 cma sa zavrnim slojem s onje strane. Oozgo je postavijen:
pod o drvenih
asaka na gredicama

parket na bitumenu

ksilolit, teraco, ploice, plastika

1,28/1,14

1,94/1,63

2/13/136

*
cementni zavrn sloj

2,42/1,98

7. Monolitna rebrasta meduspratna konstrukcija, ispunjena Supljim blokovima, sa zavrnim slojem s donje strane, debljine iznad 20 cm. Odozgo poploana kao pod 6.
1,09/0,99

137/1,34

1,75/1,49

1,86/137

S. Sitnorebrasta i polumontana meuspratna konstrukcija, sa zavrnim slojem s donje

atrene, debljine 30 cm. Oozgo poploana kao pod 6.
0,93/0,86

1,35/1,20

1,22/1,11

1,42/1,26

Ukoliko se ispod tavanica nalaze izrazito prolazne prostorije, ove koeficijente trebs poveati za oko 5%.

9. Pod betonski na zemlji

10. Pod drveni preko gredica na zemlji,

sa upljinom

2,33

1/18

46
341-4 K o c f i c l f e n t i p r o l a z a t o p lo t e k z a k ro v O v e

T - 16 (nastevak)

Vrednoci;, k m, ks-ovove

1. Krovovibez oplatc
a) crcp ili taissasti lim n* letvamE bei Mptivanja
b) crep 1 58 letvama sa zaptivenim spojnicama
c) staklo jednostavno, 35 mm, zaptivene spojnice
2. Krovovi sc jednostavnom oplatom preko rogova, drvetia opiata
2,5 csn bez proreda
a) crep na Jetvama bez zaptivanja
b) ter-papir, lim ili Skriljac
...
c) sa odatkom plota od piute deblpne 2 cm, it sucne
izoiacije
3. Krovovi sa oplatom ispod rogova, pokriveni crepom, limom i si.
bez zaptivenih pojnica
a) oplata od dasaka 2,5 cm debijine sa meduprostorom od
rogova
b) oplata od gipsanih pSota debeSih S cm
c) kao pod b) sb ispunjenim prostorom iljakom

11,63
5.82
5.82

2,19
2,44
1,16

3.14
3.14
1,75

4. Krovovi sa oplatom iznad i ispo rogova so vazduinim meuprastorom, pokrivtni crepom, iimom, krovnom hartijom iii
Skriljcem, Daske za opiatu od 2,5 cm debSjine
a)
b)
c)
d)

unutranja oplata rabic sa slojem od 3,5 cm

unutrainja oplatss od dasaka 1,8 cm ebljne sa malterom
unutrainja opiata od gipsanili pioa 5 cm debljine
unutrainja oplata od tresetnih iSi plutanih ploda odozgo
omslterisanih 2 cm debljine
S. Ravni armirano-betonski krovovi, poknvem krovnom hartjjom
debljina betonske pioe u cm

7
10
15

1,5?
1,40
1,35
0,S3

goli

4.19
3,72
3,26

sa oatkom
teracs ili
ploice
3,49
3.26
2,79

341-5 Koeficienti prowd|iwti toplote X

Koeficijenti provodljivosti toplote X za materijale koji su ee u upotrebi
dati su u odatku. Kompietni pregledi koeficijenata mogu se nai u prirunicima
(pr. Prirunik za izraunavanje topiotnih gubitaka, D. Greorka, izdanje Gradberiog centra Slovenije) a takoe u standardima I normama (ASHRAE, D IN i dr.).
Svi koeficijenti prenosa topiote se menjaju pri promenama tem perature pa
ukoiiko su te promene od veeg znaaja treba raunati j sa tim promenama.

4?

toplotn! isolator
vlage is njegft

34S-6 V u d n h & ao

provera n s kondenM ciln

Toplotna provodljivost vezduha je veoms niska pa se. on esto upotrebIjava kao topiotni izolator ispunjavajui prostor izmeu dveju pregrada. U ovakvotrt sluaju ne radi se o obinom sprovoenju toplote ve o prelazu, naroito
kada debijina vazdunog sloja postaje rdativno veiika. U praksi da b i se izbegao
proraun prelaza toplote od jednog zia na drugi primenjuje se tzv, ekvivalentni"
otpor provoenja. Za ovaj otpor moe posluiti sledes tabeie:
T -1 7
Debtjins sloja vazduinog [cm|

Za vertikalne slojeve i zs horizontelne, kod kojih se prenos vrfi

oozdo ne vitc [W n f K"1]

0,16

0,21

Ze horizontalne siojeve pri prenosti

toplote odozgo nanie [Wm! K ''j

0,20

0,23

10

IS

0,23

0,23

0,22

0,24

Q2S

oas

,
Mnogi mo.terijcti i posls suSenjs zgrade zariavaju izvesmi koliimi vlsge. Zbog ovogsa
g i uopstCj treba pfekontrolisgti ds li e u nekoj pfostoriji doi do kondenzacije vlage ns unutffinjjm povrSinamft zidova, prozore i dr. Gde postoje u sb v i dts se povee vianost ovo trebs jo stroije tmati u vidu. Radi ovoga trebs odrediti taku rose, tj. temperaturu kada nastupa kondenzacija,
O to u je se tz i dijagrama (pomoni list 1). Zatim treba izreunati unutranju temperaturu
rashladnth povrSina i ako je ona vea od tempcrature koja odgovara taki rose z& odgovarajuu
prostoriju, onda nce doi do kondenzacije viage, Meutim u suprotnom sluaju treba izvr^iti
revizpu u cilju poveanja unutralnje temperature. Temperatura unutralnje povrfine zida se
izraunava iz reiacija
k

t,)

[Wj

(3.4)

fi = ( s)

[Wj

(3.S)

gde je: f temperatura zia

unutralnja tempcratura proatorije
t spoljna temperatura

35

TEM PERATURSKl P O D A C I

351

tlN U T R A N JA PROJEKTNA T EM PE StA T U R A (U PT) PRG SfTORiJE

Ako se posm atra nonnaino izoiovana prostorija y kojoj je vazduh u mirnoirt

stanju sa stabilizovanom temperaturom (t) i okolni zidovi srednje temperature
tr a, kako je ranije reeno da je temperatura ugodnosti u granicama od 15 do 25
pri relativnoj vlanosu 35% do 70% moe se usvojiti da je:
tv 'h tz

(3.6)

48
tj. temperatura prostorije je jenaka srenjoj tem peraturi vazduha i pregranih
zidova prostorije u unutranjoj strani. Ova tem peratura tp naziva se jo i oseajna
tmperatura jer izraava merito tem perature p ri kojoj se ovek ugodno osea, Idealno bi bilo da je f* = t*, to b i se moglo dogoditi u blagim letnjim danima stabilne
temperature izmeu 23 i 25 pri m im om vazuhu. Inae je u temperaturskom
rasponu vazduha od 15 do 25 obino t t = t v (2 do 3) kada se prenos toplote
(fluks) vri kroz pregradne zidove prema hladnijoj sredini.
U proseku se usvaja da je pribiino tp = 20% a to je srednja unutranja
projektna temperatura (U FT). U nekirn zemljama je ranije bila usvojena vea
UPT, npr. u SAD (22), a u Engleskoj manja (18), to je zavisilo od standarda,
navika, kUine, naina graenja itd. U dananje vreme usled energetske krize tendendje su svua da se sa U P T ide to nie.
Unutranja tem peratura se m eri u sreini prostorije na 1,5 m od poda pri
emu treba elimirusati uticaj zraenja.
U PT od 20, ili druga usvojena, treba da ogovara ugodnosti lica koja borave
u toj prostoriji bez fizike aktivnosti. M eutim , ona m ora biti prilagoena mogunosti termoregulacije prisutnih osoba, tj. treba voditi rauna o njihovom broju,
aktivnosti itd. Takoe se mogu predvideti nie tem perature za prostorije u kojima
se ijudi zadravaju manje vremena. Zbog ovoga su za U P T usvojene norm.e za
razliite prostorije i aktivnosti. U tabeli T 18 izloene su U P T od kojih su pojeine preioene da se unesu u JU S Standarde.

T -18

Unatranje projektne temperature

1. Zgrat sa stanovanfe
prostorife za boravak. tpavae sobe, trpczariie
kujne
predsoblja, hodnid, stepeniSta bez prozora, WC
stepeniSta ss prozoritna bez spoljnih vratft
kupfttiia sa i bez WC
. vetrobrani
2, ko k
Uionict za omladinu iznad 15 godina, sobe za tehniko
VESpitanje
uionice za omiadinu ispod 15 godina, muzike uionioe,
otftonice, bibSioteke, sobe za vebanje, sale za konferendje, fcabineti, aministradja
tipezarije, garderobe, prostorije za odmor
spremiSta za uila, hodnid, prolazna stepeniSta, toaleti i WC
vetrobrani
ghnnastike vorane, hodnid, svlaionice
dvorane za gimnsstiioi i atietiku
dvorane za igre
umivftonid
kupatila s tuSevinia
plivaiti bazeni (v, pod sportske vorane)
arabulante
deje jaslice
deji vrtid
WC za decu

C
+20
+ 18
+ 15
+ 10 do + 15
+ 22 do + 24
+ 5 do + 10

18

+20
+

18

15
10
18
+ 20
+ 15
+ 20
+ 22
+
+
+

+ 2 2 do + 24
+ 22
+ 20
+ 18

m
T 18 (nastavak)
3.

Balmce, Domovi gdravlja, staraZki domovi (ukoliko niie

orukije odreeno)
!

bolesnike sobe, spavae sobe, iaboratoriie jm isoitivanja, hodnici, WC

hirurjko odeljenje
operadone dvorttne
boiesniki WC

kupatila
gimnastike dvorane za terapiju
prostorije za pomono osoblje

kujne, perionice, pomone prostorije, hodnici

sustomce rublja
4. HoteU, mottli, pansioni, gostiomce, restoram', bifei
kategonja ,,De lux :
sve prostorije u kojima borave ili kroz koje prokze
gostt zahtevaju ravnomerno eegrevanje
kategorija ,,A " :
prostorije ktto kod

lux

kategorija ,J i i ,,C , pansiotd / i / / kategorije:

spgvae i kombinovane sobe za boravak
kategorija ,,D t' gostionice
prostorije za spavanje
ostale prostorije za ,,B, ,,C i ,JD kategoriju i gosticraice
tt5 c.zarHc l za boravak, doruak

U Stoje&m stavu
~ C sa pretprostorijama
umivaonici
barovi, prostorije za zabavu
dvorane za igru
kupatila
vetrobrani za ulaz
gatae
radne prostorije, kujne, pomone prostorije, hodniri.
meftantcke penonice
~~ baigeni 28 piivanje (vidi pod 5. sporiske dvorane)
5,. Sportske oorarte i voratte za priredbe
pozoriSne dvorane, pctzomice, auditorijumi, foajea
bioskopske dvorane
spomke dvorane (prema vrsti sportske disripline)
ekaonice za odmaranje i osveenje
kupatila sa kabinama, kadama i tuevima i nfihove sooredne prostorijc
~~ piivaki bazeni i prostorije za pUvae u kupaim
kostimima
vazduna kupatila
pama kupatila
2a ostale sporene prostorije sluiti se podarima za hotele
kategonje ,,B i C

+22
+20
+20
+20
+22
+22

do
do
do
do
do

+25
+30
+22
+25
+24

+22
+ 18
+ 4 5 do + 5 5

+ 22 do + 2 4
+ 2 0 do + 22
+20
+ 18
+ 2 0 do
+ 1 5 do
+ 15
+20
+ 22 do
+ 18 do
+ 2 2 do
+ 10
+5

+22
+ 18
+ 24
+ 20
+ 24

+ 18

+ 20 do + 2 2
18 o + 2 0
+ 5 do + 2 0
+20
+ 2 4 do + 2 6
+ 25 do + 32
+48
+42

50
T

18 ( n a s t a v a k . )
Radionice i fabrike
Temperatursfo uslove u prostorjjama ovih objekata odreuju tehnoloki procesi svakog odeljenja pouaosob. Kada
je u pitanju i kontrolisana vlainost va5:duha tu se moraju primeniti ureaji aa klimatizaciju. Donji podaci u samo
oriientacione prirode.
__jgj. fi^iki posao (rad sedei obino za ene)
__ rB(j na mainama precizne mehanike
__ farbatnice> lep!jenje0 lakitanje, suionice (prcma vrsti
posla)
__ stolarnice za runi rad
- m a in s k s to ia rn ic e

+ 2 0 do + 2 2
+ 20
+ 2 2 d o + 30
+ 1 8 do + 2 0

^
&

+18
+ 18
+ 10 do + 1 5

__ mainske radionice za obrau metala

__ tejij posiovi na montai, iivnice
352

|
!
!

SFOUNA PROJEKTNA TEMPERATURA

gp-p je najnia spoljna temperatura koja se usvaja za proraun. Instalacija

grejanja mora ovoljno zagrejati odreene prostorije i pri najesim hladnoama,
prema kojtma se oreuje SPT. Svakako ova najnia temperatura nije ona koja je
ikada zabeieena kao minimalna pri najnepovoijnijem sticaju okolnosti. T o se ne
moe oekivati kao esta i sistematska pojava (podudaranje najnie temperature,
najjaeg vetra i gusta oblanost), Ba i kada bi se ponovio takav sluaj, za krae
vreme to se kompenzuje neto toplotnom akumulajom zgrade a neto forsiranim loenjem.
Postoje raziiiti naini za odreivanje SPT. Nemake norme predviaju
srednju vrednost apsoiutnog godinjeg minimuma za dui niz godina (15, 20 i
vie). Ruski naunik apiin daje ovaj praktian obrazac:
j

ge je:

SPT

0,4 thm +

0,6 tm m

( 3. 7)

tm srednja temperatura najhiadnijeg meseca u godini

( . apsolutna minimalna temperatura u odreenom mestu.

U SAD se preporuuje da se za SPT ne uzima via temperatura od najnie

temperature zabeleene u poslednjih 10 godina, poveane za 8.
Za grubi proraun potronje toplote u nekom objektu slui pored koliine
toplote potrebne za dnevno zagrevanje jo i broj ana perioda grejanja. Rauna
se da grejanje treba zapoeti kada srednja spoljanja temperatura padne ispod
+-12 i da ga treba odr^vati sve dok se ova temperatura ne stabilizuje izna 4-12".
Pore statistikog podatka o srednjoj dnevnoj spoljanjoj temperaturi ona se moe
bez osetne greke raunati po siedeem obrascu;
U i

+- 2 - tti

(3.8)

gde su r?, h4 i sj temperature itane u 7, 14 i 21 as. Ovako postignuta tanost pokazuje greku od najvie 1/5.

51
Svakako a bi se tana vrednost t, obiia registrujuim termometrom ije
pero ispisuje tekuu temperatur'u sredine na obrtnoj pantijici koju obre satni
mehanizam. Manje taan podatak daje
merenje spoijne temperature svaltog asa
i uzimanjem aritmetike sredine u toku 24
asa. Prvi je nain relativno skup a drugi
ouzima mnogo vremena osoblju.
Na sl. 8 je dijagram temperature
vazuha u Beogradu za vreme vedrih dana, merenih u toku dueg vremenskog perioda. Druga kriva sa manjim amplitudama oscilacija je dobijena u istom mesecu
(januaru) samo za vreme oblanih dana.
Oslacije obeju krivih skoro se poklapaju tokom 24 asa.
Na si. 9 prikazanesu godinje temperature za Beograd i
Split na bazi srednjih mesenih
vrednosti. Krtva za Split ima
izrazito manju razliku amplituda
godinih vrednosti to ie posiedica blage sredozemske klime sa
velikom akumulacijom topiote
mora.
352-1 SPT nekih glavnijih
m esta u jugoslaviji
Kao SPT glavnijih mesta
u naoj zemlji date su nie naveene zaokrugljene temperature
koje su raunate pomou obrasca Caplina na bazi desetogodinjih metcoroiokih podataka.
Banja Luka
Bar
Beograd
Bijdjina
Bitoij
Bled
Bor
Buva
Btikovika Banja
Valjevo
Vinkovci.
Vranje
Vrbas
Vrnjaka Banja
Vrac

SPT nekih glavnijih mesta u Jugoslaviji [C]

-2 0
Gorade
- I
Gornji Milanovac
-1 6
Doboj
-1 8
Dubrovnik
-1 9
Zaar
-1 6
Zagreb
-1 5
Zajear
- 1
Zenica
-1 5
Zrenjanin
-1 8
Knjaevac
-2 0
Koviljaa
-1 5
Kopaonik
-1 8
Koper
-1 7
Kosovska Mitrovica
-2 0
Kragujevac

-1 5
-1 9
-2 0
- 2
- 5
-1 5
-1 9
-1 6
-2 0
38
-1 7
-2 0
- 8
-3 7
-1 8

52
-1 9
-1 9
-1 6
-1 8
-1 6
-1 7
- 6
-2 0
-1 3
-1 5
-1 9
- 6
-1 8
-1 0
-2 0
6
-1 7
- 8
6

Kraljevo
Kruevac
Kumkfiovo
Leskovac
Ljubljana
Maribor
Mostar
Negotin
Niki
Ni
Novi Sad
Opatija
Osijek
Ohrid
Prijedor
Pula
Prokuplje
Kijeka
Rovinj

Rogaka Slatina
Sarajevo
Skoplje
Smederevo
Smederevska Palanka
Sombor
Split
Sremska Mitrovica
Subotica
Tetovo
Trebinje
Tuzla
uprija
Hvar
Herceg-Novi
Celje
Cetinje
aak
abac

17
16
-1 8
-1 8
-1 9
-1 8
- 4
-1 8
-1 9
-1 7
6
-1 7
-1 9
2
_ i
-2 0
-1 3
-1 9
-1 8

Za zgrae i objekte graene iznad 15(K) m nadmorske viaine po mogusmi

pribaviti temperaturske poatke merene tokom od najmanje 10 goina ali niukom
sluaju sa SPT ne uzimati povoljnije iznad 24.
353

STEPEH-BAN I NJEGOVA PM M EN A

Godinja potronja toplote za

grejanje jednog objekta zavisi od
njegovih termotehnikih karakteristika i spoljne temperature za vreme perioda grejanja. Iz dijagrama
kretanja temperature u Beogradu
od septembra o maja (sl. 10,
merenja vrena tokom dueg vremenskog perioda) period grejanja
je kada je srednja spoljna temperatura bila ispod +12. Ovaj period
je na siid izmeu taaka A i B. i
predstavlja broj ana grejanja Z.
Ako se oznai srednja spoljanja
temperatura u ovom periodu sa
srednja temperatura unutranjih
prostorija ofajekta m tp , a masena
kcUina toplote zagrevanja objekta
sa q (tj. potrebna koUina toplote
da se u objektu povea srednja ternperatura za 1") onda koliina
toplote potrebna za grejanje obfeicta ujednoj sezoni iznosi:
Q = 9 Z (tp tn) pdj
(3.9)
S lto 10 Kretanje srenjih temperatura u Beograu
zjB m jm o m p A m ]

53
Proizvod Z (tp v ) uveden je u SAD pod nazivom stepen-dan (SD ).
UzevSi u obzir da je unutranja srednja temperatura objdkta u grejnom periodu
iu =
9 konstanta odreena primenjenim nainom izgradnje objekta a tv se
dobija iz statistikib poataka, onda se mpe odrediti potrebna koliina toplote
za grejanje objekta za period od Z dana. Iz ovoga se svakako nalazi i potrebna
koliina odreenog goriva.

353-1 Stepen-dmi, Z i f- sa neks m eata u Jugoslaviji

Mesto

tjr

Beograd
Banja Luka
Bled
Bor
Vmjaka Banja
Dubrovnik
Zagreb
Zlatibor
Kopaonik
Kumanovo
Ljubljana
Maribor

2520
2774
3276
3090
2784
1057
2525
3719
5337
2517

175
188
218
200
194
111
180
239

4,6
4,2
4,0
3,5
4,7
9,5
5,0
3,4

N ii
Novi Sad
Opatija
Pritina
Sarajevo
SpHt
Titograd

T uzIb
Herceg-Novi
Celje
Cetinje

354

2985
3108
2613
2680
1775
2915
3077
1264
1618
2881
1113
3208
2830

311
178
198
209
179
181
159
195
211
126
142
201
120
212
205

13
43
3,9
4,1
43
43
7,9
4,1
4,4
9,0
7,6
4,7
9,7
3,9
5,2

TEM PERATURE U PROSTO M JA M A KOJE SE NE ZAGKEVAJU

U oekivanju statistikih meteoroiokih poataka za dui vronenski perio

mogu se bez veih otstupanja koristiti i ovi proraunati podaci za SPT.
Pored spoljnih zidova, kroz koje se toplota gubi usle niih temperatura
izvan zgrade, postoje i unutranji zidovi kojima su pregraene prostorije koje se
ne zagrevaju ili im je temperatura nia od susednih pa se topiotni gubici koji proizilaze i usled ovih temperaturskih razlika moraju proraunad. Ukoliko nisu naroito odreene, temperature pojedimh manje zagrevanih ili nezagrevanih prostorija
mogu se nai u tabeii T 19.

54
T - 19

T e m p e ra tu re koje se u svajaju za p ro sto rije koje se ne zagrevaju

Pri spoljnoi temperatud od:

PC]

.9

12

15

18

21

0
0

12

spoljnim vazduhom, bez spoijnih vrata,

podrtimske prostorije

+ 10

spolj. vazduhom sa spolj. vratima kuo

proiazi.. hodnici) stepenita

Potkrovlje:
lcirov sa k < 2
k = 2 do 5
k > 5

6 9 12 15
9 12 :15 18

Sasedne prostorije koje su okruene:

zemlja ispod poda prostorije

zemlja sa strane prostorije

+ 6
ff'

+ 5
1

! 4
_ 2

+ 6

3.

Susene zgrae sa grejanjem u neposrednom odiru

centrainim

+15

sa peima

+ 10

Kotlarnice

+ 20

KotJarnice sa promajom zbog automatskih gorionika sa tenim

ili gasovitim gorivjma

+ 15

354-i Toplotni dobici pri proraunu gubitaka

Pri proraunu gubitka toplote treba uzeti u obzir i eventualne dobitke. To
moe biti od prozvedene toplote usled mnogobrojnih lica, maina, aparata ili
neke druge susedne prostorije sa viom temperaturom.

36

DODACI NA FRORACUNATE G U B IT K E T O P L O T E Q0

Ovi dodaci, kada se ustanove a koje treba odati proraunatim gubicima topiote za sve prostorije, zavise od karakteristike samog objekta, dnevnog trajanja
ioenja, potrebnog izjednaenja temperature usled hladnh povrina i poloaja
objekta zgrade u odnosu na strane sveta.
Kao termika karakteristika jedne prostorije po normama uzima se srednja
topiotna propustljivost svih obuhvatnh povrina. to je ona vea, manja je topiotna
zatita a doiazi o veliine prozora, graninih povrina, slabe izoiacije i dr. Ako
je ova vrednost manja onda je obm ut skjaj.

55
Ova karakteristina veliina naziva se D -vrednost i rauna se po obrascu:

D = _____
' (Zu ts)

[W m 'J K " ]

(3.10)

gde je:
Au
Qo

ukupna povrina svih obuhvatnih pregrada tj. spoljnih ziova

sa prozorima. unutranjih zidova sa vratima, podova i tavanice [m2]
~ gubitak toplote prostorije [W]

Ako se toplota gubi samo kroz spoijne ziove, onda se ovaj izraz moe ovako
prestaviti:

(3.11)
gde je:
As

zbir povrna kroz koje se gubi toplota tj. spoljni zidovi zajeno sa
otvorima, prozorima i vratim a u njima

km srednji koeficijent proSaza toplote spoljnih povrina

, K ao to se vidi za spejalan sluaj kada je gubitak toplote samo kroz snoijne
povrme ili ako je kroz unutranje zanemarljiv ovaj izraz dobija prostiji oblk i
zavisi samo od srednje vrednosti k m i odnosa spoljnih i svih obuhvatnih povrina.
361

D O D A TA K NA PR E K ID LOENJA

Ako se loenje u oreenim intervalima ograniava ili sasvim prekida, za

ponovno podizanje tem perature potrebno je dovodenje toplote privremeno pojaati. Radi postizanja ravnomernog zagrevanja i kod ovakvih sluaieva treba unckoliko izmeniti veliinu grejnih povrina, nego to bi biio kod neprckidnog grejanja;
ove izmene zavise jo i o topiotnih osobina prostorija zgrade. Ovo se postie
dodatkom Z p, koji se kod neprekinog zagre\'anja ne dodaje.
Prema tome da li je i koliko vremena predvieno prekidanje zagrevanja
objekta razlikujemo tri naina:
1. neprekino zagrevanje ali sa smanjenjem za vreme noi
2. 8 do 12-to asovni prekid na dan,
3. J2 do 16-to asovni prekid loenja na dan.
Dodatak Z p rastc sa trajanjem prekida, a vezan j j za D vrednost u obrnutoj
srazmeri.
Postupak prema kome e se primeniti iean o ova tri sluaja kao m erodavan, jeste nain zagrevanja za vreme srednjih zimskih temperatura.
Prvi nain se preporuuje za zgrade za stanovanje, boinice, obdanita, omove staraca i sline objekte; drug: nain za nr.dletva, robne i trgovinske kue i
sl.; treci nain za kole s jednom smenom, zs fabrike takoe s jednom smenom itd.

56

DODATAK Z A RADI IZJEDNACENJA TEMPERATURE USLED

362

HLADNIH POVRINA

Oseaj ugodnosti osoba u neko] prostoriji zavisi ne samo od tem perature

vazduha ve i od tem perature okoinih graninih povrina. U tom e pogledu povoljnije je ukoliko su prostorije sa debljim i m anjim zidovima i manjim prozorim a nego
prostorije sa tankim i velikim ztdovima i velikim prozorima. T ako isto povoljnije
su prostorije opkoljene zgradam a s tri strane od prostorija na slobodnom uglu.
Srednja tem peratura takoe se odrava i kod D vred.nosti, jer ona zavisi od srednjeg
koefidjenta k spoljnih povrina i odnosa veliine spoljnih povrina prem a celokupnini obuhvatnim povrinama. V rednost D je takoe merilo i za dodatak Z A.
T -2 0

Dodatok 7,A a zam noiti D-vreaaosti izJafcno u %

J 0-0,26

ZA %\ 2,00

363

0,27-0,43

0,44-0,60

0,61-0,76

0,77-0,91

0,92-1,05

1,06-1,19

UO-1,32

4,00

6,CK)

8,00

10,00

12,00

14,00

16,00

DODATAK N A STRANE SVETA Z,

Vrednosti dodataka koji zavise od orijentadje objekta prem a stranam a sveta

i treba ih uvesti u proraun, mogu se izvesti iz tabele T 21. Ako prostorija im a
samo jedan slobodni spoljni zid, onda je njegov poloaj u onosu strana sveta m erodavan. Isto tako ako je prostorija na uglu, poloaj simetrale ugla zgrae je m erodavan za odnos strana sveta. Ukoliko ova simetrala pada neodreeno izm eu dve
od strana sveta uzim a se nepovoljnija u proraun. Za zgrade sa tri Ui etiri slobodna
zida treba uzeti najvee dodatke. Za zaklonjene elemente zgrada (uzana vorita,
svetlarnid i sl.) ovaj dodatak otpada.
T - 21
Strana sveta

1 Dodatak

364

D o d a ta k n a s t r a s e sv e ta Zs [%J

J
5

JZ

j sz
1 +5

s
+5

SI

JI

+5

DODATAK USLED PROPUSTLJIVOSTI PREGRADNIH POVRINA.

PROPUSTLJIVOST PROZORA I VRATA

U sle nedovoljnog zaptivanja procepa du ivica prozora i vrata vri se prirodno provetravanje prostorija strujanjem vazduha ija jaina zavisi od razlike
tem perature i pritiska tzm edu spoljne atmosfere i unutranje prostorije. Ovo strujanje je neznatno kad je vazuh u m im om stanju, tj. kad je bez vetra ali se ono
izrazito potencira naletima naroito bonog vetra. Koliina vazduha koji ovom
prilikom prodire zavisi od ugla vetra i efikasnosti zaptivanja svih procepa i, kako
je reeno raziike tem perature i pritiska spoljnjeg i unutranjeg vazduha.

57

N alet vetra je nainepovoljniji ako je upravan na zid sa otvorima. U ovom

pogieau su^ nepovoijnije zgrade na otvorenom prostoru nego zgrade u redovima
ili stanovi jedan uz drugi na jednom spratu.
K ao osnovna karakteristika specifinosti zgrade u vezi poloaja, okoline i
nacina gradnje slui karakteristika zgrade
O tpori kod strujanja vazduha obuhvaeni su karakteristikam prostorfleiip. Ako se k o d i ^ uzm ejo u obzir imasenakoMin ato p lo te vazduha i sajednim dodatkom Z u za ugaone p io sto ^e, moe se potrebna
kohcina toplote Qp izgubjene urie prom ge izraunstiiz sledeejedaake;

Q p m 2 ( a Z ) -itp Hk (tu tf) Z u

[W]

(3.12)

gdeje:
S (a ) a tu
f4 Zu

J .
po m etru
S ? T
(m ca), L ,

piopusth'ivost prozora i vrata na promaju,

spedfina propust|jvst vazduha [m3 /m h Pa2/3 ],
temperatura vazduha u unutrsnjosti prostorge,
temperatura spoijnag vazduha,
faktor dodatka za uglovnu prostorgu ako su prozor i vrata s obe
strane ugaonog rida.

i? t prOpT jiv0St vf duha iedng prozorskog procepa ili procepa vrata

dum e (dtmenzija: lm3h -'j p ri odreenoj razUci pritisaka onda je pri
,? 1,em
Vetra f prozo!? vraa a pojedinanim duinama procepa
propustljivost izraena sa X (oL).

^ l0vniil prosloria> kod lwja su s obe strane ugla prozori i spoljni

zidovi, povrm e su sa najveom propustljivosti vazduha.
Toicn
P w ? f T ja UkUpn0 duinu
na jednom prozoru ili vrarima.
T af , )e kod lednoknlm h prozora i vrara dum a L jednaka njihovom cbim u, ali
Koa avokrilnm ona se poveava jo za jednu visinu.
tabeli T 22. date su raCunske vrednosti za sped fik u propustljivost
vazduha a za najvamje vrste prozora i vrata. Ako projektom jo nije oreena
v m a vrata i prozora ona se, iz tabele T - 2 3 , m oe za p relim im m i proraun
uzeti-prem a v d i im prozora i broju krila, odnos
kojj predstavlja odnos duine
spojmca (fuga) i povrine prozora odnosno vrata A :
L
=
A

[m"]

(3.13)

58
T 22

P ropustljivost spojm ca a po d unom m etru tm 3/h in Pa2/3)

(Odnosi se na dobro izraene prozore j vrata normalnih velicina)

Drveui i plastini prOKori

Jednostruki
krilo na kriio'
dvostruki

08 12 (prema kvaiitetu)
0,7-0,9

0f6

elini i metalni prozori

Jednostruki
krilo na krilo
dvostruki

0,6
0,6
0,4

Unutranja vrata

nezaptivena
zaptivena

15
7

Spoljna vrata

Uzeti kao za prozore

T 23

Odnos duine spojnica L p rem a povrini prozora odnosno vrata A

zst prethodno oreivanje
CJ0 = [ m '1]

i Visina prozora iii vrata

!
Im]
Prozori bez obzira na broj krila

W0

0,50
0,63
0,75
0,88
1,00
1,25
1,50
2,00
2,50

7,2
6,2
5,3
4,9
4,5
4,1
3,7
3,3
3,0

2,50
2,10

3,3
2,6

Vrata i prozorska vrata

dvostruka
jednostruka

364-1

Veliina karakteristike prostorije R P

Ova veliina R p koja je izraena kao funkcija odnosa A pfA v , gde A p oznaava ukupnu povrinu prozora i vrata izloenih pritisku vetra a A ukupnu povrinu vrata na suprotnoj strani od vetra, ata je u tabeli T 24. K o upotrebe
kliznih vrata (iber) moe se uzeti da je R p = I.

59
K araktcristika p ro sto rije R r
Drveni i plastini prozori j elini i metalni prozori
unutranja vrata
!
unutrsnja vrata

Odnos
povrina

aptiveno
dobro

ravo
zaptivena

<1,5

<3

1,5 do 3

3 do 9

A vjA ,<

! saptivctra
!
dobro

Rp

ravo

zaptivena

< 2,5

< 6

2,5 do 6

= 0,9

6 do 20

= 0,7

Karakteristika zgrae

364-2

.
Ova veiiina je data u tabeli T - 2 5 . Ona zavisi od poloaja zgrade prem a
ud am v ra. M ogu se nzeti tri sluaja: zatien poloaj, slobodan poloaj i narocito tzloen polozaj (na uzviicama i sl.).
25

K a ra k te ris tik a z g ra d e H t-

Podruje

Kue u nizu

Pojedi'nacne kue

Normalno

zatien poloaj
izloen poloaj
naroito izloen poloaj

0,28
0,48
0,70

0,40
0,68
0,98

Vetrovito

normaian poloaj
izloen poloaj
naroito izlocn poloaj

0,48
0,70
0,95

0,68
0,98
1,31

365

DODATAK NA UGLOVNl POLOAT PROZORA Z

.4'

**

A 0vai
se odnosi samo na prozore i vrata koja se dodiruju i nalaze
na dva spoljna zida koji cme jedan ugao zgrade. Za ovaj sluaj je
= 1,2, za sve
dm ge prozore j vrata Z u = 1.0.
'

37

PRORAUN UKUPNE KOLIINE TOPLOTE

Qh

a s 0 k HPna kliina toplote koja re gubi u prostoriji nekog objekta a koju treba
nadoknaditi zagrevanjem, prema izrazu (3.1), kada se primeni proraun oataka
usled propustlpvosti od vetra iznosi:

Q/i

Qu

Qp

(1 +

Zjri

Zs)

Qj,

[W ]

(3.14)

60
371

UPROSEN N A & N PRORAUNA DODATAK NA UTICAJ VBTRA Z ,

Ceo postupak za iznalaenje dopunske koliine toplote Qv usled propuatijivosti promaje iz prethodnog stava, moe se uprostiti uvoenjem jednostavnog
dodatka usled uticaja vetra Zv, koji treba primeniti prema Tabeli T 26. Ovo
se naroito preporuuje za sve jednostavnije objekte i preliminame proraune gde
se ne zahteva velika tanost.
Dodatak Z , [%]

T -2 6

J
j

II

III

IV

zakionjen poloaj
otvoren poloaj

13
27

9
19

12
24

7
14

zaklonjen poloaj
otvoren poioaj

22
40

15
28

20
35

12
20

Vrsta prostorije
Normalni predeli

j Vetroviti predeli

Ovde se pod vrsta prostorije porazumevaju sledei razni siuajevi:

siuaj I : prostorije ograene sa tri strane
sluaj I I : prostorije na uglu sa prozorima iii vratima na jednom spoljnjem zidu
sluaj I I I : prostorije na uglu sa prozorima iii vratima na oba spoljna zida
siuaj IV : prostorije sa prozorima na spoljnim zidovima koji iee jedati prenja
drugom
Ako je zgrada slobodna sa svih strana onda poveanje ovog dodatka dobivaju samo prostorije okrenute izmedu pravaca sever-istok. Izuzetno otvoren
poioaj imaju zgrae pored otvorenog mora i na uzvienjima, za koje se onda proraun vri po spedjalnim uslovima.
Zaklonjen poioaj ima prostorija koju zaklon nadviava najmanje za 2/3
odstojanja izmeu njega i prostorije.
Ukupna koliina toplote iznosie
Qn = Q0 (1 + Z D + Zt + Z v) |

[W]

(3.15)

Ako su u pitanju soliteri sa vie od 7 spratova onda gubitak toplote, dobijene

proraunom pokazaaim nainom, treba poveati kako siedi:
za spratove iznad 7
do 12za 20%
za spratove iznad12- do 20za 30%
za spratove iznad20- do 27.
za 40%
za spratove iznad2 8 . i daije
za 50%
372

F R IB U M PRO RAUN PO TR EBNE ROUS3NE TOPLOTE

Za preliminarne predraune gubici toplote jedne zgrade mogu se priblino

proraunati po sledeem obrascu:
Q h = 80 At + 28 A&

[W]

( 3 .1 6 )

61
gde je:
A t - uhtpaa povrine spoljnih zidova zgrade (zajeno sa pmaorima) [m3]
o "* ukupna povrStna osnove agrade [ma]
poIe dobijanog odreenog zadatka najpre treba, radi prorauna gubitska
apitan sve uslove na osnovu kojih se usvajaju pojedini dodaci i odrediti
fcoetictjeate protoa toplote za sve pregradne povrSine. Utvruju se strane sveta,
itajnepovoljruji pravac vetra za svaku prostoriju i svi spoljni otvori (vrata, prozori
I dr.) ije duinespojnicase uzimaju u obzir radi iznaiaenjaodnosa

(tabela

pi? p^ tJiivPsti fuS C*2 tabele T - 2 2 ) proraunava se

tr iiT
r bzlr ,spo!?1Ce..m svim tim a i prozorima koji su u pitanju, bez obzira da li se neka od njih ne predvia za otvaranje.
Za dalji redmled prorauna najbolje e posluiti primer koji je ovde izraen.
373

F S IM H S FEOStACUNA

vgiu

! r ie prMtDri,a

Ostali podad:
nomtaln^ vetK>va
B8 idoen poloa}. Orijentadm zgrade ie prenut
o m sa na sb a. Predvts Se ssgrevanje centndnim grejanjem Sa 10-to

62
Konstniktivni poda:
mednspratna visina: 3j4G m
meuspratna konstnikcija je sitnorebrasta debljine 30 cm. Na gomjem spratu pod je
popioan teraco ploama. L' prostorijama za koje se vri proraun toplotnih gubitaka na pou je
parket, iepijen bitumenom. Ispod prostorija je podram.
zidovi su od opeke, obostrauo malterisani
prozori su drveui, dvostruki
vrata su rvena, jednostraka
Tempersturski pod:tci:
spoljna projektna tcmperatura (SPT): 20
unutranja projektna temperatuia (UPT): u piostorijama 1 i 2: 20, u prostorij i 3: 15,
u ptostorjama gornjeg spiata: 10, u stepenitu 10, u podrumu 3. U ostalim prostorijama kako je
oznaeno u osnovi.
Koeficijena prolaza topiote k (tabele T - 1 1 ,T - 1 2 ,T - 14 i T - 15)
spoljni zid od 38 cm

[ W r ! K ' ]
1,56

unutranji zid o 38 cm

1,21

unutranji zid od 25 cm

1,55

unutranji zid od 12 cm

2,20

unutranja vrata

2,90

drveni dvostraki prozor

3,26

tavanica, poploana teracom ploica

1,35

po

U2

Iz tabele T 22 nalazi se propustljivost spojnica na prozorima za duine spojnca od 9,3

i 13,8 i a ~ 0,4.
Karakteristika zgrade iz tabele T 25, Hj. = 1,31
Karakteristika prostorije prema tabeli T 24:
Prostorija 1,
povrina prozora

= 2,40- 1,50 = 3,60 ms

povrina vrata A v ** 1,20-2,1 = 2,52 m1

Ap
Av

3,60
2,52

= 1,43: Rp ^ 0,9

Prostorija 2.
A P = 1 ,2 -1 ,5 -2 = 3,60m*; i = 2 5 2 m ;

A
- 5 = 1,43; R = 0,9
A ts
- r

Ugiovni faktor za obe prostorije Z u = i

Podaci i rezuitati prorauna tmose se u uobiajeni form ular;

63

]|
|

S + "f5 = v5
E jo id o t e n q a j j o j

I+

00T
SZ

= 2

r-j +

CT|
3

6^

rj-

rfj

* 2

O
O

> O o o o O
? \o
t~- 00
v> *+
tH

(3 o jo jd o j
^ e i;q n o

<S CN

+
co
'sD

> |E }E p O p
1?Z I 0 J 5 P H

otH ol>

+
Tf

ts io
! r
H \D

j
CS
T3
O
Q

!>

tr>
tn

'O

1
IS
n

s
-c
c
o
0S

CN

s
&

-IV

B3i?I
- z b j e ijs jT u

o o
O
n t o"
rs i-K fo n <
sc
i-H
cq

u
0

r*> t>

-B J s d in ^

*n

to

o /j

<+

fo jq

a,

g S S w o

CT\

00 OO
VO \D

U E lO B Jq o
BZ B U |S J A O J

o iu a ttie u is

- 67 W h m ":

w
o,
Crf

| 1
1

II I I I

00

*n
1N

rrj

BUT3IJO>f

-H

00 00
M
O iO ^

CUJSJAOJ

fn SD
, *+ rn

N N Ifi ^ ^

GUfSFA

B U U JS

H| Bingna

fO

o o
^
+ ^ fN Tf

+.
m

r) m

>

8lwEL|

II

H ' t l l 't :

Bpiz etJT(jq3(-[

C4 C4

a e

5J3AS 5TJEJJg |

cn vo tri
T-H ro r4
I

i
T?
o

^BtT
-ZO EU30BJ5JS

p
N N > N N

w co O D P

fi 1 II
R, 5>

specifina potronja toplote:

*u
rt
J5
O

64

g
V*4

4
t0f?j ?
,fl>,
' t;.
-S
iV !
S4>
s *

8*5

- & * 8+I B vs
g
1
i a

C)

J3

0,

on ^.
<
'f

OO
OO
,H 4j*
i
*O O O
js.O O
CNO
^>
1 I
\

&
O
Ch
II

VI
vr>- v
> 53W>
4 o o o
^ o ^ ^ o r* \c o o \e
" rt7
1 1 1
e

H m o *-40*4

>

G S ? 5 2 "'

O
II

1-4

fO

(s*V>OOOV>*-lV>-4t-l
r^mo^osO^v^r^vi c^ cn
**4 *
'4 <N<N<*4 'H1 4 -4 **-l

VT^
rg
II

?.*a
o<%
o<N
ro,a.r;
H instno?.0*
o O "i
vD

i i

1 1 , 1

W1 v> t-* v> v i

I I I | ! <N

fNC?

o?

iw
B

"4
m
M
il
N*

C^C* v> t n

t*

v> cf^vi o^v>

V
*4OV
#4OCNcn-hcT ^ dO.Nh OO'

S
S
r* w
ift n
+

i I8 S8 IDt

S 1 >t11 ! I

33S3535S

? *1 *

o 7n
"9 .*
S)

t I ! I ! I M

! I

QE> & & n n n n n i

Usled malih gabitaka toplote za ovu pro3toriju ne treba predvideti grejanje.

P m tonja 2, f8 20, o M M 3>1 71 m*

65

38

SPEC IJA LN I SLUAJEVI

381

Z G R A D E K O JE SE R E T K O Z A G R E V A jU

mVOii 1 r o M m O m d o d a tS

2 Qb + Q a

(3.17)

ftvp P2 1 f h koii e akum uliu na Prvom m estu su prozori. G ubici toplote kroz
ove elemente se nalaze poznatim nainom . T ako je

j
ge ]e:

Qb

= S A v k B 01- rs) j [W]

""

'

(3.18)

j&Ap
povrina prozora [xna]
k B ~ odgovarajua k vrednost
npostupkom
o , m ^ ! ^ ;ma
t0pl te Q a p0vr5ina> kl'e akum uiiu toplotu
naime
F
"^ A

' $a ' (f t 0)

se nai slinim

[W ]

(3.19)

gde su:
AA

g a k r i f k rP P ] ne

qa -

potrebna koiiina toplote na as u zavisnosti od vremcna zagrevania

tu
h -

potrebna unutranja tem peratura [C]

poetna tem peratura [C]

^ L

z : r\ t ^

akumuKu

Iz ijagrama na sl. 12 nalazi se qa.

povrine stubova,

po povrSine stepenupovienia
m

66
M eroavne vrednosti stepena zagrevanja zia ate su relacijom
c p
tj. stepenom prodora toplote. Za kam en (pear) i punu opeku na sl. 12 krivuije
su odvojeno izvuene.
Za zidove koji sa unutranje strane irnaju kakav izoiacioni sloj (drvena vuna,
stiropor i dr.), treba izvriti popravku potrebne koliine toplote q a po m2 prema
obrascu

qa se uztma iz dijagrama na slici 12,

provodijivosti izolacionog sloja.

8i

9.

>i

(3.20)

[m] je debijina, Xx [Wm_sK 1) koeficijent

Slika 12 Koiiina topiote za zagrevanjo povriaa koje aknrnulin topiotu

u zavisnosti o vremena zagrevanja

382

M A SIV N E I V RLO LAKE K O N ST R U K C IJE OBJEKATA

M asivni objekti obino imaju neznam e gubitke toplote tj. niske vrednosti
za k (bunkeri, podzem ne prostorije). N jima je u veini sluajeva potrebna samo
ventiiacija. U sluaju zagrevanja treba uzeti u obzir samo vrerrie za koje je potrebno
odravati odreenu tem peram ru, znai radijatore treba raunati za vreme 24/ tjj,
gde je t vreme za koje je potrebno da prostorija bude zagrejana. Koliina toplote
iznosi (24/t ^) Q h.
Lake graevine (zimske bate, barake) imaju zidove maiog toplotnog kapaciteta (znai i vreme zagrevanja im je kratko). ,,D -vrenost ovih graevina je
veiika, odatak na prekid loenja Z p je mali. Dodatak na hladne spoljne zidove
Zji je veliki. D odatak Z d moe se bez ustezanja uzeti kao i za druge zgrade,

67
3S3

G U B IC I T O P L O T E V ELIK IH P O V R SlN A U DO D IR U SA ZHMLJOM

cuna o odvoenju toplote strujanjem vazduha i vodom, gde Se to p S v l S / i

konvekcija olazi do veeg izraaja),
'
P)avi;uje cge
Tabela T 27 daje orijentacione podatke o tcmneraturi j ulrir,;
voda u nekim naim giavnim mestima.
tcm P -ratu n i dubmi poozemmh
T 27
M esto

Temperatura
podzemne vode
C

D u h in a
f
podzemne vode
I
tspori pnvrine terena eb j
f

Beograd
Zagreb
L ju b lja n a
Sarajevo
Skopije
T ito g ra d
Banja L u ka
K ra n j

NiS
N o v i Sad

Rijeka

1.5

12

35

11

22

ILS

1.5
3
15
1.5
7
1.5
1.5

12

10
8

6
11,5
7,5

Ceije

384

11

HALE

vT Proraun koiiina topiote za halc ostupa dvostruko od normainih siuajeva

V .vaKvlm prostonjam a nema tohko unutranjih zidova, povrina koje, zagrejane
do tzvesne mere^ medusobno zrae topiotu sa prozorim a i spoljnim zidovhna
^
52T i koef!Ci)ent Prelaja topiote za spoljne dcmente zgrade ie immji od S
K
, tako da Jtod rave lzolacije ovih eieinenata takoc su k - vrednosti osetno mze od norm alnih sluajeva. Drugo, treba voditi rauna i o tome da
ko vecine grejmh sistema, naroito kod onih gde je odavanje toplote konvekcijom
povecano, tem peratura vazduha raste sa visinom. Usled toga bao m erodavnu
peratum za gubitak topiote, raunati da jc u poiovini visine hale i treba e S i
N eH dagt t e b ? r r t-UrUiU
8 se inae meri na J>5
iznad poda).Ne,vada treba uzcti u obzir i odstupanja (k0'
uslcd gubitaka zbog dodira sa tlom '
_ Unutranji koeficiient prelaza toplote na spoljne elementc i k - vrednosti
za jenostavno zastakijene povrme -treba izabrati iz siedee tabele:
T - 28

i
!----------- -------- -

k -VKnosf zojcdnostrukc zastakliivanje.

iWm_K~! ]

....

j
\

H ak bez uriutraniih zidovii,. ko koph je cista visina

\ vea od dubine prostorf:

: isto kod kojih ie ista visina tnania od dubinc

4,0
5,8

3,5
4,7

68
Vrednosti * za zidove> kiOTOTe; viestruko zastakljene prozore t r. raunaju
, Vnr,tn7an nain sa odavde usvojenim koeficijentom a*.
Se ^TTniTt^tSniu temperaturu ko prorauna gubitaka toplote treba poveati za
0 ,
sl0 bi bila potrebna u normalnim zgradama a prema sistemu grejanja
1 do 4 nego
ostQrije Doi aci u proraunu kao za normalne slucajeve otpadajm PrJvetravanje treba predvideti u zavisnosti specifinog sluaja.

O D E L J A K

IV

4 . SISTEM IGREJANJA. GENERALNA PODELA

Sistemi greganja su lokaird i centmlnu Lokalni sistemi su oni ko kojih se topiotni izvor nalazi u prostorigi koju treba zagrevati. Negde se isti izvor moe koristiti i za
zagrevanje joS neke oblinje prostorije bez dopunskih ureaja.
Centralni sistemi su kod kojih se zagrevanje vri prenoenjern toplote posredstvom
fluida, radgatora i dodatnim ureajima u vie prostorija, ceo otrjekat ili vie objekata
odjednog ili vie toplotnih izvora ugiavnom sa jednog mesta.

41

KRATAKISTORIIAT

Stepen ugonosti danas svakako uslovljava razvoj civilizacije. Jedan od giavnih eiemenata ugodnosti je grejanje koje je, kako je u uvou pokazano, jo i od
velikog znaaja za ovekovo zdravlje.
M nogo vekova je prolo dok je ovek stekao iskustvo da na pogodao nain
oe o toplote. M nogo bri napredak tehnike grejanja usledio je prolog veka sa
optim uslovim a razvoja mainstva i naune higijene.
N apom enuto je da je najstariji nain zagrevanja bi!o obicno ognjite u poetku bez a zatim sa dimnjakom.
K ao prim itivan nain zagrevanja treba napom enuti i mangal sa drvenim
ugljem, koji je doiveo veliku rasprostranjenost ali irrta veiild nedostatak usled
m ogunosti razvijanja ugljen-monoksida.
Dalje, pomenuemo i jednu vrstu centralnog vazdunog grejanja kod Rimljana.
To je hipokaust, tj. vrsta niskog zasvoenog podmrna ispod prostonjakpje su zagrevane.
Posie dovoljnog zagrevanja podrumskih prostorija, vatra je bila obustavljena i kroz hipokaust sprovoSen sve vazduh, odakle se zagrejan ovodio u prostorge drugjm kanalima.
Postcjala je mogunost meanja zaostatka dima i vazduha u prostorijama.
Kod Rimljana su postojali docnije i drugi b o p naini kanalskog grejanja, koji su
sluili sve do prolog veka.
Posle ovih naina, naroito kod severnih naroda, pojavljuju se kam inl Oni se
razvijaju od X veka, najvie u Engieskoj i Francuskoj.

70

U XIV veku pojavljuje se kaljeva pe, koja stalno evoluira tako da i danas zauzima
u izvesnirn zemljama vrlo vano mesto u t.eknici zagrevanja prostorija.
Englez Kuk (Cook) prvi prelae parnb grejanje 1745. godine koje poinje
od tada da se postepeno primenjuje. U XIX veku daije se iri na Francusku i Nemaku da bi se alje razvilo po itavom svetu.
Neto posle pamog grejanja razvija se i voeno grejanje. Najpre je za zagrevanje prostorija koriena voda vrelih izvora na osta primitivan nain. Aii prvu
stvarnu instaladju vodenog grejanja sa svima osnovnim elementima prmenio je
Francuz Bonmen (Bonnemain) 1777. godine za grejanje inkubatora za izvoenje
piHa.
Ovo grejanje dobija primenu u rasadnicima a ocnije uzima maha za zagrevanje zgrada u celom svetu.
Varijanta grejanja sa pregrejanom vodom, (po nekim autorima sa vrelom
vodo'nr) prema patentu Engleza perkinsa od 1931. godine zauzima zasebno mesto
u tehr.id grejanja o emu e ve biti govora u odredenom poglavlju,
Sokratova solama kua (sKka 1) u V veku pre nae ere predstavlja u stvari prvu pasivnu soiamu kuu. Od poetka nae ere do poetka sadanje energetske krize bilo je
pcjedinanih pokuaja korietja solame energije. Veina istraivaa je nastojala da
koristi koncentrisanu Sunevu energgu po ugledu na grkog matematiara, fiziara
i filozofa Arhimeda, koji je u III veku pre n. e. pomou sfernih ogledala i soiva koncentrisanim Sunetdm zracima paKo rimke brodove pri opsai Sirakuze. Ovim problemom uspeno su se bavilt Nemci Kirher (Kircher, 1640 ) i rinhaus (Tschrinhaus, 1699 ),
Francuz. Bifon (Buffon, 1747), Kasini (Cassini, 1747), ruski naunik Vajnberg 1925. i
dr. O manjeg brda istraivaa kcji su se bavili Lstraivanjem nekoncentrisane Simeve
eneigije za dobiganje toplote niskih tempsrstura treba istai vajcarskog naunika Sosira
(Saussure, 1770). On je pet providnih staklenih ploa postavio na cmu tablu i rasporedio tako da je u ovom stakleniku dobio temperaturu od +87C,

42

USLOVI SISTEMA IUREAIA ZA ZAGKEVANJE

Svi zagrevni sistejni i uredaji rnorau ispunjavati izvesne uslove od kojih su glavni:
higijenski, estetski, ekonomski i uslovi bezbednosti. Kcji od ovih uslova je pretene
vanosti zavisi od pcjedinanog sluaja.
Higijenki uslovi zahtevaju ujednaenost temperature pri emu mora da budu
vknost vazduha i zraenje u oreflenim granicama.
Estetski uslovi su esto u opreci sa ekonomskim pa se usvajaju samo ako za to
postoje matergalne mogunost.
Uslovi ekonomije sistema zagrevanja zahtevaju da se pre definitivne odluke o njegovom izbom izvri analiza kctanja kako same instalaje tako tsto I eksploatacionih
trokova, na osnovu ega se jedino moe doi do ispravnog reenja, ukoliko su ovi uslovi odiutgui.
Ove se mora voditi rauna o tome a sadaigi izvori konvencionalne energije
sve bre presuujuUslovi bezbednosti zahtevaju da se vodi rauna o mogunosti pojave poara,
prodiranja opasnih gasova u prostorije gde borave Ijudi, mogunosti eksplozije
kotSa, smrzavanja instaisdjc i izlivanja voe u zgradi.

71
U izvesnim sluajevima, a naroito kod prim ene elektrinog grejanjaj treba
voditi rauna o m ogunosti pojave eiektrinog udara i kratkog spoja,
Retko je postii potpuno idealno zadovoljenje svih ovih uslova pa se njihov
prioritet svrstava prejna nameni samog objekta.

43

UREAJJ ZA LOKAUMO GREJANJE

Najjednostavniji oblik grejanja anas je pomotH pojedim nih p e razlidite vrste. Pe je postavljena u prostoriji na pogodno mesto i u njoj se, sagorevaigem, toplotna energija ogovarajueg goriva pretvara u toplotu, keja se preko povrina pei prenosi na okolni prostor vazduhom (konvekc|om) i irektno zraenjem.
Pojeinane pei su rentabilne gde se ukazuje potreba zagrevanja na raznim
i nevezanim prostorijama nezavisno od susednih prostorija.
Pei se razlikuju i prem a materijalu od kojeg su nainjene (metalne, kaljeve),
i prema gorivu ili energiji koje koriste (ugalj, nafta, gas, struja itd,).
431

P E I ZA V RSTA GORIVA OSNOV NI ZA H TEV I

Pei za vrsta goriva moraju da zadovoije tehnike i higijenske uslove kao

potpuno racionalan ureaj. Ovi su uslovi:
1.
2.
3.
4.

visoko iakorienje toplote,

jednostavno i lako regulisanje,
jednostavno rukovanje i ist rad,
omoguenje ravnomernog zagrevanja bez suvinog pregrevanja.

Iskorienje toplote na prt'om m estu zavisi od tehnike izrade pei, racionalnog izbora goriva i paljivog odravanja.
Prem a konstrukciji pei i temperaturi. njenih spoljnih povrina odavanje
toplote zracenjem i konvekcijom je veoma razliito. Odavanje toplote konvekcijom prouzrokuje cirkulacija vazuha u prostorijama usled tem peraturske razlike,
kako je to prikazano na slici 13.

Pei sa visokostn tem peraturom povrina nisu poeljne zbog prevelikog zraenja i sagorevanja organske praine. Danas je oblik svih vrsta pei to nii i to

72

iri. Glatke povrine oraoguavaju bolje i lake ienje, a time i odavanje toplote.
Pe treba da je dovotjno odvojena o zida i radi ienja i radi rkuiacije vazduha, tj.
boljeg iskorienja zadnjih povrina pei. Za sve vrste pei ve postoje u svetu norme
kojima su odreaeni zahtevi koje treba da ispune i uslovi ispitivanja.
Mada su pcijedinane pei u novim objektima praktino naputene i zamenjene
centralnm grejaniem. zbog energetske kiize ponovo njihova proizvodnja i korienje
uzima maha, naroito u podruju gde za iqih postoje dobri usbvi za snabdevanje gorivom. Kod proizvoaa i u trgovinkcj mrei mogu se dobiti tehniki podaci i zato e se
ovde napomenuti samo glavne vrste.

431-1 Kainini
Kamini spadaju u najstarije vrste domaih ureaja za zagrevanje. Oni su
danas kao sredstvo zagrevanja skoro potpuno izbaeni iz upotrebe usied njihovog
veoma neracionalnog iskorienja, ali se jo uvek
ponegde grade vie radi ukrasa i prijatnog izgleda.
ematski presek jednog kamina pokazan je na sl.
14. jo ga najvise ima u Engleskoj, koja je poznata kao osta konzervativna zemlja i uva svoje
stare navike bez obzira na ekonominost. Odavanje
toplote kamina je uglavnomsamo zraenjem. Koefijent iskorienja je veoma nizak: 2030% a
zahteva osta truda oko odravanja i loenja.
Ranije su to bila potpuno orvorena ioita, docnije
sa reetkom i reetkastim vratima.

431-2 Kaljeve pei

Kaljeve pei se grade iskljuivo ili preteno od keramikog materijala. U
svome dugom razvitku pretrpele su mnoge izmene. Od visokili, iaranih raznim
ukrasima i vencima, loene iskijuivo rvetom, anas su kaijeve pei dobiie tehniki racionainiji oblik, niske su i glatke, loe se ugljem, uljern ali i drvima ako je
na domaku (npr. u pianinskim kuama) i daju vrlo dobre rezultate u higijenskom
i ekonomskom pogleu (za m ak objckte). Vrlo prostrano loite i reetka poeena
za regulisanje omoguavaju efikasno sagorevanje i brzo prenoen'e topiote na spoljne
povrine pei, koja se dalje odaje zracenjem sa dobrim koeficijentom korisnog
dejstva. Poboljanim nainom unutranjeg zidanja keramikim materijalom poveana je akumuladona mo pei a smanjena osetno njena teina. Za manje proatorije
ove pei se danas grade i kao prenosne, Kaljeve pe veeg kapaciteta, narocito
ako slue za vie prostoiija, dobijaju metalni umetak, koji slui kao ioite za trajno
loenje, naroito pogono za goriva siromana gasovima.

73

Kaijeve pei su pogodne za due zimske periode samo treba a njihovo regulisanje
bude dobro podeeno. Ali suprotno tome za prelazne periode nisu najpogodtiije kada
potreba za zagrevanjem postaje promenijiva.
D a bi se i donja strana kaljeve pei iskoristila kao zagrevna povrina, u posiednje vreme grade se izdignute od poda na nogam a ili nosaima te se i ispod
pe obavlja strujanje i odvoenje toplote.
Keramiki elovi pei tzv. kaljevt su norm irane veliine 22 x 22 em kao
i svi drugi m etalni deiovi: vrata, reetke i dr.
Ko ovih pei se upotiebijavaju goriva dugog plamena: mrki uga^, briket, Ugnit,
treset, drvo i neke vrste kamenog uglja koji nemaju preterano visoku temperaturu sagorevanja. Usled temperature loita pojedini elementi pei se ire. Reetka stoga mora
imati dovoMno zazora. Iz istog raloga i zidovi loista se izvode nezavisno od spoljnih.
kaljeva. S gomje strane loite se pokriva amotskim ploama tako da se i sa te strane
ne prenosi visoka temperatura iiakaijeve, i spreava njihovo smicanje, (slika 15).
Povrina reetke iznosi od 1/40 do 1/120 spoljne povrine pei u zavisnosti
vrste goriva i naina izvoenja.
Prem a debljini zia kaljevih pei ima tri vrste: teke, srenje i lake. K arakteristine brojke za ove tri vrste ate su u tabeli T 29.

T 29

K aral'-teristike t r i k a te g o rije k a lje v ib pei

Srednje debijine zid a [min]

Specifina teina [kgm"2]
(grejne povrine)
Specifina jaina [Wfna]
Akumuiaciona mo, asova

teke

srednje

lake

110 130

90 110

6090

250

200

100 150

700

930

1200-1800

8 12

6S

3 5

'
Nain loenja

trajno

povremeno

povremeno

X put jako

1 put jako

i put jako

i put
oavano

vie puta
dodavano

Specifina jaina pei S p [Wm 2 ]

je kolteina toplote koju pe odaje sa
1 m E svoje greine povrine A p u toku jednog asa.

74

Nominalna jaina pei N p

[W]
je ukupna koliina toplote koju pe odaje u toku jednog asa po punim i trajnim
ioenjem.
Ako je grejna povrina
pei Ap. onda je
N p A p S p

Siifca 15 Presek jene izdign ute lake kaljeve pe;

[W]

(4.1)

Pri nonsinaiiicB jaini pe

treba da radi sa najboljim stepenom iskorienja (V
Lake pei su obino sa vertikalnim kanaiima; njihova akumulackma mo iq e dovoljna ako
je loenje sa teim razmacima. Za
hlanija podtuja bolje su tee pei. Stepen iskorienja goriva kod
kaljevih pet pri dobroj izradi je
70 do 80%.

Keramike pei male i srenje jaine izvoe se i kao prenosne, Akumuiaciona

mo ovih pei je manja dok je temperatura ziova vea.
Za graenje i ispitivanje transportnih pei u svetu takode su propisane norme,
kojc vae kako za industrijsku tako i za zanatsku proizvodnju.
Prema ovim normama moraju se garantovati sledee specifine jaine pei.
Za pei sa preko 65 m m debijine zida
Za pei sa manjom ehijinom zida od 65 mna
Za pei sa elinm umetkom

2300 W m"2
2900 W m -2
4700 5800 W m 2

Nominalna ili reguliua jaina pei jeste proizvod grejne povrine i specifine jaine grejanja.
432

VAZDUNO GREJANJE KERAMIKIM FEIMA

Postcji mogunost da se i jo neka prostorga zagreva istom pei ukljuenjem

vazauiia kao prenosnika toplote, vodenog dodatnim kanaiima. Ovi sistemi se maio razlikuju od dvosobnogzagrevanjejednom kaljevom pei pa u tu grupu i spadaju.
433

METAINE PEi '

Metaine pei su ranije izraivane od sivog livs iS elinog lima (bubnjare).

Dananje. metalne pei imaju ioite od livenog eijka dok su im omotai od elinog
iima.

75
Kod nas ih ima na tiitu raznih tipova gde se mogu obiti obaveStenja o njihovim
karakteristikama, vrsti goriva, opslnivanju itd.
U Nemakoj, tehniki uslovi za ve pei propisani su sa D IN 18890 (mart
1956). Grejrte povrine ovih pei kreu se od 0,8 do 3,5 m2. Prema koncepji
toita ove pei postoje sa gornjim i donjim sagorevanjem.
433-1

P ei sa gornjim

sagorevanjem

wOvo su tzv- irske Pei- One imaju prostor za punjenje gorivom. znutra obloen samotom radi spreavanja preterane temperature na spoljnim povrinama i
radi sposobnosti akumulacije bar u izvesnoj meri. Na nu je reetka sa ureajem
za stresanje pepela. Na ovou gasova je leptir - klapna za regulisanje. Takoe
poston m ogunost reguhsanja pomou otvora na vratandm a pepeljare' N apuniene
gorivom potpaijuju se odozgo i sagorevanje se vri odozgo nanie. Tcdno punjenie
traje oko 8 asova.
^ J '
U ovim peima se koriste rtirkiikameni ugalj,
Specifins jaina grejnih povrina im je oko 3500 W nr2. Ove pei izrauju se u
razarim varijantaitia na siinom principu.
433-2 Pei sa donjim sagorevanjem (bunkerske)

Najizrazitiji predstavnik ovih pei je tzv. amerika pe. Bitna karakteristika ovih pei je specijalna reetka u vidu korpe sa pokretnim dnom, koje je ustvari normalna reetka,
a iznad ove kombinovane reetke je cilindrini rezervoar goriva kojiide do ta'vanice pei.
Nedostatak im je to upotreb|avaju t'isokokvalitetno gorivo, najbolje antracit,
k(?e m0T3- biti nomiirane krapnoe - granulacije, inae ne silazi ravnomerno u komora
sagorevanja i lako se zaglavljuje.
434

ODREIVANJE JAINE PEI

Izbor pei se mora iz\'riti tako da ona zadovolji i obezbedi potrebno zagrevanje pri najnepovoljnijim uslovima, tj. pri najniim spoljnim temperaturama,
rdavom polozaju prostonje ltd. Ovde se ne moe striktno primeniti proraun
gubitka toplote, koji je pnkazan radi zagrevanja ceiokupne zgrade centralnim
grejanjem, naroito kad se radi o zgradaina samo jednog dela objekta, jer dclovi
zgrade ije se zagrevanje ne predvia, igraju vanu ulogu. Kod Izbora grcianja
objefcta pecima mtervemu i elovi zgrade fcoji se povremeno zagrevaju to takoe
utice a se ne moe dau rean preeizan i odreden proraun.
Za najniu spoljnu temperaturu od 15, za prostoriju na uglu sa jednostavmin. prozorom, ija veiiina ne prelazi 1/5 povrine spoljnjeg zida date sn sledece potrebne koliine topiote po 1 ms prostorije:
za objekat sa povoijnim uslovima 65W'm_3,
za objekat sa srenjim uslovima 85W'm"3,
za objekat sa nepovoljnim uslovima 115Wm-3.

76
Ovi uslovi podrazumevaju poloaj zgrade, zagrevanje okoinih. prostorijaj kvahtet
izvoenja zgrade itd. Prema veiiini prostorije iz gornjih podataka se nalazi potrebna jaina pei.
Obmuto, kada su poznate karakteristike pei mogu se dati kubature prostorija koje ona moe zagrevati za sva tri uslovljena sluaja.
Ovi podaci su dati orijentaciono, a taniji se mcgu dobiti od proizvoaa.

435

DIMN}AK

Svako loiste mora imati i svoj dimnjak. Zadatak dimnjaka je vostruk.

da stvaranjem promaje dovede potrebnu koiiinu vazduha u loite (kiseomk)_i
da gasove, stvorene sagorevanjem, odvede u atmosferu. D odue danas postoje
izvesne pei koje koriste kao gorivo gas ili naftu, a koje nemaju dimnjak u pravom
smisiu rei, ali ipak imaju otvore za odvoenje gasova. N eke ak i to nem aju, ah
to nije preporuljivo usled higijenskih uslova, m ada imaju izvesne katalizatore,
koji neutraliu sagorele gasove.
Ako dimnjak nije u redu i najbolje loite nee dobro funkcionisati. Rfav
dimnjak moe prouzrokovati jo i druge nezgode kao to su poari, naruenje
zdravlja, tete usied neekonominog iskorienja goriva itd. I_ u naoj zemlji a i u
celom svetu jo se uvek deavaju velike tete usled poara, koji se vehkim procentom deavaju zbog neispravnih dimnjaka. U z m aterijalne tete esto im a j sm rtnih sluajeva biio usled ovih poara iii nedovoljnog odvodenja otrovnih gasova
sagorevanja.

435-1 Promaja u dimnjaku

Promaja u imnjaku aastaje usled razlite izmeu gustine spoijnog vazduha nietemperature i vrelih gasova koji se evakuiu iz loita. Jainapromaje izraunavase izobrasca:
| W h H- g{ps - Pgj s H C (rB - ts)
_____________:_______________ l

[Paj

(4-2)

ge je:
Wh
H
pg
ps
C
te
ts

promaja dimnjaka [Pa]

vertikalna vsina dimnjaka [m]
gustina sagoielih gasova [kg m "J ]
_ gustina spoljnjeg vazduha [kgm "3]
koefcijent odnosa (y = Ct)
temperatura sagorelih gasova [C]
temperatura spoljnjeg vazduha [C]

Iz izraza (4.2) izlazi da je veiiina prom aje zavisna od visine dimnjaka i tem peraturske razlike sagorelih gasova i spoljnjeg vazduha.
Promaji se suprotstavljaju otporr u dimnjaku i u samoj pei. Ovi otport zavise od uine dimnjaka, glatkosti unutranjih povrina, promene preseka i pravca
i njihovog broja.

435-2 Izvoenje dimnjaka

Posle ovih izlaganja dolazimo do zakljuka da je potrebno prilikom izvodenja
imnjaka imati u vidu siedee injenice:

77
treba spreiti suvino hiaenje dim njaka, tj. pored ostalog izbegavati
njegovo postavljanje u spoljanje zidove ih ga izolovati,
glatkost unutranjih povrina dim njaka treba da bude to boija,
svesti prom enu pravca na najm anju m eru a gde se to m ora izvoiti onda
a skretanje ne bude pod veim ugiom od 30,
odravati isti presek. D a se ovaj ne porem eti nekim nosaem, unkom
ili kapom (pokrivaem) dimnjaka,
voditi rauna o poloaju dim njaka na krovu u vezi sa strujanjem vazuha.
Izbei neke pokrivae radi zatite od kie, jer oni stvaraju vihore koji pogoravaju prom aju u dimnj'aku. Visina dimnjaka iznad slemena krova treba da je obro
izabrana i da je ovoljna ali ne i preterana, to bi biks kodljivo u estetskom smisiu
a i dovelo bi u pitanje i statiku stabilnost dimnjaka. V oditi rauna o mogunosti
povratka plam ena usled udara vetra, kada je imnjak nisko postavljen. Ukoliko
se ovo ne bi konstruktivno mogio doterati onda se pokuava da sprovede poboljanje doavanjem pevca dimovuka.

435-3 Sm etnje u radu dimnjaka

Vrlo esto se deavaju poremeaji u funkcionisanju dimnjaka kada se stvori
m ogunost proputanja vazduha kroz nastale procepe ili ravo zaptivanje (na pr.
dimnjaka vratanca). Ovaj
vazuh rashladi tople sagorele gasove i otuda se pojavi
opadanje dejstva prom aje kroz
dimnjak. Ovo moe doi
u sle ;
nezatvorenih otvora
za ienje dimnjaka
nezaptivanja iii nezatvaranja vrata pei, koje
nisu u radu
oteenja zidova koji
okruuju dimnjake
poremeaja u spojevima dimnjaka i unkova.
Kako promaja zavisi od
visine dimnjaka, na viim
spratovima gde je visina dimnjaka manja, ne treba previati pet koje zahtevaju intenzivniju promaju.
Takoe treba proverits da nem a ravih prikljuaka unkova kao to pokazuje slika 16.

435-4 is t otvor dimnjaka

Presek dimnjaka zavisi od broja ukljuenih loita na pojedini dimnjak i od
njihove jaine. K o slabije promaje b ira se iri dimnjak nego kod jae. Propisima
je odreeno koliko se pei norm alnog oblika u stanovima mogu prikljuiti na jedan
dimnjak i koliki m ora biti presek dimnjaka. M ogu se uzeti sledei normirani preseci dimnjaka:

78

Za prikljuak od dve pei 14 X 14cm3 istog preseka dimnjaka

za prikljuak od tri pei 14 x 20 cmB istog preseka dimnjaka
za prikljuak od 4 pei 20 x 20 cm3 istog preseka dimnjaka.
Za svaki dalji prikijuak dimnjak poveati za 80 cm2 istog preseka.
Treba voditi rauna da se ne ozvoljava prikljuak o preko 4 loita na
jedan dimnjak jer bi se pojavljivaie osetrte smetnje. Takoe je neoputeno da isti
dimnjak slui za vie spratova.
436

GASNE PE<5l

Gorivo koje se koristi za gasne pei je gas: svetlei gas. butan,''metan.

Kod manjih gasnih postrojenja u domamstvima koja siue za tednjake
ili bojlere, obino nema odvoda sagorelih gasova^ ve se oni odstranjuju izmenom
vazduha u samoj prostoriji.
Gasno grejanje se upotrebljava samo u mestima gde je oena gasa srazmerno niska
(kod nas u Banatu gde postoje izvori gasa) inae pod nomtalnim okolnostima grejanje
pomou gasa skuplje je od ostaiih vrsta grejanja.
U tabeli T 30 date su kolitne razliitih gasova u 1 m~3 koje imaju istu grejnu
vrednost:
T -3 0

Gas
Gas iz uglja
Biogas
Metan
Prirodni gas
Propan
Butan

436-1

1m 3
17 - 19
20-26
33-40
40-82
82-96
101 - 126

Ovoenje sagorelih gasova i obezbeenje strujanja

Ditnnjaci gasnih pei imaju zadatak da odvode sagoreie gasove z ne. kao kod
pei sa vrstm gorivom koje smo do sada pomenuiij da stvaraju promaju u Soitu
radi dovoenja vazduha koji omoguava potpuno sagorevanje goriva. Gas se mea
sa vazduhcan za sagorevanje i ispred i iza brenera (gorionika). Ako bi u prostoru
sagorevanja viadao podpritisak usled preterane promaje dimnjaka, onda bi se
stvarao beskoristan viak vazuha a to bi dovelo i do pada koeficijenta korisnog
ejstva. Iz ovog razioga su uvedeni u odvodnim kanalima imnjacima
ureaji za spreavanje promaje odnosno poveanja strujanja vazduha u viu dopunskih otvora i'i otvorenih proirenja pomou kojih se postie izjenaenje pritiska sa atmosferskim. Ovo se neka kombinuje sa osiguraem protiv povratka
vazdune struje usled udara vetra. Na sl. 17 prikazan je jedan takav osigura, gae

79

pune strelice oznaavaju normalan tok strujanja dovonih gasova dok takasto
izvucene strelice pokazujn tok pri udaru vetra. Bez ovih osimtraa iai udar 'v^rrdoveo_ bi do gaenja brenera a to bi biio opaano, pa se zam S v i ^
ovakvi osiguraci obavezno previaju.
^
Ovi osigurai protiv promaje
imaju jo i zadatak da odvode stvorenu
vodenu paru jer jean m3 gasa pri sagorevanju daje oko 700 g vodene pare.
1 aka rose ovonih gasova u mnogome zavisi od vika vazduha. Kod
dvostruke teorijske koliine vazduha
taka rose je negde oko 50. Povienjem koeficijenta korisnog dejstva
raste i taka rose ali se poveava i
opasnost od odvajanja kondenzovane
vode. Ova povlai sobom iz vrelih gasova ugljenu kiselinu i kako gas ima
tragova sumpora onda i sumpornu
kiselinu. Ove kiseline napadaju i razaraju sve ureaje, vodove, obloge itd.
Pore toga ovo suenje gasa poveSHka 17 Osigura protiv udara vetra
ava i njegovu specifinu teinu, a to
kod gasnih pei
m u s druge strane ometa pravilno
evakuisanje.
436-2 Vrste gasnih pei

Odavanje toplote i kod gasnih pei vri se na siian nain kao i kod drugUi, tj. deli
mino zraenjem, a deliminokonvekcijani.
Postoje razne vrste gasnfli pei, kcge mogu
koristitj svetlei gas ili butan-propan, danas ve
dosta usavrene i tehniki i estetski pa su pogodne
za omainstva naroito u podrujima gde postojl
gasna mrea ili gde se distribucija gasa vni pod povoljnim uslovima.
U novije vreme se izvode gasne pel sa direktnim odvodom sagorelih gasova tj. bez dimnjaka,
to umnogome prcimje njfliovu primenu, kcga ie
inae ograniena uslovma dimnjaka. Ovakve se
pei postavjjaju uz spoljni zid na kome su dva kanala: odvodni za gasove i dovoni za vazduh. (sl, 18}.
Na odvodnom kanalu je 1 osigura protiv udara vetra.
Gde postoje uslovi za grejanje gasom nalaze
se u prodai odgovarajue pei sa potrebnim uduP
stvima i oodacitns
y
tvima poaacima.

Siik" 18 ~ Sematsi prescfc jedue

^ s n e peci iji su kanaii kro z zid
d ire ktno spojeni s atm osferom

80
436-3 Zagrevanje gasnim reflek-torima zraenjem

Za zagrevanje velikih i visokih prostorija prim enjuju se gasne pei sa veom

povrinskom temperaturom tako da je oavanje toplote zraenjem intenzivmje.
Ovo su u stvari gasni toplotni refiektori. N a sl. 19 predstavljen je jedan takav re-

fiektor kod koga bunzenov brener troei 0,8 do 1,2 m gasa na sat, zagreva reflektorsku keramiku plou na 800 do 900. Smea gasa i vazduha uvoi se sa zadnje
strane ploe a sagoreva na prednjoj strani najpre sa slabo svetleim plamenom alt
uskoro posle paljenja usijava keramiku masu. Odvoenje sagorelih gasova se sprovodl zajedno sa uvoetijem sveeg vazduha, tako se kodlj ivi gasovi ne mogu gomilati kad dou u dodir sahladnim povrinama.
Prem a potrebnoj jaini ovakvi gorionici (breneri) se mogu upotrebiti pojedinano ili grupno.
Odavanje toplote je 6 do 9 kcai/h na cms zrane
povrine. Ove povrine se mogu postaviti bilo
horizontalno ili koso. U prvom siuaju zraenje je
upravljeno na dole. Pri ovome treba voditi rauna
da se grejai rasporede pravilno ime se postie
ravnomemo zagrevanje osnovnih povrina (slika
20) koje ne ane da bude preterano za osobe koje
su u tim prostorijama,
Kada se radi o horizontalno postavljeniin zranim ploama onda se preporuuje da one budu na
veoj visini od 4 m.

436-4 Prim ena gasnog grejanja

Glavne prednosti primene gasa za zagrevanje prostorija su stalna spremnost*
lako reguiisanje i posluivanje, istoa usled donoenja goriva i nepostojanja pepela. Nedostatak je na prvom mestu cena gasa via od drage vrste goriva, a i sami
ureaji - pei - su skuplji. Izbor ove vrste zagrevanja zavisi od ovih pom enutih
uslova a i od toga da li se grejauje preko dana koristi u kraim vremenskim periodima. U gruboj rauuici gasno grejanje bi moglo biti ekonomino ako 1 ms gasa
ne kota vie od 1 kg kvalitetnog uglja (kameni iii koks).
Primer uporednog prorauna cena grejanja ugljem i gasom dat je na str. 104.

81
Tamo gde postcji gradska ntreaj gasno grejanje se pritnenjuje u veiikim saiama
gde zagrevanje nije staino, kolanm sa poludnevnom nastavom, izlobenim salama, radionicama bez centralnog grejanja itd. Takoe i za prelazno doba. Zrano reflektorsko se primenjuje za terase, prolaze ispred izloga i ak i uline trotoare i dr.
Ve je reeno da se u energetskoj krizi pored direktne Suneve energije, veiike
siade polau u indirektnu Sunevu energiju akumulisanu u biomasi kao opunske eneru cilju uStede konvencionatnih izvora energije. Naa zemlja je bogata biomasom sadranom u raznim bfljnim i ivotinj skim oipactnia u poliopriviedi, umarstvu, inustriji hiane i domamstvima. Poljoprivredni otpaci se esto zaoravaju i pale, pa se time nanosi teta narencg setvi i zagauje ivotna sredina. Umesto toga, otpaci kukuruzovine,
pertice, eeme repe, suncokieta, klanica i r. koji ine biomasu, mogu se koristiti za
obijanje biogasa.
tSitno isedcana biomasa i izmeana sa vodom u odnosu 1 : 1 sipa se u betoniranu
jamu (digestor) iii se u irju puta teni stajnjak goveda, svinja, ovaca i ivine, U ovako
pripremljenu biomasu zagnjuri se rezervoar u obliku zvona tako da pod zvono ne moe
dospeti okolni vazduh. Kada se biomasa ispod zvona zagreje od 30-35 C, nastupa aisaerobna fermentacija i posle 7-15 dana razvga se biogas koji se odvoi iz rezervoara za
korienje u razliitc svrhe (slk a 21).

Slikii 21 - Presek uieaja za proizvodnju biogasa:

1 bfljna masa; 2 mulj; 3 razvijairje bfcgasa;
4 biogas; 5 iztaz biogasa; 6 - poklopac

Biogas se moe koristiti za zagrevanje prostorija na farmi, ohijanje tcple vode, .

u domainstvu za pripremanje hrane, a pogon traktora i ohijanje dektrine stnrje.
Ostatak anaerobne fermentacije je ubrivo bez mirisa, ga je korisnost za Subrenje
poveana oko 7%, to je o velikog znaaja za zemljoradnju.
Zagrevanje biomase do poetka anaerobne fennentacije moe a se vri pomou
solame energije, a zatim se ova kombinuje sa ve proizvedenim biogasom (slika 22),
Pokret za dobijanje biogasa damas se razvija u celom svetu, a naroito u Kini i
Indiji.

82
Koliina proizvedenog biogasa zavisi od izrade digestora, koliine organske materije kqa se uvodi u digestor, vrste rastvaraa, uestanosii punjerrja, temperature i pritUka.

Slika 22 Shema instalacjja aa btoizvodnju biogasa:

1 - digestor (pm talonik, truliSte); 2 - rezervoar za biogas; 3 - odvo biogasa ka potro au;
4 - solarni koiektor; 5 - izmenjiva topiote; 6 - kotao na biogas za dpgrevanje; 7 - drugi 1aionik za otpadnu vou; 8 - mutjna pumpa; 9 - cnkulaciona pumpa; 10 - ctikulaciona pusnpa
Priblino se moe uzcti da koliina proizvedenog biogasa po 1 kg raznih organskih otpadaka pri normainom pritisku u m3 iznosi; za kukuruzovinu, siamu i industrijske bijke 0,7, mesne otpatke 0,6, stajnjak svinja, peradi, kao i fekalne vode 0,5, stajnjak sitne
i krupne stoke 0,2, it.
Bioloki gas ili biogas je sraeia od oko 65% metana (CH*), 30% ugljendioksida
(COj), 1% sumporvodonika i sa manjim tragovima kiseonika, azota,. vodonika i ugljen
monoksida.

U tabeH T 31 date su toplotne energetske vrednosti biogasa i istog metana,

kao i ostalih gasova koji se najee koriste kao gorivo:
T - 31

Gas

kW htn"3

Biogas
ist metan
Prirodni gas
Propan
Butan

6- 8
9 11
11 - 23
2 3 -2 7
3 0 -3 5

83
Razumljivo je da mkovanje instalacijama koje za dobijanje toplotne energije koriste biogas zahteva iste preostronosti kao i za ostale gasove.
437

ULINE PEI

Posleipih godina i u naoj zemiji naiaze sve veu primenu uflne pei. Za sada
tokalne pei izrauju se sa jainom od oko 6000 do 9000 W. Gorivo im je tzv. uje za
domainstvo EL ili nafta D2. Odavanje topiote, kada se postave u povoijan poloaj,
je pieteno konvekcijom. Estetskog su izgleda i zahtevaj u manje prostoia za smetaj
rezerve goiiva nego pei na ugalj. Troe od 0,15 do 0,80 kg/h goriva, u zavi&nosti o
optereenja koje se moe regulisati. SagoreU gasovi im se odvode unkovima kroz dimnjak iH direktno kroz zi, pa se nikakav miris ne osea u prostoriji.
Ekonominost uljnih pei je pribiino jednaka kao ko pei za vrsta goriva.
Sto se tie akumulacge i praktingeg korierga postcjelli kaljevih pei, izvrene su uspene adaptacije uljnih grgnlh ureaja (regulator-dozer, gorionik, ventilator)
za primenu na ijima. Time se poveava komfor pri opsiuivanju, snienje povrinske
temperature, a takoe i akumulacione sposobnosti.
437-1

Centralni uljni greja za vie kaljevih

pei

U postojeim zgradama koje se zagrevaju sa vie kaijevih pei postoji mogunost rekonstrukcije da se one zagrevaju uljnim grejacem sa jednog centralnog
mesta, ako to dozvoljavaju graevinski uslovi, Ovim nainom bi se postigao centraim sistem grejanja ali pre svega potrebno je da su i pei i imnjaci u besprekornom stanju.
Na slici 23 prikazana je koncepcga ovakve jedne rekonstrukcije.
Centraini greja (A) |a jaina odgovara potrebama svih prostorija
kcjc treba zagrevati, uveanom za
oko 10%, u zavisnosti odkonstrukcije zgrade, postavijen je u podrum
ifi suteren. Iz njega se topli gasovi
sagorevanja pod pritiskom potiskivajueg ventilatcra u grgau,
kao i ventilatora koji isisava ove gasove pri vrhu dimnjaka (K), razvode kanalima (G) u imnjake svake
kaljeve pei, a odavde kroz svaku
pe preko njenog loita i iziazne
cevi pcaiovo vraaju u dimnjak da
najzad povlaeni prirodncan ventiiac^can i isisavajuim ventilatorom
izlaze ohiaSeni u atmosferu. Za ovo
je obavezno da se dimnjak u deiu
izmeu otvora za ulaz u pe i za

Slika 23 S em a c e n tra ln o g zagrevanja

k aljev im p eim a

84
izlaz iz nje mora zaziati, a i vrata za loenje i izbacivanje pepela koja su za to ranije
sluila ukoliko savrSeno ne zaptivaju.
Na stici su takoSe pokazani: pumpa (/?), pomoni rezervoar (C), filter (D), greja
sa ventiiatorom (E), razvodni kanali (F), ulaz toplog gasa (G), izlaz gasa (//) i pei (P).
U primeni ovoga naina je najvanije da se tano utvrde jaine ventilatora tako da
je deprestja isisavajueg ventilatora vea od zbira jaine potiskivajueg ventilatora i aerodinaminog otpora kaljeve pei. Obrauni ove prirode spadaju u Vazduma postrojenja.

438

ODREIVANJE JACINE GREJANJA

polvdnevno

Za permanentno koriSenje prostorije, osobito ako je za celu zgradu predvieno

grejanje lokainim peima (gasnim i uljnim), potrebna koliina topiote se izraunava
kao to je pokazano u odeijku III. Kako lokaine, a naroito gasne pei imaju ogranieno optereenje retko se u veini shiajeva koriste i preko cele noi, treba predvideti
iroke dodatke na osnovne koliine proraunate toplote. Inae, kako je ve napomenuto, za grejanje gasnim i uljnim peima, previeno preteno za kratkotrajna zagrevanja,
nije mogue sprovesti jedan takav proraun potrebne kolline toplote ve se pribegava
jednom pribiinom postupku. Na slici 24 predstavljerte su grafiki potrebne koliine

Slika 24 Grafikon za odreivanje koliine toplote za zagrevanje prostonja gasirim peima

toplote za jednoasovno zagrevanje prostorija od 15 do 200 m3 za razliku unutranje

i spoljanje temperature od (ru - ts) = 40. Ovi podaci su dobijeni ispitivanjima i iskustvom i dati su za tri naina zagrevanja: trajno, poiudnevno i povremeno. Vidi se iz dijagranaa da su prorauni vrerti sa specifinom potrebnom koliinom toplote od 90 do

85
180 W m 3 , a poveanjem kubature prostorija smanjuje se specifina koliina potrebne
toplote. Orijentacije radi, jer se ne vidi iz dijagrama, napominje se da za prostorije do
1000 m3 dolazi se do 80 W m -3 , za jo vee do 5000 m 3 60 W m -3 .

Ove vrednosti se odnose na normalne objekte i poloaje. Za naroito povoljne

sluajeve ove koliine se mogu sraanjti za 10%, dok za nepovoljne ih treba po~
veati za 10 do 20%.
439

ZAGREVANJE PRO STO M JA HLHKTRINOM E N E R G IJO M

Pri razmatranju' primene zagrevanja elektrinom energijom odmah se postavija pitanje ekonomskih uslova. Grubim proraunom, baziranim na dananjim
cenama izlazi da je cena elektrinog grejanja oko tri puta vea od grejanja pomou
uglja. T o je ve prvi uslov kada se razmatra koje bi se grejanje primenilo. Istina
da treba uzeti u obzir i vrednost rada koji zahteva loenje sa ugijem, dok kod elektrinog grejanja to praktino ne postoji. T reba tmati u vidu jo i injenicu da se
eiektrina energija dovedena preko elektrinih pei ili obinih grejalica skoro
stoprocentno pretvara u topiotu. Onda i kod primene dvotarifne cene, tj. gde je
nona cena manja za 50% ili jo manja, i u predeiima gde cena elektrino^ energiji
nije unificirana a mnogo je nia zbog jeftini'je proizvodnje (hidroeiektrane, npr.
u vajcarskoj), svuda u ovakvim sluajevima moglo bi doi u obzir grejanje pomou
elektrine energije.
Energija se esto ne koristi u onom obliku u kome se naiazi u prirodi. Na primer, benzin i lo-ulje se izdvajaju iz nafte. Stoga je potrebno da se ra2iikuju razliiti oblici energije.
Priinarna energija je oblik energije neposredno nadene u prirodi: energija vode,
drvo, ugalj, nafta, gas, nukleama energja, energija vetra, Geotermalna i Suneva energija. Poznato je a se primama energija ne moe koristiti neposredno za sve svrhe. Na
primer, za automobile je potrebno da se iz nafte izdvcji benzin, a za raio, telefoniju
i teiegranju je potrebna elektrina struja, dakle, za ove svrhe je potrebna sekundama
energija.
Sekundarna energija nastaje transformacijom primame energtje u cilju njene celishodnge primene: nafta se pretvara u svoje derivate, ugalj u briket, a ugalj in a fta u struju u elektrinim centralama. Pretvaranje primame u sekunamu energju vri se uz gubitke u obliku toplotne energije. U primeni sekundama energija se koristi na razne naine
i p rito m treba razlikovati upotrebljenu i korisnu energjju, onosno energiju koja stoji
na raspolaganju potroau pre i posle poslednje promene.
Korism energija je manja od upotrebljene jer briket i benzin ne sagoievaju potpuno, ve se jedan deo gubi u obliku toplotne energije. Kao to se vidi, jedan deo energije u obliku toplotne se gubi pri pretvaranju primame energije u sekundarnu i sekundarne energije u korisnu. Izgubljeni deo energije zagreva Zetnlju j njenu atmosferu.
Izgubljena enerjdja pri nekim energetskim promenama je velika. Na primer, koeficijent korisnog dejstva jedne savremene termoelektrine centrale u kcgoj se elektrina
stmja dobija pomou nafte, iznosi samo oko 40%. To zna da se iz 100 kWh elektrine energije, ostalih 60 kWh gubi u obliku topiotne energije. Kada se uzmu u obzir i rugi gubici kao to su proizvodrga primame energije i njeri transport, onda iziazi da na
100 kWh energije nafte na mestu njenog nalazita, do potrcaa dospeva samo 25 kWh

86

elektrine enetffe. Prems tome a bi te proizveo lkWh eiektrine energije kao sekundame emr^e, potnbnaje cko etiri puta veakcims primame eneigije.
Pri odeeim^u energstskog biknss potiebno je d se utvrdi odnos ne ssno koriane i sekundsme energ^e, ve takoe odnoe kori&ne i primame, kao i sekuname i primamt eneigtfi.
Pii nomtakskn ualovfana Eagrovanje e k k trin o m energijom iz ekonomskih razloga
korisri se stno u k u m tn ijn ahi&jerima ih u prelaznirn periodhna.
Piednosti i nedoataci eiektrinih gnjaa eu shni kao kod gssnih i uJjnih umo
jo# izraritiji. Fraktifinc nema nikakvog oprluisvanja niti odvoda ostataks aagorevarga i zato mogu korianije poatuiri kao pienosni modeli. Ali nssuprot ovame temperatura
pejafia je vea, a rim manje su highenski.
Poznate u rszne vrate elsktrifinih grgaa kod kojih su ugrsene ice iS pseitiike
koje se zagievaju proputenom elektrifinom stngom usfed elektrinog otpora, Mogu
biti ostvareni sa fli bez ventilatora, sa i bez akumulacge, keramikom ili uljem. Najizrs*
zitije su teimoakumulacione pei.
439-i Tennoakunuilacoae ekktrine pei
Tenrioakumulacione pei sve se viSe primeiguju, a narofiito tamo gde je primetgena dvotarifna tarifa. Ima Si raznih obHka i modela, a neke se izratgu i kod nas.
Shema jedne tipine ovakve pei ata je na sl.
25. Grejai (A ) koji su eiektrini otpomici, nalaze
se u unutraSnjosti jezgra (B) obloenog termoizolatorom (C). Kroz meuprostor (D) ventilator
(F) potiskuje vazduh i regulisanjem jaine njegovog protoka samim ventilatorom postie se i
promena odavanja topiote dinamikog pranjenja . Ulazni i izlazni otvori vazduha postavljeni su pri dnu tako da se zagrevaju i niski slojevi vazduha u prostoriji.
Za vreme jeftine tarife greja se ukijui, tj.
puni se pri emu je ventilator iskljuen. Za to
vreme statiko pranjenje grejaa je neznatno i
bez regulisanja je a zavisi .od izolatora iji koeficijent provoenja toplote (X) treba da je to manji,
aii treba raunati s tim to se on poveava sa
temperaturom. Zagrevanje jezgra se vri do neto
Slica 25 - Shema
termoakunsulacione pei
iznad 600 jer za sada primenjeni materijali za izolaciju poinju da se sinterizuju iznad 700.
Jaina grejaa se rauna tako da treba da pokrije gubitke topiote u predvienim prostorijama koje on zagreva. Moe se koristiti sledei .obrazac:
n -

~ ----- [kW]
860 0,97

gde je:
Ps potrebna jaina grejaa [kW]
Q proraunati gubici toplote [kW]
0,97 koeficijent pretvaranja energije.

(4.3)

87

Nedostaci ovih pei su visoka temperatura grejaa, velika teina (smanjuje pogodnosti
prenosa) i za sada visoka cena i samih pei kao 1 elektrine eneigije. Pitanje vlanosti
ko ovih pei strogo se postavlja ukoliko nije na njima ugraen ovlaiva.
Tane karakteristike dobijaju se od proizvoaa.

44

OPREMA IUREAJISISTEMA CENTRALNIH GREJANJA

Osnovne grupe opteme i ureaja sistema centralnfli gtej anja jesu: za transformaciju
energge goriva (ili elektrine) u toplotnu (proizvoenje topiote), za pienoenje i razvoenje toplote iz a odavanje (deponovanje) toplote.
I j prvu grupu spadaju sve vrste kotlova i bojlera, u drugu sistemi razvodmh
mrea (cevovodi) i u treu grejna tela - radijatori. Svaka od ovih grupa ima i svoje
pomone eiove, arm ature i dr.
U kotlovima je glavni toplonoa (prenosni topiotni fluid) voda ilt vodena
para,_ a zagrevanje se vri pomou vrstih, tenih ili gasovitih goriva. U reim
sluajevima i m anjim postrojenjima za zagrevanje se koristi elektrina energija.
Gde postoje prirodni toplt izvori, njihova voda se moe direktno koristiti kao toplonoa.
441

KOTLOVI ZA VRSTA GOKIVA

Kotlovi za vrsta goriva su slini i ostaltm peima tj. imaju loita, reetke,
dimne kanale, sakuplja pepela i osralo. M ogu biti prem a vrsti loita sa gornjim
iii donjtm sagorevanjem, Jedina razlika od obinih pei je to se kod pei tei to
veem odavanju toplote okolnoj sredini dok se kod kotlova im a za ctlj da se toplota
preda toplonoi, tj, fluidu koji vri prenos toplote od kotla na odreene prostorije
preko vodova _i radijatora. Usled toga se grejne povrine nalaze u unutranjosti
kotla a u veini sluajeva se ba.tei da se izolacijom spolja sprei oavanje topl'ote
okolini, to bi za sluaj a je kotao sm eten u podrum u ili drugoj prostoriji ije
zagrevanje nije potrebno, predstavljaio samo gubitak.
Kotlovi za centralna grejanja u irokoj upotrebi se ne uziuju. T o se ini
samo u izuzetno velikim postrojenjima. Najei materijal za izradu kotlova je
sivi liv a ponekad se primenjuje i presovan elini lim.
Za obino grejanje zgrada kotlovi vodenog i parnog grejanja se ne razlikuju bitno ve samo po priboru i uslovima rada. Pam i kotlovi od arm ature imaju
obavezno vodom em o staklo, manometar i skuplja pare, vodeni term om etar za
vodu. Prvi, ako slue iskljuivo za pam o grejanje rade sa pritiskom od 0,5 bara, dmgi
sa odreenom tem peraturom voe. Voeni kotlovi su ispunjeni potpuno voom
dok su pam i samo do izvesnog nivoa a ostatak gornjeg dela kotla ispunjava para.
Sistem loita moe biti kao i kod obinih pei sa gomjim i donjim sagOrevanjem fsl. 26a i b ). K od sagorevanja odozgo vazduh i gasovi prolaze kroz
celu ispunu goriva. Celokupna ova ara se pretvara u ar tako da je prostor u
koji se ugalj nasipa u stvari loite. K od donjeg sagorevanja sagoreii gasovi odlaze
sa strane. Zona sagorevanja je izmeu reetke i donje strane okna u koje se nasipa
gorivo. Po sagorcvanju goriva drugo silazi iz nasipnog okna na nie. N a taj nain
sloj ara kod ove vrste loita je stalan dok je kod prethone vrste promenljiv,
Iz istog razloga je i otpor sagorelih gasova kroz sloj goriva ovde takoe ravnomeran.

88
R o d donjeg sagorevanje je ravnom ernije i sa boljim stepenom korisnog iskorienja, a kod gornjeg sagorevanja moe se postizati vee optereenje i bre zagrevanje a ova loita zahtevaju m anju promaju.

Slika 26a Seina loita sa

gomjim sagorevanjem

Slika 26b ema loita sa

donjim sagorevanjem

M eu kotlovima za centralno grejanje najrasprostranjeniji su iankasti kotlovi ali pored njih su u upotrebi i cilindrini sa vodogrejnim ili plamenim cevima.
441-1

lankasti kotlovi

knkasti kotlovi se sastoje iz niza jednostrukih ili dvostm kih lanaka. Ovi
kotlovi nalaze iroku primenu od kako su u upotrebi. Frednosti su im u tome to se
mogu izradivati u serijama sa malom cenom kotanja. Materijai je otporan nakoroziju,
postie se veliki broj kombinacija sa malo tipova lanaka, lako se pienose i po potrebi
menjaju mesta, zauztntaju malo prostora, lako se odravaju ujednostavno se rsjima rukuje.
lankasti kotlovi pored o..eenog broja srednjih lanaka imaju po jedan
prednji i jedan zadnji ianak. N a prednjem su vrata za ubacivanje goriva, za ienje vatre, za pepeljaru i za regulisanje promaje. N a zadnjem je prikijuak dimnjaka.
Radi poboljanja sagorevanja na nekim kotiovima postoje 1 feanali za dovoenje sekundarnog vazduha, (za goriva sa bogatim isparljivim sastojcima),
Srednji i vei iankasti kotlovi su obino sa donjim sagorevanjem dok su
manji sa gornjim.
Lankasti kotlovi od sivog liva pojedinano se izrauju do 70 m2 grejne povrine,
a jaine do 640 kW. lanci su deo loita i reetke, nasipnog okna i dimnih kanala. Ma
gomjoj i donjoj strani imaju rupe sa biagim konusom u koje se stavljaju niplovi radi
spajanja i slika 27) i radi zaptivanja. Okolo niplova na iancima su ijebovi, koji se prilikom sastavijanja lanka ispune kotlovskim kitom koji spreavaju curenje i prolaz dimnih gasova.
Na slici 28 je prikazana montana ema kotla eta fabrike radijatora ikotiova
u Zrenjaninu gde se vide spojevi lanaka, Prenji lanak sadri loina i pepeiina vrata.
Zadnji ianak ima prikljuke za vodove odvodni i dovodni kao i za odvoenje sagorelih gasova dima. Vei kotlovi su sastavljeni od polulanaka. Na donjoj stranizadnjeg
lanka je jedan razvodni deo koji sprovodi kondenzat ili povratnu vodu u obe poiovine
kotia. Isto tako na prednjem ianku (ponekad i nazadnjem) postavljenje jedan skuplja

89
u koj se iz obe polutke k o tk sprovodi toplonoa dalje u grejni vod. Svaki ianak ima na
sebi i polutku reetke, koja se kod ovog kao i veine slinih kotiova, hladi vodom.

Sl&a 27 - e krajnj itanak;i - unutranji lanak; c - spojmca Caiipl);

rf ~ iaptivka; e spojm zavrtanj

Izgled i presek kotla za eentralno grejaitje tipa ,uteo vulkan pokazani su na slikama 29 i 30.
Vidi se prednja i zadnja sjtoijia strana i preseci
na iancima i kanalima. Radni pritisak im je do 0,5
bara.
Za konkretne projekte treba se obratiti proizvodaima za aktuelne poatke o karakteristikama,
opsiuivanju i previenom gorivu.
Gomji prikljuci na kotlovima za cevi povezuju se zajedno jedttom cevi (to je sabira pare
ko pamog grejaoia). Tako isto i donji u povratnu
cev(sabira kondenzata kod P. G.).
Sagoreli gasovi po izlasku iz zone sagorevanja prolaze kroz bone kanale lanaka gore dole,
a odavde idu u zajedniki odvod. U ovodima se naiaze klapne ili ibeii pomou kojih se moe promaja dtmnjaka zatvarati i reguksati. S gonge i onje strane se ualazc i otvori za Senje,

Clankasti kotiovi od sivog liva pokazuju kod ispravnog goriva t rukovanja

jedno zadovoljavajue iskorienje toplote. Za srednje i velike kotlove moe se
raunati sa sledeim vrednostima:
Stepen korisnog dejstva na probnom stolu
Stepen korisnog dejstva u pogonu

tj

= 0.75 0.85
= 0.65 0.75

Pri paljivom nadzoru moe se isterati srednji godinji stepen dejstva od

72 do 74%. Za manje kotlove treba raunati sa smanjenjem od 5 do 10%, naro-

90
ito ako odavanje topiote sa spoijnih povrSina nije dovoijno iskoriSeno ifi spieeno.
Stepen korisnog dgstva biago opada sa poveanjem optereenja, Najboiji je negde odmah

S S k s 2 9 - Spoijni izgie kotU neo vsdkan 3 - F abnka ladsatora

i kotlova, RadijatOE, Zrenjanin

fflika 30 - Unutranji jzgied kotla ,jieo vuikan 3,Fabrika radijatora i kotlova,

Ritdijator, Zrenjanin

ispod polovine optereenja; kod vodenog

grejanja, npr. ispod 4700 W m~2 . Tek kad
optereenje pane ispod 2900 Wm , onda i
stepen korisnog dejstva osetno opada.
Ovakvo ponaSanje stepena dejstva objaSnjava
da je kod kotia na koks i ko reiativno
koiebljivog opteieenja dosta dobro iskorienje goriva. Bolje je pri veim instalactjama ii sa slabijim optereeigem i jednim
kotiom viSe,
Poveani brcj kotlova omoguava
racionaingi elastingi rad, jer svaki kotao
radi sa optimatnim kosficijentom korisnog
dgstva pri jednom odreenom optereenju.
Zbog toga pri promeni optereenja ( u
prelaznim periodima, npr.) bolje je iskljuiti
neki kotao nego radiri sa smanjemim opteieenjem.

91
Spedfina jaina lankastih kotSova variia o 6000 do 18000 W ir f 2 , prema tipu,
gorivu i postigtiutaj p/omaji. Za kotlove sg donjim sagorevanjem, moe se uzeti da je;
normalno optereenje kod vodenog grejanja
normalno optereenje kod parnog grejanja N P

90CK)Wm2
8000 Wm~3

Sledea tabeia daje pribline podatke o veiiinama lanaka i moe posluiti

za odreivanje jaine grejnih centrala.
T - 32

Podaci o lan c im a kotlova

Grejna jaina

1000

Grejna povrina
m2

5 12
1225
2540
400

1,2
1.5
1.7
l.S

40 100
100200
200320
320490

Visina

irina
m
0.9
1.3
1.5
1.6

Disbina
m
0.6 1.1
0.7 1.5
1.2 l.g
1.72.3

Kotlove od Bvenih lanaka za vrsto, teno i gasovito gorivo kod nas proizvodi
fabrika radijatora i kotlova Raijator, Zienjanin. Od uvoznih livemh kotlova ko nas
su u upotrebi dansiki Salamander i Tasso, vedski Nonahammar i dr.

441-2

Kotlovi od ellnog lima

441-21 M ali i sre d n ji kotlovi

Pored kotlova od sivog liva i kotiovi od elinog lima su u viestranoj u p o trebi a naroito za vodeno grejanje. U konstruktivnom pogledu oni mogu b iti
slini meusobom ali ima kotlova od iima ciiindrinog oblika sa unutranjim
loitem.
elini kotlovi su manje oset|ivi za odravanje uiego kotlovi od sivog iiva i mogu
izdrati vee pritike i temperature. Suproiho tome manjeg su veka jer su im delovi od
elika (cevi, hmovi) podloni veem razaianju od korozije, ali ovaj nedostatak je uveliko smanjen primenom savremenih kvalitetnii mater^ala.
elini kotiovi treba da dozvo^av^u preoptereenje od naminaine jaine 25 do
40% bez naroitih tekoa. Pri nominalnom optereenju stepen iskorienja treba d a je
najmanje 70%.
Kotlove od effica proizvode: EMO ~ Cejje, Fabrika termikih ureaja Goreitje Sombor, TAM -Stadler - Maribor, Fabrika grgnih i klima ure^a - Banovii, Tvomica
temiikih u re aja - Labin i dr. Od uvoznih kotlova ove vrste treba napomemrti i vajcareke proizvode CTC.

92

Slika 31 - Spoyni izgledkotla EMO SV Celje za centialno gtejaije sa gotionikom.

Ovaj kotao moe koiistiti lako ili te&o ulje iligas sa odgovaiajuim goiionkom.
Fkma daje sve podatke i uputstva za montau

441-3 Tehniki poaci o nekim kotlovim a d om ae iziade

Kotao neo vnlkon III
28,2
16

31,1
18

34
20

36,9
22

39,8
24

42,7
26

45,6
2S

48,5
30

22,4
12

25,3
14

183

206

206

248

277

300

323

348

371

394

208
235
1000 1125
irina 1610 mm: visina 2000 mm

263
1250

290
1375

316
1500

343
1625

370
1750

397
1875

425
2000

450
2125

Giejna povrina m!
Broj un. clanaka
Parni kotao W n
hiljadama
Vodeni kotao W u
hiijadasna
Duina

93
K o ta o vulkan s u p e r ,f

Broj lanaka
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20

Grejna povrina
m2
27,3
31,1
34,9
38,7
42,5
46,3
50,1
53,9
57,7
61,5
65,3
69,1
72,9

Kapacitet

[W]

D uina m m

vodeni

parni

254000
289400
324700
360100
395400
430800
466200
501500
536806
572200
607600
642900
678300

222300
253200
284100
315100
346000
377000
407800
438800
469700
500700
531600
562500
$93500

983
1108
1233
1358
1483
1608
1733
1858
1983
2108
2358
2483

Kotlavi Tovarnc emajlirane posode, Ceije

441-4

Kotao br.

K apadtet
M

G rejna povrina

Koiina voe
u kotiu 1

Koliina ugija
u levku bg

3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
15

40700
51200
64000
76800
94200
116300
14-1900
176800
208200
244200
325600

3,5
4,4
5,5
6,6
8,1
10,0
12,2
15,2
17,9
21,0
28,0

111
131
165
200
238
276
296
325
455
560
700

60
73
93
119
130
144
203
228
280
335
410

Veliki kotlovi

U velikim centraiama est je sluaj da se nalazi vfe kotlova velikog kapaciteta. Ovde vie nije kriterijum prednosti u odnosu na male kotlove, ra bez n adzora, m ale dimenzije, jednostavno rukovanje i dr. Dovoz goriva i ovoz ljake takoe zahteva naroito opsiuivanje i ureaje. Svakako da je izbor kotiova zavisan
od njihove primene i vrste gorivakoje je na raspolaganju.
U odgovarajupj iiteraturi i kod proizvodaa mogu se nai svi potiebni tehniki
poaci za izbor i projektovanje pogona u kojima se koriste ovakvi kotlovi.
Kotlove veeg kapaciteta proizvoe Tvomica tennikih ureaja Labin (moeli
KOMFOR), Industnja doraoopreme Banovii (HEUOS), Preduzee za centraino grejanie i klimatizaciju TOPLOTA, Zagieb i dr.

441-5 Neke napom ene o kojima treba voditi rauna kod instaiacije
i m anipulacije sa kotiovim a
K ada ima vie kotlova koji slue za isti pogon onda treba predvideti zajednike ventiie ime se skrauju vodovi. P ri tom e svi ovi zatvorni i reguliui organi
treba da su pristupani rakovanju.

94

Treba voditi rauna o dilataciji i stoga veze iz- -u vodova i kotlova, pum pi,
razmenjivaa i drugih eiemenata ne smeju biti kr .te i kratke.
KotJovi za vodeno grejanje kada slue za ist. pogon treba da imaju zajedniku odvodnu i dovodnu cev koju treba tako postaviti da prikljune cevi imaju
priblino iste otpore.
Pami kotlovi sa svoje strane treba da imaju zajeniki skupija pare. Opadanje jaine usled iskljuenja jednog kotia ne treba da dovede do pada pritiska
i nivoa vode ispo dozvoljenih u drugima.
Punjenje instalacije se moe vriti direktno iz vodovodne mree. T reb a predvideti, radi sigurnosti, va ventila. Paziti na istou vode i ne prazniti i pum ti
kotao esto bez naroite potrebe. Pranjenje je potrebno zimi ako u kotlarmci
postoji opasnost mrnjenja u siuaju da se grejanje ne koristi.
Loenje kotlova treba da vre struna lica, osim malih vodenih.
Pre podiaganja kotla proveriti stanje vode. U toku rada kontrolie se sagorevanje.
Gaenje vatre se vri zatvaranjem promaje a ne polivanjem vodom. Loita
se povremeno iste od zaguivanja.
Prilikom prvih loenja kotla naroito je vano da je voda ista inae moe
doi do raznih smetnji koje na prvi m ah izgledaju nerazumljive.
Treba razlikovati znojenje kotla koje dolazi od hladnog kotla i mokrog
goriva pri poetku ioenja i stvarnog curenja na nekom m estu na lancima ih
spojevima.
Treba obezbediti dobru promaju i ne loiti u sluaju da dimnjak ne moe
da povue . Treba oistiti dobro sve dimne kanale i proveriti da li postoji jos
kakav uzrok ovome.
to se tie promaje za dobro funkcionisanje malih kotlova sa gom jim sagorevanjem treba da je 20 o 30 Pa, a za srednje i velike 40 do 60 Pa.
Potrebno je predvideti svuda ventile radi manipulacije ili eliminisanja pojedinih kotlova.
Deavaju se gubici usled vezane toplote odvodnih gasova, n p r. u obliku
CO, a olaze usled nedovoljnog dovoda dopunskog vazduha naroito kod kotlova
sa gornjim sagorevanjem. D a bi se iskorienje toplote u pogonu pribliilo onome
to se postigne na ureajima za ispitivanje, treba voditi rauna o dobrom zaptivanju i u loitu i na odvodnim kanaiima, daije o istoi grejnih povrina i odvodnih
kanala i o spreavanju nagomilavanja ljake na reetkam a (o emu se obino ne
vodi dovoljno rauna).
Uostalom uputstvo proizvoaa kotla mora dati sve potrebne tehnike podatke o njegovoj prim eni, vrsti goriva, nainu korienja itd.

442

KOTLOVI SA GASNIM I TENIM GORIVOM

Pored gore opisanih vrsta kotlova za centralna grejanja se prim enjuju kotlovi sa gasnim i tenim gorivom. K od njih je uproeno posluivanje i rukovanje,
dovod goriva u kotao jednostavan, vea istoa, lako putanje u rad i zaustavljanje,

95
jednostavnije, jevtinije i sigumije regulisanje ak i kod malih kotlova. Naroito kotlovi na gas imaju dobru pogodnost teguiisanja i iskorienja topiote.
442-1 Gasni kotlovi
SUno opisanim kotlovima i ovj su graeni od lanaka, samo umesto re&tke imaju
gorionik (brener) u vidu cevi sa mnogobrojnim rupicama. Radi poveanja efikasnosti,
grejne povrine prema gorioniku su izraene sa rebrima. Sagoreli gasovi se odvode u
skuplja na gomjoj strani. Grade se jaine o 12000 do 470000 W.
Za etana grejanja i manje stanove izrauju se kotlovi jaine poev o 17000 W
sa ili bez dodatnog rozervoara za snabdevanje toplom vodom. Vrio su pogodni za mesta
gde postoji gradska gasna mrea.
Da bi se unekoliko kompenzirala viSa cena gasa treba izvesti dobru izolaciju kako
kotla tako i cevovoda.

442-2 L o ita sa

gorionicima u gasovito gorlvo

U naoj zemlji proizvonja gasa, kako prirodnog tako i vetakog iz dana

u an sve se vie poveava i iskoriava. Gasovita goriva, imajui velike prednosti
nad vrstim (nikakve prethodne priprem e nisu potrebne, sagorevanje je homogeno,
regulisanje mnogo sigurnije i efikasnije, nem a nikakvih otpadaka itd.) nalaze sve
veu prim enu i kao goriva za kotlove.
Sagorevanje gasa u kotlu vri se pomou specijalnih gorionika, koji prem a
nainu ostvarenja smee sa vazduhom m ogu biti sa prethodnim i difusnim meanjem.
Ukoliko se koristi i mazut zajedno sa gasom onda se njihovo meanje priprem a u
naroitim komhmovanim gorionicima. U gorioniku sa prethodnim meanjem smea
gasa i vazduha vri se unapre. U difuznom gorioniku smea se vri u grlu samog
gorionika (upotrebljeni su za vee agregate), Kombinovani gorionici su u stvari
ifuzni gorionici kod kojih se u centralnoj cevi za dovod gasa ugrauje i cev za
dovod mazuta.
442-3 R e g u la cio n i u re a ji

gasnih kotlova

Rukovanje gasnim kotlovima moe biti poluautomatsko ili potpuno automatsko. Automatsko je jednostavnije za ra i ekonominije. Regulatori su esto
kombinovani sa sigurnosnim ureajem. U ovom sluaju regulator slui i da se dovod gasa automatski prekine u sluaju pada pritiska iii gaenja plamena na breneru.
Sa ovim regulatorom takode su povezani, kod parnih kotlova stanje m inim alnog
nivoa vode a kod vodenih maksimalna tem peratura vode.
Kada je prostorija, u koju treba postaviti reguliui termometar, isuvie udaljena
od kotla, ona se primenjuju elektrini termostati i magnetni ventili.
Na slici 32 prikazan je blok lanaka kotla Strebe! GH fabrike radijatora i kotlova
,,Radijator , Zrenjanin.
Za tane podatke o ovim kotlovima i njihovim priborima obratiti se proizvoaima.

96

Slika 32

4424 Kotlovi za rad sa tenim gorivom

Za rad sa temm gorivima postoje i specijalno izraeni kotlovi za voeno i pamo
areianje pored onih kod kojih se to postie prepravkama.
U noslednie vreme uded neredovnog snabdevanja naftinnn envatim ,

vBe

S o , kod kojlh * samo rara.nji,.]

p o ..o a

ogu

koristiti bilo tena (ulje za loenje iH mazut), bilo vrsia gonva (razne vrste uglja).
442-5 Loita za tena goriva
Tena goriva koja se koriste u kotlovima ne mogu jednostavno sagorevati kao

* . . i pon.i ,

0 * g u >'

ni4 Uied delikatnosti ove svoje funkdje zalrteva se da gorionia za tecno gonv

" i

i u i <, J b W orgn lokupn,

^ . r g ^ t S e M o ugla.nora nurau. - nranju.

n J jS oik<ima, npotrablj uljc a M o.j. i kuko : uobkkj.no n
nlie Ulie za loenje je manjeg viskoziteta i unosi se direktno u gonornk, dok
__
dovodi najpre u pomoni rezervoar u kome se zagreva elektrinim il|
radi postizanja odgovarajueg vlskoziteta prema propistma za gonomk. Kao ran ]
X
mazut je jevtiniji, inae su im ostale osobine uslovijene sagorevanjem vrlo
siine: podesni za transport, sagorevanje bez otpadaka, lozenje automatsko.
Uspeuo praenje rada kotlova sa tenim gorivom zahteva t upoznavanj
strukcijom njihovih gorionika.

97
442-6 Gorionici za ten a gorivs

Poznato je da je rad roaiiiie u uporeenju sa ovekovim u odreenim uslovima

uvek sigurniji i precizniji. Ovo je izrazito i kod loenja. Kaa je u pitanju ienoobrazno i standardno gorivo, ako je loenje automatsko ili mehanizovano, krajnji rezultat,
tj. stepen iskorienja uvek je bolji. Kod vrstih goriva se zahteva prethodna priprema,
naroito u pogledu krupnoe. Kod tenih goriva automatsko loenje je i jedino jer se
gorivo lako ovodi, regulie, a nema ostataka, osim odvonih gasova, koji ne prestavIjaju nikakvu smetnju priiikom rada. To isto vai i za gasovita goriva.
Sagorevanje ten o g goriva vri se na taj nain to se raspreno u sitne kapijice-rosu
mea sa vazdunorn strajom koja ga ubacuje u uareno ioite u kom e sagoreva. Pri tome ukoliko su kapljice sitnije utoliko je meanje bolje sa vazduhom i potpunije sagorevanje, a s tim i manje je potrebno dodavati vika vazduha.

Slika 33 - Gorionici sistema Unithcrm", Izrada CER, aak

Automatsko regulisanje jaine sagorevanja u funkciji potrebne koliine topiote

moe se vriti na dva naina. Jedan je kontimuilno reguiisanje promenom jaine piamena
onosno koliine smee goriva i vazduha za vreme raa, pri emu njihov meusobni
odnos treba da ostaje stalan. Drugi nain je da se vri povrenteno automatko ukijuivanje i iskljuivanje gorioiuka zavisno od potrebne kohine toplote, kao i kod prvog
naina, samo da pri tome struja smee uvek ostane ista i ss stalnim onosom.
Prvi nain je delikatniji i zahteva komplikovaniju konstrukciju pa je zato i skupIji i ree u upotrebi.
Gorionici za tena goriva izrauju se i kod nas. Preduzee termotehnikih uredaja i montaa, aak, proizvodi ih po skstemu Unitherra u nekoiiko jaina (o 160
do 1160 kW). Jaina gorionika moe se automatsl menjati za dva optereenja, maksimalno i deiimino. Prelaz na draga optereenja u iuaju potrebe moe se menjati
promenom izne.
Preduzee Ventilator (Tvornica ventilacionft;, termikih, mlinkih i silosnih
ureeja), Zagreb, proizvoi gorionike po sistemu Biovrtherm, takoe u nekoliko
jaina od 30 do 1300 kW. Sema rada ovog gorionika vidi se na siici.34, Rasprivanje
goriva (mazut) vri se pod pritiskom vazduha.

98

M azut potiskivan pum pom mea se sa strujom vazduha, koju proizvodi

kom presor niskog pritiska, u prostoru ispod siska G i po izlazu iz siska rasprava
se u rosne kapljice, Paljenje se vri elektrinom vamicom. Vazduh od ventilatora
siui kao dopunski vazduh zc sagorevanje i obiikovanje piamena. O tvori siska su
relativno veeg prenika ime se onemoguava zaepljenje, Ipak se mora voditi
rauna o istoi mazuta pa se proputa kroz filtar C. Rotirajui delovi se podm azuju samim gorivomj osim elektromotor. Oblik plamena moe se u izvesnim
granicama menjati orijentacijom lopatica H za vazduh koji dolazi od ventiiatora.

Siika 34 - Shema rada gorionika ,J)lowtherm

Siika 35 - izgie gorionika ,fianheat

N a emi se dalje vidi vazubii filtar A , kompresor B , elektrode sa paljenje E,

elektromagnetni ventil F, transformator za paljenje I, ventiiator za sekundarnui
vazduh L i predgreja za gorivo M , radi obezbeenja njegove viskoznosti.
N a ovom gorioniku postoji elektrini Ureaj za autom atsko regulisanje.
Sigum osni ureaj pomou fotoelije obustavlja rad gorionika u sluaju gaenja
p lam ena ili neke druge anom alije. U tom sluaju ukljuuje se svetlosn i ili zvuni
signal.
Automatska regulacija se sastoji u tome da se gorionik ukljuuje lii iskijuuje
pod pritiskom nekoga indikatora (term ostata za vodu ili vazduha u prostorijama,
m anom etra pritiska t dr.).
N a zahtev potroaa ovi gorionici se mogu isporuiti i sa kontinualnom
regulacijom ali uz spejalne uslove.
N a sl. 35 pokazan je spoljni izgled gorionika danske proizvodnje D anheat ,
koji je dosta odomaen kod nas.
Kao i za ostalu opremu i za podatke o gorionicinsa moe se pored pomenutih
obratiti jo i tvornicama termoventiladone opreme MONTING Zagreb (plinski plamenik VENTERM), Universal Beograd (kompaktni gorionici BENTONE) i dr.
Na slid 36 pokazartc su eme za snabdevanje gorivom gorionika odnosno kotla
dvocevnim ili jednocevnim sistemom, U dvocevnom sistemu isprekiani vod siui za
povratak vika goriva.
Detaljnij podad o osobinama ovlh sistema za snabdevanje gorivom mogu se dobiti od Fabrike radijatora i kotlova Radijator , Zrenjanin.

Prtftfluofc 0t>rk>nlhB na rwwvor poHvR

} Ovocsvnl letom

Sliks 36

Na shemi se vie rezervoaii sa

gorivom smeStenim tzvan zgrade. To ss ini zbog
predostronosti od poara.

100
Koeficijent korisnog dejstva kotlova koji se zagrevaju tenim gorivom kree se
oko 80%.
Danas veina ponienutih fabrika proizvodi kombinovane kotlove koji se sa standardnim delovima mogu jednostavno prepraviti na bilo koje gonvo, tj. vrsto, teno
gaSno gorivo. Fabrika Gorenje - Sombor proizvodi kotao Blok aertermik na teno
ili gasovito gorivo.
443

ELEKTRJNI KOTLOVl

Kotiovi za centralna grejanja sa zagrejavanjem elektrinom energijoin ree su u

upotrebi zbog toga to je njena cena po jedinici toplote svuda najskuplja u onosu na
as i naftu. Ipak radi svoje velike prednosti u pogledu opsluivanja i odravanja, koji
piaktino i ne postoje, elektrini kotiovi malih snaga - do 20 kW postoje u upotrebi
najeSe za grejanje vodom u etanim instaladjama.
Kod nas kotiove na elektrinu. energiju za etano grejanje proizvoi industnja
domoopreme Banovii (Heiios). Svedske kotlove Thermia za istu svrhu uvozi Tehnounion, Beograd i drPRIBORS, A R M A T U R E

I S IG U R N O S N I O R E a JS

Prema vrsti i veliini kotla upotrebljeni priborl mogu biti razliiti, ali pojeini
sigumosni uredaji na kotiovima i instalacijama vodenog i parnog grejanja su obavezni.
Pribor kojim treba da bude opremljen svaki kotao jeste
manometar za kontrolu promaje, reguiator sagorevanja i razni organi koji siue za zatvaranje protoka vode od kojih je
najvanija tiavina za punjenje i pranjenje kotia.
Slaviria za punjenie i pranjenje. Na najnioj taki kotla nalazi se otvor sa siavinom preko koje se kotao puni ili prazni. Kotiovi sa vodelnim lancima moraju tmati na svakoj
strani po jedan otvor. Punjenje se vri po pritiskom vodovoda ili pumpom. Cevni spojevi su izvedeni pomou holendera da bi se mogii skidati, ime se omoguava proba kotia

Sifcs 37 PoiugE
regulators promaje

na pritisak.
Manometar ea kontrolu promaje. Ovu kontrolu je
potrebno vrsti na kotlovima ija grejna povrina preiazi
10 m?. K ontroia se vri naroito osetijivim mikromanometrom , postavijenim na iziazu dim nih gasova iz kotla.
R e g u l a to r s a g o r e v a n j a . Ovaj reguiator slui za odravanje potrebne jaine sagorevanja a dejstvuje prom enom
ovoda koiiine vazduha u ioita kojim se reguhe sagorevanje a sa tim i tem peratura vode kod kotiova za vodeno grejanje ili pritisak pare kod kotlova za parno grejanje. K od velikih kotlova regulatori su automatski a kod
m anjih su obino runi, i naravno, jeftiniji. Ovi su dovoljm
gde nije uska granica temperature 3i pritiska.

101
Jedna poluga, u&led svoje dilatadje, dejstvuje na lanac kojirn se zatvara ili otvara
idapna vazduh. Presek jednog takvog reguiatora pokazan js na slici 37,
Regulatora iraa raznih vrsta na siiMm prindpima, a izrauju se obino u fabiilcama kotlova u ijim se prospektima mogu naii potrebni tehniki podaci,
Raznc slavine, ventili, Sibeii, ventili sigutnosti i druge armature i ureaji, koji
se koriste u instalacijama grejanja dati su u prilogu na ematski nain kako se obino
prikazuju i oznaavaju u projektima.
444-i Siguraosni uteaji kod vodenog grejanja
Na instalacijama vodenog grejanja treba obavezno da se nalazi: termometar za vodu, ekspanzioni sud i sigumosne cevi.
Termometar z a vodu. Postavljcn je na izlaznoj cevi glavnog voda kotla. T e rmonaetar je korisno postaviti i na ovodnoj cevi,
Radi kontrole ispravnosti rada term om etra treba previeti zavarenu cevicu
u glavnom vou, koja se ispunjava uljem gde se ivmim term om etrom , s vreinena na vreme, kontrolie pokazivanje tem pcrature ugraenog term om etra (sl. 38).
Ekspanzioni stt. M oe biti otvorenog iii zatvorenog tipa, to zavisi od toga
da ii je instalacija vezana sa atm osferom ili nije.
E kspam ioni sud otvorenog tipa nilazi se iznad najvie take instalacije (obino
u tav an u ). Siui za ilataju vode od m ogue najnie do najvie tem perature.
Instalacija vodenog grejanja mora biti ispunjena vodom
do najvie take m ree, tj. do najvieg nivoa ekspanzionog
sua. Nivo se kontroiise prelivnom cevi na sudu, koja se
sputa do kotlarmee radi kontroie, pored slavine za p unjenje instalacije. U m esto ove prclivne cevi moe se upotrebiti hidrometar, koji pokazuje najvie stanje vode, D etaljan opis je u oeljku vodenog grejanja.
Ekspansioni su zatvorenog tipa sm eten je u blizini
kotia. D etaljan opis i ema ovib sudova sa odgovarajuim
priborom izioeni su u odeljku za vodeno grejanje (VI).
Sigurnosne cevi samo |tod otvorenih sistema. Pritisak
koji vlada u kotiu zavis samo o visine vode u instalaciji.
D a ne bi u sluaju veeg hidrauiinog otpora u instalaciji
kontroiu temperature
dolo do prekoraenja dozvoljenog prittska prilikom zagrevanja svaki kotao m ora rrltati i direktan vo sigurnosnim
cevima do ekspanzionog suda ili sa atmosferom. Ove cevi m oraju im ati propisani
presek i ne sme postojati nikakva m ogunost da budu zatvarane. Ovo m ora b iti
naznaeno i u projektu.
D im enzionisanje ovih cevi daio je u odeijku vodenog grejanja.
444-2 S ig u r n o sn i u re a ji n a k otlu za parno grejanje

N a svakom kotlu za parno grejanje m oraju biti sledei stgurnosni u re aji:

sigurnosna .oduna cev (iii ventii sigum osti), vodomerno staklo, aiarm ni signal,
manom etar i. tablica o teimikim podacim a kotla.

102
Sigumosna oduna cev. Ova cev kod. parnih kotiova niskog pritiska slui
umesto v en tib sigum osti kod kotlova visokog pritiska. T o je jedna U cev napunjena
vodom koia slui kao hidraulini zatvara. Krai krak cevi je spojen sa parnim prostorom kotla. Dui krak koji ohezbettje potreban pritisak e otvoren. Pri prekovaenju pritiska pare voa bude izbaena iz cevi i na taj nain pritisak u kotlu opadne,
Siedea tabela daje pribiine prenike odune cevi za parne kotiove:
T - 33

N a jto a n ji p reS n lci sig u rn o sn ih o d s in ib cevi

ist preonik (un.) [rnm]
32
40
50
60
80

100
125
150
175

Kapacitct kotln
G h jk g h -'j

60
100
200
500
1000
1600
2800
5000
7500

Qh

fw]

40700
64000
133800
325700
651000
1093000
1860000
3256000
5117000

N a sl. 39 ematski je prikazana iena oduna cev, Levi kraj je spojen s kotlom. Voa zatizima poloaj u gnmicam a H prema odgovarajuem pritisku. G ornji
kraj slobodnog kraka ulazi u jedno Sone u koje se prikuplja voda, koju preko-

Slikg 39 Jednostevn
ouSna sigurnosne cev

103
raem pntisak izbaci. Lone je vezano sa atmosferom. Para koja izlazi odvodi se
u atmosferu. Voda izbaena u ioni; po padu pritiska vraa se u cev. N a slici se
vidi i jedna vie postavijena cev, kroz koju poinje izduvavanje pre dostignutog
maksimalnog pritiska. Ovim se skrene panja ioaa blagovremeno, a izbegnu
nezdjem gubici. Moe se umesto ove cevi staviti ventil sigurnosti, koji se kod kotlova visokog pritiska mora staviti.
U sluaju da veliki raspon pritiska zahteva isuvie dugu cev; ona se m oe
postaviti viestruko savijena cev (sl. 40).
Vodomerno staklo na kome je oznaen najvij i najnii dozvoljen nivo vode
u itotSu,
Alarm ni signal (obino je u vidu pitaljke) reagira na nisko stanje nivoa vode
i na prekoraenje pritiska pare.
Manometar za pritisak pare. N a kotiovma niskog pritiska gradusan obino
o 0 do i at.
Tabhca o podacima kotla (tip, pritisak, jaina 1 dr.).
Pojcine instrumente za cenlralna grejanja proizvodi Metalflex u Tolminu.
445

JAClNA I GREJNA POVRSlNA KOTLA

, Jsina kotla je koliina topiote koju treba da proizvede kotao a koja je sa

svoje strane jednaka topioti QR koju odaju svi radijatori (grejna teia) kojoj treb a
dodati jo i sve toplotne gubitke u razvodnoj mrei.
Za grub proraun povrine kotla moe posluiti sledei obrazac:

(4.4)

ovde je: A r

~ grejna povrina kotla

[ma],

SK

~ specifino optereenje grejne povrine kotia [W m '! ]

dodatak zbog topiotnih gubitaka [%],

Qr

~ jaina radijatora

[W]

Ovaj dodatak za razvode normalnih duina moe se uzeti kao odreena veliina u zavisnosti naina izvoenja mree. T ako je
z, 0)05 za zaticene cevne vodove kao to sii usponski vodovi na unutranjim
zidovima, horizontaina izolovana mrea kroz tople prostorije i sl.
Z 0; i0 za siabo zaticene vodove kao usponski vodovi na spoljnm zidovima,
horizontalna izolovana mrea kroz hiadne prostorije,
Z = 0,15 za naroito slabo zatiene i razgranate vodove, usponske na spoijnim zidovima, mree kroz hiadan tavan i si.
Ovi doaci ne vae za dalekovode, kod kojih se moraju proraunati gubici
topiote u mrei.

446

EKON OMINOST KAO KK ITERIJU M . ZA IZBOR GORIVA

G de e se upotrebiti kotao sa loenem. tenim ili vrstim gorivom iii. uopte,

koie e se gorivo upotrebiti pokaaae jedna solidna analiza, koju treba prethodno
izvriti. T u intervenie kako cena goriva, tako i cena prevoza, odvoda otpadaka,
gde ih ima, oravanje, cena instaiacje, sigum ost rada itd. Za ovu analizu treba
uzeti jedan d u it period ekspioatacije kao i eventuaino predvidanje p r^ ire n ja m staiacije. Svakako treba uzeti u obzir i nain rada kotla u penodu za K0*1 sf ..
anaiiza. Prt ovome se uzima u obzir i vek trajanja pojedimh elemenata instalacije.
Jean prim er ovakvog prorauna pokazuje kako se moe izvriti ova analiza.
Primer za upotedm p-oraZun

koStcmja postrojenja grejanja na ugalj {Trbovije"), ,gas

i mazut

Potrebno je zagrevatl jednu ustanovu koja e troiti

Qe -

325 fkW]

Izvraiti tipored^u analizu trokova pri upotrebi 3 vrste goriva:

Podaci iz ponuda:
I. Dvdatak na prttpravfes aa gasno ioiSte
II. odatak za mazutne brenere sa rezcrvoarima

60000.
dtn.
240000. dm.

Zagrevanje ae vri sa 2 kotia od 165 kW, od sivog iiva. Kottovi su eiankasti.

1 . Ceua goriva
(din/kgdin/m 3)
2. Toplotna mo
(3/kg J /m J)
3. Koef. korisnog dejstva kotla 73

U g a ljlk g l

Gas [m3]

;
|

0,70. in
15 MJ
0,65

2,00. din
20 MJ
0,80

Broj Casova u pogonu godinje h ~ 1200

4. Godittja potronja toplote Qs h Qj, =
= 336 - 106
5. Cena toplote goriva:
CTC - Cs - 10* //-/ idin/4GJ
6. Cena korisne toplote CtlT Cj.s/r;
(din/4GJ)
7. Poveanie usled gubitaka za regulisaiije
(dm /4G Jl
8. CT U kupna cena [dLti/4Gjj.
9. Godinja cena goriva C#
QS'

14. Godinja ukupns ceria

mazut [kg]
2,50. din
40 MJ
0,75

175

400

255

270

500

340

500
168000

340
114240

12000

48000

40
310
104160

CC

10. Loa
11. Administrativni trokovi, popravke
12. Potrotija struje 1000 as 0,75 ^ 7 5 0 po
20 din (vreme je manje o efektivnog zbog
prekida za regultsanje)
13. ienje pepela i ljakc 2%

48000

600
i
i
-i-

4000
.

156160

180000

162840

105
' Ako bi seT rai uporeenja, izraunala potronja eLektrine energije koja bi bila potrebna
za proizvodnju gornje koliine toploie za goinji period cena bi iznosiia oko 270.000 dinare.
Napomena: biavedene cene nisu aktueine ve su uzete primera radi.
Cena samih kotlova nije uneta jer su identini. Pod I i I I je cena prepravki.
Pod 7 unet je dodatak za regulisanje koje nikad nije tako efikasno kao kod druge
dve vrste goriva, Pod 11 dolazi godinji troak na odravanje i amortizadiu deia
pod I i II.
Ovakav primer sa tanim dnevnim cenama pokazao bi koja vrsta goriva bi b ia najekonominjja.

45

IZMENJIVAl TOPLOTE

K.aa toplotu ne dobiiamo pretvaranjem druge vrste energijej ve samo

prenoenjem o jednog toplonoe na drugi, to postiemo u ureajima koji se sovu
izmenjivai toplote. U izmenjivaima se m oe vriti zagrevanje drugog flu id a ,,
hlaenie, isparavanje3 kondenzovanje, vrenje i dr. lroko podruje prim ene izmenjivaa usloviio je mnoge i razliite njihove konstrakcije, Ovde e se dati opis
onih koji u oblasti grejanja i kiimatizacije doiaze u obzir a to su cevni protivstrujni
izmenjivai.
Izm enjivai sa savijenim cevima. U eilinrinom rezervoaru od elinog iima
iii sivog liva je ugraden snop savijenih elinih, bakarnih ili mesinganiii cevi,
iji su krajevi upertlovani u jaku m etalnu, obino eiinu plou, koja je privrena
za prirubnicu rezervoara zajeno sa njegovim poklopcem (siika 41). Para ulazi
s jedne strane poklopca, prolazi kroz grejne cevi i vraa se s druge strane kroz ist
poklopac kao kondenzat iii meavina s voom. V'oda za zagrevanje uiazi s donje

Siika 41 Izmenjiva toplote

sa savijenini cevima

Sliks 42 Izmen}iva toplote sa pravim

cevima (registar)

strane, prolazi kroz tzmenjiva okolo grejnih cevi, koje su pregraene jednom
pregradom i zagrejana izlazi kroz gornji otvor. Savijene cevi dozvoljavaju njihovu
dilataciju. Radi ienja treba izvui c'eo snop (registar) cevi. U sluaju proputanja pojedmih cevi, do njihove zamene mogu se iskljuiti zatvaranjem njihovih
krajeva.
Izmenjiva sa pravim cevima. N a sii 42 vidi se jean ovakav izmenjiva
kod koga se cevi lake iste i zamenjuju. Sa obe strane cevi su upertlovane za plou
samo ploa je na jednoj strani privrena za obo prirubnicu rezervoara,
dok je s druge strane ploa slobodna a izm eu nje i rezervoara je zaptivka. Pokiopci su sa otvorima i prirubnicam a na obema stranama. Ovakvi izmenjivai
se prim enjuju gde je toplonoa para visokog pritiska iii pregrejana (vreia) voda.
Izmenjivai koji se koriste u instalacijama grejanja postavljaju se iznad nivoa kotla a potrebno je prevideti mogunost lakog dem ontiranja i vaenja registra.
Radi smanjenja toplotnih gubitaka treba ih izolovati. D a bi se izbegh vazduni

106
jastuci, koji spreavaju cirkulaciju i sm anjuju efekat prenosa toplote, treba predvideti ispusne ventile. K ada je potrebno vriti regulisanje onda se stavljaju ventili
za smanjivanje guenje cirkulacije ili za uspostavljanje kratkih spojeva izm eu
pojedinih eiemenata.
Za proraun izmenjivaa treba pretpostaviti da je reim stacioniran i da je
koefidjent prenosa konstantan po duini grejne povrine. G ubici toplote se, radi
uproenja zanemaruju.
Kod veih instalaja za grejanje preporuljivo je da se ubace dva ili vie
izmenjivaa i to spojena paralelno. Na taj nain se pri manjim potrebam a zagrevanja vri isJdjuenje pojedinih izmenjivaa. Ako bi se celokupna koliina vode
sprovodila kroz jedan izmenjiva to bi dovodilo do osetnog pada pritiska. O tuda
i otvori prikijuaka za odvod i dovod treba a su dovoljno ditnenzionisani. Bolje
je zbog toga i pojedine izmenjivae, koje bi trebalo iskljuiti, um esto toga kratko
spojiti, ime se ne bi poveao otpor (u cevima) ve jo i smanjio.
Ree se nailazi na izmenjrvae povezane u re jedan za drugim. Instaiacija
je sloenija i skuplji su prikljuci.
K od izmenjivaa grejanih parom mora se pre putanja u rad ispustiti vazduh. K od pare niskog pritiska ovo se vri ili direktnim spojem kondenznog voda
sa atmosferom ili pomou automatskog ventila odmah iza grejnog registra. Po zatvaranju
paie kioz isti ventil se uputs vazduh. Kod izmenjivaa koji se zagievaju parom visokog
pritiska ne postoji uputanje vazduha jer se rtajee kondenzat odvodi u skuplja pod
pritiskom. Na samom kondenzacionom loncu postoji jean runi ili automatki ventil za
isputanje vazduha.
Postpje predgrejai u kojima se voda zagreva direktnim meaitjem odnosno ubrizgavanjem pare.
451

PRORACUN IZMHNE fcOLlClNE T O P L O T E U IZMENJIVAU

j \
Koliina topiote koja se' menja u izmenjivau moe se izraziti sa

fi* ^ A - . k - t U m
gde je;
A povrina izmenjivaa kroz koju se vri izmena toplote [mJ
k koeficijent prelazatoplote [W m '2K _1 J
t m ~ srednja tem peraturska raziika izmeu oba fluida [K]

(4.5)

Ako se temperature dvaju fluida na uiazu u i izlazu i om ae indeksima 1 i 2 i kada

se pri
tu > tit tu , stavi

ti t n

tx

a is a = Atj,

onda se rariika Li-p nalari pomou jednaine;

A ty. A
A fj
in
At,j

&h:
in

Afv
A t
A fj

[K]

(4.6)

A ty

gde je:
Aix vea tem peraturska razlika dvaju fluida ns jednom kraju izmenjivaa.
At# manja tem peraturska raziika na drugom kraju izmcnjivaa.

107
izraz za A tm |e u vsnostt kako zs istosmeme tako i zs protivsmemt izmenjivaCe.
Ovaj izras se rnofc prestaviti Icso funkdja:

gde je:

4- ~A,rf(lr)
i

/Aty\ ^
\A s/

Ary

Acg
Jn Afa;

Afj,
Grafiks interpretacija funkcije A tm aje dovoljnu tanost za proraSime.

46

KOTLARNICA
Prostorjje za smeSt^j kotlova i goriva moraju ispunjavati odreene uslove da bi se

1 d bnm efekt m - Na osnovu Sbo8 Prorauna potrebne koliine toptote (50 Wm ) prostonja za zagrevanje ili korilenjem obrasca (3.16) naiazi sc
pnbkna povrma kotla i odavde se vrii izbor broja i njihova vrsta. Iz ovog podatka se don0S! sud o veliini prostorije za kotlamicu. Kod malih postrojenja i etanih grejanja moe * kotao staviti u neku spoiednu prostoriju stana, inae treba neminovno obezbeiti
zasebne prostonje za smeStaj kotiova.goriva.zatim zaprevozgorivaiodvoostatakafSljake, kada je gonvo ugaij). Kod upotrebe tenih goriva videii smo da se za vee instaladje
rezervoar ukopava izvan zgrade. Pristupanost kotiamici mors biti utoiiko ve, ukoliko
je i postrojenje vee radi lakfe manipuladje gorivom i ljakom. Kotiovi treba da su tako
onjentisam da un je bar prenja strana osvetljena dnevnom ffi dovoijno jakom veStakotrt svetloiu i da su im svi ureaji pristupani. Mora se prostor predvidati da bude
dovoijno veiiJd i za sluaj remonta pojedinih kotiova.
Odvodni kanaM za dimnjak treba da su ito krai i cevovodi Sto sabijeniji. Vea
postrojenja (izna 175 kW) treba da imaju direktan iziaz iz kotlamice. Sasvim velika
postrojenja moraju za kotlamice imati ovojene zgrae.
P rostonje za gorivo moraju bin odvojene ai: u neposrenoj biizini kotlamice.
Sve ovo projektant zgrade mora imati u vidu odmah po obitku podataka
o kotlovuna i nphovom rasporedu. Zato je potrebna uska saradnja izmeu proiektanta zgrade i grejanja. Ako su kotiovi rasporeeni u gm pam a, a im a ih viSe, treba
predvideti potreban m eduprostor radi posluivanja i okoio kotla (s prednje a nonekad i sa zadnje strane u zavisnosti vrste kotla) rai njihove m ontae i opravki.
Veiiina prostorija ne zavisi samo od vefiine kotiova ve i od svih ostaiih
p o tp b n ih ureaja: cevovoa, pum pi, bojiera, razmenjivaa i rugih aparata koiih
bude biio u konkretnom sluaju.
... , ^ ^ a ^ n o s ti veliine postrojenja reava se i sistem dovoda goriva i odvoda
Sljake: ievkastnn bunkerim a, kolicima, vagonetima na inama ili viseim itd. N e
treba izostaviu i dovoijno velike otvore, koji su potrebni za unoenje kotiova i de-

108
]0va u dem ontiranom stanju kao i dovoljno m esta za sabirae i dimne kanale. O bavezno je predvideti instaiaciju vodovoda.
U kotlamicam a m anjih kapaciteta sve instaladje i ureaji za

kontrolu rada treba da b u u to je m oguce jednostavmji da bt ih mogii opsluzi

vati i priueni ranici.
,
,
Giavni odvodi i skupljai ne smeju statiki optereivati kotao vec treba predvideti odvojene nosae. M ogu se predvideti i u betonskim plaiomma.
K ada se izvri raspored kotlova, pum pi, izmenjtvaca t drugih organa
initi detaljan ptan mree i cevovoda. P ri tom e treba vom r a c u n ^ o P 0^
dimnjaka, ditnnjae, temelju, opterecenju, vodovtma struje, odvoenju
ostatog to je predvideno gradevinskim planom.
Za vee pogone treba odvojiti matnsko odelenje u drugu prostonju, za
smetaj pum pi, izmenjivaa i drugih funkcionalnih organa kao sto su
ureaji, glavn ventili itd. Obavezno je i odvajanje komandne table puita sa elektroureajima i instrum entim a.
Svuda ostaviti dovoijno m euprostora radi opsluivanja i demontae eiemenata.
Pum pe treba postavljati na pojedinanim temeijima - fundamentima.
Prevideti gde je potrebno i ventilaciju obnove vazduha i radt odrzavanja
potrebne stalne tem perature u kotlarni. Potrebno je post^vm terrnc^rietre
merenje spoijne i unutranje tem perature okotnog vazduha. K od svtn grej h
pogona treba sve predvideti na pianu projekta a ne ostavljatt za kasmje na resavanje
osobtju koje vri m ontau.
_
_
.
Pored prikljuaka za punjetije kotlova odnosno instalactje treba predvtdett
1 ^^^Fundam entTkotiova treba da su izdignuti i zbog viage i zbog iakeg vaenja
ljake. Odvod vode iz kotlarnice spojiti sa kanalizactjom, a gde nje nema P ^d v i ett
aht sa pum potn za izbacivanje. Visinu prostora treba odredm p r ^ a z ^ t e v i m a
fabrike kotla Otvore za dovod vazduha koji se trost za sagorevanje, treba takode
orcdvideti, u zavisnosti jaine kotlova.
,
M ontaa kotia i arm ature se vri prem a uputstvim a fabrske. Posie zavrsene
montae obavezno je kotiove ispitati na pritisak i to voene kotlove za 1,5 banzn ad
ranog, a parne n a 4 h a ra . T ek posle ovoga kodovt se mogu izoiovatt, ako je to

predvideno.
461

p r g s t o r s jb

za

s m e St a j

g o r iv a

Prostorija za smetaj goriva je ili do same ioionice iii iznad nje^ Prilaz goriva zavisi i od vrste goriva i ioenja. K apacitet prostora za gonvo treba da-je sto
vei b ar za trom esenu potronju norm aine zime, jer, pored ostaiog, nabavku
S ; S i je jevrinija, a ukoliko je nedovoljno isueno, da tma v.se vrem ena za n,eg o w S eL je M ogunost nasiage treba da bude oko 1,5 do 2 m. M ogu se predv deti jo i pregraene komore odredenog kapaciteta da bt se uvek lako ocenUa kouina goriva, kojoro se raspolae.
462

OIKMIAA

D im iz loita kotlova najee iziazi pozadi kroz naroite dimne pnkljucke,

ree odozdo, ispod kotla. K otiovi iz dva deia imaju po dva dlHltl.
spajanje dva iU vie prikljuaka sa dim njakom oziduje se narocttt dim m kanai kojt

109
se zove dimnjaa. N a dimnjai m ora postojati dovoljan broj revizionih otvora za
pregled, iSenje i opravke. Dim njaa treba da je to mogue kraa, Ukoliko se
vodi pod zemljom, treba da je sa sve etiri strane izolovana slojesn vazduha od
5 do !0 cm radi spreavanja hiaenja i vlaenja.
D uina dimnjae (izvan ditnnjaka) ne treba da pree 30% visine imnjaka
jer u protivnom moe da prouzrokuje velike smetnje. Pored toga treba da je bar
sa 10% nagiba i to sa usponom u pravcu kretanja ima. Presek dimnjae treba da
je najmanje za 30% vei od preseka dimnjaka.
R adi ienja o pepela i ai treba predvideti pristupane otvore. G de
god je to m ogue izbegavati da ovi otvori budu s gornje strane.
463

DIMT4JAK

Za manje instalacije centralnog grejanja za dimnjake vae isti principt kao

i za imnjake kunih loita. T reb a izbegavati dimnjake u spoljnim zidovima,
zasebno ih izvoditi za svako ioite i u njih se ne snteju prikljuivati nikakvi drugi
odvoi.
Za vee instaiacije dimnjaci m oraju b iti iznad svih zgrada da n e dovode ni
do kakvih neugonosti, naroito kada su u phianju goriva bogata gasovima (kameni
ugaij), za koje se ne moe postii efikasno odstranjenje dimrdh gasova. K od vetikih
instalacija i zbog visoke tem perature odvodnih gasova, dimnjake je potrebno zasebno zidati izvan zgrade.

463-i Proraun dimnjaka

Zbog klim atskih uticaja proraun dimnjaka ne moe biti precizno izvren.
Radt obezbedenja funkcije dimnjaka u pogledu sigurnog odvoenja gasova i dovodenja vazduha u loite, treba pri ovome voiti rauna o siedeim pojcdinostim a: 1
1- srenja tem peratura gasova ne moe se unapred ati. Prem a tem peraturi
gasova na izlazu iz kotla i odnosa zagrevanja u kotlu i hlaenja u ditnnim kanalima
dobijaju se raziitte tem perature gasova u dim njaku;
2. ulaz vazduha kroz razne procepe (,,1'al vazduh) moe poremetiti tem peraturu u dim njaku;
3. dimnjak treba da omogui prom aju i prt preoptereenju do 30% ;
4. dim njak m ora obezbediti prom aju i pre njegovog potpunog zagrevanja,
koje nekad traje i due vremena;
5. na rad dimnjaka ne smeju imati uticaja meteoroloki uslovi nevreme,
vetar i d r
6. dimnjake trcba obezbedki od vlage i hlaenja.
Ceo probicm prorauna se svodi na to da se odredt presek i visina dimnjaka.
Ako ve postoje zgrade onda je visina njim a odreena pa se iznalazi sam o presek.
Prom aja koju treba da obezbedi dim njak naiiazi, poev od ulaza u loite
sve do izlaska iz dimnjaka, na razliite otpore reetka, loite sa slojem goriva,
kanalt i njihove krivine, klapne za reguiisanje i dr. Jaina prom aje rnora saviaati sve ove otpore i do preoptereenja loita od 30%. Otpori ioita, onosno
kotla iznose oko 20 do 60 Pa i zavise o konstrukcije kotla a sa njtm a nema
veze sam ciimnjak.

110

JaCina promaje koju moe proizvesti dimnjak rauna se po formuli:

(4.7)

[Pa]

| WH = H - g ( f i s - p g)
gde je:
W h jaina promaje depresija [Faj
Pn gustiria vazduhs [k g irr3]
Pg gustinasagorelihgasov^ [kgrrT3]
H visina dimnjaka [m]

Sopstveni otpor E u dimnjaku treba promaja takoe da savlada. On iznosi:

X ~ + sc'

Pg V1

(4.8)

[Pa]

ge je;
X
s
V

koeficijent trenja u dimnjaku

zbir pojedinanih otpora
strana kvadratnog preseka dimnjaka [m]
brzina strujanja gasova [ms"1]

463-2 Iznalaenje otpora dimnjaka

Otpor dimnjaka moe se meriti mikromanometrom ili vodenim stubom.
Iz razlike dinamike i statike depresije merene na ulazu u dimnjak dobija se otpor.

Merenjem promaje u podnoju dimnjaka dobija se dinamika depresija

dimnjaka tj. jaina koja treba da savlada otpor ioita. Ovo merenje ponovijerto sa
zatvorenom kiapnom za vazduh na ulazu u loite daje statiku depresiju dimnjaka.
U tabeli T 34 izraunate su karakteristine veliine za 5 razliitih visina (//):
1 -3 4

1
H
12
15
20
25
30

PS

Pg~Pg

H (Ps~Pg)

200
180
170
160
150

0,080
0,084
0,086
0,088
0,089

0,126
0,126
0,126
0,126
0,126

0,046
0,042
0,040
0,033
0,037

0,552
0,630
0,800
0,950
1,110

Ovde je temperatura sagorelih gasova itJ u stupcu 2, uzeta razliita u zavisnosti visine dimnjaka. Za spoljnu temperaturu je uzeto 10.
463-3 OdredJvanje visine dimnjaka
Zadatak proi-auna dimnjaka je da se oredi njegova visna i presek tako da
njegova ukupna jaina umanjena sopstvenim otporom daje potrebnu promaju
loivu

wH

(4.9)

gdeje:
promaja za savlaivanje otpora loita
Veliina E, prema jenaini {4.8} zavisi o V, odnosno Y tj od brzine i
gustme gasa - odnosno koliine.
<g '
e 1
iz m e u ^
T k d n f lnV -a -u nePznate treba pretpostaviti jedan onos
tzmedu WH s E. Iz tskustva (po G roberu) pretpostavlja se da je:
E = { ^ . Wir> Z 0 =

W lI,<

pa je onda:
W n= H g ( p s p } = Z0
3

[Paj

(4.10)

se Konstrukujom
k o m t r o k ^ ^ 3 poveca
iC Ve ili se dodaje
dl'Cena
.Visu',a H > aii ak(> ie nedovoljna ona
se
ventilator,
H . J S f 0 A O St0i6 USlOVi
USVOji rasP deia 1/4 : 3/4, onda za svaku visinu
H_ imnjaka odgovara samo jedna racionalna prom aja i obrnuto. Na prim er loistu koje zahteva promaju od 40 Pa potrebanje dimnjak sa H = 12 m
?
A n t u f % mSkim- Zgradr a ak0 Prom a>a ne b de dovoljna dimnjak' se m ora -proauziti. N a suvise vtsokim zgradama ona se moe iako ograniiti.
463-4

Odreivanje preseka dimnjaka

Po formuli Retenbachera nalazi s e .
1 R>
n 'fH

[ms]

(4.11)

gdeje:
^o ~ ist presek dimnjaka [m2]
E/i ~ protok sagorelih gasova [kgh_ ! j
H
visina dimnjaka [m]
n
faktor = 900 1800.
Dalje je

U l Q s Pg ( p s ~ p g ) g 2

(4.12)

gde je:

X
Hjs

udeo promaje koju dimnjak utroi na sopstveni otpor (poveanje

oko 70%)
'
otpor trenja = 0,06 0,085
3 do 4 (mesni otpori)
25 do 75 (granice izmeu kojih izraz 4, i i vai)

112

Za proraune dovoljno je uzeti vrednost n iz tabeie 35.

R* = se naiazi iz relacija:
= B *. - H u - i )

(4.13)

R k r Bh

(4.14)

odakie je:
Rh

Qh - r
(4.15)

*1 H u
je:
Qh
Bn
Hu
r
'f,

=
=
~
=

jaina kotla [W]

potronja goriva [W]
donja toplotna mo goriva [J kg" ]
masa izgorelih gasova od 1 kg goiiva [kgkg 1]
koeficijent korisnog dejstva loita ( ~ 0 ,7 )

Kako se rnoe uzeti za dananja goriva da je

rjHu = 0,00225

t) = 0,7

izlazi daje:
0,0025

T - 35

0,7

Qh = 3,5

Q>-

1000

[k g h -1]

(4.16)

FaJrtor n za p ro ra u n istog p re s e k a d im n jo k a (Diti 4705}

Presek

Visina imnjaka [m]

10

strane
[cml

prenik
[cm]

20 x 20

23

20 x 27

26

27 x 27

12

15

20

25

30

Regulisana jaina loita, [W]

Faktor n
58000
1300
84000
1400

58000
1200
87000
1300

64000
1100
93000
1250

105000
1200

111000
1100

30

128000
1500

134000
1450

146000
1400

163000
1350

175000
1300

210000
1250

27 x 40

37

192000
1550

210000
1500

221000
1450

244000
1400

279000
1400

291000
1350

40 x 40

45

291000
1600

326000
1600

349000
1550

372000
1500

419000
1450

442000
1400

113
T - 35 (sustavsk)
40 X 53

52

53 x 53

60

53 X 66

462000
1700

489000
1650

547000
1600

582000
1550

640000
1500

698000
1750

768000
.1700

838000
1650

896000
1600

67

_ _

931000
1850

1012000
1800

1105000
1750

1163000
1700

66 x 66

75

1280000
1850

1396000
1800

1512000
1750

66 X 85

84

_ _

1861000
1850

1977000
1800

74 X 92

92

_ _

2210000
1900

2443000
1850

85 X 85

96

--

2443000
1900

2675000
1850

Za dimnjake sa okruglim presekom prvo treba obraunati kao z& kvadratni

presek i preraunati u okrugli. Za pravougaoni presek na isti nain samo odnos
strana najvie da bude 1 : 1,5.
463-5 P r i m e r za vefee
Za grupu od 2 lankasta kotla od livenog eiika, svaki od 12 ma grejne povrSine, izraunati dimnjak pod pretpostavkom da visina zgrflde odreuje visinu dimnjdta
H = 20 m
Fri optereenju grejne povrine o 9000 Vi'nr jafiina oba kotia je 244000 W i ptema (4.16)
, ,2 4 4 0 0 0
1000

= 854 kg h '1

Iz tabeie n = 1400, pa je pretna (4.11)

1
1400

------ --- 0,136 trt3 - 1360 tan

20

to znafii a prema vrsti zida moe biti 34 X 40 cm.

Za kotlove ispod 5 ma grejne povritie ne vri se proraun. Postoje norm e

a visina je najm anje 8 m.
Z a promaje iznad 50 Pa treba tevriti proraun.
Regulatora promaje ima raznih konstrukja a p oda se mogu dobiti od proLzvoaa kotlova, koji ih obino i proizvode.
Veina prcizvoaa kotlova daju podatke i o konstrukciji dimnjaka i dimnjae
za s?oje kotlove.

114

47

SNABEVAMJE TOPLOM VODOM

Dananji proizvoai kotlova za vodeno grejanje izrauju, kako je ve pomenuto, i varijante tzv, kombinovanih kotlova kod kojih je u unutranjosti ugraen
rezervoar (sve vie o nerajueg elika) sa odvojenim razvodom.
Koliina vode koji ovakvi kotiovi obezbeuju za potronju priblino je ravna
trostrukoj zapremini doatnog rezervoara po asu sa tem peraturom oko 60,

Za iskijuivo snabdevanje topiom vodom koriste se, kao to je poznato,

bojlen zagrevani gasom ili elektrinom energijom.

1 . Donp

2. Gomja vrata
3. PrtMiuesJi: za reguteior pfomate hod teienja ss vrstvn ptvivoin
R3rt
4. Tabla$ainstnjmentima{toSovski letmostat, sigumosni termosted,
tetmometar *amerante tempefaturevoa ukottu, teimometaru.
nrraienjs tamparature vocte u bojteru i tomiostat bojtera)
5. PrikFjuSna cev
6. Prikljueak za toplu vou a bojtera R3/4
7. Prikljutak za ekkutaoioni vod R3/4"
8. Prikljualt ZEdovod hiane vocte u bojter R3/4"

9. Prit^ultefc za m M vod R2 1/Z"

11. FrtUjufiakza povratni vod R2 1/2
12. Slavkia za punjsnje i prsinjenjB
13. Oorkmik
14. Bojter
15. NosaC
16. Zasun za paru
17. Soktrini graja
18. amotre opeke
1S. Opteta
1 0 . Dimnja&a

Stika 43 - Presek sa prednjim i zadnjim izgiedom kotia RFB koji proizvod Fabrtka
radijatora i kotiova Radijator (FRIK), Zrenjamn

Gde je potrebno obezbeiti velike koliine topie vode primenjuju se izmenjivai toplote u kojima je primarni grejni fluid pregrejana voda i!i vodena para
koji su upotrebljeni i za zagrevanje zgrada ili direktno iii opet preko odvojenih
izmenjivaa.

115
471

V E L I IN A BOJLEHA

Da bi se odredila veliina bojlera potrebno je ustanoviti dnevno kretanje

potrebne koliine tople vode pri najveem optereenju, Jedan takav grafikon je
dat na slici 44.
Temperatura vode za odravanje eistoe, kupatiia uzima se oko 45. Treba
izbegavati iznad 60, jer se poveava dejstvo korozije. Gde je mrea razgranata
i ima vje potroaa topie vode nomialne temperature, onda u sluaju nekih potroaa
kojlma je potrebna via temperatura vode treba predvideti ugraivanje dopunskib zagrejaa.

Slika 44 Dnevni giafikon pribline potronje vode za etvoralann poradicsi

Najvee apsolutno optereenje je kada se sva mesta jednovremeno koriste.

Kako to nije est sluaj onda iz dnevnog grafikona za celu nedelju treba uzeti
kao merodavne srednje vrednosti duih iskorienja a ne vrhove.
Za stambene zgrade mogu za bojlere da poslue sieee vrednosti:
T - 36
Broj domainstva

Veliina bojlera [/]

preko
preko
preko

10 domainstava
50 domainstava
100 domainstava

1
200300

600
100 1
80 I
70 1

5 7

8 10

800

10001200
po domainstvu
po domainstTO
po domainstvu

116
472

DNEVNA PO T R O N JA TOPLE VODE U ZGRADAMA

Domainstva:
lavabo
kada bez tua
kada sa tuem
svaki tu
Restorani i hoteli:
umivaonik
kupatila
Bolnice:
po glavi na dan
Praonice vea:
za svakih 100 kg
suvog rublfa

5 15
1 5 0 -2 5 0
2 5 0 -3 5 0
S - 10

1
1
1
1

200 1
2 0 0 - 350 1
100- 200 1

1400 1

Svakako prflikom definitivnog odreivanja kapaciteta potrone vode, tieba voiti rauna o usloviina investitora.
Kombinovane kotlove i za potronu vodu proizvoe ve pomenute firme: Radijator, Norrahammar, Tvomica termikili ureaja Labin, EMD, TAM, CTC, itd, Odvojene bojlere proizvode Metalno-industrijsko preduzee uprija, Inustrija domoopreme
Banovii, Tiki Ljubljana i dr.

48

RADQATORl (6REJNA TELA)

Opisani su glavni ureaji za proizvodnju toplote iii bolje reeno za pretvaranje energije goriva u toplotu, koji se primenjuju u sistemima grejanja. Ovu
proizvedenu koliinu toplote treba preneti, rasporediti i deponovati u odreenim
prostorijama. Prenoenje se vri cevnkn vodovima a toplota se deponuje iz fluida
u radijatorima (grejna tela) odakle se odaje u prostoriju koju treba zagrevati. Toplota koja se dobija u toplotnim centralama u kotlovima prenosi se kroz cevovode
fluiima (toplonoama) do radijatora u kojima on, hladei se, odaju topiotu. Radijatori, postajui topliji o okoline, zagrevaju je hladei se opet sa svoje strane.
I ovde je potrebno voditi rauna o higijenskim uslovima, tj. a se zadovolji stepen
ngodnosti, da je zagrevanje prostorije to ravnomemije, da zraenje ne bude poterano i da se moe lako odravati istoa samih raijatora. Kada su u pitanju
radijatori za prostorije gde ive Ijudi, treba da zauzimaju to manje prostora i a
su estetskog izgleda.
Radijator treba da ima maiu toplotnu inerciju i da se odavanje toplote moe
po elji reguiisati.
Za centralno grejanje postoji vie vrsta radijatora od kojih su najee u
upotrebi: cevni, lankasti i panelni. Kotlovi, ako su smeteni u prostoriji, koju
treba zagrevati i!i u njenoj blizini, ona i oni vre ulogu radijatora, o emu treba
voditi rauna. T o je sluaj kod etanog grejanja ili manjih zgraa.

117
481

CEVNI RABIJATORI

Najjednostavniji oblik raijatora je cev savijena u obliku serpentine. (Slika 45).

Ovakvi radijatori su pogodni jer se cev moe oblikovati tako a ne smeta u pro-

storiji. Toplotni fluid u ovim radijatorima cirkulie kontinualno.

Druga vrsta cevnog raijatora je tzv, cevni registar (sl. 46). Ovi radijatori
se sastoje iz vie pravih cevi koje su zavarene u sabirne dovone i odvone komore,
postavljene nomialno na same cevi. Ulazna i izlazna komora su razdvojene zbog
omoguenja dilatacije prouzrokovane temperaturskom razlikom fluida na ulazu
i izlazu. Ova vrsta radijatora je pogodnija za visoke pritiske i temperature.
Radi poveanja povrine odavanja toplote esto su na cevima zavarena rebra.
Ovim se smanjuje efekat zraenja.
Ovi cevni radijatori, zbog svoga relativno neestetskog izgleda, u upotrebi
su za radionice, sporedne prostorije i dr.
Unekoliko iepeg izgleda su kada se umesto okruglih cevi upotrebe profilisane (sl. 47).

482

PLO A STI RADIJATORJ

Pioasti radijatori su sastavljeni od dve presovane poitistranice od iirna, sa

vertikalnim ili horizontalnim kesonima. Vrlo $u uzani, stavijaju se na zidove. Manje
su jainc tako da sluc samo za sporedne prostorije gde se ne raspoiae sa suvie
prostora. Upotrebljavaju se samo kod vodenih grejanja usled svojih tankih ziova
(1,25 do 1,5 mm).

118

SHka 47 - a) Rcgistarski radijator od piofilisanih cevi

b) Fresek cevi sa dodatkom rebaia

483

L A N K A S H RADIJATORI

Najrasprostranjeniji su lankasti raijatori. ianci

se izrauju bilo o sivog liva ili elinog Itma. Veliine
ianaka su normirane u nekoliko tipova a mogu se nizati u proizvoijnom broju do izvesne granicej prema
proraunu potrebne topiote za odreene prostorije.
Radijatori od sivog liva su u upotrebi i za pamo
i za vodeno grejanje. Od elinog lima upotrebljavaju
se obino samo za vodeno grejanje usied manje otpornosti iima protivu korozije koja olazi do veeg izraaja
kod pamog grejanja.
lanci se vezuju, anaiogno kotlovnim, pomou
elinih niplova (nazuvica).
ianci se mogu sastojati iz jedne ili vie vertikalnih upijina stubova, pa se tako raziikuju jedno Sliks 48 Preseci stuba
radijatora, a . Ifvem,
ili viestubni, Na si. 48a je jedan presek iivenog
b od presovanog lima
etvorostubnog lanka a na si. 48b presek jednog lanka od elinog lima trosmbnog.
Spoijni izgied radijatora od sivog liva sa presekom kod spoja ianaka vidi
se na sl. 49.
Lake se odrava istoa na radijatorima sa manje stubova. Sa jednim su sasvim
glatki, ali im je zato grejna povrina relativno manja.

119
Radijatori od elinog lima skoro su upola
laki od livenih radijatora po jedinici odavanja
topiote. Mnogo im je jeftinija i jednostavnija izrada i praktino su bez ikakve inereije. Jedino ako su
od obinog elinog lima brzo korodiraju i kratko
traju. Zbog ovoga danas je ve uveliko tendencija
da se izrauju od nerajueg elika ime i ovaj
nedostatak otpada. Zavaruju se ili eiektrinim ili
autogenim zavarivanjem. Manje su osetljivi i na
mraz.
I radijatori od livenog gvoa mogu stradati
od korozije naroito kada nisu uvek potpuno ispunjeni voom.
lanci radijatora od iivenog gvoa se izrauju pojedinano i spajaju niplovima koji imaju
izrezanu levu i desnu iozu.
lanci o elinog lima spajaju se u grupe
od 2 do 4 zavarivanjem pa se ove grupe dalje spajaju niplovima.
484

smeStaj

Ssika 49 Radijaior od
Uvenih lanaka

r a d ija t o k a

Poloaj radijatora treba da omogui iako ienje, slobodno strujanje vazduha i zraenje.
Postavljaju se na konzole ili noice. Prvi nain je bolji jer ne zavisi o visine
poda, pa kako se montani radovi centralnog grejanja vre pre postavljanja poda,
moe vrlo lako da se dogode greke kod spojeva cevi sa radijatorima.
Rai obezbeenja pravilne cirkulacije vazuha odstojanje donje strane radijatora od poda treba da je najmanje SO mm a od zida 50 mm.
Najbolje zagrevanje i
iskorienje prostora je kada
se radijator postavi u niu
ispod prozora, Ako se usvoji
ovo reenje onda odstojanje
gornje strane radijatora od
parapeta nie treba takoe da
je najmanje 80 mm. Ovako
postavljanje radijatora m
spoljne zidove obezbeuje
bolju ujednaenost temperaSlika 50 Uticaj smetaja radijatora na struianje vazduha: ture prostorija naroito ko
a zagrejan vazduh siiazi ka podu, bolja ujednaenost
viih plafona dok kod niskih
temperature, b hiadan vazduh siiazi ka podu
nema naroitog znaaja. Ovo
se koristi pa se kod niih piafona radijatori smetaju ka sreini zgrade ime se znatno skiauju vodovi pojevtinjava instaiacija.
Uticaj poioaja radijatora u jednoj prostoriji jasno se vidi na lici 50. Kada je radijator smeten pored hladnog zida ili pod prozorom, bolja je ujednacenost temperature usled silaenja topie vazdune struje do poa.

120
Ako se radijator fc nekog razioga mors didi tisdkc: onda j# obnvezno rainiti
pregradu kao na slici 51 inae bi se toplota zadravala samo u gomjem. delu ptortorije.

41

tfT
i

m m m m m

h
S ik a S i 'Radijaio.t visofco posavljen; a strajsaje Ssez
deflektora, b strujanjc ss defiektororn

Vci broj radijatora daje boiju ujednaenost tM nperaturef aE ts sije najjevtrnije reenje pa sa vee prostorije treba nai neki kompromis. T u io interveniSe
i mogunost. smetaja i veliina radijatora dobivena proravmcai.
Ako po proraunu izae da je radijator suvie veiiki onda ae deE na 2 ili
vie. N e sme se ni preterivati u duini radijatora jer m u se pogoraTO strujanje
fluida ime se i koeficijent korisnog dejstva radijatora umaniuk;.
K.od vodenog grejanja ne treba da preu broj od 40 lanaka a kod paraog 30.
Ovo su krajnje granice koje ne treba uvek sskoristiti.
T reba daije imati u vidu da poveana visina radijatora smanjuje cenu ali
t njegovu efikasnost, pa ako je u pitanju vei broj raijatora i to iziskuie jednu
investicionu i eksploatacionu kaikUiaciju.
Odavanje toplote kod lankastih radijatora je vec konvekrijom nego ztaenjems koje se vri normaino od povrme, a ove su kod ovih radijatora veinom
okrenute jedne pretna drugima i tako su bez velikog uticaja. Ovde trebs ponoviti
da topiotni zraci ne zagrevaju vazduh direktno ve preko premeta na koji padaju.
Zbog ovoga treba omoguiti cirkulaciju vazuha oko radijatora da bi se obezbedio prenos toplote konvekcijom, koji je ovde dominantan. Ovo zahteva da se
ostave dovoljni m euprostori i omogui iako ienje radijatora.
Poaekad je mogue i vetaki pojaati cirkulaciju vazduha otvorima u zidu
iil ventUatorima ime se znatno pojaava odavanje topiote radijatora.
Odavanje topiote radijatora na zraenje iznosi od 10 do 30% od ukupne
odate toplote.
Ako treba razmestiti radijatore u uzanu a visoku prostoriju kao, npr. u stepenitu ohda se oni grupiu po jaini u donjim deiovima sa progresivnim smanjenjem prem a gore. Bez velike greke moe se jaina radijatora u ovakvim prostorijama rasporediti tako a, delei prostoriju po visini na 3 dela, u donju treinu
doe 50% od ukupne jaine radijatora, u srednju prema dobivenom proraunu
a u gom ju ostatak.
K ada je spoljni zid, kod koga bi trebaio postaviti radijator, isuvie hladan,
onda se postavlja izolacioni sloj.

121
Projekat grejanja i nabavku njegovih elemenata potrebno je tesno koordinirati sa projeiaom i izvoenjem graevine jer usled eventualnih neslaganja moe
doi tio vrio tekih situadja pa i onem oguenja izvoenja kako je predvieno.
485

S M S M R A H JE

r a d ija t o r a

Radi prilagoavanja izgleda radijatora okolnom nam etaju u estetskom pogledu, ureenju stanova} postavljenim tapetim a i sl. prim enjuju se zakloni raijatora.
Ovi zakloni u veini sluajeva mogu um anjiti efekat radijatora za 5 o 30% ako
jjisu struno izvedeni pa ih treba izbegavati, u protivnom treba ovo im ati u vidu
i predvieti odgovarajue poveanje radijatora, koje sa odatkom zaklona poveava
i ukupnu cenu kotanja.

Slika 52 Meskiraiijs tadijatora punim i reSetkastim aaklanima

Kako ovi zakloni mogu dovesti do ometanja dcbrog oravanja istoe, treba
predvideti njihovo lako skianje, radi ienja radijatora,
Ovi zakloni-obloge mogu biti od metala, lepenke, lesonita, rveta, metatae reetke i dr.
Sest razliitih vrsta postavljanja ovih obloga prikazano je na l. 52. Promene koje
one izazivaju u odavanju toplote radijatora, izraene u % date su u tabeli T 37.
T - 37

P n n a e a a o d a v u j t to p io te n ale m a s k ir o a ) t r a d ija to ra

Vrste obloge
1
2

3
4
5
6

Dinaenziom podaci
dimenzija A prema sl,
dimenzija A prema s l
dimenzija B = 0,8 A,
dimenzije E = 0,5 A
dimenzija E = A
dimenzija E = 1,5 A
dimenzija E = A
kako je na slici

B = 0,8 A
B = 0,8 A
C = 1,5A i D = A

Odavanje top
menja se za [
+ 10
+ 5
0
10
20
35
30
5

122
Ovde je A = irina radijatora + 100 mm.
Projektant grejanja mora biti prethodno obaveten kakvi e zakloni ili obloge
doi u obzir tako da on o tom e vodi rauna prilikom prorauna.
486

OPBTE P K IM E D B E

lankasti radijatori olaze iz fabrike spojenih ianaka prema zahtevu. Na

svakom radijatoru se predvia regulacioni ventil.
Posle izvrene montae celokupna instalacija se ispituje na pritisak koji treba
a je vei za 1,5 bar od pritiska rada kotla, ali najmanje 4 bara.
Instalacije pam og grejanja niskog pritiska se ispituju na 4 baia.
Sm atra se da je instalacija ispravna ako potreban pritisak, postignut runom
hidraulinom pum pom , posle 10 m inuta ne opadne vie od 2% .
Radijatori se isporuuju premazani zatitnom bojom, ali se na iicu mesta,
posle ugraivanja bojadiu belim, sivim ili nekim drugim lakom. Zraenje radijatora ne zavisi od vrste boje ve neznatno se poveava bojaisanjem povrina, pa
je ono bolje nego sa neobojene povrtne livenog gvoa.
Premazi aluminijum-bronzom smanjuju efekat zraenja u odnosu na premaze uljanom bojom ili lakom.

Orijentacije rai ovako izgleda odavanje toplote sa jeinice nekih raziiitih

povrinarazliitogmaterijaia'.
giatke metalne povrine
0 ,6 5 - 1,90 [kJitT ]
stvi liv neobojen
14,(X)
15,50
farbane povrine
16,75
aave povrine
N i za radijatore nemamo jo nae definitivne nonne pa su fabrike same
tipizirale pojedine vrste radijatora.

U naoj zemlji proizvode se radiiatori i to:

lankasti iiveni od elinih legura: Fabrika radijatora i kotlova Zrenjanin,
- viestubni: Termik 2, Zeljezara Iitja, Dija, Ljevaonica .JPlamen Siavonska
Poega,
- rebrasti: ,JPoega, Fabrika radijatora Lopare,
- pioasti: Mediteran,
Proizvoai raijatora od elinog lima su:
pioasti: Fabrika tehrukjh ureaja Gorenje Sombot Aertermic, Jugoterm
Gnjilane, ,Alarko Orekovi, Liki Osik,
lankasti:
EMO Ceije Trika,
- od livenih legura aluminijuma: Gorenje Sombor Murai, Algreta Resen,
rebrasti: Metalopreraivaka RO Poega, .Potens Fondital i Lipovica Popovaa.
Sve pomenute fabrike proizvode radijatore u vie varijanata i dimenzija, a na zahtev dostavljaju sve potrebne tehnike podatke.

f & e 53 - Raijstor PlamBn Ljevaonice cljesa tvomice strojeva, Siavonskn Poega

M a t 54 - Serijc radjjatora ir programa Fabrikc radjjaiort i kotiova (FRIKJ, Zrsnjftnir,

124

S ffia SS - C elirn p an ein i ra d ija to i fab rik e

J u g o te im , G n jila n e ,u pog o n u

Slika 56 -

Aluminijumski radijatoi Mural",

Gorenje

Mootaa
na zid

BhRJD
rtogica

S S a $7 elini cadijator tipa

fabrike Marko OreSkovi
Liid Osik, sa viseim i stojeim nainom montae

125

2. Podlona p lo iic a M 10 JU S M .B . 12,012

3. V ija k za beton M 1 0 * 100
4. Navrtka M 10 JUS M.B. 1. 601
5. Ugaona konzola IS 1 0 0 /7 6 - strana 12
6. V ija k ta SastouBaonorrs glatrom ts, drvo M 10 * 56 JUS MB 1. 500
7. PlsBtini ap
8. N oka IS 1 0 0 /7 6 - itrana 12

H&a 58 Tii vaiijanta montae diniii pljosnatih tagatora fabrike Ternal,

Lopars: ita beio'nsku, 'rVehu I staklemi podlogu

126
T - 38

Raijstoii Termik

Broj
stobova

Vismsi

Razmak

fmm]

Jmm]

[mm]

Saraj
vode

B]

600
800
900
500
600
800
350
500
600
800
500

70
70
70
110
110
110
160
160
160
160
220

0,65
0,87
0,78
0,88
0,90
1,21
0,80
1,15
UO
1,50
1,50

680
880
980
580
680
880
430
580
680
880
880

2
2
2
3
3
3
4
4
4
4
5

irina

Teina
anka
[kgf

Grejna
povrSina

fm2]

3,5
4,6
5,0
4,4
5,3
7,1
4,5
6,0
7,0
9,7
7,7

_ t
r
B ^ U
g &&&

0,14
0,18
0,21
0,18
0,22
0,28
0,19
0,26
0,31
0,40
0,35

9,0
9,1
9,2
9,0
8,6
8,5
8,6
8,6
8,4
8,2
8,1

Kod svih veliina D = 60 m m . K oeficijent k se odnosi na srenju tem peraturu vode 80 i tem peraturu prostorija od 20.

T-39

R a d lja to ri H igljeailc I
Razmak
[mm]
B

Visina
[mm]
A

814
594
524

900
680
610

irina
[mm]
C

Sadraj
vode
[1]

150
150
150

1,40
1,04
0,91

Teina
lanka
EkgJ

Grejna
povrina
[m2]

8,5
6,9
6,4

0,31
0,22
0,20

Radijatori Higjjenik II i Piamen (izraduju se po istim dimenzgama)

T 40
Visina
[mmj
A

|
1

Razmak
Emm]

900
680
610
550
450

1
1

814
594
524
464
364

irina
Emm]
C

Sadraj
vode
EU

Teina
lanka
E*g]

|
[
|

Grejna
povrine
[ml

200
200
200
200
200

12,4
9,4
9,0
8,7
6,9

ia o
1,12
1,08
0,88

0,39
0,30
0,27
0,24
0,20

Kod svih ovih radijatora je > = 60 mm.

127

RadijBtas Trika

T-41
O
9 'e*

<

!(0

|1

P3

4S4
604
714
1104
454
604
714
904
1104
604
1104
300
608

4
4
4
4
6
6
6
6
6
7
7
9
9

m ^
374
524
634
1024
374
524
634
824
1024
524
1024
208
516

132
132
132
132
194
194
194
194
194
225
225
290
290

co

___

ci
*0
P

i !

0,65
0,85
1,15
1,65
0,95
1.30
1,55
2,00
2,45
1,50

1,30
1,70
2,10
3,30
1,90
2,60
3,10
4,00
4,90
3,00
5,60
130
3,90

1 3 0

0,90
1,95

Koefictjent prolaza
toplote [ f m - r ' ]

1 -0
o

za vodu

0,13
0,17
031
033
0,19
036
031
0,40
0,49
030
0,56
0,18
039

11,89
11,77
11,36
1136
11,78
1138
1139
1033
1136
11,46
11,11
11,77
11,71

za paru
1239
12,65
12,22
12,06
1237
12,49
12,06
1133
11,77
12,36
1135
12,64
1231

K o svih radijatora uina lanka je D = 45 nu n , osim kod evetostubnih

gde je D = 50 m m .
K oeficijent k se smanjuje poveanjem grejne povrine, tako ako su raijatori od 5 ili 10,lanaka ona e 'k im ati sledee vrednosti:
T -4 2
k

Broj
stubova

Visina
A [mm]

4
4
4
4

454
604
714
1104

0,64
037
1,03
1,63

939
945
8,98
8,87

6
6
6
6
6
7
7
9
9

454
604
714
904
1104
604
1104
300
608

0,97
1,30 .
1,55
1,97
2,42
1,49
2,78
0,91
1,94

9,46
939
9,00
8,93
8,73
9,32
8,70
9,55
9,04

4S7

Grejna povrina [maJ

Z s vodu

Grejtia
povrSina
[maJ

m paru
1 0 3 7

10,1S
9,77
9,39
1036
10,00
9,64
9,46
-9,3ff
9,91
9,21
10,21
9,70

I
1

k
Za vodu

za paru

1,28
1,73
2,06
3,25

9,28
9,20
8,60
8,42

9 ,9 0

9,75
9,34
935

1,94
2,60
3,10
3,95
4,85
2,99
5,56
1,83
339

9,16
8,93
8,62
8,46
8,34
8,78
8.28
9,10
8,75

9,76
936
9,20
937
832
9,41
835
9,82
9,16

PR O K A U N RAD IJATORA

Veiiina radijatora se odreuje na osnovu prorauna potrebne koliine

lote koju on treba da oda za 1 as, a u odreenoj prostoriji. Dobijena veiiipa.povrine raijatora se koristi za dknenzionisaaje iz ogovarajuih tabela jli j

128
Kolilna toplote Q u koju odaje radijator dobija se po optem obrasai:

Qr = A r k (tp r0)

(4.17)

[m*]

(4.18)

gdeje:

Ar
k
tp

t0

grejna povrina radijatora [m8]

koeficijent prolaza toplote radijatora [Wm2 K]
srednja tem peratura grejnog fluida [C]
okolna tem peratura [C]

Grejni fluid moe biti vodena para, voda iii u novije vreme i ruge tenosti
(specijalna ulja, antifrizi i dr.).
Za teni grejni fluid njegova srenja tem peratura se uzima kao aritmetika
sreina tem perature tenosti na ulazu i izlazu tz raijatora:

tp =

tpfi tpi

[C]

gde je:
tpu = tem peratura tenosti (vode) na ulazu u raijator f]
tp( =i tem peratura tenosti na izlazu radijatora [C]
Iz (4.17) se dobija:

Qr = A r k

(tpu tpt

[W]

(4.19)

odakle je:

Ar

Qr
tpu + tpi

(4.20)

Koliina toplote koju oaje radijator ravna je koliini topiote koju flui
iz mree, hladei se od f/,- na tFi, deponuje u samom radijatoru a koja iznosi:

Q r = Gu cP (tpu ~~ tpi)

(4.21)

129
ge

G r protok tenosti kroz radijator [k g h "1],

cv

masena koliina toplote fluida [J kg_1 K '1].

Iz jednaina (4.20) i (4.21) dobija se uvid o uticaju temperatura razvodne i povratne tenosti (tj?B i tf,-) na izbor pojedinih elemenata postrojenja.
Vidi se odm ah da je grejna povrina radijatora u obrnutoj srazmeri sa srenjoffl tem peraturom tenog fluida.
Kako je za sada za voeno grejanje u upotrebi vednom voda kao teni flui,
uzee se a je njena temperatura izmeu kotla i radijatora 90.
R azm atrae s e sam o uticaj p ovratne vo d e.

Jenaina (4.21) pokazuje da e pri konstantnom Qp smanjenje temperaturske razlike tp u tpi> odnosno poveanje tp t, izazvati poveanje protoka, tj, i poveanje prenika
cvi. Dalje treba imati u vidu da ovo smanjenje temperaturske raziike povlai jo5 za sobom i smanjenje napora pa Sto takoe utie na hnenzionisanje mree. Znai poveanje tem perature izlazne vode iz radijatora ipt onosno tem perature fluida
u povramoj mrei izaziva poveanje protoka a smanjenje povrine radijatora i napora, drugim reima jevtinije radijatore a skuplju mreu.
Zbog ovoga projektant mora izvriti analizu cene kotanja i utvrditi ta e
biti povoljnije u krajnjem sluaju uzimajui u obzir i investicione i eksploatacione
trokove.
Usvojene tem perature za vodeno gravitaciono grejanje jesu: tpu = 90
j tFi = 70. K ada se u grejanju ukijuuje pum pa radi obezbeenja cirkulacije
i njenog poveanja (pum pno grejanje), onda je napor osetno vei, pa se uzim a
vee t n ime se pojevtinjavaju radijatori.
Meutim, smanjenje ovih temperatura poboljava higijenske i eksploatacione
usiove, pa radi toga treba unekoliko prihvatiti i vee trokove.
T em peratura fiuida kod pam og grejanja niskog pritiska je 100", tj, ona o d govara tem peraturi zasiene pare na odgovarajuem pritisku.
K oeficijent k dat je u tabelama T 43 i T 44, u zavisnosti fluida, oblika
radijatora odnosno prenika cevi.
U ovim tabelam a vrednost k je data za tem peratursku razliku

At - tFa + lFi - Io
gde je, kako je reeno, uzeto za vodeno grejanje:

tFu = 90;

tFi = 70;

tB = 20

odakle }e
A t = 60
M eutim , kako k zavisi od A r ona za prom enjene uslove t'p, rVj i to treb a
izvriti korekciju prem a novoj razlici Ar' pa se korigovani koeficijent prolaza k
za lankaste radijatore nalazi po siedeem o b rascu :
[Win'i r 1]

(4.22)

130
K od pam og grejanja Ar je ugiavnom konstantno pa je k dato u zavisnoBti obiika radijatora.
Iz gornjih poataka nalazi se potrebna povrSina radijatora:

Qr
k At

(4.23)

im

M eutim , ako je ve proraunata povrina radijatora A r po prvobitnim

uslovima iu, h i t 0 pa je potrebno korigovati za nove uslove t'u> f'( i t \ tj. od A t
na Ar' onda se moe sa dovoijno tanosti to direktno izvriti bez traenja novog
k. T o se vri po siedeem obrascu, gde je A ' r nova povrina radijatorc:

A r

'At

[maj

.Ar'/

(4.24)

prem a tipu radijatora koji se usvoji iz kataloga firme, u kome su dati podaci
o grejnim povrinama pojedinih lanaka, odreuje se potreban broj lanaka za
svaki radijator.
Danas se lanci izrauju sa povrinom od 0,i do 0,6 ma. Ukoliko se koeficijent k ne dobije iz podataka proizvoaa, moe posluiti sledea tabela T 43.

Koeflcijrast * za radijotore [Wm"5]

T - 43
Razmak
niplova
ii [mm]
300
500
600
1000

T 44
spoljni prenik [mm]
vodeno grejanje
parno grcjanje

Vodeno grejanje

Pamo grejenje
j
iirina ianka Jmm]

100

1S0

2(ffl

250

930
9,00
834
839

8,96
8,49
8,37
8,14

830
8,26
8,14
7,79

8,26
7,91
7,79
7,44

Koeficijent

do 50
10,82 - 13,49
11,64 - 14,65

100

150

1038
10,23
10,12
9,77

10,00
934
932
9,19

200

250

935
9,30
9,19
834

9,30
83
834
839

se glBtke csvi [WB*'j

5070
10,35 - 12,91
11,17 - 13,96

preko 70
939 -12,33
10,70-13.38

Koeficijent k za otvorene rebraste cevi: za vodeno grejanje: 4,5 - 6,0;

pam o grejanje: 5 ,2 - 6 ,5 .
Radijatore gde god je mogue, treba postavljati pored hladnih pregranih
povrina (spoljnih zidova, ispod prozora) jer se postie bolja ujednaenost temperature prostorija,
Osigurati dovoljnu pristupanost radi ienja radijatora jer se zaprljanim
radijatorima spreava odavanje toplote konvekcijom, koje je kod raijatora dominantno.

131
49

KONVEKTORI

Konvektori spadaju u vrstu cevnog raijatora, na kome su gusto nataknuta

rebra iii lamele o lim a pa su poznati po nazivom jo i lamelasti grejai. Smeteni
su u naroita udubljenja ahtove i imaju deflektore od iima koji usmeravaju
kretanje vazduha, koji oozdo ulazi hiadan, greje se penjui se i zagrejan izlazi
na gornjem otvoru.

I
I

Sheniatski izgied konvektora i njegovog postavljanja

vidi se na sl. 59 (Preduzee Term oelektro ).
Odavanje toplote je preteno konvekcijom, odakle
im i ime potie. Zraenjem odaje neznatnu koliinu
toplote preko oplate ili pregrade.

Slika 59 em atski izgled

pestavljanja konvektora

Slika 60 Postavl janje konvektora u nii

SUka 6 t Postavljanje konvektoia u kupatilu

Postavljaju se u zidnim otvorima ili niama to nie a strujanje vazduha

se poveava visinom obloge-maske koja dejstvuje kao dimnjak a jo i suavanjem
okolo cevi grejaa. Ovo poveava efekat konvekcije a tim e i bre zagrevanje
prostorije.
Celokupan efekat zagrevanja zavisi od povrine grejaa, vrste fluida odnosno njegove tem peraturske razlike povrine grejaa i okolne tem perature,
k o n stru k d je i obiika od ega zavisi efekat konvekcije.
Jaina se podeava, pored reguiiueg ventila, jo i zatvaranjem otvora za
prolaz vazuha koje se postie naroitim aiuzinama. Ovaj rugi nain je podesan
za prostorije koje se ne moraju zagrevati, a zadravajui topao radijator, ne postoji opasnost njegovog smrzavanja kao kada se on iskljui.
Konvektori se prim enjuju i kod voenog i kod pam og grejanja, za visoke
pritiske i tem perature. Specifiki su jeftiniji od radijatora usied jednostavnije izrade i
svoje m anje teine. Zagrevanje se bre postie usled manje koliine fluida u njima,
N ed o stad su im teko odravanje istoe zbog praine koja se taloi i pored
d fk u ia d je vazuha. Zbog ovog im treba predvideti bar lako skianje oklopa
radi ienja.
N isu dovoljno higijenski. i podesni su samo za visoke prostorije, radionice
i sl. koje se ne m oraju stalno zagrevati.

132
U naoj zsmlji konvektore izrauju preduzea Termoeiektro i 14. decembar
u Bfogradu SHlre 60 i 61 pokazuju neke od naina postavljanja konvektora kpje izvodi Termoelektro. Slika 62 pokazuje greja sa lamelama. U prospektima ovih preduzea dati su svi tehniki podaci o raznim tipovima konvektora koje oni izraduju sa uputgtvinta i djmenzijama za ugraivanje.

a ik a 6 2 Grejai konvektora 14. decembar

N a kraju da se pom enu paneini radijatorij koji se sastoje od grejnih teia

ugraenih u velikim povrinam a piafona, zidova ili podova, ili kombinovano
M ogu biti zagrevani vodom i elektrinom strujom. O njihovim osobinama i konstru k d ji bie govora u odeljku V I panelnog grejanja.

ODELJAK V

S. R A Z V O E N J E
51

TOPLOTE

OPTIDEO

Za transport toplonoe (fluida) centralnog grejanja od proizvoafia toplote kotla ili solamog radijatora slui razvodna mrea. Glavni eiementi mree su cevi odgovarajuih dimenzija. Pore cevi olaze jo i drugi razliiti spojni i reguliui ureaji.
K ako cevi tako i svi ostali ureaji koji su u upotrebi za normalne instalacije,
normirani su i nalaze se u odgovarajuim prirunicim a i kataiozima pa e se zato
dati njihov kratak opis bez detaljnog prouavanja.
em atski prikaz raznih elemenata dat je u prilogu pa je poeljno d a se takvo
oznaavanje prim eni priHkom izrade projekata.
Podaci za cevi su: spoljni i unutranji prenik, teina po dunom m etru
i materijal, p ored drugih koji ovde nisu potrebni. N orm irana im je uina obino 6 m.
Za centralna grejanja u upotrebi su cm e ine cevi sa tankim i ebelim
zidom, sa avovima i bez ava. Za vodovod su u upotrebi pocinkovane eiine cevi.

Debelozidne cevi su $a i bez ava i obino se koriste do prenjka od 2 (2 cola) = 2 25,39 mm 5 cm (njihove standardne mere se daju obino u colima, aU i ove
kao i ostale mogu imati dimenzlje u metatskom sistemu. tj. u rrdlimetrima). Cevi se spa-

Stika 63 - Nazuvica (,a n u f T sa navojem

jaju bflo mufovima" (nazuvicama) fli zavarivanjem. Za spajanje sa mufovima na ovim

eevima je izrezan na oba kraja vitvort navoj (slike 6 3,64,65),

134
eev s a

m m m sssfsm ^

cev so S<5mm

SUka64 - Ravno zavarivanje cevi istog

prenika

Slika 65 N aiin zavarivanja cevi raziiitog

prenika, a proiren manji prcnik. b
suen vei prenik

Na mestima gde veza treba da omogui povremeno demontiranje, ili je nije mogue izvesti na jedan od pomenuta dva naina,
ona se izvot pomou prirubnica ili holendera (slike 66,67 i 68).
Tankozine cevi nemaju navpj i spajaju se fli zavarivanjem ili pomou zavarene prirubnice fU pertlovanjem sa holenderom.

3'

H -

"RJ

Obrada kraieva

--------- 1------ -Jl prema DlN 2S5d

Za ravanje slue razliiti T - komadi i krstovi , obino po 90 ali mogu

biti i pod drugim uglovima (45, 60).
Najmanja dimenzija cevi, koje se upotrebljavaju u instaiacijama centralnih grejanja je 12,695 mm (1 /2 ), za gravitactono, a za pumpno 9,525 mm (3 /8 ).

135

Radi promene pravca> cevi se ili

savijaju ili na takvim m estim a spajaju poinou kolena. Savijanje cevi se vri iii u
hladnom ili u toplom stanju u zavisnosti
njihovog prenika i materijaia. T anje
cevi se savijaju u hlanom stanju. D a se
presek ne bi na savijenim m estim a osetnije smanjio, cevi se prilikom savijanja
ispunjavaju peskom ili smolom.
Za bre i preciznije savijanje potrebno je napraviti ogovarajue aiate.
Pre montae treba dobro pregledati da li su cevi iznutra iste. UkoJiko nisu
potrebno ih je oistiti.
Ako skretanje s pravca treba izvesti pod uglom od 90 onda se cevi n e savijaju
ve se upotrebi um esto spojnog mufa koleno.
Stalrti o g ran d se izvode
zavarivanjem. Ovo treba soiidno i precizno vriti drei
se ustanovljenih propisa zavarivanja, koji su i kod aas
u vanosti. Jedan ogranak je
pokazan na sl. 69.
Radi obezbeenja zaptivanja navojni spojevi se pre
navijanja omotavaju kuinom
natopljenom m inijum om ili
ianenim uijem (fim ajs)Svi prikljuci i spojni delovi (uobiajeni nazivi u tigovini fitinzf 0 su standardizovani.
Uvrenje i veanje cevi se vri pomou razliitih nosaa ili vodica koji
su ubetonirani u zidu. M ora se uvek voditi rauna o mogunosti dilatadje. N eke
vrste nosaa su pckazane na sl, 70 (voica na vertikali) zatim na sl. 71,72 i 73 razliiti nosai u vidu elni i ogriica.

SUtet 71 Nosa z tanje cevi

Slflca 70 Voica xa verkalnu cev

Slika 72 Nosa zs deblje cevi

136
Istezanje eline cevi usle zagrevanja o 0 100C je priblino 1,2 rrnn po unom metru. Da ne bi do&o do njihovog prskanja usled ovoga u pojeine vodove se ubacuju naroiti kompenzatort. Postoje tri osnovne koncepcije;
u obliku lire ili slova U (na sl. 74 i 75),
klizni kompenzatori (sl. 76) i
aksijalni u vidu harmonike (mem brane) sl, 77 i 78).

Takoe veza cevi sa nosaima ne sme biti vrsta ve treba im omoguiti

klizanje u njima.
Ukoliko se cev vodi pod uglom ona nije n i potrebno na toj reladji predviati kompenzatore do mesta uvrenja, jer sam ugao vri tu uicgu.

Sik*77 Kompenzator u viu harmonike

Kompenzator u vidu lire jednostavan je i najsigurniji u rau, samo zauzima

dosta prostora. Na sl. 79 dat je onos visine kompenzatora (U) i duine pravcg
dela voa izmeu vrstih oslonaca.

137

Slika 78 Sematsk izgled membranskog

kompenzatora

Slikfl 79 Mere za ugraivanje L k a i

,,U kompenzatoia

Klizni kompenzator zauzima mnogo m anje m esta ali je skuplji i m ora se

stavitl zaptivka koja nije dugotrajna pa se m ora zamenjivati.
Kom penzator u vidu harm onike im a iste nedostatke kao i prethodni jer
m u lim od koga je izraena harmonika, koja prim a dilataciju, vremenom prska
pa se i ona mora zamenjivati.
Dimenzije kompenzatora treba izabrati prem a veliini dilatadje mreej
odnosno deonice, koju on kompenzuje.
Sve vrste kompenzatora treba stavijati u sredinu izmeu vrstih taaka.
Treba voiti rau n a: o tome da se rava, koja ide od cevi koja je izloerta diiatadji pod uglom ne privrsti suvie blizu mesta savijanja, ve a se ostavi dovoljno rastojanja kako bi se taj deo mogao bez smetnji savijati, zbog ilatacije glavnog voa, inae
bi mogio doi do smicanja, odnosno do prskanja kod spojeva cevi.
K ada zgrada nije visoka, u vertikalnim kracima kompenzatori nisu n i potrebtii.vrsta taka"se stavi u sreinu voda da se dilatacija raspodeli n a dva dela.
Potrebno je samo vodiri rauna da im a dovoljno odstojanja izm eu voda i radijatora da ne bi dolo o smicanja.
Sve Sto je rtavedeno u opStem delu o razvoenju toplote kod centralnog grejanja
vai i za solame instalacije.

52

PODELA MREE P R E M A KRETAfQU F L U ID A

Cevni vodovi kod centralnih grejanja prem a fu nkdji se dele na razvodnu

(odvonu) i povratnu (dovodnu) mreu. Prem a njihovom orijentisanju dele se
jo na vertikalne i horizontalne krakove (vertikale i horizontale).
Vertikalni vodovi, prema sm eru cirkulacije fluida, mogu biti usponski
i silazni.
Voenje i nain smetaja mree zavisi o sistema grejanja i nam ene prostorija kojima prolazi mrea. U prostorijam a za stanovanje nije poeljno a se vidi
m a kakva mrea cevi. Prem a tom e vertikale se izvoe u ijebovima, koji su za tu
svrhu previeni u ziovima. U prostorijama u kojima se ne stanuje cevi se m ogu
postaviti i otvoreno na zidu pomou pom enutih nosaa.
Veliina ljeba treba da omogui, pored smetaja svih predvienih cevi,
jo i farbanje i izoladju. Sve cevi, biio otvorene bilo da su u ljebu, treba najpre
premazati m inijumom a potom one koje ostaju otvorene jo i farbom i lakom istog
tona kao i radijatore, ok zatvorene cevi treba omotari specijalnom talasastom
hartijom , ukoiiko nije predviena oreena vrsta izolacije.

138
53

PODELA P R E M A POLOAJU RAZVODNE M R E E

Horizontalna mrea moe biti postavljena bilo iznad bilo ispo radijatora.
Prem a tom e se razlikuje gornji iii donji razvo.
Ako je u pitanju gornji razvod, horizontalna razvodna mrea vodi se po tavanu
dok je povratna u podrum u biio po tavanicom ili kroz naroito predviene kanale
u podu. Cevna mrea se ne sme voiti kroz zemljani pod direktno.
Donji razvod se m ora obavezno prim eniti ako je predvieno zagrevanje
podrumskih odnosno suterenskih prostorija.
U etanom grejanju donja mrea se postavlja ispod poda u m euspratnu
konstrufeciju istog sprata a gornja ispod poda sledeeg sprata. Jedino ako ovako
nije mogue onda se gornja mrea sprovodi ispod tavanice istog sprata.
Ako je u pitanju donji razvod, razvodna m rea se vodi pod tavanicom podruma kada je u pitanju gravitaono grejanje radj ostranjenja uticaja hlaenja od
povratne mree. K o pum pnog grejanja obe mree i razvodna i povratna mogu se
postaviti u zajedniki kanal.
Horizontalna mrea, kojeg bilo sistema grejanja, m ora imati u svhna svojim
deonicama izvestan pad. K od vodenog grejanja ovaj pad slui za lake evakuisanje
vazduha iz cevnih voova, koje je veoma vano jer prisustvo vazdunih mehuria
u cevima u pojedinim siuajevima moe ozbiljno om etati a i sasvim prekiauti
cirkuladju. Pored toga ovaj pad je potreban jo i da bi se mogla isprazniti instalacija radi opravki ili kada u zimskom periodu nije u upotrebi, da ne doe do sm rzavanja.
Ako bi se npr. u nekoj deonici nalazio pregib kao na sl. 80, vazduni mehurii, koji bi se tu obrazovali, mogli bi potpuno prekinuti drkulaciju to bi izazvalo
prestanak funkcionisanja zagrevanja. Ako se ovakva m esta ne mogu izbei onda se
m ora na vrhu pregiba predvideti naroiti ventil za ispust vazduha koji se kroz
njega s vremena na vreme isputa. Ovakve pregibe nije preporuljivo izvoditi pa
ih treba izbegavati ukoliko god je to mogue.
Pranjenje instaladje se normalno vri na jednom m estu i to u kotlarnid,
zbog ega tamo treba predvideti ispusni ventil sa odvoom.
Kod parnog grejanja razvodna mrea se naziva jo i
parna a povratna kondensna.
O ba voda takoe m oraju imati
odreeni pad radi odvoenja
kondenzata koji se na hladnijim
mestima ne moe izbei.
Sakupljanje kondenzata u
Slika 80 Skupljanje vuzdusnih mehuria u izdignutijim pregibima horizontalnih cevi vodenog grejanja
nekom depu parnog voda,
kao to je na si, 81,onemoguilo
bi proticanje pare i obustavilo
d rkuiadju. Ako se ovo na neki
nain ne bi moglo izbei, na
najniim mestima ovakvih ,,deTEC N O SL'
pova obavezno je takoe predvideti ventile za odvoenje
Slska 81 Hidrauiini sp u pamom vodu stvoren
skupijanjem kondenzata u uiegnuima horizontalnih cevi
kondenzata.

VAZDUH

PARA

139
Nagib pamog voda bolje je izvesti u smeru strujanja pare rai lakSeg oticanja konenzata. Nagib kondenzne mree je uvek prema kotlamici.
Nagib svake horizontalne mree se kree od 0,5 do 1%.
Posle zavrene montae celokupna instalacija se isproba pod pritiskom.
Za parno grejanje pritisak ispitivanja je propisan u zavisnosti pritiska pare.
K od vodenog grejanja treba pritisak ispitivanja a bude vei od onoga koji
se ima postii u upotrebi, za 1,5 bar, ali najmapje 4 bara. M edutim , ako je pritisak
kotla vei od ovako odreenog pritiska onda se uzim a za ispitivanje ovaj vei
pritisak.
Ispitivanje po pritiskom se vri hidraulikom probom s tim e to se postignuti pritisak m ora orati u instaiaciji bar 15 m inuta bez aljeg dejstva pum pe.
Posle izvrenih proba na pritisak potrebno je izvriti i probno loenje, proveriti celokupnu instalaciju i ujednaenost zagrevanja pojeinih raijatora, koje
treba tom prilikom i regulisati.
T ek posle uspeno izvrenih ispitivanja pristupa se farbanju i oblaganju
cevi, ako je to predvieno, nekom vrstom izolacije.

54

UREBAJIZA ZATVARANJE

K ao organi za zatvaranje vodova u m rei uglavnom su u upotrebi peurkasti

i klizni (iber) ventili. Ree se upotrebljavaju klapne i slavine zbog veeg otpora
i nedovoljnog zaptivanja.
K lizni ventili imaju najmanje otpore i omoguavaju otvor praktino
blizu 100%.
P ropusni ventili se mogu izradivati i tako da im je vreteno pod manjim uglom
od 90 u odnosu na pravac prikljunih cevi. Ovaj nain izvoenja um anjuje
njihov otpor.
Sve vrste ovih zatvom ih organa izrauju se i u naoj zemiji, Poznata su
preduzea T em ioelektro u Reogradu, 27. oktobar u Rum i, Energoinvest
u Sarajevu, Prva iskra u Bariu, Istra u K uli i dr. Svakako, ova preduzea
su se spedjalizovala za pojedine vrste organa a detaljni tehniki podaci o njihovim
proizvodima mogu se nai u prospektima
i katalozima.
Za radijatore centralnog grejanja upotrebljavaju se ventili sa dvostrukom regulacijom radi regulisanja ujednaenog zagrevanja (kod voenog grejanja) ili priguivanja pritiska (kod pamog grejanja), koje vri strunjak prilikom probnog loenja, radi zagrevanja po elji samog korisnika (slika 82).
Radi spreavanja odlarica pare u
odvodni prikljuak za kondenzat, upotrebljava
se membranski separator (liSlika 82 Ventil sa dvostrukom reka 83), Kada proiazi kondenzat, koji je
gularijom za radijatore; navojrn aura
(a) sa epom (6) koji reguiiie monter
hiadnp, membrana se skupija i propu-

140
ta ga poizanjem koninog zatvaraa, im naie para, usled vee temperature membrana se iri i zatvara prolaz.

Siika 83 Membranski separator pare; A mejnbrana, B otvor za prolaz kondenzatora,

C zavrtan) za reguiisanje

Na slici 84 dati su fotografija i crte termostatskog ugaonog ventiia za raijatore proizvodnje fabrike armatura ,Jstra ,Kula.
Na slici 85 dati su fotografija i presek sigutnosnog ventila proizvodnje fabrike
armatura Istra , Kula.

55

IZOLACIfA CEVI

G de god je potrebno spreiti suvine gubitke toplote kod topiih cevovoda,

a naroito u horizontalnim deonicama mree, cevi se izoluju. Izolacija se stavlja od
raznih pogodnih materijala, od kojih su najee u upotrebi kiselgur, magnezijum,
azbest, pluta, staklena ili mineratna vuna, stiropor, poliuretan id r.
K valitetni izolacioni materijal treba da ima ove osobine:

to
da
da
da

nii koefidjent provodljivosti toplote,

je otporan na vlagu i temperaturu,
je postojan u mehanikom pogiedu,
se jednostavno i iako postavlja:

K isdgur, koji je najvie u upotrebi zbog svoje relativno niske cene, jeste
prah od plastine materije, koji se pomean s vodom i suen, u izvesnoj meri stvrnjava u eiastinu masu. Postavlja se u tanjim slojevima preko tople cevi, radi breg
suenja, a posle postignute potrebne debljme sloja omota sa tkaninom siinoj gazi.
Nekaodpredtizeakojasekod nas bave probieniima tehnike izoiacije i proizvodnjom odgovarajueg materijala jesu: Izotehnika - Sarajevo, TiM LaSko, Alumina
Skoplje, Oriolik Oriovac i dr.

141

SUk M

551

Slifcs 83

PRORAUN 120LACIONOG SLOJA

U jednainj (2.27) imali sm o za k o efi jen t proiaza toplote kroz k runn

cev d a je:

ctiDi

2\

Di

2A/

i.5 + 1 E

D'

aaDa

<5' 1)

142
gc je (kako je oznaeno na sl. 86):
eti = koefidjent prelaza toplote na
unutraStijoj cevi
a$ koeficijent prelaza toplote na
gornjoj povrini izoladje [W m "1 K '1],
D i = unutranji prenik cevi [m],
D' = spoljanji prenik cevi (jednak
je unutranjem preniku izoladje) [m],
Dn = spoljanji prenik izolacije [m],
= koefidjent toplotne provodIjivosti materijala cevi [W m "1 K '1],
X/ = koefidjent toplotne provodIjivosti izoladje [ V n T 1 K ] .
G ubitak toplote po asu kroz cev duine L , pri unutranjoj tem peraturi fi
i spoljanjoj
prem a ranijoj jednaini (2.26) tznosi:
[W]

~ kn * L (ti fss)

(5.2)

Ceo postupak se u praksi uproava, to e pokazati sleei brojni primer:

Treba izrauneti koeflcijejit piolaza toplote jcdne cevi jji je unutianji prenik D t = 82,5 mm,
t jpoijafeji D 89 mm. eb|jint iolacije je = 50 mm, koeflcjjent toplotnc piovoljivosti materljaia
oevi X 50Wm'' K"1 .kocficijent topiotne piovodfjivosti izolackmog materijaia k, = OjlOtVm1 K"1.
U anute&ijosti cevi protie voa temperature tF = 90. Za a, =1000W m '1K" ,a z a a , = 8 Wm"K '1,
D

-D

Iz slike se vidi a je 6 *

------ odakleje:

C , =D+ 26 = 8 9 + 2>50= 189.

Na osnovu jednaine (5.1) izlazi:

1000 V m -'K -1 0,0825 m

i 2>i
1 / ---D'
----/n
2X

Dt

2 50 WmK'

1 , Ds _________ 1_______
2 Xi

,f f im m

ln 189 mm

2 0,10 W m'1K '1

_________ I________
8

q q j

82,5 mm

JDi

a,.Dtt

= 0,012 mKVT

0,189 m

82,5 mm

4,145 mKW-

= 0,661 mKW'

Zamenom izraunatih vrednosti u jednaini (5.1) dobija se:

k*

4,819 m K W '

0,6S2W m ', K '1

Iz ovog rauna se vidi da su prva dva delimina otpora prolaza toplote, a to su

otpor preiaza toplote na unutranjoj strani i otpor sprovoljivosti gvozdenog zida, beznaajni u onosu na druge. Dalja raspoela otpora koeficijenta prolaza toplote je takva da 85% ide na izolaciju cevi, a 15% na spoljni otpor prelaza.

143
Zbog toga se sa dovoljno tanosti za praktine raune moe uzeti za koefljent
prolaza toplote sleei izraz:

[ V n T 'r ']

(5.3)

K ako se as menja vrlo neosetno (jer

je u unutranjosti zgrada ss x 8 d o 9),
onda koeficijent proiaza toplote za datu
cev zavisi samo od koeficijenta provodIjivosti toplote X/ i ebljine izolaje . P rirodni logaritam treba uzeti iz dijagram a na
sl. 109, gde je dat za odnos L h jC f.
U proraunim a vodova za pojedine prikljuke (fitinge) gubici toplote izraavaju
se kao ekvivalenti gubitaka odreene duine
odgovarajue izolovane cevi.
Tako, npr.
I
1
1
I

gola prirubnica ................................................ ..

prirubnica sa izolovanora kapom .......................
ventii neizolovan ......................................................
ventil izolovan ..........................................................

3 m izolovane cevi
0,5 m izolovane cevi
57 m izolovane cevi
3 m izolovane cevi

G de postoji veanje cevi, na gubitke toplote treba dodati 15%.

Primer;
U
gde je:

razvonoi mrei (odvodu) vodenog grejanja treba izraunati gubitke toplote po aau
duina v o d a ........................................................
spoljni prenik cevi............................................
temperatura vode ............................................
temperatura prostora ........................................
debijina izoladje...................-...........................
koefidjent toplotne provodljivosti izoladje

L = 50 m
D ' = 108 mm
ti = 90
=15
S = 4 0 mm
Xi = 0,04 W i" ' K",

Pored ovoga u mreii se nabae 4 para izolovanih prirubnica i 2 izolovana vcntila,

Pardjalni otpori su:
In ---------- ------^---------- ht
2Xi V
2-0 ,0 4 W m -, K-'

0,108 m + 2 0,040 m
= 12,5m K W -!-&il,74
0,108 m

1 __________ 1_________
aiUs

8Wffl-'K- - 0,189 m

0,661 m K r '

pa je na osnovu jednaine {5.3):

k _______________* _______________
6,925 mK W"s + 0,661 mK W

* 0,415W m -'K "'.

5,925 mKW-'

144
Za proraua, duina cevt je ovako odredena:
duina oevi ....................................................

4 pari prirubnica po 0,5 m ...........................

2 ventiia p o 3 t n ............. ............; ..............
__usled veSanja poveanje duine cevi za 1S%

50 m

2 m
6m
7,5 m

Ukupna duina cevi za proraun.......... L = *5,5 m

Gubitak topjote po asu:

kaL l - S -

M15Wm-K-**65.Sm<90-lS)K = 2039W

Koeficijent spoljnjeg prelaza topiote m oe se uzeti po sleeem obrascu:

8,1 + 0 045 (t't - ft)~] [Wm~2K-1 ]

(5.4)

Ovde bi trebalo najpre oceniti tem peraturu spoljne povriine izolovane cevi
t's, ali postoji uproen nain.
552

UPRO&ENI PRORACUN ZA A*

Proraun se uproava gotovim tabelama ( T 45, T - 4 6 i T - 4 7 ) .

Naipre se u tabeli T - 4 5 nalazi koeficijent prolaza toplote k v> za ravnu
plou sa odreenom debljinom izolacije i koeficijent toplom e provoijivosti osrovarajueg materijala za izolaciju.
.
, ,... .
Ovaj koefidjent se mnoi sa faktorom premka f Dl koji se prem a debljmi
izoladje nalazi u tabeli T -4 6 . Odavde se obija po 1 dunom m etru:

kR ~ kP ' f D

t V m - 'K '1]

(5.5)

Faktor f D unekoliko zavisi i od koeficijenta provodljivosti toplote. Ovaj

uticaj je zanemaren u tabeli T - 4 6 (odstupanja su oko 3 - 4 % ) .
Isto tako nije uzeta u obzir zavisnost as od ( t i - ts), usled ovoga mogucna
je greka od 1%.
.
K od slobodnih vodova treba uneti dodatni faktor usled promaje.
Vrednosti u T - 4 5 uzete su za tem peratursku razliku (ti ra) 100 .
U tabeli T 46 vrenosti ai raunate za koeficrjent X - ,06 W m~l K 1. Kod
vodova ptenika od 400 mra i vie, bez uticaja je prenik krivine na koefidjent prolaza toplote. Cev se mofe sraatiati kao ravna ploa pa se gubid i izoladja rauns^u
p o m 1.
P rim er: Z 4 prethodni priraer oi k K iz tabela T - 4 5 i T - 4 6 za posmatrani vod. Iz T - 4 5
za debljbiu 5 = 40 mm i l - 0,04, , m-' K nriazi se koeficyent ptolaza toplote fcp= 0,9

Wm

Za prenik D'=

108

ram i S = 40 mra nalazi se u tabeH T - 46 da je f D = 0,47 m.

Prema tome izlazi da je:

0,9 Wtn-l K_1 0,47 m = 0,423 W m -!K~! .

Radi uproavanja prorauna toplotnih gubitaka ovakvog voda u ta b d i

T 47 date su jo i veKine k za cevne vodove i pojedine debljine izolacije, sa dodatkom od 15% zbog veanja cevi, metalnim nosaima.

145
f_45

K o e ficije n t prolasta to p lo te kv za r a v n u p lo cu p ri te m p e ra tu rs k o j
ra z lic i o d 100 u W m -2

Koeficijent.
provodljivost toplote
\

20

0,041
0,047
0,052
0,058
0,064

Dobijena Eolacija u mm
1
|
1

30

40

50

60

70

1,72
1,92
2,13
2,31
251

1,20
1,36
1,50
1,64
1,78

0,926
1,046
1,16
1,28
1,40

0,753
0,850
0,949
1,047
1,140

0,635
0,718
0,801
0,885
0,946

0,070
0,076
0,081
0,093
0,105

2,69
2,86
3,02
3,35
3,65

1,92
2,05
2,18
2,43
2,66

1,50
1,60
1,63
1,92
2,12

1,23
1,33
1,42
1,59
1,76

0,116
0,128
0,140
0,151
0,163

3,94
I 4,21
1 4,47
] 4,70
4,93

2,90
3,11
3,31
3,51
3,70

2,30
2,49
2j66
2,83
3,00

1,92
2,07
2,23
2,38
254

T 46

!
1
1

I
80

90

100

0,551
0,621
0,696
0,770
0,839

0535
0550
0,616
0,675
0,741

0,434
0,492
0.550
0,608
0,666

0,392
0,445
0,498
0,550
0,602

1,044
1,126
1220
1,36
150

0,908
0,980
1,047
1,18
1,131

0,805
0,865
0,926
1,047
1,169

0,729
0,779
0,837
0,943
1,047

0,655
0,706
0,756
0,855
0,954

1,65
1,79
1,92
2,05
2,18

1,44
1,57
1,69
1,81
1,92

1,28
1,40
1,50
1,62
1,72

1,151
1,26
1,36
1,45
1,56

1,053
1,148
1,24
1,34
143

K o e fic ije n t p re n ik a f D [mj (uzjenainu 5.1) za

= 0,06; [Wm_1 K'* ]

Debljina izolacije u mm

Prenik cevi mm
otvor

spoljni
D'

20

30

40

10
15
20
25
32

16,75
21,25
26,75
33,5
42,25

0,113
0,129
0,148
0,170
0,198

0,135
0,152
0,172
0,195
0,225

0,155
0,174
0,194
0,219
0,250

40
50
60
65
80

44,5
57
70
76
89

0,207
0,247
0,289
0,307
0,347

0,234
0,276
0,318
0,338
0,380

50

60

0,260
0,302
0,345
0,366
0,407 .

0,284
0,328
0,373
0,393
0,436

0,307
0,352
0,399
0,419
0,463

70

80

90
100
125
150
175

102
108
133
159
191

0,389
0,409
0,483
0,562
0,661

0,421
0,440
0,514
0,596
0,695

0,450
0,470
0,544
0,626
0,725

0,479
0,499
0,574
0,655
0,758

0,507
0,526
0,603
0,687
0,789

0.533
0,553
0,632
0,716
0,819

0,554
0,575
0,653
0,738
0,840

200
250
300
350
400

216
267
318
368
420

0,738
0,895
1,050
1,204
1,373

0,772
0,930
1,088
1,244
1,404

0,803
0,963
1,120
1,276
1,441

0,838
0,996
1,154
1,314
1,475

0,869
1,029
1,198
1,347
1,508

0,899
1,060
1,220
1,380
1,538

0,952
1,080
1,242
1,403
1,565

90

0,952
1,114
1,276
1,437
1,599

100

0,978 i
1,142 i
1,307 j
1,468
1,630

Vtednosti tampane ptmijim brojevima uobiajene su u razvodnoj mrei

K o e ficije o t pfoiaata toplote i ' fiaW nrIK ',za izolovanu grejnu cev u zgradam a; k

146

147
N apom enut Je ve da se prorauni gubitafea u mrei vre samo kada je u
pitanju aaljtnsko grejanje ili neki specijalni sluaj (relativno duga mrea)3 inae za
zgrade se samo proraunatim gubicima za prostorije, pridodaju izvesni iskusn'eni
dodacij kako je ve ranije izloeno.
5S3

ODREEHVANJE D E B L JIN E IZ O L A C IJE

T re b a voditi rauna o tehnikim i ekonomskim uslovima. M oe postojati

i zahtev da se prostorije kuda prolaze vodovi ne smeju pregrevati iznad odreene
granice. U ovakvim sluajevima m ora se predvideti deblja izolacija bez obzira
na ekonominost.
Isto tako moe biti propisana gornja i donja granica tem perature cevnih
vodova.
D ebljina izolaje se rauna pomoeu. jednaine (2.27) i tabela T 45 i T 46.
I kod ovog prorauna m oraju se neke veliine proceniti ili pretpostaviti P ri ovome
se treba rukovoditi ekonomskim razlozima, tj. cenom izolacije (mmim alna ukupna
cena: investicija i odravanja).

554

ODREIVANJE EKONOMSKE DEBLJINE IZOLACIJE

GODISNJfl

CENA

N ajpre treba izvriti proraun godinje cene kotanja izgubljene toplote pri
raznim debljinama izolacije. Iz sl. 88
vidi
se odnos vrenosti toplotnih gubitaka (a) i
cene kotanja izolacije (>), u zavisnosti njene
dcbljine.
Ovakav dijagram treba prethodno sainiti. Freba odrediti poloaj gde prestaje
racionalnost poveanja debljine izolacije. Ovo
bi se moglo izvriti na sledei nain:
O drediti kotanje godinjih rgubitaka toplote (iz specifinog gubitka po
asu i trajanja loenja).
N ainiti krivu smanjenja trokova
na gubitke toplote usled poveanja debljine
izolacije, (kriva a na sl. 88). K riva b poD E B L J lm 120LftC]JE
kazuje kako se poveava cena izoiacije sa
njenom debljinom (ukljuivi sve trokove i
SUka 8 8 Orafikoni nalaenja
interes).
K riva (c) daje zbir trokova u zaekonomske izolacije
visnosti debijine izolacije znai c = a - f h.
N jen m inbnum (tangenta paralelna sa apscisom) aje poioaj najekonominije debijine izolacije. Dovoljan je grafiki nain
za praktine proraune.

148
56

CEV N E M R E E

561

OPSTI DEO

I z mehanke fluia poznato je da pad pritiska u jednoj pravoj cevi zavisi od

njenog prenika D [m], brztne fluia ,F ;[ms_1] i koefijenta trenja u cevi X, koji
takoe zavisi od D i V.
Za sve vrste fluida moemo prim eniti iste zakone naroito kada se zna da
se u jenoj deonici cevovoda, istog prenika i istog protoka ne menja ni gustina
ni brzina fluia, a ovo vai za sve vrste centrainih grejanja,
P ri proraunim a zato delimo mreu u deonice konstantnog protoka na
parcijalne vodove. Deonice imaju znai i isti prenik, svaka za sebe, istu brzinu
i protok fluia.
U deonicama m ogu postojati pojedinani otpori i promene pravca ali ne
i rawanja. Iz ovakvih pretpostavki kada izraunamo pad pritiska u pojedinim
deonicama onda se pad pritiska rauna za celu mreu iz zbira pada pritiska u pojedinim deonicama.
Ako je u jednoj deonki ukupan pad pritiska p, - p 2 o d p t n a p 2 , onda je
on jednak zbiru pada pritiska usled otpora trenja u pravoj cevi i pojedinanib' (parcijalnih iii mesnih) otpora. Znai:

y2
P i- P 2 = S L .R + Z Z .
D

-ES

[Pa]
(5.6)

gde je:
'L L.R
LZ
p

pad pritiska usled otpora u pravom deiu cevi [Pa]

pad pritiska usled pojedinanih otpora [Pa]
gustina [kgm3]
pojedinani (rnesni) otpor (bez imenzja).

D 2 jr
Ako se iz poznate jednaine Gs = - Fp brzina strujanja fluida V [m s"1] izrazi pomou masenog protoka fluida Gs [kg s_1] i dobijena viednost za V zameniu jenainu{5.6), bie:

'
8
p ! - p a = 2 L J? + 2 Z = ~ -
1

[ pi - pt = S L.R + E Z = 0,81
1

Gi

f\

(X ^

+ S f)

(A }

pZ>4

g;

pD 4

koja je osnovni oblik jenaine za proraun mree.

1 L) j

[Pa]

[Pa]

(5.7)

(5.8)

149
Vidi se da je pa pritiska u jednoj eonici jednak zbiru pada pritiska u pravirn delovima deonice i zbiru pada pritiska usled pojedinanih otpora. Ovi pojedinani otpori nastaju usied prepreka koje nisu vezane za duinu cevi ve ih prouzrokuju lokalni otpori krivinej rave3 ventili i dr.
Analizirajui gom ju jednainu vidimo u kakvim odnosima stoje prom ene
pojeinanih veliina.
Vidi se da je protok dat kao kvadrat, tj. ako elimo da ga uvostruim o,
pritisak treba uetvorostruiti. Ako se eli da povea samo za 20% , pritisak treba
poveati za 44% it.
Jo je vei uticaj prenika cevi jer pad pritiska zavisi od 4-tog stepena u pojedinanim otporim a a o d 5-og-u pravom delu cevi,
Zbog ovoga treba biti vrlo oprezan ukoliko bi bilo razloga da se odstupi od
prorauna birajui stanardne prenike cevi.
N a prim er, ako um esto cevi od 0 150 preem o na sledeu niu po S T D ,
tj. na 0 125, to ini sm anjenje za 17% , pad pritiska odnosno otpor se poveava
za 250%.
D a se pritisak podigne, tj. da bude dovoljan treba proveriti da li e n tp o r,
koji kod gravitacionog vodenog grejanja doiazi uled razlike masenih koliina
hladne i topie vode, zadovoljiti di e se u sistern m orati ubaciti pum pa.
K od parnog grejanja napor se stvara sam im pritiskom pare, a ko vazdunog
dejstvom ventilatora.
562

D V A NA&NA P O S T A V IjA N JA ZADATKA KOD PRORAUNA M R E A

P rvi nain. D ata je^ m rea sa trasom svih deonica a s tim i pravi delovi
m ree, prenici cevi kao i broj i vrsta nojedinanih (mesnih) otpora. D alje je dat
protok llu id a koji struji kroz m reu, odnosno njegova brzina. T rai se pad pritiska
{pi
p i) odnosno napor koji e savladati otpor, koji prouzrokuje taj pad pritiska.
K ako je zadatak datim podacima sasvim odreen, pomou jednaina (5.5)
i (5.6) lako se dolazi do reenja,
Drugi na&in (koji se esto susree). D ata je ema cevovoda sa vrstom i brojem pojedinanih otpora. Pored ovoga je dat protok fluida u jedinici vrem ena i
dozvoljen pad pritiska (pi pa). T reba nai prenik cevi.
R eenje nije jednostavno poto se jednaina n e moe resiti po preniku D
)er X zavisi i od D i od V, tj. imamo jednu jednainu sa dve nepoznate.
Za reenje ovoga problem a postoje nekoliko naina od kojih se koriste uglavnom dva.
P roraun se deli na prethodni i naknadni. Polazi se od predpostavke da se
priblino oceni na osnovu iskustva u kome se odnosu pritisak, kojim raspoiaemo,
iskoriava za prave cevovode i za pojedinane otpore. Ovaj odnos se menja u
zavisnosti od m ree cevi, uine voda, naina grananja itd. (uporediti brojnu
tabelu T 48).
Ako je a udeo pojedinanih otpora na celokupan pad pritiska, onda se jednaina (5.8) deli na 2 ela pa za pojeinane otpore dobija ovaj oblik:
2 Z = a {p ipt} ~ 0,81

Gt
pD '

Sf

(5.9)

150
a za prave cevovode:
i
I X L R (1a) (j>i pa) =a 0,81

<n
pD 4

(5.10)

Pomou ove jednaine sprovoi se veina prethonih prorauna, Naknadni

proraun esto je potreban ne usie nesigurne prepostavke vrednosti a u raunu
ve vie zbog toga to se ne uzima prenik cevi, dobiven raunom ve se m ora
usvojiti stanarni normiran prenik. Usled izbora najblieg veeg ili manjeg
prenika raspoloivi pritisak ili nee biti iskorisen iii nee biti dovoljan.
Zadatak naknadnog prorauna je da ovo odstupanje ili utvrdi ili da ga promenom prenika smanji.
Za dugake cevovode ovaj postupak sa predpostavkom udela pojedinanih
otpora uglavnom se iskoriava, jer kod njih udeo na pojedinane otpore iznosi
oko 10 do 20%,
Zadovoljavajui rezultati se postiu sve dok ovaj udeo ne pree 40% celokupnog otpora, i onda treba koristiti drugi nain prorauna.
X 48 Ueo poiediaanih otpora a a celokupatt pad pritiska u mrei koji se pretpostavlja u prethodnom prorauuu

V rsta pogona

Udeo pojedi- Udeo otpora

rsanih otpora trenja cevi
u [% ]
u E%l]

M ree u zgradama za svc sisteme grcjanja

................... .
Dalekovodi sa srednjim udaljenjem prikljuaka od oko 50 m
Dalekovodi sa srednjim udaljenjem prikljuaka o oko 100 m

40

20
10

60
80
90

N Z. Za kune mree ove vrednosti vae za jedno- i dvocevni sistem sa gornjim ili donjim razvodom.
563

SIMULTANI PRO RACUN S VIE PRETPOSTAVKI

Prva pretpostavka je brzina strujanja V jm s-1 ]. Ona je za vee vodove:

za p a ru .................................................................. izmeu 20 i 70 ms"1
za topiu i vreiu vodu . ................................ izmeu 0,5 i 3 m s'1
Vea iskustva dozvoljavaju i suavanje ovih granica. Raunom se oreuju
2 do 3 brzine iz potrebnog protoka vodei rauna o skali normiranih prenika,
sa kojima se prema jednaini (5.8) odreuje pad pritiska {pi pz).
Uporeenjem ovako dobijenih vrednosti sa pretpostavljenim padom pritiska iznalazi se prenik koji treba izabrat za izvoenje.
N asuprot nedostatku zbog vie pretpostavki u ovom proraumi stoji prednost to se bez nesigurnosti predhodnog prorauna dolazi do tane vrednostj pada
pritiska za 2 do 3 izabrana prenika od kojih se bira najpogodniji,
K od razgranatih mrea mnogobrojne alternative prenika ine ovaj postupak dosta obimnim.

151
564

UPKOENJE PRORAUNA U PO TR EB O M P O M O N IH LISTO V A

Proraun pada pritiska i prenika vodova uprouje se prim enom broinih

.tabela zavism h veliina u jednainama (5.7 i 5.8) . Ovo je praktino u tehnici
grejanja naroito gde dolazi do naglih prom ena osnovnih veliina. U tabelam a
mrea m ogu se m euvrednosti lako naiaziti. U njim a je pregledan uticaj prom ena
u krajnjim vrednostim a na raunske rezultate.
Pom oni listovi od 3 o 8 slue za proraune gravitacionog i pum pnog voenog grejanja t pam og grejanja niskog pritiska.
U pcsnonim listovima 3 i 4 zagiavlje tabela se odnosi aa unutranje prenikCj ivicne vettikalne kolone na pa pritiska a protok i brzina vode za m eusobnu
zavisnost p rt'ih dveju veliina date su u tabeli.
U pomonim listoidma 5 i 6 umesto protoka data je koliina toplote pri temperatumoj razhci A t = 20, raunata za masenu koliinu toplote c = 4187 J k g -1 koja
se prenosi u zavisnosti od pada pritiska i prenika cevi.
U pom onom listu 7 date su tabele koje olakavaju odreivanje pada p ritiska Z u zavisnosti zbira pojeinanih otpora 2C i brzine strujanja V iz relacije
Z = SC

T 49

p V2
(5.11)

~2g

P o jed in an i (m esni) o tp o ri
vostruko skretanje cevi pod 45
vostruki luk, vei (D = 32 mrn)
Dvostruki iuk, manji (D = 32 mm)
Ravanje cevi
T komad, prolaz sa odvodom
T komad, prolaz sa dovodom
T komad, ulaz
T komad, iziaz
T - komad, spajanje suprotnog smera ili razdvajanje
Laki radijator
Tei radijator
Kotao

Za noimnalni prenik D [mm]

10 do 15

0,5
1,0
2,0

1.5
0,0

0,5
1,0

1.5
3.0
3.0
2.0

2.5

20 o 25

32 do 40

= 50

Koiena
Lukovi

'2.0
1,5

1,5
1,0

1,0
0,5

1,0
0,5

Za radijatore:
Kiizni ventil (iber )
Kosi peurkasti ventil
Pravi peurkasti ventil

L0
3,5
14,0

0,5
3,0
10,0

0,3
2,5
7,0

0,3
2,0
5,0

Arm ature za raijatore:

Prave slavine
Ugaorte slavine
Pravi ventili
Ugaoni verstili

2,5. do
4,0 do
8,5 do
4,0 do

3,0
6,0
12
7,0

1,5
2,0
6,0
2,0

do
do
do
do

2,0
3.0
10
5,0

152

Ove vrednosti za i) odnose se na prosean tip dananje izrae. Meutim za

tanije p o datke p re d v i c n ih elem enata kada to zahtevaju uslovi prorauna mrea

treba se obratiti proizvoaeima ili izvriti ispitivanja.

Kod cevi srednjih teina u Nemakoj unutranji (ist otvor) prenik se odreuje prema D IN -2440. D osta su u upotrebi lake cevi sa tankim zidoin i relativno velikim unutranjim prenikom (prema D IN-2439) tako da pri istom protoku
(koliina tenosti odnosno toplote na cas) imaju nie vrednosti za R.
K od prorauna spectfinog pada pritiska R u pomonim listovima vrednosti
su raunate na osnovu rapavosti u cevima sa e = 0,045 mm.
T - 50

T abela apsolutne rapavosti za eevi raznog m aterijala

Vrsta cevi
i

cevi od livenog gvoa

...............................................................

!
i
j
1
j
j

0,0015
0,045
0,25
0,12
0,18-0,9
0,3-3,0
0,99,0

O DELJA K

6.

SISTEM I

VI

C E N T R A L N IH

GREJANJA

U prethodnltn odeljcima efinisan je sistem centralnog grejanja i d at }e

prikaz sastavnih grupa i glavnih elemenata ureaja i opreme koji se koriste za izvoenje ovih slstema. U daljem tzlaganju izloie se koncepdja postojeih sistem a
i nain prorauna kojima se obezbeuje njihovo ispravno funkcionisanje.
Prem a toplonoi (fluidu) koji se koristi za razvoenje toplote u njim a centralni sistem i grejanja se dele na vodeno, parno i vazduno. Iz samog naziva se uoava koji se flu id koristi u pojedinom od ove tri vrste sistema.
V odeno grejanje prem a tem peraturi voe u sistem u deli se na grejanje toplom vodom, u kome tem peratura vode ne prelazi 110, i grejatije pregrejanom voom
(vrelom vodom ) u kotne je voda iznad ove granine temperature.
U sled svojih higijenskih i drugih osobina grejanje toplom vodom se koristi
za zagrevanje stanova. Za proizvodnju tople vode slue jndiviualth kotiovi u
zgradama ili izmenjivai toplote u kojima je prim arni grejni fiuid pregrejana voda
ili para dovedeni toplovodom. Ovi toplovoi predstavljaju specijalne daljinske sisteme distribucije toplote iz toplana za zagrevanje irih podruja i industrijskih
objekata nekad u kombinaciji sa njihovim tehnolokim procesima i kao takvi tretiraju se u poglavlju daljinsko grejanje .

61

U PO R ED N E K A R A K TERISTIK E S IS T E M A GREJANJA

611

P R E D N O S T I C E N T R A L N O G GREJA N JA

U odnosu na zagrevanje iokalnim ureajima peima centralno grejanje

ima itav niz prednosti. Samim tim to se toplota prizvodi u jednom jeinom loitu postie se mnogo boije tehniko izvoenje. Posiuivanje je svedeno na najmanju m eru i-zbog jednpg loita i zbog blzine smetaja goriva, koje je neposredno
pored ioita. T akoe i regulisanje je mnogo jednostavnije a iskoriavanje toplote
povoljnije, naroito ako postoji mogunost prim ene automatske regulacije (n p r.
ioenje $a gasovitim ili tenim gorivom), K od manjih i srednjih pogona loenje
je takoe iskljuivo bilo kvalitetnim ugljem i koksom koje je moglo obezbediti
sagorevanje sa maio dim a i ai.

154
U novvjC vreme ba za manje pogone naroito se koristi gasovito ili teno
gorivo o ijim prednostim a je ve biio rei. Kotlovski ureaji se izvoe po pravilu
sa mnogo vie stninosti nego pojedinana ognjita. Dalje kod centralnog grejanja u zagrevanim prostorijama nem a prljanja usied goriva i iznoenja pepela
a i radijatori zauzimaju manje prostora, to )e naroito izraeno kod panelnog grejanja. Sve prostorije, i glavne i sporedne se po eiji ravnomerno zagrevaju (kupatila,
hodnici, stepenita i dr.) i danju i nou. Ravnomernija je i tem peratura prostorija
jer se radijatori m ogu postaviti u povoljnije poloaje (ispod prozora) gde obine pei
ne mogu. I vazuh u prostorijama je istiji naroito ako dimnjaci ne vuku kako
treba ve pei proputaju pa se dim uvlai i u prostorije. Manja je mogunost
izbijanja poara. Ekonominije je grejanje po jedinici zaprem ine prostorija tj.
specifina potronja goriva je manja. I pored izvesnih nedostataka, koje emo navesti, ipak kada je u pitanju zagrevanje veeg broja prostorija odnosno neke malo
vee zgrade, ona dolazi u obzir centralno grejanje.
612

NHDOSTACI CENTRALNOG GREJANJA

Pored gornjih prednosti centraina grejanja imaju i svojih neostataka. N edostaci centralnog grejanja su : vei investicioni trokovi; neekonomino je u prelaznim periodim a kaa nije potrebno stalno loenje; tekoe oko raspodele trokova
na vie stanara; opasnost smrzavanja kod niih tem peratura. Pored drugih razloga
i zbog ovog posiednjeg danas se ve poinju upotrebljavati kao fluidi centralnog
grejanja specijalnaulja (,,antifriz) kojapored niske take smrzavanja imaju i visoku taku
kljuanja (i do 300) i jo druge prednosti kao to su dim inacija rdanja, bolje zaptivanje, mala masena koliina toplote it.
613

P R E D N O S H PARNOG GREJANJA

P am o grejanje u odnosu na vodeno ima sledee prednosti: malu inerciju,

tj. bre se stavija u dejstvo. Manja je opasnost od smrzavanja, osim kod kotia.
Bre punjenje i pranjenje instalacije. Sa slinim materijalom jevtinije je izvoenje.
Jedan kilogram pare kondenzujui se isputa oko 2000 kJ ok 3 kg vode hladei
se od 80 do 60 oda svega oko 80 kJ, tj. flu id voda para im a veu apsorponu
mo toplote.

614

NED08TACI P A S N O G G R E JA I^A

N asuprot ovome i pam o grejanje ima svojih nedostataka: veu tem peraturu
radijatora, to je m anje higijensko usled sagorevanja organske praine; vee gubitke
toplote u vodovima usled vee tem peraturske razlike od sredine. Centraino reguiisanje nije izvoljivo ve samo zatvaranje pare to nije pogono. U sle svoje male
inercije, prom ene u reimu kotla grubo se odraavaju u zagrevanim prostorijama.
Zbog ovih svojih nedostataka parno grejanje niskog pritiska, koje je biio
svojevremeno u velikoj upotrebi, sve se vie naputa za normalno zagrevanje
zgrada osim u zgraama gde su prekii ioenja vei i neravnomerni ukoliko nije
potisnuto vazdunim sistemima grejanja.

155

62

G R ^A N JE TOPLOM VODOM

U sled m anje tem peraiure i pritiska u radu ovog grejanja vek trajanja, sigurnost i higijenski uslovi su vei. AH suprotno parnom grejanju, cena instalacija,
inercija i opasnost od mraza ko grejanja toplom vodom su vei to su njegovi
nedostaci.
Prem a ostvarenju cirkulacije u sistemu ovog grejanja ono moe biti gravitaciono i pumpno.
Prem a nainu razvoenja ovaj sistem moe imati gornji i onji razvod. P ri
ovome gornji razvod moe biti jednocevni i vocevni sistem voenog grejanja.
Prem a tom e da. li je instalacija im a veze sa atntosferom ili ne sistem moe biti
otvorenog ili, zamorenog tipa.
Ako je potrebno imati jo i toplu vodu radi drugih ciljeva osim grejanja, nije
preporuljivo da se voda uzima iz cirkulacionog toka grejanja, ve se njeno zagrevanje predvia bilo specijalnim bojlerima bilo da se zagreva pomou izmenjivaa
toplote u koji se dovoi toplota iz grejnog voda.
621

GRAVTTACIONI SISTEM VODENOG GREJANJA

K od gravitacionog grejanja drkulacija se postie usled tem peraturske raziike vode u odvou i dovodu, odnosno razlike spe'cifinih teina. K od pum pnog
grejanja cirkulacija je jo pojaana ubacivanjem pum pe u kruni tok.
N a sl. 89 data je radi anaiize najjednostavnija ema vodenog grejanja koja se sastoji
samo od kotla i jednog radijatora. Pretpostavljeno je a se tem peraturske promene vre samo
u kotlu i raijatom .
Sila kojom treba da se obezbei cirkulaeija vode u sistem u naziva se napor. N apor je
srazmeran vistnskoj razlici najvie i najnie
take cirkuiacionog toka i razlici specifine
tein e vode dovodnog i odvodnog toka, razvodne i povratne vode, znai'.

Pu H ' 8 (flp Pr)

[Paj

(6.1)

Ovaj napor mora saviadati sve otpore

Slifca89 Osnovna cma gravnaada bi obezbecho cirkulaciju vode. Sant napor s
onog TOdenog grejan)a
usled razlike specifinih teina vode nije relativno veliki (na zgraama koje su visoke 50 m on b" bio oko 5 kPa). Kako otpori rastu
sa razgranaton mree, onda a bi se oni smanjili kod rairenih postrojenja, moralo
bi se staviti cevi velikog prenika, to opet ne bi bilo ekonomino, a ni raspodela toplote ne bi bila ravnomerna. Zbog ovoga se u ovakva posttojenja ubacuje u vodeni tok
pumpa, koja radi sa pritiskom od 10-40 lcPaOsnovni principi izvoenja isti su za oba sistemas tj* i za gravitaciono i za pumpno.

156
Uglavnom gravitacioni sistem se upotrebijava za postrojenja manjih razm era
a za vea pumpni.
Neka vrsta autoregulaeije kod gravitacionog grejanja ostvaruje se hiaenjem
udaljenih- radijatora jer se cirkulacija pojaava veom temperaturskom razlikom
kod ovakvih sluajeva.
Za razliku od pum pnog grejanja gravitaciono ima neke prenosti: potpuno
je beum no; nezavisno je od m otorne energije ali je manje sigumo u rau,
Kotao ko gravitadonog grejanja mora biti u najmoj taci sistema to nije
sluaj kod pumpnog.
621-1

Gornji razvod kod gravitacionog grejanja

Shematski prikaz jednog vodenog grejanja sa gornjim razvoom prestavljen

je na sl. 90.
Kotao o zagreva vodu koja se penje i razvodi do radijatora b u kojima se
hladi i hlanija silazi iz radijatora do drugog horizontalnog voa u koji sakupljena
silazi ponovo u kotao.
K od gornjeg razvoa povratni tok od radijatora moe se voditi odvojenom
cevi od horizontalne sabirne cevi a moe se uvesti u istu dovodnu cev samo produenu do donje sabirne cevi, Prvi sluaj je kao na sl. 90, i naziva se dvoceuni
sistem. D rugi je kao na sl. 91 i naziva se jednocevni sistem.

Slika 90 Shemagornjeg razvoda

dvocevnog sistema

Slika91 Shenu gornjeg razvoda

jeiinocevnog sistema

Jednocevni sistem3 s ranijijn neostacima ree u primeni, ponovo prodire

upotrebom specijalnih radijatorskih ventila koji reguliu protok vode, na zadoVoljavajui nain.
Pore ovog uspeno se primenjuje jenocevni sistem sa horizontalEiro razvoenjem u kome su radijatori povezani u nizu preko specijalnih ventila (,,TKM), Jena
shema ovog sistema vidi se na slici 92.
Specijalni radijatorski ventili za regulisanje protoka vode.koje kod nas ve prozvoe Termal Lopare, Istra Kula, a sline i Lipovica Popovaa, imajujoi pred-

157
nost 5eo omoguavaju skidanje radijatora i b ez pranjenja instalacije. Oba preduzea
dostavljaju na zahteve sve tehnike poatke o primeni ovog sistem a i potrebnoj armaturi.

Na skici preseka ternnestatskog vervtlia sa

hortzontainim p rik ljg k o m prikazani su to kov) vode.
1. Ka grajnom taig zavisno od izvedbe makslmalno 36%.

2. K roz obilazni vod (bajpas) do sledeeg

grejnogteta.
3. Mogursost iskijuenja grejnog tela se
ostvaruje preko vretana ,,N ".

Prikljuenje

Cirkulacij'a vode u grejnom telu kod etvoroputnog ventlle 260,9.13

etvoroputnog

riz o n tB ln im p rikiju k o m .

ventita

sa ho-

Slika 93 - etvoroputni ventil sa hoiizontainim ptikijukom, ,dstra, Kuia

158

Na skid pres&ka ventfia sa hori2ontalnim

p n k lju ik o m prikazani sru toko vi voe.
1- Ka grejnom telu zsvisno od izvedbe mak:stmaino 50%,

2. Kroz o b ita m i vod (bajpas) do sledeeg

grejnog teia,
3. Mogunost iskljuenja grejnog teia se
ostvaruje preko vretena ,,N ".

SEika 94 - etvoioputni teimostatski ventil sa hoiizontalnim piikljukom, Istia, Kula

Kako je napom enuto u opisu mreza, svi nonzontam i vouovi u razvodnoj i povratnoj mrei moraju imati odreeni pad radi m ogunosti potpunog ispranjavanja
instalacije i evakuisanja vazdunih mehuria. N agib ide usponski prem a najvioj taci instalacije,
Gomji razvod ima vei napor, cevi su tanje i bre se postie zagrevanje.
Razvodna mrea je izna radijatora, obino u tavanu zbog ega su vei toplotni
gubid. Vertikale razvoda su due pa je instalacija skuplja. Regulisanje sa centralnog mesta tee je jer se po vertikalama ne postie ujednaenost. N asuprot tome
lake je i lepe izvoenje.
Ukoliko je jednocevni sistem, donji radijatori prim aju manje toplote pa
im mora povrina biti vea usled ega se ne postie bolja ekonominost skraenjem mree.

621-2 Etano grejaaje

Centralno grejanje izvoeno u nivou samo jednog sprata predstavlja zaseban
sluaj i zato se tretira pod nazivom etano grejanje. K o gravitacionog sistema u
ovom grejanju primenjuje se iskljuivo gornji razvod jer se cirkulacija vode ostvaruje hlaenjem cevi koje su postavljene ili na tavanu ili u plafonu i po pravilu se
ne izoluju. I pored gubitaka toplote u gornjim cevima ovaj nain je ekonomian
jer se kotao smeta u jednu od sporednih prostorija i tim e se postie njihovo zagrevanje samim kotlom koji se zbog mesta bira da je estetskog izgleda. N ajpogodniji su gasni kotlovi ako postoji mrea gasa.
Sheina jednog klasinog etanog grejanja vidi se na slici 106.
Razgranatost mree etanog grejanja je ograniena pa se nekad mora podeliti
u vie grana ako to dozvoljava raspored prostorija ili se mora u mreu ubaciti pum pa
to e se jo utvrditi proraunom .
Za etana grejanja sada je najidealnija primena pomenutog horizontalnog jednocevnog sisteraa sa bakamim cevima i spedjalnim ventilima na raijatorima.

159
621-3

Donji razvod

K od ovog razvoda svi glavni horizontalni vodovi se nalaze ispod najnieg

radijatoraj tj. u suterenu ili podrum u kao to je na sl. 94. a oba usponska voda
idu samo do radijatora. D a bi se obezbedilo evakuisanje vazduha iz mree, razvodni usponski vod se produava vazdunim cevima do ekspanzionog suda.
Ove cevi se moraju obezbediti protiv smrzavanja.
Kako u svim vazdunim cevima uvek moe biti vodenih stubova do izvesne granice, onda da
bi se izbeglo njihovo smrzavanje,
ne stavljaju se u tavan ve pod
T
H
r
plafon poslednjeg sprata.
i
I
_Veza izm eu njih i cevi eksI
panzionog suda, kuda treba da se
n
a
\r 0 3
vazduh evakuie, ne vri se direk!
X
tnim pravcem , jer bi to omoguilo
i
1
i
\1
izvesnu cirkulaciju vode i kroz ove
i
!
I
i
cevi, to treba izbei, ve savijanjem
i4 = 3
I
! ~
cevi na nie ili preko vazdunog
------------ 1 -------- j - H
oduka suda kako bi vazuni proI
1

- j
r - 1

stor koji se obrazuje u gornjem

- s c c s r ~
A
deiu, prekinuo svaku cirkulaciju.
i
Mogao bi se prikijuak vaz_ &
dune cevi za ekspanzioni sud iz~
vesti u vazdunom prostoru samog
Slika 95 Shema donjeg razvooa
suda, lme bi svakako bila onemoguena m a kakva cirkuiacija a reenje bi bilo dosta jednostavno. M eutim , i ovaj
nain bi dozvolio skupljanje vodenog stuba u cevi do nivao vode ekspanzionog
suda to bi bilo u tavanu a to bi opet omoguilo smrzavanje.
D onji razvod je jevtiniji jer su vazune cevi manjih dimenzija. Pojedini
spratovi, odozgo na nie, m ogu se iskljuvati bez izazivanja tekoa u radu, Obe
mree su u podrum u (ispo radijatora).

Siflca 96 Pojava kontrastruje ko donjeg razvoda

160
Moe se dogoditi da se kod donjeg razvoda vodenog grejanja pojavi kontrastrujanje kod nekfli radijatora naroito u poetku zagrevanja ili posle izvesnog prekida (slika 95).
Jena predostronost da ne doe do ovih pojava je da se prilikom prorauna
za najnepovoljniji sluaj ne uzm e u najdaijem vodu radijator ve najnepovoljnija
rava i za nju sprovesti proraun. Najbolje je izvriti komparativni proraun.
622

OTVOKHNI I ZATVORENI SISTEMI VODENOG GKEJANJA

Svi sistemi vodenog grejanja m oraju imati odgovarajue ureaje koji obezbeuju njihovu funkcionalnost i sigurnost. U reaji za sigum ost rada tzv, sigurnosni
ureaji m oraju ispuniti sledee funkcije:
da omogue slobodno irenje voe u celom postrojenju usled promene
tem perature (zagrevanje vode od 4, tj. od njene najmanje zapremine, na 100
poveava joj zaprem inu za4,3%)
spreavanje nastajanja suvog kotla, tj. a osiguraju obezbeenje od
nedostatka vode
odravanje tem perature i pritiska u odreenim radnim granicama.
Instalacija moe imati vezu sa atmosferom samo do tem perature od 100
(praktino do 90) da ne doe do kluanja, odnosno do opasnosti isparenja vode,
Ovakvi sistemi se nazivaju otvoreni za razliku od zatvorenih koji su hennetiki
odvojeni od atmosfere, rade sa viim tem peraturam a od 110 i veim pritiscima.
Budui da je voda u kontaktu sa vazduhom u otvorenim sistemima, efekat
korozije se negativno odraava na zidove ekspanzionog suda to dovodi i do neistoe vode im e se ugroava cela instalacija.
P rednost zatvorenih sistema u ovom pogledu je oigiedna jer nemaju nikakvog kontakta sa vazduhom i njegovom estom obnovom, a kod zatvorenih sudova u kojima vazduh slui kao jatuk za prom enu pritiska vazuh se ne obnavija ili je za tu svrhu prim enjen neki inertan gas.
Predlog za jugoslovenski standar u podruju centralnih grejanja (JUS) otvorenih sistema je da se radna temperatuia ogranii o 110, a pritisak u najniem delu
instaladje do 150 kPa. Pri ovome kotlovi za vrsta goriva ne mogu imati veu jainu
od 96 kW, a sa ostalim gorivima (tenim i gasovitim) do 36 kW,
Sigum osni ureaji za sisteme grejanja toplom voom koji odgovaraju prednjim radnim usiovima bie opisani u ovom poglavlju dok oni primenjeni u sistemima
pregrejane (vrele) vode kao t u parnim sistemima bie tretirani u odgovarajuim
odeijdm a.
623

S IG U R N O S N I U R E B A P

Ekspartzioni sudovi, pored uloge a kom penzuju irenje vode po razliitim tem peratursjdm uslovima, imaju jo jedan znaajan zadatak da sa drugim reguliuiin orgamm a utiu na odravanje radnog pritska u postrojenju u odreenim
granicama.
623-1

Ekspanzioni sud otvorenog sistem u

Ekspanzioni sud ovog sistema nalazi se u najvioj taki njegove instalacije

i n a njegovom najviem delu ostvarena je veza sa atmosferom obino preko pre-

161
livne cevi. N a taj nain ceo sistem se naiazi pod izvesnim pritiskom , to je inae
radi eliminisanja vazdunih m ehurova stvaranih prilikom cirkulacije
vode Po potrebi u izvesnim granicama ovaj pritisak se moe menjati prom enom
visine ekspanzionog suda, ukoliko to dozvoljava prostor.
Zaprem ina ekspanzionog suda m ora da je dovoljno velika da obezbedi projnenu zapremine vode i do najviih tem peratura. K od ovih otvorenih sistema najvia tem peratura vode moe dostii 90 ali praktino ne preiazi 80.
Poveanje zaprem ine vode zagrevanjem od 4 do 100 iznosi 4,3% . Preporuuje se da je zaprem ina ekspanzionog suda dvostruko vea o najveeg poveanja
zapremine vode u instalaciji zagrevanjem do najvie mogue tem perature (100).
Postoje raunski naini za proraun zaprem ihe ekspanzionog suda, n a prim er,
aprem ina ve otvorenog ekspanzionog suda priblino tznosi:
n o tre b n o

v , = (1,2 do

[1]

(6.2)

ge je Q jaina kotla [W],

N a sl. 97 data je shema jednog efcspanzionog suda. Prikljuak razvodne cevi
je A, povram e B. Veza sa razvodnom cevi je preko prikljuka C, sa slavinom,
radi obezbeenja izvesne cirkulacije tople vode malom visinskom razlikora da bi
se unekoliko pojaalo obezbeenje protiv sm rzavanja suda. I pored ovoga ekspanzioni sud je potrebno izolovati i postaviti ga na toplije m esto u tavanu (npr. pored
imnjaka),
Prelivna cev E je prikljuena na ekspanzioni su d u D a na gom joj strani je
vezana sa atmosferom. K orisno je predvideti da se preliv vee tankom cevi (a) za kotlam icu radi kontrolisanja stanja nivoa vode u suu. Prelivna cev treba d a omogui
i izvestan vazduni prostor iznad nivoa vode pa se zato prikljuak njen D postavlja
neto nie od poklopca suda.
U m esto sputanja preiivne cevi do kotla moe se postaviti hidrom etar, tj. instrum ent koji indirektno . pokazuje nivo vode
u sudu,
Poloaj prikljuka prelivne cevi D treb a da bude neto nie od poklopca sua da
b i se obezbedio izvestan vazduni prostor.
Ekspanzioni sud otvorenog sistem a treba da je najmanje za I m iznad najvie take grejnog sistema.
Prikljuak vazunih cevi (kod donjeg
razvoda), a moe se postavitl lunim savijanjem na sigum osnu cev ili na prelivnu ako
joj prenik nije manji od prenika vazune cevi.
N ivo u ekspanzionom sudu se osetljivije pokazuje ako je oblifck suda izduen u
vertikalnom pravcu.
SSlka 97 Sheraa ekspanzionog suda.
Potrebno je obezbediti jo 1 dovoljnu
Sigumosne cevi A i B, slavina za kratak
pristupanost radi ienja ekspanzionog
spoj C, oduak i preliv D, odvodna cev
suda.
E, spoj m vazdune cevi donjeg razvoda a.

162
623-2 E k s p a t u d o n i g u d z a t v o r e n o g

s is te m a

Za grejanje toplom voom zatvorenog sistema ekspanzioni sud ima.istu

ulogu kao i efespanztoni sud otvorenog sistema samo jo mnogo ire mogunosti
u pogleu poveanja radnog pritiska u sistemu. K od ovih sistema pritisak dostie
do 0,5 bara, to odgovara tem peraturiod 110.
Ovi suovi su cilindrinog ili jajastog oblika, uspravno postavijeni (sl. 98). U unutranjosti su henmettki
razdvojeni elastinom m em branom na gornji (A) i donji
deo (B). D eo A je spojen preko prikljuka C sa vodenom instalacijom. U delu B je vazduh ili neki inertan
gas (npr. azot). Iz ela A se priiikom punjenja vodom
vazduh ispusti kroz spejalni ventil. Veza C je na dovodnoj strani kotia. D a pritisak kotla (p) ne pree najvei
dozvoljeni
izmeu suda i kotla stavlja se sigum osni ventil ili U cev (hidraulini ventil).
Pritisak u najvioj taki sistema treba a zadoSiiks 98 Shematski prevolji dva zahteva:
sek zarvorenog ekspanzi
1. radi efikasnog izbacivanja vazuha treba da je
onog suda
pod nadpritiskom od 15kP auhladnom stanju tj.:
pmin = Pat + 15 kPa = 101 kPa + 15 kPa = 1 1 6 kPa
2. u toplom stanju p ri radnim tem peraturam a vode o 110 radni pritisak
(pr) treba a je uvek vei od pritiska zasienja ip z), tj. pr > p z . Ovaj uslov koji treba
ispuniti pri svakoj tem peraturi sistema nee dozvoliti kljuanje i isparavanje vode,
Dimenzije zatvorenog ekspanzionog suda moraju omoguiti ispunjenje gornjih uslova.
Osnovni izrazi za proraun zapremine suda su:

vp

~ n

* max
p
p
A max
*p

vj - 0 v, A t
gdeje:
vp
vj
vs
f mRX
Pp
t

(63)

[/]

(6+)

zapremina ekspanzionog suda

zapremina irenja vode
zapremina celog sistema
- maksimaini radni pritisak
predpritisaku suu
temperaturska razlika vode.

Ekspanzione sudove zatvorenog sistema proizvodi Gorenje - Sombor, o koga se

mogu obiti sve potrebne informarije.
623-3

Predaosti 1 nedostacl zatvorenih sudova membranskog sistema

Ovi sudovi imaju siedee prednosti u odnosu na otvorene sudove:
nem aju direktnog kom akta sa vazuhom pa je sistem izolovan od atmos-

163
fere mnogo m anje izloen koroziji a tim e je i trajniji;
na ravnim krovovima nije potrebna Jtuica sa izolacijom za smetaj sua;
smanjenje cevovoda izm eu kotla i suda, ime je instalacija jevtinija;
nadzor je pristupaniji jer je kontrola koncentrisana u kotlarnici i preglednija;
sistem moe raditi sa tem peraturom veom od 100.
Ovi sudovi pored svojih prednosti imaju i svoje neostatke:
tem peratura vode u sadanjim sudovim a je ograniena zbog osetljivosti m em brane. G de se previaju vee tem perature mora se staviti u vod izmeu
kotla i suda rezervoar za tem periranje vode. Zbog ovoga sud ne sme biti smeten
na m estu koje je izloeno zagrevanju. Potreba za ovim m edusudom nastaje i
kada se prim enjuje kratki spoj pri em u se deo tople vraa direktno u povratni
vod bez hlaenja (,gedrkulaja,T) ; u srakom sluaju treba pre izbora zatvorenog ekspanzionog suda zahtevati precizne podatke o proizvoaa;
zabranjena je upotreba ovih sudova prilikom korienja vrstih goriva
u kotlovima jer u sluaju otkaza nekog ureaja (npr. ventila sigurnosti) ne postoji
mogunost trenutnog prekida zagrevanja kao sa tenim i gasovitim gorivima.

623-4 Slgnrnoane cevi

Sigumosne cevi predstavljaju direktne vodove od kotia do ekspanzionog sua.
Za vrlo maia postrojenja (do 23 kW) kao i za ratvorene sisteme dovoljno je izvesti jedan sagurnosni vod, inae za sve ostale otvorene sisteme obavezno je predvideti po dva
sigumosna voda.
Jean je po pravilu na razvodnoj (odvodnoj) cevi a drugi na povratnoj dovodnoj). Prfldjuak prve na ekspanzionom sudu je obino na njegovoj gornjoj
strani, dok druge (povratne) je obavezno na dnu suda, da bi se voda koja je eventualno izbaena usled poveanog pritiska, mogla vrattti u kotao da ovaj ne bi ostao
,,suv . Dimenzije cevi koje vode od kotla do ekspanzionog sua moraju omoguavat! nesmetano evakuisanje paro-vodene smee tako da u kotlu ne doe nikad
do poveanja pritiska iznad dozvoljenog. O ve dimenzije su normirane. Najmanji
prenik je 1 , odnosno 25 m m (unutranji). T reb a proveriti a li je potreban vei
prenik. Ovo se vri po nie navedenim formulama.
Prenik sigurnosne cevi na razvodnoj liniji:

(6.5)

Prenik na povratnoj liniji

D P = 15 +

gde je Q jaina kotla [W],

Q
1000

[mm]

( 6.6)

164
Sigurnosne cevi nije uvek obavezno zasebno izvoditi ukoliko postoji mogunost da se kom binuju sa razvodnom odnosno povratnom vertikalom, oblinjonr kotlu.
U ovom sluaju mora se strogo voditi rauna da ne postoji m ogunost ?atvaranja ovog voda, da on bude u stalnom usponu i da im a propisani unutranji
prenik.
esto je glavna verrikala od kotla istovremeno i sigurnosna cev do ekspanzionog suda.
Jedan par sigurnosnih cevi moe sluiti za vie kotlova ako oni meusobno
nemaju zatvom ih organa. U protivnom mora svaki kotao da ima i svoje sigurnosne cevi.
Za vie kotlova raunaju se prenici sigurnosnih cevi na gornji nain (6.5)
i (6.6) samo se za Q uzima jaina svih kotlova.
U tabeli T 51 nalaze se izraunati prenid sigurnosnih cevi za jaine
kotla od 58 kW do 9,5 MW, odnosno od 120 kW do 21 MW.

T 51
,v i D
naz. prenjk
mm

25
32
40
50
65
80
100

125
150

Za sigumosni razvodnl vod

(SV)

Za sigurnosm povratm vod

(SR)

Za jainu kotla [W]

od
od
od
od
od
od
o
od

58000
150000
325000
640000
1600000
2200000
3700000
6300000

do
do
do
o
do
do
do
do
do

58000
150000
325000
640000
1600000
2200000

3700000
6300000
9500000

od
o
od
od
od
od
od
od

o
120000
120000 o
350000
350000 do
750000
750000 do 1500000
1500000 o
3500000
3500000 do 5000000
5000000 do 8500000
8500000 do 14000000
14000000 do 21000000

623-5 Ostali signrnosnl ureaji

U ostale sigum osne uiedaje spadaju razni term ometri, m anom etri, regulatori tem perature i pritiska, graninici temperature i pritiska, m anom etri, hidrom etri, sigum osni ventili, ureaji za spreavanje suvog kotia (obezbeenje vodenog nivoa), alarm ni signali itd. Prema vrsti sistema i opreme biraju se potrebni
ureaji sigurnosti ali uz svaku vrstu opreme proizvoa je duan da dostavi spisak ili sarne ureaje i uputstva za njihovu upotrebu sa svima potrebnim tehnikim podacima.
N a sL 99 i 100 prikazane su sheme jednogotvorenog i jednog zatvorenog
sistema grejanja toplom vodom sa oznaenim ureajima koji su na njim a prim enjeni (za kotlove RFB).
U kotlovima obeju shema previeni su i bojleri za priprem u potrone tople

vode.

165

napo m ena

PoSio ja automatite
kotia opaQa 35-80*0.
ugratvanja mesnog
venftfi u jnatalactyu
gre^anja nije potrebno.

1
2
3
4

5 6 7-

12 3 4 56-

8-Rat^Etw

Toptovo* koiao
DknnjaSa
RaarvorH vod
Povnant vgd
Ckkutactona pumpa
Zasun za pcru
vsntf

Toptovodru totao
Dimnf&&
Razvodnt vod
Povrstnl vo
Cirkulactona pumpe
Zasw za panj

9
10
n
12
13
14

7
6
9
10
11
12

15
16
17
16
19
20
21

-^Odzrani ventfi
-'O tvorana ek&pentiona poauda
- Zapomi vantS
- Odzmna cev
* Prafivnacev
- Zaoun aa oaru

- R adifttorski vsntil
- Rad^ator
- Odzrani ventil
- Zalvorena eksfnziona posuda
- Stgumoani vent^
* Z k h b i za pnu

13
14
15
16
17
If l

Automatski odzraSnt vsntil

StaMna za punjenje i prainjsrje
Dovod Nadne votte
Zapomt v&ntii
ftepovratoi ventil
Vantil sigumosti sa oprugom
Odvod topte vcate k 9 x# n t

- Aiitom atski odzraCni ventil

22 ~ ZasuTi zs paru
23
24
25
26
27

C ttuitactonl vod
Zasun z& panj
Nspovrfitni ventH
Zapomi vontil
Sigitfnoene covi

19 - Ventii sigumoeti eeoprugom

- Cirkusaaona punpa boltere

20 - Odvo topte vo<te iz boj&rat
- Stavina punjenie i ptenjente 21 - Zssun ra patv
- Dovod hladne vode
22 - Cirfsutecionr vod
- Zapomi venlil
- Necovratni va?e#

23 - Zasun ze panj
2 * - Nepovretni ventl!
25 - Zapoml ventil

Siike 100 - Shema instaiacjje - zatvoren sistem kotia REB - sa cirkuiacionom pumpotn za bojler

166
624

O P T E N A PO M E N E ZA IZBADU PROJEKTA I IZVOBENJE CEOTRALNOG

GREJAN(JA TO PLO M VODOM

Vertikale usponski vodovi treba da su odvojeae ventilima radi fekljuenja u sluaju potrebe. Svi ventili treba a imaju ispusne siavine a vertikale na
gom jim stranam a jo i upusne ventile za vazuh kada se one prazne.
T reba se truditi da horizontalna mrea bude to kraa i da ide zrakasto od
nekog cetitralnog m esta a ne a je u nizu.
Ovaj nain grejanja je esto prim enjen kod etanog grejanja. Usled male
visinske raziike ovde dolazi do veih prenika cevi. N ain razvoenja kod etanog
grejanja je samo gomji dvocevni ili jednocevni i to horizontalnog tipa sa TKM ventflima,
Najzad, potrebno je napom enuti da e jedno postrojenje centrainog grejanja, bilo. kojeg sistema, samo onda dobro funkdonisati ako se proraun celokupne
instalacije detaljno i paljivo izvri. Pri ovome je veoma vana uska i stalna saradnja
izm eu projektanta grejanja i projektanta objekta za koji }e predvieno grejanje.
Ovim e se izbei naknadne prepravke, ili na instaiaciji grejanja ili na samom objektu,
koje bi proiziio iz eventualne nedovoljne koiaboracije ovih odgovomih lica. Pored ovoga korisno je da projektant grejanja prati i izvoenje radova i da izvoa
radova sa svojim m onterim a ne vri nikakve izmene bez njegove saglasnosti.
625

PRO RACUN GRAVITACIONOG VODENOG GRRJANJA

P re preiaza na operaciju prorauna treba definisati reenje vrste grejanja.

Zatim izraditi tanu emu mree sa jasno obeleenim deonicama vertikalnih i horizontainih vodova i oznaenim protocima G ili koliinama toplote Q u svakoj eonici.
Kako je ve definisano deonica je deo mree izm eu dve rave. Prema tome
protok i brztna fluida u jednoj deonici su konstantni u svakom trenutku.
Strujno kolo m ree ini skup svih eonica kroz koje cirkulie toplotni fluid
od kotla do raijatora i natrag. N orm alno je a odgovarajue deonice razvodne
i povratne mree imaju isti prenik kada je u pitanju vodeno grejanje.
Poloaji vertikalnih vodova vezani su za poloaje radijatora, zbog ega ovi
moraju biti tano rasporeeni sa oznakama svojih jaina.
Obeleavanje eonica i radijatora treba izvriti po izvesnom redosledu kako
bi se proraun odvijao loginim redom.
Razm era eme jnoe varirati u zavisnosti veliine zgrade ali za obine zgrae
razm era od 1 : 50 pokazala se osta pogodnom.
Sve elemente koji zazivaju pojedinane otpore treba 02naiti i dati pregied
veliina ovih otpora.
U osnovu eme unosi se horizontalna mrea. Ovo se vri za svaki razvod odvojeno ako je gornji razvod i to razvona mrea u tavanu a povratna u osnovi podrum a odnosno suterena.
Spajanje horizontalne mree sa vertikalama treba vriti tako da su deonice
to je mogue krae i da su strujna kola to uravnoteenija.
Po unoenju svih podataka prelazi se na proraun.
N a sl. 89 data je radi analize najjednostavnija ema vodenog grejanja koja
se sastoji samo od kotla i jednog radijatora, Pretpostavljeno je da se temperaturske
prom ene vre sam.o u kotlu i radijatoru.

167
Sila koja prouzrokuje cirkulaciju nastaje usled razlike specifinih teina
vode u dovodnom i odvodnom tofcu. U tehnici grejanja ova sila je nazvana napor
i prema ve datoj jednaini (6,1) jednaka je:
pu = H - g(pp - pr)

[Paj

(6-7)

gde je: Pn traeni napor u [Faj

H visinska razlika izmeu sredine kotia i sredine radijatora [m]
P p gustina vode u povratnom toku [kgm"'1 ]
pr gustina vode u razvodnom toku |k g ir r 3j.
g - ubrzanje Zemljine tee.
N apor Pk u stvari odgovara padu pritiska (pi p*).
625-1

Osnovna. jednaSins

Prem a onom e to je izneto u poetku odeljka3 napor pH izaziva kretanje

vode. O vo strujanje je usiovljeno ukoliko je napor ravan ili vei od zbira paa pritiska usied pojedinanih otpora i otpora u pravim delovima mree, tj.
PH ;>

S 2 + S (L R )
( 6 .8)

pB - E Z 5 S (L R )

K ada su prenici u kojima se vri strujanje priblino poznati, pa pritiska

se raunski jznalazi.
Ako to nije sluaj onda se proces prorauna deli na prethodni i naknani
(definitivni).
Prem a vrsti zgrae i sistemu grejanja u prethodnom proraunu se pretpostavi deo napora a, koji savlauje pojedinanc otpore, dok ostatak (1 a) ide
na savlaivanje otpora u pravim delovima mree.
O nda osnovna jednaina dobija ovaj obiik:

[Paj

(6.9)

Sada se pretpostavlja da napor pH {\ a) izaziva strujanje u mrei za koju

se vri proraun a u kojoj se na m estim a gde su previeni pojedinani otpori
(razne siavine, prikijuci, krivine, rave i dr.) zamiija a se strujanje odvija bez
ikakvih otpora.
Deo koji otpada na pojedinane otpore na instalacijama za zagrevanje zgraa
dat je u tabeii T 48,
U obiajeno je da se u pojedinim deonicama pretpostavlja konstantna brzina,
odnosno pad pritiska. O tuda je specifini pad pritiska po 1 metru prema jednaini
(6.9);
____ :_____________
( 6 . 10)

koji se pom ou jenaine (6.1) i eme m rec lako nalazi.

168
625-2 P re n ik c tv i
Prenik se odreuje tako da pri pau pritiska koji je izraunat jednainotn
(6.10) obezbeduje potrebnu koiiinu vode.
G2
Iz jednaine (5.10) posle sredivanja J-LR = (1 - a)Pn = 0,81

R =

(1 -* )? H
2L

= 0,81

_L.
D5

[Pam "1]

L , izlazi:

(6,11)

Kada se, kako je uobiajeno, prenik izrazi u mm, a maseni piotok vode u k g h " 1,
onda se za pad pritiska u v i dobija:
R = 64 10 ~

[Pa m ' 1]

(6.12)

Kako se rauna da je srednja temperatura vode u razvodnoj i povratnoj mrei

tm = 80, kojoj odgovara gustina p = 972 k g m '3, onda izraz za pad pritiska dobija
jo jednostavniji oblik:
R = 6,6 10* X T li
D5

[ P a m '1]

(6.13)

Na osnovu ove jednaine izraene su tabele i grafikoni u pomonim listovima

3 ,4 1 8 .
U ovim pomonim listovima nalazi se potreban prenik cevi (podrazumeva se
unutranji ist otvor) prema izraunatom specifinom padu prftika R i masenom
protoku G-n na as.
Ako se umesto masenog protoka vode
ija je temperaturka razlika 20, uvede koiiina toplote Qh koju toplonoa, tj voda, prenosi na as prema odnosu Q>t =
= 23,26 Gh za c = 1, onda posledtrja jednaina dobija oblik:

Ql

R = 122 X
D

[ Pa m- 1]

(6.14)

Za svaku eonicu koliina toplote se dobija iz zbira jaine odgovarajuih

radijatora, tako da pretvaranje koliine toplote u koliinu vode protok, nije ni
potrebno vriti.
U pomonim iistovima 5 i 6 tabelarno su predstavljene vrednosti za Qh,
R , D i V u meusobnoj zavisnosti. Ove tabele su analogne tabelam a 3 i 4.
Pomoni list 5 obuhvata podruja malih vrednosti za R , to odgovara gravitacionom vodenom grejanju, dok pomoni list 6 odgovara velikim R vrenostim a,
koje e se koristiti za pumpno grejanje.

169
625-3

P rim e r za upotrebu pom onih liatova 3, 4 i 9

T reba pootii protok od Gt.

25000 kgh ' 1 u pravom cevovodu, bez pojedinainih otpora>
dugom 120 m i unutranjeg prenika D = 80 m m . Koliki je pad pritiska?
N a pomonom listu 4 pod D 80 trai se najblii protok koji je v.a G* 25100, a kome
levo odgovara u krajujoj koloni R 200 Pa. Znafii priblian pad pritiska je
f>i pz = L R = 120 m 200 Pam " = 24000 Pa 24 kPa
N a grafikoau pomonog lista 9 nalaz se presek ordicate za <3* = 25000 kgh" i iinije
prenika 80 mm, vrednost apsdse J1 = 200 Pa.

Ako je um esto protoka G t data koliina toplote Qn [W] onda se na sSian nain koristj pomoni list 5.
N a tsti nain rnoe se odreiti standardni prenik iz pom onih listova kada
je poznat protok i pad pritiska, ili ako je data brzina strujanja jednog voda za odreeni pad pritiska.
625-4

P rim er za upotrebu pomonife listova 5 1 6

U jednom krunom toku duine od 10 m , bez pojedinainih otpora, sa tem peraturom u

odvodnoj mrei od 90 i povratnoj od 70, treba da se ostvari preno_s toplote od 40000 W. Na
raspolaganju je pritisak od 45 Pa,
Koliki mora da je prenik cevi?
Kolika Je brzina strujanja vode?
Za duinu voda od 10 m nalazi se jedinini pad pritiska:
R
13 koloni pada pritiska 14 pomoinog (ista 5 poiazi se od vrenoai 4,5 i u horizontalnom redu
oaiazi se najblia vrednost koliine toplote (vea, ako nije neznatna razlika sa manjom). U ovom
shiaju ide se do Q - 50000 W, emu odgovara u zaglavlju po vertikalnoj koloni prenik D - 70 mm,
spoljni (odnosno nomiaatni prenik od 65 mns), Jui po koloni ovog prenika nalaze se koliine
toplote Q t = 40000fW i Q, = 42000 W, za koje odgovara brzina V = 0,13 m s 1, koja svakako odgovara za 41000 W. Za ove koliine Q, i Qt levo u krajnjoj koloni je pad pritiska 14 * 3 i 3,3 P am '* .
Interpolacijom za datu koliinu toplote dobjja se pa pritiska 14 = 3,08 Pam"1. 2a proraun dovoljtio je u z etili = 3,1 Pam " .

Za istu svrhu se moe upotrebiti pom oni list 9 u kome su grafiki predstavljeoi odnosi protoka
pada pritiska R , i b rzine V za odgovarajue prenike D.
P ri korienju ovoga pomonog lista potrebno je samo um esto koliinu toplote Q
proraunati protok G, koji se dobije za temperatursJcu razliku od 20, jednostavnom deobom date koliine toplote (Q) ovim brojem.
Za raunanje prenika M isenar (M issenard) daje ovu praktinu form uiu,
koja se moe nekad upotrebitl radi njegovog brzog odreivanja u pojeintm
deonicama.
{6.15)
gde je: Q
L
H
(p; pu)
g

koliina toplote koju prenosi voda [m]

duina odvonog i povratnog deia eonice [m]
visinska raziika kotao radijator [m]
raziika gustine vode na M azu i ulazu radijatora [k g m '3]
ubrzanje Zemljine tee.

170
625-5 P a p ritisk a esled pojedinaniit (mesnili) otpora
Ako se uzimaju u obzir pojedinani otpori onda se oni m oraju raunari za
svaku deonicu. Pad pritiska usled pojedinanih otpora za vodu srednje tem perature
od 80 iznosi
p i p* = Z ~

i E C 50,5 V2

[Pa]

(6.16)

Pojedine oznake su poznate iz oeljka V.

Radi uproSenja prorauna u pomonom listu 7 date su ta b d am o za vou'
od 80 vrednosti Z u zavisnosti brzinc strujanja V od 0,3 do 3,0 m /s i zbira pojedinanih otpora od I do 15.
Ako zbir pojedinanih otpora prelazi vrednosti 15, onda se za odgovarajuu
brzinu nalazi pad pritiska za Z ( = 1 i naena vrednost Z mnoi se sa zbirom
pojeinanih otpora za koji se trai pad pritiska.
N a primer: Nai pad pritiska za pojeinane otpore iji je zbir E = 24,
p ri brzini od 0,2 m/s. Za
= 1 i V = 0,2 m /s, nalazi se a je Z - 20. Znai za
S Z, = 24 pad pritiska iznosi Z - 20 x 24 = 480 Pa.
Ako treba pojeinane otpore raunati za druge tem perature vode onda se
naene vrednosti za Z mnoe sa iniocem koji se nalazi ispod tabele, u zavisnosti
date tem perature t.
Najza ukoliko se radi o proraunima stroge tanosti (laboratorijska ispitivanja, ureaji za specijalne namene i dr.) kod kojih se raspolae i sa k pitanim
m esnim otporima svakog upotrebljenog elementa, onda pad pritiska se izraunava
pomou izraza (6.16) pri emu se i specifina teina vode uzima prem a odgovarajuoj tem peraturi u svakoj eonici.
Iz (6.10) i (6,14) nalazi se za svaku deonicu R i D. Kako su prenici cevi u trgovini standardizovani, obino se ne pogodi taan prenik koji odgovara S T D ve
se usvaja najblii. Znai stvamo R e se.razlikovati od prvobitnog raunski dobivenog. Rezultati se unose u naroiti formular koji e se pokazati u prim eru prorauna.
Proizvod od R i L daje otpor trenja (LR ) u deonici, Z bir svih ovih proizvoda
u deonicama jednog kola daje ukupan otpor trenja u cevima toga kola (L L R
u Pa).
Posle ovoga iz mree se popiu svi elementi koji prouzrokuju pojedinane
otpore, koji se zatim nau u tabeli T 49, sabem za svaku deonicu i takoe unesu
u formular.
Iz brzine fluida V, koja se u deoniri nalazi na pokazani nain, i zbira pojeinanih otpora E? u pomonom iistu 7 naiazi se pad pritiska Z usle pojedinartih otpora. Sabiranjem pada pritiska Z svih deonica jednog koia dobija se ukupan
pad pririska u kolu pojeinanih otpora Z. Svi ovi rezultati se unose u pomen u ti formuiar.
U poreujui raspoloivi napor sa zbirom otpora
pn ^ L R T
titvrujemo treba li neke od prenika menjati.

(6.17)

171

625-6 Dvocetmi sistem sa j;anemaremm toplotntm gabicim a it m rei

N a izraesioj emi mree najpre se odreuje najnepovoljnije kolo. Po praviiu
bi to trebalo da bude cevovod iztneu kotla i raijatora sa najmanjom visinskom
razlikom i najveim horizontalnim udaljenjem izmeu njih.
U ovom kolu se odvojeno obelee sve deonice sa istim protokom tj. od svake
rave do druge.
Preporuljivo je da se deonice num eriu najpre poev od kotla prem a razvodnoj m rei do najnepovoljnijeg radijatora, pa odavde povratnom m reom natrag do kotla.
Z b ir duina svih ovih eonica daje uinu kola ( L).
N apor se odreuje koristei tabelu T 52, odnosno T 53.

T - 52

Piomena gustine i specifine zapremlne vode zavlsnosti od promene

temperatuie pri pritisku od 1 bar

*0

P
kgm - 3

Vsp
dm 3 kg"s

40
42
44
46
48
50
S2
54
56
58
60

992,2
991,4
990,6
989,8
988,9
988,1
987,2
986,2
985,3
984,3
983,2

1,0079
1,0087
1,0095
1,0103

62
64

1 ,0 1 1 2

70
72
74
76
78
80

T S3

1 ,0 1 2 0

1,0130
1,0140
1,0149
1,0160
1,0171

66
68

^ffJJ

P
kgm s

dm 3 kg " 3

982,2
981,1
980,1
978,9
977,8
976,7
975,5
974,3
973,1
971,8

1,0181
1,0192
1,0203
1,0215
1,0227
1,0239
1,0251
1,0264
1,0277
1,0290

82
84

P
k g n r3

ttP kg '

970,6
969,3
968,0
966,7
965,3
964,0
962,6
961,2
959,8
958,4

86
88

90
92
94
96
98
100

1,0303
1,0317
1,0331
1,0345
1,0359
1,0374
1,0389
1,0404
1,0419
1,0434

G ravitacioni napor po 1 raetru visinske razlike za date tem p eratare

razvodne i povratne vode |Pa]
Razvodna temperatnra
C

Povratna
tem peratura 60
65
70
75
80
85
90
95
100

80

85

90

9S

114

146
119
92
62

179
152
125
96
65

213
187
159
130
99
67

88

60

~~

100

248
222

194
165
134
103
69

105

110

285
259
231

322
296
268
239
208
177
143
109
74

202

171
140
106
72

172
!v

Ueo pojedinanih otpora a od ovoga usoma se prema tabeli T 48, tj. za mree u
zgradama usvaja se 40% ^ .
Ostatak se koristi za trenje u cevima, tj. za otpore u pravim delovima deonica. Deljenjem ovoga ostatka sa 'ZL dobija se pad pritiska po m etru (jedin id duine).
T - 54

t
x
95
94
93
92
91
90
89
88

87
86

85
84
83
82

Veltcina promene spedficne gustine voe u oblasti pojedinih temperatura [ kg m ' 8 ]

dft
E dt
0,697
0,692
0,687
0,682
0,677
0,672
0,667
0,662
0,657
0,652
0,647
0,642
0,637
0,632

dp

pc
81
80
79
78
77
76
75
74
73
72
71
70
69
68

t
X

Ofbm

67

0,622
0,617
0,612
0,607
0,601
0,595
0,590
0,585
0,580
0,575
0,570
0,564
0,559

66

65
64
63
62

61
60
59
58
57
56
55
54

p
E

dt
0,553
0,548
0,542
0,536
0,530
0,525
0,519
0,513
0,507
0,501
0,495
0,488
0,482
0,476

dp

I X
!
53
52
51
50
49
48
47
46
45
44
43
42
41
40

e=
dt

0,470
0,463
0,456
0,450
0,443
0,436
0,429
0,422
0,415
0,408
0,401
0,393
0,385
0,378

625-fil Prethodno odreivtmje preioika cevi

Iz pada pritiska R jednog kola, koji je dat ili se naknadno odredi iz datih
poataka, koliine toplote Q ili protoka G i temperaturske razlike (rr fj>) J 20
iz pomonih iistova 4 ili 6 za svaku deonicu se neposredno nalazt prenik cevi.
Za tem peratursku razliku razvodne i povratne vode od 20 koriste se u pomonom
listu 6 podaci kolijne toplote Q [W], Kaa temperaturska razijka nije 20, onda se
koristi pomoni list 4 sa podacima protoka. Tako po horizontalnoj liniji od naetiog
R ide se do najblie vrednosti koliine toplote Q [W] odnosno protoka G [kgh~! ], zatim u istoj upravnoj koioni nalazi se odgovarajui prenik,
Ova operacija se ponavlja za svaku deonicu.
Svi podaci i rezultati prorauna unose se u naroiti form uiar koji ima sledee kolone:
1. Broj deonice, obeleen na erni
2. Koliina toplote iii protok (g [W] iiiG [kgh- t ])
U Ovaj odnos pretpostavijenih gubitaka u mrci uale mesnih otpora i trenja u cevima
pokazuje se najpogodnijim zu prethodne proraune prtinika, U Rielu (Rietschel-Raiss, Heir,un Liiftungstechnik) se preporuiuje da se sta udeo mesnih otpora usvoji 33% odnosno 1/3 od celokupnih otpora. Ranije je btio usvajano 50%, to se i ko nas esto primenjuje.
U suStini usvajanjem bilo koje od ovih pretpostavki krsjnji rezuitat e se vrio retko menjati,
Svakako veliina udeia mesnih otpora zavisi od vrste i razgranatosti sistema kao i od kvaiiteta armatura i tzvedenih radova.
Za rtae prilike, na osnovu mnogih komparativnih prorautta izvedenih projekata i zaataka kao i kvaliteta rada koji se ve i kod nas postie, vidclo se da usvajanjem udela na mesne otpore
od 40% najmanje e biti izmena kod naknadnog prorauna prenika. U reim siuajevima kako
je to i opravdano mogu se dobiti neznatne smanjene imenzije cevi. Iz ovih razioga i ovde se preporuuje izrada prethodnog prorauna prenika cevi sa ovom pretpostavkom.

173
3. D uina deonice L fmj
4. P rethodni prenik D [mm]
Podaci na bazi prethodnog prenika:
5. Brzina fluida V [m s- 1 ]
6. Specifini pad pritiska R [Pa]
7. Pa pritiska u deonici L R [Pa]
8. Z bir pojediiiam h otpora u eonici YZ.
9. Pad pritiska usled pojedinanih otpora Z [Pa]
Podaci usled eventualno izmenjenog prenika (naknadni prenik)
10. N aknadni prenik D [mm]
11. Brzina fluida V [m s 1 ]
s12. S ped fin i pad pritiska R [Parn-1 ]
13. P ad pritiska u dconici L R [Pa]
14. Z bir pojedinanih otpora u d eonid
15. P ad pritiska usle pojedinanih otpora Z [Pa]
Razlike:
16. Razlika kolona (13) i (7) : (LRi* L R 7) [Pa]
17. Razlika koiona (15) i (9) : (Z15 Z 0) [Pa]
U prve tri kolone form ulara unose se brojevi deonica i ogovarajue koliine potrebne toplote iii protok vode i duine. Ovi podaci uzim aju se iz Seme grejanja zgrade.
U sledeoj koloni 4 se unosi prenik, naen u pomonom listu 3 ili 5.
Za pretprojekte, koji siue za predraune, sasvim je dovoljno sluiti se podacim a koje daje prethodni proraun.
625-62 N aknai prorstm

Prenici cevi dobiveni prethodnim proraunom , nisu sigum i iz dva razloga.

Prvo, kako je ve reeno, retko se deava a se proraunati prenik poklopi sa standardnom dim enzijom cevi u trgovini. D rugo, uticaj pojedinanih otpora usled provizom o pretpostavljene vrednosti ,,a ne moe biti merodavan.
Ovo treba otkloniti naknadnim proraunom ,
Polazi se od prethodno izraunatog prenika, i trai se u pom onom listu 5
u koloni pod njim odgovarajua potrebna koliina toplote, ili u pom onom listu 3
protok vode, Veliine su u kolonama sitnije podeljene nego u horizontalnim redovima. Ispod koliine toplote, onosno protoka voe, data je odgovarajua brzina
strujanja vode, koja e biti potrebna ocnije.
Ako je osetnija razlika izmeu' veliina koje sm o dobili proraunom i onih
u pom onim listovima, onda treba vriti inteipolovanje.
U pravougaonoj tabeli pomonog lista krajnje kolone levo iii desno daju
ogovarajuu vrednost R , koje se m noe sa duinom deonica. Ovako se dobije
tana vrednost za S L R .
D a b i se naao pad pritiska usle pojedinanih otpora S Z , iz pomonog
lista 7, odreuju se najpre vrednosti IZ, za svaku deonicu iz tabele T 49. Pomou
ovih veliina i gore naene brzine strujanja vode V, oreuje se iz tabele levo u
pom onom listu 7 odgovarajui pad pritiska Z.

174
Z bir 2 L R -f- S Z prestavlja u svakoj deonici ukupan strujni otpor koji
treba da je ravan naporu prf ili neto manji od njega u tome koiu. Ako ovaj uslov
nije zadovoljen, onda se pojedine deonice menjaju dok se ne doe do njegovog zadovoljenja.
Ove da se jo jednom ukae na mogunost obmutog toka kod donjeg razvoda3 kada se ponovo eii da zagreju rashlaeni radijatori.
Pretpostavka je da to doiazi usled pozitivne razlike pritiska izmeu razvodnog i povratnog voda u krajnjoj raevi. T reba uporeisi pad pritiska do krajnje
rave i napor u toj taci pa da se utvrdi da li je potrebno menjati prenik glavnog voda.
625-63Fr)m eri proranaa

iznalaenje prc&jtka cevi

Za emu mrce jednog grejnog postrojenja toplom vodom sa donjim razvodom, koja je data
na sl. 101 izvrfiti dimenzonisanje prenika cevi. f t i tome proraun sprovesti ne vodei rauna
o gubicuna toplote u cevovodima. Temperatura vode treba da je ko najveeg optereenja u razvodnoj mrei 90, a u povratnoj 70.
Priprema. N a Semi obeleiti deonice i uneti odgovarajuc koliine toplote. Pripremit
formular koji sekoristi i u ovome primeru i popuniti kolone 1, 2 i 3. Za svako strujno kolo pojedinih
radijatora izraunava se napor pH, usvaja se proeenat napora na trenje (60%), koji podeljen sa
duinom kola daje spedfini pad pritiska R u strujnom koiu,
a) Prcthodni piorasm
Kolo tadijatora / (najnepovoljniji: najdalji i najnii).
Deonice 1 do 4.
Napor, iz tabele T 53 i visine H = 4/30 m :
/>= 4,00in 125Pam 1 SOOPa
Pretpostavljeni deo napora za trenje u cevima:

0,60 pB =0,60 500Pam = 300 Pa

Ukupna duina eoiiice od 1 do 4

39,0 m

Spedfini pad pritiska

300 Pa

= 7,7P am

U pomonom Hstu 5 ide se u redu o najblieg paa pritiska (7,5) do najblie koliine
toplote Q (obino vee), u ijoj koloni u zagiavlju je prethodni prenik D. U koioni prenika ide
se do jo blie vrenosti koliine toplote, gde se ita brzina(F [ms"])a levo u redu ide se do prave
veliine pada pritiska. Ukoliko i na(blia naena vrednost koliine toplote odudara od traene u
deonici, onda se stvami pad pritiska interpoluje. U kolori 4 formulara unosi se prethodbi prenik
D- U kolonama 5 do 9 unose se svi podad koji proizilaze iz prethodnog prenika kako je ve oznaeno u formularu.
Po zavrfetku obrauna do kolone 9 u formularu preiazi se na II kolo i vrfi proraun vrednosti za popunu istih koiona ovoga kola.
Kolo radijatora 2, Deonice I, 4, 5, 6, 7 i 8.
Napor, kao kod I kola:
Napor za trenje u cevima

~ 500 Pa
0,60 ptJ = 300 Pa

Od ovoga se utroi na trenje u deonicama I i 4:

(Li + Li) jRi = 20m 7,7Pam -: = 154 Pa ;
Ostaje za trenje u eonicama 5, 6, 7 i 8:
3 0 0 Pa - 154 Pa = 146 Pa
Ukupna duiina deonica 5, 6, 7 t 8
146 Pa
Specifini pad pritiska R t =
= 24,3Pam-

= 6,0 m

175

Siilc* 101 Shima vodcnog grcjanja zs proratunski pnmer

alje kao za kolo radijatora 1 nalazi se prethodni preenik (13), unosi u kolonu 4 a zatim
se iznalaze vrenosti za kolone od S o 9 i upiu u formulat,
Kolo radijatora 3. Deonice 1, 4, 5, 8 , 9 i 10.
Napor p H = 8 m 125 Pa m
iooo Pa
Napor za trenje u cevima 0,60- pH = 0,60 lOOOPa
~ 600 Pa
Utroeno na trenje u deontcama 1 i 4 (kao gore)
1 5 4 pa
Utroseno na trenje u deonicama 5 i 8 :
. (Ls + Ls) = 3 m - 24,3Pa n r 1 = ?2,9Pa = 7 3 Pa
Ukupno utroeni napor na zajednike deonice sa kotima radijatora I i 2
= 154 Pa + 73 Pa = 227 Pa
Ostaje za trenje t: deonicama 9 i 10:
* 600 Pa 227 Pa = 373 Pa
Duina deonica 9 i 10
~ 13 0 m
.
,
...
_
373 Pa
Specifim pad pntiska R:, =
_ 28,7 Pam
Postupak se obnovi kao za kola radijatora
b) Nakitatlni ptoraun

i' 2.

Kolo radijatora 1.
a btsnto izabrali veliine pojedinanih otpora (O treba utvrditi kako su izvedeni prikliud
radijatora.
Izgled prikljuenja u horizontainoj projekciji eme daje o tome predstavu (sl. 102):
O"

illllll
Sika 102

illllllll

Prikljuak radijatora: a za razvodnu cev, b za povratnu cev

176
Pregled veliina pojedinanih otpora CO
Deonica br. 3 (D ~ 20 mm)

Deonica br. i (D = 32 mm)

koEao .......................................

2,5

luk ....................
0j5
T-komad, prikliuak za sigumosnu
cev ....................................................
0 S0
kosi propusni v e n til........ ..
2S5

i-i 5.5

Deonica br. 2 (D = 20 nun)

T-komad proiaz sa ovodom . . . .
Kosi proposni ventil ...................
Dvostraki iuk ...............................
Ugaoni ventil ................................
Radiiator..................................... .. *

0 ,0

3,0
1>0
3,0

Dvostruki luk 2 puta ..........

kosi propusnl ventl..............
T-komad, proSaz sa dovodom

zz
Deonica br. 4 (D

4.0
3.0
0,5
=7,5

32;mm)

kosi propusni v e n u l......................

T-komad, prikljuak za sigumosnu
cev ............. - ..................... ..........
Dvostruki !uk ...........

2,5
^>0

2,0

S Z = 9,0

Deonica br. S (D = 25 mm)

T-komad, i z la z ................................ 1>S
prapnsni ventil, prav ........... 1 M
$, Jl>5
Deonica br.

{D

20 mm)

T-kom ad, izlaz ...............................

iuk .......................................*..........

.........................
Deortica br. 7 ( D = SJmrn)
T-komad, ulaz ...............................
1>0
Dvostruki luk ........................... .. 2,0
S - 3,0

Deonica br. 8 (D = 25 mm)

propusni ventO, prav ....................

10,0

T-koiMd * * ...................
Deonica br. 9 (D = 20 mrn)
T-komad, prolaz sa ovoom ----0,0
dvostraki luk ...............
2 ,0
ugaoni ventil, prav ....................... 2 , 0
radijator.....................................

s : - 7,0

eonica br. 10 (D 20 mm)

luk (3 i>uta) ..................................
T-komad, proiaz sa dovodotn-----

3,0
0,5

s ; = 3,s

Vrednosti za kotao i radijatore doate su u razvodnom vodu.

Posle uaoienja brzine ( V ), spedfinog pritiska pada (fi) j ukupnog pada prtuska (DS),
n .^ i h i izratunatih u pomonom listu. 5 ,u k o lo n e 5 , 6 r 7 formulara, unesu se u kobnu 8 gore
orceni pojedinani otpori a u kolonu 9 izraunati pad pntsska usled njib (rz pomonog bsta 7).
Zbir vrednosti u koloni 7 daje pad pritiska (SLfi) usled toenj u v 1 j* "^ "* * *
kola radijatora a zbir u koloni 9 daje pad pritiska usle poiedmamh otpora (ZZ). Ukupan pad
pritiska u kolu je:
E (L ii) + 2 Z
Uporeenjem pada pritiska i raspoloivog napora u kolu ps ustanovljava se da ki je potrebno
menjaiti koji o prenika.
Ako izae da je napor pH< Z ( L R ) + ZZ,
prenika, tj. onoga koji uslovijava bolje izjednaeme strajana. Ako je pH> Z ( L R ) + l / > onda
treba proveriti da li se neki prenik moe smanjm.
.
Ako se, prema tome, prenik izmeni, njegova naknadna imeimja se unosi u kolonu 10.
se obnovi proraun paa pritiska u ustovima novog predijka s rezuitati unose ukolone: formulara od 1 1 do 15. Pri ovome treba voditi rauna o promeni brzme protoka i pojedinamh ot
pora usied promenjenih prenika.
(
U kolonu 16 unosi se raziika izmeu pada pritiska LR sa prethomm t naknadnim pre
nikom, tj. rasdika vrednosti kolona 13 i 7.
,
u kolonu 17 unosi se odgovarajua razlika pada pritiska Z tj. razlika vrednosti ko o

177
Iznosi ovih razlika iz koIonE 16 i 17 odaju se ili oduzimajiij prema tome da H su pozttivne
ili negativnej prvohitno izrafrunatim vrednostima L (LR ) + Z, Sm e se dobija izmenjem nkupan
pad pritiska usled promene prenika. Ponovnim uporeenjem ovako dobivenog naknadnog pada
pritiska sa raspoloivim naporom dolazl se do zakljuka a li je promena prenika uspeno izvriena.
u protivnom mora se izvriiti naknani proraun ss joS kojim od iznienjenih prenika.
U izraunatim rezultatima vidi se da je taspoksiv! napor omoguio smanjenje prethodnog
prenika n deonicama 3 i 7. M eutim , v. kolu radijatora 3 to nije biio mogue.

625-64 P rovern sm e ra Itru ja n ja p rl poetnom ztagrevanju

Horizontalni vodovi su na 2,8 m izna sredinc kotlajlto znaidaje napor usled te visinske
razlike
Ph

2 ,8 m 125 Pam-1 350 P&

Ukupan pad pritiska u kritidniin deonieama 1 i 4 iznosi,131 Pa Sto je mEnje od napora koji se ostvaruje na poetku razvodne mree kod kotla pa nems* opasnosti da se pojavi obm uti
tok strujanja prilikotn poetka loenja rashladene iiiststkcije.

625-7 Dvocevni sistem vodenog gtejanja u kom e &e usdmaju u obzir

gufoici toplote u vodovim a
U prolom odeljku pri odreivanju napora aije voeno rauna o toplotnim
gubicima u vodovima. Gvaj nain se m oe dopustiti kada su toplotni gubici reiativno maii i mogu se zanem ariti, tako da to nee imati uticaja na sam napor.
K od kraih vodova i onih koji proiaze kroz topiije prostorije i koji su bolje
izolovani ovako se moe postupiti. T u spaaju m anje zgrade &a doajim razvoom
koji prolazi kroz suterene i podrum e.
Kako se voda hladi na celom toku, onda se o tom e m ora voditi rauna kada
to hiaenje osetnije utie na stvaranie napora. T o je npr. sluaj kod gornjeg razvoda gde razvona mrea ide kroz tavan.
Izvrena merenja pokazala su da hiaenje pojedinih deonica kod gravitacionog grejanja, a naroito gornjih horizontalnih vodova osetno utie na prom enu
napora.
Ovo se moe i raunski okazati ako jedan kruni tok podelimo na vie deonica i izvrimo komparativni proraun napora pri em u bi menjaii tem perature
vode gornje razvodne mree u granicama koje se praktino postiu, npr. postavljanjem horizontalnih cevi u hladnom tavanu iii ispod plafona.
Pokazano je da je napor predstavljen proizvodom visinske razlike dveju
krajnjih taaka toka i raztike gustina vode u tim takama (6.7).
P k *= H - g(pb - p0)

[Pa]

Ove gustine nalazimo u tabeli T - 52 za ogovarajue temperature u tim takama.

Da ne bismo traili gustine u tabeli moemo se pouiti jednainom koja glasi
da je razl&a gustina u dvema takama jednaka proizvodu temperatursite razlike iznseu
tih taaka i piomeni gustine u tome temperaturskoin podruju (e) tj.:

(Pb ~
gde je: S =

P)

tb - re pa temperature u deomd, izmeu taaka a i b

t pramena gustine

).

-j
05

N aknadnl p rorafn n

l o

03

3 s

.s

& -a

G G

W k g tr'
i

Prethodni
prenik

B
8

1
8

mm

Vrednost* dobivcne na bazi

prethodnog prenika
1&
-S2.
B_S
fS
m "
V

3
4

ff
R

m s-1 P a n r 1

K o to radijatoro 1.
H = 4 ,0 m ; 2 L *= 39,00 m ;

i
2

3 jj

Pad pritiska u
deonid usledl
trenja

Podaci i eme mree

LR

Vrednosti dobivene na bazi naknadnog

prenika

JS i %
1
f af
.9
M
o o
s . 'g l E J l
aSLfr 'O
P* 'a
j .a
*rj a
O o
(U u CU
2 a
zz

Pa
7

-r

Di

LR

Pa

mm

m -r1

Pam"1

Pa

10

Razlika

12

zz

14

13

P -o

Kf

3 1

LR

Pa

Pa

Pa

16

15

17

Deonice 1, 2 , 3 1 4

p H = 125 Pam "1 -4 Om * 500 Pa

Za trenje u cevima uzeto: 0,60 p = 0,60 500 Pa = 30C Pa
Ri - 30,00/39,00 = 7,7 P atn -'
8000
2000
2000
8000

9,0
9,5
9,5
11,0

32
20
20
32

0,10
0,07
0,07
0,10

43
5,0
5,0
4,5

403
4,7,5
473
40,5
S LR + ZZ =
176,0
kolone 16 -f 17
161,5
Promenom prenika u deonict 3 : S (ii? )

27,5
22,0
183
22,5
90,5
"f
Z Z 48,5

53
9,0
7,5
4,5

15

0,13

26630 Pa
210,00 Pa
476,5 OPa

ZZ

209

22

8,0

67

161,5

15

16

483

< P n 500 Pa

Deonice 1 ,4 ,5 ,6 ,7 i 8
Napor kao u kolu radijatora 1:
Za trenje u cevitna, kao gore:
Utrofeni napor u eonicama 1 i 4: (Li + L i ) ' R i 20,00* 7,7
Ostaje za trenje u deonicama 5, 6, 7 i 8: 3 0 0 ,0 - 154,0
Duina deonice 5 do 8: i ,5-.s = 6,00 m
K o lo radijatora 2.

Specifini pad pritiska za prethodni proraun lh .

5
6
7

6000
2400
2400
6000

13
13
33
13

25
20
20
25

5
0,13
0,08
0,08
0,13

Na deonici 1 i 4;

6
10,4
6,6
6,6
10,4

7
15,7
10,0
10,0
15,7
51,4
81,0

500 Pa
= 300 Pa
= 154 Pa
= 146 Pa

= 24,40Pa

11,5
7,5
3,0
11,0
+

96
24
10
92

~r

Pn =

222

50

Poveanje pada pritiska usled promene prenika:

(16) 4 ( 1 7 ) = 32,5 + 24
Ukupni pa pritiska-, Z (L R ) -f

10

11

12

13

14

15

0,15

28,4

42,5

3,0

34

32,5

17

24

273,4
130,1
404,5
= 56,5 Fa
= 460,0 Pa

p n (500 Pa)

Kolo rsdijatora 3. Deonice 1, 4, 5, 8 i 9.

Visinska razlika H = 8,0 m. N apcr p H = 8m 125 Pam *1
= 1000 Pa
Za trenje u cevima 0,60 p H
= 600 Pa
Utroeni napor u deonicama 1 i 4
=
154 Pa
Uiroeoi napor u deonicama 5 i 8: (L f L g )- R 2 = 3m 24,4 P a m '1
=
73,2 Pa
Ukupannapor za eonice 1, 4, 5 i 8
= 227,2 Pa
Raspolotv napor za deonice 9 i 10: 600 Pa - 227,2 Pa
= 372,8 Pa
Duina deonica 9 t 10: L Bj 10 = 13,00 m
Sperifini pad pritiska za prethodni proraun -Rs =

10

3600
3600
Ukupan
Ukupan
Ukupan
Ukupan

6,5
6,5
pad
pad
pad
pad

20
20

pritiska
pritiska
pritiska
pritiska

m
13,00 m

13,1
85
7,0
50
13,1
85
3,5
25
Z ( L R ) = 17,0; Z Z - ~ T S
za deonice 9 t 10: Z { L R ) -i- Z =
za deonice I i 4:
za deonice 5 i 8:
u kolu raijatora 3:

28,7 F a n u

0,12
0,12

= 245 Pa
131 Pa
219.4 Pa
595.4 Pa

6LI

Neiskorieni napor je 1000 - 595,4 = 404,6 Pa, alisvako

smanjenje prenika u deonici 10 povealo bt napor iznad dozvoljonog pa se zadravaju prethodni prenici.

180
i r r r :
Jkgj
= l
d t /r r i

/
f j
*C 50 60 70 80 90 KWf*C]
TEMPEfUTUfU

Sllfca 103 Zavisnost promene

gustme vode od temperaiure

Tabela T 54 pokazuje zavisnost veliine e

o temperature.
Ova zavisnost grafiki je predstavljena na
sl. 103.
Za dvocevni sistem gravitadonog vodenog grejanja kod koga je temperatura voe u kotlu: 90/70,
u tabeli se nalaze za s
za razvonu mreu er 0,67 fk g m '30Cj
za povratnu mreu sp = 0,56 [kgm_3 c j
Uticaj toplotnih gubitaka u cevovodima na
tem peratursku razliku izmeu odvoda i dovcda vei
je kod kotla nego kod radijatora.

Ako se polazi od odreenog hlaenja vode u

radijatoru, npr. 20, moe se postojee vodeno grejanje
uporediti sa sistemom bez toplotnih gubitaka u cevovodima tj, sa postrojenjem za koje se
smatra da ima veu temperatursku razliku izmeu odvoda i dovoda na kotlu,

625-8 Korekcija velilne povriine radijatora usled hlaenja u mrei

Radi tanog prorauna grejanja pri oreivanju povrine radijatora treba
voditi rauna o razliitbn tem peraturam a voe u razvodnoj mrei. Ukoliko je dui
vod u razvodnoj m rei izmeu kotla i jednog radijatora, naroito kod neizolovanih
deonica, utoliko je nia ulazna tem peratura vode a sa tim i spedfina jaina grejne
povrine. Saglasno tom e, za odreenu koliinu toplote moraju se raijatori koji su
udaijeniji od kotla birati vei od onih koji su blii kotlu.
P ri proraunu razvone tem perature pojedinih taaka u mrei, sada se moe
usvojiti razvodna tem peratura ili na' kotiu ili na najnepovoljnijem radijatoru,
npr. 90.
K od prvog izbora najudaljeniji raijatori dobijaju jedan oatak preko onog
to b i dala raunska vrednost kada se ne vodi rauna' o gubicima toplote.
K od drugog izbora mogu se blii radijatori birati manji, jer temperatura
odvoda kotla se poveava. Prem a tom e ovde su raijatori neto rnanji ali to moe
dovesti, pri veim optereenjima razgranatih mrea, skoro do temperature isparavanja u razvodnoi mrei.
Zbog toga se preporuuje prvl nain.
Pored toga korisno je i da se ko vocevnog sistema jednom odabrani pad
tem perature odri u svim radijatorima, tj. 20. Ovako se onda slau i koliina
toplote I protoci vode to ozvoljavaju da se primene pomoni listovi 3 i 5 neposredno za sve deonice.
Jo je i ta korist ovog naina to se srednja temperatura radijatora sama po
sebi odreduje ve tim e to je odreena uobiajena temperatura u razvodnoj mrei
a sa tim e i dozvoijeno optereenje grejne povrine.
ProcentuaM dodaci za povrine udaljenih radijatora dati su u tabeli T 57,

626

PRORAUN HLABENJA U GEVIMA

Odavanje toplote u izolovanoj cevi dato je jednainom (2.26), koja se koristi i za proraun izolacije. Prem s ovonie hladenje jenog vodenog toka u jenoj
deoni bi iznosilo.

181

L*h r (r,ji

ia)

gde je:
L
kn
tm
to
Gh
c

(6.19)

lC]

Gh c

hlaenje vode (pad tem perature) [C]

duina deonice [m]
koeficijenat prolaza toplote po dunom m etru cevi [W m 'l K 1]
srenja tem peratura grejnog flu id a (vode) [C)
okoina tem peratura prostora [C]
protok u jedinici vrem ena u cevi [kg h -1 ]
masena koliina topiote

Za ((j), radi uproenja rauna, m oe se uzeti tem peratura na poetku ili

kraju deonice jer je razlika vrednosti (&/2), koja se dobija raunajui sa prom enom
^lm il}) u ovim dvem a takama, veoma mala.
K ao okoina tem peratura uzim a se:
za slobono postavljanje cevi u razliitim nezagrevanim prostorijam a
videti tabelu T 19
za izolovane cevi u zatvorenom kanalu u ziu t0 = 35
za neizolovane cevi u zatvorenom kanalu u zidu r0 == 45
kn se odreuje iz tabela T 45 i T ..-46, gde treba predvideti doatak na_
gubitke toplote kod izolovanih cevi o d 15% na nosae.
U tabeli T 47, radi iakeg raunanja, date su vrenosti za k'r 1,15 kjt
u tem peraturskom poruju 65 do 95 za eevi prenika od SO do 200 irazliite
debljine izolacije od m ineralne i stakler.se vune i kiselgura. Debljine koje se ee
koriste su podvuene.
Za neizolovane cevi k n se moe uzeti iz tabele T 55.
T 55

K oeficijent p r o t e

tfyjlote po> dunon) m

kB {W m"1 K"1]
LTnutranji prenik
cevi [mm]
Za vertikalne cevi
Za horizontalne cevi

15

20

25

32

40

50

57

60

65

80

100

! U
0,9

1,3
1,1

1,5 ! 1,9
1,6
1,3

2,0
1,8

2,1
2,1

2,2
2,2

2,6
2,6

2,8
2,8

3,1
3,1

3,7
3,7

K ada je data odvodna tem peratura n a kotlu, rauna se pa tem p eratu re u

svim eonicama u pravcu strujanja do naj.tiepovoljnijeg radijatora i n a isti nain
hlaenje u povratno; mrei. Za oreilvanje povratne tem perature u kotiu treb a
obraunati tem perature meavine u svima strujnim kolima. Pom ou polaznih
tem peratura odvoda u prethodnim deonicanaa moe se hiaenje (pad tem perature) sledee deonice lako odreiti.
K ao i kod prorauna pada pritiska i ov.de se posm atraju eonice cevi istoga
protoka i prenika. Ako deonica prolaid kroz prostorije raznih tem peratura iii m enja
izolacioni sloj onda se svaka ovakva parcijalna deonica odvojeno proraunava.

182

626-1 Prhodn<f orciivsmfe pre^alis s& gabicimm b cevim s

Polazi se najpre od pridska koji viads u posrrojenju bez topiotnih gubitakaf
pa se uzimaju si obzir dodfi za napor usied hlaenja cevi, koji su ustanovijeni
ispiti.vanjem, (tabela T - 56)..
Ovako dobiven prethodni napor p n za jedno kok> obino se koristi za odreivanje prethodnog prenika. Ovi prenici se unose u form ular kolone 14
u prethodnom primeru (koriste se i za predraun cena).

626-2 Nakaadai pMraua aapora uzimafui u obzir hlsdenje u cevim a

Naknadni proraun u ovom proraunu slui kako za odreivanje napora
(p n ), tako i za uporefienje naipora I gubitaka na trenje Z L R + 2Z.
N ajpre se poinje sa proraunom hiaenja (pada temperature) u pojedinitn
deonicama strujnog kola. Dalje treba obraunati i uneti u formular sledee podatke;

Deonica
br.
j

kgh'!

mm

in

k'n
Wra"

t,

(o

C I c

t'

H'

P'H

Pa

!
D , L ~ uzimaju se iz formulara za rnree cevi, D je prethodni prenik iz
kolone 4
o
Gh rauna se iz formule - , gde je t,. f temperaturska raziika
*r

lp

vode na ulazu i izlazu radj.jatora (s 20)

tT

temperatura u odvodu, (')0oC}

t'

temperatura vode na kraju deonice tj. t' = tT &

H'

uzima se iz eme, to je vertikalno rastojanje sredine kotla i sredine

deonice
s debljina izoiadje u mm

Delimini napor se onda rauna i.z

p'r = 'H'&i

[Pa]

(6.20)

Za prikljuenu deonic: polazi ne sa (j') kao sa razvodnom tem peraturom

i daije se rauna na isti nain.
Za razvodnu mreu dovoljno je odredti odatak napora pomou ukupnog hiaenja,
Krajnji merodavan napor pn dobija se kao zbir svih deliminih napora p' k ,
posle obrauna svih razvodnih decmica jednog koia kao i povratnih vertikalnih
vodova, kome se dodaju ve poznat e razlike pritiska usled hlaenja u radijatorima.

183
T reb a jo proveriti da li poznatim nainom naena vrednost pada pritiska
S L R + E Z odgovara ovome naporu,
M ale izmene je nekad potrebno snrovesti na prenidm a cevi povratne m ree
da ne bi Lmaii velikog uticaja na ejstvo napora pi,-.
Za m reu gravitacionog grejanja sa gom jim razvodom za prethodnt proraun pri uzimanju u obzir gubitaka topiote u vodovima pr odreivanju napora,
koristi s e ta b e la T 56, ukojoj je d a t dodatni napor u Pa (odnosi se na norm alnu
izolaciju, tem peraturu tavana od 0C temperaturu prostorija od 20 C .
Ove vrednosti u tabeli doaju se proraunatim vrednostim a napora pri kom e
nisu uzimani u obzir gubici toplote u vodovima. Usvojene su tem perature fluida
(vode) u razvodnoj imei 90C, u povratnoj 70C, tj. sa padom temperature od 20 C,
koji se odnosi na radijatore u dvocevnom sistem u a u jenocevnom na m reu.
Za rugi (tr tv) pad tem perature nie u T 56 su dati faktori korekdje.

T - 56

1, N eizolovanl u s p c n s ti vodovi Iz v an z id s . D o d o tn l stapor u P

a) Zgrada sa I i 2 sprata
1 Visiraa od sreitie
^ kotla do sreinc
!
radiiatora

Horizontalna
raironost mree
do
25 do
50 do
75 do

25 m
50 m
75 m
100 m

do
25 do
50 do
75 o

25 m
50 m
75 m
100 m

|
j

do 7 m
33

Horizontalna udaljenost vertikalnih

krakova kola u m
do 10

1 0 - 2 0 S2 0 - 3 0

100
100
100
100

3050 50 75 75-100

100
100
100
100

150
150
150
100

200
150
150

200
200

250

250
250
250
250

350
300
250
250

350
200
300

350
350

400

750
550
650
500
600

b) Zgrada sa 3 i 4 sprata
do !5 m

3i
33

250
250
250
250

c) 2'grada sa vie od 4 sprata

do 25 m

dio 7
prdfeo 7
do 7
pre ko 7
do 7
prefeo 7
do 7

25 do 50 m
50 do 75

75 do 100 m

m
m
m
m
m
m
m

4S0
300
550
400
550
400
sso

500
350
600
450
550
400
550

550
450
650
500
600
450
550

_
__
750
550
640

750

Korekdoni Jfaktori za dntge temperature vode

Pad temperature (tT ip T
TemperaEura
razvodne vode

90
85
80

......

! .

125
10
8.5

20
10
8,5
7,0

15

7,5
6,5
5,0

10
5,0
4,5
3,5

|
[
|

184
Nastaval; t&bsU 1 5
. l 2 Io'eaTii Hsposisfci vo<ov 6i ataiffi lebovim a

a) Zgtade sa 1 i 2 sprata
do
25 do
50 do
75 do

2S m
50 m
75 m
100 m

do
25 do
50 do
75 do

25 m
50 m
75 m
100 m

100
50
50
50

100
100
50
50

100
100
100

150
150

b) Zgi'^diL sa 3 i 4 sprats
100 150
do iS m
100 150
50
100
50
50

200
200
150
100

250
200
150

250
200

200
150
200
150
200
150
200
150

do 7 m
Ss

50
50
50
50

>?

c) Z grsde sa viSe od 4 sprata

do 25 m

do
preko
do
prdco
o
prekc
do
pick>

25 do 50 m
50 do 75 m
75 do 100 m

10
10
10
10
10
10
iO
10

150
100
150
100
150
101)
150
100

m
m
m
m
m
m
m
m

200
150
200
150
150
100
150
100

300
200
200
150
200
150

300
200
300
200

350
250

626-3 N a b ta d a i fK roraSant p e v t f i n s n d i j t i m a g o b lc lm a n u e f i

Kada se proraunaju tem perature vode u gfcivnijim deonicama mree a sa

tijima i srednjt tem perature pojedinih radijatora, mogu se utvrditi krajnje veliine radijatora,
Treba voiti rauna o prom.ena.taa koeficijeaita k radijatora usled tem perafurske razlike tf to; gde je f j temperatuEafluia('rode),af(, temperatura okoline.
* Korekdja kcefidjenta k treba da se sprovede po formuli (4.22). Za predraune radija.tori se mogu korigovati premg 1 57,
T 57

S n v i t a t k i M i n M v e gornjtat *a*vBi

Uz'itmanjs u obzir toploirdh g u b iia ka % cevovodim a pri odtevanju grejnz Ooi.rilm radijaUir a z a

prethodni promcuri
Dodaci za grejnu pimr&m u %

Viespratne grejanje
Pretpostavka: razvona nrtels goht, temperatara piostori) 20, tcmp. kotla 90,
tenip, ptvos radijatora 8788, ostali radijntori prema T 58

Broj spratova

2
3
4
5 i vife

Prizemijc

i spm

2 spmt

3 sprat

4 sprat

bez j sa
izolacije | jom

bes j sa
izolad'
je
jom

bez
sa
izoi a~
jibm
1=

bez
sa
izol &cijom
je

sa
bez
izoi i joir.
ie

10

5
10
15
20

15
20

25

4
6
6

j !
I
\

4
4
6

5
10
15

10

185
Nastavak tsbele X - 57

Etsno grejanje (pretpostavljene veliSine kao u T 56)

Horizomalno rastojanje vertikainih vodova jednog
strujnog kola u m
Horizontalna raircnost mree
do 5

j 5 do 10 1 10 do 15
1

15 do 20 | preko 20

1
Do 10 m
Preko 10 m

10

15

10

10

|
15

626-4 P ro ra im s M p r i m e r s a tiE im m ie m u ta ir
usled hlaesjt u cevim st

15

20

gubitakK toplote

Sledei prim er e pokazati redosled prorauna m ree uzimajui u obzir

toplotne gubitke u cevovodima.

Priiner.
Izvriti prorauti mree jednog gravitacionog vodenog gtejanja sa gornjm razvodom
prema Semi na sl. I04; voei rauna o toplotnim gubicima u cevnoj mrei.
Pretpostavijeni podad:
Odvodna temperatura ti kotlu 90
Temperaturska raziika na ulazu-iztazu svakog tadijatora At 20"
Temperatura tavana 0
HSadenje usponskih vodova se zanemaruje jer su dobro izoiovani E postavijeni u izolovanim kanaiima u zidu.
Povratne vertikale su izoiovane i postavljene u zatvorenim zidnim kanalima (t = 35)
Naknadne prorauna treba izvrSiti za koia raijatora 1, 2 i 3.

Sliks 104 Shema mrec

p n m e i prorauna

gubidma topiote u cevima

186
626-41 P retbodni proroun
a) Ko!o radijatora 13 (D e o n ic e 1 o 8)
N a p o r (bez to p lo tn ih g u b ita k a ) iz ta b ele T 5 3 :
3m 125 P a n t'1 = 375 Pa
_______ = 100 Pa
o a ta k n a p o ra p re m a ta b e li T 56
P re th o n i n a p o r p Ba
* 475 Pa
O ovoga 6 0 % n a tre n je u cev im a 0 ,6 0 p fla
= 285 Pa
D u iin a stru jn o g kola ra d ija to ra 1 L
= 102 m
=
2,8 P aitT 1,
P a d p ritisk a J?i = 2 8 5 /1 0 2
U p o m o n o m listu 5 iz o v ih p o d a ta k a n a iaztm o p re th o d n e pren ik e (D ), koji se u n o si u
fo rm u la r (str. 186),
s tru jn o k o lo r a d ija to ra 1.
b) K d o radijatora 2 (D e o n ic a 1 d o 4 , 7 do 10 i 13)
N a p o r b ez to p lo tn ih g u b ita k a
D o d a ta k n a p o ra
P re th o d n i n a p o r
O ovo g a 6 0 % z a tre n je u cev im a
O o vo g a tr o it se n a e o n ic e 1 d o 4 i 7 i 8 (d u in a 9 5 ,5 m )
O ataje za d eonioe 9 , 10, 13
D u in a d eo n ica 9 , 10, 13

7 m 125 P a n t '! = 875 Pa

= 100 Pa
p B o ~ 975 Pa
0 ,6 0 p r ro = 585 Pa
95,5 m 2 , 8 P a n r s = 267,4 Pa
318 Pa
7 m
318 Pa
45 Patn"'
P a d p ritisk a
7m
N a istt n a tn se d o b ija ju v re d n o sti za (J?) u o sta litn k o lim a i sa tim e i p r e th o d n i p ren ici.

c) K olo radijatora 3 (D eo n ice

P n 0 = 1375 P a , i t 3 = 64 P a m ' .

1, 2 , 3 , 7 , 8 , 11, 12, 13)

626-42 Povea-ije raA jatora s s predraun cena

N a p ro ra u n a te p o v rin e
r a d ija to ra tre b a d o d a ti d o d a ta k koj se m o e u z e ti iz ta b ele T 57
Z a ove ra d ija to re bilo b i: Z a ra d ija to r 1, 4 i 5
6%
Z a ra ija to r 2 , 6 i 7
4%
Z a ra d ija to r 3 , 8 i 9
0%

626-43Nakoadni proraiKu, P roraJun d e fin itiv n ih napora p B

O vaj p ro ra u n je iz v re n sa v re d n o s tim a k n ?,?. iz o la d ju k iz elg u rm aso m p rim e n ju ju i
d eb ljin e koje s u u o b iajen e z a p o je in e p re n ik e .
D o d a ta k n a r a p o r u sle d h la d e n ja cevi u k o iu ra d ija to ra d o b iv e n je z o iro m p o je d in a n ih
d o d a tn ih n a p o ra sv sk e d eonice.
K o lo radijatora 1
G
D eonsca

(er = 0 ,67)
D

tT

(o

t'

H'

PH

|kgh-J m m

mm
*

Pa

1 g u b ici to p lo te se z a n e m a ru ju
2
3
3a
4
5

1225
335
335
235
125

60
40
40
32
25

12,5
25,5
2,5
4,0
5,5

40
30
30
30
30

42,5
0
0,47 ! 89,53 13,50
0 ,5 9 6 9 0 ,0 0
0 ,5 1 6 89,53
0
3,03 86,50 13,50 274
0 ,5 1 6 86,50
35 | 0 ,17 | 86,33 12,25
12.7
22,3
9,00
35 i 0 ,37 j 85,96
0 ,4 9 7 86,33
5,00
27.8
35 1 0,83 j 85,13
0 ,4 3 0 85,96
U k u p n i d o d a ta k n a n a p o r p B
= 379,3 Pa
N a p o r ra d ija to ra 3 m 1 2 5 P a n f 1 = 375 Pa
U h u p a n k rajnji n a p o r p m
- 754,3 Pa

Primedba. D e o n ic a 3 p o d e ije n a je n a v a eia zb o g p ro ia z a k ro z razliite te m p e ra tu rs k e

sre d in e .

'

187
Koto rtjjttora 1 (nastavak)
U eonici 3 mogta bi se dodati specijalna izotacija,
Dodatak na napor p n ' u conicama 12 i 13, (er , 0,56)
12
13

| 100 [
j 210 |

15 I
15 |

5,5 t
4,0}

20
20

0,400 166,33 [
I 0,400 165,74 |

35
35

[ 0,59 165,74 I 9,00 | 30

j 0,20 j 65,54 | 5,00 I 5,6

P rim edha. Temperatura rr u eonict 12 predstavlja razliku temperature na ulazi i izlazu

radijatora.
K o h radijatora 2. Za deonice 2 do 4 i 13.

Dodatak napora (/>') : 379,3Pa - 27,8 Pa + 5,6 Pa = 357,1 Pa

N apor radijatora 2: p ,{ = ,
7m 125 Pam "1 = 875,0 Pa
Ultupan krajnji napor
ps %
= 1232,1 Pa
K o lo rad ija to ra 3. Za. deonice 2, 3, 12 i 13.

Dodatak napora S p 's = 379,3 Pa - (22,3Pa + 27,8Pa) + 35,6 Pa = 364,8 Pa

Napor radijatora 3 : p = 11 m 125 Pam "1
= 1375,0 Pa
Ukupan krajnji rsapor fi3
= 1739,8 Pa
626-44 N aknam i proraun cevi
Posle izraunavanja definitivnih napora fi ti pojedinim deonicama proverava se koliko
se od njihove vrednosti koristi za savladivanje otpora
+ Z . Ukoliko postoji vea rezerva
napora onda se pribegava smanjenju prenika najpogodnijih deonica, U sledeem form ulam kojt
predstavlja alju razradu primera, vidi se da se u kolu radijatora 1 mogu smanjiti prentci deonica
3,4 i 7.Pored ovoga jo5 se moe smanjiti samo prenik deonice 13 u koiu radijatora 2. iako postoje vee rezerve napora u kolima radijatora 2 i 3, alje smanjenje prenika se ne moe sprovestj jer se praktino za grejne mree ko gravitacionih astema ne koriste prenici ispod 15 mm (osim za vazduine cevi),
627

P R O R A C U N E TA N O G (SP R A T N O G ) GREJANJA

K od etanog grejanja praktino ne postoji visinska razlika izmeu kotia i

radijatora. N apor se stvara usled hlaenja %rode u razvodnoj mrei.
K ada je gravitacioni sistem etanog grejanja onda se prim enjuje samo gornji
razvod mree.
Gvodna tem peratura vode od kotia se ne uzima preko 90.
Usled hlaenja vode u razvodnoj mrei neizoiovanih cevi, pad tem perature
vode znatno se poveava udaljenjem radijatora.
K od razgranatijih mrea (kaa su horizontalna rastojanja oko 20 m) pad
tem perature u krajnjem radijatoru ne treba da je vei o 15, jer b i to suvie povealo tem peratursku razliku vode u odvodu i ovodu kod kotla.
Radi orijentacije pri izboru pada tem perature za najblii i za krajnji radijator
moe posluiti sleea tabela T 58.
T 58

Fad
Duine instssiacije
p o horizontalj

i0

do

10

!D

do

20

m.

tc m p c ra tu rc

r a lia to r u

( tr tP)

1
j

Radijator
u blizini kotia

Najudaljeniji
radijator

23
25

20
20

N a i m s M p ro r a u n

(U
c
4O
4
T3
B

er -t
ts &

t,s

, n
Mp
ss M

Vrcdnosti obivene na bazi prethodnog

prenika
rt

M -rt e
3 >S
i
S&'B
1 **
3rt &JS
I I

*c
s
at <w
1- I
u-i
.3 -c
TS O
- |' S
t3 ^
o at
T3 irt *
| I
s 3 . 5
gP-! s S
s
f
]

iO 3
Sg
u kj
P &.

LR

mm

ms"1

Pam"

Pa

8.

Vrednosti dobivene na-bazi nakrtadnog

prenika

Raziika
r~-

Naknadni
prenik

1 Podaci iz eme mre/.e

PO

Ib

Pa

Pa

Pa

D'

V'

(LR)'

Pa

niffl

ms"1

Pam"1

Pa

10

11

12

Z'

13

14

15

16

17

K o lo ra d ija to ra 1

Prethodni napor p aa 475 Pa,

i
2
3
4
5
6

7
8

28500
28500
7800
5500
2900
2900
7800
28500

13,5
12,5
28,0
4,0
5,5
1,5
25,5
12,0

60
60
40
32
25
25
40
60

2,6
2,6
2,6
2,4
3,0
3,0
2,6
1,7

0,11
0,11
0,08
0,07
0,06
0,06
0,08
0,09

Rt = 2,8 Pa,
35,0
32,5
73,0
9,6
16,5
4,5
66,4
31,2
268,7

3,5
8,5
11,5
1,0
6,5
3,5
11,5
11,0
+

Krajnji napor p H = 754,3 Pa

32

21
51
37
3
12
7
37
66
+ 2 34

32
25

0,10
0,12

45
9,0

126
36

12,5
2,0

63
14

53
26,4

26
11

32

0,10

4,5

115

12,5

63

48,6

26

128,0

63

502,7 P a

P o v e a n je o tp o r s usl'ed sm a n je aja

prcnika (16) + (17) -

128 Pa + 63 Pa = 191 Pa

U k u p a n o ip o r (p a d p ritisk a ) S L R

\ X .Z = 5 0 2 ,7 Pa < 7 5 4 ,3 Pa

K o lo radijatora 2
P re th o d n i n a p o r p s o = 9 7 5 Pa,

9
10
11

2600

1,5

15

0,17

2600
4900

1,5
4 ,0

15
20

0 ,1 7
0,18

33
33
24

jRs = 45 P a m " , K ra jn ji n a p o r p s - 1232,1 Pa

49,5

9 ,5

136

495
9 6 ,0

4 ,5
1,0

65
16
217

4 1 2 Pa
195,0
6 3 5 ,7 Pa
( l.ft ) + Z u e o n ic a m a 1 d o 4,7 i 8 :
U k u p a n o tp o r ( p a d p ritis k a ) ( L R )
_
* 1047,7 Pa
S m an jen je D t n a 15 m m izazvalo bi p o v ean je u k u p n o g o tp o r a iz n a d p s .
S m a n je n je U 9 i /) , is p o 15 m m n e v r ii se je r se p re n ik isp o d 15 m m n e p rim e n ju je u m re a m a g re ja n ja o s im z a vazduS ne cevi.
K o lo radijatora 3
P re th o n i n a p o r p s o =

2350
2350

15
15

J?s =* 6 4 P a n T , K r a jn ji n a p o r p n = 1 7 3 4 ,8 P a

42
155
197
L (I,jR ) + S Z u d e o n icam a 1, 2 , 3 , 7 , 8 i 13:
i .5
5 ,5 j

0,15
0,15

1375 P a ,

28
28

9,5
5,5
+

.1 1 1
67

178

U k u p a n o tp o r ( L R ) + S Z

R e z e rv a n a p o n a je o s e tn a ali, kao i g o re, n e id e se is p o d / ) = 15 nsm .

375 Pa
705,7 Pa

= 1 0 8 0 ,7 P a

< 1734,8

N a k n a n i p ro re u n p o v rin e ra d ija fo ra
Iz sre d n jih te m p e ra tu ra v o d e p o je d in ih ra d ija to ra u p r e th o d n o m i n a k n a d n o m p ro ra u n u
se sa d a n ai fa k to r p o v e a n ja p o v rin e ra d ija to ra zbog to p lo tn ih g u b ita k a u m rei.
P o v ean a p o v r in a ra d ija to ra ra u n a se p o m o u p o z n a to g o b ra s c a :
/ A t 'i 1
A
[m3

te m p e ra tu re o k o ln o g v a zd u h a m oe

i r

g d e je :

A'
+
At
A t'
r,n

p o v ean a p o v rin a r a d ija to ra [m z]

p o v rin a ra d ija to ra sa sre d n jo m te m p e r a tu ro m v o d e o d 80 [m 2J
te m p e ra tu rs k a ra z iik a : 8 0 20 = 60
te m p e ra tu rs k a ra z lik a ( t 20).
s re d n ja te m p e ra tu ra vode u ra d ija to ru ra u n a ta sa p a d o m te m p e ra tu re u cev im a
tx>

190
Za raijatore postavljene izmeu ovih pad ternperature (tf tj,) se interpoiuje.
Za pribiino poveanje povrine radijatora .usled smanjenja temperature
razvodne mree kod instaiacija bez toplotnih' gubitaka moe posluiti ranije data
tabela T 57.
Proraun bi se uglavnom svodio na nain prikazan u odeljku za vodeno grejanje gorajeg razvoda uopte, ali se za etano grejanje moe uprortiti pribiinim
raunima, jer bi inae bio suvie obtman za ovakvu vrstu postrojenja.
N apor u mrei etanog grejanja zavisi od visinske razlike H' izmeu sredine
kotia i gornje horizontalne mree. H iaenje u usponskim krakovima, a kod razgranatih mrea i u silaznim, od malog je uticaja.
Moe se ponekad uzeti u obzir hlaenje u siiaznim krakovima (povratne
mree) a za merodavan napor uzima se samo onaj koji proizilazi od visinske
razlike H '.
N apor koji nastaje usled H ' rauna se po ve poznatom obrascu (6.20):
p 'h H ' & s
Pad tem perature 0- od kotla do radijatora u razvodnoj mrei, rauna se prema
relaciji (6.19).
Ako je tf 90; tp = 70; c = 0,67 i ako se sa Lo oznai duina cevi razvodne mree o poetka horizontalnog voda do radijatora, onda se moe staviti:

pB-

49,6 k j j 'L o - H '

m

Gn

( 6.21)

Pad pritiska u pravoj cevi, prem a (6.13) iznosi:

L R = 6,6- I0 4-X-

i>5

paj

1 ^

Za spratne mree moe se uzeti da je (L = 2L 0) i S Z 0,4 H', onda je

6 . 22)

2Lo R = 0,60 H '

I* (6.15) i (6,17) moe se postaviti onos izmeu G h i odgovarajueg prenika D, tako da je

J_

j'[HknEP

7,5 \ ~ X

[kgh"1]

(6.23)

19.1
Najvaniji inilac ovde je ( //') .
Promenljive su (X) i (kn).

ka zavisi, za neizolovane cevi kroz koje proiie voda , od prenika i u maloj

meri od orijentacije cevi, (tabela T - 55), X je oreeno p ri t = Const. sa Gh
i D. Znai za oreeno H ' svakom preniku D odgovara jedan protok Git koji
odgovara jednaini (6.23).
K oeficijent prolaza toplote k p za neizolovane cevi najeih prenika dat
je u tabeli T 55.
Vidi se iz zavisnosti Gh, D i H ' u jednaini (6.23) i tabele T 55, da za svako
H ' sa oreenom brzinom V [m/s] fiuida (Vode) odreena je koliina G*.
Za etano grejanje obavezna je pretpostavka da je brzina V = Const u svakoj
deonici i kolu, a odreena je visinskom razlikom razvodne mree i sreine kotla H '.
Kako kp. i k zavise o prenika i brzine fhiida (vode), postoji siedea zavisnosr.

V = 0,048 (H ')ii

(6.24)

a zatim
G h = 0 ,1 3 1 8 U(JT)iT

[kgh->]

(6.25)

to vai za srednje vrednosti V i Gn.

Za najee sluajeve, tj. za H ' = 2 i 2,5 m u tabeli T 59 data je zavisnost
izmeu Gh ,D i H ', koja slui zanalaenje prethodnog prenika.
Tabela 3 iznalaenje prethodnog prenika

T ~59
Minimalni prenik -Zol
D (STD )
-mm

l 1/2
1 15

G h za H ' = 2 m
G
H ' ~ 2,5 m

[ 42
45

t
3/4
20

1
25

1'4
32

40

50

77

123
134

216
235

288
312

449
487

1J

(Din 2449)
1
60 ! 65

1
83

694
754

|
1 830
900

i
! 80
!
, 1148
| 1245

:
627-1

Rcdosled prorauna za prethodni preoik

odrediti pad tem perature u radijatoru (Tabela T - 58)
izraunati protok vode Gn u deonicama iz potrebne koliine toplote po
asu (Qh )
za postrcjenje sa H ' 2 m ili/f = 2,5 m prenike uzeti iz tabele T 59

192

ako se (H ') razlikuje osetuije upotrebiti grafikon na si. 105

Naktiadnirn pronsunom se odreuje prenik samo kod veiikih i razgranadh
postrojenja etanog grejanja.
627-2

Naknadni proraun
najpre odrediti napor za najudaljenije kolo, zanemariti hlaenje povratne
mree kao i onih radijatora koji nem aju veliku visinsku razliku od kotla3
jer je to neznatno,
za neizolovane odvodne cevi uzeti koefijente k s i z tabele T55 ,
dalje postupiti kao i kod gravitacionog vodenog grejanja sa gornjim razvodom gde se uzimaju u obzir gubici u cevovodima.
Primer

Za etano grejanje, Cija. je ema ata na sl, 106, izvriti dmenzionisanje cevi uproenim
ninom, Izvriti proveravanje najdueg i najkraeg koia. Visinska razlika izmedu horizontalne
razvodne mree i sredine koa je H ' = 2,5 m. Temperatura postrojenja _to 20. Povratna mrea
j'e u kanalima u podu. Ostali cevovodi nisu izoiovani i okaeni su na zidovima.

ra z v o d flo g voda

SKte 10S Grafikon za odreivanje prethodnog prenika

193

1.

P reth o n i proraun

Pad temperature u raijatorima prema T58

Protok
G*

Radijator

Ualjenost
od kotla

Pad temperature

Broj

1
2
3
4
5

0,5
6,0

25
23

32
87

10,0
3,0

21,5
24

102
125

tr -

kg/h

Pomou tabele T 59 bira se prethodni prenik D ,

Za horizontale:
1

D eonica:

346
50

G h Ikgh-5]
D v [mm]

221
32

189
32

Za vertikale:
D eonics:
\ G [kgh-1J

D jj [mm]

10

11
87
25

12

13
32
15

102
25

14

15

125
25

16

194
2.

Naknadoi proraun

a) Proraun napora (za e koristi se tabeia T -5 4 )

Deonica
br.

kB j

Gh

Dp

k g h "1

EM l

7
B

2,0
0,5
5,5
4,0
2,0

2,1
1,6
1,6
1,7
1,5

&

'C

90,00
89,27
89,05
86,24
83,38

0,73
0,22
2,81
2,86
1,61

89,27
89,05
86,24
83,38
81,77

H'

P* H

k g m " * K ''

Pa

0,67
0,66
0,65
0,64
0,63

1,45
2,50
2,50
2,50
1,40

7,1
3,7
47,3
45,7
14,2

K o lo raijatora 5

1
2
3
4
5

346
221
189
102
102

50
32
32
25
25

% P 'xs = 118 Pa

K o lo radijatora 1
12

32

15

2,0

0,9

89,05

4,75

84,30

0,64

1,40

34,6
7,1
3,7
45,4

1 kao gore
Z p ' s i =

Pojedinani otpori u koln raijatora 1 i 5

R a ija to r 5,
Deonica 1: kotao
luk

Deonica 2:
Deonica 3:

2,5
0,5
s ; = ' 3,0
3,0
T rava
T -prolaz
0,0
0,5
hik
= 0,5

Deonica 7;

T-komad
luk

Deonica 8:

T-koma

K.=

Deonica 9:

iuk

X = 0,5

0,5
0,5
= i",0

R adijator 1

Deonica 4:
Deonica 5:

T -ptoiaz
dvostruki Suk
radijator
ugaoni veriU'l

0,0
2,0
3,0
4,0
= 9,0

Deonica 6:

dvostruki luk
T-komad

2,0
0,5
2,5

Deonica 12: luk

ventil
radijator
T komad
Deonica 13: luk
T -komad

0,5
8,5
2,5
1,5
== 13,00
0,5
1,0
- 1,5

3,0

195

Gk

k g h '1 m
2

mm
4

LR

m s"1 Pam~!
5

D'

V'

R'

{ L R ')

Tj

11

12

13

14

10
1

346
221
189
102
102
102
189
221
346

2,0
0,5
5,5
4,0
2,0
4,0
5,5
0,5
1,5

50
32
32
25
25
25
32
32
50

0,047
0,065
0,055
0,050
0,050
0,050
0,055
0,065;
0,047|

Razlika

15

16 | 17

K o lo ra d ija to ra 5

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Pa

Pa

H ' 2,5 mm
V = 0,067 m s '

0,8
2,0
1,6
2,0
2,0
2,0
1,6
2,0
0,8

3,0
9,0
3,0
7,0 !
0,5
0,8
0,0
0,0
9,0 11,0 20 0,08 0,62 124 10,0 3,2 0,84 2,1
2,5
3,5
|
|
1,0
1,5
1
3,0
7,0
0,5
0,5
|
i
4138 Pa+ 3932 P a= 81,10 P a < 115,72 Pa
1,6
1,0
8,8
8,0
4,0
8,0
8,8
1,0
1,2

28,83
109,93

Poveanje otpora usled izmene deonice 5:

Ali promenom prenika deonice 5

por u deonici 5:

u njo] se smanjuje i napor za 3,63 Pa. Otuda je ukupan na-

/> ,/= 115,72Pa - 3,63 Pa = 112,09 Pa

1 sa ovim je Z L R + Z Z =

109,93 Pa < 112,09 Pa

K o lo ra d ija to ra 1: p n ~ 44,5 2 Pa

15 0,45 Pa 0,35 6,87Pa 13 13,34Pa

15 0,45 Pa 0,35 1,37 Pa 1,5 1,96 Pa 20 0,025 0,09 0,04 1,50,08 0,10 0,12
8,24 Pa + " 15,30 Pa
= 23,54 Pa
= 23,05 Pa
Za eonice 1, 2, 8 i 9: LA li + L Z
~4659Pa> 44,52 Pa
Zbog ovoga je izvrens promena prenika
eonice 13 na D = 20 mm smanjenje otpora
= 2,16 Pa
Ukupan otpor:
44,43 Pa < 44,52 Pa
12

13

32
32

2,0
0,4

Primer. Horizontaini jednocevtii sittem

U ovom sluaju radijatcui su
poreani u nizu du glavnog voda tako
da razvodna temperatura opada od
radijatora do raijatora. 7a ovaj proraun se koristi proraun koji je dao
Rajhov, Odnos prenflca prikijuka
radjjatora d (slika 107) i prenika
giavnog voda D (kratki spoj), dobija se Iz jednaine:

d ,

RAD UA TO R

-p fj
fD
L
Kratki spoj

Slika 107 Cevni vod jenocevnog sistema

196

$7

i.

(6.26)

i
gdeje:
- odnos jednakib otpors f strujanja kroz radijator i glavni vod,
odnos ceiokupne jaine topiote prema toplotnoj
ladijatota,
A t hlaenje u radijatoru [Kj,
tr - razvodna temperatura [CJ,
tp
- povratna temperatura [C).
e

jaini

odgovarajueg

Jednaina (6.26) je grafiki prikazana na slici 108. Moe se staviti e = 10, Sto priblino odgovara.

1
a

08

04

0,2

0
B

0,5

1,5

2
C

Siika 108 - Odnos prenika d / D (piikljuak raijatora: glavnom vodu)

kod jednoeevnog sistema
Na siici 108 deo dijagrama AB daje onos prenika d / D , a deo BC predstavlja odnos temperatura A t/(fr tp), Iz dflagrama se vidi da je pri e = 10 za odnos temperatura 1, odnos prenika d / D
0,53 (na slici 108 prikazano isprekidanim iintjama).
Na siici 109
data je shema za ptoraun
horizontalnog jednocevnog sistema. Jaoina
kotla je 15000 W. Data shema cevne miee piedvia eline cevi. Meutim, kod manjih pogona se
6640

T 2300

2 300

2 300 T 23(Kix ^ 60 r

90
3 -

80

--E

~ e

KOTAO

---------------------------------------

2 2 x l,5 ( ^ " )

rrrrmnrrnm
Slika 109
upotrebljavaju i bakame cevi sa kojima je izvoenje skuplje, aii se lakSe izvoi i otpomije je prema
koroj&iji.
Broj radijatora je 6, a jacina grejanja iSkW. Maseni protok iznosi-

Q
c *A t

15000W
AaOOJkg-'K-1 10K

15000 J s -
42000 Jk g -;j

0,360 kgs'

1300 k gh-1

197
Pri bizini V ~ 1 m s '1 iz pomonog Usta bi, 9 preonik cevi se moe uzeti D = 22 X 1,5 mm,
etiui odgovara pad pritiska R * 600 lam "1.
U tabeli T ~ 60 dat je piegied karakteristika pojedinih radijatora u siizu:
T - 60

Qr

kgh"1

1
2
3
4
5
6

1160
2300
2300
2300
2300
4640

10
10
10
10
10
20

100
200
200
200
200
200

A f:

(1

TT

mm (~ )

mm (~ )

0,53
0,75
0,75
0,75
0,75
0,75

22 X 1,5 (3 /4 )
22 x 1,5 (3 /4 )
22 x 1,5 (3 /4 ")
22 X 1,5 (3/4")
22 X 1,5 (3 /4 )
22 X 1,5 (3 /4 )

Af

Gfe

Radijator
br.

t T tp

i
i
i
i
i
2

10
10
10
10
10
10

13,0
6,5
6,5
6,5
6,5
3,2

15 X 1,5
18 X 1,5
18 X 1,5
18 X 1,5
18 X 1,5
18 X 1,5

(3 /8 )
(1 /2 )
(1 /2 ")
(1 /2 )
( 1 /2 )
( 1 /2 )

15000
Parametri za ntdijatore.
fUacnje vode n glavnom vodu iznosi:

d = Qr
Q

(6.27)

(h ~ *p)

Iz jednaine (6.27) dobija se temperatuia ulazne vode u siedei radijator i srednja temperatura radjjatora.
T - 61
Radijatoi
bioj

*r

tp

1
2
3
4
5
6

0,8
1,5
1,5
1,5
1,5
3,0

90,0
89,2
87,7
86,2
84,7
83,2

80,0
79,2
77,7
76,2
74,7
63,2

85,0
84,2
82,7
81,2
79,7
73,2

9,8C 10 C

628

PU M PN O GREJANJE

U mreama kod kojih gravitacioni napor nije u stanju da savlada otpore i

osigura cirkulaciju tenosti u sistemu, m ora se u glavni razvoni ili povratni vod
ubaciti pum pa. U onosu na gravitacioni sistem , pum pno grejanje im a izvesnih
prednosti ali takoe i nekih nedostataka.
K ao prednosti pum pnog grejanja u onosu na gravitaciono treba napom en u ti sledee:

198

1. cev mree su manjih prenika pa je tim e i cela mrea jevtinija, to se

osetno odraava kod razgranatih mrea;
2. lake se izvodi jer se ne m ora striktno obezbediti stalan nagib mree
i potpuno izbegavanje manjih vazdunih depova . Zbog ovoga su i m anje smetnje
u radu, ime je i funkcionisanje sigurnije;
3. lake je reguiisanje. Bre dejstvuje pa su mogue vee pauze izm eu
loenja kada se prekda, Ovo oprinosi i ekonomtnosti sistema. Regulisanje se
moe vriti i automatski pomou term ostata koji automatski ukljuuje ili iskljuuje
pumpu u zavisnosti temperature prostorija;
4. radijatori se mogu postavljati proizvoljno u odnosu na visinu kotla bez
uticaja na efikasnost zagrevanja.
Nedostaci pumpnog grejanja uglavnom bi bili sleei:
1. energija utroena za pogon pum pe poveava trokove eksploatacije;
2. funkdonisanje sistcma, tj. obezbeenje cirkulacije je uvek zavisno od
dopurtske energije (elektrini motori, turbine i r);
3. upotieba izvesnih pumpi i m otora moe prouzrokovati neprijatne umove.
Da se ovo izbegne moraju se preduzeti naroite m ere u pogledu izbora i postavljanja ovih agregata. Danas su uglavnom u upotrebi bezumne pumpe.
Savremenom konstrukcijom pum pi i m otora pum pno grejanje sve vie uzima
maha, naroito kod veih instaiacija, ali to ne znai da se takoe sve vie prim enjuje i kod manjih i etanih instalacija,
Raspored ureaja kod pumpnog grejanja isti je kao i kod gravitacionog, a takoe i razvoi mree. Treba samo paziti na izvajanje vazduha jer se ono oteava
poveanjem brzine strujanja tenosti. Zbog ovoga se pribegava proirenjim a cevi
u gornjim vodovima da se brzina strujanja sm anji i omoguava se na taj nain lake
izdvajanje vazuha. Nekad se doaju i suovi u gornjoj razvodnoj mrei iz kojih
se s vremena na vreme rsputa vazuh.
Da bi se obezbedila sigurnost rada, u 'sluaju otkaza pum pe, esto se ugrauju ve pumpe u paralelnim vodovima, koje se mogu uvek iskljuit postavljenim
ventilima spreda i pozai pumpe. Uvodi se i dopunski gravitacioni vod sa ubaenim ventilom, a se omogui bar i mali tok ako pum pa prestane da radi, im e se
spreava pregrevanje kotla, koji bi se inae morao gasiti.
Preporuljivo je da druga pumpa ne bude na isti pogon (elektrini, to je
obian slttaj) nego pomou benzinskog m otora ili turbine.
Iz razloga koji su pomenuti treba vorti rauna o izolaciji zvuka i birati bezumnu pumpu.
I velike brzine cirkulacije mogu proizvesti neprijatne zvuke. Zato ne treba
niukom sluaju prei brzinu tenosti od 2 m/s.
Treba napomenut a se, pod izvesnim nepogodnhn sticajem okolnosti
kada je pumpa u povratnoj mrei, moe desiti a se u nekim radijatorima kod
pumpnog grejanja pojavi depresija. Ova nezgoda se otklanja poeavanjem visine
ekspanzionog suda tako a odgovara visini manometarskog pritiska pumpe.
Kod pumpnog grejanja ne moe doi do kontra-strujanja, Raijatori mogu
biti i nii od kotla.

199
628-1 Prikljuak od pom pe o ekspanzionog snda
Propisi sigurnosti kod pum pnog grejanja jo se vie potenciraju, O ba sigurnosna voda ne smeju imati nikakvih suavanja, a to znai da se u njih ne sme staviti
nijedna vrsta pum pi, jer i one predstavljaju suavanje'u vodovima. Prem a tom e pum pa se ne
sme stavhi izmeu prikijuaka sigurnosnih cevi i
kotla fizm eu k ~ m i k ) ve se moe ubaciti
izvan ovih taaka u razvonu ili povratnu cev,
npr. ko a ili b, (sl. 110).
U koji vod da se ubaci pum pa, odvodni ili
dovodnij oreuje se iz pravila da se ne sme dozvoliti ni u jednom deiu mree stvaranje podpritiska, jer bi to omoguilo ulaenje vazduha u cevi,
kroz neka m esta koja potpuno ne zaptivaju (npr.
zaptivai tofbiksne ) i uveliko ometalo fu n kcionisanje grejanja.
D a bi se onemoguiio stvaranje pare, pritisak u m rei ne sme biti manji nego to bi bio
pritisak zasiene pare pri najveoj tem peraturi koja
smetaja pumpe u mrei vodenog grejanja
se moe ostvariti u razvodnoj mrei. Ovo se kod
otvorenog grejanja takoe mora obezbediti.
Korisno je nainiti dijagram raspodele pritiska u mrei sa postavljanjem
pum pe u ovodnu i dovodnu cev i izvriti analizu da li se i gde moe pojaviti
podpritisak.
D a li pum pu staviti u odvodnu ili dovodnu cev mogu oluiti jo sledei uslovi:
P um pa se moe postaviti u dovodnu cev ako je mogue da se ekspanzioni
sud postavi iznad najvieg radijatora najmanje za visinsku razliku koja odgovara
ranom pritisku pum pe.
Ako ovo nije mogue onda pum pu postaviti u odvodnu cev, jer se u ovom sluaju ne moe dogoditi podpritisak niujednom delu mree.
Ovde postoji drugi nedostatak, to je m rea pod izvesnim veim pritiskom
a pum pa rai sa veom tem peraturom fluida.

628-2 M rea za pum pno grejanje

P

h p

N apor pH u pum pnom grejanju sastoji se iz zbira pritiska koji stvara pum pa
i gravitacionog pritiska P h g
|

p n Pnp

Ph g

[Paj

(6.28)

Najjednostavnije bi bilo ako bi se mogao gravitacioni napor u odnosu na

pum p n i zanem ariti.
Proraun pum pnog grejanja osniva se na principim a kao i za gravitaciono.
I tu se polazi od jednaine:
j p jj ~ S Z.i + i Z

[Pa]

samo to se tok prorauna u izvesnim pojeinostima menja.

(6.29)

200

Kod gravitacionog grejanja napor je bio odreen visinskom raziikom iz~

meu kotla i najvieg voda pa se na osnovu njega raunale brzine fluida i preni
cevi. Ovde i pritisak ( P h p ) nije poznat.
Za dat raspore vodova i odreene koiieine toplote moguno je m reu izvesti sa vie razliitih prenika cevi aii i sa razliitim pritiscima Ph p - Svakako je
samo jedan izbor najekonormniji.1)
Ukoliko su cevi tanje i mrea je jevtinija, Samo ovim se dolazi do veih brzina i paa pritisaka to dovodi i do potrebe za veom snagom pumpe.
Ukratko, vee brzine daju jevtiniju mreu ali vee eksploatacione trokove
i obrnuto. Znai treba pronai ekonomski najpovoljniju mreu.
Kod razgranatih mrea potrebno je ovo tano proraunati. Sam proraun
se izvodi na slian nain kao i za daljinsko gre>anje.
Meutim, za obine, manje instalacije pnm pnog grejanja ide se ka m anjim
prenicima i poveanju pada pritiska.
Iz iskustva se kod manjih instaiacija usvaja bilo pritisak pum pe bilo pad
pritiska ill brzina protoka.
Ovde e se izabrati pad pridska, koji e se zarati konstantno du glavnih
vodova, tj. u kolu najvee duine.
Naravno da e se ovaj pad pritiska, usle norm iranih prenika cevi, u nekim
deonicama unekoiiko menjati, ali to nee biti od osetnog uticaja.
Za nonnaine uslove i manje mstalacije pad pritiska se moe uzeti u granicama
R - 50-100 Pa
a kod velikih R = 100-200 Pa m"1.
Temperaturska razlika fluida razvodne i povratne mree kod pum pnog grejanja bira $e prema uslovima rada i nije, kao kod gravitacionog grejanja u uim
granicama. Moe $e uzeti 10 .
Redosle prorauna jednog pumpnog grejanja najbolje e se vieti na izraenom primeru.
Primer. Potrebno je izvriti dimen/.ionisanje prenika cevi jedne mree pumpnog grejanja
ije su Seme date u horizontalnoj i vertikainoj projekciji na si. i 11 i 112.
Gravitacioni napor u
mrei se zanemaruje. Pretpostavlja se da je tcmperaturska razUKa izmeu razvodne i povratne
mree 10,

a) Proraun glavnih voova

Spojni cevni vod izmeu razvodnika i radijatora usponskog voda I uzee se za glavni vo.
Ovaj cevni vod e se raimati za razne padove pritiska; kako je ve napomenuto* Proraunom e
biti obuhvaene odgovaiajue deonice u razvodnoj ili povratnoj mrei. U tome cilju zapoinje se
od razvonika gde padaju vei premci0 kod kojih je vea verovatnoa a se zadre odabrani padovi
pritiska usled gue podele. Iz ema se najpre Ispune koione 1, 2 i 3 u formuiaru. Za proraun ovog
primera unee se u kolonu br. 2 protoci Gh [kgm"3]. Efekat topiote u ovom sluaju iznosi; Qh ~
= 11,63 Gh [W].
Deonica 1;

promcna hrzine (ptetpostavks)

ventil, 1 kom.
luk o 90, 2 kom.

L) K.od pumpi manjih snaga {pi-jp 5 - 3 0 kPa)

samo to dovodi i do promene protoka,

0,5
4,0
1,0
t = 5,5

pritisak se moe menjati priguivanjem

201

Deonica
Deonica
Deonica
Deonica

2 o 6:
7
S i 9:
10:

T-komadj prolaz
T-rava
T-komadj prolaz
T-komad prolaz
luk od 90% l kom.

K = o,o
Z = 1,5

X = 0j0
0,0
___ 0j5
X = 1,5

Deonica 11 do 14:
Deonica 15:

T-komad, prolaz
T-koma, suprotan tok, 1 kom.
ugaoni ventil, 1 kom.
radijator, 1 kom.

X - o ,o

3.0
4.0
2,5

X 9,5
Deonica 16:

dvostruko skretanje, 1 put

T-komad, supr. tok, 1 kom.

Deonice 17 do 20:
Deonica 21:

T~komad, prolaz s ovodom, 1 kom.

T-komad, prolaz s ovodom 1 kom.
iuk od 90, 1 kom.

Deonice
Deonica
Deonice
Deonica

T-komad, prolaz s ovodom, 1 kom.

T-komad, ulaz 1 kom.
T-komad, proiaz s dovodom, 1 kom.
luk od 90, 2 kom.
ventil, 1 kom.
promena brzine (pretpostavka)

22 i 23:
24:
25 do 29:
30:

0,5
3,0

X 0,5
X 1,0
X = 0,5

1,0

4,0
0,5

X = 7,5

Slika 111 -Shema pumpnog grejanja za prlm er proraCuna vertikaina projekdja

Iz eme

Iz proraiSuna

rt
fc

KoliDeo~ cins 'iN

nica toplote 3

R =* 2 0 0 P a m '!

R 100Pam l

m mm ms 1 Pam '1

Pa

20
20
20
20
20

88
80
80
65
6S
60
60
50
50
32
32
32
25
20
15

0,94
0,98
0,87
1,00
0,91
0,87
0,70
0,85
0,55
0,55
j 0,45
0,35
0,40
032
0,30

94
105
83
150
112
124
81
140
65
110
72
42
80
73
91

LR

ZK

LR

2*

br.

1 i 30233000
2 i 29 209000
3i 28 186000
4 i 27 163000
5 i 26 140000
6 i 25 116000
7 i 24 93000
8 i 23 70000
9i 22 47000
10 i 21 23000
11 i 20 19000
12 i 19 14000
13 i 18 9000
14 i 17 5000
15 i 16 2300
Si

20
20
20
20
23
8
8
8
8
2

237

Pa
s

1880 11,0 4880

0,5 220
2100
0,5 190
1660
3000 0,5 250
0,5 210
2240
2480 0,5 190
1620 2,5 610
2800 0,5 180
1300 0,5
80
2530
1,5 230
580
0,5
50
340 0,5
30
640
0,5
40
0,5
380
20
180 13,0 580
23930

7760

mm m f 1 P am '1
10

ii

12

80 1,09 129
65 1,31 241
65 1,20 191
60 1,28 236
60 1,10 175
57 1,10 220
50 1,10 242
50 0,85 140
40 0,S5!, 194
32 0,55 110
25 0,80 296
25 0,60 173
20 0,65 268
15 0,60 327
10 0,50 320

Pa

Pa
13

14

15

2580 11,0 6490

0,5 430
2820
3820 0,5 360
0,5 400
4720
3500 0,5 300
4400 0,5 300
4840 2,5 1490
2800 0,5 180
3880 0,5 180
1,5 230
2530
2370 0,5 160
90
1380 0,5
2140 0,5 110
90
0,5
2620
640 13,0 1610
45040

12420

203
Posle ovoga se poinje sa dimenzionisanjeni. Proraun treba izvesti sa dva specifina pada
pritiska, R = 100 i R = 200 Pam "1. Koristei se pomonim listom 4 ispunie se kolone 4 do 9
i 10 do *15 (v. formular). Pri tome se uvek nalazd ona vrednost na listu koja najbiie odgovara izraunatoj koliini G h odnosno (1/10) Q i usvojenom padu pritiska R .
Duine L u form ularu se odnose na obe deonice.
Za deonice 1 do 30: S L R 4- 5) Z ~ 31690 Pa;

L R + Z 57460 Pa

Snaga pum pe rauna se po obrascu

Gs p u p

gdeje:

50000
3600

protok

p HP -

napor za R = 100 Pa : 31,69 kPa

napor z a R ~ 200 Pa ' 57,46 kPa

p Hi, -

[WJ

Otuda:
za napor R - 100 Pa
p ~

60000 -31,69
3600 0,7

754 W

za napor R = 200 Pa
p *

60000 57,46
3600 0,7

1368 W

Iz ovoga izlazi da je;

Za

R = 10

[
[
!

R - 20

31,69
0,754

Pp

57,46
1368

P a m '1

Za daiji pritisak usvojie se speeifini pad pritiska R = 10

b ) P ro ra im p rfk lju k a z a rn d ija to re u u sp o m k o m k ra k u I
Za odredivanje prikijuaka za radijatore na raspoloenju su siedei pritisd;
17

17

N a 3. spratu p n a ( L R ) 4- 2 Z =
14

14

18

is

1360Pa

Na 2. spratu p u z 2 (L R ) + Z 2040 Pa
13

13

14

14

N a 1. spratu p u i ~ S (L R ) + Z = 2410 Pa
U prizemlju

12

12

20

20

p u c *- (.LR ) + Z =

li

3040 Pa.

kPa
kW

204
Ovi se pritisci ne smeju prei. Dalje se rauna specfini pad pritiska R kao kod gravitacionog grejanja. U ovim kraikim vodovima uzima se vei pad pritiska nsied poiedinanih otpora (u
koje spadaju ventiiij lukovi, radijatori)j tj. oko 66% pa se nastavlja sa proraunom vrednosti R :
Ostaje za trenje u cevima

L [sn]

[Pa m_l ]

0j34- 1360" 462,0 Pa

0,34' 2040 * 693,6 Pa
0,34' 2410 819,4 Pa
0,34 3040 = 1033,6 Pa

2
2
2
2

Iz 5eme mree

Naknadni proraun
sa prethodnim prenikom

Ka 3. spratu:
Na 2. spratn:
Na 1. spratu:
U prizemlju;

kgh"1

mm

230
345
410
515

LR

s c

L i? + T .Z

Pa

Pa

Deontca
br

m s 1 Pam "1

Pa
1

10

11

31:32
33 i 34
35 i 36
37 i 38

2300
2300
2300
2300

200
200
200
200

2
2
2
2

15
15
10
10

0,30
0,30
0,50
0,50

90
90
330
330

180
180
660
660

13
13
13
13

580
580
1610
1610

760
760
2270
2270

Viak napora e se priguiti regulisanjem ventiia.

c) Proraun jednog usponskog kraka b lizin i razvodnika

Naknadni proraun
sa naknadnim prenikom

Iz erae

sa prethodnmi precnikom

Deomca G h L
brf
i

LR

LR

Razlika

LR

Pa

Pa

Pa

15

16

__ _

m mm
3

39 i 50 2000 23 1 32 0,55
40 i 49 1600j 8 32 0,45
41 i48 1200[ 8 25 0,60
42 i 47 800: 8 20 0,66
43 i 46 400: 8 15 0,59
44 i 45 200j 2 10 0,50
L - 57

P a n r1 Pa
6

110
72
173
263
326
320

2530
580
1380
2100
2610
640
9840

Pa mm

10

Pam "1 Pa
12

13

14

_
_
_ _
2,5 380
0,5 50 25 0,80 296 2370 0,5

0,5 90 __
1,2 1210 9680 0,5
0.5 110 15

0,5 90
13,0 1610

2330

160 1790 110

360 7580 250

9370 Pa

205
Rai pninera izvren je proraun fcraka X . Izm eu racvi u takama A i B postoji razlika.
pritiska p a = S L R + 2 Z = 21540 Pa. Ova razlika pritiska je merodavna za odreivanje
prenika cevi kraka X , znai 1 za eonice 39 do 50. T reba postupiti kao i u gore izvrenom proraunu pod b). Najpre se izrauna specifini pad pritiska R . Ako se uzme da na pojeinane otpore
pada 40%) ostaje za dimenzionisanje cevi u deonicama 39 o S0 na raspolaganju pritisak od 0,60
21540 = I2920Pa. Na duini od 57 m spocifiki pritisak iznosi:

12920Pa

227 P a n r 1

Prem a ovome se korienjem pom onog iista 4 izvri imenzionisanje pre~

nika. R ezultati su uneseni u prednji formular.
2

L R + S Z = 9 8 4 0 Pa + 2330Pa = 12170Pa

Poveanje paa pritiska usled

prom ene u deonicama 40) 42, 47 i 49:
U kupan pad pritiska

9370 Pa
21540 Pa

D ruge prom ene ne mogu se izvriti jer b i pad pritiska isuvie porastao.
Ostali krakovi se raunaju na isti nain.
K od visokih zgrada gravitacioni napor ne treba zanem ariti. U jednaini
(6.28) P h p sc ne m enja ali zato p n se m enja sa tem peraturskom razlikom, to znai
i sa optereenjem grejne instalacije, usle ega se pri poveanom optereenju nee
postii proraunata raspodela napora. T im e olazi i do nejednakog zagrevanja
spratova na jednom vodu i oteavanja centralnog regulisanja.
U gornjim spratovima, kada se uzm e u obzir ceo gravitacioni napor, raijatori p ri m alom optereenju grejanja zaostaju a kada se zanem ari ovaj napor, svi
radijatori pod istim okolnostima, tj. ko slabijeg optereenja, onda pregrejavaju.
Ovakve nepravilnosti se jo vie izraavaju poveanjem uela p u v u odnosu
na ceo p n , tj. sa viom zgradom i udaljenijim vodovima.
Izborom jae pum pe ove nezgode se sm anjuju.
Kako ove sm etnje idu u dve krajnosti uzim anjem u obzir ili obacivanjem
uticaja gravitacionog napora, onda se preporuuje da se uzm e u raun samo jedna
polovina ovoga napora, tj.
Ph

pH p

\p .

(6.30)

Ove nezgode se m ogu izbei jo na jedan nain. N aim e u proraun se uvodi

pritisak pum pe samo u glavne horizontalne voove dok se usponski vodovi raunaju samo sa gravitacionim naporom.
U ovom sluaju treba voditi rattna a se vodovi tako rasporee da flu id
(voda) u svom e toku kroz sva kola prolazi priblino isti put. T o se postie razmetanjem vodova tako da npr. najdui razvodni vod ide sa najkraim povratnim ili
se ublaivanje uticaja razliitih pritisaka u odvodu i ovou vri kratkim spajanjem
u nekim eonicama preko reguliuih ventila (sl. 113 i 114).

206

SUka.114 $ema kratkog spa

janja razvodnog i povramog voda
reguliuim ventilom
Cirkulacione purape za centralno grejanje ko nas proizvode IMP Ljub^ana, Fabrika termjlSkih
uieaja Sombor i Fabrika Goienje-Sevei, Subotica.

63

PANELNO GREJANJE

631

O P S T I DEO

Panelno grejane spada u vrstu centralnog grejanja kod koga uiogu radijatora vre velike grejne povrine. Sa ovih povrina toplota se uglavnom odaje
zraenjem.
Prem a svojoj konstrukciji grejne povrine panelnth grejanja mogu biti u
vidu velikih ploastih radijatora, koji su privreni o zidove sa malim rastojanjem
od njih, ili su to sami zidovi, pkfoni iii podovi u kojima su ugraeni sistemi grejaa.
Prerna tome panelno grejanje moe biti zidno, plafonsko ili podno. AH i pojedine
od ove tri vrste mogu. se i meusobno kombinovati a tako isto i sa radijatorakim
ili vazdunim grejanjem.

Stilia 115

Spoljni izgle' (sl. 11S) i crte (si. 116) sa objanjenjem citkulacione pumpe
fabrike Gorenje-Sever za centraino grejanje REAIP

207
T|p!P 40/125-100/160

T j p IP100/180 -150/360

II Merni prikljuok
III Odzraivonje ft
"
VI! Pranjenje R a/a

5sa
L^.
nx

SUka116

Kako se zraenjem, koje je preteno kod ove vrste grejanja, ne zagreva okolni
vazduh direktno, nego preko predm eta na koje je ono upravljeno, onda svi okolni
prem eti i granine povrine koje ne slue kao grejne povrine im aju veu tem peratu ru nego okolni vazduh, izuzimajui hiadne spoljne zidove i prozore. Usled ovoga
je i odavanje toplote ovejeg organizma m anje nego u .prostorijama koje se zagrevaju obinim radijatorima. Imajui u vidu jo i da prostranost grejnih povrina
ovih sistema grejanja omoguava njihove nie tem perature moe se zakljuiti da
je panelno grejanje izrazito ugodnije i bolje u higijenskom pogledu.
Ako je u jednoj zagrejanoj prostoriji tem peratura vazduha n a tem peratura
okolnih povrina t%, onda je kod radijatorskog grejanja n > n a kod panelnog
n > t i, to je u pogiedu ugodnosti povoljnije za oveji organizam.
Ukoliko ne bi postojala m ogunost obnove vazduha, bilo kroz nezaptivene
elem ente prostorije (prozori , vrata), bilo vetakim putem , onda bi kod panelnog
grejanja dolo skoro do izjenaenja (n) i (tz).
T em peratura povrine plafona u kome su ugraeni grejai, ostie do 35.
O vde se mora dobro paziti da ne bi zraenje bilo orijentisano na osobe koje se
ne krett, jer bi to izazvalo neprijatan oseaj,
Ako su plafoni vee visne od norm alne (tj. preko 3.2 m), onda povrinska
tem peratura plafonskih panela m oe srazmerno biti i via,
Z idni paneli mogu imati znatno viu tem peraturu, jer im zraenje nije orijentisano prem a glavi oveka, niti je ovek u direktnom dodiru sa zidom.
Suprotno ovome tem peratura poda, kada je u pitanju podno grejanje, najnia je od tem perature grejnih povrina druga dva panelna grejanja (do 25 a u nekim
sluajevima do 30) pa se ova vrsta grejanja smatra kao jedno od najprijam ijih za

208
ovecji organizam. Ovome ide u priiog i injeniea da ovek neodeven3 stojet u
prostoriji u kojoj vlada tem peratura njegovog tela, gubi preko tabana istu koliinu
toplote kao i preko celokupne ostale povrine svoga tela (ispitivanje vrio prof.
J . Amar).
M erenja, koja su vrena u norm alnim prostorijam a na 2,5 m o prozora u
kojima je instalirano podno grejanje, pokazala su a se tem perature m erene na
40 cm visine od poda i ispo plafona razlikuju najvie za 0,5,
Ova ista m erenja u prostorijama grejanim obinim radijatorim a pokazuju
razliku od 2,5 do 8,5 u zavisnosti o spoljne tem perature (za + 10 do 15).
Takoe i ujednaenost tem perature prostorija grejanih panelnim grejanjem,
a naroito podnim , vrio je dobra. Praktino tem peraturska razlika se pokazuje
jedino na malom rastojanju (od 10 20 cm) od prozora i izrazito hladnijih zidova.
Kao meriio ugodnosti sredine u kojoj ovek boravi pom enut je i stepen odavanja toplote njegovog tela a naroito glave. D obra ujenaenost tem perature u
prostorijama uslovljava da je ovo odavanje toplote veoma umereno. T o se bolje
postie ukoiiko su gtejne povrine vee i dobro rasporeene. K ada se panelni radijatori ne prostiru preko celih povrina plafona ili poda iii njegovog velikog dela,
onda pravilan njihov raspore ima znatan uticaj na ujenaenost tem perature. Smanjenje odavanja toplote panelnih radijatora konvekcijom takoe doprinosi ujednaenju tem perature. Konvekcija kod panelnih. grejaa najvie dolazi do izraaja u
zidnom grejanju a najm anje u plafonskom , kod koga se zagrejani vazduh priljubljen
uz plafon najmanje kree.
Grejai kod panelnih grejanja mogu biti savijene cevi u vidu serpentina
ili registra u kojima cirkuiie toplotni fluid, ili ako ima uslova koriste se i elektrini grejai.
Cevni grejai se u letnje doba m ogu koristiti i za hlaenje prostorija. U ovom
sluaju bolje je prim eniti piafonsko grejanje poto se rashlaen vazduh sputa nanie, K ada se raspoiae u vodovodnoj m rei dovoljno hladnom vodom, onda se ona
moe direktno koristiti za ove svrhe, u protivno primenj'uju se ureaji za hlaenje.
Pri ovome treba imati u vidu da hlaenje vazduha poveava njegovu vlanost pa
o tom e treba voditi rauna u nekim podrujim a kao npr. u primorskim krajevima.
U sle potrebne niske tem perature kod panelnog grejanja treba da je i tem peratura fluida vode nia, to zahteva i osetljivije regulisanje sagorevanja. Zbog
ovoga je korisno uvek ugraditi sirene za signaiizaciju maksimalne tem perature u
ovodu a i jedan vod za meanje kako b i se tem peratura vode u odvou mogla
brzo smanjiti i da se moe odravati nezavisno od tem perature kotla.
Ako se zagrevanje vri preko prikljuka tople ili pregrejane vode datjinskog
grejanja, obavezno je imati odvojen cirkulacioni vod za zagrevanje zgrade, zagrevan
pomou razmenjivaa, da se izbegne dejstvo i korozije i taloenja. Ovo isto vai
naroito ako je d rk u la o n i vod predvien i za hlaenje.
Podno i plafonsko grejanje omoguavaju racionalnije zagrevanje ako je obezbeena efikasna toplotna izolacija spoljnih zidova a takode kroz podove i plafone
ge ne postoji toplotna uravnoteenost sa susednim spratovima.
632

AK UM U LA GIJA I R E G U U S A N JE T O P L O T E K O D PA N E L N IH GREJANJA

Paneino grejanje je manje-vie inertno jer zagrevanje prostorija poinje tek

po prenosu toplote od grejnih cevi iii ploa na njihove obloge. Ovo je izrazitije

209
lcod masivnijih konstrukcija pa se prom ene u potrebam a zagrevanja ne mogu izvoiti u kratkom vremenu.
Inercija raznih sistema grejanja vidi se iz siedeeg preglea, koji izraava
onos akumuiisane toplote QA [W h ] i jaine zagrevanja Qh [W],
Panelno grejanje sa ubetoniranim cevima
Panelno grejanje sa lamelama
Grejanje sa radijatorim a o livenog gvoa
G rejanje sa radijatorim a od eiinog lim a
Grejanje konvektorima
G rejanje ploama zraenjem

4 do 8 asova
2 do 6

1 do 1,2
0,7 - 0,8
0,15 0,2
0,8 1,3

K od panelnog grejanja donje vrednosti vae za piafone m anje debljine i

potpunom izolacijom s gornje strane a gornje vrednosti su sa uzim anjem u obzir
akumulacije toplote u m euspratnim konstrukcijam a sa norm ainom izolacijom,
Velika inercija ovih vrsta grejanja nekada dovodi do neprijatnosti jer ako b i
se prostorije i suvie zagrejale, njihovo hlaenje se postie jedino otvaranjem prozora to nije uvek poeljno niti ekonomino. Za ovakve sluajeve bolje je graditi
lake konstrukcije.
M oderne zgrade zahtevaju racionalnije graenje, tanje z.idove i vee prozore
pa i sistem grejanja treba da im a m anju inerciju radi elastinosti reguhsanja.
K od velikih zgrada treba uzeti u obzir i akumulaciju toplote u zavisnosti od
konstrukcije zgrade i predviene potrebe u zagrevanju. Korisno je jo i izvriti
analizu cene kotanja goriva, jer u zavisnosti svih ovih param etara eksploatacija
svih sistema grejanja u nekim sluajevima moe kotati vie a u nekrm m anje od
radijatorskog zagrevanja.

633

P R E D N O ST I I NEDOSTACI PANELNIH GREJANJA

Prem a onome to je izloeno prednosti panelnih grejanja bi se rezimirale

u sledeem:
ne vide se i ne om etaju unutranju dekoracrju prostorija
ako se izvan povrina prostorije, tj. u vidu ploa, bolji su u estetskom
pogledu
svi su vodovi u unutranjosri konstrukcije pa je manja opasnost od mraza
m anje su tem perature okolnog vazduha, dok su tem perature okolnih
predm eta poveane
usle m alih tem peraturskih razlika malo je i strujanje (konvekcija) vazduha p a nem a ni poizanja praine u onolikoj m eri kao kod grejanja gde konvekcija dolazi do veeg izraaja
povrinske tem perature panela m anje su od tem perature ovejeg tela
(za podno i plafonsko naroito) a vee od tem perature graninih povrina p ro storija,
podno grejanje (naroito sistema D eriaz ) moe u ekspioataciji b iti
ekonominije od radijatorskog do 30% ,

210

kada sa grejai sa topiotnim fluidom u cevima mogu sluiti i za hiaenje

U odgovarajuim psrioima ako se raspoiae hlanom vodom ili rashiadnirc
timlajmB,
u izvesnffi! konstruktivnim koncepdjam a mogu posiuiti jo i kac zvuna
izolaja,
N asuprot pomenutiin prednostima moraiu se istai i sledei nedostaci panelnih grejanja
mnogo vei investioni ttokovi u odnosu na centralno raijatorsko grejanje itreba; taunatl najmanje sa poveanjem trokova od 50100%.
ae dojtvolj&va se primena gde se loenje vri s prekidima usled izraztto
vclike inerdje sistema
kakve biio naknadtse izmene i prepravke su veoma oteane, skoro nemogue Ui veoma sktipe,.
popravke u siuaju kakvog kvara su dugotrajne i takoe vrlo skupe
regulisanje usied tnerdje je vrio oteano
vrio je osetljivo u blizini hladniji zidova i prozora, to ravo utie na lica
u njihovoj blizini (popravlja se dodavanjem radijatora iii panela uz takve zidove
iii pod prozore)
male mogunosti pardjalnog zagrevanja prostorija
u sluaju podnog grejanja gde povrtna poda ntje uvek slobodna, zagrevanje gubi od. svoje efikasnosti.
Iz naveenih karakteristika moe se zakljudti da je paneino grejanje uglavnom
primenjeno kod javnihzgrada: muzeja, kola, izlobenih haia, bolnica, velikih
biroa. N e primenjuje se u zgradama velikog prom eta kao to su bioskopi,
restorani i si.
N e uputajua. se u rasmatranje da li je korisno u krajnjoj liniji za oveji
organizam a trai se usiovi boravka podeavaju radi postizanja maksimalne ugodnosti, injenica je da to uvdiko postie i prim enom panelnog grejanja. T u bi po
prioritetu olo najpre podno, zatim piafonsko pa zino grejanje koje se najmanje
razlikuje od radtjatorskog.
N a kraj, imajui u. vidu gornje osobine ovih vrsta osobina grejanja, ovde se
naroito naglaava ds je pofrebno izvritt sve proraune i prethodne radnje vrlo
striktno i u tesnoj saradni sa projektantom objekta jer docnije izmene Ui eventuaino ispravljanje greaka mogu se sprovesti samo uz znatne naknadne trokove,

634

GKEJAI ZA PANELNA GREJANJA

Grejai panelnih grejanja ili panelni radijatori, sastoje se iz dva osnovna

elementa: primamog i sekundarnog dela, Prim arni deo je onaj u koji se deponuje
topiota bilo da su to cevi u kojima cirkulie toplotni flui, iii je to greja na bazi
ektrinog otpora. S b ovih primarnih elemenata grejaa toplota se direktno prenosi
na povrine sa kojih se topiots oaje u odreene prostorije. Ove povrine su sekundarni deo greiaa koji su ili doatne povrine na ploastim radijatorima ili su sami
plafoni, podovi iii zi.dovi ti koje su grejai ugraeni ili uzidani.
Elektrine grejae izrauju i isporuuju specijalne fabrike u vidu grejnih
ploa odreenih jains, ijom se kombinadjom i smetajem postie eljena jaina
grejsnja. U Evropl $v u rrtkoj upotrebi &naroito u napj zerhlji.

211

D ruga vrsta grejaa sastoji se od sistema cevi savijenih u vidu serpentina

kroz koje cirkulie topiOmi fluid.
U prim eni su um esto serpentinskih cevi i grejai u vidu registra. N a njim a
je mnogo vei broj zavarenih spojeva ~ pa se m anje koriste.
Ovi grejai su ugradeni razliitim nainim a u konstrukciju objekta ili su obioeni iimenim ploama i obeeni pored zida sa odstojanjem od 30 do 50 m m radi
obrazovanja izolacionog vazdunog sloja.
I ugraeni grejai, ako se nalaze prem a prostorijam a koje se ne zagrevaju,
izoiuju se bilo vazdunom iii nekom dnigom vrstom izolacije.
Glavne varijante ugraivanja grejnih cevi panelnih grejaa biie b i:
a) za plafonsko grejanje
grejne serpentine obeene ispo plafonsldh reflektore, odozgo su slobodne, (zrano grejanje). K od ovog sistem a mogu se prim eniti i eiektrini grejai
grejne serpentine uiivene u ploe, koje se donose gotove na gradilite
i veaju ispod plafonske konstrukcije. Preko njih se postavlja zavrni sloj m altera
grejne serpentine privrene ispod konstrukcije plafona pa zalivene
zavrnim slojem m altera
b) za plafonsko i podno grejanje
grejne serpentine ulivene u punu plou m euspratne konstrukcije
grejne serpentine ulivene u m euspratnu konstrukciju sa upljim biokovima
grejne serpentine slobodno privrene u upljini m euspratne konstrukcije. T oplota se prenosi na sekunarne povrine preko lameia, obino o aluminijum a kao dobrog toplonoe, navuenih na greine cevi i naslonjenih ili ulivenih
u sekundarnu povrinu plafona ili poa.
c) za zidno grejanje
grejne serpentine ispod zavrnog sloja na zidu
grejne serpentine izmeu sekundarnih m etalnih ploa, okaenih o zid
u vidu ploastih radijatora sa vazunim meuprostorom .
U livene cevi u punoj betonskoj ploi m ogu se ponekad iskoristiti i kao arm atura armiranog betona, ali naravno treba ispitati da li e to biti racionalno.
Ako se prim enjuju uiivene serpentine potrebno je obezbeiti intim an kontakt cevi i livenog materijala, koji je obino specijalna vrsta cementa, a voditi rauna i o tom e da dilatacija oba materijala, cevi i cementa bude pribiino ista. U
ovom sluaju treba jo obezbeiti intim an kontakt cevi sa betonom kako zbog
prenosa topiote, tako i zbog zatite od korozije.
K ada su cevi slobodne u prostoru konstrukdje, onda se zatita od korozije,
ukoiiko sam materijal nije nerajui, vri raznim sigurnhn i postojanim prem azhna.
Ako panelni grejai ne zauzimaju ceje povrine prostorija (zidova, poa ili
plafona prem a vrsti grejanja) onda ih treba rasporedivati to blie prozorim a ili
hlanim zidovima.
Specifini intenzitet zraenja sa pojedinih sekundam ih povrins regulie
se prem a proraunu pomou podeavanja razmaka grejnih cevi. Prem s tome ra-

212
stojanje izmeu cevi se bira prem a vrsti plafona i potrebnom odavanju toplote
u zavisnosti od tem perature vode. Uobiajena odstojanja su 15, 20 i 25 cm.
D a se ne bi gubila toplota izvan prostorija, najmanje rastojanje cevi od spoljnjeg zida treba da je 0,5 m a od unutranjeg 0,3 m.
Radi boijeg ujenaenja tem perature preporuuje se da cevi b u d u ugraene
blie spoijnim zidovima.
Orijentacija grejaa treba da je takva da cevi b u d u paralelne spoljnjim zidovima a prikljuak na dovod da je na spoljnoj cevi tako da tem peratura vode opada
prem a unutranjosti.
Kaa se topla voda koristi kao toplotni fluid panelnih grejanja onda tem peraturska razlika vode na ulazu i izlazu grejne serpentine treba da je 10 .
Gevi za plafonske i podne grejae su standardnih dimenzija a iz fabrika doIaze ve formirane u vidu serpentina ili registra. Postavljaju se horizontalno iii
sa malim padom u pravcu strujanja. Spajaju se zavarivanjem koje mora biti besprekorno jer su posle zatvaranja nepristupane.
Ovako priprem ljenim cevima zavarivanje n a licu m esta se svodi na najm anju meru.
Slino radijatorskom i kod panelnog grejanja m ogu se tokovi pojedinih grejnih povrina izvojiti i pojedinano regulisati. U naroito velikim prostorijama,
halama i dr. mogu se grejne povrine poeliti u vie voova ime se postie pogodnije regulisanje. K ada pojedini vodovi greju vie prostorija ona se u zajedniki
vod ukijuuju prostorije iste vrste i namene. Regulisanje se vri ventilima smetenim u zidnim niam a, koje treba da su dovoljno komotne radi nesmetane m anipulacije. ema jenog rasporeda ventila za regulisanje vidi se na sl. 117.
Prikijuci za zatvaranje i reguiisanje jednog sprata treba a su grupisani u
jednu zatvorenu niu.
Savijanje cevi, kada se to
mora vriti na gradilitu, treba
vriti propisno i vrio paljivo da
im se prenik ne smanji. Korisno
je izvriti probu sa kuglicom.
Serpentinski grejai, izraeni
n fabrici ispituju se na 40 bara.
Posle spajanja i zavarivanja na
gradilitu cela instalacija se ispituje
na pritisak od 25 bara. Isto tako i
pakovanje izraenih grejaa treba
Slika 1J7 ema regiilisanja panelnih grejaea
briljivo obaviti rai obezbeenja
prilikom transporta.
Grejai se izrauju od bezavnih elinih
Takoe se nekad koriste
i bakarne cevi, riaroito u Americi.
Kako su cevi o pom enutih materijala izloene manje vie koroziji naroito
kada su slobone u m euspratnim konstrukcijama, one se po zavrnom ugraivanju prem azuju postojanim premazima. Ovo navodi i n& korisenje nerajuih
elika.
Grejne cevi ofortnljene i pripremljene za uziivanje i obtoge na plafonu i pou
pokazuje slika 118.
Cevni grejai sa dodatkom lameia upotrebljavaju se u upljim meuspratnim kons-

213
tnjkdjama kada su grejne cevi slobono privrene u meuprostoru. Lamele od aluminijumskog lima, debljine
oko 1 mm slue da se toplota bolje
prenese na stranu gde je to potrebno,
tj. prema plafonu ili podu u zavisnosti o reenja koje se primenjuje.
Proraune grejaa za panelna
grejanja bilo koje vrste potrebno je
struno i solino obaviti, jer se odstupanja posle izvedene instaladje mogu
u maioj meri korigovati promenom
temperature vode, koje reenje ne mora biti potpuno racionalno.
Zagrevanje postrojenja panelnih
grejanja u poetku treba vriti vrlo
postupno jer dilatadja raznovrsnih materijala u konstrukciji i pored najboIje panje, prilikom njihovog izbora,
moe pri naglom loenju ovesti do
prskanja izvesnih elemenata konstrukcije.
635

Sl&a 118 C evni serpentinski grejai paneinog

grejanja p rip re m lje n i aa zalivanje na tavanici i po du

PLAFONSKO GREJANJE

U godnost lica koja se naiaze u nekoj prostoriji zahteva da im se obezbedi,

kako je ve napom enuto, umereno odavanje toplote njihovih tela a naroito glave.
Ovo je od osobite vanosti kod piafonskog grejanja jer je giava najvie izioena
toplotnom zraenju. Kako veliina zraenja zavisi od tem perature povrine koja
zrai toplotu onda je jasno da tem peratura plafona u oreenim usiovima ne sme
prei izvesnu granicu jer se njenim poveeanjem spreava oavanje toplote sa zraenih povrina, u ovOm konkretnom sluaju sa oveije glave, to dovodi do neprijatnih oseaja.
Pojedini naunici pokuavaii su i donekle uspeli da ou do izvesnog m atematikog kriterijum a na osnovu koga bi se odrediia tem peratura piafona. Rezultat
takvog rada naunika K renka (Chrenko) koji se moe i praktino prim eniti za
piafonsko grejanje ovde je izloen.

635-1 K r i te r iju m Krenka

Ispitivanjim a je ustanovljeno da se priiikom prenoenja toplote zraenjem
ustvari vri izmena toplote izmeu povrine koja zrai toplotu i zraene povrine
i ako ne u jednakim koliinama.
Vana je konstatacija da ova izmena toplote zavisi jo i od orijentacije tih
povrina, pa prilikom odreivanja tem peratura povrina koje zrae topiotu i o
ovome treba voki rauna.
K ada je u pitanju oveije t o , koje se zagreva zraenjem neke grejne povrine, a naroito o plafona, onda ono i prim a i odaje toplotu to se m ora sprovotti pod uslovima ugodnosti koji su vrlo osetijivi ako je tem peratura povrine
koje zrai topiotu vea od tem perature povrine oveijeg tela, a to je sluaj kod

214
sym aistema grejsnja osim podnog. Ovo dovoi do zabljuka da se usled toplotno
tizsotoldh usbva kod svih v r8 grejaEja ne sme spret odavanje toplote oveijeg
te!a, Jto se ne moe pojaviti jedino kod podnog grejanjs zbog priblino jednake ili
aie temperature greine povrfine poda u odnosu na oveije teio,
Vodei rauna o fiziolokim uslovirna i o uticaju geometrijskog odnosa u
Prostoru povrina koje zrae toplotu, u konkretnom siuaju piafona i oveije glave,
Krenko je posle opsenih ispitivanja doao do izvesnih zabijuakaj pomou kojih
se matematikiin pucem moe oi do ,Jtriterijum a za odreivanje tem perature
grejnih plafona.
^Kod veine iica podvrgnutih ispitivanju (preko 80%), Krenko je utvrdio da
povecanje temperature plafona nije izasvalo nikakvu neugodnost ako se ovim zracenjem temperatura okoline u visini giave oveka (oko 1,70 m), ne povea vie od
2,2, u odnosu na tem peraturu dok plafon nije bio zagrejan.
_ Brojne vrednosti, pomou kojih se praktino naiaze tem perature grejnih povrsrna plafona u zavisnosti meusobnog geometrijskog poloaja Krenko je izrazio
vglovnim odrtosom koji predstavlja odnos prostornog ugla w ije je tem e u zraenoj taki a kraci mu se prostiru u pravcu krajeva grejne povrine i ugla 4-k ,
Ovaj ugicti'm odnos oznaen sa 9, iznosi:
2fiS

01
47T

(6.31)

Iz podataka koje je izneo Krenko iziazi da je dejstvo zraenja grejne povrine

plafona vie temperature pri
malom uglovnom odnosu
jednako dejstvu grejne povrsme p.lafon a nie tem perature
pri^veem uglovnom odnos.u '
1 doao do zakljuka da svakom uglovnom
odnosu prostora odgovara
*e<^na sreanja tem peratura
plafona, boju ne treba prekoraiti. Ovu zavisnost K ren. )e iztazio ijagramom koji
je dat na sl. 119.
iz dijagrama se, npr.
vidi da vrednosti uglovnog
odnosaza <p == 0,14 do 0,20
(koji se odnosi na prostorije
sa niskim tavanicama, koje
su ceie iskoriene kao grejne
povrine) ogovara fizioloki
naivea tem peratura plafona
od 29 do 33.

Sisfes 119 Dozvoi)ena srednja tem peratura tavanice u

zavisnosti uglovnog odnosa

215

635-2 Odreivanje reiiSiae ngicsvattg edaees

Polazei od svoje definidse
.Uv.',v
f , \ - . m :.t y~
glovni odnos 9 u sluaju medusobj'o; ire-mjc.
-J. "
;" .
; u-jjentacije. K ao osnovni sluaj tretiran ie uglccib osjo', izr.if:.. v :jvo..gis^ A povrine
oreene veliine A% i jednog veome inalog cLenientE
t,A - u pHf.deJoom
i upravnom medusobnom poloaju. Tsro ielk: rreuraji ;e iiglevpj
- .--roiJe
izmeu jene veoma maie kugiiet ftake <<)
>e* .v\, odrfdene
veMine A . Ovaj sluaj je merodavan za prim enu u nalaenju aa;vie, f is o lo a d
oevoljene, tem perature piafona ps e ovde biti prikazan.
Prem a svojoj defmidj: vdieina ugiovnog
odnosa za sluaj zraenjf> izmeu jedne neograniene velike povrine A% t jednog elementa paralelne povrine A A }, na rastojanju o povTine A%
u onosu ns njenu veiiinuj iznosi;
f = l

SUka 520 Poloaj

kugijce

za siuaj 1

<P

Sluat L Tsaieira sraenja pravougaone

povrSine A i raale kuglice O koja lei na normali povuenpj iz jednog o temesia pravougaonika (sl. 120). Uglovni onos dat je israzosn
1
,
H f a 2 + & + H*
4r a r C tg ------------ S -----------

(6.32)

Za praktine proraune ugiovni odnos f za ovssj sluaj predstavljen je graa . b

fiki u zavisnosti veliina
na si, 1 2 1 .
H
H
Ovaj sluaj se koristi za iznalaenje uglovnog onosa pri im e n l zj'aenjE
izmeu tavanice glave osoba koje se nalaze ispo nje. Pri tome se m. p o v rgnu A
uzima grejna povrina piafona a poloaj kuglice je oreen poloajeni giave osobe
za koju se odreuje uglovni onos.
M eutim , ako se kuglica ne nalazi ispod temena pravougaonika ve ns ndkom
proizvoljnom m estu onda se uglovnl odnos proraunsvg prcma cAgCfVarajuem
poloaju kuglice. M ogu nastupiti jo i sledfei sluajev:.
Sluaj 2. Kuglica O iei ispod jedne straae pravongao&ika A. sl. !22, Ijglovai
odaos 91 je ravan zbiru uglovnih odnosa f j, i <fais b oba dek. pravoagacmika aj> i
t+b. naenih po prethodnom nainu za svald deo povrine kao sa zaseban pravougaonik. Znai;
Vi

?et $

-b

Sluaj 3. Kuglica O lei upravno ispod sreita povrife& pravougaonilta A ,

slifca 123.
9i -

n 5

% %

Shtaj 4, Kuglica O iei bilo gde iapod povrSine A. a 124.

Norm alom podignutom iz centra kugiice dobij& ce tBks fcroz ko;u povlaenjem dveju pravih, paralelnih stranama pcavougapnika, obiju ss 4 pravnugao-

216
nika sa stranama ai, az, h i h . Z bir njihovih uglovnih odnosa 9 daje ukupan uglovni
odnos 9 1:
9 i *Pi bt

62

1" 9 2 fli

Vcta bi

Slucaj 5. Kuglica 0 , k i izvan pravougaonika A , sl. 125.

Nalazi se uglovni odnos za proirenu povrinu A + A i od koje se odbije
uglovni odnos za A i:
9l (9A + jJi) ~ Jli

121 Uglovni odnosi u zavisnoisti o ajH i bjH za izmenu zraenja izmeu ploice i
kuglice odnos bjH predstavlja apcisu

217

Primeri:
1. Odrediti
p n tome je:

^ za siuaj' rasporeda kao na sL 123 (kugSica je upravno ispod sredine od

A)
'

a = 3m; b 4m; H = 2?n.

Najpre odrediti uglovni odnos tpo

b za 1/4 povrsine A , tj. za a/2 i b! 2.

2 2
Z a d u z in sk e o n o se :
a

2 "H ^
nalazi se na grafikonu sl,
9a

12 1

2Z

= j75 1

1 4

7'H

b >03 a sa tim

, = 4 9 a

2 2

a_ J_
H

b = 042

22

2. Za primer br. 1. nai uglovni odnos

vougaonika.

0,75

, ako kugiica lei ispod srcine strane a Dra-

9a

= 0,045

b
H

9 i = 29

---- fr

= 0,09

218
Z& ovako ieraunate uglovne ortose 9 u pokazanom dijagramu n a si. 132
nalajti se temperatura piafons. koju iz fiaiolokih razioge ne bi trebalo prei za pojeirte siuajeve.
Meutim potrebno je proveriti da H zagrevanje prostorije do 60% od jaine
zagrevanja koja je potrebna pri najveim proraunskim gubidm a toplote, ne zahteva veu tempcraturu plafona nego to je gore naena po kriterijum u Krenka.
To se vri pomou siedeeg izraza:

tpL --- tu -Sj

tpC ~

(6 33}

0,6

gde je:
tPL temperatura piafona koja odgovara najveoj potrebno; koliini topiote
ipc najvea dozvoljena tem peratura piafona prem a krifcrijum u K renks (nelszi
se prema uglovnom onosu naenom na gore pokazan nain)
% anutranja prpjekena temperatura (UFT) prostorije (20).

635-3 Oavsmje toplote plafonakib grejnife povriise zraettjem

Meusobni uticaj zraenja raziiitih povrina u prostorijama zagrevanim
piafonskim grejanjem dosta je kompieksan tssled razliitife tem peratura, uttcaj
spoljnih ziova i prozora, tako a se to odraava raznoliko u pojedinim prostoriiama.
Radi uproenja uvodi se jedna srednja okolna tem peratura t& t pretpostavija
se a je grejna povrina plafona opkoijena povrinama koje imaju ovu ujednaenu
srednju temperatttru.
Uproeni izraz za specifinu koliinu odate toplote zraenjem obija ovaj
obiik:

(6.34)

[Wm J j

(ePL t )
gde je:

* koefidjent prelaza toplote zraenjem

tu temperatura sredine (U P T = 20)
Sieea tabela T 62 prestavija odnose iz jenaine (6.34) u z<:visnosti.
temperature piafona tp i'.
T - 62
tpt,
*P - t u
a,
ff*

j
I

25

30

35

40

45

1
5
5 ,3 3

10

15

5 ,4 8

5M

1
I

20

m - K '1

5,76

' 5,91

W m -2

2 6 ,7 5

54,66

8 4 .3 2

1 1 5 ,1 4

1 4 7 ,7 0

25

Odavanje toplote konvekcijom kod plafonskog grejanja je neznatno i "ozama

se da je koeficijent prdaza a* = 0,23 - 0,93 [W m, ' 2 K ' 1 j.

219
UsvojivSi, bez yeHks greke, da je temperature vazduhE rff.vne tempersituii okolnih
predmeta tj. f = tu, onda je koefidjent prelaza toplote od pkfona:
FL

+ OC*

i odatle masena koliina toplote koju odaje piafon

[W m -3j

9 p t p& (tp )
U kupni koeficijent preiaza toplote
tabele T - 63:
T 63

Srednja temperatura
grejne povrine
C
25
30
35
40.
45
SO
60
70
80
90
100
150

(6.35)

za paneina grejanja moe se uzeti iz

p V m - K ' 1]

Vrsta grejssnja
zidno

plafonsko

podno

8,6
9,7
10,1
10,7
11,i

5,6
7,0
7,3
7,7
7,9
8,1
8,6
9,1
9,5
10,0
10,5

9,1
10,7
113
12,1
12,7
13.3
1.4,0
1.4^
15.4
16,2
17,2

U fi
12,2

12,3
13,5
14,0
14.S
17,6

635-4 Isv o eaje p lsfo ask o g g re ja a ja

PMbnska grejanja se izvode na nekoliko naina, a u zavisnosti i o konstrukcije
plafona. Na primer, cevi grejaa mogu bit zalivene kompaktnom betonskom masom.
Cevi se polau iznad povrine plafona, a pri zaiivanju se poupiru nosaima na odreenoj visini, Sto zrvisi od prenika i meausobnog rastojanja sairuh cevi, Jedno takvo izvoenje pokazano je na slici 126.

s e v r s n l l$

S ife 126 Presek konsErukciie piafonskog grejanja sistema ,jCritta! , s ponpirE

220
Unsesto kompaktne betonske mase, zalivanje se moe izvoditi sa odreenim, a
pravilno rasporeenim upljinama (siika 127).

Slika 127 - Plafonsko grejanje sa zalivenim cevima 1 upljinama u meduspiatnoj konstrukciji

Takoe se mogu koristiti i uplji betonski blokovi koji se zalivaju betonskom

masom zajedno sa cevima (slika 128).

SUka 128 - Plafonto giejanje sa zalivenlm cevima i upljim blokovima sistema Van Dooien

Najzad, mogu se ispod nosee plafonske konstrukcije privrstiti grejne cevi ovojene od same konstrukcije. Oko cevi su omotane lamele od aluminijuma debljine
0)7 do 1 mm. Na ove lamele se stavljaju mree (rabic) preko kojih se stavlja
sloj
maltera (slika 129) ili se ispod njih privruju gipsane ploe obeene o meuspratnu
konstrukciju (slika 130).

Siika 129 - Plafonsko grejanje sa slobodnim cevima u meuspiatnoj konstrukciji.

Prenos toplote na tavanicu se vti preko lamela

221

Bakarne cevi manjih dimenzija ( 3 /8 ili 10 mm) najvie su u primeni za serpentinske grejae plafonddh giejanja. One se na gradilitu formiraju i letuju. Njihovi mali

Slika 130 Plafonsko giejanje sa grejaima od cevi, iamela i gipsanih ploa

obeenim o meuspiatnu konstrukcjju;
plafonska ploa (u), nosa cevi (fe), nosa dodatne ploe (c),
spojevi ploa (d), tameie (f), ,jab ic miea (/)

pretsici omoguavaju da se stave u tanki sloj plafona, a veaju se specijalnim elnama

i kukama, 5ime je rad kod montae osta uproen. Malter, kojim se izvodi zavrni
(Fmi) sloj za pokrivanje ovih cevi mea se sa gipsom.
Pre upotrebe malter treba da je potpuno osuen, a zagrevanje, kao kod svih vrsta panelnih grejanja, mora se vriti vrlo postepeno da ne bi dolo do prskanja sloja.
Sa bakarnim cevima izvoetije je jednostavnije, bolja je otpomost protiv korozije u odnosu rta eline cevi (izuzev ako su ove o nerajueg elika), a manja je inercija celog sistema, poto je bolji i koeficijent provodljivosti. Ovaj nain se koristi i kod
podnog grejanja. Jedino se mora raunati i da je cena bakamih cevi vea od elinih.

635-5 Zagrevanje ploam a za zraenje

Ova vrsta panelnog grejanja se upotrebljava i sa otvorenim -siobodnim i sa
zatvorenim grejnim cevima. M anji broj grejnih cevi nose na sebi zajedniku
plou od lima debljine 1 do 1,5 mm. S gornje strane je izolacija.
Ovaj sistem je u upotrebi za radionice i hale, ija visina jo omoguava i
veu tem peraturu grejnog fiuia, koji moe biti pregrejana voda ili para. Zraenje
je usmereno prem a podu a gornji slojevi ostaju hladniji tim pre to je konvekcija
kod ove vrste grejanja neznatna.

635-6 Razvodni sistem plafonskog grejanja

K od plafonskog grejanja prim enjen je uglavnom sistem donjeg razvoa.
Velike duine horizontalnih vodova zahtevaju dobro isputanje vazdunih
mehuria. Usled ovoga bolje je povratni vod voditi navie do zbirnog jednog voda
a oavde u kotao (sl. 131). N a najviem m estu ovog zbirnog voda je veza sa ekspanzionim sudom.
Vee izabrane grejne povrine obezbeduju bre zagrevanje i ne zahtevaju visoku
temperatum vode. Razvodna temperatura vode iz kotla je 60 do 70.
T reb a paziti da kroz vazdune vodove ne doe do kratkih spojeva vodom
jer se moe desiti, ako je pum pno grejanje, da topla voda dospe u ekspanzioni sud.
Ako nem a pum pe ovo se moe desiti kod m alih instalacija, kod kojih su relativno
vei prenici a sa tim i vea inercija protoka.

222

SUka 131 - Gomji zbirra povratm vo;

kotso (c), pumps (6), giejai u plsfono (c), ventii zs omoguenje meSanja
lazvodnog i povratnog voda (d), silafflii vo (SF), usponski vo (UV)

Kai sigurnosti treba izraditi dijagram rasporeda pritiska za osetljiva m esta m ree, Ekspanzioni sud mora biti
i/.nad grejnog piafona najvieg
sprata- Ovo i zbog toga a se
ekspanzioni sud ne bi ukljuio
niukakvu drkulaciju, to bi
omoguiio uvlaenje vazduha
u insaiaciju a sa tim poveala
mogunost efekta korozije.
Ako je pum pa u povratnom vodu moe se, usled ne~
dovoljne visinske razlike najvieg mesta u mrei i nlvoa
A3? . ema kombtnovanog radijatorskog i
plafonskog grejanja; SF - sigurnoiii' vodovi
ekspanzionog suda, vazduh
usisavati iz vazdunih cevi,
U nekim veim zgradama primenjuje se kombinacija plafonskog i radijatorsikog grejanja. Prebadvanjem toka s jednog sistema na drugi omoguava se
postizanje veih temperatutskih raziib, to je pogodno za prostorije u kojima je
potrebna razliita temperatura.
Nekad se ova dva sistema potpuno razdvajaju pa se u plafonsk ubacuje
pum pa a radijatorski radi kao graritaciono (sl. 332).
K od ovakvog sistema jaina zagrevanja raijatora se regulie tem peraturom vode u odvodu a panelnih giejaa piebacivanjem ventiia odnosno kratkim
spajanjem odvodnog i dovonog to^a.

223

636 PODKO GREJANJE

Mnoge od gornjih osobina plafonskog grejanja vae i ze podno grejanjs, RazBkje se temperaturama povrSina i ko nekih u konstruktivnim pojedinostima.
Istorijat, moglo bi se rei, poinje mu joS od hipokausta. Zbog meusobnog udela kondukcije, radijacjje i konvekcije specilino odavanje topiote je bolje od poda nsgo
sa plafona. Pored toga manja je razlika temperature grejnih povrlina i okoline, Gubici
toplote od oveka su najvei preko poda dodirom (kondukdjom), Priiatno je, atmosfera nije teSka i glava ostaje svea, Sto prestavlja najugodnije usiove.
S druge strane pokrivanje poa nameitajem i teim tepiama umanjuje efekat
grejne povrSine. Temperatura poa ne sme prei 25, jei moe dovesti i do oboljenja
nogu osoba koje se 'toave due vremena u takvim prostorijama.
Za retko poseena mesta ova tem peratura moe izuzetrio dostii 27 i 2S.
za prolazne -prostorije 26, a za neproiazne 29. I u blizini spoljnih zidova moe se
uiniti izuzetak i ii sa temperaturom poda do 29.
Ako se podno grejanje kombinuje sa plafonskim onda pri proraunu grejnih
povrina i potrebnih izolacija prema gornjem podu u plafonu makssmaina tempera
tu ra se uzim a da je 25.
Sve ove osobine dosta ograniavaju podruje prim ene podnog grejaaja ako
se n e ispune striktno pomenuti uslovi,

636-1 Odavanje topiote povrime poa

Zraenje. Slino je kao i kod plafonskog grejanja. Za srednju tem peraturu tu
mogn se pretpostaviti raziiite vrednosti prem a tonie da li je iskijuivo podno grejanje ili je kombinovano sa piafonskim, U ovom drugom sluaju tu moe biti vee
od 20 to bi smanjilo koliinu odate topiote zraenjem q z.
R ai uproenja prorauna treba uzeti u obzir koeficijente prelaza toplote
zraenjem ccz iz tabele T62 a ne tem peraturske razllke.
Kanvekcija K oeficijent prdaza. toplote iznosi
= 2,3 A
tz ega se nalaze vrednosti u tabeii T 64.
T - 64
tpp
os*

1
i
|

Wm"3K"

3,20

3,78

4,19

4,49

10
|

4,77

Za tem peraturu poda tPD = 25 o 29, tu = 20 i a 2 = 5,4 do 5,5 (iz goraje

tabele) dobija se za ovo temperatursko podruje da se ukupno odavanje toplote
s poda rauna s koeficijentom:
aPD = 9,5 do 10,2 [Wm2 K-1 J

224
U prostorijama koje se zagrevaju i plafonskim grejanjem, odavanje toplote sa poa
rauna se sa niom vrednou a, tako da se uzima:
aP/) = 8,7 [WirT2 K~1]

636-2

Nairt izvoenja podnog grejanja

I ove je opti nain uiivanja betonona cevi form iranih u obliku serpentina.
Debljina betonskog sloja je takoe 6-8 cm. Ispo ovog sloja stavlja se izolacija
ako nije potrebno zagrevati i donje prostorije. Radi zatite od vlagc nekad je u prizemIju potrebna i bitumenska izoladja. Obloga poda treba da izri temperaturske razlike
(linoleum, vinaz i siini topli pod).
Velika akumuiacija toplote a mali raspon tem perature poda zahteva naroitu
panju u pogledu regulisanja tem perature vode.
Poboljanje ravnom em osti zagrevanja postie se podeavanjem rastojanja i prenika cevi. Mrea grejaa nikada se ne kombinuje sa cirkulacionim tokom drugog
sistema. Ako je kombinacija potrebna onda se to postie razmenjivaima topiote.
Zatvorne ventile podesiti tako a se pojedini vodovi mogu razdvajati u cilju
regulisanja ili izdvajanja pojedinih tokova.
Vazune oduke i zavarene spojeve uvek staviti izvan poda.
Najbolje se pokazao sistem ponog grejanja D eriaz . U ovom sistem u g rejai su serpentinaste cevi na kojima su istaknute aluminijumske lamele koje su u
centralnom delu tako formirane da obuhvataju cevi. Ove lamele kao dobri sp ro vodnici toplote, ovu prenose na ploe od peene ilovae a koju prim aju od grejnih
cevi kroz koje cirkulie voda grejnog sistema. Prenoena toplota se dosta ravnom erno
prostire tako da se reiativno velika povrina umereno zagreva malim brojem cevi.
Kako je u blizint cevi tem peratura latnela najvea, na tome delu one su izvojene
od ploe tako da je izmeu njih vazduni sloj koji spreava pregrevanje poda u
toj oblasti. Ovaj vazduni sloj se smanjuje ukoliko se ide dalje od cevi, tj. ukoliko
se smanjuje i tem peratura lamele, to je postignuto sam im oblikom lamele (si. 133),

O buhvatni deo lamele oko cevi osigurava dobar kontakt radi prenosa toplote.
U sle dilatacije, cevi su samo oslonjene na podupirae bez uvrenja a
tako isto i lamele svojim krajevima naleu na ploe.
U m esto serpcntinastog form iranja cevi, mogu se upotrebit prave cevi zavarene za kolektore na krajevima u vidu registara. Ceo sistem cevi premazuje se
naroitim premazom koji ga titi od korozije i drugih atmosferskih uticaja. G rejni
sistem cevi se oslanja na podupirae kojim se osigurava potreban pad. Pre zatvaranja poda obavezno se vri proba na pritisak, kako je ranije pomenuto.

225
Prilikom m ontae grejnih elemenata treba voditi rauna da se obezbede
izvesni zazori izm eu cevi i lamela radi olakanja reiativnog kiizanja, koje se pojavljuje za vrem e zagrevanja i hiaenja instalacije. Ovakva koncepcija omoguava
dilatacije bez ikakvih m eusobnih naprezanja.
N ajpovoljnije ostojanje cevi kod ovog sistem a je 40 cm, ime je duina
iamela odreena ali ira se moe varirati irina i debljina radi postizanja potrebnog
eiekta prenoenja topiote. U Francuskoj je ve i irina iameta standardizovana
pa se rade u 2 dimenzije od 62 i 45 mm. D ebljina im je 1 m m .
Po francuskoj terminoiogji lamele prim enjene na cevima grejaa panelnog
(podnog) grejanja zovu se difuzori, jer oni u stvari rasprostiru toplotu od cevi na
sekundarne povrine panelnih grejaa.
636-3 Primena

Usled male temperature grejnih povrina podno grejanje nalazi primenu kod objekata gde se ne zahtevaju velike koliine toplote i koji imaju dobru zatitu spoljnih
zidova ih u podrujima umererijje klime. esto su u upotrebi u kombinaciji sa nekim
drugim sistemom.plafonskim ili radijatorsJm grejanjem,kao dodatno grejanje u zgradama sa hiadnim podovima, u reprezentativnim prostorijama, pozoritima i ko zgrada
ko kojih je problem smetaj radijatora.
N apom enim o jo i njegovu prim enu za zagrevanje trotoara ispred nekih
zgrada ili peakih prelaza koje se vri u nekim varoim a SAD, vedske, F ran cuske i dr.
637

ZIDNO GREJANJE

Zidno grejanje je varijanta panelnog grejanja. Interesantno je u estetskom

pogledu naroito u kombinaciji sa nekim drugim sistemom grejanja.
N ajjednostavniji oblik ovog grejanja je sa grejaima u viu m etalnih ploa
izmeu kojih su grejne cevi u neposrednom kontaktu sa njima. Ovi sklopovi su uzidani u nivou povrine zida.
M ogu i ovde cevi grejaa biti direktno ubetonirane u zidu a m ogu b iti u
upljinam a koje su pokrivene finim slojem m altera a prethodno su rabicirane.
Ako se grejai nalaze u spoLjnim zidovima onda se prem a spoljnoj strani
stavlja izolacija.
Panelni grejai u ziu stavljaju se do 1,5 m visine. Usled manjeg uticaja na
ugonost oveka od bonog zraenja toplote nego plafonskog, tem perature povrina
zinih grejaa mogu dostizati do 70.
Konvekcija i kod ove vrste grejanja olazi do veeg izraaja nego kod plafonskog.
D obrim rasporeom grejaa u pojedinim prostorijam a moe se postii vrlo
dobro ujednaenje tem perature vodei rauna o spoljnim ziovima i poioaju
prozora.
Vrio dobri rezultati se postsu i kaa se ovo grejanje kombinuje sa p lafo n skim ili vazdunim , pa se njegovi grejai postave ispo prozora. I u ovakvim bom binacijama obavezno je izdvajanje tokova pojedinih sistema, ime se mogu prim eniti
raziiite tem perature fluida i bolji efekat regulisanja. Ove kombinacije su naroito
pogodne u podrujim a gde su prelazna doba ueg trajanja.

226
638

ODREBIVANJE TEMPERATURE NA SPOLJNIM POVRINAMA

PANELNIH GREJAA

Fizioloki usiovi obino diktiraju srednju tem peraturu grejnih povrina. Ovi
poad slue i za odreivanje toplotne izolacije gde je to potrebno a sa tim i izbor
ogovarajueg materijaia.
_ Odsvsnje toplote sa obe strane panelnih grejaa zavisi i o namene odgovarajuih prostorija, Ovde se manipuiie i poloajem grejaa u odnosu na obe
Strane i dodavanjem izolacije,
U fiziolokom pogledu ukoliko je potrebno ograniavati zraenje o plafona,
ide se i za tim da se pod zagreje do izvesne m ere radi zraenja sa svoje strane.
Ako pretpostavim o da je grejna
ploa (na sl. 134)podeijena ravninom
grejaa na dva dela onda odnos maseir p r
ne koliine topiote qi i 172 koje se odaju prem a jednoj i drugoj strani odgovara deliminim koefidjentim a prelaza
toplote xi i ks od sredine ravni do
jedne iii druge povrine.
' 9jJ "
i
K ada je u prostorijama, koje
razvaja ova grejna ploa predviena
Slika 134
Hlemenat panelnog grejanja u
punoj betonskoj konstrukciji
razliita tem peratura onda i ovo treba uzeti u obzir.
Kao sredina povrina kod betonskih panela uzima se osovina cevi ili poloaj lamela, gde su one primenjene, a kod eiektrinih grejaa srednja osovina elektrinih zavojnica.
Kada je ttnutranja temperatura razdvojenih prostorija jednaka t u ti tz
onda postoji onos:

(6.36)

Ukupna specifina koliina toplote jedne grejne ploe jednaka je:

q = qi + q%
elimim koeficijenti
se izjednaina:

[Wm ! ]

(6-37)

i x 2 prolaza toplote prema jednaini (2.20), raunaju

-3

...

x'i

*1

1 _ S's
r<

1 et

I
y,z

+ - +
X"i

. +

at

. +

J.

0:2

227
gde je
'S', S" debljina pojedinih slpjeva
X', X" ogovarajui koeficijentj provodljivosti toplote
i, <xss ~ koeficijent preiaza topiote s jedne odnosno s ruge strane povrine
ploe.
Indeksi 1 i 2 oznaavaju jednu. odnosno rugu stranu pioe. Ako je u pitanju
podno iii plafonsko grejanje, onda ovi ineksi oznaavaju gornju ( 1) i donju (2)
stranu ploe. U ovom sluaju srednja tem peratura povrine plafona se rauna iz:

! tp h = t + [
i
l
:_________ ______ j

PCj

(6.39)

[C]

(6.40)

a analogno srednja tem peratura poda je:

t P D ~

- -

Pomou ovih jenaina nalaze se veliine izolacionih slojeva koji bi obezbeili odreene tem peraturske granice ili odnose q\
639

P O D A d ZA PKORAUN

G ubici toplote raunaju se kao i za sisteme grejanja sa slobodnim radijatorim a.

Unutranja temperatura za stambeneprostorije uzima se za saa tu ~ 18. Rai tednje energije treba predvideti mogunost regulisanja i na nie tu (16-18). Izvesna odstupanja se m ogu pojaviti samo ko najvieg sprata u kome se, ako je plafonsko grejanje,
ne rauna gubitak toplote kroz povrine plafona u kojima su grejai, pa je potrebno
dovesti m anje toplote nego kod radijatora. Analogno je za povrine poda najnieg
sprata kod podnog grejanja,
Iz ovoga izlazi, ako se zagrevanje vri preko celog plafona odnosno poda,
onda su toplotni gubici jednaki u svima spratovima. odatak gubicima toplote se
vri u sluaju kada se plafon ili pod ne zagrevaju ili se grejai ne prostiru preko
celih njihovih povrina. Ovi podaci se raunaju kao gubici toplote kroz ove nezagrevane povrine.
Jednaina (6,36) ostaje u vanosti i kada su nejednake tem perature sa gornje
i donje strane, samo onda treba voditi rauna da kad se pretpostavi nia tem peratura
na gornjoj strani da se prim eni drugi otpor prolaza toplote izmeu ravni cevi
Zl
i zamiijene ravni plafonske ploe u kojoj vlaa ista tem peratura kao na donjoj
strani ispod plafona,
K roz gornji sloj, ukljuivi prelaz toplote u gornji prostor odaje se masena
koliina toploteq-, premagore sa padom temperature t-, t.
O tpor prolaza toploie izmeu ravni cevi i gornjeg (hladnijeg) prostora
iznosi:

228

1 _ 1
x'i
xi

ta *i
qi

(6.41)

J______ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _____

iz ega se nalazi potreban koeficijent deliminog prolaza toplote izmeu ravni

cevi i gornjeg prostora kada $e izabere qi i odredi xi pomou jednaine ,(6-36).
U daljem raunu uzima se u obzir bilo razlika temperatura t% - fj bilo koeficijent deliminog prolaza toplote.
Pretpostavlja se da u najviem spratu nge vei gubitak toplote kroz plafon nego
kroz spoljni zid sa k = 1,47 W m ' 2 K_1.
Primera radi, za spoljnu temperatum ts = 15, dobija se :
Qi = * ( t i ~ t i ) = 1,47 W m "2 K " 1 [20 - { - 15)j-K
= l ^ f m ^ R 4 35 K = 51,45 W m "2.
639-1 Potrebna grejna povrina p oda ili p la fo n a (A)

__ Ove grejne povrine prestavljaju razliku od ukupnih povrina i delova povrsina koje se ne zagrevaju.
Za potrebnu koliinu toplote Q/i specifina. koliina toplote iznost:

j!

[ W r 2]
^

(6.42)

Ako se sa ovom koliinom topiote ne postignu pretpostavljene vrednosti

temperatura onda se menja ili izolacija spoljnih zidova ili se doaju druge dopunske grejne povrine,
Ovo se anaiizira jo pre izrade projekta panelnog grejanja i na osnovu rezultata se bira sistem grejanja. K ritine su ugiovne prostorje sa velikim prozorima
naroito u prizemiju.
Ako treba izvriti korekeiju samo za mali broj prostorija onda treba predvideti dopunske panelne grejae. Takoe je dobro prim eniti kombinovano gre(anje sa razdvojenim tokovima radi eiastinije regulacije.
.
nain je da se u kritina mesta stave dopunski radijatori, samo ovo
kvari optu estetiku sredine.
639-2 U putstva z a proraun p an eln ih grejanja

Spelino odavanje toplote panelnih grejnih povrina zavisi od vie parametara, od kojih treba navesti sledee:
lP ~ srednja tem peratura fluida (voda) [C ]
spoijnji prenik cevi [mm]
L ~ srednje rastojanje cevi [cm]
b odstojanje gornje strane cevi od gornje (podne) povrine [crn]
c ~ odstojanje donje strane cevi do povrine tavanice [cm]

229
Ab =

------ srenja propustljivost plafonske ploe iznad

cevi

a. = koeficijent prelaza toplote [Wra~i K ~I 3

Za ulivene cevi u betonskoj ploi (sistem Crittal) vaile bi sledee relaciie:
1. Kada je tem peratura u prostorijam a s obe strane podjenaka:
Srednja tem peratura tavanice t PL fC ]
i iPL i= u +

(tF -- ts) j
ff-2

(6.43)

Specifino odavanje toplote q [Wm ! ] ]

gn=

>] ( r p

tij

(6.44)

Srednja tem peratura izmeu cevi t% [C ]

i
H = U + Y) (tF h) j

(6.45)

Srednja tem peratura poda t PD [C ]

(6.46)

t p D = t i + .....(fp fr)

2. K ada tem peratura u prostorijam a s obe strane nije podjenaka odgovarajue relacije bie:
!
!

tp L

== fs 4------- fo (fjr
OL2

| g = x s Vj (fF -

fa)

--

K i (1

ra) - K i (/ -

Tj)

(fa

Tj) (fa -

fi)]

ii)

(6.47)

(6.48)

j
j

H = fs +

Tj

( t f ts)

K i (1 -tj) (fa fi)

I t PD = n + [f/ (tF n ) 4- K s (7 rj) (fS ti)] j

!
U
t%
H
a
X
a
b
c

gornjim izrazima je:

tem peratura vazduha iznad poda [C ]
tem peratura vazduha ispod tavanice [ C ]
koeficijent prelaza toplote (tabela T-63)
koeficijent provoljivosti m aterijala ^ m ^ K " 1]
odstojanje gornje strane cevi do donje povrine ploe [m]
odstojanje gornje strane cevi do gornje povrine ploe [m]
odstojanje donje strane cevi do donje povrine ploe [m]

(6.49)

(6.50)

230
D spoljni prenik cevi [m]
/0 rastojanje cevi [m]
x delimini koeficijent prolaza topiote, p V m ^ K " 1]
Takoje:
1
0C2

AZ

1 + 2ji

i
=
Cos

m=

Xl -t' K2

(tt2/a) Ab>

= 0,45

m l
2
Jti -h X2

Xfe koeficijetit proiaza za materijal izmeu cevi [Wm" 2 K ! ]

Ki =

XI
Xl 4- X2

K2 =

X2
x i -f-

y .

inilac 0,45 u izrazu za m vai za obine cevne grejae. Ako su grejai sa

lamelama onda treba uzeti da je ovaj inilac I.
U tabeli T - 66 ata je masena koliina toplote q koju odaje grejna ploa
pri razliitim vrednostim za U, D i c za tem peraturu vode 55/45 (fj? = 50) i
temperaturu povrine poda od 25, emu odgovara specifino odavanje toplote
prema gomjoj strani od 60 [W m '2] . Predvieno je istovremeno i piafonsko i pono
grejanje. Isto tako su pridodate odgovarajue vrednosti srednje tem perature plafona t p i i propusiljivosti Afe. Za odreenu konstrukciju ploe naiazi se vrednost
za Afe pa se pri proraunu grejne povrine iz tabele T 66 oreuje prenik cevi
D i rastojanje /.
Ako je dobijena vrednost propustljivosti Afe suvie velika u odnosu na vrednosti u tabeii to znai da je odavanje topiote navie veliko pa treba predvideti
izolacioni sloj.

Debljina se nalazi iz razlike veliine

M bp)

raunato

za

plou bez izolacije i veliine Afe naene u tabeli.

Ako je Afe suvie malo onda treba iii smanjiti rastojanje cevi ili poveati tem peraturu vode.
Za specifino odavanje toplote q pri razliitim tem peraturam a tavanice odnosno poda, mogu se uzeti sledee vrednosti:
T - 6S
Za piafonsko grejanje:
Srednja temperatura
plafona tPL ["C|
35
40
45

Qpl [Wm-2j
140
186
233

Za pono grejanje
Srednja temperatura
poda tj, PC]

qPO [W m-J j

25
30

70
105

231
f -6 6
Specifino odavanje toplote plafona qpL
propustijivost ploe A t |W m ' K ' ' |
i srednja temperatura povrine plafona tpL [C].
Srednja temperatura tople vode tF = 50
Temperatura vazduha u gornjoj i donjoj prostoriji t3 = tj =- 20
Siednja temperatura poda tFD = 26
Specifirto odavanje topiote povrine poda qFD = 70W m'"^.
Razmak
cevi
h
cm

Prenik
cevi D :
odstojanje
c cm:

tPL
QPl
As
tPh

17,5

<!.pl
A*>
tPL

20

Qpl
A
tPh

25

a6

tp t
Qpl
a4
tPL

30

227 1209
198
2,73
2,68] 2,62
42,0
44,4
43,0
192 !186
204
3,02
2,97
3,08
42,3
41,2
40,2
180
163
175
3,55
3,49
3,43
40,0
39,0
38,2
169
151
145
4,41
4,07
3,95
38,0
37,1
36,4

140
145
134
128
122
169
151
145
140
13.4
5,47 5,35
5,23
5,58
5,29
4,71
4,65
4,59
4,891 4,77
36,2
35,3
33,2
34,5
33,8
38,0
37,0
36,2
35,3
34,7
128
122
116
105
99
122
116
111
111
134
7,21
5,87; 5,82
7,04 6,92 6,80! 6,75; 6,28; 6,11
5,99
32,7
32,1
37,6
31,0
35,0
32,8
32,3
34,2
33,4
| 33,6
105
99
111
93
87
111
99
93
116
105
8,84
8,43 : 8,32; 8,26
7,79
7,271 7,21
8,61
7,62' 7,44
29,7
32,0
30,8 j 30,2
33,1
31,2
30,6
31,4
32,3
31,8

:j

:
\

209
227
198
186
262
244
2,97
2,91
2,85
2,79. 2,85
2,78
44,6
43,2
40,7
41,9
47,6
45,9
207 !198
186
180
175
293
215
3,43
3,55
3,37
3,32
3,32
3,25
3,14
43,0
41,7
40,6
30,7
38,9
44,9
43,6
163
186
175
157
151
204
192
4,19
4,07 4,01
3,90
3,95
3,72
3,60
40,2
39,2
38,2
36,7
37,4
42,2
41,0
163
140
134
151
145
175
180
4,59
4,77
4,71; 4,65
4,88
4,30 4,19
38,0
37,0
36,2
34,8
35,5
39,6
38,9

12,5

15

20,5/15 mm d / 2 )

244
3,0
46,1

A6
tPL
^ pl

10

!6.5/12 mm (3/8")

T - 66 (nastavak)
26,5/20 mm (3/4")
1

i
5

33/26 mm (1")
1

5
221
3,43
43,9
209
2,50
42,5
192
2,79
41,2
176
3,02
39,8

2
227
2,50
44,3

209
2,44
43,1

291
2,50
50,4

268
2,44
48,3

244
2,38
46,2

209
2,73
42,7

198
2,68
41,6

268
2,73
48,4

250
2,68
46,7

233
2,62
45,1

186
3,08
40,9

176
3,02
39,9

250
3,02
46,5

233
2,93
45,0

215
2,91
43,6

293
2,33
45,2
221
2,56
43,8
204
2,85
42,3

204
192
176
175
3,72
3,61
3,55
3,49
42,3
40,1
39,1
41,1

163
3,43
38,3

227
3,32
44,6

209
3,20
43,0

198
3,14
41,8

186
3,08
40,7

279
262
244
2,56
2,62
2,68
45,S
49,3
47,3
221
233
250
2,79
2,91
2,85
46,9
44,1
45,5
227
209
198
3,14
3,32
3,20
42,0
44,5
43,2

232
T - 66 (nasiavak)
26,5/20 snro (3/4")
1

186
175
4,19 4,07
40,2 39,1
151
145
5,41 5,23
37,0 36,1
134
128
6,63 6,46
34,6 33,8

163
157
3,95
3,90
38,2 37,5
140
134
5,12 5,00
35,2 34,4
122
116
6,28 6,16
33,1 32,5

33/26 Tfim (1")

5

151
3,84
36,7

204
3,72
42,4

192
3,61
41,2

176
3,55
40,1

163
3,43
38,3

128
4,89
33,9

175
4,36
39,0

163
4,25
38,1

151
4,19
37,2

175
3,49
39,0
145
4,13
36,5

140
4,07
35,7

111
6,05
32,0

145
5,52
36,4

140
5,41
35,5

134
5,29
34,7

128
5,18
34,1

122
5,12
33,5

Na sl. 135 grafikl su prestavljem srenje odavanje topiote qPL i srednja tem peratura plafona
za srenje odstojanje c = 3 cm. Za svako poveanje ili sm anjenje ovoga rastojanja od 1 cm treba poveati odnosno smanjiti tem peraturu
plafona za 1 .

Slika 135 Srednja teuiperatura panela kod pialouskog i podnog grejartja u zavisnosti od
premika i rasrojanja cevi za srenju tem peraturu vode od 50':, teniperaturu prosiorije o 20
l srednje odstojanje ivice cevi c 3 cm

Pri proraunu grejne povrine za plafonsko i podno grejanje uzima se da je

spefiena koliina toplote koja se odaje o grejaa prem a gomjoj strani -- podu
1/3 od tskupno odavane toplote grejaa. T ako je onda:
iIpb = 1/3 q

:[W m - 2 K _1]

(6.51)

[Wm ! ]

= 2/3g

(6.52)

q qpD + Qp l : i
^ pd = 0,5 qP;,
Za norm alne sSueajeve qPB ne treba da prede 70[W m _:i] , tj.
i
I qpn SS 70 W m -2

i
j

(6.53)

Ovo bi ogovaralo tem peraturi poda do 26.

Ukoliko se prem a gornjem rasporedu za qPD obije vea vrednost, posle
kontrole tem perature poda, ako nije zadovoljavajua, predvida se izoiacioni sloj.
Ako se toplota od grejnih cevi prenosi na povrinu poa ili plafona pomou
navuenih lamela onda treba imati u vidu da se celokupna topiota ne prenosi direktno samo preko lamela, ve i delimino preko m euprostora i okolo spoljnih
ivica lamela. T aan proraun za praktine radove bi bio dosta komplikovan, T o
se uproava grafikonima koje izdaju proizvoai ovih iamela pom ou kojih se
znalaze ovi odnosi u zavisnosti konstrukcije, dimenzija i rastojanja iamela kao i
srednje tem perature grejnog fluida (vode). Za jednu vrstu lamela debljine 1 mm
za eevi od 1/2" = 127 cm ati su podad u priruniku Recknagel -Sprengera.
U tabeli T 67 dat je koeficijent prolaza
i masena koliina toplote po dunom
metru qR kroz cevi od 1 /2 (127 cm) i 3 /4 (1,90 cm) razliith razmaka l0 i temperatura vode tp pri odnosu
/ jf3 = 0,5.
T 67

kit (Wml r l ]

Rastojanje cevi Io cm
Koeficijent prola 2 a
topiote kroz cev
k R (Wm!K_1 ]

cev 1 /2 ,J,= 1/27 cm

cev 3 /4 = 1,90cm

Koliina
45"
toplote kroz cevi
k R (W m-(
50

cev 1 /2 -1 ,2 7 cm
cev 3/4 = 1,90 cm
cev 1/2 = 1,27 cm
csv 3/4 = 1,90 cm
cev
1,27 cm
cev 3/4 = 1,90 cm

55"

15

20

25

30

100

1,02
1,05

1,26
1,29

1,42
1,48

1,56
1,63

2,00
2,11

26,5
27,2

32,6
33,6

36,9
38,3

40,6
42,3

51,9
54,7

31,5
32,5
36,9
37,7

38,7
40,0

44,0
45,6

48,3
50,5

61,8
65,1

45,0
46,5

51,1
52,9

56,2
58,6

71,9
75,6

639-3 Odavanje toplote po ivicam a grejne ploe

639-3ID odatak za sirim i g re jn e pioe A b

Proraun k i q ide od pretpostavke da su usiovi odavanja topiote za sve cevi

podjednaki bez obzira na veliinu grejne povrine. Ovo daje tane rezukate samo
za centralne oblasti cevi kod relativno velikih grejnih pioa.

234
U sredini grejne ploe odaje se koliina toplote po uini cevi

(6.54)
Meutim, obe spoijne cevi odaju prem a spoljnoj strani veu koliinu toplote
koja se moe izraziti pomou jednog drugog koeficijenta prolaza topiote kb i irine
lvice lbjl. kb je odgovarajui koeficijent prolaza toplote betonske grejne ploe
sa cevnirn vodom lb.
Odavanje topiote ivine cevi od 1 m duine onda iznosi;

gde je:
&o = temp. raziika fluida i okolnog vazduha.
S druge strane se moe pretpostaviti a se viak oavanja toplote grejne
ploe usle ivinog poloaja odaje sa koliinom toplote q ali kao da je ploa proirena za Ab onda se moe staviti da je:
k

* 1 + *,

levi izraz odgovara odavanju toplote proirene ploe, desni odavanju topiote
ivinih cevi
Odavde je:
(6.55)

k
Cevni greja od n-cevi odaje koliinu toplote po m etru duine.
q = k (b + Ab) S-o

(6.56)

pri tome je:

b = n h
Poveanjem irine lb/2 smanjuje se uticaj na proirenje ploe A b, tako da se za
praktine proraune uzima da je lb - 1 m.
Za izraunavanje A b moe posluiti
slika 136 . Pri tome se za razmake /0 i
4 = 100 cm nalaze veliine kR , koje odgovaraju vrednostima k i k b. Grafikon na slici
136 daje veliine A b za prenike D ~ 21,25 mm iD = 26,75 mm, odnosno za 1 /2 i
3 /4 , uzavisnosti J fi/J f2 = 0,2 do 1 ,0.
639-32Dodatak na duinu A a

Analogno poveanje odavanja toplote od savijenili krajeva cevi uslovljava da se

uzme u obzir doatak A a na ukupnu duinu a snopa cevi. Ukupno odavanje toplote je:
Q k (a + Aa) (b + Ab)

[W u ! ]

(6.57)

235

Odrtos efelimcnh koeficijencta prataiti toplote

Slika 136 Doatak A i na irinu piafonskog grejaa

pri emu je grejns povrina:

A = (a + Aa) (b + Ab)

[m]

(6.58).

U kupna uina cevi poveava se u odnosu na (n d) od n pojedinanih cevi zbog

savijenih krajeva, na:
(n - 1 )-rrln

(~l )l o = ( - ! ) ( -

1) h

Odavanje toplote koje odgovara savijenim delovima cevi u unutranjosti

luka je m anje nego izm eu pravih cevij a na spoijanjosti luka je vee.
k + Ak
U kupno odavanje toplote u krivinama je z a ---- - p u ta vee nego na pravim
cevima u snopu cevi.
Viak odavanja toplote zbog savijenih poiukrunih krajeva cevi iznosi:
A Q = (k + Ak) (n -

1)

- 1j /o3

a prem a (6.S7):
A Q = kA a (b + A6) 8-0
Izjednaujui ove dve jednaine i reenjem po Aa obija se:

(6.59)

236

te preko ivinih povrina, prema jednaini(,52),grejna povrina se dobija iz izraza:

siikii 137 Varijan izvoenja cevi kod

panelnih grejaa

za sluaj na sl. 137a:

j A = (a 0j5 1)

za siuaj na sl. 137b:

j A = (a + 1,75/) (n

640

iij

(6.62 a)

-i &b) \

(6.62 b)

MHEE ZA PANELNA GREJANJA

Proraun mree za panelna grejanja u osnovi je isti kao i za radijatorska grejanja. Ovde se umesto radijatora raunaju otpoii u serpentinam a iz njihovih grejnih
povrina. Ovi otpori su znatno vei od otpora u radijatorima. Zbog toga retko
postoje uslovi da se primeni gravitaciona eirkulacija.
Za uproeni nain proraeuna treba koristiti pomone iistove 3 7.
Odreivanje duina grejnih cevi proiziiazi iz toplotnog proraeuna u kome
treba da je predvien nain konstrukcije i tem peratura vode.
Radi smanjenja pada pritiska nekada se primenjuje ravanje cevi na dva ili
vie paraieina voda. Ne preporuuje se poveanje prenika,
Za odreivanje pritiska pumpe merodavna jc najudaljenija grejna povrina
od kotla. Ako se u blizini ove nalazi neka blia kotiu, aii osetno vea grejna povrina,
onda pritisak pumpc treba i prema ovoj grejnoj povrini proveriti.

237
640-i

Prim er prorauna

U jednoj trospratnoj zgradi treba ugraditi plafbnsko jjrejanje sistema K rital". Prizemije
i sprat za koje treba izvriti proraun imaju istu prostoriju (br- 1) jednu ispod druge. Plan prostoriie na sl. 138. Nain izvoenja konstrukcije meuspratne ploe je pokazan na sl. 139. Visina prostorije je 3,5 m. Srednja temperatura vode u serpentinskim grejaima iznosi tF -- 50.

Slika 139 * M euspratna konstrukcija ze

pritner prorauna

S likal38 Osnova prostorije za primer

proraorna panelnog grejanja

Toplotni gubici u prostoriji br. 1:

U prizemlju
= 5200 W
N a 1 spratu
0* = 4800 W
Proraun se poinje sa meuspratovima u kojirna su toplotni gubici pojednaki. U ovom
siuaju to je I sprat.
Specifilno toplotno optereenje q. 2a prethodnu grejnu povrinu uzee se povrina plafona
umanjena po ivicama za 0,50 m.
A = 6,00 4,00 = 24 m 3.

4800
24

200WmJ

Usvojie se da je specifina koiiina toplote prema podu

qi = 70W m -J
onda je za tavanicu:
131 W r !
U tabeli T 66 bira se za
128W m l , etnu odgovara prenik grejnih cevi 20,5 mm
(1/2"), rastojanje cevi lu = 25 cm i tem peratura tavanice tFL 34,2. Pri tome propustljivost
sloja o cevi do povrine poda treba da je A b 5,25 a cementni sloj tavanice je c = 2 cm.
Pod ovim uslovima specifina koliinn toplote iznosi:
q' = gi + 4 2 = 70 W n r 2 + 128 W m-5 * 198 W r !
640-12 K orekci}a g rejn e p o v rin e
A' -

4800
198

= 24,3 m!

238
Provera ozvoljcne temperature tavanice po Krenkovom kriterijumu (si, 140):

a grafikonu sl. 121 nakz se ugSovni odnos za 1/4

gre;ne povrSine:
9

= 0,043 ; 4-

= 0,172

U dijagramu sl. 119 naiazi se tPc = 30,5.

Meutim najvia ozvoljena srednja temperatura
tavanice prema (6.33):
tfc ~ fa
0,6

f?

- 37,5

gde je tentperatura okolnog vazduha tH

20

Sllka 140 Provera temperature

tavanice po Krenku

640-i 1 Uticaj ivinog odavanja koplote grejne ploe

. y gtafikonu sl. 136 nalazi se za prenik = 21,25 mm, razmak cevi h = 25 cm odnos
specifine toplotc (to je prema 6.36) s odnos deliminih koeficijenata prolaza toplote x) gt!q> =
= 0,545, dodatak na irinu grejne pkte
A b = 0,095 m
Tako se dobija da je broj cevi n = 6,0/0,25 = 24.
irinagrejne ploe:
b + A k = 24 0,25 + 0,09S 6,095 m, uzee se

6 ,1 0

m, .

Uticaj krivina na krajevima cevi daje

A a = 1,75 h 0,44

a duina gtejne poviine iznosi:

A'
a + Aa = ---------= 4,00 m
b + A6
640-14 Odrcivanjc debljine sloja p rem a povrini poda
Na si. 139 treba orediti debljinu lakog betona S2 da bi se ograniila propustljivost cele
debljine sloja na A b = 5,25. To e se dobiti pomou jednaine za A t, gde je nepoznata 4 , -.

A
Xl

1
_8J
X2

gde je;

Si = 0,10 m;
Xi =

Odavde se m

S3 0,008 m

1,2;
ltti

X2 - 0,5
da je

d 3

- 0,20

=* 0,033 m, Moe se uzeti E2 3,5 cm.

239
640-15 P ria e m lje
Plafonski greja daje prizemnoj prostoriji koliinu toplote;
Q * -2 4 ,3 m 3 -

128 W m -3 = 3110W

Do potrebne toplote treba jo

5200W - 3110 W = 2090 W.
2 a ovaj odatak moe se upotrebiti jedan ploasti radijator (ili poeljen u dva ciela; samo
treba voditi rauna da mu se i?.vri korekcija povrine usled promene razlike tem perature vode
(,tF) i tinutranje temperature (tu) jer koeficijenti k radijatora obino su ratmati za tem peratursku razliku od 60 to treba proveriti za izabrani radijator dok je u ovom sluaju ta razlika 30".
Korekdja k je data izrazom (4.22).

64

PARNO GREJANJE

Jedna od karakteristilta parnog grejanja je to grejni flu id m enja svoje agregatno stanje prilikom odavanja odnosno absorbovanja toplote.
D ruga jedna injenica koja daje predstavu o potrebnoj koliini vode jeste
d a 1 kg zasiene pare pri kondenzovanju daje oko 582 Wlt, dok 1 kg vode, hladei
se od 90 na 70 (kod voenog grejanja) daje svega oko 23 Wh.. Ovo pojevtinjava
cenu kotaoja instaladje, ali je ona kratkotrajna usled korozionog dejstva meavine
para-vazduh na obine eline cevi, koja se stvara u p am im voovima.
Prem a visini pritiska u instalaciji parno grejanje se deli na parno grejanje
niskog pritiska, (N P) parno grejanje visokog pritiska (VP) i koje se kod nas ne
koristi, vakuum sko pam o grejanje.
Pritisak pare ko parnog grejanja niskog pritiska kree se do 0,5 bara kod
visokog pritiska iznad 0,5 bara. Vakuumsko parno grejanje je kada je apsolutni radni
pritisak ispod 1 bara.
641

PARN G GRRJANJE NISKOG PRITISKA

Ako je pamo grejanje niskog pritiska iskljuivo namenjeno zagrevanju stambenih prostorija pritisak mu se kree od
0,05 do 0,2 bara, Jeino ako slui za velike kuhinje,praonice i sl.,ondaradi sapritiskom do 0,5 bara. Ali za zagrevanje prostorija gde je to potrebno pritisak pare se
obino reducira na manji.
Postavljanja i pogoni pamih kotlova
moiaju se prilagoditi postojeim propisima, ali kaa se radi o kotlovima za pamo
grejanje NP ona su svi propisi umnogome ublaeni.
Iz hematskog prikaza instalacije
parnog grejanja na slici 141 vidi se a

SSilca 141 Osnovna ema parnog grejanja

240
se u kotlu stvara para koja struji kroz parni vod do radijatora, gde se hlaenjem, oavi odreenu koiiinu toplote, kondertzuje na dno radijatora i vraa kondenzmm vodom,
natrag u kotao.
Uded pritiska koji vlada u kotiu nivo vode u konenznoj mrei bie za odgovarajui pritisak vii nego nivo voe u kotlu. Otuda do ove visine kondenzna mrea bie u potpunosti ispunjena vodom. Zbog toga se ovaj deo kondenzne mree zove mokra kondenzrn ntrea.
Delovi kosidenzne mree iznad ovog najvieg nivoa bie ispunjeni parom i vazduhom, a samo e se kondenzat slivati niz ziove cevi. Ovaj deo mree je suva kondenzrta
mreia.
Granicu izmeu pamog i kondenznog voda ini radijator. Para putena u radijator zauzee gomji deo i potiskuje vazuh nanie. Tako se obrazuje jedna horizontalna
ravan izmedu parnog i vazdunog prostora koja menja svoju visinu u zavisnosti od uputene pare, a time se menja i koliina toptote koju odaje radijator.
Da para ne bi ispunila ceo radijator i izlazila kroz kondenzni vod to bi bio gubitak, a i izazvalo smetnje u oticanju kondenzata, stavlja se ulazni ventil sa dvostrukom
rcgulacijom (kao i kod radijatora sa vodenim grejanjem) pa reguhsanje kod probnih
loenja izvriti na taj nain to pri potpuno otvorenom poloaju tokia ne sme prolaziti para u kondenznu cev. Ovo se kontrolie na slavinici 'l'-komadii, koji se postavlja
na ulazu laijatoia.
Radi potpuno sigurnog spreavanja prolaza pare u kondenzni vod na izlazu
radijatora treba staviti parn ustavija.
Ovi ustavijai su raznih konstrukcija na bazi dilatacije harmonike, membrane,
plovka i dr.
Za parno grejanje moe se koristiti i otpadna para od nekog energetskog
parnog pogona.
Kao orijentacija za odreivanje pritiska parnog kotla N P ntoe posluiti
sledea tabela:

Horizontalna rairenost pogona do

Pritisak kotla [bata):

P ritisa k kotla p K p r e m a ra ire n o s ti p o g o n a (bara)

T - 68

0 ,0 5

50 m
0}07

j 200 m
!
!

o,io

I
I

300 m

500 m

0,15

0,20

U Stavkamal3i6l4 izvrenoje uporeenje vodenog i parnog grejanja i is

taknuti su nedostaci ovog posiednjeg.
Usied pomenutih svojih osobina parno grejanje N P sve je manje u prim eni
za normaino zagrevanje zgrada. Ostaje za inustrijske zgrade gde su prekidi ioenja vei neravnomerni, ukoliko nje potisnuto vazdunim grejanjem sa ih bez
klimatizacije.
641-1 Razvod m ree

I kod parnog grejanja N P parni vod se moe postaviti sa gornjim iU donjm

razvodom.

241
I u parnim vodovima usled hiaenja para3 poto je zasiena, u nekoj m er
e se kondcnzovati. D a ne bi olo do udara i sm etnji u ocanju ako bi se kond enzat nakupio u sekcijama parnog voda, i ovi vodovi u horizontalnim delovima
izvode se sa paom i to u pravcu strujanja pare.
K o d usponskih krakova ovo se ne m oe uvek sprovesti pa se grae sa veim
padom gde se ovakvi prelazi ne m ogu izbei a konenzat se m ora ispred ravi
ovoditi.
K ondenzat iz konenzne m ree treba voditi direktno u kotao, Ukoliko ovo
nije mogue, kada je kotao vii od pojedtnih kondenznih vodova, ona se kondenzat, sakupljen u najnioj taki vodi pumpom u specijalni rezervoar-kuplja, koji je
iznad kotla, a odave slobodnim padom ide u kotao.
Prepum pavanje se moe vriti
i autom atski pom ou prekidaa
struje na bazi plovka.
D ui vodovi parne m ree ne
mogu se izvesti sa kontinualnim
padom ve testerasto. N a skokovima se kondenzat odvodi preko ,,sifona (petlje). T o je jedna ,,U cev
iji je jedan krak vezan za dno testerastog preiaza parnog voda, a
drugi za kondenzni vod. D ubina
cevi m ora da obezbei sa izvesnom
rezervom pritisak da para ne moe
prei u kondenzni vod. Svi stfoni
m oraju im ati ispusni ep na dnu
(v. sl. 142).
U slucaju veeg pritiska (treba
imati u vidu da pritisku od 0,5bara,
odgovara visina od 5 m) mora se
um esto sifona pribei upotrebi ustavijaa pare, iako nisu sigurni kao
sifoni zbog pokretnih delova od
kojih su sastavljeni.
641-1 lG o r n ji ra z v o d

K od gornjeg razvoa para

struji od kotla glavnom cevi do horizontalne m ree iznad najvieg
plafona, iz koje se vertikalom (5i)
sputa do pojedinih radijatora
(sl. 143).
Iz radijatora ovodnim kondenznim vertikalnim vodovima (&)
kondenzat otie u donju sabirnu
cev K koja ga ovoi u kotao.

242

Nivo vode kod b odgovara pritksku kotla. Veza sa atmosferom je kod C po~
mou odune cevi.
Na otvoru odune cevi treba da postoji mreica da bi spreila ulazak neistoe. Otvor treba da je okrenut nanie.
Oduna (ventilaciona) cev kod a treba da je iznad najvteg nivoa mokre
mree za oko 300 tnm.
641-12 Donji razvo

Ovaj razvod moe biti sa visokim iii niskim kondenznim vodom,

Kod prvog sistema sa visokim kondenznim vodom razvod pare se vri u
donjoj parnoj mrei u prostorijama na ijem spratu je i kotao. Pa horizontalne
mree, jes-kako je ve napomenuto, u pravcu strujanja pare (sl. 144).

Slika 144 Donji razvod parnog grejanja NP. Visoki kondenzni vod

Pojedinani usponski kraci {V V i, V V 2) odvode paru u radijatore dok silazni

vertikalni kraci (SVx, SV2) vraaju kondenzat u sabirni zajedniki vod koji ga vraa
sa padom direktno u kotao. Kada je parni vod dui, onda se izvodi testerasto, kako
je gore opisano, sa sifonima, koji spreavaju proiaz pare u kondenzni vod.
Drugi sistem sa niskim sabirnim kondenznim voom (na sl. 145) ima parnu
mreu kao i prethodni sa visokim kondenznim vodom. Sabirni kondenzni vod je
naprotiv postavljen nie. od nivoa vode u kotlu tako da su silazni kondenzni kraci
ispunjeni voom do nivoa koji odgovara pritisku kotla (mokra kondenzna mrea).
U ovom sluaju ovodnjavanje parne mree vri se drektnim spajanjem niskih
depova sa sabirnom cevt kondenznog voda tako da sifoni nisu potrebni. Oduak
vazduha je u taki (c).

243
Odvoenje (i dovoenje) vazduha se postie vezom kondenznih vodova sa
odvojenom vazdunom mreom koja je vezana za atm osferu. I ova3 vazduna m rea,
mora da je za oko 300 m m iznad nivoa vode u mokroj konenznoj mrei.
Ako se i kondenzna mrea mora izvesti testerasto usled vee duine u horizontaktim delovima, onda se mora sprovesti odvoenje vazduha jednostavnim
spajanjem svakog depa sa vazdunom mreom.
Kako su sabirne cevi kondenznog voda obino u kanalima ispod podrum skog poda, kod ovoga naina treba voditi rauna o obezbeenju protiv smrzavanja
cevi u blizini spoljnih vrata.

U vezi vodostanja kotla, pritiska u Pa, dodatka za oduak, pada cevi i izvesne rezerve, treba blagovremeno ustanoviti potrebnu istu visinu prostorije za kotiarnicu
(podrum).
Besprekom o funkcionisanje u m nogome zavisi i od dobrog obezbeenja
prolaza vazduha i odvodnjavanja, p ri em u se mora voditi rauna, pored ve iznetih
napom ena o dovoljnim padovima gde je potrebno jo i o prenicim a cevi.
D ovoenje i odvoenje vazduha treba vriti istim putem da bi se izbeglo
zadravanje kondenzata i udara u mrei.
K od grejanja obinih zgrada oticanje kondenzata se izvodi iz ratjatora,
kako je pokazano na sl. 144 i njihova veza sa atmosferom je osigurana kroz kondenzni vo.
M eutkn, ako su grejni vodovi razvueni i to sa veom potronjom pare,
onda se m oraju upotrebiti ustavijai pare.
Ako se radijatori ustavijaem odvoje od otvorenog kondenznog voda (kao
to je pom ou sifona ili lonca s piovkom) onda treba predvideti automatski dovod
odvod vazduha, izm eu radijatora i ustavijaa pare.
N a sl, 146 je shema postavljanja jednog sifonskog ustavljaa sa autom atskim
odukom (C ).

244
Rave na giavuim horizontalnim vodovima treba odvajati uvek prema gore
da konenzat otie glavnint vodom (sl. 147).

Slika 146 - Dovod (o), sifonski ustavija (i>)

sa automatskim odukom (e)

Slika 147 Spajanje ravi na horizontaknm

vodovima

641-13Povratak kondeaaata u kotao

Kada od radijatora do kotia postoji dovoljan pad, onda ee se kondenzat sam

lako slivati do kotla, kao na sl. 142 do 144..
Kod pritiska do 0,2 baia treba obezbeiti dovoljnu visinsku razliku izmeu
kondenzne sabime eevi (kao i vazunog voda kod mokre kondenzne mree) i vodostanja u kotlu. Za vee pritiske treba ii dubije sa podom kotlarnice.
Ako je re o pojedinim veim a bliskim potroaima, (kao to su izmenjivai
topiote, rezervoari tople voe) onda za njihove parne vodove treba sprovesti do
kotla odvojeni kondenzni vod.
Za povraaj kondenzata u drugim slueajevima primenjuje se pumpa.
642

PARNO GREJANJE V IS O K O G P R IT IS K A

Parno grejanje u kome se koristi para pritiska iznad 0,5 bara, spaa u parna
grejanja visokog pritiska. U stvari kod ove vrste grejanja pritisak pare se kree od
I do 5 bata. Samim tim i temperatura pare je poviena i u mrei se moe kretati i
do 130 (v. dijagram zasiene pare u zavisnosti temperature na sl. 149). Para za
ovo parno grejanje se koristi iz energetskih izvora uglavnom kao otpadna para.
Ukoliko je pritisak pare vii onda se primenjuju redukcioni ventili ili izmenjivai
toplote. Usled poviene temperature vee je i sagorevanje organske praine koje se
izrazito odraava njenim taloenjem izna radijatora to ini da su ova mesta dosta
potamneia. Izbega\ra se za upotrebu gde borave Ijudi pa mu je irektna primena
jedino u halama i radionicama gde se koriste konvektori ili kaloriferi jer obini
radijatori nisu pogodni, pored ostalog i zbog reiativno velikog pritiska.
U iroj primeni para visokog pritiska slui u toplofikaciji i daljinskom grejanju kao toplotni fluid ija se toplota koristi preko izmenjivaa za zagrevanje
vode kod vodenog grejanja.

245
Kod ove vrste grejanja primenjen je samo gornji razvod. Cevni voovi se...
vezuju uglavnom prkubnicama i zahtevaju na pravim deonicama gui raspored
kompenzatora zbog veih temperaturskih razlika.
Naroitu panju treba obratiti odvodnjavanju a pri upotrebi kondenznih
lonaca obavezno je postavi automate za proputanje vazduha.
Nikakvo kontinualno regulisanje ne moe se postii ve jedino povremenim
prekidima.
Pri prorauni'ma mree parnog grejanja visokog pritiska za raunanje pada
pritiska treba uzeti srednju gustinu pare jer se ona3 strujei kroz parovode hladi
i menja svoju gustinu.
643

VA K U U M SK O GREJA NJE

Vakuumsko grejanje je vrsta parnog grejanja u ijim instalacijama vlada pritiska ispod 1 bara. Ovo se postie isisivanjem vazduha iz vodova pomou vazdune
vakuum-pumpe. Pritisak moe biti snien od 0,9 doG,25 baraime se postie i snienje temperature radijatora od 95 do 65. Ovim svojim osobinama ova vrsta grejanja iskljuuje nedostatke parnog grejanja niskog pritiska u vezi higijenskih uslova
i regulisanja, koje se mote ostvariti centralnim nainom menjajui pritisak pare
u zavisnost spoljne temperature.
Pomenute osobine poveavaju interes za ovu vrstu parnog grejanja ali izvoenje i rukovanje je veoma deJikamo i zahteva osobtu strunost pa je ono jo u
ogranienoj primeni. Najvie se koristi u Americi, ree u Evropi. U naoj zemlji
za sada nije u upotrebi.

644

P R O R A U N M R E E P A R N O G G REJA NJA N IS K O G P R IT IS K A

644-1

Odreivanje

napora

Proraun mree za parno grejanje vri se zasebno za parnu a zasebno za

kondenznu mreu.
Prvo treba usvojiti prittsak pare u kotlu. l'abela T 68 aje orijentacione
vrednosti za odreivanje ovog pritiska.
Ukoliko se proizvedena para prcdvia i za druge svrhe, gde joj je potreban
vei pritisak, onda se pritisak pare, koja se korist za grejanje prostorija reucira
na odgovarajui.
Pritisak pare ispred ventila iaijatora tteba da bude oko 2000 Pa. Znai, proraun treba tako sprovesti da pritisak kotla (/>;-) usled otpora trenja i mesnih otpora
u svakom kolu od radijatora padne na ovaj pritisak.
Taniji proraun pritiska ispred radijatora u zavisnosti veliine samog radijatora morao bt se sprovesti samo u sluaju predvienja mogunosti centralnog
reguiisanja, to je osta zametno i retko se izvodi,
Prema tome raspoloivi napor za proraun mree treba da je
jPh =

Pk P r

Pk

2000

[Pa]

(6.63)

246
Proraun se poinje odreivanjem prethodnog prenika najnepovoijnijeg
koia tj. za najudaljeniji radijator.
Usvojeno je da na mesne otpore pad pritiska iznosi 1/3 od ukupnog.
Pad pritiska po unom metru kola uzkna se da je isti od kotla do radijatora. On iznosi prema tome
2_ _P k

Pr

3 '

EL

[ P a m f 1]

(6.64)

gde je:
Pk
Pr

~ poetni pritisak kotla

~~ pritisak ispred radijatora (2000 Pa)

EL ukupna duina eonica najnepovoljnijeg kola

644-1 l O b ra za c z a prenik cevi

Potseamo na jednainu (6.12)

) Gb3
R = 6 4 '106-
[Pam-1]
P D5
Uzevi da je topiota isparavanja zasiene pare 630 Wh, onda protok zamenjen koliinom topiote iznosi

IkErl1
zatim da je srednja masena koliina y = 0,633, onda gornja jednaina dobija obiik

= 255 X

L>5

[ P a n T 1j

(6.65)

Treba uzeti u obzir da specifina koliina toplote usled kondenzacije opada

du cevi pa se Q* uzima vee nego to je potrebno samo za radijatore.
Za pojedinane otpore ostaje u vanosti jenaina (6.16) kao i za voeno
grejanje tj.

p v2
[Fa]
~2~
644-12 P o m o n i lis t b r, 8

Na osnovu gornje jednaine (6.63) izraen je pomoni list br. 8 analogno

kao br. 5 i br. 6.
Tabela sari;
u gornjem horizontalnom redu vrenost za Qh [W]
u donjem horizontalnom redu brzinu pare V [m s'1]

247
u krajnjim kolonama je pad pritiska R [Pam *] po 1 dunom metru cevi
u horizontalnom zaglavlju je nominalni prenik cevi D od 10 do 250 mm.
644-2 Reosled prorauna. Prethodni prenik

Odrediti najpre pad pritiska iz gornje jednaine za najnepovoijnije kolo

(obino je najdue). Za izraunato R u pomonom listu 8 po horizontali se nalazi
koliina toplote Q i u zaglavlju tabele odgovarajui prethodni prenik.
Kod neizoiovanih. cevi treba uzeti u obzir gubitke topiote na taj nain to
se koliina topiote radijatora poveava za 15%.
Ko izolovanih cevi za prethodni proraun gubici toplote mogu se zanemariti.
Prema duini ukupne mree odreuje se i pad pritiska. Za zagrevanje zgrade
sa uinom parnih vodova do 100 m uzima se za glavni vod pad pritiska R =50
do 60 Pa.
Prema iskustvu u usponskim kracima u kojima obrazovni kondenzat curi
suprotno straji pare, R ne treba da pree 100 Pa. Za odreivanje prethodnog prenika cevi moe posluiti sledea tabela.
T 69

1.
2.
3.
4.
1.
2.
3.
4.
1.
2.
3.
4.

P r e th o d n i p r e tn ik za p o tre b n u boliiu u to p io te Qh [tvj

Vrsta cevi
nominalni prenifc [mm]
horizorttalna m res; [W]
uspravna mrea [WJ
bezavne cevi (nastavak)
50
(57)
60
57000
75000
102400
78700
103400
140700
nastavak (bezavne cevi)
125
135
150'
603600
768700
978000
825700 1052500

644-3

15
2300
3300

Vodovodne cevi (sa zavojem)

20
25
32
10100
5200
21500
7300
13900
29600

65
129000
177900

80
200000
317500

(88)
238500
326800

100
338500
465200

175
157500

200
2198000
~

225
279190
~

250
3721600

40
31400
43500
110
461800
631500

Naknadni proraun nsree

6 4 4 -3 i D o b ro izo lo v a n t cevi

U pomonom listu 8 u koloni prethodnog prenika ide se do potrebne koliine toplote gornja brojka u horizontalnim redovima od ove idui na ievo nalazi se pad pritiska R u Pa. Donje brojke u horizontakmn redovima predstavSjaju brzinu pare V. Za ovu vrednost brzine u potno6iom listu 7, kao i ranije, nalazi se pad pritiskaZ usiled pojeinanih otpora S f.
Proraun toplotnih gubitaka u mrei se vr.i samo u sluaju kada to zahtevaju specijaini uslovi u pogledu tanosti prorauna.
644-32 N eizolovane cevi

Za ovaj siuaj se koristi tabela ( T 55) rad odredivanja toplotnih gubitaka.

Od ovako odreenih gubitaka njihova polovina vrednosti se dodaje korisnoj
liini toplote.
,

248
Pad pritiska R nalazi se takoe u pomonom listu 8 za korigovanu vrednost Qu
i prethodni prenik. Ostali deo proraeuna je isti kao gore.
644-33 Korekcija p re th o d n lh p re n tk a

Naknadna korekcija prenika se ree sprovodi.

Kako je reeno dozvoljeni pad pritiska usponskih krakova je ogranien, usle
ega se esto ne moe koristiti viak pritiska u deonicama koje su u blizint kotla. Ovo
se izbegava dobiom prvobitnom regulacijom radijatora, tako da je naknadni prcraeuri
izliati. Ovo se ispoijava naroito onda kada je sigumo da je pritisak na poetku tnree pk nli od najveeg mogueg pritiska u kotlu ili na razvodniku pare, ako dolazi spoIja.
644-4 Dimenzi onisaaje kondenzne m ree
Kako se u suvoj kondenznoj mrei deava da postoji i voda i vazduh, dimenzije njenih cevi treba da su ovoljne kako bi.se prilikom zagrevanja vazduh, koga
ima t u parnim vodovima i u radijatorima, to pre evakuisao istovremeno sa povratkom kondenzata, koga u poetku zagrevanja ima takoe u velikoj koliini.
Proraun kondenznih vodova \z ovih razloga mogao bi dati nesigurne rezultate i onosio bi se na uzano poruje, pa se njihovi prenici uzimaju iz tabele koje
su sainjene na osnovu dosadanjih iskustava. Tabela T 70 moe posluiti za
odreivanje dimenzija kondenznih voova.
T - 70
Prenik
D

P re n ic i konden zn ih eevi

Za koliinu toplote koja se oslobodi kondenzovanjem pare [W]

Suvi voovi
Mokri vodovi
horizontalni i vertikalm
hoiizontalsii vertikalni
L < 50 mm

12,7 mnj (1/2)

6,4 mm (3/4)
! 25,4tam<l")
l33,0mm(S/4")
'38,4oini(6/4)
50,8 mm (2")
57 cm
65 cm
70 cm
76 mm
80 mm
lOOmm

5000
18000
33000
80000
121000
250000
366000
494000
582000
698000
872000
1454000

7000
26000
49000
116000
180000
372000
547000
739000
872000
1047000
1396000
2152000

33000
81000
145000
314000
436000
756000
1105000
1454000
1745000
2152000
2617000
4071000

50<L <100
21000
52000
93000
204000
291000
512000
721000
989000
1221000
1454000
1745000
2791000

L > 1000m

. 9000
29000
46000
99000
134000
250000
366000
494000
582000
698000
872000
1454000

Cevi vazdune mree gde je to potrebno za kondenznu mreu, dimenzioniu se

prema koloni z a l < 50 mm.
Veliine pojedinanih otpo-ra mogu se uzeti iz tabele T 49. Pad pritiska
Z u zavisnosti otpora
i brzine V dati su u tabeli T 71.

249
T - 71

P a p rltis k a u sle d p o je d iu a n lh o tp o ra

Z (Pa] za S ? =

[m s-*1]
3
4
5
6
7
8
9
10
12
14
16
18
20
22,5
25
27,5
30
35
40
45
50

10

15,0
26,0
40,0
S8,0
79,0
104,0
132,0
162,0
235,0
315,0
410,0
520,0
650,0
820,0
1010,0
1230,0
1460,0
1980,0
2600,0
3300,0
4050,0

17,0
31,0
49,0
70,0
95,0
124,0
157,0
194,0
280,0
380,0
500,0
630,0
780,0
980,0
1220,0
1470,0
1750,0
2400,0
3100,0
3900,0
4850,0

20,0
36,0
57,0
82,0
111,0
145,0
184,0
2250
325,0
445,0
580,0
730,0
910,0
1150,0
1420,0
1720,0
2050,0
2800,0
3600,0
4600,0
5700,0

23,0
41,0
65,0
93,0
127,0
166,0
210,0
260,0
375,0
510,0
660,0
840,0
1040,0
1310,0
1620,0
1960,0
2350,0
3150,0
4150,0
5200,0
6500,0

26,0
47,0
73,0
105,0
143,0
186,0
235,0
290,0
420,0
570,0
750,0
940,0
1170,0
1480,0
1830,0
2200,0
2600,0
3550,0
4650,0
5900,0
7300,0

29,0
52,0
81,0
117,0
159,0
205,0
260,0
325,0
465,0
630,0
830,0
1050,0
1290,0
1640,0
2050,0
2450,0
2900,0
3950,0
5200,0
6600,0
8100,0

6,0
3,0
9,0
12,0
5,0
10,0
16,0
21,0
8,0
16,0
24,0
32,0
12,0
23,0
47,0
35,0
16,0
32,0
48,0
63,0
41,0
21,0
62,0
83,0
26,0
52,0
79,0 105,0
32,0
65,0
97,0 129,0
47,0
93,0 140,0 186,0
63,0 127,0 190,0 255,0
83,0 166,0 250,0 330,0
105,0 210,0 315,0 420,0
130,0 260,0 390,0 520,0
330,0 480,0 660,0
164,0
205,0 405,0 610,0 810,0
245,0 490,0 740,0 980,0
295,0 580,0 870,0 1170,0
395,0 790,0 1190,0 1590,0
520,0 1040,0 1550,0 2050,0
660,0 1310,0 1970,0 2660,0
810,0 1620,0 2450,0 3250,0

644-5 Primer prorauna

Za shemu parnog giejanja niskog pritiska na sl. 148 odreiti prenike cevi za kola radijatora
I, 2, 10, 11 i 12.
Pretpostavijeno je:
da je pritisak ispred radijatorskog ventila p n = 2000 Pa
da je pritisak kott
pn = lOOOOPa
da su svi vodovi dobro izoiovaui
Kontrolu pada pritiska izvriti za raijator br. 1.
644-51 P reth o d n i p ro rau n
Kolo radijatora br, t. Dconice 1 do 5.

Pritisak kotla od 0,1 baia

Prisak ispred venula radijatora
Raspoioivi pritisak
Za trenje u cevima e se uzeti 2/3 od 8000
Duina deonica od 1 do 5
5360
leimnipa prmska
- -

10000 Pa
2000 Pa
8000 Pa
5 360 Pa
85 m
71,0 Pa

o5

U koloni formulara za prenik D uzete su vrednosti iz tabeie T 6S.

Pojedtnam otpcn u deonicama
Deonica 1:

Koleno
T-proiaz sa ovodom
T-uIaz
Kotao (otpor na izlazu)

K= 1,00
=
0,00
= 1,00

K = i,oo
zfX = 3,oo

250
Deonica 2:
T ulaz
T ulaz

C 1,50
X, 1,00
S = 2,50

T tttaz

Deonica 3:
1,50

Deonica 4:
T prolaz sa odvoom
Koleno

X = 0,00
X, ~ 1,50
's X, = 1,50

T prola 2 sa odvodom
Koleno
Radijatorski ventil

C = 0,00
^ = 2,00
X, = 8,00

Deonica 5:

TT^T6,o6
S L R 4- 2 Z = 5400 + 1510 = 6910 Pa
Raziika do

8000 Pa e se priguiti regulisanjem tadijatoikog ventila,

Analogno se ispunjava form ular za sva kola radijatora

251
Iz eme mree

Kolijna
toplote

Broj
eonice

Duina
eonice

Prethoni
prenik

Brzina

Pad
pritiska

Jedinini
pa
pritiska

Mesni
otpori

L -R

si;

mm

m/s

Patn"1

Pa

Pa

50
40
32
25
15

16
18
14
12
16

w
1
2
3
4
5

Proraun sa prethodnim prenikom !)

c.47000
35500
24000
9400
4500

20,0
15,0
20,0
20,0
10,0

35
60
50
50
180

700
900
1000
1000
1800
"5400

3,0
2,5
1,5
1,5
10,0

Pad
pritiska
usle
m esnih
otpora .
Z
Pa
250
265
95
70
830
1510

Kolo raijatora 2
6

1 49000

5,0

15

Kolo radijatora 10
18
19

I
|

11500 |
4000 |

2,0 [
8,0 j

20
10

Kolo radijatora 11
20

5200 i

5,0 |

10

3,5 !

10

Kolo radijatora 12
21

65

2300 |

G R E JA N JE

itd.

PREGREJANOM VODOM

U ovu vrstu grejanja se ubrajaju sistemi u kojima je voda zagrejana na tem peraturi iznad 110, Usle ovoga ceo sistem je zatvoren i u njemu viada pritisak
iznad atmosferskog.
1) Koristi se pomoni list 8.

252
Ovaj pritisak m ora biti vei u bilo kom delu mree od pritiska
na istoj
temperaturi jer bi olo do isparavanja ko}e bi izazvaio udare u mrei dr g
nezgode pa i oteenja.
Cirkulacija sistema obezbeuje se iskljuivo pom ocu pumpe, _
Ukoliko je tem peratura vode vea i pntisak se onda povecava. Povecanje
pritiska u zavisnosti tem perature vode graiiki je pre stav jeno n
Poveanje tem perature
voe u sistemu a sa tim e i
pritiska: ovu vrstu grejanja
iskljuuju zgrade za stanovanje; ve se upotrebljava ili za
zagrevanje industrijskih zgradaili rede,nekih velikih prostorija.
Ako se koristi i za zagrevanje zgrada, onda se to
vri na indirektan n aiin , tj.
preko izmenjivaa toplote u
kojima se tem peratura rednkuje prema odgovarajuim
potrebama.
Ovaj nain se onda p n m enjuje za .zagrevanje bioko. va, pa i vkih gradskih rejona a prouava se u odeljku
daljinskog grejanja koji im
odvojeno poglavlje ovoga izdanja.
Radi reukovanja tem perature fluida u upotrebi je i drugi jedan nacm pomou neposrenog meanja vode i z dovodne 1 povratne mreze.
Prvi nain je bolji jer se ne meaju dva, tem peraturski razlicita sistema,
je skuplji usled dopunskih ureaja.

D rugi nain im a tu nezgodu da su priklju i objekta za zagrevanje 1 p
voda pomeani u istom sistemu.
Kako ovaj sistem sa pregrejanom (vrelom) vodom radi pod
kim pritiskom svi njegovi elementi - kotao ekspanziom su 1 stali
moraju odgovarati usiovima i propisim a koji vaze za parne kotlove uk
drukije propisano.
651

E K S P A N Z IO N I SO D

Kao kod grejanja toplom vodom i u ovom sistemu postoji zatvoreni ekspanzioni sud za prihvatanje poveane zapremine vode usied promene tempera r ^
i za oravanje pritiska u odreenim granicama. Ovaj pritisak moze biti mnogo veci
jer se i radna temperatura vode u sistemu kree i do 200 . Zbog ovoga p n ovrni
visokim temperaturama vrlo retko su u upotrebi membranski ekspanziom sudovi
jer se ne mogu direktno koristiti iznad 50 bez ubacivan}a tampon rezervoara

253
izmeu kotla i suda ime instalacija postaje sloenija i skuplja. Umesto ovih primenjuju se kompresioni sudovi u kojima voda i vazduh nisu razdvojeni a irenje
vode prima vazduni jastuk u gornjem delu suda. Ovaj deo suda slui za odravanje potrebnog pritiska u sistemu vazduhom ili nekim neutralnim gasom
(npr. azot) koji se isputa pri prekoraenju maksimalnog dozvoljenog pritiska kroz
ventil sigumosti. N eutralni gas se upotrebljava umesto spoljnjeg vazduha jer bi
esta njegova promena dovela do preterane korozije.
Radni pritisak (pr) u sistemu3 odnosno u ekspanzionom sudu mora biti uvek
vei od pritiska zasienja pri svakoj temperaturi iznad 100 (sl. 149) da ne bi doio
do isparavanja vode. Pritisak u sistemu se kree o pmin u hladnom stanju, koji
je neto vei od atmosferskog pritiska (oko 1,185 bara), do pmaX koji odgovara
najveoj radnoj temperaturi vode tmaX. Pri ovom rasponu pr (od pmin do pmax)
u svakom momentu mora biti vei od pritiska zasienja, tj. pr > p z. Prilikom zagrevanja, odnosno irenja vode pritisak se poveava u gornjem (gasnom) delu
suda ikaa doe do dozvoljenog pmax njegovo prekoraenje se spreava otvaranjem
ventila sigurnosti. Pri hlaenju gas se pod pritiskom ubacuje ponovo u ovaj deo
suda. Ovi radni uslovi se odravaju pomou automatskih ureaja. Dimenzija ekspanzionog sua mora dozvoliti ove promene.
Ekspanzioni sudovi ove vrste, kao i svi pomoni ureaji i pribori isporuuju se sa svima potrebnim uputstvima za proraun, ugraivanje i odravanje.
U sluaju veeg broja kotlova i sudova vezanih u sistemu dovoljno je jedan
ureaj za automatizaciju odravanja pritiska postaviti na jenom od sudova.
Shema instalacije zatvorenog sistema pokazana je na sl. 150 na kojoj se vii
raspored ureaja: kotao (1), potroa toplote (2), cirkulaciona pumpa (3), ventil
sigumosti (4), graninik temperatu re (5), oduni ventil (6), ventil
za i sputanje (7), ekspanzioni sud
(8), regulator temperature (9), ter-,
m om etar (10), manometar (II) i
ventil za zatvaranje sa osiguranjem (12).
Pr incip automatske regulacije'
pritis ka u zatvorenom sistemu
pregrejane vode sastoji se u sledeem :
kaa se poveava pritisak
odnosno temperatura u sistemu
pneumatsko elektrini zatvara se
otvara pod ejstvom manostata (regulatora pritiska) i gas (ili vazduh)
odlazi napolje a voda se vraa u sud,
pritisak u instalaciji sistema opada;
Slifca 150 Sema Instalaeije zatvorenog sistema
kada pritisak pone opadati u instalaciji usled pada temperature kompresor se ukljuuje pod dejstvom manostata i pritisak u sudu se poveava potiskujui
vodu u instalaciju u kojoj pritisak usled ovoga se takoe poveava.

254
652

S IS T E M BEZ E K SP A N Z IO N O G SU D A

U sistemu pregrejane vode takoe bi se mogao koristiti pami kotao, pri emu
bi njegov eo iznad nivoa vode vrio ulogu ekspanzionog suda tako da b ovaj
bio izostavljen. Prikljuak ovoda pregrejane vode bi bio ispod nivoa voe u kotlu.
Moralo bi se paziti da ne
oe o pada pritiska koji bi i2a~
zvao isparavanje vode u donjem
delu kotla koja je inae na temperaturi zasienja.
Prirodna cirkulacija je spreena budui da kotao ne proizvoi
paru, ve se povratna voda dovodi
u parni deo kotia gde se zagreva
proizvedenom parom tako da kotao
funkcionie kao jedan kondenzator.
Ovaj nain je ve zastareo.
Sl, 151 prikazuje shemu jednog ovakvog sistema.
Sllka 151 Shema instalacije bez ekspanzonog suda
1 - ispust, 2 dovod, 3 - nivo dovoda, 4 - razlika
nivoa 5" i 3 , 5 - gorpii nivo, 6 - kotao, 7 ~ kratki spoj, 8 pumpa, 9 - rassvodni vod, 10 - povratni vod, 11 - potroa-radijatoi

653

O P T E N A PO M E N E I U P O R E D N E K A R A K T E R IST IK E

Ko ovog sistema se moe vriti regulisanje zagrevanja varijacijom temperature vode, tako da se ono vri sa mnogo manje gubitaka, nego kod parnog grejanja.
Ukoliko regulisanje treba vriti pod razliitm uslovima pojedinih kola, to se moe
lako vriti jo i kratkim spojevima razvodne i povratne mree.
Za trenutna preoptereenja u ovom sistemu se mogu primeniti vei akumulacioni rezervoari, i na taj nain se kotlovi ne forsiraju.
Pad temperature vode razvodne mree do povratka u kotao moe se birati
u granicama od 10 do 60. Ovaj izbor se vri na osnovu analize investicionih
i eksploatacionih trokova, slino otvorenom vodenom grejanju sa pumpom.
Temperatura vode se kree obino do 180, pri emu je pritisak oko 10 bara.
Izuzetno se nekad upotrebljava temperatura i do 230 sa znatno veim pritiskom
U ovom shiaju kaa se pregrejana voda koristi za irektno zagrevanje, onda
se to vri pomou zranih panelskih grejaa na visokim plafonima ili pomou
kalorifera koji e biti opisani u sleeim poglavljima.
Svi organi i cevi upotrebljeni u sistemu grejanja pregrejanom vodom moraju
odgovarati uslovima temperature i pritiska.
Voda u ovom sistemu mora biti naroito preiena.
Proizvodnja pregrejane vode, kako se vidi iz dosadanjeg izlaganja, ne vri
se u individualnim zgradama za stanovanje ve se korist iz toplovoda pa se i proraun mrea osniva na principima daljinskog grejanja i bie tretiran u odreenom pogiavlju.

255
Lokalne mree, koje koriste pregrejanu vodu kao izvor toplote preko drugih
ureaja, pomou izmenjivaa, meanjem i dr. raunaju se prema ve pokazanim
nainima.
Kao to se moe zakljuiti, sistemi grejanja pregrejanom vodom, ukoiiko se
primenjuju irektno za zagrevanje prostorija, imaju pored slinih nedostataka kao
i grejanje toplom vodom otvorenog sistema (opasnost od mraza, velika koliina vode
mora se isprazniti ako oe do kakvog kvara i dr.}, jo i povienu temperaturu
raijatora. Ovo izaziva vee sagorevanje organske praine i njeno taloenje u vidu
crnkastog praha kao i poveanu opasnost od prskanja cevi i razlivanja vrele vode
usled znatno veeg pritiska, to dovoi do mnogo ozbiljnijih povreda i opekotina.
Iz ovih razloga sistemi grejanja pregrejanom vodom moraju se izvoditi najmanje
sa istim predostronostima kao i parno grejanje.
s,
Nasuprot nedostacima zbog poviene temperature i pritiska, ovaj nain
prenoenja toplote ima svojih prednosti.
Na prvom mestu je oigledna injenica da za istu koliinu toplote treba ma~
nja brzina odnosno koliina vode, to smanjuje prentke cevi, povrine radijatora
i snagu pumpe.
U odnosu na parno grejanje sistem sa pregrejanom vodom ima jo i tu prenost to nema i gubitke koji nastaju menjanjem agregatnog stanja voe a koji se
jo vie poveavaju ukoliko se ne vri i rekuperacija kondenzovane pare.

O D E L J A K V II

7.
71

VAZUNA

POSTROJENJA

OPTI DEO

U poSetnim iziaganjima izloeni su kriterijtuni koji slue kao merilo ugonosti oveijeg organizma u nekoj sreini.
U pogledu okolne temperature date su izvesne granice koje treba zaovoljiti
za pojedine sluajeve. Za stanovanje pomenuta je temperatura od 16 do 22 kao
najpogodnija za nae klimatske uslove, ali u zavisnosti namene prostorija i ova
temperatura moe imati odreene vrenosti.
Za odravanje pomenute okolne temperature za vreme zimskih. perioa,
tj. kada srednja spoljna temperatura pane ispod 12 proueni su razni sistemi
grejanja ali bez vetake izmene vazduha.
Meutim videlo se takoe da se vazduh zagauje pored ostalog i smanjenjem kiseonika, odnosno poveavanjem tetnih sastojaka, od kojih je najvaniji
C O i i . Ovo zagaenje nastupa usied isanja i isparavanja prisutnih osoba a zatim
i usled raznih delatnosti.
U veini stambenih zgrada, i u svetu i kod nas, izmena vazuha preputena
je pjirodnoj ventilaji, koja je u zimskim danima intenzivnija usled vee temperaturske razlike izmeu spoijnjeg i unutranjeg vazduha a u ietnjim danima ili se
dre oteoreni prozori ili se vri ee provetravanje.
U nekim sluajevima ova prirodna ventilacija se pojaava naroitim otvorima u blizini radijatora ili konvektora.
Dalje, izmena vazduha se moe vriti i pomou ventilatora bilo ubacivanjem
istog iii izbacivanjem neistog vazduha a i kombinacijom oba naina.
U nekim sluajevima za vreme hiadnih perioa ubacivani vazuh se prethodno jo i temperira priblino na temperaturu prostorija da ne bi promaja koju
vazduh prouzrokuje svojim strujanjem izazivala neprijatne oseaje oblinjim osobama. Pri ovome vazduh moe biti jo i preiavan, vlaen ili susen prema potrebi.
Pored ovoga, vazuh, preputen preko naroitih grejaa, moe sluiti i za
totaino zagrevanje prostorija,
Najza, vazduh pre ubacivanja u prostorije moe biti tretiran preiavanjem,
vlaenjem, odnosno suenjem, dovoenjem na oreenu temperaturu i eventualno
jo izloen nekom drugom postupku i to sve u odreenim, neka vrlo strogim
tolerancijama. Ovakav vazduh je klimatisovan.

258
Iz ovoga izlazi da se izmena vazuha moe vriti; pored prirodne ventilacije,
i drugim gore pomenutim nainima pomou naroitih ureaja. Svi ovi ureaji
koji u svojoj funkciji koriste vazduh potpadaju pod vazduSna postrojenja.
lako se oblasti u kojima su primenjeni ureaji vazdunih postrojenja meu sobom esto kombinuju, ovde e se izvriti generaina podela na provetravanje,

vazduSno grtjanje i klimatizaciju.

72

PR O V E T R A V A N JE

(V E N T I L A C I J A )

Ako se provetravanje zgrada moe vriti samo prirodnim putem, ondaje toprirona ventHacija. Meutim kada se rkulacija vazuha vri mehanikim putem pomou
ventilatora ona je to mehanika ventilacija. Svakako da u obinim zgradama u kojima se koiisti mehanika ventilaclja ima udela i priroda, samo je njen udeo neznatan, a u
zgradama u kojima se ventilacija sprovodi u kombinaciji sa klimatizacijom uticaj priiodne
ventilacije se u veini sluajeva skoro potpuno eliminie hermetikim zatvaranjem prostorije.
721

P R I jRODNA

v e n t il a c ija

Prirodna ventilacija se obavlja u svakoj normainoj zgradi ili objektu usled

same osobine vazduha, kao i svih gasova, da im se sastav izjednai u prostorima
ovojenim iole propustljivim pregradama, U ovom sluaju to se vri kroz procepe
vrata i prozora, pukotine, pore zidova itd. jer ovi normalni objekti nisu obuhvaeni
hermetikim ziovima, Ovo meanje vazduha se jo potencira razlikom pritiska
i temperature odvojenih sredina,
tako da se prirodna veritilacija vri
bez ikakvih tehnikih ureaja.
Posmatrajmo jednu prostoriju (slika 152) zagrejanu na 20
dok je spoljna temperatura 0.
Topiiji vazuh iznutra tei da izae, penjui se kroz otvor B i
zamenjuje ga hladan ulazei kroz
otvor A. Kako zidovi praktino ne
proputaju vazduh, na njima e se
usled razlike unutranje i spoljasnje
Zv 7777777777777777777777777777T77777
temperature pojaviti i razlike pritiska u zimskom dobu i to u doStrujanje vazduha kroz otvore na
Slika 152
prostoriii
njim elovima prostorije pojavie se
epresija a u gornjim napritisak.
U sredini prostorije kada bi se naiazio neki otvor u zidu kroz njega ne bi bilo
strujanja vazduha ni u jednom smeru, jer je na tom mestu uravnoteeno stanje
pritiska. To je neutralna zona koja deli prostoriju na dva dela donji u koji uiazi
vazduh i gornji iz kojeg izlazi.
Ove razlike pritiska, koje su stvarni uzrok prirodnoj izmeni vazduha u prostorijama, doi e do veeg izraaja poveanpm temperaturskom razlikom npr.
ako je jedna strana prstorije osunana ili pod pritiskom vetra.

259
Prirona ventilacija se moe pojaati veStafikim putem postavljanjem otvora za vezu sa spoljnim vazduhom gomjim i donjim stranama prostorije. U ovom sluaju bolje
je ostaviti viSe manjib otvora nego vee zbog smanjenja promaje koju bi oni mogli izazvati. Korisno je takoe da se na ovakve otvore postave aluzine radi njihovog regulisanja.
Preporuljivo je da se otvori postave iza radijatora ili konvektora, kako bi se hladan
vazduh u zimskim periodima zagrejao pre nego to ue u prostoriju (sl. 153).
Ako se ventilacija izvodi sa naroitim kanalima na gornjoj i donjoj strani
prostorije onda radi poveanja razlike pritiska mogu se otvori kanala na gornjoj
strani jo izdii, a na donjoj spustiti (sl, 154).

Siika 153 Otvor za ventiiaju

iza radijatora

Siika 154 Pojaanje prirodne ventilacije

poveanjem visinske razlike otvora

Moe se, radi poveanja dejstva na ulaznom otvoru staviti greja, ali tako da bue
pristupaan za ienje.
Na izlazu mogu se prevideti i neki doaci za isisavanje vazuha, ali su oni efikasni samo ako je vazduh u pokretu (na brodovima, vozovima i sl.).
Na haiama I slinim prostorijama mogu se predvideti otvori na krovu za
odvoenje vazduha prirodnom ventilacijom.
Svi ovi naini se primenjuju za normaino staino provetravanje, a ako je potrebna intenzivnija i stalna izmena vazduha nezavisna od drugih okolnosti, onda
se mora ona pojaati prinudnom mehanikom ventiladjom (bolnice, hemijske laboratorije i dr.).
722

M E H A N I K A (PRINUDNA) VENTILACIJA

Efikasnost izmene vazduha izvoene mehanikim putem pomou ventiSatora

ne zavisi od atmosferskih priiika. Pritisak strujanja odnosno snaga ventilatora moe
se birati prema potrebi pa se vazduh moe podvrgnuti tretiranju kao to je preiavanje proputanjem kroz razlite filtre radi otklanjanja praine, mikroba, mirisa
i drugih nepoeljnih elemenata. Vazduh se rnoe jo ispirati, viaiti ili suiti i iz-

260
lagati rugim postupdm a' tako da se moe postii primenom regulisanja izvesna
eljena sredina. Poveanjem koliine vazuha odnosno njegovog protoka mogu se
smanjiti raziike temperatura izmeu ovoenog i sobnog vazduha to vrenje
izmene ini efikasnijom i prijatnijom.
Proputanjem vazdune struje preko odgovarajuih grejaa ili hladnjaka
moe se postii zagrevanje odnosno hlaenje prostorija.
Sve su ovo mnogostrane prenosti ove vrste ventiiacije u odnosu na prifodnu.
Najjednostavniji oblik mehanike ventiiadje je uziivanje ventilatoraj najee aksijalnog, u neki od spoljnih zidova. Ali za vee sale, dvorane ili ako je potrebno provetravati vie prostorija ona se ventilatori postavljaju u odvojene prostorije u koje se vazduh dovodi do ventilatora t od njega odvodi naroito izraetiim
kanalima. Meutim, ako je potrebno vazduh tretirati pomcnutim postupcima onda
se to vri u specijalnim ventilacionim komorama u kojima su smeteni, pored
ventiiatora i svi ostali ureaji koji obavljaju ove funkcije.
U prostorije se moe pomou ventilatora tli samo dovoiti ili samo odvoditi
vazduh iz njih. U prvom sluaju prcsstorija je pod izvesnim nadpritiskom dok se
u drugom prostorija nalazi pod depresijom. Ova dva naina se primenjuju samo
u manjim prostorijama a koji e se upotrebiti zavisi od vazduha koji se evakuie
iz prostorije. Tako se u hemijskim laboratorijama, radionicama, perionicama, kujnama, sanitarnim prostorijama i svim ostalim u kojima se vazuh zagaduje iznad
dozvoljene mere obavezno primcnjuje isisavajui nain. U prostorijama gde borave
Ijudi treba primeniti uduvavanje vazduha, da se vazduii iz sporednih prostorija
ne bi uvlaio.
Trei, kombinovan nain kod koga se vazuh i uduvava i isisava je najbolji
i raspored pritiska u pojedinim prostorijama se moe regulisati prema potrebi.
Vazduh za provetravanje moe se uzimati spoija potpuno ili samo delimino a delimino se koristi vazduh isisan iz prostorije.
Prvi nain se primenjuje samo u izuzetnim siuajevima jer je vrlo neekonomian naroito u instalacijama u kojima se vazduh zagreva za vreme zimskih dana.
Kod upotrebe ovog drugog naina kruni vasduh se mora preiavati, a eventualno jo vlaiti, odnosno suiti ili zagrevati, izmean sa delom sveeg vazuha,
to zavisi od namene prostorija, higijenskih, klimatskih i drugih uslova.
Zagrevanje vazduha, ukoliko slui samo za provetravanje, vrsi se temperiranjem, obino preko elektrinih grejaa, samo na temperaturu prostorija. Ako
slui i za zagrevanje prostorija, bilo kao dopunsko ili iskljuivo grejanje onda se
zagrevanje vazduha vri na znatno veu temperaturu u zavisnosti potrebne koliine
toplote ali ova temperatura ne treba da pree 50. Potrebna koliina toplote se
postie kombinacijom temperature i protoka vazuha.
Uduvavanje vazduha u prostorije gde borave Ijudi ne sme izazivati preteranu
promaju, Najvea brzina vazduha koji siui samo za provetravanje u biizini visine
giave prisutnih lica treba da se kree u granicama od 0,25 do 0,5 m/s to bi odgovarato temperaturi od 20 do 25.
Zbog ovoga ventllatori ili ovodi sa veom brzinom vazduha postavljaju
se iznad visine od 3 m i to sa horizontalnim usmeravanjem strujanja.
Prilikom odreivanja brzine ubacivanja vazduha treba voditi rauna i o otporima u unutranjosti prostorije, da li su ziovi slobodni i glatki, prolazi neometani, o razmetaju zavesa, nametaja itd.

261

s.JSlika 155 Provetravanje itieavinom

spoljnjeg i krunog vazduha

Na si. 155 pokazana je ema cirkulacije mcanog spoljnjeg i krunog vazuha

ostvarene jednim ventilatorom. Slika 156 predstavlja jednu emu na kojoj se cirkuiacija postie upotrebom dva ventilatora pothkujui i isisavajui (ekshaustor)
ime se postie bolja eiikasnost naroto pri veini otporima. U oba sluaja proeenat smee krunog i spoljnjeg vazduha se moe po elji regulisati, to je od naroite koristi za postizanje brzog zagrevanja prostorije pri hladnom vremenu,
ako je sistem instalacije i za to predvien.
Shema jedne instalacije za centralno provetravanje u kojoj se vazuh samo preiava i temperira, vidi se na si. 157. Doveeni vazduh prolazi najpre kroz komoru
(2) u kojoj se taloi gruba praina, potom prolazi kroz filter (3) koji zadrava finije
estice pa se preko ventilatora (4), i grejaa za temperiranje (5) voi u razvonu
komoru (6), odakle se kanalima (7) razvodi do pojedinih prostorija. aluzine kod
grejaa omoguavaju da se snoe po elji menjati onos temperiranog i hladnog
vazuha a u letnjem vremenu da se sasvim eliminie otpor grejaa. Struja toplog
i hladnog vazduha se pod ejstvom ventilatora dobro izmea i odlazi u razvodne
kanaie sa ujednaenom temperaturom.

Slik3 157 Shema instalacije za preiavasije i temperirimji! vazduha. Ulaz meavine reguiisane klapnom (1), komora za taioenje (2), preista (5), ventilator (4), greja (5), aSuzine (6),
razvodni kanaii (7)

262
Ulaz sveeg vazuha treba da je na istom mestu, zatien od vetra, sunca,
praine, dima i ai. Ulazni kanal treba da je vertikalno postavljen sa grubom mreom (okca da su oko 10 mm) i sa klapnom kojom se zatvara kada nije u upotrebi.
Ventilatori treba da su bezumnog tipa a u prostorijama gde je njihova primena propisima predviena moraju raditi sa sigurnou,
Ventilatori, kao i vazuni kanali dimenzioniu se prema potrebnoj koliini
i brzini vazduha koje su propisane normama za pojedine sluajeve.
Ako kvalitet vazduha koji treba dovesti u prostorije ventilacionim uredajima
zahteva kontrolu i njegove vlanosti u neto irim grankama, onda se vri tretiranje
vazduha u specijalnim komorama u kojima postoje i odgovarajui ureaji za njegovo
pregrevanje i vlaenje onosno suenje. Ovakav postupak se moe nazvati i eliminom klimatizacijom za razliku od prave klimatizacije kod koje se primenjuju
isti procesi samo sa stroijim zahtevima u pogledu toleranja temperature, vlanosti i sastava uvoenog vazduha, to se postie potpuno automatizovanom regulacijom. Svi ureaji koji su u upotrebi za ovakvo tretiranje vazduha slini su kod oba
sistema pa e biti opsani u odeljku klimatizadje.
Ako je temperatura vazduha, predviena za provetravanje nekog objekta,
nia od unutranje temperature njegovih prostorija koje se provetravaju onda
treba prilikom prorauna sistema grejanja ovih prostorija uzeti u obzir i toplotne
gubitke nastale pojaanom izmenom vazduha ukoliko je sistem grejanja objekta
nezavisan od sistema ventilacije.
Koliina toplote potrebna za dogrevanje vazduha u ovakvom sluaju iznosi

Qh Gh (tu

tg) C

(7.1)

gde je:

Gh koliina vazduha koja se ubacuje u prostorije [kgh"1]

tu unutranja temperatura na koju vazduh treba dogrejati [C]
ts temperatura ubaenog spoljnjeg vazduha [C]
c masena koiiina toplote vazduha [J kg"1K"1].
Dobro proraunat koji bilo nain provetravanja ventilacionim ureajima i njihovo solino izvodenje obezbeuje dobru raspodelu pritiska vazduha u svim prostorijama.

73

VAZDUNO GREJANJE

Svi sistemi u kojima se prenoenje toplote za zagrevanje prostorija vri vazduhom, kao toplonoem, spadaju u vasduno grejanje. Neki od ovih su ve pomenuti
u osadanjim izlaganjima. Tako je prikazana jedna pe na sl. 13 koja postavljena

263
u sreint prizemlja zagreva direktno okolne prostorije a zagrejanim vazduhom
preko kanala zagreva prostorije prvog sprata. Njeno poreklo moe se re da je
joodhipokausta.
Ovde e se dati podela vazdunog grejanja radi sticanja ideje o razliitim
koncepcijama, ali svi navedeni sistemi se meusobno prepliu i kombinuju pa se
ne mogu u veini sluajeva potpuno izolovati.
1. Prema nainu zagrevanja vazduha vazduno grejanje moe biti direkino
i indirekttio.
Kod ireklnog naina vazduh se zagreva na izvoru toplote tj. na mestu gde
se druga vrsta energije pretvara u toplotu, oakle se izbacuje direktno ili kanaiima
u prostorije koje treba zagrevati. Ovo zagrevanje se moe vriti u peima na vrsto,
teno i gasovito gorivo kao i elektrinim grejaima.
Kod indirektnog grejanja vazduh se zagreva pomou grejaa koji su sa svoje
strane zagrevani nekom drugom vrstom fluida, vodom, parom 1 dr.
2. Prema nainu ostvarenja cirkulacije vazdulno grejanje moe biti gravitaciono i prinudno. Kod prvog , cirkulactja se obavija samo usled razlike specifinih teina vazduha odnosno temperatura. Kod drugih cirkulacija vazduha se
postie pomou ventilatora.
3. Prema mestu zagrevanja vazduha vazduno grejanje je individualno i
centralno. Individualno zagrevanje je kada svaka prostorija ima svoj autono.mni
greja. Skupno zagrevanje je kada jedna vea prostorija ima vie autonomnih grejaa. Centralno zagrevanje je kaa se vie prostorija zagrevaju topiim vazduhom
koji se razvodi od jednog generatora za proizvodnju toplog vazduha (centralne
komore).
4- Prema sastavu vazduha vazduno grejanje moe biti sa sveim, krunim
t meanim vasduhom. Sa sveim vazduhom je kada se u greja ili komoru dovodi
samo sve vazduh spolja. Sa krunim vazduhom je kada se u greja ovoi 100%
vazduhafiz zagrevane prostorije. Sa meanim vazduhom je kaa se u greja ovodi
meavina krunog i sveeg vazuha u eljenom onosu. Prvi nain je najneekonominiji i ako najbolji u higijenskom pogicdu. Primenjen je samo u specijainim
sluajevima. Drugi je najekonominiji ali najnezdraviji za [jude. Primenjen je samo
u prostorijama gde se ijudi ili malo ili nikako ne bave a potrebno je odravati temperaturu u njima iznad oredenog minimuma ili se jo koristi u
veiikim halama prostorijama gde je veliki promet pa se zamena vazduha vri prirodnim putern estim otvaranjem vrata. Trei je nain najee
upotrebijen.
Ko oba poslednja naina vazduh se tretira preiavanjem a prema potrebi jo i vlaenjem ili suenjem.
731

INDIVIDUALM O 2A G REV A N JE P R O S T O R IJA

Za individualno zagrevanje prostorija vazdunim grejanjem danas se uglavnom koriste grejai sa elektrinom strujom, tenim i gasovitim gorivom. Kod nas
su najce u upotrebi prva dva.

264
Na sl. 158 pokazan je jedan elektrini greja tipa Termovent kojj izrauje
u licenci preuzee Ventilator u Zagrebu. Kako se iz ove eme vidi meani
vazduh usisavan ventiiatorom preko filtra i grejaa potiskuje se u prostoriju. Ovakva vrsta vazdunih grejaa se
koristi samo za manje prostorije.
Za velike prostorije. radionike hale, hangare, staklene bate i slino koriste se najvie grejai sa tenim
gorivom. Ovakvi vazduni grejai se i kod nas izrauju
u preduzeu Cer u aku, sistema Unitherm (pod
nazivom Ceroterm) jaine od 93000, 186000 i 372000
W, i u preuzeu Ventilator tipa Termogen jaine od 58000 do 785000 W. Nafta kao gorivo u oba ova
grejaa sagoreva u gorionicima sa automatskom regulacijom. Topao vazduh iz owh grejaa moe se ubacivati
direktno u prostorije ili, radi boijeg ujednaenja temperature, razvoenjem kanaiima na razna mesta iste prostorije. Isto tako vazduh se moe razvoditi i u vie manjih
prostorija od jednog grejaa, a moe se upotrebiti vie
grejaa sa priklanim rasporedom u nekoj velikoj prostoriji (skupno grejanje). Na siici 159 vidi se ema zagrevanje jedne hale pomou toplog vazduha dovedenog kaSKka 158 Sema grejaa
Termovent. USaz sveeg
nalima iz jednog grejaa.
vazduha (1), klapna za reU inostranstvu se siini grejai izrauju pod razguSisanje (2), filtar (3), greja (4), ventiiator (5)
liitim nazivima kao to su Thermobloc, Aerotherm i dr.
Za indirektno vazduno grejanje upotrebljavaju se kaloriferi. To su cevni
grejai, obino sa iamdama, zagrevani parom iz mree, toplom ili pregrejanom
vodom. Kako ve postoji grejna mrea topli se vazduh iz ovih grejaa ubacuje
direktno u prostoriju a radi ujenaenja temperature vri se pogodan raspored
samih grejaa ogovarajuih jaina.

265

Kaloriferi prema nainu uvienja mogu biti zidni ili visei. Kod nas ili izrauju preduza ,,14.decembai (aL 160) i r.
Proraun pokazuje da je, prema sadanjim
cenama, vazduno grejanje indiviualnim grejaima (Ceroterm, Termogen i sL) za iste kategorije pogona jevtinije od sistema centrainih
grejanja i u investicijama i u eksploataciji.
to se tie centrainog grejanja tretiranim
vazduhom ija se priprema vri u komorama
ili centralama to e biti obuhvaeno u odeljku
klimatizacije gde e biti izloen opis i funkcija svih ovih eiemenata jer se tamo najvie i
koriste.

74

Sllta 160 Visei kalorifer (14.

decembar )

KLIMATIZACIJA

U poetku izlaganja govoreno je o uslovima koje bi trebaio da ispuni sredina

u kojoj borave i rade ljudi. Ispitivanja su pokazala da efekat rada Ijudi zavisi od
stepena njihove ugodnosti u ovoj sreini. Ugodnost oveka, pored jo nekih faktora,
uveiiko zavisi od stanja vazuha. Kompleks postupaka kojima se iziae vazduh pomou tehnikih ureaja radi postizanja eljenog stanja u strogo odreenim granicama naziva se klimatizadja. Kliniatizacioni ureaji funkcioniu sa potpuno automatskom kontrolom i regulisanjem.
Parametri koji karakteriu stanje vazuha koje bi trebalo da kiimatizaeioni
ureaji prilagoe uslovima ugodnosti oveka bili bi:
temperatura,
vlanost,
atmosferski pritisak (vaan naroito na veim visinama),
brzina (promaja),
ujednaenost u sklopu prostorija sa istom namenom,
oseaj zraenja od strane ziova i obrnuto,
vlana praina (podloga za mikrobe),
koliina mikroba,
jonizaja (jo je u toku prouavanja),
zraenje ultraljubiastim zracima (prirodno i vetako),
razni mirisi (dim od duvana, kujne, sporene prostorije i dr.)
pojava zvuka (iiftovi, ventilacija, kanalizacija, usisai, instalacija grejanja
itd.) i
zaostaci raznih gasova od isparavanja, sagorevanja i dr.
Prilagoavanje ovih faktora stanja vazduha klimatizacionim ureajima vri
se ili u cilju postizanja ugodnosti komfora, ili rai propisanih tehnolokih procesa
u pojeinim industrijskim granama, skladitima, prehrambenih artikala i higroskopnih materijala, u raionicama i ateljeima precizne mehanike u kojima su tem peratura i vlanost vazduha odreeni u veoma uskim granicama itd ..

266
U cilju postizanja potrebnih uslova danas se u sistemima za klinaarizaciju
masovno primenjuju slcei postupci:
preiavanje vazduha koje porazumeva odstranjivanje mirisa, praine,
mikroba i ostaiih tetnih sastojaka,
oravanje odreene ujednaene temperature vazduha zagrevanjem ili
hlaenjem prema spoljnim uslovima,
ovlaavanje ili suenje.
Oreeno stanje vazduha ureaji za klimatizaciju moraju automatski ostvariti pomenutim postupcima nezavisno od spoljnih meteorolokih uslova.
Svi klimatizacioni ureaji su koncentrisani obino u predvienim prostorijama koje se nazivaju klimatizacione komore ili centrale a dovoenje i odvoenje
vazduha se vri prikladno izvedenim kanalima do pojedinih prostorija pod odreenim uslovima.
Pore pomenutih procesa kojima se sada izlae vazduh u klimatizacionim
komorama vre se dalja usavravanja u primeni ozonizaje u cilju eliminisanja
mirisa, jonizacije, zraenja ultraljubiasrim zracima, glikola za meanje sa vodom
radi vlaenja itd.
Primena svih ovih procesa je vrlo delikatna i ukoliko nisu strogo dozirani mogu
biti i kodtjivi pa nisu jo potpuno oomaeni u masovnim i serijskim instalacijama.
Kao i kod obine ventilacije i kod klimatizacije mora se vrtti izmena vazduha
u prostorijama samo u ovom sluaju on je uvek podvrgnut oreenom tretiranju.
Tako isto vazduh koji e dovoi u komoru radi tretiranja, odnosno klimatizovanja5
moe bitt kruni, sve ili meavina od jednog i drugog.
Koliina vazduha koje treba menjati u klimatizovanim prostorijama odreene su u pojeinim zemljama normama, koje se u nekim pojedinostima razlikuju.
Ovde e se dati neke od njih koje se i kod *nas mogu korisno upotrebiti.
Za proraune najmanjih koliina vazduha potrebnih po osobi na as u zavisnosti spdjne temperature moe posluiti ova tabela:
N a jm a n ja p o tre b n a koiu'ina v u zd u h a p o osobi [m sh - ' ]

T 72

U prostorijama gde je

Spoljna
temperatura

zabranjeno puenje

C
20
-1 5

-io

- 5
0 do 26
preko 26

j
1
i
!
|

8
10
13
16
20
15

Dozvoljeno puenje
12
15
20
24
30
23

Za neke od zgraa u kojima se skuplja vei broj lica u SAD date su neto
otrije norme za izmenu vazduha. Na primer.

267
za koie:
uionice ...............................
sale za sastanke ...............
gimnastike vebaonice . .
bioskopske kabine ..........
trpezarije ....................
k u jn e .............................. *
g a r ero b e ..............................

kupatila, toaleti

50 m8 vazduha na as
2540 m3 vazduha na as
12 puta da se izmeni
30 puta da se izmeni
1220 puta da se izmeni
2060 puta da se izmeni
510 puta da se izmeni
1020 puta da se izrneni

od
od
na
na
na
na
na
na

osobe
osobe
as
as
as
as
as
as

za pozorita:
gledalita .......................................
toaleti i sl.......................................

50 m3 vazduha na as po osobi
2030 puta da se izmeni na as

za hotele:

sale za
sale za
kujne i
toaleti

sastanke ......... .................

50
m 3 vazuha na aspo
ruavanje.......................... 1020 puta a $e izmeni na cas
veernice ........ .... .
2060 puta da se izmeni na cas
i pomona oeljenja . . . .
12 puta da se izmeni na as

za bolnice:
bolesnike sobe ..........
trpezarije ......................
toaleti i pomone sobe
t-iiin* i

741

.............

65100 m3 vazduha na as
12 puta da se izmeni
20 puta da se izmeni
2060 puta da se izmeni

po
na
na
na

osobi
as
as
as

T E M P E S A T O K A U KLIM A TIZOVA NIM PR O ST O R IJA M A

Normalna projektna temperatura u prostorijama gde borave Ijudi je u granicama od 18 do 20. Za proraune koji se tano sprovode i kod kojih se vodi
rauna sa svim uticajima za UPT moe se uzet 20 , aii u eksploataciji treba omoguiti
promenn ove temperature radi tednje toplotne eitergije.
U zavisnosti kako su prostorije obuhvaene moe U PT u klimatizovamm
prostorijama unekoliko vanrati. Tako, na primer, kada je.

prostorija obuhvaena samo unutraniim zidovima

prostorija sa jednim spoljnim zidoin ....................
prostorija sa dva spoljna zida ........................... . .
prostorija sa 3 spoljna zia .....................................
prostorija sa 5 spoljrsih strana . ...............................
terasa pokrivena i zastakljena s jene strane
terasa zastaljena sa 5 strana .................................

18

19
20

20,5
21,5
22,5
24

osobi

268
Meutim zbog v'azduha u pokretu i usiova vlaenja, temperatura koju treba
predvieti u klimatizovanim prostorijama u prelaznim periodima kada je spoljna
temperatura ispod -r20, treba da je 22. Za letnje doba ova temperatura treba da je
jo vea i to tako da raziika izmeu spoljne i unutranje temperature vazduha nikad
ne bude veea od 6 do 8j osim u izvesnim speeijainim siuajevima (npr. u prostorijama gde je vea fizika aktivnost kao fiskulturne sale. i sl.). U tabeli T ^ 7 3
data je priblina zavisnost unutranje temperature i brzine vazduha od spoljanje temperature.
Vidi se da je temperatura kiimatizovanih prostorija u letnjim danima osta
poveana. To je oevidno zbog vie spoljne temperature i iakeg odevanja.
Tolerancije u kojima se temperatura mora obezbeditt ureajima za klimatizovane prostorijej u kojim^ borave osobe , su 1, za ostala mesta 1,5, ukoiiko
nisu odreene izuzetnim zahtevima.
Za temperature koje treba oravati u zavisnosti od razliitih elatnosti
i stokiranja materijala podaci su dati u tabeii T 3.
U proraunima sistema za klimatizaciju uzima se u obzir i topiota koju odaju
lica, naroito ako se radi o veem broju (bioskopi, restorani, pozorita i dr.) a isto
tako i toplota koju proizvode razni ureajt u pojedinim prostorijama (ventilatori,
elektromotori i dr.).
742

ZIM SKE I L ET O JE S P T ZA K U M A T IZ A C iJU

Pri projektovanju uredaja za ventilaciju i klimatizaciju treba voditi rauna

0 zimskim i letnjim projektnim temperaturama. Za nau zemlju nisu jo ozvaniene
ove temperature za pojedina podruja i gradove ali na osnovu osadanjih studija
(prof. dr in. Mali i prof. dr ip. Miiini) mogu se upotrebiti siedei podaci:
Za zimsku projektnu tem peraturu u kontinentalnom podruju moe se uzeti
od 4 do 6, a u primorskom podruju od + 2 do +6. Izuzetak ine Zagreb
1 Ni sa 3.
Letnja projektna temperatura za klimatizaciju se kree prema istim podacima
od 33 do 34, sa zuzecima za Ljubijanu i Maribor od 32, Bitolj, Ni, Zajear
i Split od + 35, Skoplje 36, a Mostar i Titogra 37. U ovom pogledu ne treba
praviti nikakvu razliku izmeu primorskih i kontinentalnih podruja.
743

U n C A j VLANO STI V A ZD U H A

Za saa se smatra da ovejem organizmu najbolje ogovara vazduh relativne

vianosti od 45 do 55%. S druge strane videlo se da oveiji organizam odaje oko
100 kcai/h boravei ba u sreinama koje odgovaraju temperaturama klimatizovanih
prostorija (22 do 26). Jedan deo ove toplote otpaa na direktnu (suvu) a drugi,
oko 20 o 40%, na indirektnu tj. na toplotu isparavanja. I o ovoj vlazi koju isputaju
organizmi se mora voditi rauna prilikom prorauna kiima-ureaja, naroito kada
se radi o veem broju lica. Kod kiimatizacije prostorija dobro proraunati i izveeni
ureaji odravaju i vianost vazduha u nepromenjenom stanju. Iz dijagrama ,,i x
se vii da je pri poveanju temperature potrebno smanjiti vlanost, tj. vazduh
suiti tako da ostane u odreenim granicama. Pri opadanju temperature treba
postupiti obrnuto.

269
T 73

G ra u ic e r e la tiv a e v la n o sti v a z d n h a za tc m p c ra tu r c k lim a tiz o v a n ih p r o s to r i|a

Spoljni vazduh_______ j
Tem peratura
c

____
T emperatura
C

ispod + 2 0
+ 25
+ 30
+ 32

22
23
25
26

Unutranji vazduh
Relativna vianost %
minimalna

maksimaina

35 za sve

65
65
60
55

Najvea
brzina
strujanja
m/s
0,10
0,20
0,35
0,50

Grantnim vrednostima u tabeii T 73 odgovaraju masene vrednosti vlage

po kg vazduha^ od 10,7 do 11,8 gr/kg, to se moe konstatovati u dijagramu za
vlaan vazduh (x).
to se tie uslova za stanje vazduha koje treba da obezbedi ureaj za kiimatizaeiju u specijalnim industrijskim pogonima a koje zavisi od vrste materijala
i procesa proizvodnje, njih za pojedine sluajeve odreuje investitor.
744

B R Z IN A VA ZD U H A

Kao i kod proveiravanja mora se obratiti pattja na izlaznu brzinu vazduha iz

otvora u prostorije, naroito ako su ovi otvori postavljeni na domaku lica, tj. ispod
1,5 m visine. U tabeli T 73 date su orijentacione vrednosti ovih brzina u zavisnosti
od temperature, U svakom siuaju bizinu od 0,5 ir .s '1 ne treba prei na ovakvim mestiina.

Pitanje brzine vazduha u svakom specijalnom sluaju treba dobro prostudirati. Ovaj problem je skopan i sa karakteristikama prostorije i njenom namenom
kao i sa prosenim brojemlica i njihovom delatnou koju obavljaju u toj prostoriji.
Primera radi navodi se da je korisno u prostorijama gde su asti skupovi velikog
broja osoba, predvieti ubacivanje vazduha i sa veom temperaturskom razlikom
kao i sa veom brzinom.
745

S IS T E M I K LIM A TIZACIJE

Sistemi klimatizacije u normalnom izvoenju, kako je pomenuto, vre izmenu vazduha sa preiavanjem i automatskim regulisanjem njegove temperature i vlanosti.
Prema njihovoj ulozi ovi sistemi se dele na tri vrste:
1. za klimatizaciju u zimskim periodima. U njima se vri preiavanje,
zagrevanje, vlaenje i izmena vazduha.;
2. za klimatizaciju u letnjim periodima. U njima se vri preiavanje, hlaenje, odvlaavanje onosno suenje i izmena vazuha;

270
3. sistemi za potpunu klimatizaciju u kojima se vre sve funkcije iz I. i 2,
Sistemi za'zimsku klimatizaciju (1) su primenjeni u objektima gde nije obavezno vrit i letnju klimatizaciju odnosno gde se ova ne bi ispiatila.
Ovde olaze u obzir javne zgrade, koncertne vorane (ne svake), kole i sl.
Isfcljuivo letnja klimatizacija je takoe u upotrebi kod nekih javnih zgrada,
manjih magacina, stovari.ta sa oreenim materijalom i sl. gde je odravanje odreene temperature prioritetno,
Za hladnije sezone ovakve zgrade se provetravaju prirodnim putem otvaranjem prozora.
Potpuna klimatizacija se primenjuje u pozoritima, naroitim javnim ustanovama, vikim robnim kuama i stovaritima i drugim objektima gde se ona
smatra potrebnom. Svakako uslovi koje treba da ispuni ova vrsta kiimatizacije,
pa i prve dve, mogu zavisiti od pojedinih sluajeva.
Prema svojoj rsamen sistemi klimatizacije se mogu podeliti na:
1. sisteme za klimatizaciju prostorija u kojima borave Ijudi (sa raznom vrstom
aktivnosti), i
2. sistemi za klimatizaciju prostorija za smetaj i proizvodnju osetljivih materijala (tekstil, duvan, vetaka svila, preraevine koa i mnoge druge vrste materijaia ija sredina mora biti u nekim granicama temperature i vlage radi smanjenja
otpadaka i gubitaka).
Prema broju prostorija koje jedan klimatizacioni ureaj u zgradi tretira,
podela sistema se moe izvriti na
1. invidualne,
2. delimiene i
3. kompletne.
U prvom sluaju klima komora vri kiimatizacju samo jedne prostorije
u kojoj je obino i smetena.
U drugom sluaju kada se klimatizuje samo jedan deo zgrade.
U treem siuaju se klimatizuje ceo objekat.
Na kraju, klima ureaji se mogu razlikovati i prema vrsti tretiranog vazduha.
Ovaj nain poele je kao kod ventilacionih ureaja, tj, sistemi kojj isfcljuivo kiimatizuju samo spoljni vazduh, koji klimatizuju samo kruni i sistemi koji klimatizuju
meavinu spoljnjeg i krunog vazduha,
Kakav sistem klimatizacionih ureaja treba primeniti pokazae solidna prethona anaiiza jer u pogledu cene kotanja jednog potpunog klimatizacionog ureaja
treba raunati sa 5 do 6 puta veim investicijama nego kod obine ventilacije i
centralnog grejanja. Ovo navodi na primenu koncepcije kojom se za zagrevanje
zgrade predvia neki od drugih sistema grejanja a klimatizacioni uredaji se koriste
samo za klimatizaciju sredinc.

271
745-1 Komore za klim atizaciju vazduha. K lim a-kom ore. K lim a-centrale
U cilju postizanja odreenili usiova njegovog sastava koji su napre izloeni,
vazduh se izlae tretiranju u klima-komorama iii klima-centralama. Ureaji za
klimatizaciju manjih prostorija koncentrisani su u jednom zatvorenom prenosnom
sklopu u vidu inividualnog agregata ili u sasvim maloj odvojenoj prostoriji koja
se zove kiima-komora. Za velike prostorije ili vie maiih, velikih iJi razliitih,
prostorija, ureaji za klimatizaciju ili su koncentrisani u jednom odeljenju koje
takoe nosi naziv klima-komore ili komore za klimatizaciju, ili su raspodeljeni u
dve ili tri manje prostorije koje sve zajedno ine klima-centralu. Kojem e se reenju pristupiti zavisi od kapateta prostorija za koje se ima obavljati klimatizacija
i od veliine odgovarajuih ureaja.

Osnovna ema jednog ureaja za klimatizaciju slina je emi za ventilaciju

i tretiranje vazduha preiavanjem i vlaenjem. Na si. 158 pokazana je shemanajprostije koncepcije klima-komore. T u je: ulaz vazduha (1), talonik za grubu prainu (2), preista (filter 3), predgreja (4), hladnjak (5), ovlaiva (6), skuplja ka~
pijica (7), dogreja (8), ventilator (9) i ovodni kanai f 10). Funkciju svakog elementa
objanjava sam naziv. Ovakva ema bi se odnosila na sistem uvoenja iskljuivo
sveeg ili krunog vazduha na ulaz (I). Prvi sluaj je vrlo redak jer je vrlo neekonomian i tzvodi se samo u specijalnim uslovima. Tako isto ovashema vaila bi i za
sistem u koji se dovodi samo kruni vazduh. Za manje i normalne prostorije nije
higijenski, Koristi se samo u nekim halama iii radionicama gde je veliki promet
pa se vazuh menja jo i prirodnim putem ili u nekim magacinima gde se ljudi
ne zadravaju.
Iz ove osnovne sheme proizilo je vise raznih kombinacija. Ovde e se prikazati eme onih koji su u najeoj upotrebi.
Na sl. 162 pokazana je shema jednog, esto primenjenog, klima sistema sa
meavinom vazduha koja se u celosti kiimatizuje. Na mestu (3) moe se prema
potrebi staviti io i isisavajui ventilator (ekshaustor). Ovaj sistem je primenjen
za biro-e, sale za koncerte, bioskope, pozorita i dr.
Na sl. 163 je shema slina gornjem sistemu ali sa bajpasom krunog vazduha koji se ne tretira. Ovaj sistem se vie koristi u inustrijskim preduzeima,
halama, hangarima i sl. gde se vri i prirodna izmena vazduha usled vceg prometa.
Bajpas se po eiji iskljuuje.
Na sl. 164 je pokazana shemajenog sistema sa bajpasom preienog
i temperiranog vazduha. Za razliku od prednjeg, kod koga se meavina iza bajpasa

272
vri u samoj centrali tako a se u sve
prostorije ubacuje vazuh podjednako
tretiran, ovde se zasebnim kanalima
do svake prostorije dovodi temperiran
a zasebnim zagrejan vazduh. Meanje
se vri ispred svake prostorije prema
eljenoj temperaturi regulisanoj i odravanoj individualnim termostatom.
U oba paralelna kanala nalaze se klapne ija su krilca na zajednikoj osovini
a pod 90, tako da kada se jedno krilce
zatvara rugo se otvara. Komandovanje se vri termostatom automatski.
Na sl. 165 shematski je pokazana ovakva jedna dvostruka klapna (,,mikser). Ovaj sistem spada u centralne
sa indivldualnim reguiisanjem.
Izgled jedne individualne komore_ grenosnog tipa pokazan je na
sl. 166. Na mestu skinutog pokiopca
(a) vidi se rashladni kompresorski
agregat. ema postavljanja ovakve
komore je slina kao na sl. 156. Ulaz
sveeg vazduha je ostvaren kroz otvor
u zidu. Svi elementi su koncentrisani
u unutranjosti komore i to: klapna
za meanje spoljnjeg i krunog vazduha, ventilator, filter, predgreja, oviaiva sa izdvajaem kapljica, hladnjak
i zagreja. Pogon svih elemenata je
iskijuivo elektrinom energijom ime
se olakava automatsko regulisanje.

Slika 162 Shema instakcije za potpunu klimatizaciju meavine. Uiaz vazduha (1), klapna
7.a regu lisanje (2), isisivajui ventilator ; ekshaustor (3), komora za taloenje (4), klima-kotnora
(5), ventilator (6), uvodni kanai (7)

Slika 163 Shetna klima-instafacije sa deliminim tretiranjem krunog vazduha. Ulaz vazduha
(1), kiapne za regulisatije (2,g), taionik (4), klima-komora (5), ventilatori (3, 6), ulaz vazduha (7)

Po slinom principu se indiviualni klima ureaji proizvode i ko

nas. Preduzee Soko u M ostaru
proizvodi tipove: Comforette , ,,Coronet , Servant i Im perial sa
rashladnim kapacitetima od 2,30 do
28 kW.
U velikim
zgradama, radi
skraenja kanala, klima-komore se
koncentriu oko sredine izmeu najudaljenijih prostorija odakle se klimatizovani vazduh kanalima dovodi do
pojedinih spratova gde se rasporeenim ventiiatorima ubacuje u pojedine
prostorije. U zgradama sa manje spratova, na kojima su prostorije podjedna-

Slika 164 Shema klima-instaiadje ia jneanjem

klimatizovanoE i temperiranog vazuha ispred
sv ake prostorije. Bajpas temperiranog vazduha (S)
i mikser ispre prostorije (9), ostalo kao na si. 163

273

jco rasporeene klim a-kom ore m ogu b iti sm etene u suterenu oakie se vazduh
razvodi od svake komore vertikalno.
R egulisanje se m oe vriti centralnim nainom, tj. u klima-komorama za
sve prostorije koje klimatizuje jedna komora, po grupam a prostorija, npr. po
spratovima iii sasvim individualno za svaku prostoriju zasebno. R eenje sistem a
reguladje zavisi od nam ene prostorija a i od raspoioivih investidja jer je poslednji
nain najbolji ali i najskuplji.
Kada se regulisanje vri izvan kiim a-kom ore onda se dvostrukim kanalima
dovodi vazduh i to jednim tem periran fdo 20) a drugim zagrejan (d o 55) do
miksera koji regulic meavinu.

Slika 165

Mikser za automatsko
mcanjc vazduha

SHka 166 Unutraimji izgied klima-komore (izrada Tunzini, Pariz)

K runi vazduh uveliko smanjuje trokove kiim atizadje, naroito u zim skim
perioima, kaa se m oe ii sa procentom i o d 75%. Ovde se mora voditi rauna
o stepenu vlanosti vazduha zbog vee apsorpdone m oi viage o d strane zagrejanog vazuha. Pri ovom e je boije m anipulisati veom koiiinom nego viom tem peraturom vazduha.
K om binacijom ventiiatora na dovodnim i odvodnim kanalima postie se
eljeni raspored pritisaka u pojedinim prostorijama (nadpritisak iii depresija)
prema njihovoj nameni.
U dubokim suterenskim prostorijama i u op te u prostorijama b ez prozora
gde nije m ogue drugo provetravanje klim atizacioni ureaji moraju biti staino ukijueni.
anas postoje i zgrade u kojima nije uofte predvieno otvaranje prozora i oni
slue iskljuivo za osvetljavanje. U siuajevna staine kiimatizacge projekat i reguladoni ureaji moraju biti sprovedeni
strogom tanou, a tako isto i celokupno izvodenjc instalaciie mora biti izvreno vrio akuratno. Saradnja proiektanta klimatizadje zgra*
de i izvodaa mora biti vrlo uska.
Prethodna. anaiiza e pokazati koje je reenje njgbolie i da li treba prsdvideti i
dopunski sistem^grejanja.

274
745-2 S astav n i e le m e n ti o n a j a ssa k lim atizm c ija
Na generalnoj em i klima-komore (sl, 161), vidi se da se vazuh najpre
ovodi u komoru za, preiavanje. U lazni vazduh se elom dovodi spolja^ U laz

..L [tl
V777777Z/,

Slika (67 Obezbedeni ulaz spoljnjeg

vazuha

spoijnjeg vazduha treba predvidcti na istom

m estu, zaStienom od praine, dima, ai,
vetra pa i sunca, U iaz u kanal treba da je
pokriven da ima zatvara i grubu mreu.
N a sl. 167 vid i se ema ulaza za sve vazduh
sa mreom x zatvaraem koji se navue kaa
je sistem iskljuen iz pogona.
Glavni slementi koji ine sastav; Idima
komore navedeni su uz sliku 161.
Ventilatori u astemima klimatizadje su
centrifugalni (radijalni) iii aksijalni velikih kapaciteta. Prema ustanovljenim potrebama mogu se
dobiti sve karakteristike i tehniki podad od
proizvoaa.

745-21 P re ista l v azd u h a filte r i

Najvanija uloga vazdunih fikera je da efikasno odstranjuju mikrobe, or.

gansku i neorgansku prainu i razne mirise. Postoje razne koncepcije manje iy
vee efikasnosti. Oigledno da im se poveanjem efikasnosti rastu i cena i otpori.
Glavne vrste filtera su sa paketima koji se posle odreenog vremena bacaju
ili regeneriu, od metalnih ploa natopljenim viskoznim uljima, od metalne vune,
ispirai vazduha i elektrostatiki fiiteri.
Izrada potpuno univerzalnog tipa filtara je oteana jer su dimenzije praine
u raznim sredinama vrlo razliite i m ogu varirati od 0,1 do 100 mikrona, npr,
duvanski dim 0,1, ugijena praina 10, nektarski poien (tetnog uticaja i izaziva
astmu) 20 mikrona itd.
Tekstilni fiiteri od pamuka ili celuioznih vlakana su veoma efikasni ali su
skupi jer se njihovo ienje n e isplati pa se zamenjuju kada im se otpor povea
za 100 Pa. Inae, grade se sa padom piitiska od 25 do 300 Pa u zavisnosti namene. Ova
vrsta filtera spada u suve,
Vla&rti filteri su u jednostavnom obliku sastavljeni od reova metalnih ploa
izbuenih sa ,,cik-cak rasporeenim rupama ili sa isprelamanim povrinama tako
da vazduh projektiran na ove povrine, natopljene uljem ostavlja zalepljenu prainu. Na sl, 168 vidi se em a rada ovakvih filtera. D rugi nain izrade vlanih filtara
je od metalne vune, takoe natopljen uljem. Obe ove vrste pole odreilenog vrsmena
upotrebe se regeneriu ispiranjem.
Elektrostatiki filteri spaaju u dosta efikasnu vrstu ali i najskuplju, T o su
pozitivno naelektrisane metaine ploe koje zadravaju prethodno negativno naelektrisanu prainu. Radi vee efikasnosti pojedine povrine ovih filtara mogu biti
natopljene takoe uljem tako a prema tom e m ogu spadati u suvu ili vlanu vrstu.

275
Povr*na 0V^ filtera se vri iednosm islenom strujom od 12000
do 15000 V , s t o s e postie elektronskim cevim a pa jeotu d a i cena njihova dosta velika.
A psorbovanje mirisa vri se filterim a sa d k d v m m ugljem koji ima dobru osobinu da se m oe regenerisati i to u intervalima od jedne do dve godine. Patrone
sa aktivnim ugijem pokazane su na sl, 169.

Sl&a 168 Shema pregrada za

vlani fjitar

Sli!ta l6 9 Patrone aktivnog uglj'a za

eliminiaanje mirisa

Ehminisanje mikroba iz vazduha m oe ss postii ultraljubiastim zracims, viaeigem rastvorom trietfl-glikola i dr ali su skopani sa strogim doziranjem, inae mogu
biti opasni za organizme. Koriste se obino po bolnicama i slinini ustanovama.
745-22 Karakteristilce fittera
E fikasnost filte ra je izraena sledeim izrazom:

(7 .2 )

gde je: Go odreena koncentractja praine ubaene ispred fiitra [kgm"3 ]

G l ~ koncentracija praine izm erena iza fiitra [kgm ~3]
Kada G t opada, efikasnost raste i za G , = 0, efikasnost filtra je E = 1.
K apacitet zadriavanja praine filtra je relativna koliina praine koju filter
zadri u odnosu na standardnu koncentraciju a da pri tom e njegov otpor ne pree
odreene granice i to:

276

170 - Aluminiiumifce rejetke za do

. * <od Viffiduha, ta jediiin-, Oi dva redi
pojeduano podesivih lameia. Moguiu
dogranja regulatota

Slika 171 - Aluminjjumske reSetke za odvod vazduha sa nepominim iamelahta.

Mogua ogradnja reguiatora

Slifca 172 - elim stropni aneihostati ra

dovod s odvod vaiduha. Mogua dogradnja
rcgulatora

Sika 173 - Aiuminjjumski stropni anemostati sa mogunou promene iziaznog ugla

istrujavanja. Mogua dogradnja regulatora

Aluminijumski stropniraspo
* . W t o l*gutoce
istrujav
nja t kohine vaaduha. Segmenti duine d
i m mogu se serijski spajati

Siika 175 - F iiteri za hvatanje masnoa

izraeni su iz eiinog rama i mree od
ekspaniranog aiumtnijumskog lima

277
za filtere malog otpora 44 Pa
za filtere srednjeg otpora 123 Pa
za filtere veiikog otpora 250 Pa
Prema ovim karakteristikama vri se klasifikacija filtera na osnovu kojih se
vri njihov izbor za odreene zahteve i koncepcije sistems. Svi potrebni podaci
se dobijaju od proizvoaa.
Veliki izbor opreme za izvoenje i montau klimatizacije kao to su ulazni i iziazni
otvori sa prikljuchna, anemostati svih oblika. filtri i dr. proizvodi i ostavlja sve potrebne tehnike podatke Klima oprema, RO za proizvodnju i montau opreme, Samobor.
Pojedini protzvodi ove firme vidc se na slikama 170-175.
745-23 U red aji za vJaeaje i isplranje vazuha

Vlaenje vazduha se vri vodom rasprlenom u sitne kapljice. Rasprivanje

vode se vri pomou brizgaljki koje mogu biti razlikog tipa ali uglavnom postoje
tri vrste prema nainu rada. Jean nain je da se voda pod pritiskom pumpe potiskuje kroz brizgaljke u vazdunu struju u istom smeru. Drugi nain je da se u
kombinovani sisak brizgaljke ovodi voda i para pod dosta visokim pritiskom koja
po principu injektora zahvata i raspruje vodu u sitne kapljice. Trei nain je siian
drugom samo se umesto vodene pare koristi komprimovan vazduh. Izbor naina
zavisi od sistema koji se koristi i fluia kojkna se raspolae.
Ko svih ovih naina rasprene vodene kapljice se projektuju na povrine
sa izvesnim zakretanjima koje zadravaju
suvine i neapsorbovane kapljice. Na ovaj
nain se pore kapljica vrijo jedno preiavanje vazduha ispiranjem jer se na
povrinama na koje vazuh nailazs zadrava i zaostala praina. Ove povrine sa
pregradama predstavljaju ujeno i skupljae kapljica.
Brizgaljke, kojih moe brti vei
broj, rasporeuju se u vie redova to
zavisi kolika se efikasnost vlaenja zahteva, Tu je od uticaja temperatura kako
vazdune stmje tako isto i vode za vlaenje.
Brizgaljke su postavljene na nosa
koji se naiazi u struji vazduha i one raspruju vodu u istom smeru u obliku konine magle ime se stvara intimna smea koja se alje projektuje na skuplja
kapljica.
U radionikim prostorijama nekad
se za vlaenje vazuha koriste jndividualni
ovlaivai (si. 176) kod kojih raspriiva
baca tnlaz kapljica nanie gde ga prihvata

Siika 176 Lokaln oviaiva. Ventilator (1),

rasprene vodene kapljice (2), izlar ovlaenog
vazduha (3)

278

vazduna struja ventilatora koji je na gornjoj strani i razbacuje u horizontainom

pravcu.
Vazduh se pre oiaska u ovlaiva temperira na temperaturu oko 5 do 10
naroito ako postoji mogunost padanja temperature ispod 0. Za poveanje efikasnosti vlaenja naroito u zimskim danima bolje je jo zagrevati i vodu nego
poveavati broj redova brizgaljki.
Ovakvi ovlaivai nisu
toliko efikasni u pogledu
pretavanja vazduha pa se
oni konste samo za dopunsko
preiavanje pored opisanih
filtera. Prednost im je to ne
zahtevaju nikakvo ienje.
Sema jednog kombinovanog ovlaivaa pokazana je
na sl. 177. Vidi se re brizgaljki (1) iza koga sleduje grej? (2) pa skuplja kapljica (3).
Kod ovih ureaja vano je da
sita za preiavanje vode SUka 177 Kombinovani ovlaiva. Brizgaljke (1), greja
(2), sakuptja kapljica (3)
itnaju izdane dimenzije.
745-24Gcejar

Grejai u klima komorama slue, prema pokazanoj emi, za predgrevanje

(temperiranje) i za krajnje zagrevanje (dogrevanje) vazduha, kada je to potrebno.
Prema svojoj konstrukciji u upotrebi su tri glavne vrste fluidnih grejaa:
od livenih lanaka
od savijenih serpentinastih cevj i
od cevi u vidu registra.
Grejai od livenih lanaka su slini radijatorima samo imaju vie izvijanja
! Prelamanja povrina u cilju to veeg kontalaa sa vazdunom strujom.
Grejaci od serpentinskih cevi ne daju dobru ujednaenost temperature vazdunoj struji pa su sve manje u upotrebi. Potiskuju ih grejai sa cevnim registrima.
Grejai sa registrom obino su od bakamih cevi, zbog dobre toplotne provodtjivosti, Radi vee efikasnosti na cevi se navlae lamele ili navijaju pantljike koje
su jo zalemljene da bi se ostvario koji kontakt. Lamele ili pantljike su od istog
matenjala kao i cevi.
Grejai se izrauju prema odieenim standardima.
Ako je vie grejaa, onda se postavljaju jedan iza drugog tako da im procepi kroz
koje strnji vazduh nisu u istoj liniji ve cik-cak.
eljena temperatura na koju vazuh treba zagrejati postie se kombinacijom broja l povrine grejaai brzinom vazduha.
Prema usvojenoj brzini vazuha kroz greja, bira se njegova povrina i dubma u tabelama tehnikih podataka proizvoaa. Iz ovoga sledi i broj grejaa u
mzu pn minimalnoj temperaturi ulaznog vazduha i za odreenu krajnju temperaturu.

279

Temperatura ulaznog vazuha se usvaja prema kiimatskim usiovima a krajnja

temperaiura vazduha zavisi da ii sistem siu samo za klimatizaciju ili i za zagrevanje,
U tehjiikini. poacima nalaze se i gubici usied trenja za razne brzine vazduha
i krajnja temperatura u zavisnosti ulazne temperature vazuha, ubine grejaa i dr. za
pojedjne vrste.
Za izbor brzine vazdune struje kroz greja mogu se, prema amerikim poacima, uzeti siedee:
Za velike zgrade gde borave Ijudi, ustanove i s l.: V = 5 do 6,5 m s '1.
Za radionike hale, hangare i s l.: V = 6 do 8 n u ' 1.
U predgrejau, za predeie gde viada temperatura ispod 0 ova brzina ne bi
trebalo da pree 4 m s-1 danebi dolo do smrzavanja elemenata.
Za individualne klima komore i male instalacije gde ekonomski usiovi dozvoljavaju upotrebljavaju se pored pomenutih i grejai pomou elektrine energije.
Prenost im je bre i preciznije regulisanje.
745-25 H la d a ja c i

Za potpunu iii samo letnju klimatizaciju za hlaenje i suenje dehidriranje

vazduha moraju se upotrebiti hlanjaci. Ispariva ureaja za hlaenje postavlja
se u vazdunu strnju obino iza grejaa. Prolazom kroz ispariva vazduh se hladi
i gubi odreeni deo vlage. U dogrejau naknadno se podeavanjem temperature regulie i stepen vianosti, U dalje izloenom procesu koji se obavija u klima-komori
promene stanja vazduha bie detaljnije prikazane.
Za suenje (dehidriranje) vazduha pore promene stanja vazduha termoinamikim putem negde se koriste hemijska apsorpciona sredstva dehidratori
kao to je silicijum, ugalj i dr. Njihova primena za vee instalacije bi bila dosta
skupa pa se u njima ne koristi.
745-26Kanali z a razvoenje vazdoha

Kanali moraju zadovoljiti dva bitna uslova. Prvi je da njihovo izvoenje

ne prouzrokuje veliki otpor strujanju vazduha a drugi da budu pristupani radi
ienja na svakom mestu,
N e sme se pretpostaviti da e se unutranjost kanala istiti samom strujom
vazduha. Mada pristupanost i otvori za ienje kanala iznutra esto izazivaju
konstruktivne tekoe ovaj zahtev se mora udovoljiti jer klimatizovani vazduh za
disanje dolazi ovim kanaiima. Praina u kanaiima se taloi i kad je ureaj u pogonu
a naroito kada se ne koristi.
Radi smanjenja otpora zidovi kanala treba da su potpuno giatki a promena
pravca da je izvedena sa blagim (aerodinamikim) krivinama ili po malim uglovima. Isto tako treba postupiti i kada je u pitanju ravanje kanala. Takoe ako se
radi o prelazima iz jednog preseka u drugi treba ih karenirati, tj. dati takve
prelaze koji iskljuuju turbulentne pojave, naroito pri veim brzinama strujanja vazuha.

280
Tako npr. kolena treba izvoditi kao na sL 175, a preiaze kao na sl. 176. Vanije je u aerodinamikom pogledu biae preiaze izvoditi prema iziaznoj strani.
Kod kolena gde nije mogue izvesti
blagu krivtou (sl. 178a) onda
ubaciti deflektore (sl. 178b).
Prilikom izbora materijala vo
di se rauna o konstrukdji celog
objekta, uslovima odravanja, oeni kotanja, mogunostima izrade itd.

Slika

178

Usmeravan/e vazdune struje u

kolenima kanaEa

od iima

Slika 181 Ukruenje kanala od tima ugaonicima

Budui da su vazduni kanali veoma volumenozni ovde se saradnja projektanta klimatizadje i projektanta objekta jo otrije postavlja.
Kanali od liraa najee su primenjeni. Materijai je aluminijum ili podnkovani eltk. Limeni kanali omoguavaju lako oblikovanje u najpovoljnije aerodinamike obiike, zauzimaju najmanje prostora i najlake se odravaju. Debijina
iima u zavisnosti preseka kanala kree se od 0,5 do 1,5 mm.
Spajanje ivica limenih kanala vri se falcovanjem i pertlovanjem, ree zakivanjent ili (kod debljih hmova) zavarivanjem (si. 180).
Kada su vee slobodne povrine onda se stavljaju ugaona dijagonalna ukruenja radi izbegavanja efekta rezonandje (si. 181).

281

Za regulisanje ili prebadvanje vazdune struje u ravama koriste se klapne

ili aluzine (sl. 182).
Kada se od jedne klima-komore
vazduh razvodi kanalima na vie razliitih
spiatova onda za svaki sprat se moraju
zvoditi zasebni kanali.
Prema vrsti vazduha koji sprovoej
kanali se u projektima obeieavafu raznim bojama. Tako se 7,a spoljni vazduh
uzima zelena boja, za vazduh od komore
do prostorije ljubiasta, izlazni vazduh
uta i -kruni vazduh oran.
745-27 R u p o r e d o tv o ra

Raspored i smetaj otvbra za dovod

i odvod klimatizovanog vazduha u prostorijama treba da zadovolji pored tehnikih usiova jo i arhitektonske, higijenske
i estetske zahteve.
Ovi zahtevi su stroiji ukoliko se
otvori postavljaju nie tj. do vistneoveka
u nego kada se oni izvode u gomjim delovima prostorije na zidovima, piafonitna
kaiiaiima, klapnom (a), aluzinama (6)
i uglovima izmeu njih,
V od oravn o postavijeni otvori u podu omoguavaju intenzivnije skupljanje
prarne u kanaiim a.

Nisko na zidovima nije preporuljivo stavijati ulazne otvore naroito ako

je temperatura ulaznog vazduha nia od temperature vazuha u prostortji (sluaj
odvojenog sistema grejanja).
Kao i radijatore bolje je tako isto i otvore za ulaz toplog vazduha stavljati
u blizini hlanih mesta.
Niski otvori mogu se postaviti ispo uvrenih sedita u dvoranama ili ako
je sala stepenasta onda na verdkalnim delovima stepenastih prelaza.
Bolja ujednaenost temperature se postie uvodenjem vazduha u nie elove
prostorije ali kada ovo nije mogue onda se vazduh uvodi kroz zidove ili
tavanicu.
Radi smanjenja njenog uticaja pri veim brzinama vazduna stmja se orijentte u odreenom pravcu. Orijentacija vazune struje utie takoe na pojavu
zvuka i na brzinu meanja vazduha pa i o tome treba voditi rauna.
Pri manjim brzinama vazdune struje (ispod 0,5 jn/s) moe se dati vie slobode arhitekti u pogledu smetaja otvora samo pod uslovom da se vazduno strujanje vri slobodno. Treba ulazne, kao i izlazne, otvor zatititi reetkama ili mreama ali da svojim izgiedom doprinose estetici prostorije.
Na zidnim otvorima stavljaju se ukrasne reetke. Otvori se prema izlazu
mogu smanjiti u viu konusa ukoliko time poveana brzina vazduha nee imati
tetnog uticaja.

282
Na ulazne otvore raogu se staviti, ako je potrebno, aluzine iii deflekcori radi
S

mlk r S DtaC1,e Va2dune Stnjje' bHk otvora mQe biti pravougaoni,

Ako se u to ii otvori postavljaju u tavanid onda se raora strogo voditi rauna

o tome da vazuna struja ne izaziva promaju na domaku visine osoba koje su u
prostoriji. Skretanje vazdune struje u ovom dlju izvodi se na vie naina bilo
raznim obltcima defiektora ili ammouata. Siika 183 predstavlja jedan deflektor
5a skretanje vazdune struje u horizontalnom pravcu a sl. 184 jedan aneraostat
koji se sastoji iz vie koninih koncentrinih ievkova. Aneraostat je u irokoj primeni
zg svoje osobme da efikasno smanjuje stvaranje promaje na ulaznkn otvorima
za vazun.
t Anemostati se izrauju i u kvadratnom oblikii.

Perforirana tavanica malim rupicama predstavija takoe jedno od najboliih

reenja za ubadvanje vazduha ali je skupo i postavlja problem ienja kanala i
prolaza za vazduh.
to se tie izlaznih otvora tu se moe imati mnogo vie slobode u pogleu
njihovog smetaja jer je brzina strujanja vazduha neznatna ve u njihovoj neposrednoj blizin.
U visokim prostorijama a naroito u ontai gde se razvijaju mirisi
treba evakuadju vazuha izvoditi to
vie jer se topao vazduh u gomjim
delovima prostorije skuplja i zadrava.
Naroito kada se koristi deo
krunog vazduha dobro je predvideti
izlazne otvore i visoke i niske. Prve za
odvoenje vazduha u atmosferu a druge za povratak u komoru na tretiranje.
Sl. 185 prestavlja reenje ulaznih i izlaznih otvora u jednoj dvorani
sa stepenastim poom u parteru radi
smetaja sedita.

Siika 185 Sherna klimatizacije Jcdne dvoranc.

Klima-komora (1), ulaz vazduha (2), izlazni
otvor (3, 4), 'uiazni otvori (5)

283
746

PROCES VLAEKjA VAZDUHA U K UM A-K O M O R AM A

Proces viaenja vazduha i odravanje stepena vlanosti u odreenini granicama vani su u sistemima za klimatizaciju kao i odravanje temperature.
U komorama za zimsku klimatizaciju vazuh se najpre proputa kroz predgreja da bi mu se temperatura podigla najmanje na 5, jer u hladnom stanju njegova apsorpciona mo viage je minimalna. Ovako temperiran vazduh prolazi kroz
ispira ovlaiva gde on absorbuje, hladei se, vlage do blizu 100% svoje relativne
vianosti, to zavisi od temperature sa kojom je uao. Radi ubrzanja vlaenja esto
se, prema potrebi i voa za vlaenje zagreva. Temperatura vazduha u trenutku kada
nastupi njegovo zasienje jeste granica hiaenja vazduha. Ova temperatura bi ogovaraia temperaturi vlanog termometra.
A k o s e ovlaen vazd u h dalje p r o p u sti p o n o v o kroz zagreja i zagreje do o d r e e n e tem p era tu re im ae relativnu v la n o st koja ogovara ovoj tem peraturi prem a
* x dijagram u.

Ovo se praktino posrie stavljanjem termostata u vazdunu struju koja

naputa ovlaiva, ime se regulie temperatura vode za rasprivanje tako da vazduh naputa ovlaiva na temperaturi blizu sopstvene take rose.
Ovo regulisanje se kod nekih sistema izvodi pomou higrostata smetenog
u prostorijama u kojima treba regulisati stepen vlanosti vazduha. Reagovanje
higrostata se prenosi na regulisanje zagrevanja vode za rasprivanje.
Ko primene krune cirkulacije vazduha, da mu se vianost ne bi poveala
do neeljene granice, najbolje je meati kruni vazduh sa sveim tako da temperatura meavine iznosi izmeu
4,5 do 8. Ako se ovo ne bi
moglo posrii usle velike koliine krunog vazuha onda
treba potpuno eliminisati rasprivanje i sistem podesiti
da vazduh ne prolazi kroz
ovlaiva,
Proces vlaenja koji je
gore opisan i vai za zimski
period na dijagramu ,,i x
bio bi predstavljen na sledei
nain (sl. 186).
A-1, U kornoii se obrazuje smea M spoljnjeg vazduha stanja 5 i krunog stanja
U u odnosu 1: 1. Prema tome poioaj take M deli liniju
SU u odnosu koliina vazduha, tj.
M U^M S

SIBas 186 Proets vlaenja vazdoha u. zimskom periodo

predstavljen u t x dijagramu

2.
Smea vazduha proputena kroz pregreja ne
menja sadraj vlage xm i
prelazi u stanje P.

284

3. Vazuh stanja P ovlaen i ohlaen prelazi u stanje V zadravajui nepromenljivu entalpiju (i const.). Stanje vazuha u taisi V je blizu njegove
take rose.
4. Vazduh stanja V u zagrejau se dovee u stanje D zadravajui sadiinu
vlage xD.
Temperatura tD je iznad koju obezbeuju ureaji za kHtnatizaciju. U siuaju
da se neka prcetorija mora hladiti usled velikog broja prisutnih Iica, onda temperatura moe biti jo nia. Sadraj viage je xD < xUf jer e vazduh tu razliku primiti.
Ako bi se ceo proces vlaenja odvijao u letnjem periou ona bi to na dijagramu s x imalo sledei tok (sl, 187).

B-l. Pretpostavljen je odnos kruaog i sveeg vazduha i : 2, znai stanje

spoljnjeg vazduha u taki S, krunog u taki U, a smee u taki M na liniji US
u odnosu M U = 2MS.
2. Smea prolazej kroz hladnjak hladi se i sui tako da iz stanja M preiazi
u stanje V. Linija M V malo odstupa od prave M Vz, ge bi Vg odgovaralo taki
zasiene smee. U taki V vazduh iraa sadraj vlage xD.
3. Daije prolazei kroz dogreja vazduh se zagreva i prelazi iz stanja V u
sranje D, zadravajui sadraj vlage xD. Stanje D je u pogledu temperarure i viage
nie od stanja U, tj. vazduh e tu razliku ostvariti u prostoriji.

28 5
746-1 E f i k a s n o s t

v i a e n |a

v s z d s i& a

seza g rev a ra o m

vod om

Kada se voda za rasprivanje ne zagreva onda njena temperatura tei da se

izjednai sa vlanom temperaturom vazduha koji prolazi kroz ovlaiva (tem p eratura vazduha merena vlanim termometrom).
Vlanost vazduha zavisi od intimnosti dodira sa vodom, Otuda kaa se eli
intenzivnije vlaenje vazduha bez zagrevanja vode onda se doaje jo koji red
nosaa sa brizgaljkama. Ovde je i uticaj pravca vodenog mlaza dosta vaan pa ga
treba orijentisati to tanije u pravcu strujanja vazduha.
Za zimski period bolje je zagrevati vodu za rasprivanje nego poveavati
broj brizgaljki ako je potrebno pojaavati vlaenje vazduha.
I k ad a s e v o d a z a rasprivanje n e zagreva ipak e njen jedan d eo isp ariti
za h v a ep v a z d u n o m strujom . L aten tn a to p lo ta za o v o isparenje b i e od u zeta od
v a z d u n e stru je tak o da e tem p eratura v a z d u h a (m erena suvim term om etrom )
op asti p a o to m e treb a v o d iti rauna.
T 74

T a b ela za v ls io n vRZduh

t tem peratura vazduha [C]

pt pritisak zasienja vodene pate [Pa]

xt sadraj vlage u zasienom sumju [g kg_* ] SV.

it entalpija zasienog vazduha [Jkg" ]SV.
t

Pt

Xz

b.

-2 0
- 19
-1 8
-1 7
-1 6
-1 5
-1 4
-1 3
-1 2
- 11

102,66
113,32
125,32
137,32
150,65
165,31
181,31
198,64
217,31
237,31

0,63
0,70
0,77
0,85
0,93
1,01
1,11
1,22
1,34
1,46

-18548,41
-1 7 3 7 6 ,0 5
-162 0 3 ,6 9
- 14989,46
-133 9 8 ,4 0
- 12602,87
- 11346,77
- 10048,80
- 8750,83
- 7452,86

-1 0
- 9
_ 8
- 7
- 6
- 5
- 4
- 3
- 2
1

259,98
283,98
309,30
337,30
367,97
401,29
437,29
437,95
517,28
562,61

1,60
1,75
1,91
2,08
2,27
2,47
2,69
2,94
3,19
3,47

0
1
2
3
4
5

610,61
657,27
705,27
758,60
813,26
871,92

3,78
4,07
4,37
4,70
5,03
5,40

6071,15
4731,31
3307,33
1884,15
418,70
1088,62
2679,68
4521,96
5963,67
7620,34
9420,75
11137,42
12895,96
14738,24
16580,52
18506,54

286
t - 74(tutevaJc}
t

f.

Xt

i.

6
7
8
9

934,58
1001,24
1073,24
1147,90

5,79
6,21
635
743

20516,30
22609,80
2470330
26922,41

10
11
12
13
14
1S
16
17
18
19

1227,90
1311,89
140234
1497,20
159833
1705,18
1817,18
193747
2063,82
2197,15

29183,39
31528,11
34082,48
3654938
3919032
41786,26
44800,90
4773130
50622,70
54012,30

20
21
22
23
24
25
26
27
28
29

2337 4 3
2486,46
2643,78
2809,09
2983,75
3167,73
3361,05
3565,03
377938
4004,99

7,63
845
8,75
935
937
10.6
114
124
129
13,8
14,7
153
163
17,7
183
209
21 <4
223
249
25,6

30
31
32
33
34
35
36
37
38
39

4248,30
4498,95
475446
5030,23
531935
5623,52
5940,83
6275,47
6612,77
6991,41
7375,37
7778,01
806538
8639,27
910036
9583,19
1008630
10612,43
1116038
1173530
12333,61
12958,90
13612,20
14292,10
14998,70
15732,00
1650530
1730530
18145,10
19011,70

27,2
28,8
30,6
323
343
36,6
383
414
433
46,0

96635 3 0
104675 9 0
110118,10
115979,90
12226030
128959,60
135658,80
142358,00
14947590
157431,20

48,8
51,7
54,8
589
613
65,0
689
72,8
779
81,5
86,2
913
963
102
108
114
121
128
136
144

18841590
174179,20
182971,90
192183,30
202232,10
212699,60
223585,80
23530990
247033,00
260012,70

40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59

5778030
6113030
64061,10
67829,40
72016,40
75787,70
80390,40
84577,40
89183,10
9420730

273411,10
287228,20
302720,10
317793,30
334960,00
352126,70
370968,20
390228,40
41241930
43544890

28 7

T - 74 (nastavak)
t

*.

60
61
62
63
64
65
66
67
68
69
70
71
72
73
74
75
76
77
78
79

199183
20851,6
218384
22891,4
23904,6
24997,9
26144,4
27331,0
28557,6
29824,1
31157,4
32517,2
33943,8
35423,7
36956,9
38543,4
40183,3
41876,4
43636,3
45462,8

80
81
82
83
84
85
86
87
88
89
90
91
92
93
94
95
96
97
99
100

473423
49289,1
513153
53408,8
555683
578083
60114,9
62488,0
64941,1
67474,3
70100,7
72807,1
755933
78393,3
81446,4
84512,8
876723
94248,7
97751,7
101324,7

152
161
171
181
192
204
216
230
244
259
276
294
314
335
257
382
408
437
470
506
545
589
639
695
756
828
908
1000
1110
1240
1400
1590
1830
2135
2546
3120
3990
8350
17000
-

456383
481505
506627
535936
565245
598741
632237
669920
707603
749473
796630
845774
896018
950449
1013254
1080246
1151425
1226791
1318905
1415206
1519881
1637117
1779475
1926020
2093500
2281915
2499639
2750859
3035575
3391470
3818544
4333545
4961596
5778060
6887615
8436805
10781525
22442320
45680170

746-2 V lain osf spoijnog vazdufm

Vlanost spoljanjeg vazuha u prorau.nitna klimatizacije je isto tako vana

kao i njegova tem peratura.
Vlanost se odreuje m erenjem najbolje u 7, 14 i 21 as, Vrlo taan ir.strum en t je Asmanov psihrometar.
Pomou sledee fotm ule odredi se najpre delimini pritisak vodene pare: 1

1 Pa = p t |

7ou

- re)

(7 .3 )

288
gde je:
Pa ~ delimini pritisak vodene pare u P a p ri temperaturi rs
pi pritisak zasienja voene pare u Pa pri temperaturi %
b barometarski pritisak u P a
is temperatura suvog term om etra u C
tjj ~ temperatura vlanog term om etra u C
h t psihrometrijska razlika u C
Formula(7.3)je taenazapodmje o d 0 do40. Izvan ovoga podruja postoje
druge formuie (Htitte).
Naeni pritisak pA po gornjoj formuli i pritisak zasienja p z p ri tem peraturi
f, iz tabele T74 daju reiativnu vlanost iz odnosa:
(7 .4 )

Kao to se vidi, iz meteorolokih podataka rauna se pd odnosno <p. Iz njih

se.za proraune vazdunih postrojenja i kiimatizacije nalazi sadraj vlage x i entalpija t za 1 kg suvog vazduha po formulama ili iz dtjagrama ,,t x .
Iz (7.4) izlazi da je:
Pa = 9 ' Pz746-3

Osnovi za proraiuoe

sa

vianim

vazdukom

Za izradu ptorauna klimatizacionih sistema potrebno je poznavanje pojmova

i predstavijanje promene stanja u ,,t x ijagramu. Svakoj taci termodinaraiki
u ! ~ * dijagramu odgovara jedno odreeno stanje vazduha. Ovde spadaju tem Perai:ur^ t) relativna vlanost 9, sadraj vlage (ili apsolutna vlanost) x i entalpija 1.
Definicija prve tri veliine je data i pokazan je inae ipoznat nain njihovog odreivanja. Entalpija suvog vazuha, vodene pare i njihove smee predstavljena je
izrazima:
Entalpija 1 kg suvog vazduha:
Entaipija 1 kg vodene pare:

hv =

ivP = 657 + 0,59 t

Entaipija smee od x kg vodene pare i 1 kg suvog vazduha:
[W h k g - SV]
[ hm = 657 x + 0,59 * x ' t + 0,28 t
Ovde je:
0,28 masenakoliina toplote suvogvazduha [W hkg-1 C-S]
0,59 masenakoliinatoplotevodene pare
657 toplotaispaiavanjavode [W hkg_1]l

(7.5)

P nm er; V azduh n a 10c sa 8 0 % re la tiv n e v ia n o sti p re m a ,,i x " d ija g ra m u p o k azuje

apsolutmi vlanost *t = 6 gr po 1 kg suv o g v a z d u h a i e n ta lp ija i = 7 W h k g " 1 su v o g v a z d u h a .
so ^ va2d u h iz ovog stanja treb alo p r o m e n iti n a te m p e r a tu ru o d 30 i 6 0 % re la tiv n e v la n o sti
pomou nekog ureaia za zagrevanje i v la e n je o n d a bi m u se p o v eala a p s o lu tn a v lan o st n a
*2 = 16 g r a entalpija n a 12 = 2 0 W h k g " . T o b i zn ailo a u o d g o v araju en t u re a ju Jed n o m
kg suvog vazduha tre b a dodati 10 g r v o d e t 13 W h to p lo te .

289
O dnos razlike: ----- oznaava
X2

pravac

prom ene stanja u onosu na

pravac i = C onst i m oze se izraziti sa

Al

EWhg-1]

A*

(7.6)

Ovaj odnos predstavljen je na ,,i x dijagramu ivinom podelom.

P rim ena ,,i x dijagrama koristi se za odreivanje prom ene stanja vazduha usled hlaenja, zagrevanja, meanja sa rasprenim kapljicama hlane ili tople
vode, meanja spoljnjeg i krunog vazduha itd.
Ove veliine se naroito koriste u proraunim a koliinskih odnosa u fazam a
klimatizacije.
747

OSNOVI PRORAUNA KUM A-UREAJA

747-1 R a z v o e n j e v a z d u h a
747-1 lP a d pritisk a u pravitn kanalim a

Prim enjuje se i ovde osnovna jenaina iz (5.4)

Ap L R

L_

pVj

ft'a]

(7.7)

K o efid je n t trenja X moe se uzeti kao za glatke ziove kanala i reiativno

vee prenike.
Kako se gornja jednaina odnosi na krune preseke onda, ako je u pitanju
pravougaoni presek sa stranam a a i b, uzim a se da je fiktivni prenik
Do

2a b

(7.8)

a -j- b

747-12Pojeiuaaii otpori

U jednaini (5.H ) je:

z = z

p V1

[Pa]

Moe se raunati sa nepromenijvom vrednou gustine vazduha:

p = 1,2 [kg m 3 ]
onda je:
Z = C 0,06 F3

Vrednosti za C date su u doatku D 7 i D ~ 8

[Pa]

(7.9)

290
Ukoliko su brzine vazduha u kanaiima iznad 0,5 irs/s, onda se uzirna u obzir
i pojeinani otpor izlaznih otvora u prostorijama a prema vrsti konstrukcije (konian otvor, aluzine, klapne i r.}.
745-13Sazvodni Isanali

D va bitna elementa razlikuju proraun sistema vazdunih kanala od naina

prorauna mrea izloenog za sisteme grejanja.
N ajpre pojedinani otpori kod vazunih kanala su znatno vei nego otpori
trenja u pravim deonicama, kao to se vidi u pokazanom pregledu (T 75).
Drugo, kod vazdunih kanala nije odm ah poznat raspoloivi pritisak p n
kao kod mrea za parno ili gravitaciono vodeno grejanje.
T 75

U deo p o je d in a e n lh o tp o r a t [%]
K anal sa istisn otvorom
50 do

150
300
600
400 do 1100
preko 1100

100 o
200 do

mm
mm
mm
mm
mm

G ia tk i kanali
40
60
80
90
95

Z id a n i kanal
30
50
70
80
85

Prem a tome odreuje se bilo presek kanala pod pretpostavkom uobiajene

brzine vazuha a zatim se odreuju nastali gubiei pada pritiska ili se iznalazi najekonominiji prenik iz analize kotanja instalacije i eksploatacije kao ko daljinskog grejanja.
Radi jevtinije izrade, kada se radi o krunom preseku, bolje je vie deonica
raditi sa istim presekom.
K od pravougaonih kanaia treba odravati istu visinu du cele mree z graevinskth razloga a prom enu preseka postizati prom enom irine. K od kanala od
lima voiti jo rauna o standardnim dimenzijama tabli lima.
Obino se bira brzina. K od izrae uredaja za instalaciju i klimatizaciju za
prostorije gde borave ljudi, brzina u kanalima ne sme prei 5 do 6 m/s da se ne
bi stvarali neprijatni umovi.
Za druge prostorije (radionice, magacini) ova brzina moe biti vea, tako kod
pogona visokog pritiska moe ostii 25 m/s ali u ovakvim siuajevima treba predvideti ipak i zvunu izolaciju.
Sabirni odvodni kanal treba da obezbedi odvoenje koliine vazduha koja
se uvodi. Brzina vazdune struje koja se odvoi treba da je u granicama od 2,5
do 4 m/s.
Gdegod su u pitanju vei otpori kao to je sluaj kod visih zgrada preko 34
sprata cirkulaciju vazduha treba pojaati sisajuim ventiiatorom (ekshaustorom).
U ovom sluaju brzina strujanja vazduha se moe raunati i od 6 do 7,5 m/s,
G de ne moe dovesti do nezgodnih posledica usled poveanja zvuka, brzina
strujanja se moe jo poveati. Takvi sistemi visokog pritiska primenjeni su
samo u inustrijskim objektima, rudnicim a i si.

291
N a ravama kanala treba preseke stroije raunati prem a koliinama vazduha.
K ada se postavlja pitanje prom ene brzine kod ravi, to treba izvriti prom enom
preseka ali iza ravi.
Za iznaiaenje pada pritiska u kanaiima krunog preseka koriste se radi
uproenja rauna pomoni listovi 10 i 11. U ILstu br. io kanali se odnose na prenike od 50 do 500 m m , u listu br. 1 1 na prenike od 500 do 2500 m m unutranjeg
preseka. odatak -7 daje podatke o pojeinacnim otporima. Kaspored brojnih
podataka je isti kao u pomonim listovima za vodeno i parno grejanje.
K ada se trai pad pritiska za pravougaone preseke kanala potrebno je nai
odgovarajui fiktivni.kruni presek pom ou izraza (7.8) i onda na isti nain koristiti
gornje pomone listove samo se ne smeju koristiti i navedene brojke koje se odnose
na potrebnu koliinu vazduha (gornji red)3 jer su one raunate za krune preseke.
747-14 Iz l& z n i v a z d u n i o tv o r i

K.ada su u pitanju male brzine izlaza vazduha, to je narocito slucaj kada se

vazduh menja samo isisivanjem;_ onda je dovoljno da se uzm u u obzir samo gubici
na otvoru. U zavisnosti brzine i odnosa istog otvora Ao i ukupnog preseka A u
donjoj tabeli je pregled veliine tk, koja intervenie u izrazu za razliku pritiska na
obema straoam a otvora. Kazlika pritisaka je data praktikim obrascem:

i
P k pn ~ tjj

pV2

(Pa]

(7.10)

V renosti '; z:i razne orfnosc povrSine istog i ukupnog otvora

i|

[m s - l
0,5
I >0
1,5

2,0
1>5
3,0

A q/A

0,1
110
120'
128
134
140
146

0,2

30
33
36
38
40
41

0,3

12
13
14,5
15,5
16,5
17,5

0,4

6,0
6,8
7,4
7,8
8,3

i
!

8,6

0,5

0,6

3,6
4J
4,6
4,9
5,2
5,5

2,3
2,7
3,0
3,2
3>4
3,6

Za vee brzine prim enjuju se form ule iz mehanke fluida.

747-15 C e n tr a ln a b r z in a u o tv o ru

Za kruni otvor kada se vazuh uduvava po izotermi i za rastojartje u pravcu

strujanja x 25 >o centralna brzina mlaza se rauna iz sledeeg izraza;
K - Vo Do

Ims1]

( 7 . 11)

292
ge je:
Vc centralna bntina na rastojanjn x od izlaza [m s *]
V<t srednja izlazna brzina kroz otvor prenika Dv. |m s 1 ]
Da prenik izlaznog otvora [m] .
x rastojanje od izlaznog otvora mereno ti pravcu struje; [m]
K konstanta proiaza vazduha
Za druge pravougaone i kvadratne preseke rauna se prenik iz : izlazne povrine kao krune (Zlo), onda je

ve

K '-V o -V A o

[ m s '1]

(7.12)

X
Konstanta prolaza vazuha K ' za ovakve presekeje
K ' = V 4 & - K = 1,13 K
Izraz brzme moe se dati u zavisnosti protoka vazduha Vo

K ---- ? = = K ' ----- [m s ' 1)

x - VAo
x V A f baa

(7.13)

pri emu je ista povrina otvora A 0 zamenjena izrazom

j~-'4o = Afb~tdg |

(7-14)

U gornjim jednainama date oznake prestavljaju:

to protok vazduha [m3 s_ l]
A ~ ukupna povrina otvora [m2]
fb koef, poveanja brzine usled oblika otvora
Za koef. f b mogu posluiti sieee v rednosti:
za konine uvaljke .......................................................
0,98
kvadratni otvori, zaobljeni ............................ 0,82 do 0,88
otvori u vidu r u p ic a ......................................
0,74 do 0,82
sa eflektorskim usmeravanjem .................... 0,66 do 0,74
krum otvorisaotrim ivicama
.................... 0,63
Konstanta K ' takoe zavisi od vrste izvoenja otvora ali i od veiiine brzine
strujanja vazduha (T 77).

293
T - 77
Konstanta K '
Vrsta otrova

Brzina vazduha V
2 do 5 m s" 1

S do 40 m s"!

5,7
5,3
4,9
3,9

7,0
6,5
6,0
4,8

4,7
3,0
4,0

5,7
3,7
4,9

2,9
2,1
1,7

3,5
2,5
2,0

Obini otvori
krum iii kvadrami
pravougaoni odnos strana - 25
pravougaoni odnos strana
40
prstenasti otvori aksijalni ili radijaini
reetke, preiage, odnos povritta
Gid = 0 j4
upljikavi limovi cja = 0,03 do 0,05
upljikavi limovi osa = 0,1 do 0,2
Divergentni eflektori
pod uglom od 40
pod uglom o 6CP
pod uglom o 90

Za iroke otvore (veliki odnos strana) do rastojanja x 40 Do bolje je prim eniti ovu form ulu:
(7.15)
gde je:
Ho
H
Vo
Lo
L

H f b efektivna visina mlaza vazduha na izlazu [m]

visina otvora [m]
brzina vazduha kroz presek L o -H o [ m s '1]
L tisa slobodna uina izlaznog otvora [m]
duzina otvora [m]

Ako vazduna struja bude ila du zida ona e svojim tokom menjati centralnu
brzinu, Priblino se onda nalazi centralna brzina po obrascu (7.13) samo treba
um esto veliine K uzeti K z = 1,3 do 1,5 K '.
Prednji obrazci za proraun VB vaie i za neizotermsko strujanje kada tem~
peraturska razlika uvodenog vazduha i vazduha u prostoriji nije veiika.
7 4 7 -l D o m e t v a zd u n o g m la z a

D om etom vazdunog mlaza se sm atra ono rastojanje od izlaznog otvora u

pravcu mlaza, do kojeg brzina miaza tj. m aksim alna centralna opadne na Fc =
= 0,3 m s '1. M oe se raunati po obrascu

X =

K
Vc V A<ssaf b

3,3 K ' =2 L =
V A usaf b

[m]

(7.16)

294
Srednja brzina mlaza je oko 1/3 centralne brzne, znai na kraju dometa bie
V<tm S 0,1 m s " s.

Ako se vazduh uvodi kroz procepe, koji se prostiru preko irine zida, onda
iz jednaine (7.15) i sa K ' ~ 4,9, izlazi da je om er.

JT = 54

Ho

[m]

(7.17)

gde je Va u m s " 1 i / f o u t n .
Ovi izrazi nisu potpuno tani za sve vrste otvora pa kada je to od bitne vanosti treba ih opitima ustanoviti.
747-17Gdnos stnee

Pod odnosom smee na rastojanju x podrazum eva se kolinik celokupne vazdune struje vx i uduvane vazd. struje vo. Vei onosi smee omoguavaju veu
tem peratursku razliku izm eu uduvanog vazduha i vazuha u prostoriji a tim e
i manju koliinu toplote koju dovodimo uduvavanim vazduhom.
Po amerikim ispitivanjima za mlaz krunog preseka (ili slian) vai obrazac:
_ 2x^ _ j

vo ~ K ' V T o

(7.18)

a pomou jednaine (7.12) iziazi

vx _

Vt> j

(7.19)

t--(.
Ako se u jednainu (7.18) stavi da je K ' = 7,0 dobja se za krunu duvaljku

Vo

= 0,286
D0 j

(7.20)

Za mlaz iz ravnog procepa vai jednaina

v* = 1 f

2x |
y K Ho \

vo

(7.21)

ili ako se uvede brzina sa Vc V0, ondase piem a(7.15) dobja

vo

V 2

(7.22)

Analizirajui izraze (7.18) i (7.19) vii se da je smea kod krunog mlaza znatno
bolja nego kod ravnog.

295
747-18 S u p ljik a v a ta v a n ic a

K ada se vazduh ubacuje u prostoriju kroz m nogo maLih rupica (upljikava

tavanica) onda se pojedini mlazevi m ogu na jednom delu puta smatrati kao slobodni mlazevi. Ali to se vie udaljuju od otvora rupica onda se sve vie sjedinjuju u jedan mlaz,
N a ovaj nain udaljenost od plafona m oe se podeliti na 3 zone:
1 . zona m laza, u kojoj se svaki mlaz sm atra kao zaseban,
2. zona meanja i
3 . ujednaena zona gde je brzina strujanja ujednaena i ve toliko sm anjena
da n e postoji praktino kretanje vazduha.
Veliina prve i druge zone zavisi od brzine vazduha i prenika rupica to
je predstavljeno tabelam a iii ijagramima koji se koriste za njthovo odreivanje
kod razrade projekta.
Protok vazduha se rauna po obrascu
vq

= A

<i>a f b

Vo

[m3 s 1 ]

(7.23)

ije su oznake date na str. 296 i 297.

N a kraju zone meanja brzina vazduha ne treba da pree
V 0,2 do 0,5 [ m s '1]
pri em u se donja granica odnosi na vazduh uvoen sa niom tem peraturom od
tem perature prostorije (hlaenje) a gornja sa viom.
Brzina V moe se proveriti pomou izraza
(7.24)

\V d = 0 , 7 - V u af b VB

G ranica meanja (2 zona) treba da je iznad glava osoba u prostorijama, tj.

iznad i,80 m.
Za norm alne visine plafona i tem peratursku razliku uvoenog vazduha i
vazduha u prostoriji a pri odnosu toa od 0,01 do 0,02, za pribiinu brzinu Vo,
veani preporuuju ovaj empirijski obrazac
F c ssH ^ -1

[ m s '1]

(7.25)

gde je:
H t v ~~ visina tavanice (m).
747-190 vo oi otvori

Ovi otvori nem aju presudan znaaj. Potrebno je samo obratiti vie panje
ukoliko su na maloj udaljenosti od dovodnih otvora p ri emt moe ulazna brzina
vazduha biti reiativno vea.
Ukoliko ne postoje naroiti zahtevi, na primer, u pogledu akustike, za brzine vazduha na iziaznim - odvodnim otvorima, moe se koristiti tabela T 78.

296
T 78
Brzina vazduha u
istom preseku otvora

Poloal otvora
u blizini sedita
udaljem od sreita

g<le borave osobe

2,0 do 2,5 m s 1
2,5 do 3,0 m s*1

izvan zoue boravka osoba

oko 4

747-20Prorauaski primeri
rinnp ,
1-,D i.ednu saiu sa 200 seita potrebno je dovoditi 6000 m 3h ' 1 vazduhaiz ventilatava
JJ0*11se Ila^azi ispod sale. Glavni kamii, kako se vidi na si. 188, ide od komore pa se
U Va , vo^na kanala a iz svakog od njih vazduh se u salu ubacuje kroz 2 izlazna otvora
iteba proraunati dimenzije kanala.

Deonice

i 3:

v = vs/2

As

3000
3600 V k

36004

zadravajui a 0 , 6 :
0,21
0,6

0,35 m

Deonice 4, 5, 6 i 7:

A a- 7

1500
= 0,12 m2
3600 - 3,5

0,21 m4

297
Zadravajui b = 0j35 m:
0,12

a = ----- = 0,34 m

0,35

Presek komore:

___v,_

At

36002

= 0,84 m2

Za kvadratni presek a 0,94 m

Prenici deonica za proraun prema (7.8):
D i = 0,55 m;

D a ,3 = 0,45 m ;

I>4-? = 0,35 m ;

Pojedinani otpori:
glavni kanal 1:
koleno
proirenje preseka
suenje preseka
rava

0,25
0,40
0,30
0,50

= "M 5 '
kanali 2 i 3:
koleno
rava

0,25
0,50
= 0,75

kanaii 4 do 7:
koleno

ulazna resetka;

A&
A

coa 0,5

prema T 73
A

COa

= 0,30

+ = 4,9

0,5

Kanal
br.

i
2
4

28
3
5

1,45
0,75
0,30

+ = 5,50

u
m3 s "
1,67
0,83
0,42

m s"1

0,60
0,60
0,34

0,50
0,35
0,35

0,55
0,45
0,35

6
5
3,5

L R

Pam -1

Pa

Pa

0,66
0,36
0,44

18,44
1,08
2,26

32,36
7,35
2,26

Ulazni
otvor

4,9

11,77

Izlazni
otvor

5,5

30,40

Pad pritiska u filtru

49,03

Pad pritiska u
grejau

39,23

298
Za proraeuii snage ventilatora usie simctrine raspodele dovoljno je uzeti jedhu stranu
razvodnsh kanala i otpore na ulazuj izlazu i u komori,
Merodavan pad pritiska je:

% = 50,80 + S,43 + 2 4,51 + 11,77 + 2 31,38 + 49,03 + 39,23 231,04 Pa

Snaga ventilatora:
P. =

1,67 231,04

v. ' P h

0,65

= 5 9 3 ,6 600 W

Primer 2. U jednoj sali, ijc su dimenzije; duina L 20 m , irina E = 12 m i visina H =

= 4,5 m treba kroz otvore na uem zidu ubacivati koliinu vazdulsa v 6000 ma/h,
Izntunat brzinu ubacivanog vazduha, presek otvora i odnos meavine na kraju vazunog mlaza,
Usvojie sc 6 izlaznih otvora pravougaonog preseka.
Koiiina vazuha kroz jedan otvor:
6000

0,28 m3 s":

6 3600

Uzee se za

V = 0,25 m s ' 1
Iz T 77:
IC = 5,3
5,3 0,28

V A g = K ' ' V<3

0,25 20

Vs -X

= 0,297 m

A 0 = 0,089 m>
a = 0,8- f b = 0,75
0,089
0,8 0,75
Vsitia otvora a =

0 ,1 5

= 0,148 m2

irina otvora:

b=

0,148

= 9,99 m ; usvaja se 1,0 m

Iziazna brzina vazduha:

Tr
v0
0,28
Vo = = u r r r = 3,15 ms"
Ao
0,089
Odnos meavine na krajti mlaza:

^
o

Vd

3,15
2 - ----- = 25,2
0,25

Prtmer 3, Za istu prostoriju rciti ubadvanje vazduha kroz perforiranu tavanicu. Siobodan
deo tavamce je 60%,
Brzina Vo prema (7,25):
Vo = H tv 1 = 3,5 Eis

299
Povrina za perforaciju;
A = 0,6 L E = 0,6 20 12 = 144 m *

Granica meanja:
x H t v 1,8. = 4,5 1,8 = 2,7 m
Iz (7.23):
tJe = A - cito f t Va

fb '

'

3600- A -V o

6000

3 6 0 0 -1 4 4

V0

0,0167 V 0

Provera brzine na kraju zone meanja:

Vd =

0,7- V P T -

Va =

0,7 VO,Ol67': 37S - 0,17 ms"1

tj. V& < 0 ,2 m s ' !

B ro j ru p ic a : prenika D =

S mm:

h = 0,8; ^ -

0,0167

3J . 0>g

0,006

A 0 = 144- 0,004= 0,864 m2

4lo - 4

0,864 4

.DH rr

0,64 10~''3 - tt

= 17200

K o ra k za raspored

l ^ \ jf~ A
17200

748

144

- !V72,K)

= 0,092 m

IZ M E N A T O P L O T E K O D K LIM A TIZACIJE

U sisteraima za kiimatizaciju treba razlikovati dve vrste izmene topiote,

bilo da se radi o zagrevanju za vreirse zimskth perioda ili o hlaenju za vrerne toplih
dana. Prva je izmena toplote koja se vri usled klimatskih usiova za pojeinu vrstu
i nam enu objekta. D ruga izmena toplote se vri jo i da se, pored zaovoljenja
uslova za prvi sluaj, dovedeni vazduh vlai ili sui, zagrevanjem onosno hlaenjem. Pored ovoga moe nastupiti izmena toplote u komori i kanalima ukoiiko
nisu specijalno izoiovani a mrea je razgranata.
748-1 P o t r e b n a k o li in a t o p l o t e

U kupna koliina topiote Q GR koju troi jean ureaj za klimatizaciju za za~

grevanje moe se predstavitt sledeim izrazom:

Q gh = Q g Q u

[W]

(7.26)

gde Q a predstavlja celokupnu koliinu toplote koja je potrebna za zagrevanje

zgrade i proces klimatizacije a Q v toplotu koja se proizvede u zgradi, pri emuje'.

ec

= e* + a + e + e |

( 7 , 27)

300
Ovde je:

Qk koliina toplote raunata na osnovu celokupnih gubitaka toplote

u zgracii pokazanim nainom u odeljku 3.
Qs koliina toplote koja je potrebna da se zagreje spoljni vazuh
koji se uvodi radi provetravanja
Qw koliina toplote utroena za vlaenje vazduha
Q t koliina topiote koja se gubi u komori i u kanalima ukoliko postoje
(obino kod veih i razgranatih instalacija).
Koliina toplote koja je potrebna za zagrevanje vazduha za provetravanje
iznosi:
Qs c?s cp

t)

[W]

(7.28)

gde je:
Gs
Cjj
tu
s

koliina uvedenog spoljnjeg vazduha [kgh J ]

masena koliina toplote vazduha [Jkg_ i K J ]
tem peram ra vazduha u prostoriji koja se klim atizuje [C]
tem peratura spoljnjeg vazduha [C]

Potrebne koliine vazduha koje se obnavljaju po osobi i uestanosti zamene

za neke sluajeve ve su date na poetku ovog poglavija (T 72).
I u ovom proraunu kao i kod prorauna gubitaka toplote u zgradama n e
uzimaju se ekstremni klimatski uslovi.
Potrebno je proveriti jo i pod kojim uslovima izmene vazduha je utroena
vea koliina toplote jer se m oe desiti da je pri vioj spoljnoj tem peram ri potrebna
vea koliina vazduha a sa tim i apsolutna vea koliina toplote za njegovo zagrevanje nego pri nekoj nioj spoijnoj tem peraturi. Na primer, pri spoljnoj tem peraturi
od 20, ako se unosi 1 0 m 3 vazduha po osobi na as, da se ova koliina zagreje
na sobnu tem peraturu od 22 (ovo je tu- mi za klimatizovane prostorije gde borave
ljudi) potrebno je 147 W, dok pri spoijnoj tem peraturi od + 5 ako bi se unosilo 30 m3 po osobi na as a vazduh zagrevao na istu unutranju tem peraturu od 22,
potrebno je 184 W.
Toplota za ovlaivanje vazduha Qw je potrebna za isparenje vode i unosi
se bilo zagrevanjem vazduha ili voe a m oe i kombinovano. Ova koliina toplote
iznosi:
[W]

(7.29)

gde je:

Gw ~ koliina vode koju treba ispariti za vlaenje vazduha [g h _J]

A* ~ koliina toplote potrebna za isparenje 1 kg vode [W hkg-1 ]
K oliina toplote A t malo se razlkuje od toplote isparavanja pri tem peraturi vazduha koja vlada iza ovlaivaa.
Ako tem peratura vode za vlaenje iznosi oko 10 a krajnja tem peratura vlaenja se kree u granicama od 12 do 15 onda e potrebna koliina toplote biti
A * ^ e s e ^ h k g 1.

301
Za iznalaenje potrebne koliine toplote i koiiine vode za vlaenje vazduha
slue sleee reiacije:
Gs xs 4- G w + Gpf'i + G w m G w x-u

__________________________________ [

(7.30)

ili reenjem po G ur.

G w - Gs (xu xs) (G w l + G w m )

[g h l ]

(7.31)

(7.32)

a prem a (7.28):

Qw [Gs (Xu jcs) (G\ v l + G w m )] A i

..

....... ..__________________ [

[W]

u ovim jednainam a su:

Gs
xs
xu

GWl ~
G wm ~

koiiina ubaenog spoljnjeg vazuha [ k g h '1]

sadraj vlage spoljnjeg vazduha [gkg1]
sadraj vlage vazduha u prostoriji [gkg"1]
koiiina vlage
koja ispari sa osoba u prostoriji
[g h " 1]
koliina viage koja ispari sa m aina i ureaja u prostoriji [g h _1 ]

P o d prostorijom ovde se podrazum evaju sve one prostorije koje se kiim atizuju
klim a-komorom koja se proraunava.
Iz gom jih relacija se vidi da e Qw dostii najvee vrednosti pri velikim vrenostim a Gs sa niskim sadrajem vlage.
Praktino se Qw odreuje pom ou ,,i x dijagrama.
Koliina vlage koja se isparava sa osoba data je u tabeii T 5.
Koliina vlage koja se isparava sa ureaja odreuje se za svaki pojedini sluaj. Ovo dolazi u obzir samo kod naroitih postrojenja, uredaja i laboratorija.
Sadraj vlage vazduha koji se dovodi u prostoriju nalazi se iz izraza:
Ga (xu xg) G w l + G w m

odakle:
_

g wl

+ Gw m |

... .... |

(7.33)

ovde je:
G koliina dovedenog vazduha u prostoriju [kg -i" 1 ]
x
sadraj vlage dovedenog vazuha [gkg-1 ]
748-2 Gubici toplote Q h
Veliinu gubitka u komori
treba prokontrolisati i ako su od
U siuaju hlaenja moe se
dire ovuda i da zagreva vazduh.

i kroz kanale Q k koji nisu dovoljno izolovani

uticaja treba ih uzeti u obzir.
desiti obrnuti sluaj da koliina toplote Q % proIstu kontrolu treba sprovesti i u ovom siuaju.

302
74t 3 Toplota proizvedena a zgradi (dobitak toplote") Qu
Ova toplota je dobijena iz navedenih izvora koje u pojedinim siuajevitna
treba uzeti u obzir.
Qv ~ Q

+ Qm + Q b

(7.34)

gde je:
Q l toplota koju odaju
prisutne osobe u
prostoriji.
Treba proveriti koiiki je uticaj ove toplote na ukupnu potrebnu koliinu i na osnovu toga
vieti da li je treba uzeti u obzir. Ako nisu postavljeni specijalni zalitevi ova toplota
se moe zanemariti kada na prosean broj osoba koje se nalaze u prostoriji dolazi
preko 25 m3 prostora.
toplota koja se proizvodi raznim ureajim a iii intenzivnlm osvetljenjera. K ada je uticaj ove toplote ispod 3% na celokupnu potrebnu koliinu,
moe se zanemariti.
Q n ~ toplota koja je jednaka jaini svih radijatora koji se nalaze u prostorijama koje se klim atizuju, ukoiiko postoji drugi sistem grejanja. U protivnom ovaj
toplotni dodatak Q r otpada-

748-4 Koiiina toplote a pregrejau i dogrejau

K ada se u sistemu klimatizacije ne bi vrilo regulisanje vlanosti vazduha
onda bi se koliina toplote potrebna za zagrevanje mogia unositi samo u jednom
zagrejau. Ali kako u ovim sistemima pored tem perature i vlanost vazduha mora
biti regulisana u odreenim granicama onda, da bi se to moglo postii, hladan
vazduh se prethodno proputa kroz predgreja koji m u podizanjem tem perature
poveava absorpcionu m o vlage tako a prolaskom kroz ovlaivac, koji zatim
sleuje, vazduh se ovlai skoro do svog zasienja. Ovo omoguava da se posle toga
u dogrejau regulisanjem tem perature vazduha regulie po elji i njegov stepen
vlanosti, P ri ovome treba utvrditi odnos toplote koju je potrebno uneti u predgreja a koju u ogreja. Pod pretpostavkom potpunog zasienja vazduha prolaskom
kroz ovlaiva (i ako to nije potpuno ali ovom pretpostavkom se nee uiniti vea
greka) ovaj odnos se najzgodnije odreuje pom ou take rose ijom se onda poznatom tem peraturom oreuje i entalpija smee para-vazduh. Ako sa Qi oznaimo
koliinu toplote koju daje predgreja a sa Qz koju daje dogreja, onda e u pre~
postavljenom sluaju njihov odnos biti:
| Qi __ Ito
igm
|
%
gde je:
hm ~

i&
N apom inje se

entalpija smee u komori ispre predgrejaa

entalpija smee iza ovlaivaa
entalpija smee iza ogrejaa
da je koliina toplote iz (7.26) Q gr Qi + Qs-

Ukoliko se toplota za vlaenje delom dovoi i zagrevanjem vode u ovSaivau, gornji izraz se ne moe direktno prim eniti ve treba koliinu toplote dovedenu u ovlaiva ouzeti od Qi.

303
Entalpija srnee ism nalazi se iz odnosa dovedenog sveeg vazuha G s i iskoriene koliine krunog vazduha Gu na osnovu obrasca
Ga

' lu j

(7.36)
Gu,
Gs
gde je:
4

entalpija spoljnjeg vazduha.

Za predgreja treba uraunati pored toplote za vlaenje jo i toplotu za provetravanje. U dogrejau se uraunava i toplota za zagrevanje prostorija prem a
utvrenim gubicima toplote.
Primer. U jednu prostoriju se dovodi kiimatizovani vazuh ija je temperatura tg 26
i sadraj vlage xg lOgkg"1 U komori se ostvaruje meavina krutiog i sveeg vazduha u onosu
3 : 1. Spoljni vazduh ima teraperaturu t, = 10 i reiativnu vianost <p, = 65%. Tem peratura
u unutranjosti prostorije se odrava na 22. T reba nai odnos koliina toplote koje se dovode
:u pregrejac i dogreja.
Iz ,,i x" dijagrama se nalazi da je:
is

iM= 10,7; J! = 5,3i ig 12,3

cntalpija smee
- 1,8 + 3 -1 0 ,7
Iin = ~

- 7,6
onos toplote:

SL1 =
Qa

__

12,3 - 9,3 _ 3,0 ~ 1,77

748-5 Koliina toplote koju treba odvesti blaenjem

Sistem klhna-ureaja, u toplim perionicam a kada je spoljna tem peratura vea
od tem perature koju treba odravati u unutranjosti prostorija klimatizacijom, ima
za zadatak da ovoenjem toplote izvri hlaenje i suenje vazduha. K oliina toplote
koju treba ukloniti odvodi se ukijuivanjem hladnjaka (shema na sl. 161).
Preiavanje vazuha i eventualno drugi postupci sa njim vre se n a isti nain
i pom ou ureaja u klim a-komori kao i u zim stdm danim a prilikom zagrevanja
U kupna koliina toplote koju treba odvesti hlaenjem QHL (jaina hlctenja)
sastoji se iz sledeih deliminih koliina toplote:
Q h l ~ Q p + Q v + Q s -r Q k |

[W]

(7.37)

gde su :
Q p koiiina toplote koja spolja prodire u zgradu
Q u koliina topiote koja se proizvede u unutranjosti prostorije,
qs
Qk

_ koliina toplote koja se uvodi spoljnim vazduhom i

koliina toplote koja se proizvede u kanalima prodorom toplote
i radom ventilatora.

304
748-5 IToplota Qp

Kotiina toplote QP sastoji se iz toplote koja prodire usled tem peraturske

razlike kroz zidove3 vrata, prozore i dr. (Qit) i toplote koja prodire u unutranjost
prostorija usled uticaja suncevog zraenja (Q j). T ako je:
(7.38)

[W]

Q u -j- Q s

Koliina toplote Qk se rauna na isti nain kao i proraun gubitaka toplote

iz tetnperaturske razlike i koeficijenata proiaza toplote koji je pokazan u odeljku III.
Koiiina toplote Qz delimino prodire kroz prozore (Qpr) a elimino kroz
zidove (Qza), tako da je:
Qz

Qpr

+ Q zd

EW]

Uticaj sunevog zraenja, koji ponekad moe b iti osta osetan^uvodi se u

proraun na nekoliko naina i to zasebno kroz prozore i zasebno kroz zidove. Ovde
e biti izloen uproen nain prorauna.
74S-52Proraun proora toplote kroz prozore Qpr

Specifina koliina toplote usled prodora toplote kroz prozore pod uticajem
sunevog zraenja poveava se za qz = B z J z . Ovde je inilac 5*^ _ koeficijent
propustljivosti zraenja za jednostruke i dvostruke prozore raziiit i to .
B j = 0,9 za jenostavni prozor
B z = 0,81 za vostruki prozor
K oeficijent zraenja J z nalazi se u tabeli T -7 9 . K ao to se vidi on zavisi od
oba dana, orijentacije povrine koja se zrai i od godinjeg doba. V rednosti u tabeh
T -7 9 raunate su za mesec juli kada se sm atra da je sunevo zraenje najjae. Ova
merenja su vrena u Nemakoj i za nau zemlju se mogu koristiti. Ukoliko b i se
eieli jo precizniji rezuitati trebalo bi izvriti opite i korigovati vrednosti u tabeli.
U kupan specifini prodor toplote u prostoriju bio bi:
|

gpr

4- i z kpr (ts tu) + B z - J s

[Wm 2]

(7.39)

U kupna koliina toplote kroz povrinu prozora prem a tom e je:

QPr = A P r lk P r(ts - t u) + B z - J z \
ovde je:
Apr
kpr
ts
tu
Jz

povrina prozora [m3]

koeficijent prolaza prozora [Wm 2 K 1 ]
tem peratura spoljnjeg vazduha [C]
tem peratura unutranjeg vazduha [C]
koeficijent sunevog zraenja [W m 1 ]

[W]

(7.40)

305
Za tanije proraune autori podataka prem a kojima je izraena tabela T -7 9
(Cam m erer i Christian) preporuuju da se izvri korekcija proizvoda A vr
Bz u
izrazu (7.40), kod prozora koji su povueni u udubijenja zida zbog sm anjenja efekta zraenja usled zasenenja. Ako je irina prozora E, visina H i dubina F (slika 189),
onda se um esto proizvoda ( A p r - J z - B z) unosi u izraz (7.40) sleea vrednost:
\ Qp r ^ ( J r - H - E - J v - H - F - J h - E - F ) B z \

|W]

(7.41)

gde je:
Q Pr

Jr

Jv

Jb

T - 79

toplota koja prodire usled su n evog zraenja kroz uvueni

prozor [W_!
koeficijent zraenja iz tabele
T 79 za povrinu u ravrti prozora [W m~2]
~ koeficijent zraenja
iz tabele
T ~ 79 za povrinu orijentisanu
isto kao vertikalna strana u d u bljenja prozora [W m2]
koeficijent zraenja za horizontalnu
stranu
udubljenja
[W m"2]

K o e ficije n t z ra e n ja J . z a m e se c ju li

[Wra! l

Povrina zida orijentisana prema

Doba
dana

SI

JI

JZ

SZ

Horizontalne
povrine

5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19

314
477
477
377
238
64

291
512
599
611
547
407
221

99
250
372
483
529
512
436
302
122

__

--

70
209
320'
395
430
395
320
289
70

122
302
436
512
529
483
372
250
99

221
407
547
611
599
512
251

, _

_
_

64
238
377,
477
477
314

1 151
163 !
521

52
163
151

47
169
308
454
605
727
814
843
814
727
605
454
308
169
47

Primeri
1. N ai proor toplote usle sunevog zraenja kroz jean vostruki prozor
irine 2 m i visine 1,5 m u ravni zida. Spoljnja tem peratura ts = 32, unutranja
tem peratura iu 26, oba dana je 15 asova, prozor je okrenut jugozapadu.

306
Iz tabele T 79 nalazi se da je J z = 529 W m "! ,
Za dvostruke drvene prozore iz T 14 nalazi se da je k Pr 2,8 [W ms K]
Povrina prozora je 2- 1,5 = 3 m 2

Otuda je:
Qpr ~ 3 [2,8(32 - 26) + 0,81 529 ] = 3 (19,5 + 429) = 58,5 + 1286 = 1344,5 W
Vidi se da je uticaj zraenja na prodor toplote veoma znaajan.
2. N a spratu ispod prozora u prethodnom prim eru nalazi se prozor iste veliine samo je uputen u zidu za 30 cm. N ai prodor toplote kroz ovaj prozor uzevi
u obzir efekat zraenja ali um anjen usle senke u udubijenju.
Za ovaj siuaj je:
J r 529 W m 2 : orijentacija JZ
J v ~ 238
:

SZ
J h 605
: za horizontalnu povrinu
Otuda je prema (7.41) za ovaj prozor:
Qpr =(529 - 1,5 2 - 238 1,5 0,30 - 605 2 0,30) 0,81 = 905 W
Efekat zraenja je um anjen za ovaj prozor zbog senenja u iznosu:
3349 W - 905 W = 444 W tj. za 33%.
Radi smanjenja efekta sunevog zraenja mogu se upotrebiti kapci na prozorima ili aluzine. Ovim nainom zraenje se smanjuje za 25 do 35%.
748-53 P ro ra u tt p ro o ra to p lo te k ro z ziove

Prodor toplote spolja kroz zidove, tavanice i krovove vri se sa izvesnim

zadocnjenjem usled njihove akumulacije toplote. Ovo zadocnjenje zavisi od debIjine i vrste materijala pregradnih povrina.
Kada treba uzeti u obzir i efekat sunevog zraenja stvar postaje jo sloenija,
U praktinim raunima se prim enjuju uproeni naini rada na bazi rezultata
postignutih opitnim merenjima.
Jedan o naina koji je uveden u SAD je pomou ekmvalentne temperaturske
raziike A t (Heating, Ventilating, A ir Conditioning G uide 1958),
Masena koliina toplote koja prolazi kroz zid iznosi prema ovom nainu
p rorauna:

j
gde je:

? =

) = * * * *

[Wm-]

(7.42)

'
_
k z ~ koeficijent proiaza toplote kroz zid [Wm K ]
t'e fiktivna spoijanja tem peratura usled koje se vri prolaz toplote
kroz zid ka unutranjoj prostoriji gde vlada odreena tem peratura tu,

307
Ekvivalentna temperaturska raziika At prestavljena je tabelamo pri emu su
obuhvaeni svi uticaji na prolaz toplote kroz spoljne zidove, uticaj doba dana na temperaturu zraenja (f*) i uticaj akumulacije toplote u pregradnom zidu. Tabelame veliine se odnose na temperaturu vazduha u prostoriji tu = 26 i na spoljnu temperatum
fc = 35. Promena dnevne temperature je uzeta za 20, a jaina zraenja je raunata
za 1- avgust na geografskoj irini od 40 .
Vrednosti za A i pod gornjim uslovima za zidove date su u tabeli T 80 a
za krovove u tabeli T 81.
Pozitivne vrednosti Ar se odnose na prolaz toplote prema unutranjosti
prostorije dok negativne vrednosti znae da zid oduz'ima toplotu iz prostorije.
Ukoiiko je c* < 26 onda se At iz tabele T 77 poveava za tu razliku, tj.
nova vrednost ekvivalentne temperaturske razlike sa k o jo m treba raimatk iznosi:
A r' = A r T (26

tu)

I ako se naa zemlja nalazi izmeu 41 i 47 geografske irine dok se kod nas
ne izvre potrebni radovi za donoenje optih normi za ovu vrstu proraunaj ovi
podaci se mogu bez veih greaka koristiti.
T - 80

E fcvtvalentna te m p e ra tu rs k a ra z lik a A t za zidove {r!C3

V rem e:

Sh

10 h

12 h

14 h

Pun zid
10 crn

Istok
Jug
Zapa
Sever

4 5 j9
- 7 ,4
- 5 ,2
~ / ,4

11.4
- 6 ,3
- 5,2
- 6 ,3

12,0
4.-43
- 3 ,0
- 5 ,2

2,6
12,3
0,3
- 1 ,9

1,5
12,9
9,2
0,3

7,7
1+0
1,5

1,5
18,1
1,5

0,3
- 0 ,8
3,7
- 0,8

- 3 ,0 !
- 1 ,9\
- 3 ,0

Pun zid
20 cm
ili upalj
30 cm

Istok
Jug
Zapad
Sever

- 0 ,8
2,1
-o ^
- 5 ,2

- 0 ,8
- 2 ,1
- 1 ,9
- 5 ,2

2,6
- 2 ,1
- 1 ,9
- 5 ,2

4,7
- 2 ,1
- 0 .8
- 5 ,2

4,7
-2 ,1
0,3
- 4 ,1

2,6
6,0
2,6
- 1 ,9

2,6
5,6
5,9
- 0 ,8

2,6
2,5
8,1
- 0 ,8

i,ei
1,2!
8,11
-1 ,9 !

Pun
zid
30 cm

Istok
Jug
Zapad
Sever

+ 1,5
+ 0,1
L5
3,0

1,5
- 0 ,6
1,5
4,1

1,5
- 1 ,0
1,5
4,1

0,3
- 1 ,0
0,3
- 4 ,1

1,5
- 1 ,0
0,3
- 4 ,1

2,6
2,6
0,8i
2.1
0,3
0,3
4,1! 4,1

2,6
3,4
1,5
- 3,0

4,7
6,5
1,6
3,0

2,6
7,5!
4,0
5,9
103
- 1 ,9 - 0 ,8

2,6
2,9!
3,7 i
-1,91
i
i
03]
0,1!
2,6|
- 3 ,0 |
j

__

16 h

17 h

20 h

-6

Laki
beton
20 cm

Istok
Jug
Zapad
Sever

- 1 ,9
- 3 ,6
- 1 ,9
- 5 ,2

2,6
8,1
- 3 ,6 - 2 4 ,
- 1 ,9 ]^9
5,2| - 5 ,2

8,1
+ 3,8i
- 0 ,8
- 4 ,1

Laki
beton
30 cm

Istok
Jug
Zapa
Sever

0,3
- 1 ,9
0,3
- 5 ,2

- 0 ,8
-2 ,1
0,8
- 5 ,2

4,7
- 2 ,1
0,3

0,3
- 2 ,1
- 0 ,8
- 5 ,2

4,7
3,7
+ 2,1
4,9
0,3!
l,5l
- 4 ,1 - 3 ,0

1,5
6,0
3,7

22 h

24 h j

_
1,2
9,2
- 1 ,9
2,6
4,0
8,1
- 0 ,8

- J

2,6!
l,2s
v,0|
1:9

308
E & vivaien tn a te m p era tu rs k a ra z lik a A t za k ro v o v e [C]

Vrem e h :

12

18 i 20 J 22 1
11______
16 ]
_____j_
|_____ i

14

u senci

Konstrukcija
iaka
srednja
teka

-5 ,2
-6 ,3
-6 ,3

7,4
-7 ,4
-6 3

-1 ,9
-4 ,1
-5 ,2

1,5

2,6

- 0 ,8

1,5
-0 ,8

-3 ,0

1.5
1.5
0,3

24

-4 ,1
-1 ,9

-5 ,2
-1 ,4

0,3

- 0 ,8

- 0 ,8

-0 ,8

0,3

osunani
Laka konstrukcija
drvo 25 mm
izolacija do
50 mm
Srednja konstrukdja
beton 50 mm
Izolaja ili
drvo do 50 mm
beton 100 mm
izolacija do
50 mm

0,8

14,1

22,5

26,9

20,9

8,6

0,2

- 3 ,1

- 5 ,2

- 2 ,4

10,0

19,2

24,6

20,8

113

2,4

- 1 ,9

- 4 ,1

3,4

4,9

14,2

20,6

21,8

15,7

6,4

1,2

- 2 ,1

.------------

18,3

17,6

11,5

4,3

1,1

17,6

12,6

5,3

2,1

Teka konstrukcija
beton 150 mm
beton 150 mm t
izoiacija 50 mm
Prim er.

- 2 ,3

- 3 ,3
- 2 ,3

- 2 ,3

7,0
5,0

14,3
12,3

16,5

jena prostoriia na uglu itna zidove od lakog betona od 20 a n oblozene

najveeg prodora topiote pomou ekvjvalentne temperaturske razlik .

Koefidjent prolaza roplote k :
Za beton X 1,4
koeficijent preiaza sa zida unutra k. _o_
koefidjent prelaza na zidu spolja <xy = 17,5

1
k

0,04 ; 1 __
1
0,2
0,725; k = 1,38
8 + 1A ^ 0,10 T 17,5_

Ekvivalenttia temperaturska razhka Af:

14
16
12
h: [
doba dana
S,1
4,7
8,1
|
^ltoni zid C
3,8
6,5
-2 ,1
juni zi C

18
2,6
7,5

20________ ________ _______

2j,6
4,0

18
72
258
330

20
72
138
210

Prodor toplote Q

istoni zid: A k A t = 20-1,38- A t = 27,6 A t

25-1,38 A i = 343 A t
juni zid:
14
16
12
h: !
doba dana
224
130
| 224
istoni zid [W]
131
224
- 73
juni zid [W]
355
354
Ukupno [W]
i 151

_______
____ ..

At poveava za razliku (26 - 24) = 2.

Ako bi trebalo raunati za tu 24, onda se

309
748-54T oplota Qu

Ova topiota je proizvedena u unutranjosti prostorije od ijudi QL i od m aina, ureaja i osvetljenja 0 M, tako a je:
Qv = Ql + Qm

[w j

________ _____OJtii

T opiota koju odaju ijui O data je u tabeiam a T 4 i T 5.

M oe se raunati da je topiota koju proizvoe maine i razni ureaji 0,2
do 0,5 njihove ukupne nominaine snage prem a broju asova iskorienja dnevno.
Snaga maina je data u njihovim karakteristikama. Ukoliko ureaj siui za proizvodnju toplote (npr. elektrini grejai, tenjaci i sl.) onda se uzima u obzir njihova ukupna jaina pretvorena u toplotu.
T oplota koja se razvija usled unutranjeg osvetljenja treba takoe da b ude
uzeta u obzir. O nainu i jaini osvetljenja poatke treba a dostavi projektant
objekta. Ukoliko se sa ovim ne raspolae za proraun ove toplote moe se uzeti
0,20 W po 1 luksu i i m 2 povrine poda, ako se radi o sijalinom osvetljenju, Za
elektrino fluino osvetljenje (neon, fosfor) jaeina je i/3 od sijaiinog tj. 0,7
W l x _! -m "2.
Za jainu osvetijenja nekih prostorija moe posluiti tabela T 82:
T 82

Elektrino osvetljenje WmJ

Vrsta prostorije

Pozorista
Restotani, obine radionice
Ustanove, kancelarije
kole, robne kue
Crtaonice, fina mehanika

sijaiino
5
10
15
20
30

do
do
do
do
do

10
30
30
40
50

fiuino
2
4
5
7
10

o 4
do 7
do 10
do 14
do 17

748-5 5 Odvroen je to p lo te zfoog hlaeisja i suenja vazd u h a

Ako bi se vazduh hiadio bez suenja ona bi se odvedena koliina toplote

raunala prem a jednaini (7,28). U ovim proraunim a razlike u masi i
masenoj koliini toplote usled razliite apsolutne vlanosti vazduha onosno tem peraturske razlike, zbog neznatnog praktinog uticaja mogu se zanemariti.
Koliina spoljnjeg vazduha koji treba obnavljati u prostorijama date su u
poetku ovog poglavlja (T 72). Kako se vidi ove koliine mogu varirati u zavisnos tem perature spoljnjeg vazuha.
K ada se vazduh hlaenjem istovremeno m ora i suiti do odreenog stepena
vlanosti, to je sluaj kod klimatizacije, onda se izvojenoj koliini vlage mora
ouzeti i toplota isparavanja. Za oreivanje ove topiote, odnosno jaine hlaenjct
u ovim sluajevima je jednostavnije u proraunim a sluiti se entalpijom vlanog
vazduha a prom enu stanja sleovati po s,i x dijagramu.

310
Izdvojenu koliinu vlage (?w naiazitno pom ou izraza (7,31) a apsolutnu
vlanost uvoenog vazduha x$ iz (7.33).
Jaina hlaenja spoijnjeg vazduha sa odvajaniem koliine vlage Gw onda
iznosi:

Q s ~ Gs (4 iu) + G w l + G Wm ) A* 1

tw J

(7.44)

A* je izvedena ko'iina toplote hiadnjakom radi izdvajanja 1 kg pare, indeksi s i u

odnose se na spcljanji i unmranji.
Deava se da je radt suenja vazduha potrebno i dalje sniavanje njegove
tem perature ispod one 'koia je potrebna za hlaenjc prostorija, U ovakvim sluajevima uvoeni vazduh se na kraju tnora jo dogrevati. Ovu koliinu topiote treba
dodati kao odatak jaini hlaenja u proraunu i sa tim izvriti ispravku za A ',
to se moe direkm o ustanoviti u ,,i
dijagramu.
748-56TopIota Isojlu ap$ o rb u je vstzuh u k a ca H m a

U postrojenjima klimatizaciie sa duom kanaiskom mreom i niskim temperaturam a prolaznog vazuha treba uzcti u obzir i otm izm enu topiote a takoe
i topiotu koju oaju ventilatori. Nek sigurni podaci se u ovom pogledu ne mogu
dati, jer ni podaci o koeficijentima prolaza toplote i okolnim tem peraturam a nisu
dovoijno tani. T reba izvriti najrcalnije pretpostavke a za ventilatore koristiti
to je ve reeno o oavanju toplote maina
748-6

Odnosi veliina stanja vazduha

U procesu kiknatizacije pokazano je a su veiiine stanja vazduha vt m eusobnoj vezi. Pri reavanju zadataka u vezi ovih odnosa korisno sui ,,i x ijagram. Ovde e se izneti izvesni lcarakteristini odnosi za uslove letnjeg rada u kjjmatizovanim prostorijama pri emu je i prom aja ubacivanog vazduha ogrsniena
jer je taa i jaina hlaenja najvea.
Ako je jaina hiaenja tj. koliina topiote koju treba odvesti iz prostorije
O b a koliina vlage G. onda su u vanosti sledee relaje:
Q = G ^ iiu G w = G a ixK

[W]

i4)

- x d)

[k g h "! ]

gde je Gn koiiina dovedenog vazduha [k g h _ lj. Indeksi i u se odnose na stanje

doveenog i unutranjeg vazduha.
Pravac prom ene stanja vazuha izraen je sa:
I

! Q d_ _

( 7 .4 5 )

i Gw
U ,,i x diiagramu ovom praveu promene stanja odgovara prava sa na.
Ojy
Al
. . . . . . . . .v
,
gibom. - = prema nmji i ~ 0 (v. ivicnu razmeru).
G\y
Av

311
U manipulaciji sa veliinama u , , i x ijagramu treba dobro obratiti panju
na upotrebu njihovih dimenzija. U ovojn sluaju sadraj viage x treba izraziti u
fcg/kg suvog vazduha a entalpiju i u kcal/kg s.v.
Ako je na ijagramu , , i ~ x " (si. 190)
u taki U odreeno stanje vazduha u prostoriji onda 'e se stanje ovoenog vazduha
dobiti u preseku pravca prom ene stanja koja
polazi od take U do iinije tem perature td.
T em peratura td, kao to je poznato, odreuje se zahtevom da tem peraturska razlika
(tji td) bude u granicam a 6 do 8. Ovim
nainom naena entatpija ia omoguava da
se dobije potrebna koliina vazduha Gd.. Tako }e:
Qd

iu

[k g .U > }

(7 .4 6 )

K ada se u ovakvim proraunim a koristi entalpija vlanog vazduha onda u m eusobnim relacijama kod topiote 0 D treba
SL 1 90 P ra v a c p ro m e n e s ta n ja v a z d u h a
uzeti u obzir i toplotu isparavanja i toplotu
o i ai ija g ra m u
koju odaju osobe u prostoriji (120 W po
osobi).
Stanje vazduha za redovno, zagrevanje, hlaenje i viaenje odreuje se izborom odnosa koliina spoljnjeg vazuha pri krajnjim zimskim uslovima.

*749" PRORAUN JEDNOG KL1MA-URK)AJA

C eo p o stu p a k oko o d re iv a n ja p o d a ta k a o p te re e n ja , k a ra k te rtsti n ih taaka sta n ja i d im e n z ija k lim a -u re a ja p o k azae se n a je d n o m p r im e ru .
Z adatak.
U jed n o j p ro sto riji In s titu ta g d e se n a la z e u re d a ji za m e re n je i ispitivanjc tre b a p re k o c eie
god in e o d r a v a ti k o n s ta n tn u te m p e ra tu ru i v la n o s t. Z a h te v i su :

Tem peratura: tB + 20
R e la tiv n a v ia n o s t:
K ra jn je v re d n o sti

= 50%
sp o ljn ih k lim atsk ih

Z a ieto ts = 35%
<ps = 3 5 %
za zimu t, 10%
= 40%
T e m p e ra tu r e su s e d n ih p ro sto rija :
z a le to t + 2 5
za z im u t = . H -15
T e m p e ra tu r a p o d ru m a r = + 1 5

u s lo v a :

312
Ostiova p ro sto rije pofcazana je n a sL 191.
strukcija:

S p o ljn i z id jc o k re n u t p r e m a

zapadu. K o n -

Z id o d p u n ih o p ek a d e b ljin e 30 c m z a je d n o sa z a v rn im slo je ra , p re k o k o g a je p lo a o
iverce 2 cm , 4 p ro zo ra (d v o stru k i) v isin e 1,5 ra irin e 1,2 m .
U tratran ji zid o v i:
Opeka n a k a n t 12,5 c m ,
iverice o d 2 cm.

o b lo e n i

p jo o m

od

P od i p la fo ti:
A rm iran i b e to n , 15 c m sa c e m e n tn im
lepljenim p ark eto m n a b itu m e n .

slo jem i

Pogonski flu id :
P ara niskog p ritisk a ( l O k P a ) i v o d a za h la e n je
od + 8 .

749-1 Proraun optereeuja hlacuja

749-1 lP r o d o r top lote k ro z p r o z o r e
Najvee zraen je n a z a p a n o m z i d u u 1 6 a so v a ,
K o eficijen t p ro ia z a k ro z p ro z o r ( t a b e l a T 14),

A pr^S^lV m - K-1].
S poljna te m p e ra tu ra u 16 as. (p re m a d ija g ra m u
sl. 192) t, = 34. Ja in a z ra e n ja u 16 as.
(T - 79)
3 , = 611 [W u i-J K - ].
Iz jed n ain e (7.40) izlazi:

Qw =

4 - l , 5 m ! 'l , 2 [3,3 W m -2K ! (34 - 20) K +

SUka 191 O s n o v a k lim a tiz o v a n e

+ 0,81 611 W m "2] s 3900 W

p ro sto rije

Siika 192 Promena nevne temperature

749-12Prodor toplote kroz apoljni zid
K o e ficijen t p ro la z a to p io te sp o ljn o g z id a (ta b . T 11) k zd = 1,16 [ W m - ! K - ]
V re d n o st (A t) za 16 as. A t + 0 , 3
P ro d o r to p lo te k ro z p ro z o re je z n a tn o v ei o d p ro d o ra k ro z zidove p a se o p te re e n je h la -

313
denja ratma za 16 as. Za druge graevinske uslove praverava se za koje doba aua uzeti najveu vrednost.
Povrina spoljnjeg zida.
A

= 15 3,5 - 7,2 = 46,8 m 2

Qzi = 4,8 1,16 (26 - 20 + 0,3) = 350 W

749-1 3 P r o d o r to p lo te k ro z nreutranje z id o v e , p la fo n i p bd
Za unutranje ziove (tab. T -ll)
Plafon (tab. T-16)
Pod

k l,2 9 W m '2K_1
k = 1,94

k = 1,63

Za unutranje povrine radi se formular, slino kao za gubitke toplote.

2
Strane sveta

7
s
6
obraun povrine

Oznake

P r o d o r to p lo te Qs

ebljma

cm

.S
*SejJ

_
s &
a _kd

10
12
9
11
proraun dobiika topiote

>
o
Pd

'oUi
Xi

ms

15,0
15,0
8
15
1
8

8
8
3,6
3,6
2
3,6

120
120
28,8
54
2
28,8

Qh
Dobik {t, tu) tak
toplote

G iU
m2

ms

13

W
n f ! K"1 c

Oba odeijenja zajedno [W m"! IT1J

PD
TV
UZ
UZ
UV
uz

SI
IJ
J

15 + 2
15-1-2
12,5 + 2
12,5+2

12,5 + 2

l
l
l
i
l
l

__

120
120
28,8
52
2,0
28,8

1,62
1,91
1,29
1,29
2,32
1,29

-5
+5
+ 5
+5
+5
+5

-8 ,1 4
9,71
6,45
6,45
11,63
6,45

-9 8 0
1170
190
345
25
190
940

7 4 9 4 4 ja in a n n u tm n jih to p lo tn ih iz v o r a

U prostoriji je prisutno 10 osoba istovremeno. Direktna toplota koju odaje jedna osoba na
20 pri lakom radu je 93W .O tudaje:
Qi, = 1 0 -9 3 W = 930 W
Za osvetljavanje uzee se jaina od 15 W po m 3 poda. (neonsko osvetljenje). U prostoriji nema
maina, tako da je:
Q u = 120 m 2 15W m - = 1800 W
O tuda:
Q v

= 930+ 1800= 2730 W

749-15 O pteredem je h la e n ja p ro sto rije

Iz prostorije treba leti izvesti ukupno
Q d = Qpr + Qzi + Q a + Q v =
U izrazu (7.37) je Q D = Qp + Q v.

3900 + 350 + 940 + 2730 = 7920 W as 7900 W

749-16 Hla&mje snenje vazdtihe

U prostorij: je relativno mali broj osoba. Zbog tga nema osetnog zagadenja vazduha pa
eo spoijnjeg vazduha moe biti mali. Ako se usvoji dvostruka obnova vazduha na as bie
Gt 120-3,6-2 - 864m3r tj. 1030 k g h '1
Iz ! * dijagrama ita se stanje unutranjeg i spoljnjeg vazduha, koje je predvieno:
is - 18,6 Whkg*1 xs -- 12,3 g.kg"!
ih, 10,70 Wh kg'1 xv = ,25 gjkg'*
Isparenje viage od ljui u prostoriji iznosi:
Gwc, = 10-40 = 400 gh*1
Onda po jednaini (7.44) koiiina toplote koju treba odvesti radi hlaenja i suenja spoljnjeg vazduha iznosi:
Qs ^ 1030 - (18,6 - 10,7) + 0,4 - 590 = 8420 W
Docnije e se proveriti da (i je temperatura vode za hlaenje dovoljna da se postigne neposredno stanje vazduha ili ;e jo potrebno hladiti i smeu vazduha ili dogrejati.
749-!7K.ol!ina i svar.je vazduha u le tn je m r a d u

749-1TlKoliHna dovoenog vazduha

Kako je u ovom primeru promena vlanosti neznatna moe se koliina vazduha odrediti
pomou toplote prostorije. U jednaini

Qd Ga cp (tu

ta)

uzee da je temperaturna razlika ( ~ta) = 7 j. t 15, tako da se dobije koliina dovoenog vazdoha.
O
7900
G =
= r = 4050 k g h - a 3400 m 3 h _1
Cp
0,28*7
eo spoljnjcg vazduha iznosi 1030/4050 ^ 2535%,
749*172 Stanjc ovoenog vazduha
Iz G wl ~ G^{xu X)
dobijz se
xd ~ Xa

&WL
Ga

>7,25

400
4050

= 7,15

Iz i * dijagtama nakzimo za fa - 15 i Xd 7,15

is = 9,05 Wh kg1
749-173Ir.meaa toplote izmeu klim a u reaja i dov o en og vazduha

Snaga ventiiatora za dovoeni vazduh pri i; = 0,65 procenjenog Ap = 343 Pa

3400 - 343
3600-1000-0,65

= 0,5 kW

Rad ventiiatora pretvoren u topiotu Qk, je

0,5- 1000 W 500 W

315
Izmeu klima komore i prostorije kanali su kratki pa se moe izostaviti prolaz toplote
kroz njih.
oroeni vazduh na ulazu u ventilator ima tem peraturu i'

V = i<t ~
749-2

_ 5 00

__

4 0 5 0 0,2.8

15

0,45

S t 1 4 ,5

Nain rada idim a urcaja

Na sl. 193 pokazana su do sada odredena stanja vazduha u J - x dijagrama. Oznake su:

I)
D' ~
M'

unutraSnji = kruni vazuh

spoljanji vazduh
dovoeni vazoh ua ulazu u prostoriju
dovoeni vazduh ispred vcntiiatora
meavina sa 2 5 ,5 % dela spoljnjeg vazduha

T e m p e r a tu r a

U
S

Du SU pokazuje proces meanja spoljnjeg i unuLranjeg vazduha;

D u DU proTncnu stanja u prostorijh

316
Osim toga ucrtano )e podruije tem perature vode za hlaenje na linjji zasienja fcoja se
zagreva o 8 do 15c.
Iz dijagrams se vidi a se stanje D ' ne postie neposredno hlaenjem smee. Produenjem
pravca taaka M ' D' do granice zasienja dobije se potrebna tem peratura povrine hlanjaka
t < 8. Zato se mesavina vazduha rashlauje na tem peraturu oblinje take rose od D' i na kra.ju
dogreje na D'. ogrevanje se moe u prednjem sluaju postii meanjem vazduha iz prostorije
sa rashlaenim vazduhom. Ovim se opterecnje hlaenja odrava na malom nivou a dogrevanje
sprovodi bez utroka toplote za zagrevanje.
Kiima uredaj prema totne ima jedan bajpas kao na sl. 163.
749-21Stanje vazdulia z a hlad eoje i m eavinu
Novo stanje vazduha H (izlaz iz hladnjaka) mora ieati na produenju prave koja spaja
take U D'ali jo osta iznad tem perature ulazne vode za hladenje (8). Za procenjenu krajnju
temperaturo o tv = 10dobija se koliina vazduha za bajpas G koja odgovara odnosu dui
DH jUH za 45% kolicine ovedenog vazduha.
Tako kroz klima uredaj prolazi samo 55% dovoenog vazduha. Tim e se obija pravi onos meavine krunog i spoijnjeg vazduha na ulazu ureaja iz
G

0,55 40501030 _

Gs ""

1030

j1

Za taku M meavine dobije se pomou jenaine (7.36)

*At

18,6+1,17-10.7
1 + 1,17

14,34 W h k g -!

emu ogovara:
12,3 - 1,17-7,25
2,17

9,6 g k g '1

Vazduh iza hkdnjaka ima tem peratum tn ~ 10, vlanost x n 7 ,0 gkg-1 i entalpiju i H = 7,73
W hkg"!.
749-22jacina hladenja za odravanje
Ukupna jaina hiadenja dobija se iz jednaine (7.37) za
Q n h ^. 7900+ 8420 + 500= 16820 W
Praktino se obija ista vrednost iz kohine meavine vazduha i razlike entalpije
i iza hladnjaka.

ispre

Za zagrevanje vode za hlaenje o 8 na 15 potrebna je koliina rashladne vode na as

Orrr

Gw -

2070 k g h -1

749-23Veliina hianjaka
Vazuh struji u suprotnom smeru od vode za hlaenje i hladi se od :
Srednja temperaturska razlika iznosi prema jednaini;
A t.

A t.

Au
At

At,

12

%6

-5,5.

27 na t H 10 .

317
otuda mem avna jednaina '/.a zbor hiadnjaka je:

ka A s
749-3

16820W

Qhj:

5,5 K

3060 w r>

Koliina toplote za grejanje

Poiazi se od jedname (7.26) rai nalaenja toplotnog optereenja Q GIt

Q a Qv .
Poto se prostorija mora odravati na konstantnoj temperaturi i vianosti i kada se ne koristi, onda je Q v = 0, zbog ega je
Q or ~ 0.B
T oplotni gubici za ovaj primer su (v. odeljak III):
Q g r = 4770 W
"Za zagrevanje spoljnjeg vazuha na unutranju tem peraturu potrebno je prema jednaini (7.28)
Qt = 1030 0,24 (20 4- 10) = 8600 W
Topiota za vlaenje rauna se iz (7.32)
(trjrAt 1=5

= 400 g/h)

Q,v = 1030 [(7,25 - 0,7) - 400] 10-s - 590 = 4370 W

Gubici toplote u kanaiima i rad ventiiatora se ne uzimaju u obzir jer su zanemarijivi. Potrebna
koiiina topiote za grejanje onda iznosi:
Q hr = 4770 + 8600 + 4370 - 17740 W

749-3iVeliine stanja vazdnha

Koliina spoijnjeg vazduha Ge i pri 10 uvodi se u potpunosti; bajpas se iskljuuje
a bi se dovodeni vazduh bez toga morao zagrejati iznad unutranje temperature radi pokria
toplotnih gubitaka, Tako je
G
Gj

4050 - 1030
1030

= 2,94;

Za taku smee za saa se ima

isi'

- 2 ,0 + 2,94 9,2

Posle vlaSenja (F ). Potrebno je:

t 2,0

3,94
=- xs --

.v(.

6,36 W hkg'

- 9,2

= 12,4)

7,25 g kg_!

Entalpija odgovarajue take naiazi se u t x" dijagramu i ona je j' = 7 ,7 3 . Predgrejavanje smee vazuha znai njje potrebno ako se deo spoljnjeg vazduha pri 10 unekoliko ogranii.
Smea vazuha (Al). Naknadni proraun daje za iv iM = 7,73W hkg"s .

G,i

= 3,3 onda Gs = ----- 4050 = 930 k g h -1

4,3
Dovedetn vazduh Gd
Entalpija dovedenog vazdulia dobija se iz:

318
Q o r Gn {id ~ !)

y = 10,7
Promene stanja pri

4770

io ifT

11,88 W hkg"' (td = 24,4)

-10 vide se na sl. 194.

X j3/ ^ ]
Slika 194 Promena stanja u zimskom periodu za primcr prorauna
749*32 G re jn a povj*ina
Potrebna koliJina toplote odteduje se uzevi u obzir promenjeni udeo spoijnjeg vazuha.
G g r = Gct (ia - i) = 4710 (11,88 - 7,73) == IfiSOO W h k g -
10 + 24,4
Sa temperaturom pare o t P = 102 i srenjom temperaturom vazduha t b = -------------= 17j2

dobija se za spectfiinu jaiimi dogrejaa.

16800
k 'A

(102 - 17,2)

200 W"C-

319
749-4

D im enzionisanje pojedinih elem enata

74941 K lim i urcdaj. K anal spoljnjeg i krtinog -vazdnha

U klima ureaju uzee se za hrzinu vazduha najvie 2 do 3 m s '1. Usvajamo:
F = 2 , 0 m s ''
Poto je zapreminsk protok

- 3400 m 1h ' 1, klima ureaj b! imao presek od oko

3600 2,0

: 0,473 m 1

Dimenzije komore prema tome su irina 0..5 m i visina 0,95 m ,akle

A 0,5 - 0,95 = 0,475 m 3
Ako se prepostavi da ;e brzina vazduha u giavnom kanalu 5 m s
duh treba a ima presek od

As -

860
3600 5

kanal za spoljni vaz-

= 0,048

(Za ove pretpostavke brzina nije potrebno obraunavati strujanja vazduha zapreminski za
odgovarajue temperature).
Presek kanala krunog vazduha iznosi
2540
3600 5

0,141 m 2

(Dimenzije kanala za spoljni i kruzni vazduh Cesto se biraju prema ukupnoj koliini vazduha da
bi u sluaju potrebe s vremena na vreme mogii pojedinano raditi punim kapacitetom).
74942 O v laiv a
Kod vlaenja vazduha vodom koja se dov'oi u vazdunu struju preko brizgaijki i ij: se
tok odrava pumpom, koiiina vode koja krui uzima se o 1 kg na 1 m s vazduha. Zna: za protok
vazduha od c = 3400 m3 h! protona koiiina vode bie
G i r - 3400 kgh"'
Ako jedna brizgaijka rasprava 0,20 m 3h"1, broj brizgaljki je
3,4
n ------0,20

= 17;uzima se 18

Ovaj broj e se rasporediti na 3 reda po 6 brizgaljki.

7 4 9 4 3 F lite ri i o v a ja k ap ljica

Za preiavanje vazduha jedan filter je postavljen neposredno iza komore za meanje spoijnjeg i krunog vazduha a drugi u bajpasu . Podalie q otporu daje proizvoae, Jedan odvaja
kapijiea od cik-cak lima sa povijenim ivicama postavljen )>: iza komore za rasprivanje, a drugi
ispred.
Prvi ima dubinu od 300 do 400 mm a drugi od 100 do 150 mm.
Ukupna duina komore za preiavajije vazduha je oko 2,0 m o ega ide na prostor za
brizgaijke (rasprivae) 1,3 a na ovaja kapljica 0,7 m.
Ceo ovaj sistem ima otpor oko 80 Pa, to zavisi od koiiine vode.

320
749-44ovodnl kanal i izlazni otvori

Za nvaj kanai i iziaze uzee st: bczina vazduha o V = 3 i n s '1.

3400

v4r?
Uzee se irina

3600 3

= 0,315 m1

0,5 m, visina 0,6 m, pa e bizina biti V = 3,14 m s" 1,

Dovodni kanai se pritvraje ispod piafona na unutranji zid. Vazduh se ispunjava prema
prozorskom zidu kroz rupiastu reetku.
Sirina kanala se postepeno smanjuje od is> o-..nT-is-pootku. o 0,1 m, na kraju.
Ako je S dovodnih. bonih otvora, svaki otvor imae protok od

r ...

3400

- 425 ms h_t

Za oreivanje preseka odvodnog kanala sluimo se jednainom (7.16).

Otuda je:
V~Aaaf b 3,3 K
Domet X je
8 - 0,5 = 7,5 m

X -

Iz tabele T - 7 7 nalazi se K = 5,7 i f b = 0,82. Bira se

= 0,6

A - 0 , 6 - 0,82 = (3,3 5,7 ^ 5 Y = 0,087

\
=

3600-7,5/

0,087

0,18 m2

Dovodni otvor: duina 0,7 m , vistna 0,25 m.

Odvodni kruni kanal postavie se ispod prozora na zapadnoj strani prostorije. Vazduh za izbacivanje e se ovoiti napolje preko jednog ahta na kraju
kanala.
Ako se uzme za brzinu na slobodnom preseku ovodnih reetki V 2,5
ms-1, onda je povrina jedne (ako ih je 8)
3400

= 0,047 ma

3 6 0 0 -8 -2 ,5
a sa i = 0,8
A ^ 0,047

0,06 ms

0,8
Odvoni otvor: uina 0,4 m i irina 0,15 m.

321

75

PRINCIPI
KOD

AUTOM ATSKOG

REGULISANJA

K L IM A T IZ A C IJ E

Zadatak autom atske regulacije jeste odravanje nekog procesa ili m aine na
odreenoj vrednosti autom atskim nainom, tj. bez uea oveka.
U procesu reguladje izvodi se m erenje regulisane veliine i njeno poreenje
sa zadatom vrednou pom ou regulatora. K ada regulisana veliina odstupi od
zaate vrednosti, u regulacioni sistem se uvodi signal koji tei da regulisanu veiiinu
ovede n a zadatu vrenost. Ovaj poremeaj dolazi zbog sm etnji koje m ogu biti
razliite npr. prom ena optereenja, spoljnje tem perature itd. M ada postoje objekti koji bi se stabilizovaii i sami na prvobitnu vrednost po prestanku poremeaja,
zadatak regulatora je da se vraanje sistem a na prvobitnu vrednost uspostavi
to bre.
Postoji vie poela po kojima se svrstavaju regulatori. N a prvom m estu do~
laze regulatori direktnog i indirektnog dejstva, to zavisi od energije za pokretanje
izvrnih organa.
K od reguiatora direktnog dejstva pri prom eni regulacione veliine pom eranje
izvrnog organa vri se na raun raspoloive energije koja postoji u regulacionom
kolu, Zbog toga se ovakvi sistemi regulatora m ogu koristiti samo kod sluajeva
kada je m erni signal dovoljno velike snage.
K od regulatora indirektnog dejstva koristi se za pomeranje izvrnog organa
pomona energija (pneumatska, elektrina, hidraulika), poto snaga signala mernog
elementa nije dovoljna za pomeranje izvrnog elementa. Prem a ovome u zavisnosti
od pomone energije ovi regulatori mogu b iti: elektrini, hidrauliki i mehaniki,
a pored toga mogu biti i kombinovani od ovih vrsta.
Najee upotrebljavana podela autom atskih reguiatora zasniva se n a karakteristici njihovog dejstva. Pod karakteristikom regulatora porazumeva se zavisnost
izmeu vrednosti i naina promene reguiisane veliine j promene izvrnog elementa.
Prem a ovome regulatori mogu biti:
1 . poziciont
2. proporcionalni (P)
3. integralni (I)

(y ro x)
(> = r -il x - dt)

4. derivatni (D)
5. proporcionalno-integralni (PI)> i y = ro x n f x dt),
6. P ID regulatori

U gornjim izrazim a je:

x razlika izm eu zadate i stvarne vrednosti regulisane veliine regulacionog sistema
y vrednost izvrne veliine regulacije
ro, ri i ri su konstante regulatora.
Pozicioni regulatori najee zauzimaju samo dva krajnja poloaja otvoreno i zatvoreno , pa se stoga zovu jo i dvopozicioni (ON -- OF).
Proporonalni regulatori su oni kod kojih je pomeranje izvrnog' elem enta
proporcionalno signalu greke tj. odstupanju regulisane veliine od zadate vrednosti.
K od ovih regulatora brzina pomeranja izvrnog organa je proporcionalna brzini
promene regulisane veliine, Jednoj vrednosti regulisane veliine uvek odgovara
jedan poloaj izvrnog organa, Za merilo propordonainog pokretanja izvrnog

322

organa slui faktor proporcionainosti, a ovaj je odreen irinom proporcionalnog

podruja regulacije.
Integralni reguiatori su oni ked kojih je brzina pomeranja izvrnog organa
dirdttno proporcionalna vrednosti odstupanja regulisane veliine a ne brzini od~
stupanja kao kod proporcionalnth reguiatora. T o znai da je reguladono dejstvo
integrainog regulatora proporcionalno integraiu odstupanja reguladone veiiine tj,
njegovo dejstvo utoliko je vee ukoliko je vee odstupanje regulisane vrednostr i
ukoliko je dugotrajnije ovo odstupanje. Pri tome u poloaju kada regulator m iruje
a reguiisana veliina se nalazi na zadatoj vrednosti, zvrni organ u zavisnosti oprereenja objekta moe zauzimati razliite poloaje. Iz ovoga se jasno vidi da veiiina
izvrnog dejstva regulatora nije vezana za veiiinu odstupanja regulisane veiiine
od zad?te vrednosti.
Proporcionalno-integralni reguiator (Pl-regulator) o^avlja kombinovano dejstvo proporcionalnog i integralnog regulatora. U poetku ovaj regulator deluje kao
proporcionalni, pa izvrni elemenat zauzima poloaj koji zavisi od brzine promena
regulisane veliine. Zatim izvrni eiemenat vri opunsko pomeranje radi eiiminisanja odstupanja regulisane veliine od zaate vrednosti i sve vie eluje kao integralni regulator. Dok se propordonalno dejstvo reguiatora vri skoro odmah, otle
se integraino vri usporeno.
Derivatni regulatori (D) imaju dodatne ureaje koji omoguuju reagovanje
regulatora na brzinu promene regulisane veliine. T o znai da novo reagovanje
izvrnog eiementa nee uslediti, bez obzira koliki je signal greke, sve dotie dok
je ova greka konstantna. Izvrni eiemenat e se pom erati u sklau sa smerom i
brzinom odstupanja regulisane veliine. Ukoliko doe do naglog pomeranja regulisane veiiine skoka, ondae izvrni elemenat prei p u n hod tako rei trenutno.
Prema tome dejstvo derivatnog regulatora se kortsti tamo gde je potrebno brzo
delovanje u procesu, to ko grejanja nema naroite potrebe. Zato se u klimatizacij koriste samo pozicioni propordonalni integralni i P I regulatori.
Po principu dejstva regulaciju topiotnih procesa zbog trom osti t j . male brzine
reakcije koriste se pozicioni proporcionalni i proporcionalno-integralni reguiatori
i to najee mehaniki iii elektromehaniki i u novije vreme eiektronski.
Reguiaciono koio ine sledei
sastavni elementi: merni em enat,
transmiter, reguiator i izvrni organ

(sl.195).
Kodgrejanja i klmatizacije imamo merne elemente za merenje temperature, vlanosti, pritiska i protoka.
Memi elementi koji su danas
najee u upotrefai jesu bimetalni, sa
tenou i otporni.
Transmiteri se koriste za pretvaranje signala iz mernog elementa
po prirodi istog kao to je regulator
Slika 195 Sfcema regulacionog kola. Merni
kao i za dovoenje signala na standard- elemcnat (i)., povratna sprega (2), regulator (3) i
regnlacioni organ (4)
nu veliinu, poto $e ova ne dobija
uvek od mernog eiementa.
Reguiatori su u veini sluajeva elektromehaniki kada se ne trai velika
braina i tanost, jer su oni znatno jevtiniji od pneum atskih ili drugih.

323
U izvrne organe spaaju regulacioni ventili ili elektromotori koji pokreu
klizne Ui krilne zatvarae (klapne).
M erm elemenat sa temperaturu i
pritisak. Prom ena tem perature ili pritiska
se prenosi na harm onikastu m em branu
koja je vezana za kliza potendom etra i
m enja veliinu. otpora izmeu krajeva
1 2 i 1 3, koji su vezani za regulator
(d. 196).
Regulator u zavisnosti od poloaja
klizaa potenciom etra uporeuje jainu
struje iz m erne jedinice i zadate vrednosti na regulatoru. Prem a tom e poloaju
regulator daje signal za pokretanje izvrnog elektromotora koji pokree ventile
na zatvaranje ili na otvaranje vazduha.

Slika 196 Shema potenciom eta sa davaem

i otpom ikom ; kltza ( 1 ), otpornik(2)j harmonikasta m embrana (3a): ravna membrana (3b):
dava za tem peraturu (4a), dava za pritisak
(4b)
7S1

Isvrin i motor se okree na osnovu

sgnala iz regulatora tj. usled prom ene
vrednosti veliine (tem perature) nastale
promenom otpora potenciom etra. D a ne
bi dolo do havarija m otor na osovini
im a kontakte, koji ga iskljuuju za krajnje
poloaje ventila, klapni i dr.

P R IM E R R E G U L ISA N JA KLIM A TIZA CIJE JE D N E P R O S T O R IJE

N a sl. 397 je prikazana jedna reguladona shema za automatsko regulisanje

tem perarure i vlanosti u jednoj prostoriji (sluaonici). Preko m ernih elem em ta

Slika 197 Shema automatskog regulisanja temperature i vlauosti vazuha za jednu prostoriju
U kiima-komori

324

za temperaturu (1) i vlanost (2) mere se odnosne veliine krunog vazuha. N a

osnovu dovoljnih mernih signala vri se reguiacija rasprivanja kapljica preko regulatora (3) i regulacionog ventila pomou servo-m otora (4) i daje reterentne vrednosti za oziranje pare za grejanje a preko reguiatora (5) i regulacionog ventila za
paru (6) u dogreja pre uiaza u prostoriju za klimatizacju.
U zavisnosti od temperature spoljnjeg sveeg vazduha koja se m eri preko
mernog eiementa (7) i zadate vrednosti na reguiatoru (8), m otor (9) e dejstvovati
na zatvarae za otpadni odnosno sve vazduh, koji se meaju i zagrevaju prolazom
kroz predgreja. Zatim se vazuh vlai i prolazi kroz dogreja i nailazi na m erni
elemenat (10) koji preko regulatora ( 1 !) i regulacionog ventila ( 12) regulie dovod
pare u dogreja a na osnovu unapred zadate vrednosti.
Oviaen vazduh gubi topiotu zbog ega se vodi preknsdogrejaa iji se dovod
pare regulie na osnovu regerentne vrednosti iz mernog elementa ( 1) i mernog elementa (13) preko koga je odreena eLjena vrednost tem perature u prostoriji.^Na
ta; nain automatski se obija zadata tem peratura i vlanost vazduha koja se tim e
neprekidno odrava u prostoriji bez obzira na tem peraturu i vlanost spoljnjeg
vazduha,
Fiime koje proizvode opremu:
JMP - Ljubijanii, Energoinvest Sarajevo, Istra ICula.

O D E L J A K VIII

8. DALJINSKO GREJANJE. TOPLOFIKACIJA

Ogiomne koliine energije koje se danas troe za proizvonju toplote u svim granama priviede kao i u drutvenim zgradama i domainstvima s jedne strane, a rezerve u svetu svih vrsta goriva kojima se raspolae s druge strane, zahtevaju da se kod svih potroaea
sprovede to racionalnija potronja. Neekonom inost iokainih i ratrkanih ureaja
za proizvodnju topiote u raznim svojim oblicima navodila je n a razmiljanje o traenju drugih racionainijih naina iskoriavanja proizvedene toplote od proizvoaa
do potroaa. Pored drugih usavravanja sistem a grejanja radi poveanja ukupnog
stepena korisnog dejstva, koncentrisanjem proizvoenja toplote za vei broj potroaa zbog niza svojih prednostt, postie se mnogo bolji e'ekat. Ovo je dovelo
do prim ene centralizovanog proizvoenja toplote za vie zgrada i objekata, ulinih
blokova i itavih gradskih podruja. Ovakav nain proizvodnje i prenoenja toplote
u cilju grejanja naziva se daljinsko grejanje.
M eutim prenoenje toplote na daijinu anas se ne vri samo u cilju zagrevanja objekata ve i u druge industrijske privredne i domainske svrhe. T ako se
m oe proizvoditi i prenositi topla voda za potronju u domainstvima, kupatilima,
zatim para i vrua voda za perionice, kujne, tehnoloke procese it. S toga je naziv
daljinsko grejanje prevaziden i bolje je za proizvodnju i prenos toplote na daijinu
upotrebiti izraz toplofikacija, jer boije odgovara ovako kom binovanim sistemima.
Sistemi daljinskih grejanja najpre poinju da se izvode u Americi osam desetih
godina prolog veka u cilju zagrevanja veiikih trgovina, crkava i najzad stam benih
zgrada. Razvoj ovog naina grejanja zatim uzim a sve veeg maha i do proiog rata
u Americi ve je bilo oko 200 ovakvih postrojenja.
U Evropi, najpre u Nemakoj, izvoenje daljinskog grejanja poinje poetkom ovog
veka, proiruje se na zapadne zemlje zatim i na SSSR, tako da je poetkom rata u celom
svetubilo ve oko 750 manjili i veih postrojenja, ok je danas ovaj broj mnogostmko vei.

81

PREDNO STI I NEDOSTACI

Prednosti daljinskog grejanja su znatne i mnogobrojne. O d giavnih treba

navesti:

326'

boiji stepen iskorienja goriva jer su kotiovi savrenije konstrukcije i

pod stranijim nazorotn i manji je rastur goriva zbog dovoenja i korienja na
jednora mestu;
reiativno veoma mali broj zaposlenog osoblja i ako delimino sa veim
kvaiifikacijama;
adaptacija kotiova za svaku vrstu goriva koje moe biti i iokalnog porekla;
manji trokovi oko transporta goriva, ijake i pepela;
manja opasnost od poara;
nepotreban prostor za mnogobrojne kotlarniee;
odravanje istoe i higijene na viem nivou itd.
Nedostaci ovog naina grejanja su relativno mali kao npr. trenutno, veiike investicije, mogiinost paralisanja snabdevanja toplotom naselja i inustrije u siuaju ratnih priiika.

82

POSTROJENJA DALJINSKOG GREJANJA

Glavne grupe iz kojih se sastoji jedno postrojenje daljinskog grejanja su:

za proizvodnju topiote, razvodne mree i prikljune potroake podstanice.
Grupe za proizvodnju toplote mogu biti dve vrste:
centralne rejonske iii blokovske kotlarnice u kojima se toplota proizvodi
iskljuivo za grejanje i prenosi najpogodnijim toplotnim fluidom koji ogovara
potroaima, i
topiane u kojima je dobivanje toplotne energije kombinovano sa proizvodnjom elektrine energije u kalorinim centraiama pa se iz takvih kotlarnica
odnosno postrojenja toplotni fiuid koristi i za grejanje a prenosi kao i u prethodnom sluaju.
Svakako da je ovaj drugi nain racionalniji jer se gorivo boije iskoristi pa se
pored grejanja dobije i jeftinija elektrina energija.
U oba sluaja danas se kao toplotni fluid koristi para, topla.i pregrejana voda.
Ako se u kotlamicam a
proizvodi topiota samo za daIjinsko grejanje onda pritisak
kotlova se kree u irim granicama od 2 do 15 barg. Jednostavna ema ovog naina grejanja se vidi na sll. 198.
K ada se u ovom siuaju koristi isti fluid za prenos
toplote i u topiovode i u kunom postrojenju onda se param etri toplovoda podeavaju
Slika 138 Sbema kotlainice i dircktnog razvojdnja d a ljin skoggtejanja, Dovodni vo (D ), odvodni (povratni) vod (0)
prem a potrebama kunih postrojenja. Tako se npr. priti$ak pate koji vlada u mrei toplovoda sniava pomou prigunog ventila (reducirventii) preina potrebi kunog potroaa, ili se od pregrejane voe dobija topla
voda meanjem.

327
K aa su fluidi razliiti onda se u podstanicam a doveena toplota koristi
za proizvodnju drugog fluida. Iz pare se moe dobiti pregrejana ili topla voa,
iz pregrejane vode para itd.
Ako je razliitim potroaima potrebno dostavki i fluide raziiitog oblika
ona nije praktino ovakve fluide priprem iti u centralama pa ih ovako razliite
odvojeno razdvojiti do pojedinih objekata ve se bira najpovoljniji nosilac toplote
kojim se vri razvod do podstanice u kojima se nekim od poznatih naina transformie u odreene oblike prema potrehi.
U kotiarnicama topiana u kojima se vri kombinovana proizvodnja i toplotne
i elektrine energije k.otlovi su visokog pritiska (do 100 a nekad i vie at.). Proizvedena para se najpre delimino iskoristi u agregatima za dobijanje elcktrine energije (u turbo-generatorim a) a zatim se koristi za grejanje sa smanjenim pritiskom.
Sheme na sl. 1 9 9 i2 0 0 pokazuju dva naina iskorienja pare u kombinovanim sistemim a za dobijanje energije

Slika 199 Shema za kombinovano iskorienje topiotnc cncrgijc protivstrujanjem izmenjivacm. Grupa kotiova
(1), turbine (2), razmenjiva (3), dovodni vo (4), odvodni vo (5), rezervoar
kondenzatora (6)

Slika 200 Shema za kombinovano iskorieuje

toplotne energije meanjem. Grupa kotiova (1), turbme (2), izmenjiva meanjem (3;;. dovodni vod (4),
odvodni vod (S'), pogonski povratni vod ()j rezervoar kondenzata (7), povrntak kondcnzata sa pum pom (S)

83

PRENOENJE TOPLOTNE ENERGIJE

831

CEVNE M R E E

Prem a svrsi iskorienja cevna mrea kojom se toplotna energija prenosi

fluidom od topiane do potroaa moe biti industrijska, komunalrsa i kombinovana.
U industrijske cevne mree spadaju one koje prenosc flui iskljuivo za
procese u raznim granama industrije, komunalne mree su one koje vre prenos
topiote iskljuivo za stam bene, bolnike, koiske i ostaie zgrade graova ili naselja.
Kom binovane m ree su kada snabdevaju toplotom oba sektora.
Raijusi toplovodnih mrea danas prelaze 15 km a u SSSR gde se u poslednje vreme naglo razvijaju, i vle esetina km.
U veim industrijskim centrim a i gradovima, rai racionalnijeg iskorienja,.
izgrauju se sistemi od vie toplana koje se povezuju u jedinstvenu mreu _tb
omoguava njihov paralelan rad u proizvodnji toplote za razne potroae.

328
Prema emi prenoenja toplote mree mogu b iti jenocevne, dvocevne
i viieceune.
Jenocevne mree, kod kojih se fluid po iskorienju baca, dosta su retke
zbog svoje neekonominosti u ekspioataciji.
Dvocevne mree, koje su najee, rade obino po zatvorenoj emi, tj. u
ceiom sistemu praktino cirkulie jedna vrsta fiuida.
Trocevne mree, koje su iskljuivo kombinovane, izvode se samo kada je
to ekonomski opravdano. Ovaj zahtev je jo otrije postavljen kada se radi o prim eni
viecevnog sistema mree.
Trocevna mrea m oe npr. nai svoje mesto pri snabdevanju toplotom istovremeno razgranatih kom unalnih i industrijskih objekata, to zahteva odreene
i iferencirane param etre fluida. U ovakvom sluW(u razvodna m rea im a odvojenu
cev za komunalne a odvojenu za industrijske potroae. Povratna cev je zajednika.
M rea toplovoa kojom se fluid prenosi do postanice potroaa je primarna
mrea a koja siui za razvod toplonoe kod samog potroaa naziva se sekundarna
mrea. Granino m esto izm eu ovih dveju mrea je podstamca.
U razgranatim topiom im m ream a radijusa iznad 5 km, mogu postoja-ti
i podstanice u pojedinim potroakim blokovima ili podrujima. U tom sluaju
prim arna mrea bi bila poeljena na osnovnu ili magistralnu (do podstanice rejona)
i na rejonsku m reu, izm eu dveju podstanica.
831-1

Izvoenje toplovoda

Cevne mree kroz koje struji toplotni fluid od izvora do potroaa sastavijene
su od eiinih cevi. Cevi se m eusobom spajaju tskijuivo zavarivanjem, koje mora
biti izvreno od strane isprobanih strunjaka. Prirubnice se ostavljaju na krajevima
samo gde treba ubaciti pojedine ventile i druge zatvorne ureaje.
Cevi se polau najee u podzemne kanale izraene od betona. N a taj nain
su bolje izoiovane i odravane. Kanali mogu biti prohodni i neprohodni u zavisnosti
m esta i potrebnog opsluivanja. Ree su cevi direktno ukopane u zemlju ali su onda
vie izloene vlazi i koroziji, manje su pristupane i tee se pronalaze mesta eventualnih kvarova. N a si. 201 i 202 pokazana su va naina izvoenja kanala sa poloenm cevtma.

Slika 201 Topiovodna cev

u etvrtastom kanalu

Slika 202 Topiovodna cev u

ovainom kanalu

Cevi za pojedine sluajeve postavijaju se izna zemlje na nosaima ili stubovima. Ovako postavljene cevi izloene su veim topiotnim gubicima pa zahtevaju
boiju izolaciju. N a sl. 203 vidi se jedan cevovod postavijen iznad zemlje u izvoenju

329
preuzea Energoinvest iz arajeva. U opte rai sm anjenja toplotnih gubitaka,
koji mogu biti znam i kada se radi o duim cevovodiraa, cevi se izoluju raznim izoiacionim materijalim a (kizelgur, staklena vuna, meavine od azbesta, ljake i dr.).

Slika 203 Cevovod postavljen iznad zetnlje {Energoin'.'est, Sarajevo)

D a bi se omoguila dilataja cevi usled tem peraturskih prom ena, izmeu

taaka uvrenja stavljaju se ilatacioni kom penzatori, slini. onima koji su opisani
u mreama unutranjth grejanja. Tako isto da bi cevi lake kiizile prilikom dilatacije one se izmeu vrstih taaka oslanjaju na nosaee sa vaijcima. N eki od oslonaca vide se na sl. 204.

Slika 204 Poupirai cevi

N a mestima gde se nalaze rave za razvoenje u raznim pravcima svi organi

se koncentriu u podzem ne kotnore ahtove. T u olaze ventili za putanje
ili iskijuivanje pojedinih ogranaka, kondenzni ionci, ureaji za kontrolu i dr. U
ahtovima su takoe postavijeni i kom penzatori radi pristupanosti kod eventualn ih popravki i zamene elova.
Anaiogno mreama razlikuju se i dve vrsle toplotnog fluida prim arni
i sekundarni. Prvi olazi iz topiane do podstanice , a drugi je od podstanee ka
potroau.

330
Primarni rsosilac topiote toplotni flui3 zbog svoje uloge naziva se jo i
alpnski toplotni ilui. C)vaj toplotni fluid je, najee voda5 raznih tem peratura
i pritisaka, koje obino cirkulie u zatvorenom krugu, zatim para, uglavnom zasiena
pomenutih razliitih pritisaka. U poslenje vreme poinju se primenjivati i druge
tenosti u vidu specjalnih ulja, kojima se moe podesit potrebna taka kljuanja
i mrnjenja, to je od naroitog znaaja. Kod nas nisu jo u prim eni pa e se ovde
tretirati samo voda i para kao toplotni fluid.
Od podstanice do krajnjih potroaa cirkulie sekundarni toplotni fluid. T o
je na prvom mestu voda, koja drkulie u odvojenom zatvorenom krugu za grejanje
prostorija ili potrona voda, zatim para za grejanje, za potrebe tehnolokih procesa,
za kujne, bolnice, perionice itd. Najzad kao sekunarni fluid esto je u upotrebi
i vazduh koji se razvodi za grejanje, ventlacij^i kiimatizaciju prostorija.
Prema razliitim ciljevima biraju se najpogodniji pritisak i tem peratura sekundamog fluida, koji su osnovni njegovi parametri.
Tako isto prvi osnovni parametar sekundarnog toplotnog fluida je njegova
proraunsba temperatura tr. Ako je u pitanju vodeno grejanje onda pritnarni toplotni fluid mora izvriti zagrevanje sekundarnog fluida o njegove povratne tem peratttre tv do razvodne tr jer se tu ne radi o promeni agregatnog stanja, u konkretnom sluaju o promen vode u paru, ve samo o podizanju tem perature fluida
na primer, o 70 na 90 , ako fluid slui za grejanje ili, npr, od 10 na 60 ako je re o
potronoj toploj vodi.
U sluaju da se voda, kao sekundami fluid, pretvara u paru, onda se toplota
primamog fluia tro na isparavanje sekundarnog fluida p ri konstantnoj tem peraturi.
Sekundarni toplotn fluid se moe koristiti direktno kod potroaa i u tom
sluaju njegova dovodna temperatura t treba da se izjednai sa razvonom tem peraturom primarnog fluida tr, a odvodna njegova tem peratura to sa povratnom
temperaturom sekundarnog fluida tv, tj. treba da je:

Meutim kada je veza izmeu prim arne i sekundarne mree preko izmenjivaa toplote onda a bi se stvorio uslov izmene topiote mora izmeu gornjih
temperatura postojati izvesna razlika (Ar), tako da je:
td

i r -f At , t G t p

At

_Temperaturska razlika At je zbir od tem peraturske razlike (Ar)m koja obezbeuje izmenu toplote izmeu primarnog i sekundarnog toplotnog fluida, razlike
temperature fluida (At)e na uiazu i izlazu razmenjivaa i pada teraperature (At)g
usled toplotnih gubitaka u mrei, tako da je:
At = (At)m + (At)e + (A t)g

(8 . 1)

odnosno proraunska temperatura primarnog toplotnog fiuida iznosi:

t'd t" r + (Ar)m+ (Ar)e+ (At)ff

i:

( 8 . 2)

331

(At)e i (At)e

(8.3)

T em perature "r i ' P u ovim izrazima uglavnom su uslovljene zahtevim a

potroaa i sa te strane na prvi pogled ne bi trebalo im ati mkakvih problem a. Ali
ipak b i biio od koristi ispitati mogunost i njiliove prom ene ako se radi o grejanju
ili priprem i tople'vode. Tako, sniavanjem ovih tem peratura bi se dobile dodne
vee povrine radijatora ime bi i investicije za njih bile poveane ali bi se suproino
tom e bili manji iza za prim arnu m reu a m oe se desiti i za neke deonice sekundarne mree.
D alje u zavisnosti potreba potroaa treba ispitati ceiishodnost prim ene dve
odvojene prim arne m ree iii ak i dve iii vie toplana tj. ovojenih kotiarnica. Ovde
naroito interveniu razliite tem perature ili toplotna optereenja sekundarnlh
fluida odnosno mrea.
O dredivanje tem peraturske razlike (Ai)m, koja treba da obezbedi izmenu
toplote u podstanicama zavisi od broja podstanica u onosu na topiotno optereenje i razgranatost prim arne mree. Smanjenjem A(r)m rastu dimenzije razmenjivaa ali takoe i razlika (At)e. Ovo dovodi do smanjenja tmenzija prim arne m ree
za istu proraunsku tem peraturu i pritisak i obrnuto sm anjuju se proraunske
tem perature i pritisci u primarnoj mrei ako se prenici ove mree ne menjaju.
P ri ovome se takoe smanjuje i snaga potrebna za vrenje cirkulacije toplotnog
fluida. Pri malom broju podstanica veeg toplotnog optereenja, kada je prim arna
mrea dosta razuena, bolje je izabrati m anju razliku (Ar)m i obrnuto, uzetl je veu
za vei broj postanica s malim toplotnim optereenjem i slabo razuenom prim arnom mreom.
U prvom sluaju interesantno je jo ispitati m ogunost im inisanja izvesnih
izmenjivaa (tada je za takve podstanice (At)m = 0) i da se prim arni toplotni
fiuid uvodi direktno u sekundarnu mreu. Samo tu se pojavljuje nticaj prom ene
pritiska iz p ra n flp e na sekundarnu mreu a nekada i obrnuto. Radi izbora optirualnog te h n i k reenja potrebno je izvriti prethonu solidnu analizu raznih
varijanata reenjai
O dreivanjlftem peraturske razlike (A/.)c kada je u pitanju voda kao toplotni
fluid; ima uticaja n a izbor proraunske tem perature t' i na ukupne trokove prim arne mree gde ulaze i trokovi za pogon cirkulacionih pum pi. Oigledno d a je
(Ar)e ogranieno i ve odredenom dovodnom tem peraturom prim arne mree t'$
i njenim maksimainim pritiskom p m a x- Ove veliine zavise o toplotnog optereenja
i akcionog radijusa mree, pa kada bi one prele odreenu granicu doio bi do
normalnog poveanja izdataka na samu mreu.
Radi smanjenja pada tem perature (Ai)f usSed toplotnih gubitaka u prim arnoj mrei treba pribei izboru dobrog i jeftinog izolacionog materijala za
cevovode.
D rugi osnovni param etar prim am og toplotnog fluida je njegov proraunski
pritisak p. O dreivanje ovog pritiska najpre zavisi od razlike t'a 100. K ada
je ova razlika negativna tj. ta < 100, to znai da je prim arni toplotni fluid voda
a sekundam i moe biti ili voda ili vazduh, reenje je jednostavno jer mrea tada
moe biti otvorena tj. u vezi sa atmosferom. Pri ovome maksimalni pritisak koji vlada
u mrei odgovarae visinskoj razlici izmeu najvie i najnie take i manometarskom
pritisku cirkulacionih pumpi, ako je veza sa vazduhom na usisnoj strani pumpi.

332

. ,
ie l'i > 100 a topLotni fiu id je vodena para onda e proraunski pritisak biti ravan pritisku p t, tj. pritisku pod kojini se para tem perature td ne bi
kondenzovala, tako da je:
P = pz
. . Meutim kaa je primarni toplotni fluid voda (a t > 100) onda proraunski
pntisak p u primarnoj mrei pri istoj tem peraturi m ora biti vei da bi se izbeglo isparavanje vode, savladao hidrostatiki pritisak i nadoknaio pad dinamikog pritiska.
^ Razmotrie se sluaj na emi (sl. 205) kad je pum pa postavljena u povratnoj
m r^i. Prema pomenutm usiovima pritisak p u m rei (tj. u ekspanzionom sudu)
treba da ima sledeu vrednost:
(

p p z

ge je:

(A p

) z

(A

p ) d

( 8 -4 )

'
pz
(AP)i
(Ap)ff
'-Ap)d

prittsak zasienja na tem peraturi t<j [Pa]

~ viak pritiska radi obezbeenja protiv isparavanja vode [Pa]
hidrostatiki pritisak izm eu taaka A i M [Pa]
pad pritiska u cevima od A do M [Pa]

Slika 205 ~ Sheroa za dve varijante polaaja pumpe

Kako se vidi na emi viak pritiska {i\p)n i

e se m enjati u zavisnosti
mesta u mrei. Tako npr. u taki M bie (Ap)B < {&p)x, ali (Ap)'ff> (Ap)g.
io znaci da ce u mrei postojati neka taka za koju e zbir (Ap)n 4- (Ap)g predstavljati maksimum vrednosti. Ovoj taki odgovarae i maksimalni proraunski
pntisak, koji e biti:
| Pmas - Pz + (Ap )z -f (Ap)f/ < (Ap)g maX

[Pa]

(8.5)

Treba takoe proveriti i pritisak u povratnoj mrei ispred pum pe. On treba
rad!epVeCl -^ Z^ ra
zasiettja na tem peraturi to i pritiska s kojim pum pa
I p - p z 0+ {&p)zB+ Pv

[Pa]

( 8.6)

333
ge je:
pzo

~ pritisak zasienja na tem peraturi povratne (odvodne) m ree t'o

[Pa]
(& p)za~ viak pritiska radi obezbeenja protiv isparavanja vode pri to
P a]
p0
~ napor pum pe p*a]
N ajzad ako se pum pa nalazi u razvodnoj (dovodnoj) mrej mesto 2 onda
m ora biti:
p = p z + (Ap)* + p v i

[Pa]

(8.7)

O dreivanje proraunske tem perature i pritiska treba izvriti vodei rauna

o svim elementim a koji interveniu u izrazima (8.1) do (8.4). Ovde je potrebno
izvriti i analizu trokova vezanih za eksploataciju i sigurnost pogona.

831-2 Izbor toplotnog fiuida za prim arnu m reu

Topla voda kao toplotni fluid za daljinski prenos topiote im a ove glavne
p red n o sti:
mogunost centralnog regulisanja
relativno vea sigurnost u radu, i
manji topiotni gubict.
Ali ovome treba dodati i nedostatke kao to su:
prikljuci se mogu koristiti samo za vodeno grejanje,
m erenje utroene toplote nesigurno ili veoma skupo, i
relativno vei izdaci za mreu.
Prim ena tople vode i pored svojih prednosti, ograniava se usled ovih nedostataka na manje razgranate mree za grejanje zgrada za stanovanje i za javne
zgrade kao i za industrijska preduzea, kojim a nije potrebno snabevanje jo i
nekom drugom varijantom toplotnog fluida.
Tem peratura dovodne vode ne prelazi 110. 2 a m anja postrojenja tem peratura ovodne vode obino ne prelazi 95 p ri emu se usvaja otvoreni sistem.
Za vea postrojenja se prim enjuje tem peratura odvodne vode i od 110 ali sistem
m ora biti sa zatvorenim ekspanzonim sudom bez veze sa atmosierom.
Zbog gore pom enutih svojih osobina toplu vodu kao topiotnog prenosnog
fiuida potiskuju pregrejana voda i vodena para, naroito za vea industrijska postrojenja gde se pore grejanja ukazuje potreba za parom sa veim tem peraturam a
u tehnolokim procesima,
Pregrejana voda i vodena para im aju osta osobina koje ih svrstavaju u ravnopravne fluide za prenoenje toplote na aljinu i pore izvesnih svojih specifinosti
u pogledu prednosti i nedostataka. Zbog ovoga potrebno je unapre izvriti detaljniju analizu pre odluke o definitivnom usvajanju toplotnog fluida prim arne mree.
O d prenosti koje uopte voda ima kao toplotni fluid za pregrejanu vou
treba dodati jo i njene bolje osobine, kao toplonoe, od vodene pare i lake polaganje mree po neravnom terenu.

334
Nedostaci pregrejane voe bili bi uglavnom sledei:
~ vea cena za prenoenje toplotne energije zbog obimnijih p u m pnih po~
strojenja,
tee izvoenje opravki, proirenja i prepravki.
tekoe oko m erenja utroene toplote,
za prim enu pregrejane vode u samim toplanam a potrebni su dopunski
izmenjivai.
Uz ove nedostatke ko'ji se pojavljuju kod postrojenja gde se prim enjuje pregrejana voda, treba napom enuti jo i da se ko njihovih projektovanja i izvoenja
mora obratiti naroita panja jer poveanje tem perature i pritiska voe poveava
i opasnosti od oteenja i nesrenih sluajeva. Prskanjem nekog dela mree sa pregrejanom vodom visoke tem perature, voda iatezei na atmosferski pritisak nagio
isparava to moe dovesti i o eksplozije,
Prednosti pare kao toplotnog fluida u poreenju sa vodom jesu:
vee mogunosti za vrenje prikljuaka potroaa (parne kujne, perionice
it.),
jednostavno i sigurno m erenje utroene toplote od strane korisnika merenjem kondenzata,
manja potronja energije za pogon pum pi,
~ manje tekoe pri izvoenju naknadnih prikljuaka i opravki.
Meutim i para hna svoje neostatke od kojih treba napom enuti:

vee tekoe pri trasiranju parne mree,

tekoe kod odvodnjavanja parne mree i povratka kondenzata,
vea opasnost od korozije kondenznih cevi,
toplotni gubici u mrei su nezavisni od reima rada.

Uopte transportovanje pare kao toplotnog fluida i vraanje kondenzata

u toplanu zajedno sa svim potrebnim ureajim a (kondenzni lonci, pum pe za kondenzat i r.) stvara posebne problem e i tekoe.
Izvesna praksa koja se sprovodi u Americi da se kondenzat baca u kanalizaciju, poto je prethodno iskorien delimino za priprem u sanitarne vode, skopana
je sa gubitkom iste vode, potrebne za napajanje kotlova pa je neophodno im ati
dopunske ureaje za preiavanje vode em u treba dodati i gubitak toplote sa
obaenont vodom.
Dosaanja iskustva postignuta u prim eni izvoenja postrojenja za centralizovano snabdevanje toplotom gradskih naseija i industrijskih centara, aju izvesnu prenost pregrejanoj vodi kao prim arnom toplotnom fiuidu. N eki zakljuci
u tom pogledu mogli bi se rezim irati u sledeem:
1 . Kada glavne magistrale ne prelaze duine od I do 2 km (to zavisi od
poetnog pritiska u kotlarni) para dolazi u obzir ispre pregrejane vode. Za vee
duine glavnih magistrala prim ena vode je ekonominija.
2. Za komunalne gradske sisteme boije je usvajati pregrejanu vodu bez
obzira na duine magistrala.
3. Za specijalne sluajeve, uslovljene zahtevim a tehnolokih procesa izvesnih grana industrije, para bi mogla doi u obzir kao prim arni toplotni fluid. T oplane
u ovim siuajevima bolje je locirati u blizini centralnih potroaa. Ispitati mogunost kombinovanja oba toplotna fiuida vodene pare i pregrejane vode.

335
4. T em peratura dovodne vode b ira se u zavisnosti nam ene postrojenja. Ako
se toplota koristi i za tehnoloke procese onda izbor tem perature diktiraju potrebe
potroaa. K ada su toplane previene iskljuivo aa grejanje onda treba tem peratu ru vode birati u zavisnosti veliine postrojenja tako da se postigne najbolji ekonomski efekat. K ao optimalne tem perature pregrejane vode kao prim arnog topiotnog fluida sm atraju se ispo 150.
5. T em perature pregrejane vode izm eu 150 i 180 kao proraunske tem perature prim arnog fluida treba koristiti sam o u spejalnim sluajevima. Za maksim alnu proraunsku tem peraturu sm atra se 180.
6. Proraunska tem peratura povratne vode treba da je to nia da bi se postigla to veca razlika izmeu tem perature ovodne i odvodne (povratne) Vode,
ime se sm anjuje protok a sa tim se ostvaruje jeftinija mreza i m anja potronja
energije za pokretanje pumpi. N aravno da ovde interveniu jo uslovi potrosaa
a ponekad i proizvoaa toplote (toplana).
U donoenju ovih zakljuaka imalo se u vidu da dimenzije toplovodne m ree
zavise pored razlike tem perature dovodne i odvodne vode jo i od pritiska i brzine
strujanja kada je voda toplotni fluid,
P ri visokim proraunskim tem peraturam a vode (150 o 180) svi organi i
delovi toplovoda su izloeni ne samo visokoj tem peraturi ve i pritisku iznad 5 at
da b i se izbeglo isparavanje vode, pa je
ovo jedan od glavnih razloga ogranienju
proraunske tem perature vode kao prhnarnog
toplotnog fluida. U z ovo i cena toplote raste
sa porastom tem perature vodetako da je ista
koliina toplote sa vodom o 180 skuplja
nego npr. od 150, makar se zagrevanje izvodilo i kaskadnim nainom. Zato se visoke
tem perature vode usvajaju onda kada pogon
na tim reim im a radi samo pri vrhunskim
optereenjima koja traju obino kratko vrem e (sl. 206). .
N ain prikljuenja sekundarne m ree
takoe utie n a izbor najvie proraunske
tem perature vode. D irektni prikljuci sekundarne m ree na prim arnu mreu daljinskog
toplovoda uglavnom se prim enjuju kada je
tem peratura pregrejane vode ispod 100, ree
se ide do 130. Vee tem perature pregrejane
vode ne dozvoljavaju direktno prikljuenje i
zbog standardnih radijatora, koji ne m ogu
izdrati ogovarajue pritiske. U o.vim sluajevima se korste izmenjivai toplote kojima se redukuje pritisak i tem peratura za
sekundarnu mreu. M ogu se umesto izmenjivaa koristiti priguni ventili (reducir
spoljne temperature

336
ventil) ili injektori za meanje sa sekundarnom povratnom vodom. P ri ovome se
jedan deo povratne vode vraa pum pom u povratni cevni vo, Jaei umovi koji
se pri porastu tem perature vode javljaju kod injektora predstavljaju nedostatak ovog
naina, Upotrebom savrenijih injektora ovaj nedostatak se moe eliminsati.
N a izbor najvie proraunske tem perature pregrejane vode znatno utiu jo
i toplotni gubici u mrei, odnosno pad tem perature koji je posleica tih gubitaka.

831-3 Toplotni gubici

Toplotni gubici koji nastaju u mrei mogu biti gubici za vreme rada i gubici
sa vreme prekida u radu.
Toplotni gubici za vreme rada, kao to je ranije pokazano za cevne mree
centralnih grejanja, zavise od tem peraturske r#dike izmeu toplotnog fiuida 1
okolnog vazduha u kanalu, od povrine cevi i kvaiiteta izolacije.
Najvia tem peratura u kanaiima kree se od 35 do 40. Za koeficijent proiaza
toplote k = 12 Wm~2 , za neizolovanu cev i m iran vazduh dobijaju se toplotni
gubici ije su vrenosti za pojedine tem peraturske razlike vode t vazduha i razne
prenike cevi, sreene u tabeli T 83. G ubici se onose na 1 m neizolovane cevi.
Stvarni gubici se dobijaju kada se uzme u obzir jo j ioiacija koja je upotrebljena
u svakom konkretnom sluaju. P ri ovome se koristi nain prorauna toplotnih
gubitaka u cevima koji je prikazan kod prorauna mrea za centralno grejanje
sa uzimanjem u obzir toplotnih gubitaka.
Toplotni gubici za vreme pauze nastaju kada se ceo sistem toplovoda hlai
za vreme prekida rada i njegova tem peratura se izjednai sa tem peraturom okoline.
Ako se sa We tW h K " 'j oznai vodeni ekvivalent sistema, tj. ona koliina
toplote koju sistem odaje okolini svojim hiaenjem za 1 (odnosno koliina toplote
koju je potrebno dovesti da sc istom sistemu povisi tem peratura za 1 ), onda ce
u tom sluaju voeni ekvivaient biti predstavljen siedeim izrazom:
| We= G - c v + Gc 'c c |

(W hK _1 j

(8.8)

gde je:
Gv
Gc
cv
cc

teina vode u sistem u [kg]

teina cevi u sistemu [kg]
masena koliina topiote vode [W hkg_i K~s ]
masena koliina toplote elika (cevi)l[W hkg_1 K _1 ]

U ovom proraunu masa i masena koliina toplote izolacije se mogu zanemariti.

Ako tem peratura sistema na poetku prekida rada iznosi tsp a na kraju prekida (tem peratura okoiine) ts t, onda celokupan gubitak toplote usle hlaenja
sistema za vreme tog prekida iznosi:
Qn

{tsp ~

h i')

[W hkg"1]

(S.9)

Za praktine proraune ukupnih toplotnih gubitaka za vreme rada i pauze

potrebno je voditi rauna o rome da se razlika tem perature izmeu dovodne i odvodne cevi i vazduha u kanalu menja u zavisnosti od tem perature spoljanjeg
vazduha.

337
Za najvee pforaunske tem perature dovodne voe od 180, 150 i 110
i odvone vode od 70 i 40 (pri S P T = 20) grafiki je predstavljena zavisnost prom ene ovih tem peratura od prom ene tem perature spoljnjeg vazduha
na sl. 206.
T - 83 G u b ici to p lo te za n eizolovane cevi u m ir n o m v a z d u h u p ri d a tim
te m p e fa tu rs k im ra z lik a m a

Toplotni gubid za temperatursku razliku izmeu

cevi i vazuha [W m 'i

Prenik

Redni
broj

10 20" 30 40

mm

50

60

65

80

100

110

120

140

'
i
2
3
4
5
6
7
8
9
10

^ Ci.

12 .

'

13
14
15
16
17
18

..
cevi sa
zavojnicom

600
500
450
400
350
300
250
200
175
150
125
100
80
70
50
40
30
25

229
192
173
154
134
115
97
77
67
58
49
42
31
28
21
17
15
12

458
384
345
307
267
230
193
155
135
116
98
79
64
56
42
35
30
24

687
576
519
461
401
345
288
231
202
174
147
119
97
83
63
52
47
36

918 1148 1377 1492 1835 2295 3254 2572 3212

768 959 1151 1247 1534 1918 2110 2302 2685
691 864 1037 1123 1383 1728 1902 2074 2419
614 768 921 998 1228 1535 1689 1841 2148
535 669 802 870 1070 1337 1454 1471 1605
461 577 691 749 850 1153 1268 1382 1613
386 513 579 626 771 964 1061 1157 1350
308 386 463 501 616 771 848 925 1079
270 338 406 440 541 676 743 811 947
232 291 349 378 465 382 640 698 814
194 243 293 317 390 498 535 584 680
158 198 236 256 315 354 434 473 551
127 159 191 207 254 317 349 380 444
112 140 166 180 222 278 306 334 388
84 105 124 135 166 201 229 250 292
70
87 106 114 141 176 193 211 245
62
77
92 100 122 154 169 184 226
48
60
72
78
97 121 132 144 169

K ada je u pitanju para kao prim arni toplotni fluid pritisak se bira u zavisnosti
potreba potroaa, duine mree i usiova toplane. Normalno ne preiazi 15 bara. K od
postrojenja koja slue samo za grejanje pritisak pare se usvaja u zavisnosti od duine m ree tako da mrea bude to jeftinija. Ukoliko je postrojenje kombinovano
za proizvodnju toplote i energije, ovaj pritisak se usvaja na bazi najpovoljnijeg
ukupnog ekonomskog bilansa rada m aina i prenoenja toplote.
831-4

Postanice

Postanice ili potroake prikljune stanice su mesta u kojima se dovedeni

toplotni fluid iz toplana transformie prem a potrebam a pojeinih potroaa i odatle
razvodi u sekundarnu mreu. O d ovih potreba zavise i param etri fluida potroaa (sekundarnog fluida) kao i ema rada podstanica.
Shema rada jedne potroake prikljune podstanice zavisi uglavnom o vrste
toplotnog fluida i o potrebe i zahteva potroaa tj. od vrste potronje da ii se
radi samo o grejanju, priprem i tople vode, tehnolokim procesima u raznim granama industrije iii njihovim kombinacijama.
Ako se toplota dovodi topiom vodom o 90 do 95 i koristi za grejanje onda
se ona m oe direktno koristiti u sekunarnoj, potroakoj mrei bez ikakvog prethodnog transformisanja. Prikljuak kunih postrojenja je onda obino direktan,
bez razmenjivaa topiote pa prema tom e u toplovodu i potroakom postrojenju
vlada isti pritisak.

338
Za cirkulaciju vode slue cirkuiaciona pum pe postavljene u toplani, iji se
napor moe koristiti i za kurto postrojenje, ukoliko ovo nije isuvie razgranato.
U ovom sluaju je bolje da svaki potroa im a svoju zasebnu cirkulacionu pum pu.
N a ovaj nain se jo izbegava uticaj prom ene rada kod raznih potroaa na hidrauliki reim celog postrojenja.
Postrojenje treba projektovati i izvoditi na taj nain da potroa dobija uvek
istu odreenu koliinu vode iz mree toplovoda bez obzira na promenu reim a rada.
Koliina vode koja struji kroz ceo sistem zavisi od njegovog topiotnog kapaciteta.
ReguUsanje se vri, kao i kod vodenog grejanja, prilagoavanjem tem perature
ovodne vode u toplovodu.
D a bi se obezbedio ovaj konstantan protok m ora i razlika pritisaka u dovodnom i odvodnom vodu toplovoda na m esm prikljuka kunog postrojenja u
podstanici da bude nepromenljiva. M eutim ukijuivanjem ili iskljuivanjem pojedinih potroaa ili prom enom njihovog reima rada, spajanjem novih prikljuaka
Ui m a kakvhn osetnijim drugim prom enam a, promenie se i raspodela pritisaka
u mrei to e nem inovno izazvati poremeaje odnosa protoka: tj. i ovoenje
toplote pojedinim potroaima, zbog ega bi pojedini dobili manje a drugi vee
koliine toplote nego to im je potrebno.
Iz ovih razloga svakako je bolje da prim arna i sekundarna mrea b u d u hidrauliki nezavisne jedna od ruge ime se eliminie meusobni uticaj rada. Zato
se pribegava reenjima kojima se razlika pritiska u primarnoj mrei na mestim a
prikljuaka u podstanicama neutralie a cirkulacija vode u potroakim postrojenjima se obezbeduje ugraivanjem odvojene cirkulacione pum pe ili, gde je to
sigurno izvodljivo, gravitacijom.
Ponitavanje razlike pritisaka moe se postii postavljanjem u prikljuni
vod potroaa odgovarajueg dodatnog otpora ili automatskog graninika protoka.
Ovaj dodatni otpor je p redvien za odreeni hidrauliki reim rada i ukoliko se
ovaj bude menjao u mrei, trebalo bi i otpor prilagoiti novom
stanju ili e se pojaviti takoe
m anjeili vee promene protoka
odnosno dovedene toplote potroau.
Graninik protoka, naprotiv, deiuje automatski tako da
koliina vode iz toplovoda ostaje nepromenjena bez obzira
na razliite spoljne uticaje.
I
D a bi se ostvarila gravitaX
ciona cirkulacija voe u postroSUka 207 Prikljuak za direktno voeno gratitaciono
jenju
potroaa (sekundarna
grejanje. Cev za meanje (1), ekspanzioni sud (2), strana
mrea) prikljuak se mora izvedaljinskog voa (3), podstanica (4), mera toplote (5),
regulator protoka (6)
sti dovoljno nisko (sl. 207).
U sluaju kada je tem peratura ovedene vode u toplovodu via nego to je
potrebno za prikljuno postrojenje onda se snienje tem perature vode iz prim arne
mree postie meanjem jenog dela vode iz povratne sekunarne m ree po-

339
troaa sa dovodnom vodom prim arne m ree toplovoda. Regtdisanje ove meavm e vri se pom ou automatskih regulatora tem perature, koji prem a potrebnoi
tem peraturi sekundarne vode podeavaju odnos koiiine vode prim arne dovedene
vode i sekundarne povratne vode.
Ovo regulisanje se moe vriti i na
taj nain to se, zadravajui stalan odnos
meavine, regulie tem peratura dovodne
vode prim arne snree. Gdegod se usvaja
centralno regulisanje kod prim ene tople
vode, uopte se koristi ovaj nain regulisanja ($1, 208).
K aa je prim arni toplotni fiuid
pregrejana voda onda se i ovde moe koristiti direktan ili inirektan prikljuak. K o d direktnog naina prikljuenja postrojenje potroaa je izloeno istom pritisku koji vlada u prim am oj mrei
toplovoa pa je potrebno da svi njegovi
delovi b udu predvieni za pritisak koji
odgovara tem peraturi ovodne vode. Pri
direktnom korienju pregrejane vode iz
Shka 20S PrikljuSak pumpnog grejanja na
p rim am e mree toplovoda u lokalnim daljlnsko. Dovodni vod (1), odvodni vod (2),
sistem kna moe se prim eniti meanje po- pum pa (3), nepovTatni ventil za kratki spoj
(4), ekspanzioni sud (5), ventil za reguiivratne vode iz sekundarne mree sa prisanje (6)
m arnom iz toplovoda preko injektora
(l. 209).
D irektno koriena pregrejana voda u sekundarnoj mrei moe se takoe
regulisati centralnim nainom, prema spoljnim uslovima, ako se toplovod koristi
lskljuivo za grejanje.

SUka 209 Shema taznih naina prikljuivanja potroaa na daljinski toplovod pregrejanom
vodom. PnkijuEak preko raamenjivaca za zagrevanje (a), prikljuak preko razmenjivaEa za gre;an;e vode (> prikljucak preko mjektora (). Primarna mrea (1 i 2), izmenjivai (3 i 4 ), injektor
za meanje (5), radijaton (6), sanitarni potroai (7)

3401
Meutim ako toplovod slui za kombinovano snabdevanje toplotom potroSaa tj. za grejanje i za druge svrhe, industrijsko-tehnoloke, onda se tem peratura
mora odravati u granicama potreba ovih potroaa i regulisanjem pom ou individualnih lokalnih reguiatora tem perature.
Ako se toplota pregrejane vode kao prim arnog fluida indirektno koristi
onda se pomou izmenjivaa u podstanicama dobija voda potrebne tem perature
(shema a i b na slici 209).
Mada je irektan nain prikijuenja jevtiniji od inirektnog, ovaj ima zbog
potpuno odvojene prim arne i sekundarne mree osetna preimustva. Lokalne
smetnje ili ravo rukovanje u pojedinim kunim postrojenjima nem aju uticaja
na rad toplovoda, Potroako (kuno) postrojenje nije izioeno pritiscim a i tem peraturama topiovoda. Lake se provodi kontrola rada pojedinih postrojenja.
K od ovog naina se moe p reg rejan o m ^ o d o m iz toplovoda pomou isparivaa dobiti para u sekunarnoj mrei za parno grejanje kao i za ruge ciljeve
(shema na slici 2 10 ). Ispariva je oprem ljen organima sigurnosti i automatskim
regulatorom pritiska, koji funkcionie na bazi regulisanja protoka pregrejane vode.

Kada se koriste za pregrejanu vodu, cirkuiacione pumpe moraju biti previene

za rad sa visokim temperaturama.
K ada je prim arni toplotni fluid vodena para onda se i ovde moe prim eniti
direktan ili indirektan prikijuak na sekundarnu m reu u podstanici. Oba naina
imaju svoje dobre i ioe strane pa se prem a specifinosti prilika bira jedna od njih.
Kada' je prim arni toplotni fluid-para visokog pritska, onda se ona prem a potrebi
mora reucirati prigunim ventilom (reducir ventii ) na pritisak koji odgovara
sekundarnoj mrei, kojom se dalje razvodi do potroaa.
Shemajednog ovakvog prikljuka u podstanici pokazana je na sl. 211. Razvodnici pare opremljeni su potrebnim arm aturam a a strana niskog pritiska jo
i sigurnosnim ureajem za ogranienje pritiska. Radi potpune sigurnosti pogona
postavija se paraleino sa prigunim ventilom i jedan obilazni vod sa parnim ventiiom, tako da se, u sluaju otkaza jednog od ova dva ventila, privremeno moe
obavijati rad sa jednim.

341
G degod postoje uslovi, koristi se direktan prikljuak za parna postrojenja
jer zauzim a manje prostora i instalacija m anje kota. Samo ovaj nain im a i taj
neostatak to kod njega nije mogue obraunavati potronju topiote m erenjem
kondenzata a uz to konenzat iz postrojenja potroaa vraa se u prim arnu kondenznu m reu, im e se sve neugonosti ravog rukovanja od strane pojedinih

Slika 211 D ire k ta n p rik iju a k sekunarne na p rim a rn u m reu parnog grejanja

potroaa prenose i na prim arnu m reu odnosno toplanu {neistoea, gubici kondenzata i dr.). K ada ekonomski i eksploatacioni uslovi ne dozvoljavaju da se ovaj
nain koristi primenjuje se inirektan prikljuak preko isparivaa u podstanici.
U ovom shiaju se paia visokog pritiska iz primame rnree koristi preko izmenjivaa
toplote za dobijanje pare niskog pritiska koji odgovara potroau (shema na sl 2 12 ).

Slika 212 P rik jju a k sekundarnc mree parnog grejanja na p rim a rn u preko iapravljaa

Za odravanje potrebnog pritiska postavija se automatski regulator a ispariva se osigurava prem a propisima za osiguranje kotlova odgovarajueg pritiska.
D irektan prikljucak na paru visokog prkiska omoguava manje grejne povrine aparature ali isto tako i isparavanje kondenzata.

342

Aio je potrebno dobiti toplu vou za grejanje u seEundarnoj mrei onda se

_
to postize pomou protiv-strujnog izmenjivaa toplote u podstanici. U ovom slucaju mje neophodno sniavati ili reguiisati pritisak pare ispred agregata jer ako bi
se i desiio pregrejavanje
vode parom visokog pritiska i tim e poveao pritisak
u sekundarnoj m rei n e bi
bilo nikakve opasnosti jer
je mrea preko ekspanzionog suda vezana sa atm osferom. Ako b i postajala
mogunost pregrevanja vode onda se u sekundarnu
razvonu mreu postavlja
term ostat na koji reaguje
zatvara pare u prim arnoj
dovodnoj m rei
ispred
protivstrujnog razm enjivaa (a na sl- 213). A utomatsko regulisanje se m oe
podesiti tako da se tem peratura voe u sekundarnoj razvodnoj mrei m eSila 213
P rikljutak vodenog grejanja sekundarne mree
nja u zavisnosti tem perana pnmarnu preko razmenjivaEa
ture spoljnjeg vazduha.
Se,
parne prim arne mree omogui dobro odvodn;a anje. Utuda se kao i kod parnih mrea niskog pritiska cevovodi postavljaju sa
pa om^upravcu stmjanja pare. Radi smanjenja broja m estaza odvodnjavanje moe
se mreza naizmenino postavljati tako da para ide usponom suprotno silasku kon. ? EatSL u ovonr sluaju usponski vodovi treba da imaju neto vei pad da se
tzbegnu nepovoljne posieice suprotnog strujanja pare i kondenzata. U sluaju
suprotnog strujanja para-voda, pad cevi ne sme biti ispod I : 200. N a slici 214,
prikazana su oba naina poiaganja parnih cevi.
U reim povoljnim sluajevima povratak kondenzata
b i se mogao ostvariti pomou
gravitacije. Ovo se inae vri
_ 1 ----------L------ 1 . ------- 1 J ____
sabiranjem kondenzata u po'77r77777777777777T7T-rr
J S / T ) J S'JJ S J ) J s
monim rezervoarima a odatle
se vodi pumpama u kotlarnicu. Radi utede na broju
rezervoara i pum pi esto se
prim enjuje nain da se kondenzat o susednih potroaa
skuplja u zajedniki rezervoar
^777777^7777/
pa se oatle jednom pum pom
Slika 214
- Shema izvoenja daijinskog parovoda
prebacuje u kotlarnicu.

3^3
Kako u parnim tako i u protiv-strujnim vodovima tem peratura konenzata
osetno prelazi 100. K od sfobodnog odvoda kondenzata usled pada pritiska jedan
njegov deo ispario bi dosta naglo iza kondenznog lonca, to bi izazvalo jae umove
a i gubitke usled isparenja, kako toplote tako i iste voe za napajanje kotia. Zbog
ovoga se ponekadpribegava hlaenju cevi ispred kondenznog lonca, ostavljajui ih
neizolovane na manjoj duini tako da se konenzat ohladi ispod 100 (pri ovome
voditi rauna od opasnosti smrzavanja).
K od veih sistema ovi gubici bi bili veoma znatni pa se toplota kondenzata
iskoriava njegovim hiaenjem na vie naina. Jedan od naina je da se kondenzat
visokog pritiska (iz voova 1 na ;sl. 215) sakuplja u kondenzatoru isparivau 2
niskog pritiska u kome se delimino isparava i odvodi u razmenjiva 3 gde se iskoristi za grejanje vode i ohladen odvodi u zajedniki rezervoar 4 u koji se i eo konenzata iz kondenzatora 2 dovoi preko konstantnog nivo-a, D rugi je nain da se
voda za zagrevanje ovodi cevima za izm enu toplote u kondenzatu gde se po p rin cipu razmenjivaa voda zagreva a kondenzat hladi. I na ovim isparivaima se p re viaju sigurnosni ventili da pntisak u njim a ne bi preao dozvoljene granice.

Slika 215 Sheraa izrvoenja radi iskorienja toplote kondenzata

N ajbolje reenje bi bilo da se toplota dobivena hlaenjem kondenzata u

nekom potroau iskoristi u ceiosti u svako doba. Ovo se moe dobro postii kada
se toplota kondenzata koristi za priprem u tople vode. ema jednog ovakvog reenja pokazana je na sl. 216. Dva bojlera su spojena u seriji od kojih jedan ima parni
grejni registar kroz koji se para u prolazu hladi i kondenzuje zagrevajui vou.

Slika 216 Shemaza dobijatije topie vode od daljinskog parovoda preko va raameojivaa

344

Ovako stvoren konenzat se sliva zajedno sa kondenzatom iz drugih potroaea

u grejni registar rugog bojlera u kome nastavlja da se hladi i zatim odlazi u kondenznu mreu li sabirni rezervoar.
Potrona voa se najpre zagreva topiotom kondenzata a zatim se u rugom
bojieru dogreva na potrebnu tem peraturu parom visokog pritiska. Reguiisanje
temperature se vri pomou automatskog regulatora.
832

IZBO R V R STE I LO K A CIJE T O PL A N A

Jean od vanih problem a koji treba reiti prilikom izgradnje naseija i

modernizacije gradova jeste izbor sistema i lokacije toplana. K od reenja centralzovanim snabdevanjem toplotom ovo pitanje dii^iraju najpre tehniko-ekonomski
uslovi a zatim higijenski, saobraajni i drugi.
Tehniko ekonomski usiovi zahtevaju da se topiane podiu u centnm a potronih rejona i da njihov broj bude to manji bez obzira na koju e vrstu pasti
izbor. Naprotiv higijenski, saobraeajni pa i estetski usiovi zahtevaju u veini siuajeva da se toplane izgrauju u industrijskim predgraim a veiikih gradova.
Ukoliko se rai o velikim graskim podrujim a i industrijskim centrima ili
moernizaciji zaostalih graova, ovo pitanje se postavlja jo u otrijem obliku.
Pri ovome osnovn probiem koji treba reiti je maksimaln i optimaini radijus to~
plotne mree tj. maksimaina i optim aina udaljenost do koje se moe ii sa odailjanjem toplotnog fluida. U sistemima prenoenja topiote na daijinu aksioni radijus
zavisi prvenstveno od vrste toplotnog fluida, koji opet sa svoje strane zavisi od
strukture potroakog podruja i jo niza rugih okoinosti.
Ako bi se, prim era radi, uzeo za toplom i fluid voena para pod pritiskom
od 10 bara sa brzinom strujanja u giavnoj magistrali od 60 m/s, pa i preko toga, maksim alni radijus mree daljinskog grejanja
moe dostii 4 do 5 km dok bi optim alni
radijus bio nege oko polovine maksimalnog. Sa pregrejanom vodom, kao toplotnim fiuidom , ija bi tem peratura ostizala 150 '" sa brzinom strujanja od 1,5 do
3,0 m/s, maksimalni radijus bi se kretao
oko 10 do 12 km a optim alni u slinom
onosu kao kod vodene pare oko 6 do
9 km.
N a shemi (sl. 217) pokazan je uticaj akcionog radijusa daljinskog grejanja
na broj i iokaciju topiana. T opiane rasporeene na mestim a od I do IV treba da
snabdevaju toplotom rejone dokie opiru
tanke linije od njih. Kvadrati predstavIjaju rejone graa koji se snabdevaju od
Slika 217 P eriferijsld raspored toplana
( I I I I I IV ) i kom b in a je njih o vo g raa.
jedne ili vie toplana. Dvostruke iinije
pokazuju podruja gde se snabdevanje
topiotom moe vriti iz dve oblinje (vezane Hnijama) toplane.
T oplane na ovoj emi su rasporecne po periferiji grada, gde se obino naiaze
industrijska preduzea pa prem a tom e ovaj raspored najboije odgovara u urbanistikom smslu tj. tim e su zadovoljeni poglavito higijenski a estetski usiovi.

345
Tehniko-ekonom ski uslovi bi zahtevali da se toplotne mree izvode u zrakastom iii prstenastom obliku pa bi jedno takvo ivoenje mree u vidu m agistralnog prstena P i-P i-P s-P preuzelo ulogu centrainih toplana u kom unalnom
potroakom podruju.
Ovakvim nainom reavanja moe se ostvariti povezivanje dveju ili vie
toplana jednog grada u paralelan rad tako da se jedno isto podruje snabdeva topiotom iz dveju topiana (dvostruke paralelne linije) a da se pri tom e obezbedi dovoljno stabilan hirauliki reim u mrei.
Ovim postavljanjem toplana na periferijske rejone grada u kojima su industrijski centri, one industrijske grane kojima je para potrebna za tehnoloke procese
bie njome obezbeene na racionalniji nain. M eutim , centralni deo grada moe
se paraielnim radom toplana snabdevati topiotom praktino iz svih joplana ime
se obezbeuje i sigurnost snabdevanja kom unalnih poruja to je' svakako od
osobite vanosti a pri tom e i periferijski delovi grada mogu izuzetno koristiti paralelan rad toplana za svoje ciljeve,
Cu n

833

proka

c e v n ih

m rea

za

8 3 3 -1

Topla voda kao toplotni flu id

a l jin s k e

to plo vo d e

K ada je u prim arnoj mrei topia voda onda se proraun cevi izvodi na isti
nain koji je prikazan u odeljku mrea za centralno grejanje (od V i VI). P ri tom e se
koriste sve navedene reiacije od (6.9) do (6.17) u kojima se jeino pretpostavlja
da veliina udela na pojedinane otpore
iznosi o 10 do 20% . (Tabela T -48).
Redosled prorauna je potpuno slian. Za efinisanu emu toplovoda sa
poznatim protokom i pojeinanim otporim a upotrebom pomonih listova 3, 4, 1
i 9 nalazi se pad pritiska L R za jednu ili vie deonica na poznati nain.
Ako je dat ukupan pad pritiska a treba odrediti protok ili prenik cevi onda
se najpre (prem a T 48) oceni koji procenat a pada na pojedinane otpore u cevima.
Zatim se usvaja speelfini pad pritiska usled trenja, koji radi uproenja treba p retpostaviti da je konstantan celrn tokom. D alji postupak za odreivanje nepoznatih
veliina, sluei se pomonim listovima 3, 4 i 9, ve je upoznat.
N aknadni proraun se sastoji u eventualnoj izmeni nekog od prenika usled
preteranog ili nedovoljnog ukupnog otpora sa tano utvrenim pojedinanim
otporim a.
8 3 3 -2

Pregrejana voda kao toplotni flu id

8 3 3 -2 1 P a d p ritis k a u p r a v im c e v im a

I ovde se polazi od izraza (5.10) za pad pritiska kao i ranije

Z L R = (1 - d) (pi - pt) = 0,81

pD 4

X
D

U sled tem perature fluida (pregrejane vode), koja se ovde kree i do 200
kod prorauna pada pritiska trebalo bi uzeti u obzir prom enu koefijenta trenja X
i gustine vode y sa tem peraturom .

346
Zavisnost gustine vode o tem perature data je u tabeEi T 54. Koeficijent
trenja X pod pretpostavkom iste rapavosti cevi (e), zavisi od Rejnoldsovog broja
R e i prenika D.
Rejnoldsov broj R e treb.a izraunati iz:
p

V -D _
v

4G*
36000 7! D p v

............................... ..

[
\

(8.10)

.............. i

Umesto kinematskog viskoziteta moe se uvesti dinamiki:

v
*
onda je:
jR =
| 6

*_____ < lt . 1 .
9000 7T D
jj.

(8.13)

Pri konstantnom protoku i preniku prom ena tem perature ima uticaja na
R e samo preko dinamikog viskozteta. Zavisnost izmeu /, i p ne moe se predstaviti jednostavnim nainom jer uticaj prom ena p. na >. se menja sa protokom Gu
i prenikom D. Porastom tem perature vode o 80 na 180" viskozitet p opada od
364
3,64- I0~5 na 1,64 10~5. Onda R e raste z a ---- = 2,2 puta. Usled ovoga koe] 64
ficijent X se moe smanjiti za 5 do 15% a slino tom e i p, tako da je uticaj n a R e
neznatan.
U dijagramu na sl. 215 i 236 su uvedena procentualna odstupanja u padu
pritiska za razne vrednosti Gu i D , kada umesto vode od 80c treba da protie voda
od 180 odnosno 140, Vii se da su ona i za 180 u granicama od 8%. ei
je sluaj da se pad pritiska poveava (negativne vrednosti odstupanja). Usled ovoga
pomoni listovi 3, 4 i 9 mogu se i ovde upotrebiti i ako se odnose na vodu od 80,
jer e greke biti neznatne. Rezultati se mogu korigovati pomou dijagrama na sl.
218 i 219 ako se to izriito zahteva.

Slika 218

347

Za nie tem perature vode od 80 (sluaj paneinih grejanja) trenje raste (tako
isto i pad pritiska). D ijagram na sl. 220 daje vrednosti za korekciju na tem peraturu
od 50 za prenike cevi do 100 mm u zavisnosti protoka vode. O dstupanja su m anja
od 6% a pri svim malim brzinama m ogu dostii 10%. Za naroito tane proraune korekcija se moe i ovde izvriti pom ou dijagrama na slici 220.

Slika 220 G ra fik o n za ko re k d iu pada p ritis k a

180 (), 140

R
(b),

p r i p ro m e n i tem perature vode od 80 n a :

50 (c)

U gomjem izlaganju voeno je rauna samo o koiiini vode bez obzira na promenu masene koliine toplote vode sa porastom temperature. Ako se u raunima uzme da je masena kolima toplote c - 1,163 W hkg-1 K- i , pa se protok vode rauna samo iz kolinika

onda usled neto veeg Gh dobija se i neznatno

poveanje paa pritiska. Greka je takva da se uklapa u veliinu tolerisanih odstupanja.

Pad pritiska usled pojedinanih otpora rauna se prema ve poznatoj relaciji(5.4):

| Z = 2 ?-

pV^
2

( 8 . 12)

Kako su vrednosti Z u pomonom listu 7 date za srednju tem peraturu vode

od 80, onda ih za druge tem perature treba korigovati odnosom masenih koliina
Y*o/y. Za tem perature od 40 do 140 u pom anom iistu 7 dati su korekcioni faktori.

348
833-3 Vodena p a r a k ao toplotni flu id

Kod duih parovoda treba raunati na poveanje koliine pare du cele deonice kako zbog paa pritiska tako isto i zbog deliminog kondenzovanja. Ovde se
ne moe raunati sa nepromenijvim R i p.
Pad pritiska u jednom malom delu parovoda dL, udaljenom od poetka za
L[m] izrazie se prema jenaini (6.12 ) sa:
dp
dL

= 6,4
Bs

Mnoenjem obe strane sa p - L, dobija se:

I p ' dp

6,4 1&

G2
^ -d L
1D*

(8.13)

U ovoj jednaini koeficijent trenja Xi kolin ik p p -1, malo se menjaju u kraim

deonicama. Zbog toga se nee uiniti vea greka ako se za integral u granicama
od poetka o kraja cevi uzmu srednje vrenosti za
i PmPmkao nepromenljive.
Ovako izvrena integracija gornjeg izraza deljenjem obeju strana sa L daje:
.i L = 6 4 . 10s . t
^

(8.14)
Pm D5

kako se moe staviti da je:

Pl~~pt _ p ipi p i+ p z _ p i-pz
Pm
2L
onda je:
R

Pl ~ P 2

6,4 10s
Pm D 5

(8.15)

Ovim se dolo do poznatog izraza za R. Znai ovaj izraz se moe koristiti

i u ovim proraunima kad god se bez vee greke moe uzeti srednja vrednost
gustine ym na duini dconice L u norm alnim granicama pritisaka.
Ako se u deonici Ghi D ne menjaju onda se, prem a onome to je reeno 2a
pregrejanu vodu, koeficijent X menja samo sa p..
Za daljinske parovode i pritiske u granicamao 1,5 do 10 bara moe seraunati
sa srednjom vrednou od
= 15,05 10# N s m -2 za zasienu paru. Ako se
<j i D ne menjaju onda su u ovakvim sluajevima odstupanja ^ 1 0 % . Isto tako
moe se smatrati nepromenljivim i koeficijent X. Za zasienu paru od 30 bara Rejnoldsov broj bi bio manji za oko 32% ime bi koefijent X bio vei za najvie 5%
nego pri pritisku od 5 bara.
Za zraunavanje pada pritiska u pravoj cevi parovoda koristi se pomoni
hst br. 13.
Za nepromenljivu vrednost koeficijenta X zavisnost velieina R , G, D i p
prema jednaini (6.12)moe se predstaviti grafiki. Ovim je nain rada uproen
i prikazan primerom na samom pomonom listu.

349
K od tanih prorauna se uzim a u obzir i kondenzovanje u deonici kada se
radi o zasienoj pari na taj nain to se koristan protok pare uzima vei nego to
b i bio potreban do kraja parovoa za polovinu koiiine kondenzata koji bi se stvorio u deonici.
Za zagrejanu paru, koja se inae u maloj meri pregreva u aljinskim parovodima, R se oitava u gornjem delu pomonog lista 13 prem a istirn pritiscim a zasiene pare, za uzim anjem u obzir tem peraturske razlike. Za nalaenje ove tem peraturske raziike slui gornja desna tabela u kojoj je data tem peraturska zasienja
u zavisnosti pritiska pare.
Ako se u zadatku trai prenik ili koiiina pare treba poi sa levog dijagrama
gde se najpre izraunava R iz datog pada pritiska.
Za nalaenje pada pritiska usled pojedinanih otpora polazi se od brzine V
iz poznatog izraza:
pi

pz^

z =

oV2

Zbog zavisnosti brzine V od triju prom enljivih Gk ,D i p i ovde se proraun

uproava korienjem grafikona na pom onom listu 14 na kome su ukljuena
podruja visokih tem peratura i pritisaka. Za pritiske do 30 bara i tem perature do 500
date su vrednosti za

u dvostrukom dijagram u na pom onom listu 7. Vred-

nosti u zaglaviju dijagrama se odnose na zasienu paru.

Za pregrejanu p aru vrednosti za

P V2

nalaze se u pom onim listovima 13

i 14 prem a odgovarajuim pritiscim a i tem peraturam a pare.

833-31 P rib lin o odreivanje prenika p om ou brzin e pare

Pomoni list 14 m oe posluiti za priblino nalaenje prenika ili protoka

pare parnih vodova. N ije celishodno npr. da se prenici parovoda u centralam a
odreuju za ahtevane protoke prem a padu pritiska. U ovim sluajevima vie
dolaze o izraaja pojedinani otpori (ventili agregati, ravanja itd.). Ovde je bolje
koristiti b rzinu pare ustanovljenu iskustvom, dodue prem a dozvoljenom izlaznom
pritisku, izmeu V 20 i V = 70 m s " 1.
P ri veim cenam a arm atura i pribora mogu se postii znatne utede smanjenjem prenika a poveanjem brzine. U z ovo jo treba doati da se instalacije lake
izvode sa m anjim prenicim a. U naknadnim proraunim a pada pritiska gde pravi
cevovodi nisu ugaki moe se samo raunati sa pojedinanim otporima.
T akoe i za due, aljinske parovode m oe se za prvobitno odreivanje
prenika koristiti pom oni iist 14. P ri ovome se biraju manji prenici za m anje
a vei za vee brzine.
Za orijentaciju m ogu se dati sledee vrednosti:
Prenik cevi o d 50 m m
Prenik cevi od 50 do 150 m m
Prenik cevi iznad 150 mm

brzina pare do 30 m s_1

brzina pare do 40 m s' 1
brzm a pare do 50 m s' 1

350
Pri odreivanju ekonomskog prenika aijinskog parovoda ovaj nain oreivanja prenika ima to preim ustvo to daje taan pad pritiska odmah pa ne treba
ni vriti naknadni proraun.
Pomoni list 13 omoguava proveru pretpostavijenog pada pritiska.
833-4 Redosled

prorauna

daljinskog parovoda

Za tano oreivanje prenika daljinskog parovoda kaa su date vrednosti

protoka pare za poetno i krajnje njeno stanje sa poznatim poloajem cevi potrebno
je proceniti udeo pojedinanih otpora u odnosu na ukupan pad pritiska kao i gubitke toplote. Udeo pojeinanih otpora moc se uzeti kao i za vodene mree od
10 do 20%; tj. a = 0;1 o 0;2 .

Radi uzimapja u obzir gubitaka % p!ote treba poveati koliinu pare za 5

o 10%; prema duini parovoda.
Naknadnim proraunom se prov'erava ispravnost uinjenih prepostavki
pa se prema potrebi vri korekcija prenika. K od razgranatih m rea sa istim krajnjim pritiscima na potroakim m estim a dimenzije glavnog parovoda se odreuju
prema najudaljenijem potroau.
834

BALANSIRANJE OPTEREENJA TG PI.O TE I SNAGE

U kombinovanim toplanam a za dobijanje toplotne i elektrine energije varijacija optereenja snage i toplote esto je vrlo osetna. Racionalno iskoriavanje ovih
toplana moe se postii samo onda kada se balansiranje optereenja snage i toplote
vri potpuno usklaeno. Prim ena toplovodnih akumuiatora, kada se za prim arni
toplotni fluid koristi pregrejana voda, za reenje ovoga pitanja prua najbolje mogunosti. Dalji progres u ovom problem u predstavlja
dvostruka
akumulacija
(shemana d. 221)koja je nala veliku prim enu u zapadnim zemljama. Celishodnost
ovakvog reenja dolazi naroito do izraaja kod podizanja ili rekonstrukcije velikih
naselja i predgraa velikih gradova kako u energetskom tako i u urbanistikom
pogledu.
Zadatak toplotnog akum ulatora moe uspeno vriti kod problema balansiranje optereenja snage i toplote i mrea daljinskog toplovoa kada je u njoj toplotni
fluid pregrejana voda do 150 a naroito njene osnovne napojne magistrale.

Slika 221 Shema toplane sa vostrukom akuTnulacijom toplote od izraene pare iz parnih
turbina. Toplotni akumulatori (A), potroai (P)

351
84

GLAVNI TEHNIKI PARAMETRI TOPLOFIKACIJE

Glavne tehnike param etre pri projektovanju i graenju toplana sa ststemom

daijinskog grejanja sainjavaju:
gustina toplomog optereenja (onos maksimalnog toplotnog optereenja
podruja i njegove povrine zemljita);
speifino optereenje mre&e (odnos instalisanog optereenja prem a duini
mree ili godinja isporuka toplote po jedinici trase);
koeficijent topiofikacije (odnos toplotnog optereenja koje se odvodi iz
tu rb in a i ukupnog toplotnog optereenja potrone oblasti);
specifina proizvonja elektrine energije na bazi toplofikacionog ciklusa
(izraena u kNVhkg1) !
godinje trajanje iskorienja kapactteta ( u asovima na godinu).

85

PARALELAN RAD TOPLANA U SNABDEVANJU TOPLOTOM

M nogo sigurnije obezbeenje snabevanja toplotom i elektrinom energijom

inustrijskih i kom unalnih preduzea, ustanova i gradskih naselja postie se paralelnim radom toplana. U siuaju kvara u nekoj od njih potroai to nee osetit a i
balansiranje se mnogo efikasnije sprovodi i neutraliu picevi optereenja ovim
nainom. Sam im tim paralelan rad toplana ima i svoje ekonomske opravdanje.
U ovom pogledu mogu se dati konkretni zakljuci na osnovu ve postignutih iskustava u svetu naroito u toplanam a sa parnim turbinam a.
Povezivanjem dveju toplana u paralelan rad i elastinijom raspodelom toplotnog optereenja izmeu njih u norm alnom pogonu, moguno je na prim er,
s jedne strane postii veu ekonominost pri zgradnji i eksploataciji njihovih kotlarnica (poboljanjem njihovog radnog reima) dok se, s druge strane, nam eu
vei izdaci na izgradnju i odravanje toplotne m rce (usled dopunskih cevnih vodova izm eu topiana).
Iskustva u SSSR pokazala su da paralelan rad dveju topiana sm anjuje ukupni
potreban kap ad tet njihovih kotlarnca za nekih 10 do 15% a u nekim sluajevima
jo i vie. Kotlovi su skoro uvek neto veeg kapateta od proraunatog maksim um a (jer njihov izbor se vri prema standardizovanoj skaii kapaciteta sa zaokruenjem na blie vee vrednosti). Stoga je neizbeno, kada toplane rade odvojeno,
da rezervni kapateti njihovih kotlova budu uvek vei od teorijski sraunatih i
stvarno potrebnih.
Izdaci za toplotnu mreu pri paralelnom radu toplana u prvom redu zavise
od proraunske koliine toplote koju toplane treba da isporuuju u paralelnom
radu i od njihovog meusobnog rastojanja odnosno od usvojene eme povezivanja
toplana u paralelan rad.
ema povezivanja toplana u paraleian rad i njihovo rastojanje zavise od
broja i rasporeda odnosno lokacije toplana, a to u sutini znai od njihovih lokalnih
uslova, koji mogu biti veoma promenljivi. U veini sluajeva se pokazalo da je najcelishodnije vezati toplane u paralelan ra posebnim spojnim vodom konstantnog
preseka.
Analizom ovog pitanja, pri reavanju toplafikacije Novog Beograda, dolo
se do zakljuka da e paralelan rad dveju toplana biti ekonomian kada je spojni
vod krai od 4 km. K od niih spoljnii tem peratura (iskustva u SSSR) ovo rastojanje moe biti i vee (do 5 km).

ODELJAK

IX

9. REGULISANJE POSTROJENJA CENTRALNOG

GREJANJA
Postrojenje centralnog grejanja se dimenzionte prem a projektnim uslovima
tj. prem a unutranjoj (U P T ) i spoljanjoj (S P T ) projektnoj tem peraturi.
U nutranji projektni uslovi zavise od nam ene objekta koji treba zagrevati,
a spoljni od kiimatskih uslova mesta u kome se objekat nalazi. Svi elementi postrojenja treba da budu oreeni tako da u potpunosti odgovore projektnim zahtevima.
Za vreme ekspioatacje pogona m eutim nee biti uvek ostvareni projektni uslovi.
U prostorijam a koje se zagrevaju U P T ostaje neprom enjena, dok e se spoljna tem peratura vazuha i ostaii uslovi koji utiu na toplotne gubitke, menjati u zavisnosti
od trenutnili meteorolokih prilika.
U najveem broju dana za vreme korienja postrojenja spoijnja tem peratura 1 ostali tislovi bie takvi da ce potrebna toplota za grejanje biti manja nego za
projektne uslove. Ako bi postrojenje proizvodilo stalno koliinu toplote koja odgovara projektnim uslovima bez obzira na um anjene potrebe, to bi prouzrokovalo
dva nedostatka. Im ali bi pregrevanje prostorija veu potronju goriva od potrebne.
Znai i pogoranje stepena iskorienja postrojenja.
U sled ovog postrojenje treba projektovati i izvesti tako a ne doe o ovoga
tj, a se proizvodnja toplote moe to vie prilagoiti potrebnoj.
K od vodenog grejanja regulisanje toplote u postrojenju moe se postii na
nekoliko naina u zavisnosti toga kojim param etrim a bi se to vrilo.
Regulisanje bi se, u stvari, vrilo prom enom koliine toplote koju odaju
radijatori. Koliina toplote koja se dovoi u radijator iznosi:

Q = q{ta Q
gde je q protok,

[W]

(9.1)

dovodna temperatura i t 0 ovodna temperatura.

Posmatrajui ovaj izraz vidi se da se koliina doveene odnosno odate toplote, moe regulisati na jedan od sledeih naina:

3S4

1 . promenorn razlike tem perature razvodne i povratne vode pri konstantnom

protoku,
2. promenom protoka pri konstantnoj razlici tem perature vode, i
3. promenom protoka i raziike tem perature istovremeno.
Prema mestu delovanja regulisanje moe biti mesno i centralno.
Mesno regulisanje se vri na m estu iskorienja a centralno u centralni, odnosno kotlarnici, za ceo sistem. C entralno regulisanje fS povoijnije jer je ekonominije i jednostavnije za opsluivanje i zato ga treba koristiti gdegod je to mogue.
U kunim postrojenjima uglavnom se koristi centraino reguiisanje prom enom
temperature razvone vode u kotlam ic: ili u toplani odnosno podstanici ako je
mrea u zgradi prikljuena za m reu toplovoda daljinskog grejanja.
Temperatura razvodne vode se podeava u zavisnosti od spoljne tem perature i drugih uslova koji utiu na potrebnu toplotu za grejanje (vetar, sunce). Ako
bi ostale uticaje mogli sm atrati nepromenljivim onda bi toplotni gubici neke prostorije bili srazm erni razlici unutranje i
spoljnje tem perature. Kako tem peratura
prostorije treba a bude konstantna, potrebna toplota za grejanje e biti irektno
srazm erna spoijnoj tem peraturi tako da
bi ova zavisnost trebalo da b ude Hnearna.
M anja odstupanja e biti od ovoga usled
prom ene k (koeficijenta prolaza toplote)
radijatora i masene koliine toplote vode sa
temperaturom .
D ijagram na sl. 222 pokazuje pribiinu zavisnost tem perature razvodne
vode od spoljne tem perature kada je
projektna tem peratura razvodne vode 90.
T abela T 84 pokazuje ovu zavisnost
Sika 222 Regulisanje temperature
izraenu brojevima.
ramodne vode
T - 84

Zavisnost te m p e ra tu re g rejn e voe od te m p e ra tu r e spoljneg v a z d u h a

-1 0

90

82

75

j 70

64

5*

o
!

-1 5

! Spoljna temperatura
j Temperatura vode C
razvodna/povratna

~5
.

-f 5

+ 10

+ 15

62

60

51

45

35

52

47

40

35

30

Odstupanja mogu biti vea u ovom dijagramu kaa se uzm u u obzir i drugi
uslovi koji imaju uticaja na topiotne gubitke u prostorijama. Vetar i sunce mogu
imati znatan uticaj na potrebnu koiiinu toplote tako da proraunata tem peratura
razvone vode moe znatno da odstupa od one koja bi se raunaia samo prema
spoljnoj temperaturi. Zbog toga ovakav dijagram slui rukovaocu postrojenja za
priblinu orijentaciju, s tim to e pri njegovom korieniu voditi rauna i o drugim
-uticajima kada to okolnosti zahtevaju. Ovde su uzete temperature za najnepovoljnije
sluajeve.

355
na . *
uT
^
r sf ; S " o T
d P * i
odnosu z a 's v e potroae centralno reeulisani? f P f U P - ? o n u m e n j a u i s t o m
rada. D a bi se centralno r e g u i i s S m
2 l t
1,,t! U SVakom reim u
nije sluaj onda je obino da se p o stro je Je deii na n V* Slstemima u ko)im a ovo
reim rada. U grupe se svrstavafu npr. postroienjt S a f i f m
im f ,U Siini
regulisanje)^ sa istim vremenom iskoricenia ili neWm H ^ en^ i j o i n (>52onsko
ristikama u ovom pogledu.
nekim drugim slicmm karaktem rezu tako da se regulisanje m oe v iiu n e z a v L o od
f
odvof n u razvodnu
f K o d ovakvih reenja osnovno regulisanje se vri na k o d o fto a T d T ^ P0slrO)enj agrupu odvojeno prem a lokalnim potrebam a (sl. 223)
dopunsko za svaku
Ovo bi se reguiisanje mogio
Ariti prom enom protoka podeavanjem reguiadonog ventila. M eutim ovaj nain ne daje potpuno
zadovoljavajue rezuhate pa se prim enjuje boije reenje podeavanjem
tem perature razvodne vode z& svaku
grupu odvojeno. Ovo poeavanje se
postie meanjem razvodne vode iz
kotla iii agregata podstanice sa delom povratne voe. Ako je cirkulaciona pum pa ugraena u povratni
vod., ovo je meanje uproeno jer
Siika 223 Sheraa raspoele sistema na potroake
ista pum pa siui za cirkulaciju vode
gntpe sliinah uslova radi centralnog
i u sistem u za meanje. Podeavanje
pumpom u povratnom vodu
odnosa razvodne i povratne vode od
potroaa a sa tim e i tem peratura
razvone vode u pojedinim granama, postie se pomou regulacioidh
organa u obilaznom vodu. Regulisanje moe da bude runo ili automatsko.
Ako se cirkuiaciona pum pa
nalazi u razvodnom vodu onda
nije mogue ostvariti meanje istom pum pom ve se za ovu svrhu
m oraju postaviti odvojene pum pe
(shema na sl.ici 224), Ukoliko ne
postoje znatne razlike u potrebnim
tem peraturam a za pojeine grupe, za meanie tp mnv^ 1

pum pj U

* -- .

rap, Ireb, d, jm t dvoie X

p f T m S iita

gorionika na kotlu
nT S *
prem a p t,ebi w n p , o i r ( m z i r f
f d ? j r TO
koji zanm automatski odrava ovu tem peraturu
f nC3 reSulat0I'a>
ntcim a za kotiove sa tenim iii gasovitim gorivima f a f f ^ reuIatorl na So rl nije i jednostavnije,
g
lIBd m ai Posao obavljaju jo sigur-

356

Shema regulisanja jednog manjeg postrojenja meanjem povratne i razvone

vode data je na sl. 225. Za hidraulini uiedaj regulisanja ovde je korien trokraki
ventil koji reagira automatski na term ostat prekcj servo motora. Ventil se takoe
moe automatski reguiisati i runim puG5G,
3 f?
r\
tem. K rak (1) je staLno otvoren dok se
krakovi (2) i (3) otvaraju i zatvaraju naf l
Ls
imenino pri tome kad je jedan od njih
iQ 5G
![
potpuno otvoren drugi je zatvoren i obK
rnuto. T em peraturska razlika razvone
r_ _ .
" llr
i povratne vode je najvea kada je krak
(2) otvoren a (3) zatvoren. K ada je obrnut
Slika 225 Shema regulisanja meanjem
sluaj ne postoji razlika tem perature izmepovratne i razvodne vode
u razvone i povratne vode. T erm ostat
moe biti postavljen napolju ii u nekoj prostoriji. O ba mesta treba izabrati tako
da nisu pod uticajem naglih atmosferskih promena.
Regulacioni ventil kako se vidi postavljen je izmeu kotia i cirkulaone
pumpe koja je u razvodnom vou.
Kod veih postrojenja, sa razliitim grupama potroaa, najee se prim enjuje
poluautoraatsko regulisanje. Runo ili potpuno automatsko reguiisanje je ree
kod njih u primeni.
Runo reguiisanje sastoji se u tome to rukovalac postrojenja poeava tem peraturu razvodne vode odvojeno u svakoj grupi pritvaranjem iii otvaranjem prigunog ventiia u obilaznom vou.
Kod poluautomatskog regulisanja umesto ovog prigunog ventila postavljen
je regulator temperature koji automatski podeava odnos protoka i odrava tem peraturu razvodne vode za koju ga poesi rukovalac postrojenja. K od potpuno autom atskog reguiisanja i ovo podeavanje regulatora tem perature vri se automatski.

Automatsko regulisanje moe se vriti reagovanjem regulatora bilo na termostat koji je smeten u unutranjosti prostorije gde je potrebno odravati odreenu
temperaturu, ili prema temperaturi spoljnjeg vazduha. Za velike prostorije za koje
je predvieno odvojeno postrojenje ili dovod mree, uglavnom se koristi direktno
regulisanje pomou termostata u prostoriji.
U postrojenjma koja slue za grejanje veeg broja i slinih prostorija_ (stanovi, kancelarije, ustanove i si.) pojavljuju se izvesne teskoee u pogledu izbora
prostorijc u koju bi trebalo postavti termostat. U takvoj prostoriji trebalo b i da
se temperatura menja samo pod utieajera spoljnih meteorolokih usiova. O na ne bi
trebaio da ima nikdkvih unutranjih izvora topiote (ljui, maine, jae osvetljenje
i dr.). Isto tako ova prostorija ne bi smeia da ima ni nenormalne toplotne gubitke
vea propustljivost prozora i vrata, koja ne bi trebaio da ine vezu sa prostorijom
u kojoj je razliita teraperatura, provetravanje vazduha razliite tem pcrature i dr.).
U ovakvim prostorijama regulisanje radijatora, kada se jednom izvri ne sme se
irati.
_
_
Pod ovakvhn usiovima rada moe se ostvariti pravilno zagrevanje razliitih
prostorija jedne iste grupe.
Drugi nain regulisanja se izvodi postavljanjem spoljnjeg term ostata koji _u
zavisnosti od promena usiova koji utiu na toplotne gubitke_ prostorije upravlja
reguiatorom za podeavanje temperature razvone vode. Svakoj spoijnjoj temperaturi odgovara jena temperatura razvodne voe i kod poiuautomatskog reguli-

357
sanja rukovalac postrojenja pratei promenu spoljne temperature i drugih uticaja podeava regulacioni ureaj na potrebnu temperaturu. Pri svakoj promeni
ovih uslova potrebno je ove ureaje doterati u odgovarajuoj poloaj. Kod potpuno
automatskog rcguiisanja ovu ulogu potpuno preuzima spoljni termostat.
Ali kako se toplotrsi gubici prostorije ne menjaju samo pod utieajem promene
spoljnje temperature ve i usied rugih uticaja, nee biti ovoljno aa spoijnji termostat reagira samo na temperaturu spoljnjeg vazduha ve treba da on obuhvati
i ostaie uticaje. Zbog svega ovoga spoijni tennostat se postavija u specijalnu kuicu
koja ima iste termike uslove kao i prostorije za zagrevanje tj. da se greje na istu
temperaturu i na isti nain a joj se menjaju gubici toplote. Na taj nain bie obuhvaeni svl faktori koji utiu na potrebnu toplotu za grejanje i sve prostorije iste
grupe bie zagrevane na oreenu temperaturu.
Za automatsko, poluautomatsko ili runo regulisanje sistema centralnih grejanja
ili pojedinih njhovih ogranaka ili prostorija danas postoje raznovrsni ureaji, ventili
na radijatorima koji su naroito primenjeni i kod horizontalnih jednocevniii sistema
itd. Veinu oviii uredaja proizv ode i preduzea u zemlji koja na zahtev dostavljaju potrebnu dokumentaciju za ove svrhe (IMV Ljubljana, Energoinvest Sarajevo, Istra
Kula, Helios Banovii, Gorenje Sombor i dr,).

ODELJAK

10. TOPLOTNI BILANS

Pokazatel) efikasnosti jednog term otehnikog procesa uopte se predstavlja
nekim koefidjentom iskorienja. Jedno kritino posm atranje gubitaka upuuje
kojim m eram a i u kome obmu moe se term iki proces poboljati.
101

po tro

Sn j a

to plo te

U troena toplota za zagrevanje prostorija odreena je koliinom i toplotnom

moi goriva iii koliinom i sarajem toplote nekog drugog sredstva koje proizvodi
toplotu. Koliki se deo utroene toplote pri tom e stvarno iskoristi a koliki ode u
gubitke dosta je teko tano odreti.
102

K O R ISN A T O P L O T A

Ovom toplotom nazvamo onu koja se uvodi prem a odreenom rasporedu po

vrem enu i koiiini u svaku jedinicu prostorije objekta koji se zagreva. Ovaj raspored
se ustanovljava iz naina korenja i zahtevane unutranje tem perature objekta onosno njegovih prostorja vodei rauna o prom enam a potrebne koliine toplote
usle meteorolokih uslova, tem perature susednih prostorija i naina zagrevanja.
N i raunom a ni ispitivanjima ne moe se precizno ustanoviti jedan takav idealan
raspored toplote za zagrevanje.
Iz iskustva se zna da se moe postii jedno odreeno zagrevanje prostorije
sa potpuno razliitim toplotnim intenzitetim a, npr. u povremenom pogonu sa
veim dovodom toplote ili u trajnom pogonu sa smanjenim dovoom topiote, a
pri tom e da ugodnost bude podjednaka. N e bi se moglo na prvi pogled utvrditi
koji bi od dva ova naina bio ebonomski celishodniji.
103

G U B IC I T O P L O T E

Sline tekoe se javljaju x kod definisanja gubitaka u toplotnim procesima,

bilo da se vre raunski bilo eksperimentainim putem . Ov gubici se najjednostavnije utv r u ju u centraiama za proizvodnju ili pretvaranje toplotne energije. K od

360
samostalnih kotlovskih postrojenja oni se odreuju pomou koeficijenta korisnog
ejstva kotiova. Ako se ukljuuju i izmenjivai toplotej onda treba uzeti u obzir i
gubitke u njima. Ukoliko ovim gubicima oamo i eventualne energetske gubitke
u drugim ureajiina term ocentrale, onda se moe govoriti o ubupnom stepenu
korisnog dejstva term ocenttale.
Posle ovoga nastaju gubici usled razvoenja toplote i to kako u glavnira tako
i u kunim voovima. Ako pojedine cevi prolaze kroz zagrevane prostorije, onda se
njihovo oavanje toplote jednim elom iskoristi. Izvestan deo toplote koju odaju
cevi poloene kroz podrum e i tavane iskoristiti se takoe jer se tim e sm anjuju toplotni gubici prostorija koje su njim a ograniene. Ovi gubici u razvoenju toplote
mogu se priblino izraunati a nekad i meriti.
Treba imati jo u vidu i gubitke koji nastaju prilikom deponovanja toplote
na Ijcu mesta. Ovi gubici se javljaju kod;
a pregrevanje prostorija za vreme zagrevanja
b povremenog nepoeljnog odavanja toplote
c odavanje toplote prem a prostorijama koje se nikako ili nepotpuno
zagrevaju.
Gubici pod a i b nastaju usled nepotpunog reguiisanja jaine proizvodnje
toplote u centrali (kotlamiei). Ovo moe nastati usled nepoobnog prilagodavanja
naina zagrevanja i tem perature razvodne vode (ili drugog toplotnog fiuida) klim atskim uslovima, pogrenog razvodcnja prema podgrupam a, netanog im enzionisanja
grejnih povrina itd, Daije, ovi gubici se poveavaju i neovoljnim regulisanjem
radijatora prema stvarnim potrebama. G ubici pod b zavise jo i od inercije sistem a
kako i od podobnosti reguiisanja proizvonje topiote. N a gubitke pod c znatno
utiu greke u planiranju i dimenzionisanju grejnih povrina.
Efektivni gubici prilikom proizvodnje i prenoenja toplote se ne m ogu izbei
ali se gubici kod deponovanja topiote m ogu ograniiti podobnom konstrukcijom
i izvoenjem grejnog postrojenja i pravllnim rukovanjem pogonom.
Briljivim rukovanjem ili prim enom odgovarajuih ureaja za reguiisanje
mogu se prvenstveno smanjiti gubici pri deponovanju topiote. U pojedinim sluajevima njih je teko i raunati i m eriti. Siika o njihovom znaaju dobija se posmatranjem tem perature u vie prostorija jednog zagrevanog objekta. Prekoraenje
srednje temperature u unUtranjosti zgrade u odnosu n a norainalne predviene
vrednosti oznaava gubitke pri deponovanju toplote i daje, iz razlike unutranje
i spoljne temperature podatak o poveanju trokova usied pregrejavanja.
esto se moe okazat da se mogu postii utede boljim regulisanjem jaine
zagrevanja, npr. uporeenjem potrebne koliine toplote jednog grejnog postrojenja pre i posle ugraivanja automatskog regulisanja. Samo u sluaju kada su svi
ostali uticaji, kao to su stanje i rukovanje postrojenja, iskorienje zgrade, klim atskih uslova nepromenjeni, mogu se oekivati boiji rezultati. Ali ovi preduslovi
u praksi se retko poklapaju.
104

STEPEN KORISNOG DEJSTVA GREJNOG POSTROJENJA

Prema ovome to je gore izioeno izlazi da se korisna toplota ne moe pouzdano odrediti bilo neposredno bilo posredno toplotnim bilansom utroene i izgubIjene toplote. Stepen korisnog ejstva celokupnog grejnog postrojenja kao tehnika
definlcija ovim gubi svoje pravo znaenje. Jedino za delimine procese, kao npr.
proizvonja ili izmena toplote, a kod veih posttojenja i za razvod toplote, stepeni
korisnog dejstva se mogu efinisati i proveriti.

II DEO
PRIM EN A

SUNEVE
U

GREJANJU

ENERGIJE

I KLIM ATIZ ACIJI

OELJAK XI

11. S U N C E V A
111

ENERGIJA

VANIJl PODACI 0 SUNCUINJEGOVOJ ENERGUI

Sunce je nama najblia zveza i ualjeno je od Zemlje oko 150 miliona kilornetaia.
Predstavlja ogromnu usijanu gasovitu kuglu prenika 1 392 000 km. Spoljni sloj Sunca
sastoji se od oko 75% vodonika, 23% helijuma i 2% ostalih usijanih gasova pod velikim
pritiskom. Masa Sunca iznosi oko 2 1030 kg, zapremina 1,41 1037 m3, tako da je
njegova srenja gustina 1400 kgm 3, Sto znai da je srednja gustina Sunca 1,4 u odnosu na gustinu vode, a 0,25 u odnosu na srednju gustinu Zemlje. Sunce se obre oko
svoje ose tako da njegova siderina rotacija na ekvatoru iznosi 25, a na polu 33 dana,
to pokazuje da ono nije u vrstom stanju. Ovo se moe utvrditi praenjem kretanja
Sunevih pega na njegovom ekvatoru i polovima. Sunce se nalaz u etvrtom agregatnom
stanju nazvano plazmom, koje se sastoji od kompletnih atoma, jona i elektrona elemenata koji se nalaze u Suncu na visokoj temperaturi i velikom pritisku.
Temperatura Sunca na povrini iznosi oko 5800 K, a u njegovoj unutranjosti
raste prema centru i dostie do 15 miliona stepeni.
Ovako visoka temperatura pokazuje da Sunevo jezgro predstavlja u stvari termonukleami reaktor ogromnih dimenzija u kome se razvijaju nukleami procesi fuzije.
Svake sekunde se u jezgru Sunca oko 600 miliona tona vodonika pretvara u 596 miliona tona helijuma. Razlika u masi o m = 4 miliona tona se po poznatoj AjnStajnovoj
jednaini E - m c 1, gde je <: = 3 10* m s' 1 brzina svetlosti, pretvara u energiju. Jednostavan raun pokazuje da ova energija iznosi:
E = m c 2 = 4 106 103 kg -(3 I0 8 m s - 1 ) 2 = 36 102s k g m s-2 - m =
= 360 1024 Nm = 360 1024 J.
Ovoj energiji odgovara snaga od 3 6 0 - I 0 3,!W = 3 6 0 ' 10,S MW (tri stotine ezdeset trihona megavata), koja se svake sekunde oslobaa na Suncu.
Prema Stefanu (Stefan) i Bolcman (Boltzmann) 1 cm2 Suneve povrinc izrai
svake sekunde u kosmos oko 6,3 kJ energije. Utvreno je takoe da energetske rezerve
Sunca iznose 1,8 1041 MJ, a njegovo goiSnje odavanje energije 1,2 102S MJ. Odatle
izlazi da energetske zalihe na Suncu iznose 1,5 1013 godina = 15 1013 godina (15
biliona godina).

364
112

RASPODELA SUNEVE ENERGIJE NA ZEM Ul

Celokupna energija na ZemSji, izuzev nuklearae i geotetmaine, potie od Sunca.

Suneva energija koju prima naa Zemlja i njena atmosfera toliko je ogromna da u toku
satno petnaest dana iznosi onoliko kolike su zajednike rezerve energije uglja i nafte u
svetu. Poto je ova energija omogufla postanak ivota na Zemlji i njegovo odravanje,
korisno je da se razmotri raspoela Suneve energije na Zemljinoj povrini i u njenoj
atmosferi.
Od ukupne energije (100%) koja dospeva na Zemlju i njenu atmosferu oko 30%
k reflektuje od atmosfere i Zemljine povrine ponovo u kosmos. Odnos izmeu upane
vidljive svetlosti i difuzno reflektovane, naziva se albedo. Poto se Suneva svetlost
reflektuje od raznih objekata okoline, pored direktnog i difuznog zraenja Sunca pri
odreivanju mikrokbme jedne sredine potrebno je da se uzme u obzii i albedo Zemlje.
Reflektovanje Sunevih zraka na razhitim povrinama Zemlje je razliito i stoga albedo
Zemlje irna promenljive vrednosti.
Kameniti i peskoviti predeli, ziratno zemljite, livae, ume, povrine reka, jezera i mora razliito reflektuju Suneve zrake pa stoga albeo Zemije na ovim mestima
ima razliite vrednosti. Povrine prijemnika Suneve energije na Zemlji zauzimaju tazliite poloaje u prostoru, pa uticaj albea okolnih predmeta treba da se uzme u obzir.
Treba imati na umu da albedo oblaka iznosi oko 75% ukupnog albeda Zemlje, Napomijjjemo da je albedo odigrao znaajnu ulogu pri odreivanju sastava povrine Meseca pre
fiego to su kosmike letilice i ovek dospeli na Mesec. U tu svrhu albedo Meseca je
uporeivan sa albeom Zemljine povrine. Dobijeni rezultati dobro se slau saneposredno dobijenim savremenim rezultatima.
Gotovo polovina (oko 48%) od ukupnog Sunevog zraenja nakon zagrevanja
atmosfere i gornje povrine Zemlje, nevidljivim infracrvenim zraenjem kao toplota
vraa se u kosmos. O ovoj injenici treba voditi rauna u pruneni Suneve energije.
Ostatak Sunevog zraenja (oko 22%) troi se na obrazovanje oblaka isparavanjem
vode na povrini Zemlje iz kojih vodeni talozi padaju na Zemljinu povrinu pri emu
osloboena toplota izrai u kosmos. Tako se isparavanjem voda mora, jezera i reka
obrazuje kruni tok isparavanja konenzovanja padavina snage tekue vode.
Vazduna i morska strujanja, vetrovi i talasi, su takoe posiedica Sunevog zraenja i
njihova energija, kao indbektna Suneva energija, moe se praktino iskoristiti.
Jedan mali deo (oko 0,1%) ogromne Suneve energije koja dospeva na Zemlju
iskorien je u postanku i odravanju fotosinteze biljaka, a time i za nastanak fosilnog
goriva, uglja, nafte i zemnog gasa. Fotosinteza je pretvaranje svetlosti u hemijsku etiergiju u biljkama posredstvom hlorofila zeienog lista. Ona je pokretaka snaga za rast
biljaka, a time i svih ivih bia, jer su bike i rvo energetski izvori za branu i grejanje.
Sem toga, ugalj je postao od ostataka biljaka sakupljenib u barama za vreme karbonske
ere. Vrenjem organskih materija u toku milenijuma na dnu jezera i mora nastab su nafta i zemni gas. Prema tome energija fosila je u stvari indirektna Suneva energija nastala akumulacijom Suneve energije tokom stotine miliona godina.

365
113

ENERGIJA SUNEVOG ZRAENJA NA GORNJOJ GRANIC! ATMOSFERE

Zemija se kiee oko Sunca srednjom brzinom od 30 k m s" 1 i prima navedenu

energiju Sunca putem elektromagnetnib. talasa iji spektar odgovara spektru zraenja
apsolutnog crnog tela zagrejanog do 5800 K.
Pri odreivanju energije koju Zemlja prima od Sunca treba razlikovati energiju
koja dospeva na gornju granicu Zemljine atmosfere 'i.energiju koju prima Zemljina povrina. Zbog velike udaljenosti Zemlje od Sunca i malih dimenzija Zemlje u odnosu
na dimenzije Sunevog sistema i kosm osa, gornja granica Zemljine atmosfere prima
samo polovinu milijarditog dela ukupne energije koju izrai Sunce u jednoj sekuni
to iznosi:
109

= 1 8 0 -1 0 !

Ova energija odgovara snazi od 180 10ls W = 180 1012 kW koja je toliko ogronina, da se teko moe shvatiti bez uporeenja sa poznatim energijama na Zemlji.
Prema statistikama, ukupna energija u jednoj sekundi koju daju sve elektrane na Zemlji
kada rade u punom pogonu, iznosi oko 1,5 109 kJ (jednu i po milijardu kilodula)
to odgovara snazi od 1,5 I0 9 kW (jednu i po milijaidu kilovata). Prema tome, snaga
koju Zemlja prima od Sunca na gomjoj granici svoje atmosfere, oko 120000 puta je vea od snage koju daju sve elektrane dananjeg sveta kada se nalaze u punom pogonu!
Kada bi se iskoristio samo 120000. deo ove Suneve energije oveanstvo bi bilo obezbeeno energijom koju anas daju sve elektrane u svetu.
Solama konstanta
Kao to se vidi za teoiijska i praktina istraivanja primene soiame energije, vano
je da se oredi snaga Sunevog zraenja na gomjoj granici Zemljine atmosfere.
Snaga Sunevog zraenja koja ospeva na 1 nf2 povrine izvan Zemljine atmosfere upravno na pravac Sunevih zraka, naziva se solarnom konstantom.
Vrednost solarne konstante odreivana je na razne naine od poetka ovog veka,
a naroito poslednjih 50 godina. Koristei balone, avione i satelite u najnovije vreme,
istraivai su utvrili da vrednost solame konstante iznosi:
S k = 1373 20 Wm" 3
Korektura 20 je izvrena zbog toga to se Zemlja pti svom kretanju oko Sunca
ne nalazi uvek na istom odstojanju od Sunca: u Zimskomperiodu je na manjem, a u letnjem na veem odstojanju od Sunca. U praksi se za solarnu konstantu uzima vrednost
S k = 1353 W m -J = 1,353 kWm"2, pribUno 1,4 kW m '2.

114 SNAGA SUNEVOG ZRAENJA NA POVRINl ZEMUE

Na povrinu Zemlje dospeva manja snaga Sunevog zraenja zbog refieksije i apsorpcije Sunevih zraka u Zemijinoj atmosferi, Stoga ova snaga zavtei od uine puta
koji Sunevi zraci preu kroz.atmosferu i kvaliteta atmosfere.

366

Utvreno je da 1 m2 horizontalne povrine na Zemlji prima maksimalno oko

1 kW Suneve snage leti u podne kada je put Sungvih zraka kroz atmosferu najkiai.
Piema tome, u atmosferi se intenzitet snage Sunevog zraenja smanji za oko 400 W.
Da se bolje shvati ova snaga navelemo nekoliko primera. Snaga od 1 k W n r2
u stvari znai da na 1 ni5 Zemijine povrSne pod navedenim uslovima dospe energija
o jednog kilovatasa (1 kWh). Potrebno je da se odredi poviSenje temperature A t za
203 voe kada se upotrebi 1 kWh_1 energije. Iz poznate jednaine za koliinu toplote
Q = c m A r, ge je Q = 1 kWh = 3,6 -10* J, masena koliina toplote vode c = 4187
Jkg-1 K "1, masa vode m = i kg, izlazi:
3,6 I0 6 J

Q
c-m

4 1 8 7 Jk g _1K _1 -2 0 k g

43 K

To znai da je dobijena koliina Suneve energije ovoljna da koliini vode od

20 I povisi temperatura za 43 K, onosno, 43C. Ako se navedena koliina voe uzme
iz vodovoa (15eC), njena se temperatura povisi do 58C, kada je najpodesnija za upotrebu. Na isti nain moe se odteiti poviSepje temperature i rugim materijalima zagrevanjem energijom od 1 kWh.
Napominjemo joS da korienjem energije od 1 kWh eiektrina sijahca snage 100 W
svetli 10 asova, friider od 125 W koristi se 8 asova, cmo-beli televizor od 200 W
radi 5 asova, pegla (1 kW) moe se koristiti 1 as, malina za pranje rublja (4 kW) moe
da peie 15 minuta, itd.
Meutim, treba imati u vidu da je snaga od 1 kW koja se najee koristi u praksi,
samo teorijska i priblino vai za nae krajeve. Intenzitet Suneve energije je promenIjiva veliina i zavisi od mnogih faktora, kao to su pravac prostiranja Sunevih zraka,
godinje doba, trajanje Suneve raijacije (obdanica), ugla Sunca (doba dana), orijentacije povrine na koju padaju Sunevi zraci i meteorolokfli uslova. Ukratko emo razmotriti uticaje ovih faktora.

11S

FRAVAC SUNEVIII ZRAKA I ATMOSFERSKA PROPUSTLJIVOST

Zemaljski (terestrijalni) intenzitet radijadonog snopa Sunevih zraka zavisi od

pravca Sunevih zraka kojim oni prolaze kroz atmosferu. Za odreivanje atmosferske
propustljivosti potrebno je izvriti uporeenje terestrijalnog intenziteta radijacionog
snopa i ekstraterestrijalnog (vanzemaljskog, izvan atmosfere) za isti snop.
Najjednostavniji meto za izraunavanje atmosferke propustljivosti solarne radijacije za vedro nebo sastoji se u primeni Buerovog (Bougers) zakona:
V
gdeje:
If,
/0
k
m

k tn

(ii.i)

terestrijalni intenzitet radijadonog snopa,

ekstraterestrijaini intenzitet radijacionog snopa,
- apsorpdona konstanta atmosfere,
- nedimenzionisana duina puta Suneve svetlosti kroz atmosferu i zove se
odnos vazduha i mase .

367
Vrednost nedimenzionisane duine puta m
sferu evidentna je iz siike 226, dakle:
m =

BP
AP

coseca Suneve svetlosti kroz atmo-

cosec a

11.2)

Iz jednaine 11.2 i slike 226

sledi:
za a = 90, kada je Sunce
u zenitu ,m = 1 ,
za a = 60, tj. kada je visina Sunca 60, m = 2 /\/3
za a = 30, tj. kada je visina Sunca 30, m = 2
za a = 0, tj. kaa je visina
Sunca 0, m =
Iz jednaine (11.1) vidi se da
je u poslednjem sluaju (a = 0),
terestrijalni intenzitet radijacionog
snopa I b = 0, Sto je razumljivo, jer
su tada Sunevi zraci paralelni sa
Zemljinom povrSinom.
Srednja atmosferska propustljivost f atm je efinisana odnosom terestrijalnog
intenziteta radijacionog snopa i ekstraterestrijalnog intenziteta radijacionog snopa, akle:
Taim

1
h

(11.3)

Na osnovu jednaine ( 1 1.3) terestrijalni intenzitet radijacionog snopa bie:

Ifc - h Tatm

(11-4)

Jednaine ( 1 1 ,1 ) i (11.2) se mogu koristiti samo za isto nebo u standardnoj atmosferi koja nije zagaena.
Kada u atmosferi ima estica praine i vodene pare, prema Hottel-u .se koristi modificirana jednaina propustljivosti:
Tatm = a 0 + u, . e ~k - co*eca

ge su a0 ,

116

(11.5)

i k funkcije samo visine i vidnosti, a je ugao solame visine.

ZAVJSNOST OD GODINJffl DOBA

Pravac prostiranja Sunevih zraka prema Zemlji zavisi od godinjih doba koja
nastaju kao posledica nagiba ose Zemljinog obrtanja prema Suncu, Zemlja se obre
oko svoje nepomine ose postavljene u pravcu sever jug koja je nagnuta prema ravni

368
svoje putanje oko Sunca pod uglom o 2327' i zadrava isti pravac u prostoru. Zbog
goinjeg kretanja Zemije oko Sunca, poioaj Zerrdjtne* ose u odnosu na pravac Sunevih zraka stalno se menja.
Za vreme letnjeg solsticaja (21. juna), kada je Zemljina osa usmerena prema Suncu,
sevema Zemljina polukugla prima najvie Sunevog zraenja. Dani su dui od noi, a
na sevemom poiu Sunce gotovo ne zaiazi ispod horizonta. Ugao Sunevih zraka prema
horizontu na 45 seveme geografske Sirine ovog dana u podne iznosi a = 66,5 (si. 227).
Duina puta svetlosnog zraka kroz atmosferu A C tada se najviSe pribliava najkraem
putu kroz atmosferu A B , tako da odnos ovih puteva iznosi A C /A B = 1,08, Sto znaoi
da je put svetlomih zraka Sunca u podne ovog dana samo 8% dui od najkraeg puta
kioz atmosferu, pa je smanjenje Sunevog zraenja najmanje.

Na dan proletnje i jesenje ravnodnevice 21. marta i 23. septembra, Sunevi zraci
se prostiru pod pravim uglom na Zemljinu osu. Svi delovi Zemlje imaju tada jednaka
trajanja Suneve radijacije i dan je jednak noi. Ugao Sunevih zraka prema horizontu
na 45 seveme geografske irine iznosi (3 = 43. Odnos duine puta svetlosnog zraka
kroz atmosferu AD prema najkraem putu kroz atmosferu A B sada iznosi A D /A B = 1,45
to zna da je put svetlosnog zraka Sunca u podne ovog dana za 45% ili oko 1,5 puta
iii od najkraeg puta kroz atmosferu,
Na dan zinsskog solsticaja 22. decembra Zemljina osa je usmerena od Sunca i tada
juna Zemljina polukugla prima najvie Sunevog zraenja. Na njoj tada dan traje due
o noi, a na junom polu Sunce ne zalazi. Ugao Sunevih zraka piema horizontalnoj
povrini na 45 seveme geografske irine iznos j = 19,5. Odnos duine puta svetlosnog
zraka kroz atmosferu A E i najkraeg puta kroz atmosferu A B saa iznosi A E /A B = 2,9
to znai da je put svetlosnog zraka Sunca u podne ovog dana za oko 200% ili 3 puta
dui od najkraeg puta kroz atmosferu.
Na osnovu izloenog moe se zakljuiti da je pri prolazu Sunevih zraka kroz atmosferu, najmanje smanjivanje Sunevog zraenja na Zemljinoj povrini leti, a najvee
zimi, Kao to emo videti ovo je jedna od tekoa u primeni Suneve energije.

117

VREME TRAJAjNJA OBDANICEIUGLOVIPOLOAJA SUNCA

ZA GEOGRAFSKU IRINU O 4S

Intenzitet Sunevog zraenja na povrini Zemlje zavisi od vremena trajanja sijanja

Sunca u toku dana (obdanice) i uglova Sunevih zraka prema horizontalnoj ravni. Obe

369
ove veliine su veoma promenljive i to ne samo u toku godine, goinjih oba i pojedinih meseci, ve i tokom svakog dana za jedno odreeno mesto na Zemlji. Sem toga za
praktinu primenu Suneve energije vanO je da se prati poloaj Sunca na njegovoj
prividnoj putanji oko Zemlje u toku godine za odreeno mesto na Zemlji u kome se planira koriSenje Suneve energije.
Ovde e se samo orijentaciono tabelamo i dijagramski prikazati vreme trajanja
obdanice, uglovi poloaja Sunca i prividne Suneve putanje u oreene sate tokom godine za geografsku irinu od 45.
T-85

oi
U
1/5^

^
>
s

<s>

iz l a z a k

li

Ui

7 i o \ s SO

...uc.....

I S 30

, 7 Z0

8 5 0 10 3 0
U

18 0 0 J 6 S 0
l 2 o o ,3 4 0

eh

1 2

22

w h

18

27

n h

24

H h
!6 h
18h

iV

p1

V tt

fOO-S W \ 4 i 0

I h ']
z a l a z a k

O B D A N IC A

i
i
;

;9 2 0

6 oo

13 3 0 \1 9 2 0 \1 8 S0 180 0

x i

65 0

740

172 0 \ w 30

U N

'

! 4 4 0 150 0 ! 4 4 < I 3 40 12 0 0 10 3 0
S

IX

e so

xn

j - ,5 0
1 6 ,0
8 20

28

34

38

34

28

22

12

37

47

54

58

54

47

37

2?

18

15

y j

45

SS

86

88

84

56

45

33

24

20

18

27

38

48

55

S8

55

48

38

27

18

18

29

34

37

34

29

22

13

14

17

22
0

14 i e
______

U gomjem elu tabele T 85 dato je vreme izlaska i zalaska Sunca kao i trajanje
obdanice za odreene dane i asove tokom godine, Iz tabele se vidi da je vreme trajanja
obanice najdue u jumi, a idui unapred piema decembru i unazad prema januaru
simetrino i ravnomemo postaje sve krae. Najkrae vreme trajanja obdanice je u decembru. Kada se uzme u obzir i da je u decembru najvea duina puta svetlosnih zraka
kroz atmosferu, onda je razumljivo da ova koincidencija predstavlja injenicu koja
zadaje tekoe u praktinoj primeni Suneve energije. Iz tabele se takoe vidi da za mesece izmeu marta i septembra, u prolee i Ieto, obdanica traje od 12-15 asova, dok za
ostale mesece, jesen i zhnu, od 8-12 asova. Kao Sto se vidi, Sunce najkrae sija baS tada kad je najpotrebnije, to predstavlja takoe nedostatak u primeni Suneve energije,
U donjem delu tabele T 85 dati su uglovi Sunca prema horizontu u toku godine
po mesecima za svaka 2 asa odreenog ana. Iz tabele se vidi da su ovi ugtovi vei u
proletnjim i letnjim mesecima, a manji u jesenjim i zimskim. Poto su za manje uglove
uine puteva svetlosnih zraka kroz atmosferu vee i ovo se negativno oraava na primenu Suneve energije, o emu treba voditi rauna pri konstrukciji i postavljanju prijemnika Suneve energije u praksi.

370
Prilikom dosadaSnjeg izlaganja naglasili smo na pojedinim mestima da iznesene
injenice vae za mesta ija je geografska irina 45, kao to su Beograd i Novi Sad.
Idui prema ekvatoru, uslovi za koriSenje Suneve eneigije su sve povoljniji, dok su za
hlanije seveme predele nepovoljriiji, jer Sunevi zraci padaju sve kosije. Meutim, u
krajevima bliim severnom polu obdanica traje sve due i time se kompenzuje slabljenje
Suneve energije zbog vee duine puta kroz atmosfera. Stoga se i u ovim krajevima
koristi Suneva energija za dobijanje tople vode i zagievanje stanova (na primer, veska).

118

DUAGRAMIUGLOVA POLOAJA SUNCA U ODRHiENE SATEIPRIVIDNIH

SUNEVIH PUTANIANA NEBU TOKOM GODINE ZA OREENE SATE
NA 45 GEOGRAFSKE IRINE

Podaci o uglovima poloaja Sunca u odreene a t e tokom godine ati u donjem

deiu tabele T ~ 85 mogu se oiglednije prikazati pomou ijagrama. Na apscisnu osu
pravougiog koordinatnog sistema
naneseni su pojedini meseci, a na
ordtoatu ugao a u stepeniraa koji odreuje poloaj Sunca u pojedinim mesecima za svaka dva
asa od 8-18 asova.
Na slici 228 prikazan je dijagram privimh Sunevih putanja
na nebu tokom godine za oreene sate na 45 geografske irine. Iz ijagrama se vii velika
piomenljivost Sunevog zraenja
koje kroz atmosferu dospeva na
Zemljinit povrinu tokom godine.
<1 iv V VI vif VB IX X "HT' X I M e s s c
Pratei prividne Suneve putanje
u pojedinim mesecima za oreene sate u toku dana mogu se odrediti veliine odgovarajuih uglova koje Sunce ini
sa horizontalnom povrinom za odreeno mesto u datom trenutku, Vidi se da najkraim obdanicama u zimskim meseciraa odgovaraju najmanji nagibni uglovi Sunevih zraka prema horizontalnoj povrini i stoga u to vreme dospeva najmanje Suneve energije
na Zemljtou povrmu.

119

ZAVISNOST im t e n z it e t a

in s o l a c ije j e d n e p o v r in e

o d n je n e o r u e n t a c u e u p r o s t o r u

Do sada smo razmatrali tatenzitet snage Sunevog zraenja na horizontalnoj povrini Zemlje. Meutim, u praksi povrine koje primaju Suneve zrake nisu horizontalne,

ve zauzimaju raziiite poloaje u prostoru. Ve je poznato da neka poviina na zemlji

prima maksimalnu aiagu Sunevog zraenja kada Sunevi zraci najkraim putem kroz

371
atm osferu ospevaju na posmatranu povrSinu, odnosno padaju na nju norm alno, Tako
se javlja veom a vaan, ali kom plikovan problem odreivanja ugla maksimalne insolacije
neke povrSine u prostoru, pri em u se ugao Sunca prema horizontalnoj ravni stalno
menja u toku dana, a povrina m oe da zauzim a razliite poloaje u prostoru.
N a slici 2 2 9 prikazan je dijagram iz kojeg se m ogu orediti azim ut i visina Sunca u
svakom trenutku za jed n o odreeno m esto i vreme trajanja osunanosti nekog objekta
u tok u dana.

Kakt> se cJagrant korirtj

J- Iz djjagrama se mogti odredit azimut i vistna stinca n wakom
trcm jtkp Tokum godine, Na prtm ei, tnarta mescca u 9 ftasova, a2.irfm!
iziiosi 125 a vm aa surtca 30. 2
2. Ako se fastda nekog objtkta postavi preirsa svojoj orgcntaciji u
oeniar krugova, moe w o iiia ti doba dana u kom eje fasada o.sunana, odnoaio m oic sc dobiii podatak kada je u scnci. Ako ic fasada

okrenuta prema )ugoxapadu, kroz centsr se povSat prava koja se

poklapa sa poluprenmima koji oznaavaju azimuie 133f! i 3 I5. U
martti fatada dobjja nsunenjc u 9.30 asova, kojc tTaie svt do 23laska suttca u 18 asova,
3. Na dtjagramo se moc piatiti duina trajanja duna tokom godioe i vretne izi&ska i zaia&kft surtca. V jums ru dani najdui: dan fraje
od 9,30 do oko 19,30 asova, dok jc trajanje dana ti ectrihru neJio
duc od 8 asova.

Slika 229
Ovde e se izloiti teorijsko odreivanje srednje vrednosti insolacije povrine u zavisnosti o d nagiba Sunevih zraka koji padaju na ovu povriinu.

372
Ako se sa E0 oznai Suneva energija koju u jenoj sekundi prirai povrina AB
(sl. 230) na koju Sunevi zraci padaju normalno, onda e jednaka povrina AC = AB
priiniti manju koliinu Suneve energije kada
B
Sunevi zraci padaju na nju pod nekim uglom
a manjim od 90. Ovo je razumljivo, jer prema
dici 230 insolacija povrine AC odgovara insolaciji povrinevdD. iz slike izlazi reiacija:
XD = j4Csince = ydCcos(900 - a) =
= yL B oos(90-)
(H -6)
Kada se Suneva energija koju primi povrina AD, odnosno povrina AC u jednoj sekuni
oznai sai) aza povrinu AB sa E 0, onda se iz polednje jednaine obija:
E = E 0 cos(90 )

(11-7)

Ako se povrina/iC= j4S oznai sa,ondaje.,0 =SE],, gde jeDj = 1,373 kWm
~ 1.4 kWm 2 solama konstanta. Zamenom vrednosti E 0 u jenainu (11.7), izlazi
^ = 5 [m1] 1,373 kWm~2 cos(90 - a), ili priblino:
E = 1,4-S cos(90 - a)

( 11.8)

[kW]

lz jenaine (11.8) moe se dobiti koliina energije u sekundi, odnosno snaga,

koju od Sunca prima povrina S u prostoru nagnuta prema horizontalnoj ravni pod ugloma.
Izraunavanjem povrine S u m2 i odreivanjem
a^a a moe se odrediti snaga u kW koju od Sunca
prima povrSina S, odnosno njena insolacija.
Iz like 231 se vidi da izmeu nagibnog ugia
P povrine S predstavljene duinom AC prema horizontalnoj ravni, nagibnog ugla y Sunevih zraka
prema horizontu i ugla a pod kojim Sunevi zraci
padaju na povrinu AB, postoji veza:

M + TM 805

(11.9)

Siika 231

Na osnovu jednaine (11.9) za odreeni nagibni ugao povrine AC prema horizontu, i ponate nagibne uglove y Sunevih zraka prema horizontalnoj ravni, moe
se odrediti ugao a pod kojim Sunevi zraci padaju na posmatranu povriau. Iz jednaine (11.8) moe se tada orediti insolacija povrine A C za odreeno vreme.
Poto je za dobijanje to vee energije Sunca na odreenoj povrini Zemlje potrebno da ugao a bude to biii pravom, u aljem izlaganju emo videti kako se to praktino postie izborom ugla 0.

373
119-1 M eteoroloki uticaji

Pored svega to smo do sada naveli treba imati u vidu da stvama Suneva energija
koja dospeva na Zemljinu povrinu zavisi o meteorolokih uslova na oreenom mestu. Ovi ulovl su veoma promenijivi i za jedno oreeno mesto u toku godine, pojedinih godinjih doba pa ak i tokom jenog dana. Meteoroloke stanice irom sveta redovno prouavaju meteoroloke uslove, ali ne postoje pouzdani podaoi za ira podruja
i vei interval vremena. Stoga su potrebna stalna i viegodirija merenja svih elemenata
koji odreuju meteoroloke uslove u uim podrujima tzv. mikroklimu.
Zbog toga je za primenu Suneve energije u jednom mestu, pore ostalog potrebno da se obrati panja i na nukrolimu toga mesta.
Cistoa atmosfere ima znatnog uticaja na rasipanje (disperziju) direktnog Sunevog zraenja. ak i za vreme verih dana, na purii kroz atmosferu, direktni Sunevi
zrad se rasipaju na molekulima vazduha i m.ikroskopskim esticama koje lebde u atmosferi (aerosoli), od ega potie piavetnilo neba. Obiaci, vodene kapljice, vodena
para i magla u atmosferi predstavljaju veliku prepreku za prodor direktnih Sunevih
zraka na poviinu Zemh'e, O svemu tome treba voditi rauna pri odreSivanju mikroklime za mesto na kome se previa praktino korienje Suneve energije.
119-2 Komponente Sunevog zraenja

Treba imati u vidu da na Zemljinu povrinu ospevaju dve komponente Sunevog

zraenja i to jedna koja dolazi direktno od Sunca i naziva se direktno Sunevo zraenfe
i druga, koja nastaje rasipanjem direktnog Sunevog zraenja u atmosferi poznata pod
imenom indtektnog ili difuznog Sunevog zraenja. Zbog veeg broja oblanih i maglovitih dana u zimskom periodu vei deo Sunevog zraenja ospeva na Zernlju u obliku difuznog zraenja. Medutim, difuzno Sunevo zraenje postoji uvek u atmosferi,
ak i u najvedrijim danima, to je razumljivo kada se uzme u obzir rasipanje Sunevih
zraka na molekulinia vazduha i aerosolima. Ovo difuzno zraenje dostie nekad i do 10%
irektnog Sunevogzraenja.
Da bi se stekao utisak o odnosu ifuznog i direktnog Sunevog zraenja na jednom
odreenom mestu, navee se rezultati nekih merenja.
Na odreenom mestu 45 seveme geografke irine u letnjem periodu 15. juna
kaa je obdanica najdua, izvrena su merenja direktnog i difuznog Sunevog zraenja.
Merenja su vrena po tri uzastopna dana za tri razliite meteoroloke situacije u ovom
mestu.
Utvrdeno je da je sunanog dana sa najistijom atmosferom na Zemljinu povrinu dospelo 8,4 kWh direktne Suneve energije i 0,75 kWh difuzne Suneve energije.
Kao to se vidi i ovog sunanog dana sa istom atmosferom dospeva oko 9% difuzne
Suneve energije.
U danima kada je nebo bik> prekriveno oblacima bez direktruig zraenja Suneve energije, na istu povrinu Zemlje dospelo je 1,85 kWh difuzne Suneve energije,
to iznosi 22% od direktne Suneve energije prispele za vreme sunanih dana.
Merenja su vrena i u tri uzastopna obiana dana sa sijanjem Sunca od 9-12 asova.
Na istu povrinu zemlje tada je dospeio 2,5 kWh po danu to iznosi 30% direktne Suneve energije prispele sunanog dana.

374
119-3 Srednje godlnje sume globalnog sunevog zraenja a Jugoslaviji

Direktno i difu7.n0 Sunevo zraenje na jednom orcctenom mestu zajedno ine

ukupno ili globalnc Sunevo zraenje. Za praktinu primenu Suneve energije u pojedimtn oblastima nae zemlje, vano je znati srednje godinje sume globalnog Sunevog
zraenja te oblasti.
Ove e se dati podad 0 srednjim godinjim sumaraa globalnog Sunevog zraenja u iVhm'^dan'1 na osnovu izraunavanja koja su vrena u Saveznom meteorolokom zavodu koristei desetogoinja osmatranja u periodu 1966-1975. godine. Poaci
su dati za svaki stepen istone geografske duine 6 i seveme geografske irine nae zemlje 0 prcma karti SFR Jugoslavije (sl, 232). Sa leve strane karte na pravoj oznaenoj sa
G0 date su vrednosti Sunevog zraenja na gomjoj granici Zemljine atmosfere za svaki
stepen geografske irine. Ovo omoguuje izraunavanje odnosa globalnog zraenja na
Zemljinoj poviini i zraenja na gomjoj granici atmosfere. Tako se mogu odreiti reiativne vrednosti globalnog Sunevog zracnja u procentima koje pokazuju propustljivost atmosfere iznad pojeinih mesta. U tabeli T 86 date su srednje vrednosti sume
giobalnog Sunevog zraenja u Wm 'J tokom godine za svaki stepen geografske duine fi i irine 0. Pored intenziteta snage koja dospeva na 1 m2 povrine nae zemlje u
T -8 6
()
1344

14-15

15-16

16-17

a 2930
46-47 b 6380
c
46

2870
6380
45

3150
6380
50

3400
6380
53

a 3343
4546 b 6380
c
52

3235
6380
51

2917
6380
46

a 3670
b 6480
57
c

3580
6480
55

4445

a
4344 b
c
s
4243 b
c
a
4142b
c
a
4041b
c

17-18

18-19

19-20

20-21

21-22

3250
6380
51

3500
6380
55

3725
6380
58

3850
6380
60

3780
6380
59

3750
6380
59

3200
6480
49

3100
6480
48

3325
6480
51

3525
6480
54

3775
6480
58

3825
6480
59

3783
6480
58

3825
6480
59

4130
6570
63

4130
6570
63

3750
6570
57

3600
6570
55

3650
6570
56

3583
6570
55

3750
6570
57

3875
6570
59

4283
6660
64

4150
6660
62

4263
6660
64

4000
6660
60

3900
6660
59

4000
6660
60

4050
6660
61

4000
6660
61

4425
6750
66

4050
6750
60

4100
6750
61

4250
6750
63

4217
6750
62

4300
6840
63

22-23

23-24

375

S lik a 2 3 2

376
toku godine (a), dati su i poaci o Sunevoj snazi koja u odgovarajuim granicama severne geografske Jiriisc stie na gornju granicu Zemljine atmosfere (b). Sem toga, dati
su i odgovarajui odnosi vrenosti pod (a) i (b), koji daju propustljivost atmosfere u
piocentima tokom goine (c), iznad mesta pojedinih geografskih duina i irina za nau
zemlju.
Razumljivo je da dati rezultati vae za navedeni desetogodinji interval vremena,
kli orijentaciono moe da poslui i za druge vremenske intervale.
Iz tabele se vidi a se propustljivost atmosfere iznad nae zemlje kree u granicana od 45-66%. Od 77 obiasti nae zemlje koje su razmatrane u ovoj tabeli, samo 5
oblasti imaju propustljivost atmosfere ispod 50%. Te oblasti se naiaze u SR Sloveniji
oko Kranja i Ljubljane, u SR Hrvatskoj oko Karlovca i SR Bosni i Hercegovini oko Bihaa i Drvara. Minimakiu propustljivost atmosfere ima Ljubljana, a maksimatdu Ulcinj.
Siednja propustljivost atmosfere iznad SFR Jugoiavije prema ovoj tabeii je 57%.
Najvie Suneve energije prirrsaju i imaju najveu propustljivost atmosfere SR Cma
ora, SR Makeonija, SAP Kosovo, Juno i Srednje primoije, kao i juni krajevi SR Srbtje.

Zapaa se veliki uticaj geografske irine mesta na propustljivost atmosfere. Polazei od 40 do 47 seveme geografske irine propustljivost atmosfere iznad nae zemje opaa, Propustljivost atmosfere za istu geografsku irinu, a razliite geografske duine priblino su iste. Ovde se zapaaju izvesna ostupanja za pojedine oblasti, to pokazuje da propustljivost atmosfere zavisi i od drugih meteorolokih elemenata kao to
su r,'aSia; *a5a' sncg, vetar i dr. 0 svemu tome treba voiti rauna pri odreivanju uslova za korienje Suneve energije u pojedinim krajevima nae zeralje.
119-4 Raspodeia energije u Sunevom spektru

Sunce emituje na Zemlju elektromagnetne talase razliite talasne duine pri emu
su jedni vidljivi, a drugi nevidljivi. Svi ovi talasi zajedno ine Sunev spektar koji se
prostire od ultraljubiaste svetlosti talasne duine 0,3 jim do tofracrvene svetlosti talasne duine 3 pm. U intervalu od 0 3 Min do 0,7 jum nalaze se talasne duine viljrve
svetlosti sa maksimumom pri talasnoj uini od 0,5 pm . Infracrvena svetlost poinje
za talasne uine iznad 0,7 gin. Oko 90% od ukupne Suneve energije koja dospeva na
emlju pripada talasnkn duinama izmeu 0,3 i 1,5 pm.
roznato je da svako telo zagrejano do odreene temperature zrai neviljive topotne zrake. Talasne uine toplotnih zraka tela zagrejanog izmeu 30 i 80C nalaze se
izme u 3 i 70 jim to znai da pripaaju podmju nevidljive infracrvene svetlosti.
Ako se posle upotrebe ne iskljui pe, ploa za kuvanje ubrzo poinje a emije ^ mnocrvenu viljivu svetlost. Ukoliko je via temperatura tela, utoliko ovo telo
eimtuje ^zr^e krae talasne duine, Kada zagrejano telo dostigne temperaturu od vie
s otina C, talasne duine postaju veoma kratke i pri 0,7 pm telo poinje da emituje
vidljivu crvenu svetlost.
rolazom kroz Zemljinu atmosferu, intenzitet Sunevog zraenja i njegova raspoe f rema ^lasnim duinama se menja zbog rasipanja i apsorpcije Suneve radijacije
od^CS1108^ ' ^ a*'slnla*ni kitenzitet Suneve radijacije ostaje i dalje za talasnu duinu
0
^rcma tome maksimalna energija Sunevog zraenja na Zemlji nalazi se u

377
oblasti talasnih duina koje pripadaju podruju vjdljive svetlosti za koju je ovedje
oko najosetljivije. Medutim, za oreene talasne duine postoje znatna slabljenja Sunevog zraenja na Zemljinoj povrSini usled apsorpcije u vodenoj pari, kiseoniku, ozonu i ugljen-dioksiu, kojih uvek ima u atmosferi. Stoga je na Zemljinoj povrini najefektnije elovanje Sunevog zraenja ogranieno na viljivi i inffacrveni deo Suhevog
spektra, odnosno, u granicama talasuih duina od 0,3 do 1,8 pm, dok je deiovanje ultraljubiastih zraka prigueno ve kod talasnie duine od 0,3 fim.
Na slici 233 data je energetska raspodela u Sunevom spektru za zraenje Sunca
izvan atmosfere i na Zemljinoj povrini posle prolaza kroz atmosferu. Radi uporeenja,

na istoj slici data je i eneigetska raspodela u spektru cmog tela na temperaturi od 5800 K,
Pored toga na slici su prikazana i apsorpciona podruja za elemente koji se nalaze u ZemIjinoj atmosferi. Na apscisinu osu pravougiog koordinatnog sistema prenesene su talasne duine X Sunevog zraenja u mikrometrima, a na ordinatnu osu intenzitet-I Sunevog zraenja u vatima po metru kvadratnom za talasnu duinu u fim.
119-5 Prindpi korienja suneve energije

Poznato je da neko telo moe da obija (reflektuje), proputa i upija (apsorbuje)

Suneve zrake. Na primer, oglealo gotovo potpuno odbija svetlosne zrake, prozorsko
staklo ih proputa, a cmo telo ih upija. U stvari ne postoje tela koja potpuno odbijaju,
proputaju i upijaju svetlosne zrake. Tela koja proputaju svetlosne zrake nazivaju se
transparentna, a koja upijaju, cmim telima. Za primenu Suneve energije potrebno je
poznavati ove osobine tela.i

378

Kada Sunevi zraci padaju u pravcu normale na cmo telo o materijala dobrfli
apsorpdonih osobina (dobar apsorber), na primer, cmo obojemlimodbakralUalumirtijuma, lim se zagreva tako da moe postii temperatum od 60 do 80C. To znai da je
jedan deo svetlosne energije lim apsorbovao pri emu je kinetika energija fotona svetlosti transfonnisana u toplotnu energjju estica lima.
Iz ranijeg tzlaganja je poznato da ovako zagrejani lim svetiosnim zracima talasnih duina od 0,3-3 pm (sl. 233), zrai toplotne infracrvene zrake veih talasnih duina 3-7 jum i time gubi vei deo
apsorbovane energije. U cilju korienja dobijene toplotne energije,
potrebno je da se sprei ovaj gubitak. To se moe postii pokrivanjem
apsorbera pokrivaem od materijala koji dobro proputa svetlost
kratke talasne duine, odnosno vidIjivu svetlost, a spreava prolaz
nevidljivog infracrveaog zraenja talasnih duina iznad 3#im koje
zrai apsorber,
Ove uslove ispunjava u prvom
reu staMo, a zatim i neki specijalni plastini materijali. Staidena ploa debljine 3 mm ima izvrstan koefidjent transmisije
jer pioputa oko 90% kratkotalasnog zraenja. Meutim, za dugotalasno infracrveno
podmje rniad 3#im, onaje nepropustljiva pa se kae da je na taj nain obrazovana ,,zarnka za mfracrveno zraenje, Ova osobina stakla nazvana efekat staklene bate dobro je
poznata batovanima i igra znaajnu uipgu u primeni Suneve energije.

11W Efekat staklene bate

Na termiki izolovanom dnu kutije K (sL 234) postavljen je Um obojen tamnom
bojom. Na gornjoj strani kutija je pokrivena prozorkim staklom debljine 2-3 mm. Od
100% vidljivog kratkotalasnog zraenja koje dospeva na limenu plou koja nije pokrivena staMom (l.23S), kroz staklo prolazi oko 90% ovog zraenja talasnih
duina 0,3-3#un i pada na limenu
piou. Limena pioa se zagreva i poinje da emituje infracrveno zraenje talasnlb duina iznad 3#tm. Ove
ziake prozoisko stakio ne proputa
ve fli apsorbuje i tako se zagreva.
Zagrejano prozorsko staklo jedan deo
toplote zrai nazad prema limenoj
ploi (apsorberu), a drugi deo u atmosferu. Na taj nain se iimena pio-

379
a zagreje do 90C. Sloj na povrini apsorbera ponaa se kao apsolutno cmo telo, poto
3.

Deo toplote koju prozorsko stakio zrai u atraosferu moe se zadrati i praktino iskoristiti postavljanjem jo jednog prozorskog
stakla (sl.236), jer se time
poveava stepen korisnog
dejstva efekta staklene bate. lako je pioputanje svetiosti, onosno koeflcijent
transmisije sada manji i iz75%
|
/ A /
nosi za oba prozorka stakla 75%, ipak se zbog poveanog korisnog ejstva efekta staklene bate, limena
ploa sada zagreva o
Slica 236
90-120C. Kao to e se videti postavljanje treeg prozorskog stakla za praksu nema svrhe.

19 0- 120C

O D E L J A K XU

12. UREAJI ZA KORISCENJE DIREKTNE SUNCEVE ENERGIJE

Direktna Suneva energija moe da se koristi u praksi njenom transformacijom u
toploteu, elektrinu i hemijsku energiju. Ovde e se razmotriti transformacija Suneve
energije u toplotnu, poto je to najjednostavniji nain za praktino korienje Suneve
eneigije.
Ureaj kojim se ostvaruje transformacija Suneve energije u toplotnu naziva se
skupifa Suneve energije ili kolektor solame energije.
Prema konstrukciji i nainu funkdonisanja razlikuju se dve osnovne vrste solarnih kolektora: ravni i fokusirajui. Ravni kolektori skupljaju globalno Sunevo zraenje i transformiu ga u toplotu do 100C, dok fokusirajui pomou optikih sistema
koncentriu Sunevo zraenje ime se postie temperatura i do 3000C. Koncentrisanje Suneve energije vri se sistemom ravnih ogledala, sfemim, parabolinim i cilindrinim ogledalima, ^ao i pomou sabimih optikih soiva. Razumljivo je da ovj ureaji
za koncentrisanje Suneve energije ulovljavaju stalno usmeravanje prema Suncu.
Za dobijanje tople higijenke vode i zagrevanje prostorija koristi se toplota nisIh temperatura do 100eC. Ovo se postie ravnim solamim kolektorima zasnovanim na
principima razmotrenim u prethodnom iziaganju.

121

RAVNl SOLARNIKOLEKTORI

Ravni solami kolektori su najjednostavniji ureaji pomou kojih se giobalno Sunevo zraenje moe uhvatiti, apsorbovati i pretvoriti u toplotu.
Ravni solarni kolektor (sl.237) se sastoji iz tri osnovna dela: upijaa ili apsorbera,
toplotne izolacije i zastaklenja.
Apsorber je ravna ploa od materijala koji dobro apsorbuje Sunevo zraenje,
premazana matcrnom bojom u kojoj protie transportei medijum i odvodi toplotu
obijenu Sunevim zraenjem.
Toplotna izoiacija spreava gubijenje toplote iz kolektora na njegovim bonim
stranama, a naroito sa donje strane.
Zastakljenje moe biti jenostruko i vostruko, a retko trostruko i ima ulogu

382

obrazovanja u kolektoru ve poznatog efekta staklene baSte, kao i zatite od spoljnih

meteoroloSkih promena.

&lka 237 ~ Shema poprenog preseka ravnog solamog kotektora sa jednostrukim zastakljenjem:
t - apsorber; 2 - toplotna izolacjja; 3 - prozorsko staklo; 4 - kutija;
5 - zaptivanje (dihtovanje); 6 - ovod hladne vode; 7 - odvod tople vode

SHka 238 - Shema poptenog preseka ravnog solarnog kolektora sa vostrnkim zastakljenjem

Brojevi na shemi (sl. 238) oznaavaju iste emente kao na slici 237, samo to
broj 3 sada oznaava dva prozorska stakla.
Otvori na apsorbem iii u njemu shematski prikazuju poprene preseke cevi koje
su u neposrednom kontaktu sa apsorberom i siue za odvoenje Sunevim zraenjem

383

zagrejanog transportnog medijuma do potroaa ili akumuiatora toplote, Ove cevi su

takoe obojene matcmom bojom i tako postavljene da ftuid kroz njih protie Sto due
i da tako bude to vBe izloen Sunevom zraenju (sl. 239a).

Shematski su prikazane gomje povrine kolektora sa najjednostavnijim i najeim nainom postavljanja na apsorber. Zmijasto savijena metalna ili plastina cev (sl.
239a) uvrena je uz plou apsorbera A tako da na jednom kraju (I) ulazi hladna voda,
a na drugom (2) izlazt topla posle zagrevanja Sunevim zraenjem. Na slici 239b shematski je prikazan sluaj kada su cevi paralelno uvrene za plou apsorbera A i nalemijene na dovodnu (1) i ovodnu cev (2).
U daljem izlaganju razmotrie se znaaj, funkcija i razne varijante konstrukcija
pojedinih vanijlh delova solamog kolektoia.

122

A PSO R B E R

Najvaniji i najosetljiviji eo solamog koiektora je apsorber jer o njega uglavnom

zavisi efikasnost kolektora. Treba imati u viu da je apsorber istovremeno i izmenjiva
toplote jer toplotnu eneigiju primljenu od Sunca predaje transportnom fluidu koji je
odvodi do potroaa ili u akumulator toplote za kasniju upotrebu.
Postoje razliite vrste apsorbera s obzirom na materijal od kojeg su napravljeni,
nain bojenja njegove povrine, eflkasnost u predaji toplote transportnom radnom fluiu i nain ugranje u solarni sistem.
Apsorberi se prave od bakra, aluminijuma, elika, mangana i specijalnih vrsta
plastinih materijala. Postoje mogunosti i razne kombinacije ovih materijala, na primer, ploa od bakra sa aluminijumskim cevima ili obratno. Veoma je postojan i eflkasan bakami apsorber sa bakamim cevima. Za aluminijumske apsorbere postoji opasnost
od korozije naroito u primorskrm kiajevima zbog prisustva soli u vazduhu. elini
apsorber moe da zara ako se iz njega za izvesno vreme odstrani voda. Pri izboru materijala za apsorber o svemu navedenom treba voiti rauna. Razumljivo je da izbor
materijala zavisi i od mogunosti njegovog nalaenja na tritu, kao i od cene.
Povrina apsorbera koja se izlae Sunevom zraenju premazuje se matcmom

384

bojom tako a se smanjuje gubitak toplote usle refleksije i ifuzije svetlosti, a poveava apsorpdja ove povrSine. Sioj boje treba da bude i Sto tanji, poSto je boja toplotni
izolator i lo provodnik toplote. Na taj nain se postie da apsorber apsorbuje preko
90% Sunevog zraenja. Poto solarni kolektor treba da traje vie godina, mat-cma boja mora da bude postojana i otpoma na temperature do 160C. Apsorberi sa ovako
obojenom povrinom su neselektivni.
Kada se gomja povrina apsorbera oboji spedjalnom bojom koja dobro apsorbuje
kratkotalasno zraenje vidljivog Sunevog spektra, a slabo emituje dugotalasno toplotno infracrveno zraenje, onda se dobija apsorber sa selektivnom povrinom. Solarni
kolektor sa ovakvim apsorberom ima male toplotne gubitke koji nastaju zraenjem
apsorbera, jer on vie apsorbuje toplotne energije nego to je emituje, Ovo se moe objasniti time to je debljina loja ove boje veoma mala i iznosi ispod 3 pm, tako da proputa infracrvene zrake, ali ih zagrejan labo emituje. O 100% Sunevog zraenja koje
primi, selektavna povrina apsorbera apsorbuje oko 95% toplotnog infracrvenog zraenja, a izrai samo oko 5%. Stoga se u polednje vreme za solarne kolektore sve vie
koriste apsorberi sa selektivnom povrinom. Meutim, selektivne povrine su za saa
veoma kupe, a njihova postojanost jo nije dovoljno ispitana.
U dlju to efikasnije predaje primljene toplote radnom fluidu, apsorber treba a
ima to bolju provodljivost toplote i da bude u to neposrednijem kontaktu sa fluidom.
O tome se mora voditi rauna pri izboru materijala i konstrukdji apsorbera. Na slid
240a prikazani su razni profili metalnih cevi ugraenih
a) ______
______
S\
u ravnu plou apsorbera zavarivanjem ili utvrenih u
profllisanim leitima ploe.
J D
Kao to se vidi postoji tendencija da dodima povrina
b)
izmedu cevi koje transportuju fluid i ploe apsorbera
bue to vea. Na slid 240b

3
prikazani su neki profili cmih
S lik a 2 4 0
cevi, zavarenih folija i profilisanih ploa od plastinog
materijala.
Na slid 241 posebno je prikazan profB apsorbera izraen po tzv. rolbond postupku.
Ovaj postupak najee se primenjuje na alumnijumski lim.
Dve ravne ploe od aluminijuma postave se jedna iznad
druge i uvrste tako da se nakon profilisanja mogu ponovo
razdvojiti. Na odreenim mestima se uduva vazduh pod
velikim pritiskom i tako se
dobija profil lima sa cevima
Slika 241

385

prikazan na slici 2 4 i. Ovakvi profiii apsoibera mogu se dobiti brzo i sorijski, ali treba
imati u vidu da aluminijum lako ra.
I pored nastojanja da se konstruktivnim usavriavanjem postigne 5to bolji kontakt
lzmeu ploe apsorbera i radnog fluida, ipak se gubi toplotna enetgija preata radnom
fluidu na mestima zavarivanja doimih povrina i u prostoru meu cevima. Stoga se u
poslednje vieme sve vi5e koristi tzv. vono-filmski postupak pomou pioastih apsorbera bez cevi.
Izmeu dve ravne limene ploe dimenzija 120 x 80 cm, debijine 0,8 mm, postavi se 5 gvozenih ploa dimenzija 4 x 60 cm, debljine oko 3 mm (sl. 242). Obe ploe
se zavare na zajednikom rubu i takastim zavarivanjem spoje se umetnutim gvozdenim Sipkama. Na krajevima tako dobijenog sendvia
zavare se dovodna i odvodna cev za radni fluid.
Gomja povrina se oboji neselektivno mat-crnom boiom ili selektiviiim premazom, donja
se postavlja na toplotno jzolovanu podlogu.

Na taj nain se dobija veoma dobar koeficijent

korisnog dejstva apsorbera. Meutim, poSto su
obe ploe vrsto spojene povrina izioena Suncu se jae zagreva i moe da doe do savijanja
zbog razliite dilatacije pojedinih limenih ploa. Poto je dilatacga vea za vee povrine, ovim
su ograniene dimenzije vono-filmsklh apsorbera. Na shemi strelicom je prikazan tok
fluida u ovom apsorberu.

Siika 242

Pored navedenih osobina, apsorber treba da bude to jednostavniji za mogunosti

m ne izrade kao i za serijsku proizvodnju. Iz Moenog se vidi da za pojedinanu i runu izradu najveu teSkou predstavlja povezivanje cevi sa ploom apsorbera profilisanjem
i zavarivanjem. Stoga je za pravljenje solarnih kolektora pojedinano ili serijski najpodesnije i najjeftinije a se kao apsorber iskoristi elini pljosnati radijator koji se serijski
proizvodi u naoj zemiji.

SUka 243 Spoljni izgied nekoiiko tipova solamih kolektora

386
123

PREDNJI POKRIVA SOLARNOG KOLEKTORA

Posle apsorbera vaan eo solamog kolektora je prenji pokriva koji proputa

Sunevo zracenje o povrine apsorbera. On ima dva osnovna zadatka: da u solamom
kolektom uspostavi efekt staklene bate i da zatiti apsorber od neposrednog dodira sa
atmosferskim vazuhom.
Efekt staklene bate objanjen je u prouavanju principa primene Suneve energije.
U ndposrednoj blizini veoma zagrejanog apsorbera (l. 244 A), uvek se javlja konvektivno kretanje vazduha. Uled stalnog kretanja vazduha nastaje meanje njegovihtoplijih i hladnijih slojeva, zbog ega nastaje veliki gubitak toplote koju je apsorber primio.
Postavijanjem staklenog pokrivaa S (sl, 245)
u kolektom izna apsorbera ovaj gubitak se znatno
smanjuje jer se time ograniava konvektivno kretanje
vazuha. Stoga rastojanje izmeu prednjeg pokrivaa kolektora i apsorbera treba da bude samo 20-30
mm. Na taj nain se konvektivno kretanje vazduha
izmeu pokrivaa i apsorbera znatno reducira i time
smanji gubitak topiote apsorbera.
Pri izbom stakla za prednji pokriva solarnog
kolektora, treba obratiti panju i na kvalitet stakia.
Utvreno je da od dve staklene pioe iste debljine
povoljniji koefidjent transmisije svetlosti ima staldo
ije su ivice svetle nego ono sa ivicama zelenkaste boje.
Poto je Sunevo zraenje kratkotalasno, vie
a
zraenja prolazi kroz staldo manje ebljine. Naprimer,
od 100% = I upadnog zraenja kroz staklenu plou
Siika 245
ebljine 3 mm prolazi 85%, odnosno 0,85, a kroz
staklenu plou od istog materijala debljine 6 mm proiazi 81%, onosno 0,81. Treba imati
u vidu da kroz dvostmko zastakljen solami kolektor staklenim ploama od kojih svaka
ima debljinu od po 3 mm ne prolazi 0,81 zraenja kao za piou od 6 mm, ve 0,85 - 0,85 =
= 0,72.
Pored ova dva osnovna zadatka, prednji pokriva solamog kolektora treba da
zatiti apsorber od zagaivanja, atmosferskih paavina i vlage. To znai da on treba da
ima mehaniku i toplotnu otpom ost kao i hemijsku postojanost, Ove uslove najbolje
zadovoljavaju staldene ploe i piastine folije izraene od meavine staklenih vlakana
i raznih vrsta polietilena. 0 izboro stakla bilo je govora, a od plastinih folija treba birati onu koja pored ostalih potrebnih usiova u pogleu transmisije svetlosti ima postojanu boju u toku dueg vremena.
Iz dosaanjeg izlaganja se vidi da je kod izrade solamih kolektora potrebno odrediti broj pokrivaa, njihove debljine i rastojanja izmeu pokrivaea i apsorbera. U izlaganju o uslovima i principima je izloen znaaj svih ovih veliina za stepen dejstva u korienju Suneve energije. Ovde e se dati jonekapraktina iskustva zasnovana na teorisjkim izlaganjima o broju pokrivaa solamih kolektora.
Broj pokrivaa se bira u zavisnosti od mikroklime mesta u kome treba da se postavi solami kolektor pri emu je odluujui faktor temperaturska razlika tzmedu apsorbera i okoline, Iz ranijeg teorijskog razmatranja izlazi da vei broj pokrivaa smanjuje

feAAJ

387
toplotne gubitke i omoguuje rad apsorbera na visokoj temperaturi i u zimskim usiovima.
Meutim, istovremeno je smanjena njihova ukupna propustljivost za upadno Sunevo
ziaenje, Pri konstrukciji treba uskladiti ove efekte u ctlju da se dobije Sto vei koeficijent korisnog dejstva solamog kolektora u datim uslovitna.
Sem t o p , na odiuku pri izboru broja pokrivaa utie jednostavnost konstrukcije
teina i oena solamog kolektora. Stoga se u praksi najeSe koriste jedan i dva prenja
pokrivaa (jednostruko i dvostruko zastakljenje) solarnog kolektora, a veoma retko i tri.

124 IZOLACUAI ZAPTIVANJE SOLARNIH KOLEKTORA

Kutija tli kuiste solamog kolektora moe a bude od m etak ili plastinih matenjala. Pore metala koji se koriste za apsorber, za kutiju se moe koristiti i pocinkovanlim .
Kutija mora biti takva da u njoj budu obezbeeni potpuna izolacija i zaptivanje
svih delova solamog kolektora, a naroito apsorbera i pokrivaa.
' Dno kuti-ie isP d apsorbera i bone strane kutije mora da budu potpuno toplotno
izolovani. Kao toplotno-izolacioni materijal koristi se najee staklena vuna. Sloj staklene vune debljine S -lO nun ovoljan je za termiku izolaciju dna i bonih strana kutije solamog kolektora. Staklena vuna nije skupa to takoe daje prednost njenoj primeni za toplotnu izolaciju.
Umesto staklene vune za izolaciju se esto koriste i sintetiki penasti materijali
kao to su strropor, poliuretan i r. Ovi materijali su otporni na vianost, aii se tope
ve kod 100 C. Lako se seku u ploe, nisu skupi i mogu se dobiti u trgovinama.
U praksi je najbolje osobine izolacije protiv gubitaka toplote i vknofj pokazala kombinacija sloja stakiene vune i
sloja poliuretana, pri emu se sloj staklene vune ( 6) stavi izna sloja poliuretana (8)
(sl. 246). Sloj staMene vune tada titi sloj
poliuretana od toplote, a poliuretan sloj
staklene vune od vlanosti. U cilju poveanja koefidjenta korisnog dejstva solarnog kolektora, oba sloja izolatora se obaviju alumimjumskom folijom (5). Izmeu
tako dobijenog izolatora i apsorbera (3)
ostavi se slpj vazduha debljine oko 10 mm (4). Zagrejana aluminijumska folija zrai
toplotne mfracrvene zrake i vraa ih prema apsorberu. Na taj nacin toplotni gubitak
apsorbera moe a se ogranii na samo 3%.
Pored izoladje potrebno je i dobro zaptivanje svih elemenata solarnog kolektora
ugraenih u kutiju, a naroito prednjih pokrivaa. Ovo se postie korienjem razliitih lepkova meu kojima se naroito istie barsil.

388
125 VAZUNl SOLARNIKOLEKTORI

U pogledu radnog fluida solami kolektori se ele na vodne i vazdune kolektore.

Do saa su razmatrani solami kolektori kod kojih se koristi teni fluid, najee voda
sa antifrizom protiv zamrzavanja. Ovo su tzv, vodni kolektori. Ree se grade kolektori
koji za teni flui koriste ulje.
Vazduni solami koiektori kao radni fluid koriste vazduh i rade na istom principu kao i solami kolektori sa tenim fluidom. Njihov zadatak je da uhvate, prikupe i sprovedu to je mogue veu koliinu Sunevog zraenja koristei poted ostalog i efekt
staHene bate. Imaju iste glavne delove kao i solaini kolektor sa tenim fluidom: apsorber, pokriva i izolatotski ioj.
Apsorber vazdunog solamog kolektora je jednostavah i ne stvara konstruktivne
tekoe kao kod vodnog koiektora. To moe da bue svaka ravna i profflisana povrina o materijata otpomog na toplotu do temperature od 160C, jer se o te temperature tnoe zagrejati apsorber izloen Sunevom zraenju bez odvoenja toplote. Najee
se upotrebljavaju tanki rebrasti i razliito profilisani limovi od aluminijuma, bakra i elika.
Pored efekta stakiene bate u konstrukciji vazdunih solamih kolektora koristi
se jo i efekt suprotnog (povratnog) strujanja vazduha i efekt rebrastih povrina apsorbera,
Toplotni efekt suprotnog Strujanja vazduha poznat je u termoinamici, a koristi
se i kod strujanja tenfli fluida.
Efekt rebrastih povrina sastoji se u tome a se ravna povrina apsorbera izloi
Sunevom zraenju, a njegova rebrasta povriita na suprotnu stranu. Na taj nain manja povrina prima Sunevo zraenje, a vea emituje ime se postie a pri relativno
nioj temperaturi apsorbera njegov koeflcijent korisnog dejstva postane vei.
S
obziiom na jednostavnost u konstrukji apsorbera solamth vazdunih kolektora, bez komplikacija sa cevima, korozijom i vlaenjem kod vodnih kolektora, njffliova
pojedinana i serijska izraa ne zaaju velike tekoe. Stoga e se ovde prikazati heme
(sl. 247) nekolflco tipova solamih vazdunih kolektora i objasniti ptincipi njihovog deiovanja.
Shema 1 - Izmeu dva izoiovana (1) prozorska stakle (2) postavi se tamno obojena metataa
stiugotina (vuna) ffi tamno obojene metatae kuglioe. Ventilatoiom (3) uduvani vazduh piotazi kroz
veoma maie piaznine izmeu strugottaa ili kpgiica zagrejaniii Sunevom energijom i zagiejan izlazi
na suprotnoj sttani.
Shema 2 Kioz staklenu plou (1) Sunevo zraenje dospeva do apsorbera (2). Prinudno ili
ptirodno uduvani vazduh (5) piolazi pored tavr.e povrine apsorbera i vraa se pored njegove rebraste
strane. Na taj nata su iskorileni efekti rebrastih povrina i suprotnih strujanja. Apsorber je obojen
rnatctnom bojom, a korisni efekat se poveava korienjem seiektivne povrne. Da bi se spreilo
konvektivno kretanje vazduha. razmak izmeu staklenog pokrivaa i apsorbeia iznosi 25-40 mm.
Strana kolektora (3) suprotna od pokrivaa je izolovana, a bona (4) je prekrivena sSabije ocmjenim
staklom tako da apsorbuje i zraj toplotu. Na ovoj povrini se nou skuplja htadan vazuh i spreava
izlazak toplog vazduha, pa nije potreban piotiv-povratni vcntil. Ventilator (6) usisava topli vazduh i
kroz savitljivu cev (7), sprovodi ga do potroaa ili u akumutator toplote.
Shema 3 - Ovaj vazduSn: koiektor ima dve staklene ploe (1) pa je time dvostruko iskorien
efekt staklene ba&e. Vazduh uiazi u koiektor (5) i prolazi najpre izmeu staktenih pioa, a zathn
izmou unutrataje staklene ploe i apsorbera (2), irne je iskorien i efekt suprotnog strujiiitja.
Apsoibet i siabije zaanjena staklena ploa (4) toplotno su izolovani (3). Zagrejani vazuh kod (6)
izlari iz koiektoia.

389

Slika 247

Shema 4 Kioz provklm pokriva (1) Sunevo zraenje ulazi u kolektor i dospeva na matcino
obojene iane imee postavljene jedna iznad druge (2). ioane miee su tako postavljene da imaju
osobine selektivnih povrma i zagiejane Suncvom energijom emituju infiaciveno raenje zatieno u kolektora toplotnom lzotacijom (3), Uduvavapjem veiikih koliina vazduba na mestima (4) i
(5) postie se visoki stepen rijcgovog zraenja, Zagiejani vazduh se zatim sprovodi do potroaa ili
u toplotnJ akumulator (6),
Shema S - Ovaj jednostavni vazduni kolektor ima apsorb (2) napravijen od lima profilisanog tako da popreni presek ine jenakostrani trouglovL Apsorber je obojen matcmom bojom.
Sunevi zraci prolaze kroz stakleni pokriva (1) padaju na apsorber koji infiacrveno zraenje
odbija sa strane na stranu i tako ove strane nagnute pod ugiom od 60 ine ,,zarnku" za infracrvene
zrake. Vazduni kolektor je toplotno izotovan (3), a zagrejan vazduh se sprovoi (4) do potroaa
ili u akumulator.
Shema 6 - Predstavjja jednostavni i jeftin vazduni kolektor iji se apsorber sastoji iz nekoliko
pioa od prozorskog stakla jja je jedna treina povrine premazana:matcrnom bojom (3). Ploe su
postavjjene paraleino tako da zacrnjenc povrine apsorbuju i emituju nfracrvene zrake, dokostalielovi obrazuju efekt staklene bate. Kutija vazdunog kolektora je toplotno izolovana (2) i na jenoj
strani pokrivena stakienim pokrvaem kroz koji prolaze Sunevi zraci (1). Uduvani vazduh kod (4),
posle zagrevaps'a izlazi kod (5).

Napomenimo da svaka cma cev kroz koju struji vazduh je vazduni solarni kolektor. Tamno obojeni gumeni jastud (luft-m arad) izloeni Suncu su takoe vazduni solami kolektori. Dobro je poznato da zatvoren auto sa tamnim presvlakama predstavlja vazduni solami kolektor u kome se razvija topiota temperature i do 60C. Stoga se ne preporuuje ulazak u ovaj automobil pre provetravanja, jer preti toplotni udar.

390
126

PRIMENA SOLARNE ENERGiJE

Razmotrene su osobine Sunevog zrafienja kao izvora solame energije, uslovi pod
kojima se ova energija moe koristit i instalacije za prihvatanje ove energije i njenu konverziju u tolotnu energiju,
Toplotna energrjff dobijena Sunevim zraenjem koristi se za zagrevanje niskotemperatume potrone vode, grejanje vode u otvorenim i zatvorenim bazenima i zagrevanje
prostorija. U aijem izlaganju razmotrie se koeficijent korisnog elovanja ili stepen
iskorienja ravnog solarnog kolektora pri njihovoj primeni, Ovo je potrebno i za odretivanje utede fosilnib goriva primenom solame energije.
Odreivanje koeflcijenta korisnog delovanja ili stepena iskorienja je veoma komplikovano jer pored velikog broja optih uslova, zavisi i od iokalnih meteorololdh uslova.
Stoga jo ne postoji metod za oreivanje normi stepena iskorienja ravnog solamog
kolektora ak i na jeeom oreenom mestu.
Razumljivo je da koeficijent korisnog deiovanja solamog kolektora zavisi od intenziteta Sunevog zraenja koje ospeva na njegov apsorber i gubitaka toplote u solamom
koiektoru. Poznato je da intenzitet Sunevog zraenja koje ospeva na Zemljinu povrinu zavisi od geografske irine odreenog mesta, godlnjeg doba, vremena dana i stanja
atmosfere. Toplotni gubici solarnog kolektora zavise od njegovog nagiba prema horizontu, broja povrina za zastakijenje kolektora, emisionog koeficijenta apsorbera i zastakljenja, koeficijenta prelaza toplote izmeu zastakljenja i spoljanjeg vazduha uzevi
u obzir brzinu vetra, zatim od prosene temperature kolektora i vazduha u njegovoj
okoiini.
Treba imati u viu da e postignuta temperatura u soiamom kolektoru biti utoliko
via ukoliko je intenzitet Sunevog zraenja vei, a toplotni gubici kolektora manji.
Meutim, ukoiiko je via temperatura u solamom kolektoru, utoliko su vei njegovi toplotni gubid usle infracrvenog zraenja apsorbera. To znai da pri visokoj radnoj
temperaturi njegov koeficijent korisnog delovanja opada i da pri nioj temperaturi uvek
stoji na raspolaganju vie toplote nego pri vioj.
Kada ravni solami kolektor ima radnu temperaturu 20-30C, gubici usled infracrvenog zraenja su toiiko mali da nije potrebno zastakljenje. Ovo se naroito koristi u
primeni solame energije za zagrevanje vode u plivakim bazenima. Za postizanje radne
temperature od 30-60C potrebno je jednostruko zastaMjenje, a za radnu temperaturu
od 60-90C vostruko, Na primer, pri radnoj temperaturi ravnog soiamog kolektora o
90C, njegov koeficijent korisnog delovanja je oko 20%, agubitak 80%;kad je radna temperatura 30C, koefljent korisnog delovanja iznosi 65%, a gubitak 35%.
Praksa je pokazala da pri temperaturi od 40 C, apsorber solarnog kolektora 60%
primljenog Sunevog zraenja pretvara u toplotu, to se moe smatrati dobrim stepenom
korienja ovog solamog kolektora.

127 OPTMALNINAGIBNI UGAO SOLARNOG KOLEKTORA

Iz ranijeg iziaganja poznata je zavisnost intenziteta Sunevog zraenja koje dospeva na neku povrinu na Zemlji i ugla koji ine svetlosni zraci sa ovom povrinom, to znai i za prijemnu povrinu ravnog soiarnog koiektora.

391
Solami kolektori su najee uvreni na krovovima kua, terasama ili na elinim
nosaima na zemlji. Ree su pokretni tako da prate prividno kretanje Sunca na nebu. Solarni kolektori mogu se uvrstiti na eline nosae tako da se njihov nagibni ugao menja
u poetku godiSnjih doba, na primer, u poetku letnjeg i zimskog perioda.
Sunce, koje zraenjem predaje eneigiju solamom kolektom, prividno vrSi dvostruko kretanje i to dnevno i godiinje. Prividno dnevno kretanje Sunca od istoka prema zapadu preko juga nastaje usled obrtanja Zemlje oko sopstvene ose od zapaa ka istoku.
Dnevni iuk putanje prividnog kretanja Sunca iznosi 180. Privino godiSnje kretanje
Sunca nastaje usled kretanja Zemlje oko Sunca, zbog ega se Sunce na nebu prividno
pomera 4 puta po 23 27' izmeu sevemog i junog povratnika, pri emu 2 puta menja
smer svog privinog kretanja.
Razumljivo je da u ovakvoj situaciji nije mogue da na kolektor okrenut prema
jugu Sunevi zraci u toku dana i cele godine p&daju na prijemnu povriinu kolektora
pod pravim uglom, kada solamo zmenje ima najvei efekat. Stoga je potrebno da se
pri postavljanju solamog koiektora za njegov nagibni ugao prema Zemlji izabere kompromisno reenje tako a u toku godine ili pojedinih goinjih doba, Sunevi zrad padaju to je mogue normalnije na prijemnu providnu povrinu kolektora. Naroito je vano
da se ovo postigne u intervalu od oko 6 asova u podne svakog dana kada je efekat
Sunevog zraenja najvei. U krajevima sa estim maglama potrebno je a se kolektori
usmere prema jugu i malo zaokrenu prema zapadu da bi se popodnevnim Sunevim zraenjem nadoknadilo jutam je izgubljeno usled magle.
Treba imati u vidu da ravni solami kolektori funkdoniu i kada je nebo pokriveno
tankim oblacima, je r tada dolazi do izraaja difuzno Sunevo zraenje, iji intenzitet
moe da dostigne i do 25% direktnog Sunevog zraenja.
Na slid 248 prikazani su nagibni uglovi soiamog kolektora prema Zendji (horizontu) za dobijanje najveeg stepena iskorienja u toku cele godine (a), u letnjem periodu (b) i zimi (c) za predele na 45 seveme geografske irine.

Siika 248 - a) U toku cele godine najpovoljniji nagibni ugao je jednak geografskoj lirini mesta uveanoj za 10 (45 + 10). Sa (1) je oznaen pravac svetlosnog zraka Sunca leti, a sa (2) zimi; b) za ietnji period najpovoljniji nagibni ugao kolektora jednak je geogiafskoj Srini mesta umanjenqj za 10
(4 5 " - 10). Sa (1) je oznaen pravae svetlosnih zraka u junu, a sa (2) u septembru; c) najpovoljnjji nagihni ugao zimi jednak je geografskoj irini mesta poveanoj za 20, odnosno nagibnom uglu
u toku ceie godine poveanom za 10

392
128

KOEFICBENT KORISNOG DELOVANJAILISTEPEN

ISKOEIENJA RAVNOG SOLARNOG KOLEKTORA

Pretvaranje Sunevog zraenja koje dospeva na ravni solarni kolektor u korisnu

toplotu radnog fluida u kolektoru je komplikovan proces, jer zavisi od vie faktora.
Ranije je utvrdeno a je najvanije da solami koiektor ima to je mogue vei koeficijent apsorpje a za kratkotalasno Sunevo zraepje, a to je mogue manji koeficijent
emisije e vee taiasne uine u podruju od 2 do 15 /um. Takoe je vano da koeficijent
prolaza svetlosnih zraka r kroz providni pokriva solamog kolektora bude to vei Na
primer, povoijne su vrednosti a = 0,90, r = 0,85 i e = 0,1.
Koefidjent korisnog delovanja ili stepen iskorienja ravnog solamog kolektora
moe se prikazati relacijom;
i? =

Qk

( 12 .1)

Qs

gde je Qu korisna snaga ravnog solamog koiektora, a Qs snaga Sunevog zraenja. Korisna snagakoiektora jednaka je razlici primljene snage Qp = a t Qa i gubitaka Qg :

Qk

( 12.2)

Qg

Ako se pojedini o glavnijih gubitaka oznae sa

2i. Q i < i 2s. onda se moe na-

pisati;
Qg

= Qi +

Qt

(12.3)

Q3

gdeje:
Qi - zraenje toplote providnog prednjeg pokrivaa (najee stakia) u okoliriu
2 i _ konvektivno odavanje toplote providnogpokrivaa
Qi - guhitak usled topiotne provoljivcsti.
Kada se pojedini gubid. izraze priblino pomou razlike temperature u soiarnom
kdektoru i, i temperature okoline t 0, onda se dobija;
Qg~ Q i

+Q i

A f +O
gA t

+k A t = (a , +

+ fc) A f

(12.4)

gdeje:
At tg t 0
cig - koeficijent zraejsja toplote prenjeg pokrivaa u okolinu
c
koeficijent konvektivnog odavanja toplote prenjeg pokrivaa
k - koeficijent gubitaka usled toplotne provodljivcisti.
Ako se koeficijent ukupnih gubitaka toplote oznai sa kUi dakle, icu = as + c^. + k,
onda se za gubitak dobij a:
Qg = K A t
Zamenom vrednosti iz jednaina(12 .2) i ( 12 .5) u jednainu ( 12 .1 ), Mazi:
ot t Qs k u A t

(12.5)

393
ili
a

( 12.6)

Za poznate vrednosti a, t i k a iz jednaine (12.6) moe se odiediti koeficijent

korisnog delovanja ravnog solarnog kolektora r; pomou odnosa A t/Q s , razlike temperattire A t i snage Sunevog zraeitja g , .
I (/e)f
Kada se u jednaini
( 1 2 ,6) r? smatra kao funkcija
promengive A t/Q s, ondaova
Q4= 800Wm~2
funkdja predstavija pravu liniju iji je odseak na ordina?
F
ti OA = a r . a uglovni koefijen t ~ k u , Prenoenjem
vrenosti A t/Q s [m2 K W _13
na apsdaiu osu, a odgovaraG
jue vrednosti 17 na ordinatnu
\\
osu pravouglog koordinatnog
\ \ -sistema, za k u = 3, 4, 5 dobjtj a se snop pravih sa zajednikoin takom A (sL 249) i
a025 0,075 \,qi2s \CU75
to AD za k = 3, AC za
At
i
2K W ' 1]
k - 4 iA B z a k u = 5,
Qfl
Korisno je d a se oredi
2 0 ao
60 8 d too :20 140
__ A i ( K )
i koeficnent korisnog delovaSlika 24y
nja ravnih solamih vodnii
kolektora razliitih piednjih provinih pokrivaa 17 u zavisnosti o temperature solarnog kolektora tx i okolne t 6. U tom sluaju se na apsdsnu osu nanosi temperaturska
razlika A t - t s f0, a n a o rd inatnu osu koefidjent korisnog
delovanja rj u procentima (slika
250).
:
Prava ( 1) djagrama na
..lid .2 5 0 dtge koefidjent korisnog elovanja u zavisnosti
od razlike temperature Ar,
odnosno, kolinika A t/Q s za
ravni vodni solarni kolektor sa
jednim staklom i apsorberom
sa obinom crnom bojom.
Prava (2) daje isto za kolekkW \
to r sa jednirn staklom i selektivnom bojom, prava (3) sa
dva stakla i obitiom bojom
i prava (4) za solami vodni ko-

394
lektor sa dva staMa i selektivnom bojom. Na primer, za A t - 4 0 K, odnosno A t/Q s =
= 0,05 m2KW_1, koeficijent korisnog delovanja ravnog solamog vodnog kolektora sa
jednim staklom i obinom bojom iznoa 40%, sa jednim staklom i selektivnom bojom
45%, sa dva staltla i obinom bojom 55%, a sa dva stakla i seiektivnom bojom 65%.
Iz navedenog primera i ijagrama uopSte se zapaa da jednostavniji ravni solami
vodni k dektori imaju dosta veiiki pad koeficijenta korisnog delovanja, odnosno stepena iskoiiSenja.

129

KOEFICOEKT KORJSNOG DELOVANJA SOLARNOG KOLEKTORA U

ZAVTSNOSTi OD INTENZITETA SUNEVOG ZRAENJA

Iz osadanjeg izlagarga moe se zaldjuiti da koefidjent korisnog delovanja solarnog koiektora zaviai uglavnom od intenziteta upanog Sunevog zraenja, lokalnS1.
meteoroiokih usiova, razlikc temperature izmeu apsorbera solamog koiektora i okoline i konstruktivnih osobina solarnog kolektora.
Konstruktivne osobine solarnog kolektora utiu na koefidjent korisnog delovanja
svojim kvalitetom i reimom rada u prijemu Sunevog zraeiga, vrstom, brajem i selektivnou stakia i dr.
Ovde e se razmotriti koeficrjent korisnog delovanja sdarnog iavnog koiekiora u
zavisncsti od intenziteta Sunevog zraerga i mogunosti igegovog poboljanja. Razmatranje e se izvrfiti za razliku temperature A t- 60 K izmeu apsorbera kolektora i okoiine. U tom dlju na apsdsu koordinatnpg stem a prenosi se intenzitet Sunevog zraenja Qa (sl. 251) o 0-800 W m 2, a na ordinatnu osu ogovarajue vrednosti koefidjenta korisnog delovanja solarnih kolektora u procentima sa jednim ( 1) i dva ( 2) obina
stakla, kao i sajednim selektivnim (3) i dva sdektivna stakla (4).
,Iz dgagrama se vidi da
je koefidjent korisnog deiovanja sdamog k d ek to ra utoliko manji, u k d ik o je manji
intenzitet Sunevog zraenja.
Na primer, pri intenzitetu
Sunevog zraenja o 600
W m '2, koefidjent korisnog
ddovanja solamog kolektora
sa jednim obinim staklom
iznosi 30%, sa dva obina
stakla 45%, sa jednim sdektivnim staklom 60% i sa dva
sdektivna stakla 70%.
Pcsmatrajui preseke karakteristinih linga sa apsdsnom osoni, iz dgagrama se vidi da je koefidjent korisnog delovanja r?= 0, kod k d ek to ra sajednim obinim staklom zaQs < 4 0 0 W m '2 .kodkolek-

395
to ra sa dva obina stakla za Qs < 270 W m 2 , kod koiektora s jednim sektivnim stakiom za Qs < 150 W m' 2 i kod k d ek to ra sa va selektivna stakla za Qs < 100 W m "J .
Za ove duajeve se kae da se solamikolektoii nMaze u praznom temperaturskoni hodu.
Radni fluid veoma dobrih vodnSi solarnBi. kolektora moe da dostigne i vie o
100C. U tam duaju javljaju se problemi sigumosti koji se reSavaju primenom ventila
sigumosti, termostatikih osiguranja i dr.
Koefidjent korisnog elovanja radnog vodnog solamog kolektora moe se poveati naroito korienjem vostrukih staklenih pokrivaa, evakuisanjem soiamih kolektora i selektivnih apsorbera.
Selektivni apsorberi imqu malo zraenje u obiasti veih talasnih duina, a veliku
apsorjsciju u oblasti vidljive svetiosti. Postoji vie metoda da se ovo postigne kao to su
upotrebe interfeientnog i poluprovodnikog flltera, spedjalna obrada gomje povrine
apsorbera i dr. Takoe se koristi i nanoenje sloja na stakio pokrivaa koji izraenu toplotu apsorbera odbija i vraa apsorbeiu.
Prirneri praktinog proranna broja potrebnih soiarnih vodnih
kolektora za zagrevanje tople higijenske vode u toku godine
Cetvorolano domainstvo rr naam lctajevima na 45 severne geogiafske rrine troi nevno
320 kg tople higijenskc vode tempetatare 45C. Treba da se odredi broj ravnth vodnih kolektora
povrine 1 m3 sa dva staklena pokiivaa za zagrevarje potrebne koliine vodc od prosene vodovodne temperature 15 C do 45C i to posebno u toku cele godine, u ietijem i zimskom periodu.
Ravni solarni vodni kolektor povrine 1 m1 orpentisan premajugu sa nagibom od 55C (slifca 248a) prema horizontu, prima godi&tje oko 1000 kWh efektivnog Sunevog ztaenja, odnosno
2,74 kWh dnevno. Ova koliina energije je veoma ncravnomcrno rasporedena u toku godine. Stoga
je potrebno da se broj kolektora odrei posebno za dobijaige tople higgenke vode u toku ceiegoine,
letnjeg i zimskog perioda.
1.
Nezavisno o godiaijeg doba. Potrebna koliina toplote Q za zagrevanje vode obija se prema poznatoj jednaini:
Q = c m At
gde je e [ kWh d"J kg" K" 3 masena koliina toplote, m [kg] masa vode i At [K ] promena temperature. S obzirom da je c = 1/860 kW h"! kg" K "1 ,a u naem primeru m = 320kg i A t = (45 15)K =
-:30K ,izlazi:
1
kWh d"
0
320 kg 30K = H , 2 kW hd"
Prema tome potrebno je 11,2 kWh dnevno za zagrevarje 320 kg vode od 15 - 45C.
lz slike 251 se vidi da je povojjni koeficjent delovaiga solarnog vonog kolektora sa 2 staklena pokrivaa za intenzitet Sunevog ziacnja izmeu 400 i 800 W m"1. U toku oele godine treba
uzeti sredcju viednost od 600 W m "1. Iz dijagrama se vidi da za
= 600 W m"! za solarni kolektor
sa dva stakiena pokrivaa odgovara koefirijent korisnog deiovanja n = 44% = 0,44.
Prema tome koristan efekat Qk za 1 m1 kolektorske povrine, iznosi:
= 2,74 kWhm"J d "! -0,44 = 1,21 k ^ h m " 1 d"
Potreban broj solarnih koltktora povrine 1 m1 u ovom sluajn bie:
Q
Qk

ll^ k W h d "
1,21 kWh d

= 9,256 9

396
2.
Letnji period. Za zagrevarje 320 kg vode od 15 - 45 C opet je potrebno Q = 11,2 kV/hd"1.
Stednja vrednosl Sunevog ztaenja u ovom peiiodu iznosioko 4 kV/hm"1 d '1. Iz slike 251 se
vidi da za Qs - 800 Wras za dati solaini kolektot odgovata koeficijent korisnog elovaija n = 48% =
= 0,48.
Prema tome kotistan efekat Qk za 1 ras kolektorske povrSne iznosi:
Qk ~ 4 kW hd'* 0,48 = l ^ k l V h - 1
Potiebanbtoj solatnihkoiektora povrine 1 m uovom slueajuje:
n2

Q_
Qk

11,2 k^hd"1
1^2kW hd*

= 5,83 * 6

3.
Za ztmski peiiod. Za zagtevatije 320 kg voe od 15 - 45C pottehno j t Q - 11,2 kWh d"1.
Stednja vrednost Sunevog ztaenja u ovom periodu 1,48 kWhm3 d"1. Xz slike 251 se vidi
da za Qt = 400W m"1 datog kolektora odgovara koeficgent korisnog delovanja n = 25% = 0 ,2 5 .
Prssna tome koristan efekat Qk za 1 m1 kolektorskc povrSlne iznosi:
Qk = !A 8 k W h d - -0,25 = 0,37 kW hd-
Potieban broj solarnih kolektora povrine 1 m* u ovom sluajuje:
na

Q_
Qk

11,2 kWhd~
0,37 kW hd-'

= 30,27 30

Iz dobijenih rezultata se vidi da je za /-ajtrcvanje 320 kg vode od 15 45C u toku oele goine
potrebno 30 solaruih kolektoia od po l m povtine, odnosno 30 m3 koicktorske povrSne. Vifek
soiarne cnerjuje koji bi se pojavio u ietnjein periou moe se koristiti za zagrevaije otvoienih ili zatvorenlh bazena.
Meutmt, rezultati su samo teorgski, jer se raunalo prosenim vrednostima i msu uzete u obzir gotovo svakodnevne promene vremenskih prilika u naSim geografskim Sirmama. S obzirom na ovu
injenicu i veliki broj obianih i magksvitih dana u toku zime, ustvari kolektorska povrina od 30 m
ne bi bila dovo Jna. Sem toga ovako velika kolektorska povrSna je veoma skupa.
Iz prvog prtmeta se jasno vii da se ne moe raunati sa prosenim vrednostima za celu godinu, jei bi koldttorska povrina od 9 m1 bila dovojna samo za letnji period (juli i avgust) t dva meseca
prehtznog perioda (juni i septembar). U ostalim mesecma mora se koristiti vvliki akumulator toplote i dogrevanjc na klasian nain pomou ugja, nafte, gasa i eiektrine struje. Kao to e se videti ovakviin meovitim sstemima za zagrevanje tople vode i giejatpe prostorija moe se postii velika
uteda fosilnihgoriva, to jeo d naroitog znaaja uenergetskoj krizL
Treba tmpomenuti da visoka temperatura fluida neposredno po izlazu iz solamog kolektora zavarava o njegovoj efikasnosti, jer ova temperatuia nago opada im flui napustikolektor. Opadanje tempeiature nastaje usled provodenja toplote i infracrvenog ziaenja na visokim tempeiatutama. Gubici se mogu znatno anargiti dobrom izolacijom i korieigem specgalnog stakla, aii sve to posktgtljuje solarne kstalacije.

129-1

Broj litara topJe vode koja se tnoe dobiti dnevno pomou solamog kolektora za
svaki mesec u toku godine za mesto na 45 seveme geografske irine

U prethodnim primerima obraena je potrebna kolektorska povrina pri zagievanju odreene kolieine vode za istu promenu temperature u razliitim vremenskim
usiovima. Sada e se razmotriti broj iktara tople vode dnevno koj a se moe dobiti pomou lavnog solamog vodnog kolektora dvostruko zastakljenog povrine 1 m2 n a45
seveme geogiafske irine zasvakimesec u toku godine.

397
N a dijagramu (sl. 252) dat je broj
Ittara tople voe svakog meseca u toku
godine i to:
a) Radna temperatura vode solarnog kolektora je 40C, koeficijent korisnog delovanja prema slici 250 je
45%, a zagrevanje vode od 10 do 40C.
Iz djagrama se vidi da se brcj litara tople vode na dan po 1 m 2 kolektora od 17 litara u januaru penje na 52
litra u avgustu, dok u deccmbru pada
n a 11 litara. Za celu godinu dobija se
12600 litara tople vode teniperature
40C to odgovara teorijskom proseku
od 34,5 litara dnevno po 1 m1 kolektorske povrine.
b) Radna temperatura vode solarSlika 252
nog kolektora poveana je na 60 C,
zbog ega se njegov koefidjent korisnog
delovanjaprema sliti 250 smanjio i jznosi 30%. Voa se zagreva od 10-60C.
Iz dijagrama se vidi da se brcj litara tople vode dnevno po 1 m2 kolektora od 8 fitara u januam penje do 26 litara u avgustu, dok u decembru pada na 6 fitara dnevno.
Za celu godinu dobrja se 6360 fitara tople vode temperature 60C to odgovara teorijskom proseku od 17,4 litara dnevno po 1 m1 povrSine solamog kolektora.
c)
Radna temperatura solarnog kolektora poveana je na 80C i stoga koeficijent
kotisnog delovanja solamog kolektora prema slici 250 naglo opaa i iznosi samo 20%.
Voda se zagieva od 10 do 80C.
Iz dijagrama se vidi da se broj Ktara tople vode dnevno po 1 m7 kolektora od 3 litra u januaru penje do 10 jitara u avgustu, dok u ecembru pada n a 2 iitra dnevno. Z a celu godinu se obija 2310 fitara topie vode temperature 80C ,to odgovara teorijskom
proseku od 6,3 litara dnevno po 1 m2 kolektorke povrjne.
Eneigija dobijena pomou solamog kolektora za svaki od navedenih sluajeva
u toku cele godine, iznosi:
a) <2 i = c m A t

1
860

12600kg (40 - 10)K = 440 kWh m '

6360 kg (60 - 10)K = 370 kWhm~

b) Q2 = c m & t =

c) Qs - c m

kWh m '
kgK

g6Q

2310 kg (80 10)K = 1 8 8 k W h m '2

...v

398
Iz dobijenih lezultata se vii a se jednim odreenitn kolektorom u toku godine
pod Istim uslovima moe dobiti vea koliina mlake vode oko 406C, am anja koliina
topie vode oko 80C. 0 tome se mora voditi rauna u praka pri izboru izmenjivaa
topiote, odnosno bcjlera. Za dobijanje mlake vode potreban je vei rezervoar za skladitenje tpple vode i due vreme, a za toplu (vrelu) vodu i krae vreme zagrevanja, Praksa je pokazala daje najbolje iedno vezati, naprim er, tri rezervoara zapremine 100, 500
i 800 litara pa prema potrebi ukljueivati pojedine rezervoare, odnosno izmenjivae
toplote ili njihove kombinaeije. Ovo se u solamim instalacijama vri automatski, kao
to e se videti iz daljeg iziaganja.

o d e l j a k

xih

13. VEZIVANJE SOLARNIH KOLEKTORA U SISTEM

U prefliodnom izlaganju je utvreno da je za zagrevanje vode od 320 kg potrebna
dosta vellka povrSna solamog kolektora. U praksi je esto potrebno zagrevanje vee koiiine vode, zbog ega ssi pottebne jo vee koiektorske povrSne. Stoga se ja v ja potreba
vezivanj a solamih kolektora u sistem.
Slino kao ko vezivanja gaivanskih elemenata u bateriju ektrine struje i ovde postoje tri vrste vezivanja solamih kolektora u solamu bateriju ifi sistem: paralelno,
redno i meovito.
Paralelno vezivanje solamih k d ek to ra shematski je prikazano na sfid 2S3. Svaki
kolektor sari samo jedan deo radne tenosti koja se zagieva. Svt kolektori rade jenako tako da se u svakam od
njih radncg tenosti povis
temperatura za isti stepen.
Tenost treba da savlaa manji olpor, je r struj i samo kroz
jedan kolektor.M oguejekoricnje tennosifonskog prin^
d p a po kome se ciricuiadja
tenoati u solamom sistemu
Slika 253
vri pod delovanjem Zemljine
tee bez koriienga drkulacione vodne pumpe. K ada se rad jednog kolektora iskljui
iz sistema, na primer, zbog zaepljeija odgovargue cevi, ostali kolektori rade i daije
bezzastcga.
Redno vezivanje iii vezivanje u nizu prikazano je shemom n a sli 254. Pri ovakvom vezivanju solamih kolektora, radna tenost protie kroz sve kolektore jedan za
drug.ni tako da rgena temperatu ra stalno opada. Poto solarni kolektori rae pod razliitim temperaturama, koefidjenri
Sifea 254
korisnog delovanja pojeinih kolektora nisu isti. Opadaije koefid jenta korisnog delovanja izrazito je kod poslenj eg kolektora u nizu, tako da se on mora

400
poveavati dobrom Eolacijom
i dvostrukim zastakijivanjem.
R edno vezivanj e solamih koiek to ra uslovljava i u p o tieb u
povratne pum pe.

U meovitom vezivanju
soiamih k d ek to ra prikazanom tfiemom na slid 255
zastnpljeno je paraleino i redno vezivanje. Ovakvim vezivanjem obezbeenoje b djem eSanje tenosti koja se zagreva tako da je omoguena ravnomema raspodela u celokupnom
sistemu soiamili instalacija.

131 SISTEMIZA KORIENJE SOLARNE ENERGUE

Sistemi zakoiierje solame energije mogu biti aktivni, pasivni imeoviti.

Aktivni solami sistemi su postrojerga za korienje sdam e energije zasnovani na
driculaciji radnog iluida kroz sdam e kdektote montirane na raznim objektima Si posebnim nosaima. Ovi sistemi se mgee koriste za dobijanje tople higijenske vode
temperature ispod 100C, a ree i za zagrevanje prostorija ustambenhn ili drugim objektima.
Pasivni sdam i astem obezbetge korienje Suneve energije za grejanje prosiot?a u objektima.,priiagoavanjem deiovanjiiiovihpovrina naroito najunoj strani tako
da vre ulogu sdamih kdektora.
Meoviti sdam i sistemi kotiste pasivni sdam i sistem za zagrevanje prostorija
objekta i aktivni solami sistem za dopunko grejanje prostorija i dobijanje tople higijenske
vode u objektu.

132 AKTIVNl SOLARNI SISTEMI

Glavni elementi aktivnih sdam ih sisterna su ravni sdam i kolektori pomou kcjih
se dohija toplotna energija niih temperatura do 100C konverzijom Sunevog zraenja
u topiotau energiju. Iz solamSi k d ektora topla voda dolazi direktno u rezervoar za
kladitenje i upotrebu ili se preko izmenjivaa toplote prenosi na vodu u rezervoaru,
koja se zatim koristi za praktine poslove. Ovako dobijanje tople vode moe se koristiti
u domainstvima, industriji, otvorenm i zatvorenim bazenhna, ime se mogu dobiti
velike utede fosilnih goriva iji izvoii presuuju.

133 SOLARNI BOJLERl

Ureajl za doMjanje tople higijenske vode pomou Suneve energije, nazivaju se

sdarni bojleri. Oni mogu biti sa prirodnom Bi prinudnom cirkulaeijom radnogfluida.

401

S obzirom na konstrukciju bojleri sa prirodnom cirkulacijom fluida su irektni (protoni, otvoreni) ili indirektni (cirkulacioni,zatvoreni) solami sistemi.
Direktni solami bojler sa prirodnom dtkulacijom fluida(sl. 256) je ngjednostavnrji po konstrukdji je r nema izmenjiva toplote niti poseban dcurmiiator, pa je stoga
i najjeftiniji.

Slka 256 - 1 - ravni solarni vodni kolektor; 2 - rezervoar kroz koj cirkulie
voda; 3 cev za doTOd hladne voe;
4 cev za odvo toje vode potroSau
5 izolacjja; 6 1 7 siavine za runu
rejsulaciju cirkulacije fluida izmeu apsorbera i rezervoara; 8 - slavina za pranjenje fiuia

S!ft:a 256

Sastoji se iz dva giavna dela; ravnog solamog vodnog kolektora i dobro izolovanog
rezervoara kroz koj i cirkulie voda. Voda u ovam iezervoaru moe da ostane topla 2-3. dapa. N a slid 256 data je shema ovog bcjlera sa njegovim glavnim i ostalim elovima.

Rai ovog solamog kdektora odvga se spontano prirodnom dikulacijom radnog

fluida poznatom u terniodinamici pod nazivom iermosifonski. Zagrevanjem vode u solamom kdektoru nastaje razlika u temperaturi voe, a time i u njenoj gustini izmeu
kolektora i ostalih elova bojlera. Tppia voda manje gustine penje se naviSe, a hlanija
i guSa pada na dno rezervoara sve do ponovnog ulaza u kolektor. Time se uspostavlja
drkuladja fluida koja se odrava u bojleru sve dok je temperatura kolektora via od
temperature ostalih delova bcjlera, tj. dok ima sunca. Sistem se spontano iskljuuje
im se izjednai temperatura vode u kolektoru i ostalim ddovima bcjlera. U sluaju
kada temperatura voe u rezervoaru postaie vea od temperature u kolektoru, oblanih dana i nou, koiektor poinje a funkdoniSe kao hladnjak Sto se spreava prekidom veze izmeu kdektora i rezervoara slavinama (6) i (7),
Radni fluid kod ovog bcjleia moe da bude higijeiiska ili tehnoloka voda, ulje
i nafta. Poto je tadna temperatura kolektora najee od 40 do 80C, dolazi do taloenja kamenca ime se smanjuje efikasnost apsorbera u prenosu toplote n avodu i moe da doe do zaepljenja apsorberskih kanala za protok fluida. Postcji opasnost od
zamrzavanja vode u kolektom i nastupanja havarije, zbog ega se bojler m ora prazniti u
takvim sluajevima. Treba imati u vidu da zamrzavanje voe moe da bude i na nakoliko stepeni iznad 0C, zbog sopstvenog zraenja crne ploe apsorbera.

402
Indirektni solami bojler sa priiodnom driculacijom fluida (si. 10) je neto kompSikovaniji i skuplji zbog uvoeija izmenjivaa toplote, aii je sigumiji i ima svestraniju pn
menu. Pdmarni kmni tok vode koji ine kolektor i izmeigiva toplote, omoguuju
da se Ebegnu zantzavanja usled mraza i nastanak kamenca.
Shema ovog btjleia ataje na slid 257.

Slika 257 - 1 - ravni solarni koiektor;

2-3 cevi transmisije fluida izmeu kolektora i izmedivaa toplote; 4 - izmenjiva
topiote; 5 - ekspanzioni sud; 6 - rezervoar za skiaditenje topie vode; 7 - termika izois:?a; 8 - cev za dovod hladne vode;
9 - cev za odvod tople vode potroaa;

h
Opasnost od zamrzavanja vode
na niskim temperaturama izbegava se
meanjem vode kao radnog fluida u
primamom kronom td iu sa sredstvom protiv zamrzavanja, na primer,
antifrizom. U ovom sluaju treba
obezbediti da voda sa antifiizom iz
izmenjivaa toplote ne dospe na neki
nain u higjjensku vodu rezervoara
namenjenu potroau, jer u protivnom moe doi do trovanja Ijudi. Razumljivo je da se
u ovom kao u prethodnom riuaju zamrzavanje vode moe izbei prargenjem pnmamog
kruga vode pri niskim temperaturama od nekoliko stepeni iznad 0 C, Pranjenje se mo
e vriti i nitomatski ugradnjom temiostatskiii ventila koji se na nikim tempera ama
automalski otvaraju i tako omoguuju praijenje vode iz primamog kruga bcjlera. Meutim, esta praijenja i punjenja novom vodom, poveava izvajanja kamenca u as emu, zbog ega se efikasnost bojlera smanjuje. Ovo se moe izbei i ugradivanjem pose
nog reze ivoara za skuplj anj e vode iz primarnog krug a i njeno ponovno vraanje.
Topla voda iz sdamog kolektora dospeva u izmenjiva toplote sa koga se prenosi
na vodu u rezervoaru, k q a dospeva iz vodovoda. Zagrejana voda podie se navise i kroz
odvodnu v dcspeva dopotrcaa.
.. ,
Za izmenjiva toplote ugraen u prim arnikrug treba izabrati takve dimenzije,
se obezbedi brza izmena toplote izmeu njega i vode u rezervoaru. Pri malim dimenziiama nema dovoljno vremena da izmenjiva toplote prenese svoju toplotu na vodu u rezervoaru tako da se u solarni koiektor vraa joS dosta tq>la voda. Koeficijent konsnog
ddovanja bojlera tada opada zbog inercije krunog toka fluida i pregiganostt koiekto
ra. Izmenjiva toplote moe se izgradrti u obliku cilindra sa dvostrukim zidovima ako

403

da radni fluid prolie izireu zidova gi je razrnak oko 5 mm. Meutim, izmenjiva
toplote od spirainih cevi je bolji je r usporava tennosifonski prooes i omoguuje due
trajaaje pienosa toplote od izmenjivaa ka rezervoaru. Treba napcmenuti da je koriSenje izmeigivaa toplote u terniosifon&kom astem u za grejanje poznato joS od 1935.
godine.
Ma primer, u krajevima 45 seveme geografke iiine potieban je izmenjiva topiote povr&ne oko 2 m2 da bi se u lezervoaru zagiejalo 200 litara vode do 60C. Ovaj izmenjiva toplote se sastcji od 10 m duge spiralno savijaie bakarae cevi unutranjegprenika 30 mm, koiiko iznose i prenid ostalih cevi u sisternu. Jedndrost unutraSnjih prenika svfli cevi u primamom kolu bcjleia, spreava pa pritika u astem u i nastanak
vrtionih strujanja, to bi ananjilo efikasnost bojlera.

134

POSTAVUAN3E SOLARNIH BOJLERA KOJI FUNKOONlSU IREMA

TERMOSIFONSKOM FRINCIPU NA RA.ZNE OBJEKTE

Solami bojleri nemaju veBke dimenzije i mogu se postaviti na nekciiko kvadratnih

metara june strane svakog objekta tako da rrjihovo uklapanje u postcjee i nove objekte ne piedstav|a ariiitektonski niti graevinki problem. Mogu se postaviti na ravne
krovove, terase, june fsade, povrine susenih sporednih zgtada, na primer, upe i garae, na posebne nosae u dvoritu pore glavnog objekta i dr.
Meutim, u pogjedu postavjjanja bojlera koji funkcioniu na temiosifonskom
piincipu, pojavljuje se problem koji znatno umanjuje rgihovo pieimustvo u pogledu
jednostavne konstrukdje i povdjnije cene. Naune, ovaj sistem moe da funkdonie
samo kada se rezervoar za sklaitenje tople vode nalazi iznad sdarnog kolektora. Kao
to je ve reeno, kada se nalazj. na istoj visini, u sluaju obianosti i nou moe da doe do suprotnog strujanja fiuida iz lezervoara u k d e k to r, to se spreava povratnim
ventilom.
Teofijki i eksperimentalno je utvreno da se ngpovoljngi koeficijent korisnog
delovanja moe postii kada je izmeu gomjeg kraja solamog kolektora i donjeg kraja.
izmeirjivaa toplote(d. 257),razm ako30-60cm. Utvreno je takoe d a j e koefidjent
korisnog delovanja solarnog bcrjlera zasnovanog na termosifonskom prindpu za oko
10% vei f&h - 60 cm nego za h = 0.
Iz terniodfaamikih zakona takoe siedi da se teimosifonski, odnosno prirodni
kruni t d t fluida, najlake uspostav|a i da je u td ik o vei koefidjent korisnog delovanja bojleia, ukoiiko je vea temperataraka razlika 7 \ 7 \ na izlazu iz solarnogkolektora i iziazu e rezervoara. Da bi se Smanjio i uklonio otpor u prironom krunom
toku fluida, potrebno je da se rezervoar postavi to blie soiamom k d ek to ru . Iz istili
razloga treba izbegavati horizcntalne poloaje cevi u primarnom krunom toku. Mogunost havafije poveanjem zapiemine fiuida u primamom krugu usle zagrevanja
fluidau sdarnom kolektoru sprceno je montiranjem ekspanzione posude.
N a iid 257 prikazano je i postavljanje solamog bojlera uz vertikaini zi objekta.

404
135

SGLARNIBOJLER SA PRINUNOM (FORSIRANOM) CIRKULACUOM FLUIDA

Prinudna ili forsirana drkulacija kod ovog bojlera ostvaruje se pomou vodne cirkulacione pumpe ukljuene u primami krug (sl. 2S8) tako da se njegov rezervoar moe
postaviri na svako poesno
mesto u kui. Brzina protoka fiuida u ovom bcgleru
moe se podesiti pomou
pumpe tako, da apsorber
solamog kdektora primi
maksimalno moguu Sunevu energiju, Pored pogonice pumpe ovakav soiarni
bcgler ima diferencijalni termostat tzv. senzor za dektronsko upravijanje i kontrolu rada. Senzori se postavjqu na viSe mesta solamog sistema tako da pokazuju tempraturu vode u
tcku rada sdamog bojiera.
im tempeiatura vode u
rezervoaru opadne ispod odreene granke, termostat
ukljuuje sdami kdektor
Slika 258 - 1 solarn kolektor; 2 - drkuladona vodna pumuspostavljanjem drkulacije,
pa; 3 izmenjiva topioie; 4 rezervoar za skiadiitetije tople
a iddjuige ga kada se
vode; 5-6-7 senzori; 8 autotnatska regulaci|a rada bojlera;
temperatura vode u rezer9 - ekspanzioni sud; 10 - cev za dovod Iiiadne vode urezervovoaru priblii temperaturi
ar; 11 cev za odvod tople vode ka potrosu; 12 termika
vode u kdektoru.
izolacga
Shem atskiprikaz solam og bojlera sa prinudnom drku ladjom fiuidadat je na si. 258.
N a lid 2 5 8 je prikazano i postavljanje solam og bcjlera u potkrovlju zgrade.

136 SOLARNIBOJLER SA DOPUNSKIM GREJANJEM

Kompletni soiami bcjleri u naSim krajeviiua pored baterije ravnib solamib kdektora, izmeirjivaa topiote, rezervoara, pumpe za pogcn ielektronske automatike zakontrdu ranog fluida, imaju i grejae za dodalno grejanje kada u kolektom irezervoaru
nema dovoljno tople vode. odatno zagrevanje vode u bojlem vri se najee pomou
elektrine struje ili pomou gorionika u kome sagoreva nafta, mazut, gas, ugalj, rvo ili
razni poljoprivreni otpaci (sl. 259),
Nfflpodesnrje dodatno gtejanje je pomou elektrine struje jerse dektrini greja
moe postaviti u rezervoar bojlera tako da se po potrebi automatski ukljuuje pomou termostata.

405
N a siid 259 shematskije piikazan solami bcjier sa dopunskim greianjem:

Slika 259 - 1 - baterija ravnih solarnili kolektora; 2 - izmenjiva toplote; 3 - rezervoar

bojiaa', 4 - ctrkulaciosia putnpa primarnpg krunog toka bojlera; 5, 6, 7, 8 - senzari;
9 - automatska regulacija rada bojleia; 11 - elektrini grtja;12 - dovod hladne vode
u restervoar; 13 - odvod tople vode iz rezervoara potroau, 14 - cirkulaciona pumpa
za pogon vode; 15 - kotao; 16 plamenik za zagrevanje vode u kotiu; 17 - cev za prelaz tople vode iz kotla u rezervoar bojleta; 18 odvo tople vode iz kotla potroau

Baterija solarnih kolektora u naim krgevima treba da ima nagibni ugao od 45

piema horizontu na junoj straai. Za zagrevanje vode u rezervoaru o 300 litara potrebna je najmanje povrina o 8 ms solamih ravnih koiektora. Vodovi treba da budu
od istog materijala da ss ne bi stvarala elektrina strnja koja razara metaine delove ko*
lektora.
Ubacivanjem elektrine pumpe protok vode u primamom kolu u odnosu na termosifonski sdstem moe se udvostruiti. Sem toga, solami bojler u ovom iuaju moe
da dqe maksimum tople vode i pri malim razUkama temperature izmeu baterije solamih kolektota i izmenjivaea. Mogunost suprotnog stiujanja vode iz izmenjivaa toplote u solame kolektore, ovde je sprecnapovratnta ventilom.
Umesto 30 mm, koiiko se preporuuje za prenike cevi kod soiamog bojleia
koji funkcionie na teimosifonskom principu, u duaju bojlera sa prinunpm ciriculacijom Iluida, prenik cevi moe hiti dva putamanji, odnosno, 15-20 mm.
Senzori za ukljuivanje pumpe postavljeni su na donjem delu rezervoara gde je temperatura vode najnia i na gomjem elu rezervoara i kolektora, gde je ovatemperatura najvia. Na gomjem delu rezervoara takoe je postavljen senzor za automatkoukljuivanje
elektrinog grejaa. Zbog neizbenih gubitaka toplote u primamom krugu, pumpa se automatski ukljuuje kadaje razlika temperature. izmeu rezervoarai kolektora ispodlO C.
Kad vie dana uzastopno nema sunca, automatski se ukljuige dektrini greja
koji je ugraen u rezervoar bojleraiK poseban rezervoar. U sluaju nedosta&a elektrine energije, opunsko zagievnanje se postie u posebnom kotlu sa gorionikom. Ovaj
kotao (si. 259) je povezan sa rezervoarom bojlera tako da topla voa rkulie pomou
pumpe iz lezeivoara u kotao i obmuto. Na taj nain potroa moe dobiti toplu vodu
iz rezervoara bojleraili iz kotia.

O D E L J AK XIV

14. A K U M U L A T O R I

TOPLO TE

Prijem Suneve energije je najvei u letnjem periodu, kada je potieba za toplotom

nqmanja. Zimi, kadaje potreba za toplotom najvea, zbog niskog poloaja Sunca ikratkog vremena njegovog ajanja, prijem Sunevog zraenja je najmanji. Ovaj raskorak
izmedu intenziteta Sunevog zraenja i potrebe toplotne energije na Zemlji, oteava
primenu Suneve energge. Sem toga, no i meteoroloki uslovi itnaju za posledicu neravnomemu raspodelu Sunevog zraerga u toku godine, mesed i dana. Raskorak izmeu
prijema i potrebe Suneve energije moe se ukloniti uStedom primijene Suneve energije, dogrevanjem pomou drugih energetskih izvora tii kombinovanjem utee i dogrevanja.
Uteda ili skiatenje primljene toplote vri se pomou skiadita iB akumulatora
toplote.
Akumulator toplotc je ureaj pomou kojeg se radnom fluidu vodnih ili vazdunSi solamih kolektora oduzima toplota i skumulira uz najmanje gubitke tako da bude
na raspolaganju u vreme potronje.
Kao to se vidi pore solamog kdektora, akumuiator toplote predstavlja n^vaniji elernent solarnog sistema.
Treba raziikovati niskotemperatume rkumulatore toplote za akumuliranje toplote do 100C i visokotemperaturne za preko 100C kod primene koncentrisanog Sunevog zraerij a. Viste i dimenzije akumuiatora toplote zavise od njegove namene, solamog sisteina kome se prikljuuju, raspoloivog piostora, meteorolokih uslova i dr.
Akumulator za uvanje toplote u toku nekoliko dana, nedeija ili mesed zahteva
vee dimenzjje od onog kcgi uva toplotu od dana za no. Sem toga, akumulatori za
dugotrajnge uvanje toplote su komplikovangi i skuplji. Analogno, za uvanje toplote
aja nekoiiko minuta dovoijan je jednostavan i jeftin ajnik, dok je za uvanje nekoiiko sati potrebnakomplikovanijai skuplja termos boca.
S obzrom na primerrjene fizike i hemijske pojave, razlikuju se ugjavnom dve
vrste akumulatora toplote: osetljivi i latenbii Kod osetijivih moe se mejjumu dove*
dena toplota, zanemarivi gubitke, preuzeti u istoj koliini i koristiti u odreenom trenutku. U latentnim akumulatorima se fiziko-hernijskim promenama akumulisana toplota oslobaa i koristi, Za ovo se ndee koriste fazni prelazi materijala iz jednog stajga u drugo kao to je topljenje i ovravanje pogonih materijaia.
Kao meijum osetljivih akumulatora topiote koriste se voda, kamen, ljunak,
pesak, beton, amot, cigla i zemija.

408
Voa kao medijum akumulatora toplote koristi se najee kod solamih sistema sa
voduim solamim kolektorima, Ove akumulatorc toplote ine u stvari lezervoati ili bazeni
sa vodom ukljueni u sistem solamog grejanja (sl. 260).

Slika 260 - 1 - solarni kolcktor, 2 primarni kruni tok; 3 - izmenjivafi toplote;

4 - rezeivoar sa vodom; 5 - ulaz hladne vode u sekundamikrunitok; 6 - izmenjivafi
toplote; 7 - slavina za toplu vodu; 8 - ulaz tople vode u rad$atot; 9 - radgator;
10 - povratak topie vode iz radijatora u rezervoar; 11 toplotna i hidro izolacja
re z e rv o a ra

Primami kruni tok snabdeven je materij alom protiv sjnrzavanja (antifriz) za vreme
hladnih dana i noi. Toplotnu energiju Sunevog zraenja sdami kdektor preko izmenjivafia toplote (3) preaje vodi u akumulatoru toplote. Razumljivo je da semora uspostaviti odnos izmeu dimenz|a akumulatora i solamih kdektora. U vdikom akumuiatoru
voda se sporo zagreva i ostaje mlaka. Stoga je ceiishodno da se poveu u astem 2-3
akumulatoca raznih dimenzija kcji se mogu posebno ukljuivati u solami sistem u zavisnosti od potreba i intenziteta Sunevog zraenja. Zabrzo dobjanje tople vode do 90 ukljuuje se najmanji cumulatoi, zatim srednji i na kraju nqvei. Hladna vodau sistemu
za giejanje zagreva se preko izmenjivaa toplote (6) u sekundamom krunom toku i
pomou siavine (7) se korisli kao topla Mgijenska voda. Topla voda iz rezervoara ulazi u
radjator (9) za zagrevanje prostorija.
Voda ima najveu masenu koliinu toplote to znai da ima najveu q>sobnost
prinianja topiote po jedinici mase za svaki stepen Kelvina. Pri povSenju temperature
za 1 K, 1 kMogram vode akumulie 4,187 kJ, odnosno 1,163 Wh. Piema tome povienjem femperature masi od 1000 kg vode ija je zapiemina 1 m3 za 1 K, ova masa vode
akumulie 4187 kJ, odnosno 1,163 kWh toplote. Ako se vodi u rezervoaru dimenzije
8 m3 povisi temperatura od 15 do 60C, akumulisana toplota iznosie;

409
Q = 8 m3 1,163

kWh
( 6 0 - 15) K = 419 kWh
m3K

Akumulisaaa toplota je ovoljna da se zagreva stambena prostoiija korisne povrine 100 m2 u naim krajevima na 45 seveme geografske irine u tdtu 3 zimska dana
bez suaca. Razumtjivo je da prostorijamora biti dobro toplotno izolovana.
Najjednostavniji i n^jeftiniji akumulatoii toplote imaju za meijum vrste materijale kroz koje struji topao vazduh iz vazdunih solamih kolektora (sl. 261). Najee
se koristi kamen tucanik u priblino jednakim komadima imenzijaoko S cm.
Iz siike se vidi
jednostavna primena akumulatora toplote ispunjenog kamenjem za
zagrevanje prostorija. Ovaj akumulator moe da
se ispuni sa nekdiko
esetina tona kamena i
SIBca 261 I vazduaii solarni kolektor; 2 uiaz toplog vazduha u
akumulator; 3 - gomiia kamenja; 4 - kapak za ispuStaige vika
tako akumulira toplotu
topiog vazduha u ietnjem periodu; 5 - kapak za regulisanje dovoa
dovoljnu za podmirenje
vazduha u stanbcni prostor; 6 - otvor za ulaz toplog vazuha u
grejanja prostorija u tostanbeni prostor; 7 - otvor za povratak vazduha u akumulator posle
ku nekoliko dana bez
zagrevanja prostorije; 8 - ulaz povratnog vazduha kroz reetku u
sunca. Zbog svojih veligomilu kamenja; 9 ponovni ulazak povratnog vazduha u vazuani
solatiM kolektor; 10 zidovi sa dobrom toplotnom izolacjjom i
kih imenzija ovi akupotpunim zaptivanjem
mulatori toplote se stavIjaju u podrume ili garae tako da mogu daposlue za podno i bono grejanje prostorija.
Na iian nain funkcioniu i toplotni skumulatori ispurgem ljunkom, peacoin,
betonom, amotom, peenom ciglom i suvom zemtjom. Akumulisanje toplote vri se
vodnim ili vazdunim akumulatorom. U prvom sluaju topla voda iz soiamog kolektora protie cevima ugraenim u matertjalima kojim je ispunjen akumulator. U drugom
sluaju topli vazduh iz vazdunog kolektora struji kroz cevi ili kroz meuprostore materijalakojim je ispunjen akumulator.
Razumljivo je da zid ili pod prostorije kroz ije upljine struji topao vazduh ili
sa ugraenim cevima kroz koje tee topla voa, predstavlja u stvari akumulator toplote.
Treba imati u vidu da je kamen pri istq masi oko 5 puta (tanije 4,64 puta) slabijimedijum za akumulisanje toplote. S obzirom a je relativna gustina kamenau odnosu na vodu oko 2,5 izlazi da pri istoj zapremini kamen ima cko dva putamanju sposobnost akumulisanja topiote. To znai da u l m ! kamenog akumulatora moe da se akumuEra dko 0,5 kWhK-1 toplote, tako da pri istoj akumulaciji topiote akumulator sakamenom treba da ima dva puta vee dimenzijc.
Energijom od 1 kWh koju Sunce emituje na povrinu Zemlje, moe se zapremini
od 8 0 / = 0,080 m3, odnosno masi o 80 kg vode, povisiti temperaiura za 10C. Ista

410
ova energtja za isti broj stepeni raoe da povia temperaturu kamenu zapremine 0,160 m3 ,
odnosno mase oko 400 kg.
Latentni akumuiaton toplote predstavljaju najpodesnije i najefikasnje akumulatoie toplote. Kao to je reeno zasnovani su na faznom prelazu, odnosno tcpljenju
i oovravanj u matenjala, Matenjaii se tope na odreenoj temperaturi {taki topljenja)
i dk se ne otopi i njegov poslednji deli, temperatura ostaje konstantua. Pcto se dodaVanjem toplote za vreme topljenja matenjala temperatura ne merrj a, ova toplota se
naava skrivenom iii latentnam toplotom iopljenja. Na isti nain i na istoj konstantnoj
temperaturi se odvij a i obratni proces ovrSavanje odncsno kristalizovanje. Temperatura kristalizovanja jednaka je tempeiatun topijenja i ostaje konstaitna za vreme
kristaiizovanja, Pri kristalizovanju osiobaa se latentna tcplota kristalizovanja kcga je
prema zakonu odranja enerpje jednaka akumulisaioj latentnoj toploti topljenja. Na
ovcj fiziko-iiemijskoj pojavi faznih prelaza materijala zasniva se latentni akumulator
toplote. Pritom je potrebnokoristiti materij aie sato mom tackom topljenja.
Jean od najpoznatijfli materijaia za ove svrhe je glaubeiova so ili natrijumsulfat (Na,S0)> koji sa 10 mciekula vode obrazige natnjum-sulfat-dekahidrat (NajS04
10 HjO) sa takom topljenja 32C. Za vreme topljenja ova temperatura ostaje konstantna i stoga ovakav akumulator toplote predstavlja teimostahilizator, Pri topijenju
glauberova so akumulira toplotu od 209350 J kg1K 1 na 32 C. Ocvrivanjem istopljene glaubeiove soli na istoj temperaturi oslobaa se akumulirana latentna toplota u
istoj koiiini i ona se moe koristiti za giejanje, U 1 m3 giauberove soli moe se a k u m u liraii 3,6 puta vie toplotne energije nego u istu zapreminu vode. Pri povienju temperature glauberovqj sdi, na primer, od 21 do 32C, moe se akumulirati oko 8 puta
vie topiote nego pri istom povienju temperature istoj koliini vode,
lz izloeaog se vidi da latentni akuimii&toii toplote zanziroaju irmogo raanji prostor od osetljivihv Meutim, cstaje da se rei pitanje njfiiovog trajanja i cene- Usavravanje ovih akumulatora toplote od velikog je znaaja za primenu solame energije danas
iu budunosti,
Ci!j je da se pronau materijaii koji se tope na sobnoj temperatun oko 20 C tako
da zidovi mogu da poslue kao latentni akumulatori. U prodaji se ve nalazc latentni
akumulatori sa materijalom ija je taka topljenja 28C. Svajcarska tampa je objavila
1978. godine da je pronaen materijal kcrji se zatvoren u piastinim kuglicama iii ipkama dodaje betonu ime se njegove tennike osobine potpuno menjcgu, Na taj nain
se moe postii da se pri istim zapretninama u ovakvom betonu moe akumulirati 15
putavie toplote nego u vodi ili 30 puta vie nego u kamenu.
Treba imati u vidu da izbor akumulatora toplote pored sdamog sistema zavisi
i o raspoloivog prcstora, materijaia i cene. Jedncstavni i jeftini osetljivi akumulatori
toplote zahtevaju veliki prostor, odnosno velike rezervoare, dok kupd latentni akumulatori zaiitevaju manji prostor. Ve sadanji razvcj latentnih akumuSatora toplote pokazuje danjima pripada budunost.
U tabdi T - 87 date su karakteristine vrednosti ngglavnijih materijaSa za akumuiadju toplote.

411
T -8 7
. Vefiina

Voda

Kamen

Suva zemja

Glauberova so

4187

838

838

2000

1000

2300

1260

1600

Masa za akiimuiiranje 1 GJ tona

toplote pri povienju temperature
za 20 C

12

60

65

Odgovaraj ua zapremina u m5

12

26

50

Masena koiicina toplote

[ikg-J c-j

Toplota faznog prelaza [J kg"1 ]

Gustina [kg m"3 ]

141

209350

RASPODELAI REGULACIJA TOPLOTE U SOLARNOM SISTEMU

Poied sotamog kolektora i akumulatora toplote, neophodni delovi solamog sistema za dobijanje tople vode i zagievanje prostoiija su ciikulaciona pumpa ili veniilator za pogon radnog fluida, uredaj za automatsko ukJjuivanje i iskljuivanje soiamog
sistema i grejad za opunu grejanja kada doprinos Suneve eneigije nije dovoljan.
Kiuni tok izmeu soiamog kolektora i akumulatora toplote, a takoe i raspoela
toplote u kud ili stanu, mora se reguHsati automatski. Voda iz kdefctora moe se sprovesti u soiami sistem samo tada kaa je temperatura gornje povrine kolektora viSa
od temperature vode u njemu. To znai da se kruni tok iz koiektora mora prekinuti
pri nalasku obiaka i nou. Prilikom prekia krunog toka mora se spreiti pregrejavanje na pojedinim mestima u solamom sistemu. Solaini sistem moe biti ukjjuen
samo tada kada je temperatura akumulatora toplote nia od temperature solamog
koiektora. Cim se temperatura akumulatora izjednai sa temperaturom koiektora, doprinos sdame eneigije poinge a postaje negativan i solami sistem se mora iskijuiti.
Razunijivo je da se automatika za ukijuivanje i iskljuivanje solamog sistema u rad
mora izvesti struno i piecizno.
Iz navedenog se ve moe zakljuiti da se mora uspostaviti automatskapovezanost
u radu izmeu solamog kdektora i akumuiatora toplote, solamog kdektora i izmenjivaa toplote za potroaa, kao i akumulatora i izmenjivaa topiote za potroaa. Regulacija mora biti takva da se po potiebi omogui posebno automatsko ukljuivanje u rad
svakog od ovih deiova soiamog sistema. Nijjednostavngi i najee u upotrebije niskotemperaturni vodni akumuiator koji radi na niskim pritiscima.
Stoga e se autcmatska regulacija u solarnom sistemu shematski prikazati na instalacijama za korienje Suneve energjje pcmou vodnih solamih kolektoia i nicotemperaturnih akuinuiatora toplote sa vodcsn koji radi na niskim pritiscima (sl. 262).
Toplotna Suneva energijaprikupljenasolamimkolektorom S pienosi se na radni
fluid u zatvorenom sistemu ciikulacije S Pj I koji delovanjem ciikulacione pumpe
P, preko izinenjivaa toplote 1 prenosi tojiotu prema potroau P0. Na t% nain se

412
potroa snabdeva toplom
vodom direktno iz solamog
akumulatora preko izmenjivaa toplote.
Kada se u sistemu S
Pj I postigne maksmalna radna temperatura, veoma
osetijiv termometar Tj (senzor) na izmenji\'au toplote preko elektrinog regulatora R deluje na termostatske ventile V L i V2 i tako
omogutge da se delovanjem
drkulacicme pumpe Pj viak toplote iz baterije solamih kolektora S preko astema S
~ Pi - A prezje zkumuiatoru topiote A. Termometarski senzori T2 i T3 na izlazu iz
kolektora odnosno na rkuniulatom automatski obezbeduju ukljuenje pumpe Pj i rad
sistema S - Pt - A samo u sluaju kada je temperatura radnog medijuma u kolektorima via od temperature radnog med|uma u Ekumulatoru. Cim se temperature radnog
fluida u kolektorima i akumulatom izjednae, elektrini regulator R iskljuuje pumpu
?! i tako se prekida rad sistema S Pj A.
Kada tesnperatura u izirffirgivau toplote I opadne ispo radne veiiine, ukijuuJe se sistem SPtI. Ako je temperatura u bateriji solamfii kolektora nia od potiebne
radne temperature u izmetgivau toplote I, a temperatura u icumulatoru A odgovara
potrebnom mtenzitetu za rad sistema, termostatski ventili V t i V2, podstsknuti diferenjom temperatura Tj - Ta - T3 registrovanih ogovarajuim senzorima T ,, T2)
i T3, preko (iriculacione pumpe P2 otvaraju sistem A - P2 I prema akurnulatoiu,
a zatvaraju sistem S - P2 I prema bateriji soiamih kolektora. Na taj nain se potroa snabdeva vodcsn iz akumulatora toplote A preko izmenjivaa toplote I.
U sluaju kada su temperaturski intenziteti solamih kolektora, akuinulatora i
izmenjivaa toplote nedovoijni, u dlju nesmetanog i neprekidnog rada potroaa topiote, ukljuuje se opunsko, najee elektrino grejanje G. Tada se sistemom regulacije lskljuige sistem S A I, s tim da se rad u tom sistemu moe nezavisno odvijati ka*
<iaje temperatura u bateriii solamih kdektora via od tempeiature akumulatora toplote.
Treba imati u vidu a se niskotemperaturni akumulator toplote koji rai na niskim pritiscima odlikuje iakorn konstrukcijom i malom debljinom zida. Voda iz ovakvog akumulatora se ne menja ime se spreava mogunostpojave vee koliinekamenca.
Takoe nije potiebno odravanje istoe u ovakvom akumutatoru.
Naroitu pargu treba pokioniti mstojanju da se spiee gubid u sistemu za raspodelu toplotne energije ma koBko oni bili mali i bez obzira na mesto u solamom sistemu gde se pojavljuju. Naime, i najmanji gubitek radnog fluida napojedinim mestima
solamog astema, na primer, jedva primetno curenje vode, u toku dueg vremenamoe
da dosrigne znaajnije razmere i tako smanji efikasnost solamog sistema.

413
142

DOPUNSKO GREJANJE U SOLARNOM SISTEMU

Dosadanja istraivanj a primene solanie energije za dobijanje topie higijenske

vode i zagrevanje prostorija pokazuju da je primena solame energije ekonomski opravdara ve pri rrjenom ueu od oko 60% u globalu enerpje potrebne za ove svrhe. Izvori energije fosilnffli goriva presuuju, a cene ove energije stalno rastu. Direktaa Suneva eneigija je praktino neiscrpljiva, besplatna i ne zagauje ivotnu siedinu, Sem
toga tehnd.ogjja solamffli instalacija se stalno usavrava, rgihova prcdzvodija postaje
serijdca i cena im opada, stagnira fli raste sporije od rasta cena fosilnih goriva. I toje
jedan od razioga toje korienje solarne energije ekonomski opravdano.
Ostaje da se obezbei dopunsko grejanje u solamom sistemu u iznosu od oko
40%. Za ovo se moe koiistitt indirektaa Suneva eneigija; elektrina struja, ugalj, nafta i gas, kao i od Sunea nezavisna nukleama energija.
Za dopunsku eneigiju nqpodesn|a je elektrina stmja, Meutim, kao to je ree*
no, korienje elektrine struje za grejanje topfe vode i zagrevanje prostorija n |e ekonomino. Na svaki kJ utroene elektrine energije, gubi se 4 ki primame energije sadrane u uglju. Stoga se ne moe shvatiti protivljenje primeni solame energtje koje postoji negde u elektroprivredi, Piotivljenje se opravdava tkme to korienje solame energje izaziva neravnomemost u raspodeli efektrine energije tokom godine. Smanjena
primena solame energije u zimskim mesedma izaziva veu potronju elektrine energije u ovim nego u ostaKm mesecima, to je protivno tenji ravnomeme raspodele elektrine energije tckom godme. Medu&n, dopimko grejanje u solamom sistemu ugljem,
naftom i gasom smanjrje vgak utioka elektrine energije u ovim mesecima i tako se
postie ravnomern|a potronja elektdne energje za dobijanje tople higtjenke vode
i zagrevanje prostorija.
U posledrtje vreme umesto protivljenja elektroprivieda nekih zemalja pomae razvoj industrijske proizvodnje solamfli instalacija. Potroaima kcjji ele da koiiste solarnu enerjpju elektroprivreda daje povoljne kredite. Korierrjem solame energije smanjuje se potronja elektrine energije i tako efektroprivreda moe istom koliinom etektrine energije da snabdeva vei broj potroaa. Zbir otplata kredita za solamu energiju i trokovi za smanjunu koiiinu elektrine struje manjije od trokova koje je potroa imao ranije za potronju efektrine energije. Tako su elektroprivreda i potroa*
i svako za sebe naSi ekonomsku opravdanost u snabdevanju toplom vodom i zagrevanju prostorija.
Na sli 263 shematski su prikazani dva redno vezana icumulatora toplote za
zagrevanje vode Sunevom i opunkom energijom.
Siika 264 shematski prikaztje kombinovani vodno-kameni akumulator toplote
sa ugraenim rezervoarom za vodu k q i je opkoljen gomilom kamenja i prikljuenom
pei za ckspundio grejanje.
Iz solarnog kofektora (1) voda zagrejana Sunevom energijom kroz cev (2) ospeva u vodni rezeivoar (3) akuinulatora toplote (4) i zagreva vodu u igemu. Nakon toga
se voda pomou drkulacione pumpe (5) kroz cev (6) vraa u solami kolektor. Tako
se zatvara kruni tok solamog kolektora. Zraenjem toplote iz vodenog rezervoara
zagreva se kamenje koje svoju toplotu prenos na vazduh koji struji izmeu kamenjaPomou ventilatora (7) sve vazuh se ubacuje u akumulator. Zagrejan na opisani nain

414

iSlika 263 - 1 - solarni kolektor;

2 akumuiator toplote; 3 izmepjiva toplote; 4 dovo
hladne voe; 5 - odvod tople
vode iz jeditog u rugi akumulatoi toplote; 6 - akumulator
toplote; 7 - opunsko dogrevaige voe elektrinom stnijom,
ugjjem, naftom ili gasom; 8 - odvod tople vode ka potroSafiu

topii vazduli i2iazt kroz cev

(8) i moe se konstiti za zagrevanje prostonja.
U siuaju neovoljne
solame eneigije ukljuuje se
pe (9) za dogrevanje klasinom energijom. Sve vazuh
doveden u pe pomou cevi
(10) odnosno (9) zagreva se u
pei i ktoz cev (12) i reetku
(13) ulazi u akumulator toplote. Tako se dopunjuje zagrevanje vazduha solamom energijom koji ndcan stnganja Izmeu kamenja kroz cev (8)
odlazi konsniku.

143

TOPLOTNA FUMPA

Pored dopunskog grejaija klasinom energijom razlika izmeu dobijene i potrebne Suneve energije moe se nadoknadrti i pomou toplotne pumpe. Ona se zasniva
na istom principu kao i hlaigak (Jriider) ili rashladni ureaj (erkondEn), ali se
upotrebljava u suprotnom smeru. Iz temiodinamike je poznato da kada se dva teia raziiitih temperatura doveu u meusobnu neposrednu vezu, onda e se prema zakonu
entropije rgihove temperature bez spoljatgeg utscaja same od sebe igednaM. Odravanje raziike temperatura izmeu ovih tela ili njeno poveanje moe se postii tehnikim scedstvima ah samo uz utroak energije. Na ovom prindpu zasnivaju se hladnjak,
rashladni ureaj i topiotna pumpa, ali svrha vetake prdzvodrge I odravanja razlike
temperature pomou ovih termoHiamikih masina nge ista. Hladnjak i rashladni ure3aj slue za clobijarije nie, a toplotna pumpa vie temperature.

415
Hladnjak i rashladni ureaj oduzimaju top lotu iz unutranj cefi svog ogranienog
prcKtorakcgi se time hladi i izbacujeje u atmosferu k o ja je navioj temperaturi.

Topiotna pumpa, naprotiv, uztnrn toplotu iz okdUne na nioj temperaturi i ubacuje je u ogranien prostor na vioj temperaturi koji se time zagreva, Okdinu iz koje
ona uzima toplotu ine atmasfera, zerrtlja, podzemne, tekue, povrinske i otpadne
vode, sdarni akumulator i dr.
Rad foplotne pumpe ss odvija korienjem ve pomenutih faznffi. prelaza materijda i poznatih fMkih zakona kcji prate ove pojave. Pri isjsaravanju tenost oduzima toplotu okdini potrebnu za isparavanje, zbog ega se temperatura okoline sniava. Na
primer, kada kap etra isparava na ruci ona oduzima potrebnu toplotu ruci i ruka se
na tom mestu hiadi. Kada para obijena isparavanjem tenosti kondenzacij om ponovo
pree u tenu fazu, oslobaa se ista ona koliina toplote koja je utroena za isparavatge tenosti. Taka kijuanja jednaka je taki kondenzacije, Poto taka kljuanja,
odnosno taka kondenzacije, zavisi od pritiska, razumljivo je da u zavisncsti od pritiska jedna ista tenost kljua ili se kondenzuje na razliitim temperaturama. Za vreme
kljuanja, odnosno kondertzovanja, temperatura tenosti ostaje konstaitna. Stoga se
toplota utrcena za kljuanje tenosti naziva skrivena ii latentm toplota kljuanja,
a toplota dobijenakondenzacijom, latmtna topbta konenzacije.
Povienjem pritiska poviava se taka kljuanja. Na ovoj pojavi zasntva sePapenov
lonac za kuvarrje po visokim pritiskom ime se vreme kuvanja skrauje, a kuvanje
hrane pobdjava,
Sabijanjem gasa njegova temperatura se povisava, Ova pojava je evidentna, na
primer, kod pumpanja guma na toku bicikla, pri emu $e vazduh u pumpi znaajno
zagreje, Nasuprot, pri nagloj ekspanziji gasanjegova temperatura se znatno snizi.
N a osnovu navedenih f M k ii pojava fu n k d on iu toplotne pum pe. U cilju b d jeg
shvatanja shematski e se prikazati furikcionisanje toplotne pumpe zasnovane na principu
kompresije koja zagreva vodu toplotom oduzetom o k d n o m vazduhu (sl. 2 6 5 ). U top-

416
lotaoj pumpi radni tzv. rashlani fluid (1), koji kljua na veoma uiskq tepmeraturi
i do S6C, uvodi se u kruni tok, U isparivau (2) rashladni fluid isparava pri emu
potrebnu toplota isparavanja usima iz struje vazduha (3) ija temperatura moe da
bude ispod 0C.
Para iashlanog fluida na temperatuii 0C pod pritiskom od 3,2 bara kroz cev
(4) dospeva u kompresor (5) gde se izlae visokom pritisku. Temperatara pare se pritom poviSava, a mehaniki rad utroen na kompresiju pretvara se u toplotu, Pogon
kompresora vrSi se gasnim ili dektrinim motorcm (6). Usled poveanog pritiska, poviava se taka kij uanj a rashladnog fluida.
Pod poveanim pritiskom od 10 bara i sa povienom temperaturom od + 55C
para lashladnog fitiida kroz cev (7) dcspeva u kondenzator (8) kcji je opkdjen strujom
vode (9). Temperatura vodene struje je nia od pritiskom poveane temperatare kondenzovanja rashladnog fluida i on kondenzuje, odnosno ponovo prelazi u tenost i oslobaa toplota uzetu od vazdtiSne struje u isparivau poveanu za toplotu dobijenu
usled kompresije, Osloboena toplota zagreva stmju vode kcja se preko izmenj ivaa
toplote odvodi u sistem za giejanje,
Rashlani fluid na temperaturi od cko 40C i pod pritiskoni od 10 bara kroz
cev (10) nastavlja svoje kruerg'e u povratku prema isparivau. U cevi (10) montiran
je ekspanzioni ventil (11) pomou kcjeg se poveani pritisak i poviena temperatura
rashladnog fluia u kondenzatom svodi na niu temperatimi i manji piitisak isparivaa,
Naime, usled nagle ekspanzije pritisak se smanji tako da deo rashladnog fluida ispari
i time se rashladni fluid hladi. Najza, sa temperaturom od 0C i pod pritiskom od
3,2 bara kao u poetku krunog procesa, rashladni fluid se vraa u ispanva. Time je
kmni proces zatvoren i zatim se odvija dalje na isti nain.
Toptotaa pumpa koja funkcionge na opisani nain naziva se kompresiona toplotna pumpa vazuh-voda. Na slian nain funkciongu i kompresione toplotne pumpe
vazduh-vazduh, voda-voda, kao izemlja-voda,
Koeficijent korisnog dejstva ili uinak toplotne pumpe r, je odnos zbira toplote
Q> (sl. 265) uzete od vazune stmje u isparivau i toplote Q2 obijene kompresijom,
prema koliini toplotne eneigije utroene za kompresiju, pri emu su kdiine toplote
izraene u procentima, dakle:

Q3 _ Qi + Qi

0,75 + 0,25

Qt

"

0,25

'

Q2

Kao Sto se vidi pomou toplotne pumpe na svaku jedinicu utroene mehanike
energjje, odnosno elektrine energije ako se za pogon kompresora koristi elektromotor, moe se dobiti etiri jedinice toplotne energije. Uvoerjem toplotne pumpe za obijanje iste koliine toplote pri zagrevanju prostorija troi se etiri puta manje elektrine energije. Ovo treba imati u vidu kada se elektrina energjja koristi za zagrevanje.
Primena toplotne pumpe u sistemima za solarno grejanje od velikog je znaaja,
jer omoguuje korienje veih akumulatora toplote sa niim temperaturama kada je
reim rada solamih astema Eajpovotjniji. Toplotna pumpa tada povSava temperaturu
u al-.umuiatoni toplote na stepen koji zahtevaju grejni sistemi. Razumljivo je da toplotna pumpa ne moe proizvesti vie toplote nego to je ima akumulator toplote, sem
doprinosakcrji onaunese kroz kcaupresor.

417
Uopte, tieba iraati na uinu da topiotna puirtpa ne proizvodi toplotu, ve je kao
pumpa prenosi iz jedriog rezervoara rtie teraperature u drugi na vicj teraperaturi. Mehaniki rad utroen za pograi kompresora u ovom teraiodinamikotn procesu prelazi u toplotu koja se takoe koristi zazagrevanje tenosti.
Na osnovu izloenog vidi se znaaj toplotnfii pumpl u sistemima grejanja i klimatizacije, naroito u .'remc sve vee energetske krize. Njihova ceua je za sada visoka,
aii se ipak ve sada mfliovo uvodenje isplati za oko pet godina. Usavravanje tehnologije proizvodnje i uvoenje serjske proizvodnje toplotnih pumpi doprinee da se rgihova cena snizi i one e odigrati znaajttu ulogu u borbi za izlaz iz svetske energetske
krize.
Na slici 266 prikazana je sheraa solamIh. instaiacija sa teplotnom pumpom i dopunskjm grganjem naftom.

Slika 266 - 1 - solarni kolektoi; 2 - sotaini akumulator toplote, 3 - ckkulacom pumpa; 4 - ciikulaciona pumpa; 5 - ckkulaciona putnpa; 6 - toplotna pumpa; 7 - kompresor toplotne pumpe; 8 - ekspanzioni ventil; 9 - tiokraki ventii za me&pje; 10 - trokraki ventil za meanje; 11 - kotao za dogrevarje; 12 - dopunskigieja; 13 - trokraki ventil za m eanje; 14 - etvorokraki ventil za meakje; 15 - cirkulaciona pumpa; 16 - sistem za giejar^e prostoija; 17 - akumulator topte vode (bojler); 18 - greja; 19 - ekspanzkma posuda; 20 - crkuiaciona pumpa

ODELJAK

XV

15. GREJ A NJE PRO STO RIJA SOLARNOM ENERGIJOM

Grejanje proetoiija individuainJi i druStvenii ?grada bio je uvek znaajni problem
u ivotu ijudi, a naroito u vreme energetske kiize. I pre energetske kiize postcjao je
probiem nabavke podesnih izvora energije za zagrevanje prostorija u kojkna ive ljudi.
naroito s obzirom na zatitu ivotne sredine od zagadivanja. U saanjoj energeiskoj
kiizj, kada izvori dosaanje energije za zagrevanje prostorija nagio presuuju, problem
grejanja prostorija postaje sve tei. Nedostatak potrebne energije i staino poveanje
rtjene cene, postavili su oveku problem grejanja prostorija ije je reavanje ve sada
veoma teko i svakim danom postaje sve tee. Sem toga, ne vidi se izlaz iz ove situacije
u bliskoj budunosii. Zagrevanje pojeinih stanova u zgradi ugljem je nepodesno, naftom i gasctn nepodesno i nemogue jer ovi izvori presuSuju, elektrinom energijom
neracionalno, nesigurno i neodiivo s obzirom na uslove dobijanja dektrine eneigtje,
tako da se oveanstvo nalo u nezavidnoj atuaciji, a ivotni stanar u opasnosti.
Stoga se u eelom svetu problem obijanja tople potrone vode igrganja prcstorija reava tednjom klasinih izvora energije primenom novih izvora energije, naroito iste
i neiscipljive Suneve energije. Najee se oba ova problema reavaju uporedo, jer se
poveavartjem imenzija solamih sistema za dobijanje tople vode i dodavanjem ovom
sistemu toplotne pumpe i duevremenskog akumulatora toplote istovremeno reava
i problem zagrevanja piostorija.
Za grejanje prostorija u zgradama Sunevom eneigjjom koriste se aktivni i pamni solarni astemi. Kada se pored grejanja prostorija eli istovremeno reiti i problem
dobijanja tople potrone vode pomou solame energije, onda se koriste komNnacije
oba ova sistema, odnosno, meoviti soiami sistem.
Aktivni siiarni sistemi za grejanje zgrada zasnivaju se na principu voda-voda, voda-vazduh i vazduh-vazduh. Princip voda-voda je isti kao kod dobijanja tople potronevode pomou solarne eneigije, samo se ovde topla voda iz solamih odnosno akumuiatora toplote, sprovoi u radijatore ili cevi podnog grejanja, za grejanje prostorija prema
prindpu voa-vazduh. Piincip vazduh-vazduh se zasniva na primem vazdunih solarnfli
kolektora pri emu se kroz solamikoiektor proputa vazduh.
Pored dob|anja tople potrone vode i zagrevanja prostorija u zgraama, aktivni
solami astem se primenjuje i za zagrevanje vode u otvorenim i zatvorenim bazenima
zakupanje i plivanje.

420
Pasimi sokrni sistem za grejanje prostorija u zgradama zasniva se na korfienju
same zgrade kao sol ani og kolektora bez posebnih ureflaja, Ovaj pasivni nain korfienja Suneve eneigije za grejanjc prostorija u zgradama je najracionalnje soiarno grejanje prostorija u zgradama i stoga u posledtvje vreme najvfie pdvlai panju ijudi u svetu, Ponovo su aktuelrie Sokratove ideje o solamcj kui, zbog ijeg je napuStanja tokom
vekova doSLo do iscipljenja fosilnih izvora energije i kritikog zagaivanja ivotne sredine,
Na iici 26 7 shematski j e prikazan aktivni solami sistem za podno grej anje prostorija u zgradi i dobijanje tople potrone vode. Sistem je bez ugrattene topiotae pumpe i

bez posebnog Ekumuiatora toplote za due vreme, ali ima ugraene instaacije za dogrevanje elektrinom strujom, Ugradnjom posehne pei dcgrevanje se moe vrSiti mazutom, lo-uljem, gasom, ugljem i drvetom. Dopunskim grejanjem mogu se grejati i samo
pojedine prostorije za ktge je potrebna temperatura od 22C, dok, na primer, za spa*
vae sobe to nge potiebno.

421
Prema datcg diemi glavni ddovi jfctivnog solamog sistema u ovom duoaju su:
1 baterija solamih vodnill koiektora,
2 rezervoar sa izmenjivaem toplote (bojier) za toplu potronu vodu,
3 glavni rezervoar kao kratkovremenski akurnulator tople vode sa izmenjivainia tqplote,
4 - izinenjiva toplote u kolektorskom krunom toku,
5 - dikulacionapumpaprimamevodeukolektorskomkjunomtoku,
6 termostatskiventil,
7 ekspanzioni aid,
8 diferencijahu termometar,
9 dovod hladne vode u tezervoar za toplu potroSnu vodu,
10 odvod tople potrone vode,
H izmenjiva toplote u krunom toku podnog grejanja,
12 ekspanzioni sud,
13 rezervoar tople vode za podno grejanje sa dodatnim dektrinim grejaem,
14 elektrini greja,
15 cirkulaciona pumpa sekundame vode u krunom toku podnog giejanja,
16 zmijastecevipodnoggrejanja,
17 dovod vode u rezeivoar sapodningrejattjem,
18 slavinazapranjenje cevi u sistemu podtiog grejanja.
Diferendjaini termometar ukljutge pumpu kada je temperatura na Mazu iz solarnog kdektora via od temperature vode u rezervoarima. Kada se usied nepovoljnih
prilika za korienje solame energije u podnom grejanju ne postigne potrebna temperatura u prcstoriji, ukljuuje se dektrini greja za dogrevanje vode do potrebne temperature.
Cevi podnog grejanja vezaae su za rezervoare iz kojih crpe toplu vodu zagrejanu
Sunevom energijom pomou baterije solarnih kolektora iii dopunskim grejanjem preko izmenjivaa toplote.
Umesto podnog grejanja u ovom riuaju se moe korisriti i uobiajeno grejanje
radijatorima. Topla voda iz rezervoara preko izmenjivaa toplote ovodi se u radgatore postavljene u prostoriji ispod prozora, kao to je izloeno u oddjku o grejanju na
ldasian nain. 0 prednostima podnog grejEnja ve je bilo rei. Treba samo napomenuti da je za podno grtganje potiebno zagrejati vodu do 35C . aza radijatorsko do 60C.
Jedan od jdavnih uslova grejanja prostorija Sunevom energijom je da se zgrada
mora potpuno termiki izotovati ksfco bi se dobijena toplota sauvala u unutranjosti
prostorija. Dobro zaptivarrje vostruko zastakljenii prozora i vrata smanjuje gubitke
toplote i omoguuje da se steena toplota to vie zadriu prostorijama. Toplotnigubici koji su naroito veiiki nou, mogu se smanjiti upotrebom zastora na prozorima u
vidu rolctni 3i debljih zavesa. Provetravanje se vri ee, ali veoma kratko, koliko je
potrebno da se vazduh u prostoriji obnovi Obnavijanje vazduha u dobro teimiki izolovanoj i zaptivenoj kui moe se vriti i pomou posebnog otvora. U tcan sluaju se
mogu smanjiti gubici koji nastaju usied obnavljanja vazduha postavljanjem izmenjivaa
toplote u otvor na mestu susieta toplog vazduha k q i iziazi iz prostorije i sveeg vazduha koji u nju ulazi. Na taj nain sve vazduh ulazi u prostoriju ve zagrej an i tako se
ananjuju gubid toplote.

422
^agrevanje prostorija solamim instalacijama prikazanim na slieini mogue je samo
kad ima dovdjno sunca. Ovakav akrivan solami astem moe se postaviti u svakoj postojecg manjoj kui, naroito u selima i predgrairaa i tako ustedeii 20-30% potrebne
toplotne enerpjje za grejanje ovih kua. Meutim, sanatra se da je soiama kua ona u
kojoj se Sunevom energijom podmiruje vie od 50% potrebne eneigije za grejaaje njenh prostorija. Stoga aktivni soiarni sistem stvame solarne kue ima ugradenu toplotnu
pumpu i povezan je sa posebnim duevremenskim akumulatorom toplote (l. 14). Kao
to je ve poznato toplotna pumpa i akumulator toplote omoguuju rad solamog sistema i pod nepovoljnim uslovima, U pravoj sdarnoj kui moe se podmiriti i do 60% potrcbne energje zagiejanje,
Untesto solamih baterija sa voditim kolektorima, mogu se koristiti vazduni kolektori (l 12), a lime i princip vazduh-vazuli. Pomou ventilatora se topli vazduh
spiovodi iz baterije vazdunih koiektora (sl. 268) kroz ddadite kamenja i odatle u prostonje za giejanje.
Pdto su duevremenki akumulatori toplote razmatrani posebno u l. 14, ovde
ce se pokazaii samo nain tjfliovog ik(juivanja u kruni kdektoiski tok zgrade za
c?e se zagrevanje koristi sdarna energija. Solamu bateriju ine rami solami vodni koloktori (1) posiavljeni na krov kue. Duevremenski akumuiator toplote se sastoji od
dlindrinog rezervoara sa vodom (2) opkoljenog gomiiom kamenja (3), Topla voda primamog kolektorskog krunog toka
u kcgi je ugraena cirkuiaciona pumpa (4),
zagreva vodu u akumulatoru toplote. U dlju spreavauja zamrzavanja vode, u primamom krugu se ndazi antifriz,
Zagrcjana voda u rezervoaru akumulatora topiote pienosi toplotu na kamenje
i preko njega zagreva okolni vazduh, kcgi
se ventilatorom (5) ubacuje u prostorije
zgrade, Rashlaeni vazduh pada nanie
i vraa se u akumulator toplote.
U prostoru (7) nalaze se ostali ele*
menti solamffi instdadja (sl. 268), potrebnfli za obijanje tople potrone vode
i podno iii radijatoisko grejanje prostorija,
koji se povezuju sa duevremenkim akumulatorom toplote, Svi ovi elementi solarnffi instalaja smeteni su u podrumu
zgiade, susednoj garai ili posebno izgraenoj prostoriji koja se esto naziva podstanica (,anasmka kudca). Razumljivo je da je podrum najpodesnfe mesto za srnetaj
podstanke zbog veliirse raspoloivog prostora i nrgpovoljnie mogunosti povezivanja
pojednuii elemenata aktivnog solamog sistema za grejanje prostorija u zgradama.

&ODELJAK

XVI

16. TROMBEOV ZID. PASIVNO KORISCENJE SUNCEVE ENERGDE

SA PROTOKOM VAZDUHA
Usavravanje pasivnog solamog sistema za zagrevanje prostoiija zasnovanog na
prindpu direktnog zahvatanja Suneve eneigije izveo je jo 1956, godine fraacuski
naunik i konstruktor poznate solarne kue u Piringima profesor Feliks Trombe (Fe*
lix Trombe). On je na junoj strani svoje kue sagradio masivan rid kojije obojen cr*
nom bcjom i zastakijen bio istovremeno solami kdektor i akumulator. Ovaj zid velike mase poznat je pod imenom Trombeov zid, Sa prednjc cme strane Trombeovog zida toplota se prenosi kroz zid ka njegovcj zadrjoj straii gde stie pri krtgu dana. Zadnja strana zida zrai primljenu energiju ba tada kada je najpotrebnjje tako da bavljenje
u prostonji postane ptijatno. Tamno obcjen zid sa predije strane ebljine oko 40 can,
kao akumulator moe da zadri blizu 50% ptimejjene solarne eneigije, dak ostalih 50%
zagreva prostoriju.
Psivni solami sistem sa Trombeovim zidom ngeSe se izvoi tako da se omogui protok, odncsno cirkuiacija vazuha iz meuprostora staklene povrSine I zia u
prostoru kcrji se greje i obmuto.
U tom dlju na donjem i gomjem
delu Trombeovog zida ostavljaju
se otvori tako da dolazi do prirodne ciriculacij e vazduha izmeu prostorija izastakljene povrine preko piedrge zagrejane stranezida.
Izgled i funkcionisanje astema pasivnog solamog grejanja
prostorija primenom Trombeovog zia sa prirodnom cirkulacijom prikazani su shematski na
siici 269 u vertikalnom preseku,
U zimskom periodu, od
septembra do aprila, Sunevi
zraci (I) prolaze koso kroz zassiika 269

424
takljenu povtinu (2) i padaju na predriju c-rnu povrina Trombeovog zida (3) od betonakoji se zagreva. Polovinu ove soiame energije akumulira zid, a ruga polovina efektom staklene bate stvara prirodnu cirkulaciju vazdulia. Usisani vazduh kroz donji otvor zida (4) dolazi u prostor izmedu staklene povrine i zida, zagreva se Sunevoin energtjom, postaje laki i struji navie (5). ICroz gomji otvor Trombeovog zida (6) zagrejaii vazduli dospeva u prostoriju koja se greje, hladi se, postaje tei, pada nan-ie (7)
i ulazi ponovo kroz otvor (4) u prostor izmedu staklene povrine i zida. Zatini se opisani kruni cikius ponavij a.
Toplota akumuiisana u Trombeovom zidu prenosi se kroz zid i kao to je range
opisano zraenjem (8) zagieva prostoriju. Na taj nain prostorija se moe zagievati
do potiebne temperature za ugodno stanovanje. Za vreme toplili dana moe da doe
i do pregrevanja prostorija. Stoga se topli vazduli kroz otvor (9) izbacuje u atmosfem,
a kroz otvor (10) se u prostoriju proputa sve spoljanji vazduh.
Tako je na jednostavan nain u ovom pasivnom solarnom sistemu istovremeno
obezbeena i klimatizai.'ija prostorija to je veoma znaajno jer time postaje nepotreban
kupi eiektrini ,rkodin koji uz neprijatnu buku izbacuje iz prostotije besplatnu
Sunevu energLju,korienjem skupe eiektrine cnergije koja treba dase tedi.
Da se Trombeov zi ne bi nou Madio, potrebno je da se izmeu njega.i zastakljene povrine ugradi zavesa kao tennalni zastor. Na iici 269 ova.zavesa je prikazana
u uvijenom stanju pore otvora (9). im prestane Sunevo zraenje ova zavesa se sptita. U letnjem periodu anju ova zavesa se takode sputa da bi spreia pregrevanje zida.
Nou se ona podie da bi se omoguilo Madenje zidazraenjem. Na taj nain se otvorima (9) i (10), kqji se mogu zatvaraii i otvarati kapcima, kao i zavesom, moe veoma
dobro izvriti klimaiizacijaprostorije.

161

VARfJANTE TROMJJEOVOG ZIA

Tokom vremena, a naroito od poetka sveiske energetske krize 1973. godine

do danas, pasivni solairti astem za zagrevanje prostorija na prinpu Trombeovog zida,
stalno je usavravan tako da su nastde razne varijante ovog pasivnog solamog sistema,
Jedna od varijanti je izvoenje Trombeovog zida sa vodom na taj nain da se umesto masivnog vrstog zida postavi metaini
rezervoar n^mnjen vodom. Rezervoar sa
vodoni moe se zameniti i sa vje buradi
napunjenih vodom, kao to je to uradio
amerikanac Stiv Ber, o emu je ve bilo
govora (sl. 270). Shema prikazana na lici
potpuno odgovara sLici 269, samo to je
cvrst Trombeov zi zamenjen buradima
(3) ispunjenim vodom, Preimustva Trombeovog zia sa voom nad vrstim Trombeovim zidom jesu:

SUka 270

pravac prostiranja toplote kroz

zid n |e jednosmeran to znai da
Trombeov zid gubi ireverabiine

osobine,

425

zbog manjfli medusobno nezavisnoh topiotnfli jedinica ovaj astem daje bolje
rezultate nego masivan T rombeov zid sagraden od betona,
pri istoj masi voda akumuHSe oko pet puta vie dula nego beton, odnosno,
pri istcj zapmmini oko dva puta vSe,
u vodi se toplota bre prenosi sa jedne strane zida na diugu pa nema veeg
vremenskog zakanjenja u prenoenju toplote od crne spoljanje strane buradi izloene Sunevara zraenju prema unutranjostL prcfitorije koja se zagreva,
U zimskom peiiodu se nou izmeu zastakijene povrine t cmili prednjfli povvina
buradi sputa zavesa kao termairii zastor, da bi se spreilo zraenje toplote iz buradi
u atmosferu i tako sauvala steena toplota u prostoriji,
U letnjem periodu zavesa se nou die tako da preko cmih povrina (dna) buraai toplota zrai u atmosferu, zbog ega se voda u buradima Sdadi, a tirne se hladi i unutranjost prostorije. SpuStanjem zavese u toku danamoe se spreiti pregrevanje prostorije za vreme sunanih ana, kadaje spoljanja temperatura dostavisoka.
Novja istraivanja su pokazala da se efikasnost pasivne solame energije ostvaiene na principu Trombeovog zida moe znatno poveati, ako se ostvari strujanje vode
ili vazuha kroz cevi veih prenika ili kanale tako da se dobije zatvoreno kolo. Strujanje vode ili vazuha u ovom kolu moe se cstvariti prirodnom ili prinudnom cirkulacijom.
Zatvoreno kolo strujanja voe iz Trombeovog zida u akumulator toplote, shematski
je prikazano na slici 271. Sunevi zraci (1) prolaze kroz zastakijenu povrinu(2) i padaju
na zacmjenu prednju stranu Trombeovog 2 ia (3), koji ini metalni cifinrini rezervoar ispunjen vodom. Zadnja
strana metalnog rezervoara je termiki
izoiovana prema unutrarnosu prostora
(4) kqji se greje. Zagrejana voda se die
i prirodnim tokom dospeva u jedan
vei akumulator toplote (5). Prirodni
kruni tok vode se odva Saoz cevi i
vraa u Trombeov zid. Ceo proces se
zatim ponavlja na isti nain. Strujanje
tenosti u suprotnom anem kada voda
u Trombeovom zidu n |e dovoljno zagrejana za vreme oblanflt i maglovitih
dana, prekida povratni ventil (6).
Razumijivo je da termika izoiacij a zgra.de i sotamih ureoaj a mora da
bude to potpunija. Stoga je preporuijivo da se Trombeov zid, akumulator toplote i cevi ugrade tako da ine izvesnu graevitssku celinu i urlntektonsiiu harraoniju.
Jednostavn|a konstrukcija i bolji efekat korisnog deiovanja postie se Btrujanjem
vazduha kroz zatvoreno kolo u koje je ukljuen Trombeov zid. Ovakav sistem, koji se
forsira u posiednje vreme shematski je prikazan na siici 272.

426
Sunevi zraci (1) prolaze kroz zastakljenu povrinu (2) i padaju na l'rombeov
zid (3).
Zagigani zid zraeijem prenosi toplotu u unutranjost prostorije (4) i doprinosi
njenom zagrevanju. Tojdi vazduh izmeu zastskljene povriine i Trombeovog zdda struji
navie i ulazi u prostor
izmedu dvostruke tavanice. U ovom prostom
smeteni su suovi IV
kao akumulatori toplote.
Topli vazduh prolazi izmeu ovih sudova i zag^^ reva vodu u njima. Z atim
vazduh prolazi kroz cevi
(S) i (6) i kod mesta (7)
ponovo uiazi izmeu zastakljene povrine iTrombeovog zida. Ovakvim
stnganjem zagreju se tavanica (8), zid (9) i pod,
tako da toplotna energija dospeva u prostoriju
(4) sa svih strana. Preko
gornje betonke ploe
tcplota dospeva i u prosSlika 272
tor u potkroviju. Ovaj
prelaz toplote moe se
spieiti termikom izoiacijom ove ploe, na primer, ploama od stiropora (10) i (11).
Dizanjem i sputanjem ovih ploa moe se legulisah temperatura u potkrovjju i uprostom izmedu dve ploe tavanice. Na taj nain pored otvora (12) i (13) temperatura
u prostorijimoe se regulisati i ploam a(10)i(ll),
Dranje veih masa vode iH kamenja u zidovima tavanice omoguava se debetim
zidovima nosaima tavanice. N a junoj strani to je masivni Trombeov zid, a na severncj strani kue masivnim zidom se istovremeno prostorije u kui tite od hladnih sevemih vetrova.
Ovde e se razmotriti jo jedan sluaj primene Trombeovog zida u pasivnom solamom zagrevanju zgrada u kombinaciji sa giejanjesm kaminom ili peima za giejanje
vrstim i tenim fosilnim gorivima. Ovakav solami sistem, koji je znaajan jer se moe
jednostavno primeniti pri zagrevanju prostorga u kuama na selu i prigrasktm naseljima, shemalskije prikazan na slici 273.
Sunevi zraci (1) prolaze kroz zastakljenu povrinu (2) i padaju na Trombeov
zid (3). U prostoru (4) izmeu Tiombeovog zida i zastakljene povrine nasttje efekat
staklene bate i topii vazduh kroz cev (5) dospeva do otvora (6) kioz koji ulazi u prostoriju II kcja se zagreva. Ikoiien vazduh kroz otvor (7) ulazi u kamm (8) kojije na
strani prema prostoru II zastakljen (9). Dim iz kamina se die navie ikroz dimnjak(lO)
olazi u atmosferu. Tako se u prostoru II obrazuje krurti tdc toplotne energije.

427
Istovremeno toplotna energija sa prednje crne zagiejane strane prolazi kroz Trombeov zi koji svoju toplotu
zrai u unutranju prostoriju
I. U ovu prostoiiju toplotnu eneigiju takocle zrai i
masivni zid (17) zagrejan
sa jedne stiane zraenjem
Trombeovog zida, a sa druge strane toplotom zida kamina. Tato se u prostoriji
(I) j avij a kruni tok toplotne energije, pii emu zagrejani vazduh kroz otvor
Trombeovog zida (14) doiazi u prostor (4) izmeu
zastakljene povrine i Trombeovog zida. Svei vazduh iz atmosfere ulazi kroz mreastu povrinu (11) i kroz cev(12) dolazi u cev (5). vokrakim ventilom (13) regulisan je odvod sveeg vazuha prema prostoru (4), odnosno izmean sa toplim vazduhom, prema otvorn (6).
U sluaju potiebe obrazovanja bre vazuine struje, u cevi (5) je ugrafien mali
ventilator.
Klimatlzacij a prostora I i II vii se pomou ugraenfli otvora (15) i (16) u zasrak'ijcnu povrinu na junoj, odnosno u zid kue na sevemoj strani. Razumljivo je a se
umesto kaminamoe korisM pe za giejanje vrstim ili tenim goiivom.

162

STEPEN ISKORlENJA TROMBEOVOG ZIDA

Pre nego to se na konkretnom primeru pokae odreivanje koeficijenta korisnog

delovanja iii stepena jskorienja Trombeovog zida, razmotrie se potiebni elementi
u pogledu dimenzija i konstiukcije
10,-15cm,
p.i
Trombeovog ztda.
U praksi je utvreno a
betondci zid debljine 40-50 cm pri
pptimalnom Sunevom zraenju
moe da akumulira tcplotnu energiju za narednih 24-28 asova, Zadovoljavajui efekt. staklene bate i
prirodna cirkulacija vazdulia postie
se kada rastojarrje izmeu zastakljenja i Trombeovog zia iznosi 10-15
cm (sl. 274a). Dimenzije otvora u
0-50cm
Trombeovom zidu iznose miniSUfca 274
mum 1 m x 0,1 m (d. 264b).

428
Veliina potrebne kdektoiske pcwriiine Trombeovog zia zavisi od geografske
irine mestaj zapremine stanbene prostoiipe i kvaliteta teimike izolaeije kue, Za dobro izolovanu kuu u u ieim krajevima na oko 45 seveme geogiafske SitLne, oghck izme3u potrebne koiekiorske povrine
i zapremine prostoiije v iznosi A^/v = 0,1. To
znai da je na svakiri 100 m3 zapremine, odnrsno 100 m3/ 2,4 m = 42
osnovne
povrine, potiebno 10 m* kolektoiske povrine. U sluaju da kua nije dobro temiiki izolovana bje Ak/ v - 0,15, to znai daje za svakti u = 100 m3 zapremine prostorije potrebno
= 15 m2 kolektorske povrSme. Za nsSe primorske krajeve ovaj odnos iznosi 0,05-0,08 tako da je za 100 m3 zapremine prostoiije potrebno 5-8 m* kolektoiske povrine.
Pri odnosu A^/ v = 0,1, solamom energijom se moe pokiiti 50-75% potrebne
toplotne eneigije.
U cilju otezbeeiga toplotne energije za 2-3 ana kada Sunevo zraenje nije <k>voljno, potrebno je da sb izgradi duevremendci akumulator toplote. Za svaki kvadratni metar osnovne povrine potreban je duevremenski akumulator od oko 100 litara
vode. Iz odnosa A^l v - 0,1, izlazi da je za svaki kubni metai zapremine prostoriie
potieban ikumulator sa oko 10 litara vode. Za odnos A^/ v = 0,15 izlazi da je svaki
kubni metai zapremine ove prostorije koja nije najbdje teimiki izoiovana, potreban
akunmlatoi sa 15 litaiavode.
Prmer. Prostorija termiki izolovane kue sa Trombeovini ziom ima zapreminu 240 m3, odnosno osnovnu povrinu 100 m2. Trombeov zid je od betona debljine
40 cm. Kua se miazi u mirn krajevima i na 1 m1 iflenog vertikainog zida u zimskom
periodu dospeva oko 100 kWh-1 solarne eneigije od koje zid apsorbuje oko 50%,
odnosno Q = 50 kWh d"1 = 50 3,2 MJ = 160 103 kJ.
Oreiti: velimu kolektorke poviine Trombeovog zida 1 zapreminu potrebnog
duevremenskog akumulatora toplote savodom.
Kolektorska povtina se dobija iz uslovaMj./n = 0,l,,odakle MsziAk = 240m3
0,1 m"1^ 24 m2
Masa Trombeovog zida j e:
m = p - v = 2500 kgm~3 - 24 m2 0,4 m = 24000 kg = 24 1Q3 kg
Iz poznate jednaineQ= cm A t zapromenu temperature ss dobija;
Ai = - 2 -

= -------------- 160 ^

M-------- ------

0,886 kJ kg"1K_1 *24 103 kg

= 7 ,5 2 K = 7,52C

Ako je poetna temperatura Trombeovog zida bila 22C, cnda posle zagrevanja
soiatnom energijom iztiosi 29,52C 30C, to je povoljno za zimski period. U letnjem
peiiodu se mora spieiti pregrevanje nave poznati nain.
2a svaki kvadratni metar osnovne povrinc potreban je akumulator sa 100 litara
vode, odncsno, za svaki kubni metar zapremine prostorije koja se zagieva potreban je
akumulatoi sa 10 litara vode. U navedenom primem dobija se;
24 m2 1001m"2= 240 m3 - 10/m~3= 2400/

429
163

KORIENJE SUNEVE ENERGUE 0 VISOKOJ GRADNJl

Do sada su raaanatraai problemi korienja Suneve energije za dobijanje topte

higijenske vode i zagievanje prostorija u kuama niske gradnje kcje se najee grade
u seilima i pagradskim naseljima. Meutim, danas veliki broj ljudi ivi i radi u viespratnicama, pa je potrebno da se' razmotri korienje sciamih sistema u visokcj gradnji.
Sve to je do sada reeno ostaje i za korienje solame energije u vosokoj gradnji, di se ovde javljaju i novi probiemi. Pored tehnikih. problema u vezi sa smetajem
pojedinih demenata soiamih instaiacija naroito za aktivni sdami sistem, jav|a se i
problem raspodele dobgene energLje po stanbenoj jedtnici. Tehniki problem reava
se maksimalnim koiienjem pasive solame arhitekture tako da se manji broi ravnih
solamih kdektora za obijanje tople higjenske vode moe smesliti na krovu viespratnice i na junim fasadama pojedinjh spratova. Deoba trokova na stanbene jedinice
moe se ieiti formiranjem ekonomske zgednice stanara siino kao pri sadanjoj raspodeli trokova za vodu Di ugradigom memih instrumenata za merenje utroska toplottie
energije za svako domainstvo.

164

PRIPREMA TOPLE HIGIJENSKE VODE

Za pripremu tople vode u visokoj gradir[i potiebno je da se odredi snietai ravnlh solamih kolektora na zgradi i njiiova veza sa bcjleiima u kupatiiima i kuhinjama
pcjedinih stanbenih jedinica. 0 smetaju solamili kdektora na zgradi ve je biio govora. Njjhovo povezivaiije sa bcjlerima u viespratnid moe da
bude po vertikaU i horizontali.
Veza solamli kdektora
i bojlera po vertikali prikazana je sheniatski na slici
275. Sdami kolektori (1) postavijaju se na krovu zgrade
i junoj fasadi svakc sprata, a bojleri (2) se nriaze u
kupatilima i kuhinjama. Topla voda iz solamih. kolektora dolazi u izmenjiva toplote (3) kqji se nal.azi u podmmu. Iz izmenjrvaa toplote
parnou drkuladone pumpe
(4) topla voda dolazi do bojlera na pojedinim spratovima.
U kruni tok vode ukljuen
je ekspanzioni sud (5). Ukljuivanje bojlera u kruni tok
topie vode moe se vriti na
SUka 275

430
dva naina : prikljuivanjem zajednike vertikalne cevi sa topiom vodom na ulazu
u pojedine bpjleie preko priMjuaka predvieniii za ulaz hladne vode (sl. 275) i cirkulacijom topie vode kroz bojleie (276).
U prvom sluaju astem je inertan jer ne postoji cirkuiacija vode izmeu izmenjivaa toplote i bojlera. Pre nailaska topie voe mora se najpre ispustiti izvesna koliina hlane vode (6) ili izvriti dogrevanje eiektrinom strujom, odnosno pomou pei sa vrsttm ili tenim gorivom (7). U izvesnim delovima ovakvih solamih sistema kruni tok
vode moe se odvjjafi i
tetmosifonski. Eflkasnost ovog sistema nje naroito
velika, ali je sistem jednostavan jer se vertikalne
cevi mogu ubaciti u venttlatorski vod objekta, tako da adaptacija zgrade
za solarno grejanje u ovom sluaju ne predstavIja veliki problem.
Solami sistem sa drkuiacijom tople vode kroz
bcjlere postavljene u prostorijama zgrade visoke gradrje shematski je prikazan
na did 276. Iz sdamih
Sl& a 276
kolektora (1) topla voda
dolazi u bojlere (2) preko izmenjivaa toplote (3) i tako se ostvaruje drkulacija tople
vode izmeu izmenjivaa toplote i pojedinih bojlera. U krunom tcku vode izmedu
solamih kolektora i izmenjivaa toplote nalazi se cidtuiadona pumpa(4), au krunom
tcku izmedu izmenjivaa toplote i bojlera, cirkuladona pumpa (5). U sistem je ugraen ekspanzioni sud (6).
Dogievanje vode kada nje dovoljno Sunevo zraenje vri se elektnnim grejaem (7). Ovaj gieja moe da se ugradi u zajedniki izmenjiva toplote kao na slici
kaa ueluje automatski im se temperatura u izmenjivau toplote snizi ispo dozvoljene granice ili da se ugrai u bojlere tako da se ukljuuje mno, posebno za svaki
bcjler. Razumljivo je da u prvom sluaju trogtove nastale upotrebpm eiektrinog grejaa plaaju stanari srazmemo broju osoba po siHibencij jedinid, kao to se vri naplata utroSene vode u viespratnkama.
U rugotn sluaju potroa ukljuuje i iskijunje svoj bojler i sam snosi trokove
elektrinog dogrevanja. Elektrini greja se tada ne ugrarpe u zajedniki izmenjiva
toplote, ve se dogrevanje vri bojlerima. Kada je temperatura u sistemu nia od potrebne, zatvarfflijem ventila spreava se dikulacija vode kroz bojlei,
Ovaj sistem je efikasngi od prethodnog, ali je njegovo ugraivanje u nove zgrade,
a naroito adaptadja u postojee zgrade, komplikovang a i dcupij a.

431
165

VEZA SOLARNIH KOLEKTORAIBOJLERA PO HORIZONTALI

Veza solamih lcolektora i bojlera po horizontaii prikazana je riiematski na slici

277. Ovaj astem moe da bude sa prinudncan i termosifonskom cirkulacijom tople
vode. Na siici je data sherna hoiizontalnog sistema sa tetmosifcaiskom citkulacijojii
tople vode.
Iz ravnih solamfi kdektora (1) postavlj enfli najunoj fa^
sadi svakog sprata topla voda
dospeva u izmsnjivae toplote
(2), od kojih je jedan pcatavljen u po&rovlju, a ostali na
odgovarajuiin spiatovima. lz izmenjivaa toplote, topla voda
ulazi u bcjlere (3) postavljene
u prostorijama na svakom spratu. Ciikulacija vode u primarnom kolektoiskom krugu izmeu kolektora i izmenjivaa toplote kao i izmedu izmenjivaa
toplote i bojlera je termosifonska. Kao Sto se vidi ovaj solarni sistem sastcji se iz viSe samostalnSi horizontalnih sistema
sa termosifonskom cirkulacijom
vode tako da tioSkove dogrevaSlika 277
nja u ovom sLuaju snosc stanari stanbenih jedinica na istom spratu.
U posledjje vreme pokazaio se
daje pri izgranji novih zgrada visoke
granje, najekonominije i najcelishoanije centraiizovano dob| anje tople vode bez bojlera. Ovo vai i. za
dobfanje topLe higijenske vode primenorn Suneve energije sa dogrevanjem. Na sLid 278 shematskije
prikazan sistem grejanja vode Sunevom energijom bez bojlera ugraenih po stanbenim jedinicama.
Iz solamib kolektora (1) topla voda dolazi u izmenjiva toplote
(2), odakle se pomou drkulacione pumpe (3) vraa u solame kolektore i tako se uspostavlja kruni tok vode izmeu izmenjivaa
Slika 27S
i solamih kolektora. Pomou pum-

m rnm m m

432
pe (4) topla voda se sprovodi u davine za toplu vodu (S) na ppjediniffi spratovoma, dok
se pumpom (6) iz vodovoda (7) dovodi hladna voda u davine (S) zahladnu vodu. Isa
t-4 nain se sve prostorije u ovcg visokoj granji snabdevaju toplom ihiadnom vodom.
Dogrevanje u ovom soiarnom astemu u duaju nedovoljne sdame energsje, vrsi
se dcktrinom strujom (9), a trokove dogrevanja snose svi stanari zgrade srazmemo
broju lanova u stanbenoj jedinici.

166 GREJANJE STAMBENOG PROSTORA U VISOKOJ GRANJI

Grejanje ili dogrevanje pro-storiia u visckoj gradnji korienjem Sunceve energije

predstavlja rnatno sioenp problem nego priprema tople voifc u ovim prostonjama.
Pri korienju akuvnog sdiarnog sisierna javljaju se uglavnom dva problema: anesttg
soiamfli idektora i raspoda toplote po stambenoj jedinici.
Smetajni prostor u vtsespratnim zgradama je ogranien i ieko pristupaan. KoriSenje samo gomjeg platoa viespratnice za postavljanje solamii koiektora nge dovdjno da se obezbedi grganje prostorija na svim spratovima. Sitoadja postaje nepovdjn^a poveanjem broja spratova jer tada za istu povrsinu osnove gomjeg p atoa tre^
ba da se zagreva vie prostorija. Stoga se smets sdarnfii koiektora mor^u konsliti
prvenstveno june fasade, a zatim jugoaapadne i jugoistone, kao za grej anje vode. ritom treba obratiti patnju da postavljeni solarni kolektoii ne budu u senci okdnih ob*
jekatajer se time korienje solame energije znatno smanjuje.
_
.
Na osnovu izioenog moe se zakljuiti. da za grejanjc prostorija u visokoj gradnji
prednost imaju pasivni solami sisterru, dok su za dobijanje tople higijeiiske vode u pied
nosti aktivni sdami sistemi.
Na did 279 riiematski je prikazana raspodela toplog vazduiia kod pasivnog Korienja Suneve energije preuredivanjemjune fasade zgrade za ovu funkdju.
Sunevi zrxi (1) prdaze kroz providnu plastinu fli staklenu plou (2) ipadaju
na zid june fasae (3). Strana ovog zida izloena Sunevim zracima obcjenaje crno
tako da fera ulogu Trombeovog zida. U zidu su napiavljeni donji i gornji otvor za svaki sprat. Zagrgani vazduii iz prostora izmeu providne pioe i zida drkulie i uiati
u prostoriju prema prindpu poznatog Trombeovog zia. Iz meuprostora dvostrukog
zida na tavanici, kroz reetkast otvor (4) struji topao vazduh u prostorije. Zagrevanjem
prostorge vazduhsebladi,padanapod ikoiz reetkasti otvor (5) iz meuprostora u podu kroz onji otvor vraa se u prostor izmeu providne ploe i zida. Zatim se ovaj proces ponavlja na isti nain i to na svakom spratu i za sve prostorije zgrade. Tako se toplota dobijenaSunevim zraenjem rasporeuje po stanbenim jedinicama.
Poto sa prozori eiementi pasivnog solarnog sistema, treba da budu dvostruko
ili trostruko zaitakljeni i riobodni za provetravanje.
U diju spreavanja pregrejavanja prostor|a primenom ovog pasivnog sarnog
astema naroito ieti, na zgiadi se izgradtgu nastienke (6) tako da zatite crnu stranu
zia od direktnog Sunevog zraenja u vreme kada je intenzitet Sunevog zraenja
najvei tako da preti opastnost od pregrevanja prostorija, Isto se postie i ugraivanjem
zavesa (7) kao temialni zastor izmeu providne ploe i zacmj ene june fasade.

Zbog neravnomeme Suneve energije u toku godine, meseci pa i dana i njenog

smanjivarrja u toku zimskog perioda ba kada je grejanje n^jpotiebnije, za grejanje pros-

433

lonja u visokoj gradnji najdee se koristi sistcm sa kombinovanim grejtBijem. Pri dovdjnoj insoiaciji objekat se greje Sunevom energflom koristei pasivni soiamt astem,
ctk se pri nedovoljnoj
insoladji grejaije obe*
zbetge dovoenjem
topiote iz topiana u
grega (8) koji je istoviemeno i izmenjiva topiote. Ovaj sistem grejanja prikazan
je isprekidanim iinijama na istoj siici 279.
Duvaljka (9) usisava
sve vazuh kroz cev
(10) i sprovoi ga
kroz gitga pri emu
se vazduh zagreva.Zagrejani vazuh ulazi
u prostor (ll)izm eu
dvostrukih vertikrinih
zidova i kroz reetkaste otvore stnrji u
prostorije koje se zagrevaju. Razumljivo je
da se u sluaju dovoijne sdame eneigije iskljuuje grejanje preko grejaa i tako se
tei toplotna energjja iz topiane. Kombinacijom ova dva nai; .<i grejanja moe se postii noimaina prijatna temperaiura za bavjenje u prostorgaira viespratnice. TroSkove
dogrevanja snose sdidamo svi stanari zgrade.
iz izloenog se vidi da se u itoriSenju Suneve eneigtje za zagrevaige prostorija
nailazi na teSkoe u niskoj, a naroito u visokoj granj i zbog promenljivog intenziteta
Sunevog zraenja u toku godine, meseca pa ak i dana. Meutim, ove tekoe nisu
nepremostive to pokazuju postignuti rezultati poslednjiii pet godina kada je korienje
Suneve energije bilo j d u eitsperimentalnoj fazi. Parrielno i istovremeno usavravanje
aktivnih solamih sistema za primenu topie vode i pasivnog za zagrevanje prostorija,
kao i njihovih kombinacija primenom solame energije, dobija sve veu opravdanost i
znaaj u sklopu sa ostriim vidovima klasine i nove energije.
Primena solarne energije za dobij anje tople higjjendce vode, znaajno je i ekonomski opravdano ve danas. Ovo naroito vai za korienje Suneve eneigije odmah po
prijemu bez potrebe akumulisanja toplote, to zahteva izgradnju velikfi i dcsta skupih
akumuiatora. Ovakav vid korienja Suneve energije za dobijanje topie higjenske vode
moe se bez velikfti uiaganja i dosta jednostavno ostvariti za dobijanje tople higijenrite
vode za potrebe domainstva, industrije i turizma, kako u zimskom tako i u letnjem

ODELJAK

17. P A S I V N I
171

XVII

SOLARNI

SISTEM

PREDNOST PASIVNOG NAD AKTIVNJM SOLARNIM

SISTEMOM ZA ZAGREVANJE KUC'A

Ve poznata Sokratova solama kua iz V veka pre nae ere pokazuje da su Ijui
hiljadama godina razmiljali kako da se pasivnom solamom arhitekturom zatite od
hladnoe i toplote. Vakovima su Ijudi nastojali da svoje kue izgrade tako da se za njifiovo zagrevanje to vie iskoristi direktna Suneva energija, a provetravanje priiodnim
putem prilagoavanjem oblika i poloaj a kue pravtdma vetrova. Pored toga, raznim
dodatnim dementima kua nastcjali su da se ublae i otklone uticaji kolebljivosti spoIjinje temperature, naroito u prdazu iz letnjeg u zimski period, na unutranju temperaturukue.
Radi utvrdivanja prednosti pasivnog solamog sistema u odnosu na aktivan pri
korienju Suneve energije za zagrevanje prostorija, potrebno je da se razmotri tok
solame eneigije kod jenog aktivnog sistema. Na sli 280 sfaematski je prikazan tok
solame energije kod solarnog sistema sa ravnim dvostruko zastakljenim vodnira kolektorom u zirnskom periodu kada je zagrevanje prostorija najpotrebnije. Kao to se vidi
gubici solame energije u samom kdektoru i transmisiji radnog fluia od kdektora do
potroaa znaajni su tako da od 100% Suneve eneigtje koju primi sdami kdektor,
samo 25% dospeva do potroaa. Usavravaigem sdarnih kolektora i dobrom tzolacijom ovaj procenat korisne energije moe se poveati i do 30%. Pretvaranje Sunevog
zraenja u toplotnu eneigiju u ovom sluaju zavisi ne samo od meteordokih uslova,
ve takoe od iadnih uslova solainog sistema i kvaiiteta solarnfli kolektora.
Koefidjent korisnog ddovanja solarnog kdektora iznosi v, = 45%, tako da odnos
prirataja temperature Ar i efekta Sunevog zraenja Qs (sl. 250 i 251) za veinom
maglovite i oblane dane u ziinskom periodu kada se preteno koristi difiizno Sunevo
zraenje, iznosi;

A L = ------ A-.( = O .OtVV-^K.oakleje Ar= I6 K= 16C

Qt

400 W m -J

Zamanji broj sunanih dana ovaj odnos je;

436
,-AL = --------------- = 0,05W_ lm2 K, odakle se dobja A ? = 3 0 K 30C
&
600Wm''J
Ako se uztne u obzir da srednja temperattira vode koja iz vodovoda dospeva u
solami kolektor iznosi u zimskotn periodu oko 15C, izlazi da e posle zagrevanja Sunevom eneigijom u kolektoru temperatura vode iznositi u oblanom i maglovitom zimskom periodu oko
31C, a u sunanim dantraa45C.
Prema poznatim zakonima termodinamike toplota
se prenosi samo sa tela vje na telo nie temperature. Stoga je za pono grejanje vodom potiebna temperatura vode od ngmanje
30C, a za radijatorsko oko
40C, da bi se u prostoiiji
postigia temperatuia od oko
22C. Iz dobijenfi rezultata
se vidi da je temperatura
vode postignuta grejanjem
Sunevom energijam pomou ravnib vodnfi solamih
kolektora za vreme oblanih
i rnaglovitih dana jedva dovdjna za podno grejanje,
Sem toga vidi se da kada se
efikasnost Sunevog zraenja zbog oblanosti i magle smanji na polovinu, ravni vodni
solami kolektori postaju gotovo neupotrebljivi. U zimskom periodu mogu se koiistiti
u. vreme amanih ana kada se pomou njih postize temperatura vode i do 45 C. Vazduni solami kolektori u ovom sluaju takoe nisu upotrebljivi zbog iijilsovog manjeg
koefcijenta korisnog ddovanja.
Velika prenost pasivnog nad aktivnim soiamim sistemom je u tcsne to primenom
pasivnog solamog astema za zagrevanje, kua neposredno zahvata Sunevo zraenje
kroz staklene povriise. Ovo zahvatanje Suneve energije bez solarnih kolektora kao
posiednika odnosi se kako na direktno tako i na difuzno Sunevo zraenje pa je prinos Suneve energije obezbeen celog dana, ak i kada je nebo pokriveno taikim oblacima kroz koje se Sunce samo nazire. Ova enetgija se prenosi na unutnrinje prostorije
i objekte u rgoj ija temperatura treba da bude 18-22C. Efekat gubitaka toplotne energLje kroz prozoie, vrata, pod i .preko zidova mogu da budu oko 100 Wm_1, to se danju nadoknadige snagom Sunca koja danju gotovo nikad nije manja od 100 W m 2.

437
172

USLOVIZA PR3MENU PASIVNOG SOLARNOG SISTEMA ZA GREJANJE KUA

D a bi se na jednu kuu prim enio piBivni solarni sistem za njeno zagrevanje, pottieb n o je da ona zadovolji izvesne uslove k ak o b i Sto vie doao do izraaj a pasivni solarni sistem .

Za lokadju zgrade po mogudiosti tieba izabrati junu padinu tifco da njeno osunavanje tokom dana bude najpovdjnije i da istovremeno bude zatiena o hladnih sevemih vetrova.
Duna dimenzija zgtade treba da zauznie pravac istok-zapad. kako bi to vea
njena poviina biia izloena suncu. U krajevima gde esto ima magie, kuu tieba malo
zaokrenuti od juga prema zapadu, kako bi se bolje iskoristilo popodnevno sunce po
prestanku magle.
Da bi kua to bolje zahvatila Sunevo zraenje, njena juna strana treba da ima to
vei otvor zastakljen providnom stakienom ploom. To mogu da budu zastakljeni zid,
prozori, vrata iveranda.
Podesnom oiijentacijom, nagibima, toplotno zatitnim meuzonama kao to su
dvostruki uiazi, loe, zatiene terase i dr., zabti zgradu od hladnih vetrova.
Oko kue zasaditi drvee kao zatitmi zonu aU tako da se na junoj strani zgrade zasai listop adno drvee kako bi zgrada bila zimi izloena suncu, a leti u senci.
Prostorije za boravak tieba izgiaditi na junoj strani, a kuiiirgu, kupatilo, ostavu, kotianiicu i garau na sevemoj tako da slue kao zatitne zone.
Toplotna akumulacija zidova i drugih elemenata kue treba da bude to vea.
Obezbeiti maksimainu temuku zatitu primenom propisane toplotne izolacije temelja, podova, zidova, tavanica, krova, vrata, prozora i dr. Za spdjanje seveme
i istone ziove treba dabude k < 0,3 Wm_JK, azaprozore k < 1 Wm_2K.

173

PASIVNO KORlSCENJE SUNEVE ENERGUE BEZ PROTOKA VAZDDHA

Pasivno korienje Suneve eneigjje za giejanje prostorija u kuama i drugiin

objektima mtjee se obezbeige prilagoavanjem delova povrina junfli fasada kua i drugih objekata da obavljaju funkciju apsorbera Suneve energije. Ovo se postie na taj nain to se pomenute poviine zidova oboje crnom bojom i na odreenom
rastcjanju od zida zatvaraju staklenom ili ptovidnom plastinom ploom tako da se
ove povrine odvoje o spoijanje sredine teimo- ihidro-izdadjom,
Sunevi zrad ulaze u prostoriju kroz providnu plou kao kroz prozor i stoga
se ovaj nain pasivnog solamog grejanja esto naziva grejaaje direktnim zahvatanjem Sunevog
zraenj a, Staklena povrina i zid objekta ohrazuju u stvari vazduni solami kolektor (sl. 281).
Iz ovog kolektora se toplota sa spoljanje apsorberske povrine fasade kroz zid prenosi na vazduh u prostotiji koja se greje, pri emu ne dolazi do protoka toplog vazduha iz kdektoiskog
prostora u prostor kcji se greje. Ako je prostor
Slflca 281
izmeu staklene ploe i zida manji, onda on

438
dui kao tenno- ihidio-izolacija apsorberske povrSne zida. Meutim, u praksi se znatno
ei \ei vazduni meuprostor koji pored termo- i hidrodzoladje moe da poslui
ikao staklena baSta(sl. 281) za dranje cwa tokom dme.
Pod, zidovi i stvari u prostoru apsorbuju Suneve zrake koji na njih irektno
padaju tako da zagrejani pod, ztdovi i predmeti u prostoriji emituju toplotnu energi-

Siika 282 - I - Zastakljena jaita

strana; 2 - piostor koji se grge 3 - pod
zidovi i tavanicst kao apsorberi; 4 namotana zavesa; 5 izoiacga

174

Usled rasejavanja svettosni zxaci jndircktno

dospevaju na zidove i tavanicu koji takoe zagrejani zrae toplotnu energiju. Zraenje topfote sa svih strana uprostoriji, veoma prijatno dehje na gude koji se u njoj nalase. To znai da
pasivnu solarnu kuu inii sve ono Sto se ttalazi
iza zastakljene poviSne.
Temperatura u prostoriji zavisi od meteorolokih uslova okoline, veBine june zastakljene povrine, mase, vrste materijala i boje zidova i predmeta koji apsorbuju Suneve zrake.
Temperatura raste u toku dana naioito u prpstorrji najunoj strani zgrade, dostie maksimum
po podne, a zatim opada sve do narednog jutta.

PROBLEMIPREGREVANJA PROSTORIJAINJIHOVO OTKLANJANJE

Probfemi pregrevanja prostorja pojavljigu se ne samo u btnjem periodu kada je

potrebno hlaenje prostorja, ve i u zimskom pertodu za vreme sunanih dana kada je
spoljanja temperatura dovoljno vi soka.
Prostorija sa zastakljenim poviSnama rta ju.noj strani se danju preterano zagreju,
a nou ohiade tako da su izloene velikim temperaturskim kolebanjima. Tako se javlja
probtem akumuBsanja toplote u zimkom pertodu i spreavanja ulaza Sunevog zraenja u toku teta, kako bi se spieilo piegrevanje prostorija. Otvaranje prozora u zimskotn
periou nje reenje, jer time gutd primljeiia toplota. Sem toga, kadaje spoljanja
temperatura relativno niska, na primer 10C, otvaranjem prozora hlade se ztdovi prostorija pa se mora troati toptotna energija za rjihovo zagrevanje do 18 ili 22C.
Smanjeige pregrevanja prostorija u ztmskom periodu postie se )2 gradnjom zidova vee mase radi akumuEsanja suviae toplotne energge. Za ovo je podesnija voda jer
u njoj bre olazi do meanja hladnijih i toplijih detova. Na primer, Amerikanac Stjv
Ber (Steve Baer) je iza june zastakljene fasade ukui postavio metahu bura sa vodom
i tako obezbedio veomajeftin i efikasan siteem za zahvatanje i akumulisanje Suneve
energije. Otklanjanje pregrejavanja prostorija u zimskom periodu moese postiii smaiji vanjcm zastakljen 3i povrim sa june stiane. Meuttm, prostorija taa zahvata manji
deo Suneve energije, pa stoga u ovom postupku treba u ti u obzir meteoroloke ulove okoKne. Razumljivo je da od meteorolokih ustova zavia i da H e zastakljene jum straaehiti jenostruko, dvostruko Si ak trostniko.
Deblje zavese kao termalni zastor koji re navlai na zastakljene povrSne odmah
poste zalaska sunca, igraju takoe znaajnu ulogu u zimskom periodu. Ctae mogu da
sauvaju i do 50% u zahvaene Suneve energije u toku dana.

439
Pregrevanje prostorija u letnjem periodu spreava se izgradnjom stalnh ili sezonskiii nastrenica iznad zastakijenih povrSina koje spreavaju prodor Sunevih zraka u
prostoriju. Kao to je reeno ovo se postie i zasaivanjem Kstopadnog drvea na junoj stranizgrade.
Na slici 283 prikazani su primeri aktivnog, pasivnog i meovitog sistema u solamoj
arhitekturi.

S lik a 2 8 3 - Mogunost korienja solarne energgc: aj pasivni sistem; bj aktivni sistem;

c) kombinacije pasivnog i aktivnog sistema

440
Na slici 284 shemataki je prikazan sistem centralizovane soiarne energije sa istribucijom.

Slika 284 - Shematski prikaz centralizovane solaine energije sa distiibucgom: 1 - centralizovana

solarna enetgana sa koiektorskom povrinomi 2 toplotni akuniulatori; 3 kue; 4 distributivni
cevovodi hladne i topie voe

175

KOEFIdJENT KORISNOG DELOVANJAILI STEPEN ISKORIGENJA

PRI SOLARNOM ZAGREVANJU PROSTORDA

Pre nego to se izvra montiranje solarnili kolektora u zgradi za koju se predvia

solarno grejanje, potrebno je da se oredi broj solarnih kolektora.
Stoga e se pokazati kako se ovo postie u sluaju kada u krajevima na oko 45
severne geografske arine trebe da se monta solarni kolektor pod uglom od 45 prema
horizontunajunoj stranikrovazgrade.
Na slici 285 grafiki je prikaan intenzitet Sunevog zraenja u toku goine po me-

Q [kWh

Slika 285 i Kriva inlenziteta Sanevog zraenja po mesecima u toku godine; 2 kiiva apsorpcijje Sunevog zraenja u atmosferi po mesecuna u tokujene godine

441
secima na gornjoj granici atmosfere i povrSni Zemlje sa dobijenom ogovarajucom
toplotnom energijom u toku jenog danaNa apscisnoj osi pravouglog koorinatnog sistema nalaze se pojeini meseci u godini, a na oniinatnoj osi primljena koliina toplote po m* za svaki dan u toku godine. Srenja vrednost Sunfievog zraenja u toku godine na granici atmosfere je 2,8 kWhm'J d_1,
a posie prolaza kroz atmosferu 1,4 kWlim2 d"1, to znai da stepen iskorienja Suneve energije koja dospeve na Zemljinu povrinu iznosi ij = 50%. Prema tome maksimalna Suneva energija gi koja 56 it*oe koristiti u toku jedne goine rauna se prema
krivoj liniji (2) i iznosi:
Qk = 365 d 1,4 kWhm-2 d_1 = 500kWhm"2
Dobro termiki izolovana i zaptivena kua ima specifinu potrebu toplote od oko
q - 0,1 kW m-2 . To znai da se za godinju potrebu toplotne energjje u ovoj kui tokom pet zimskih meseci sa osmoasovnim dnevnim grejanjem, dobija:
Qg = 5 30 - 8 h -0,1 kW m"2 = 120kWhm"2
Poto se jednim m2 povrine solarnog kolektora moe proseno godinje dobiti
maksimum QK - 5 00 kWh toplotne energije , za korisnu povrinu prostorije
koja
se moe zagrej ati jednirn m2 kolektorske povrine, dobija se:
Qk

Qg

500 kWh
,
= --------------- = 4,2 m
120kWhm-2

To znai da je za zagrevanje stana korisne povrine od 100 m2, potrebna kolektorska povrina od 24 m2 , pod pretpostavkom da se iskoristi celokupna Suneva energija koja ospeva na solarni kolektor. Ako je koeficijent korisnog delovanja ili stepen
isborienja solarnog kolektora i? = 60%, onda korisna povrina prostorije koja se moe zagrejati jednim m2 kolektorke povrine, iznosi;
V Qk
... 0,6 500 kWh ... ,
-......
2j5 ni.
p
Qg
120kWhm"2
Prema tome za zagrevanje 100 m2 korisne povrine prostorija sada je potrebno
40 m2 kolektorske povrine ime bi se zamenilo osmoasovno zagrevanje prostorije
u toku pet zimskih meseci energijom fosilnih goriva.
Kao to se vii za zagrevenje ove prostorije u toku godine, potrebanje duevremenki akumulator toplote i dopunko jrejanjc elektrinom strujom ili fosilnim izvorimaenergfle.
U sluaju da veoma dobro termiki izolovana i zaptivena kua ima dva puta manju
specifinu potrebu toplote, odnosno za q = 0,05 kW m"2, za zagrevanje 100 m2 korisne povrine prostorija u ovoj kui potrebno je 20 m2 kolektorske povrine.
U praksi je nekad potrebno da se odredi odnos nevnih koliina toplote potrebne
za 1 m2 stambene kue i dnevne korisne Suneve energije, kada je at odnos stambene
ikolektorske povrine.
Na slici 286 prikazana je dnevna potreba toplote dobijene Sunevom energijom
po mesecima u toku godine p'o jednom m2 stambene povrine, kada odnos stambene
i kolektorske povrine iznosi 2.
S j)

442
Na apscisnu osu preneseni su meseci p oev o d jula do kraja juna naredne godine,
a na ordinatnu osu odgovarajue k oliine, topiotne energije. Iz dijagrama se vidi da su

Slika 286 1 - Poiiebna koiiina toplote pri raaksimalnoj specii'ienoj potrebi toplote od q =
= o,l kW m '3 ; 2 - potrebna koliina toplote pri spectfinoj potrebi toplote od q = 0,05 kW m"s ;
3 - Simevo zraenje po mesedma u toku godine; 4 - potrebna koliina toplote nepokrivena Sunevom energijom za q = 0,1 k W m '! ; 5 - potrebna koliina toplote nepoktivena Sunevom energijom za g = 0,05 kW m "!

potrebne koliine toplote koje nisu pokrivene Sunevotn energijom, osta velike. U
sluaju kada je kua dobro termiki izolovana i zaptivena, za q = 0,1 kW m ' ostaje
nepokriveno oko 60%, a za q 0,05 kWm 2 oko 40% potrebnom energijom. U prvom
sluaju nedostaje za pet zimskih meseci 0,6 120kWhm-2 = 72kWhm 2, a u drugom,
0,4 120kWhm-2 = 48 kWhm-2 . Ova energija mora se nadoknaiti dopunskim grejanjem fosilnim izvorima energije, toplotriom pumpom i duevremenskim akumulatorom
toplote.
U poslednjem shiaju potrebno je orediti koliir.u vode u dugovremenskom
toplotnom akumulatoru da bi se uStedeo 1 kWh toplote sa vodom ija temperatura
opadne od 60-30 C. Potrebna koliina vode dobija se na osnovu pornate jednaine
Q = c m A t, odakle se uzevSiu obzir da je Q = 1 kWh= 1* 3603 kJ, dobija:
m = .. Q _ = ----------------- 1 3603 ----------------------- = 29 kg
cA t
4,2
-(3 3 3 ,1 6 -3 0 3 ,1 6 )K
Prema tome za 72 kWh potrebno je 2088 kg vode godiSnje po 1 m2 korisne stambene povrSine. Za 100 m2 korisne povrine potrebno je u prvom sluaju 208800 kg,
a u drugom 139200 kg vode, to znai da bi u prvom sluaju zapremina akumulatora
toplote iznosila 208,8 m3, a u diugom 139,2 rn3. Pribline dimenzije prvog akumulatora s u 6 m x 6 m x 6 m , a drugog 5,2 m x 5,2 m x 5,2 m. Kao to se vidi ovakvi rezervoari su osta vehki i mogu se ugraiti u podrumu kue.
Poto su broj potrebnih solarnih kolektora i veliina dugovremenskog akumulatora toplote upravo srazmerni veliini prostorije izlazi da se aktivni solarni sistem bez

443
toplotne pum pe m oe primeniti na manje prostorije kao Sto su piostorije u seosktm
i prigradskim kuam a.

176

PRAKTINI PRORAUNI SOLARNOG SISTEMA SA

AKUMULATOROM BEZ TOPLOTNE PUMPE

Stan etvorolane porodics sa 100 m! korisne povrane treba 5 meseci, odnosno a zimskom
periodu od 1S. oktobra do 15. marta, da se snabdeva topiom vodom i atgreva SunCevom energjom.
Zadatak je da se prpjektuje soiarni sistem koji omoguuje podmirenje proseno 50-75% potreba
zagrejanje n zimskom periodu kada se smatra da je ovaj sistem racionaian i ekonomian.
Zgrada se nalazi u naSim krajevima na 4 5 ' severne geograi'sk e trine sa jednim krovom nagnotim
pod 45 prema iugu.
Potrebna toplota za zagrevaijje ove kue i dobija njc tople voe u zimkom periodu za pet
mesecije:
Qp = 15 kW 5 30 S h * 18000 kWh
Dozrana Suneva energiia u zimskmn perioduje 600 Wb ' ! .
Ukupna Suneva energija Qt koja dospeva na krov kue prema dijagramu na siici 230 iznosi:
Qs = 5,8 kW hm"s _1 - 5 3 0 d = 870kW m "s
Sunevom zmenju od 600 W m"! prema dijagramu na siici 251 za ravni solami vodni kolektor pokriven vostrukim obinim staklom, odgovara koeficijent korisnog clovania p = 40%. To znai da solama energija koja se moe idtoristiti <7;, iznosi:

40

Q i= nQ s = - j g g -

870 kWhm

= 348kW hm -!

Ako se postavi usiov a se u zimcom periodu solarnom energijom pokrije najmanje 50%
potrebe zagrejanje, ona se za veliinu potrebne kolektorske povrane A g j , dobija:
ak

50

Qp_ - - 1

100

Qi

18000 kWh
348 kWh m

26 m2

U sluaju a se postavi uslov pokrivanja Suncvom energ^om 75% potrebe za gre[anjein> onda veina potrebne koldctorske povrSne iznosi:
75
AK2

100

Qp
Qi

18000 kWh

39 m!

348 kWh m"s

Razmotrimo ekonomsku opravdanost primene solarne energje u ovom sluaju. Najpre za

prvi sluaj koji je verovatnfi:

26 m! kolektorsice povrine danas staje 26 15000 dinara

50 % (ostali elementi soiarnih instalac|a sa montirargcm bez due vremenskog akumulatora topiote i toplotne pumpe)

390.000 in.

Ukupno:

585-000 din.

195.000 din.

Za giejamc ove kue i dobgaije tople potrone vode elektrinom strujom, pote.tmo je oko
50.000 dinara. Prema tome ovaj solarni sistem se amortizuje za:
585000 din
50000 d in g o -1

ll,7 g o d in a 12godina

444
U iogom slutiij u su dobijii*.
39 m1 koltiitoiske povrine danas staje 39 15000 dinara
+ 50 % (ostali elesnenti soiatnOi instalacja sa montiranjem bez diievremenskog akumulatora toplote i topiotne pumpe)

585.000 in.
297.500 din.

Ukupno

882.500 in.

Prema tome ov^j solarni sisteni se amortizuje za:

882.500 dinara
50.000

dinaragod"1

17,65 18 godina

Kreditima na 12, odnosno 18 godina, godinja otplata bi tokom vremena postala raanja od
troBcova elektriine struje koja se troi za zagrevanje, poto cena eldctrine eneigije raste godinje
u proseku za 10%.
Razumljivo je da se preostalih 50, odnosno 25% potreba za grganje ove kue, moe postii dopunskom energijom Ui akumulatorom toplote.
Potrebna kolioina topiotne energfle je Qp = 18000 kWh, a od Sunca se dobija u prvom sluiaju Q u = 26 m1 348kW hnT1 = 9048 kWh, a u drugom sluaju Qj 2 - 39m1 348 kWhm-2 =
= 13.572 kWh.
Akumulacija toplotne energse Q ji od leta na zimu, oba se prem ajednaiini:
?P

Qi

Qa

gde je n - 0,9 koeficljent korisnog delovanja ili stepen iskoriertja.

U ptvom sludigu potiebna akumulacija Q j ^ j iznosi:
QP ~ Q n
Qa

18000 kWh - 9048 kWh

0,9

= 9947 kWh

a u drugom:

Qa 2

Qi2

18000 kWh - 135 7 2 kWh

0,9

, 4920 kWh

Za masu nij vode u kojoj je akumulisana toplota 'tz jednaine Q ^ j - e m, At^gde je c masena koliina toplote, a & t B (328,16 - 288,16) K promena temperatuie voe u akumuiatoru, iziazi

Qa i
eA *

9947 3603 kJ
4,187 kJ kg-> K_I (328,16 - 288,16) K

= 213.888 kg

2a masu m, vode ukojoj je akumulisana toplota iz jednaine Q j 2 !-- c ms A t dobija se:

QA2
c At

4920 -3603 kJ
4,187 kJkg~s K "1 (328,16 - 288,16) K

105.794 kg

Na osnovu poznate jednaine m - p c, gde je p gustina vode, a c njena zapremina, izlazi

da je zapremina vode u pivom siuaju:
213.888 kg
1000 k gm "!
i u drugom sluaju:

213,888 m 3 214 m s

445
m,

105.794 kg

105,794 m3 106 m 3

lOOO kgm '3

Kao 5to se vidi dimenzije dugovremenskih akumulatora toplote u prvom siuaju su 6 m X 6 m X

X 6 m, a u rugont 4 ,8 m X 4 ,8 m X 4 ,8 m .
Ovakvi akumulatorj topiote mogu se izgtaditi gomilom kameoja, junka iii rezervoarom za
vodu dobijenih dimenzija. Israda ovakvih rezervoara za vodu stsge 150.000, odnosno, 100.000 dinara,
tako da bi solarne instalacjje u prvom sluaju stajale 735DOO dinara, a u drugom 982.500 inara.
Amortizacija u prvom sluaju saa je oko 15 godina, a u drugom oko 20 godina.
Iz obenili rezultata se vidi koliko je preimustvo efikasnijrh ravnih solarnih koiektora koji obezbeuju proseno 75% potreba zagrejapjem nad onim sa 50% pomirenja.
Dugovremenski akumulatori toplote se isplate samo onda kada se grejanje vra podnim grejanjem vridom do 313 K (40O , Koiilenje ovakvog akumuiatora toplote mogue je do temperature
vode u akumulatoru iznad 318 K (35C). Kod a(eg pada temperature u akumulatoru, korienje
toplote je mogue jedino upotrebom topiotne pumpe, kojom se moe iskoristiti toplota u akumulatoru do temperature iznad 275 K (2Q . Upotrebom topiotne pumpe snage 1 kW, moe se proseno dobiti 3-4 kW topiotne energge. Stepen elovarga toplotne pumpe e biti bo^i, ukoiiko je temperatura u akumulatoru via.
Meutim, usled visoke cene ogovremenih akumulatora toplote i toplotne punspe, ovakav
kompletni sistem solarnih instalacija za grejanje tople potrone vode i zagrevatije prostorfla, za sada je dosta skup.

177

PRAKTINIPRORAUNISOLARNOG SISTEMA SA TOPLOTNOM PUMPOM

Radi uporeivanja i korienja ve dobijenih rezultata, proraun emo izvesti za istu kuu
kao u prethodnom primeru. Spoljna temperatura je 2C i solarnom sistemu se dodaje topiotna pumpa.
Potrebna toplota kue je Qp = 50 W m*1.
Koristan efekat solarnog kolektora je Ps - (40/100) 600 W m3 ~ 240 W ns! .
Koeficijent efekta toplotne pumpe P ^ koji se odaje korisnom efektu solarnog koiektora
iznosi:
?s

r)

240 W m
1,7

141 W m '!

Odnos potrebne povrsme solamih koldctora A g i korisne povrine stana A t dobga se prema
jednaini:
AK

Qp

PS + PK

Zamenom poznatih vrednosti dobija se:

AK
A

= ________ 50 Wm~z

0,13

240 W m"! + 141 Wm5

odakie je A g ~ 0,13 A , To znai da na svaki m2 korisne povrine ovog st&na doiazi 0,13 m 3 kolektorske povrine.
Bez topiotne pumpe u prvom siuaju bilo je potrebno 0,26 m2, a u drugom 0,39 m2 koiektotske povrine stana. Prema tome korienjem toplotne pumpe, potrebna povrina solarnih koiektora u prvom sluaju se smanjuje va puta, a u drugom tri puta. To znai da se toplotnom pumpom
ustedi u prvom sluaju 195.000 dinara, a u drugom 297.000 dinara.
Sada se moe razmotriti cena i broj godina amortizacije za kompletan aktivni soiarni sistem
sa toplotnom pumpom, uzevi uobzir daje cena toplotne pumpe 150.000 dinaia.

446
/ siticaj;

Cena sokrnog sistema bez toplotne pumpe

Cena toplotne pumpe
Uteda na kolektorima primenom toplotne pumpe

735.000 din.
+ 150.000
195.000

Uk upna cena solarnog sistema sa toplotnom pumpom

690.000 din.

Broj golna amortizadje piema saaSnjim cenama eiektrine struje je:

690.000
50.000
//

dina

13,8 a K 14 godina

din a!

iiucuj:

Cena solarnog sistemabez topiotne pumpe

Cena topiotne pumpe
UStea na kolektorima primenom toplotne pumpe
Ukupna cena solamog sistema sa toplotnom pumpom

982.500 din+ 150.000 "

195.000*123
937.500 din-

Broj godina amortizacije prema saai^im cenama elektrine struje iznosi'.

93 7 J0 0 din
50.000 din a2

- 18,75 a 19 godina

S obzirom na stalni porast cene eldttrine struje, koji sada iznosi oko 10% godnje, ovaj aktivni solarni sistem e se amortizovati dosta ranije.

178 AUTOMATIKA U SOLARNIM SISTEMIMA

U solarmm sistemima vanu ulogu igra automatika naroito automatska reguiadja

uHjtiivarga i iskljuivanja kolektorskog krunog toka u pogonu. Ukljuivanje kolektora u pogon vrS se pomou cirkuladone pumpe termostatima i to onda kaa je temperatura u koiektoru via o temperature rezervoara ili potroaa najmanje za 3 C.
Jednostavan i funkdonalan prindp ukljuivanja automatske reguladje u instalacije za korienje Suneve eneigije, predstavlja sistem Danfoss, shematski prikazan na
siici 287.

Funkcionisanje ovog sistema automatske regulacije odvija se u tri etape:

1. stop temperatura u baterrii solarnih kolektora je nia o temperature rezerroara, odnosno potroaa, powane za postavljenu temperatursku razliku najmanje
f = 3 C na temperaturskim senzorima vezanim u sistem sa elektronskim diferencijalnim
termostatom. Cirkulaciona pumpa je tada zaustavijena, a magnetni ventl zatvoren, pa
se stoga ovaetapa naziva stanje mirovanja;
2. start ako je temperatura u bateriji solarnih kolektora via od temperature
vode u rezervoaru poveancj za postavljenu temp';;-ratursku razliku u periodu od 10 do
15 minuta, automatski se otvara elektromagnetni ventil i ukljuuje cirkulacionu pumpu u pogon;
3. akumulacija za vreme dok je temperatura u bateriji soiarnih kolektora via
od temperature voe u rezervoaru poveane za postavljenu temperatursku tazliku, u vodi rezervoara se akumulira Suneva energija.

447

SUka 287 - 1 - Baterija solatnih koiektora; 2 - rezervoar - kratkotrajni aknmuiator topie voe;
3 - kolcktorski tcmpcraturski senzor; 4 - akomulatorski tempctaturski senzor; 5 - elektronski
riifcrcncijalni termostat; 6 elektromagnetski ventil; 7 drkulaciona pumpa; 8 elektrini greja
za (iopimskc) grejaije; 9 - elektrina skiopka za ukljuivanjc i iskjuivanje eiektrinog grcgaa;

odeljak

xviii

18. KONCENTRISANA SUNEVA E N E R G IJA IN JE N A PRIMENA

Za dobijanje toplote niih temperatnra o IOOC pomou Suneve energije koriste se ravni solarni kolektori za transformaciju nekoncentrisane Suneve energije manje
gustine u toplotu.
Toplotna energija viih i visokih temperatura do 1000 i vie stepeni celzijusa moe
se dobiti koncentrisaigem Sunevih zrakova tako da se na mestu korienja gustina
zraenja poveava. Ovo se postie na vie naina pomou raznih optikih sredstava.
Sredstva se mogu podeliti na dve grupe: ogiedala i soiva.
Ogledala mogu da budu ravna (pioe) ili da imaju zakrivdjene povrine. Ogledala
sa zakrivljenim povrSnama su sferna, eliptina, parabolina i cilindrino-parabolina.
Poesnim pbstavljanjem ravnih ogledala mogu se koncentrisati Sunevi zraci na
jedan prgemnik i tako dobiti toplotna energga visoke temperature (sl. 288).

Slika 283

a) sistem ravnih ogledala (1) i (2) koncentriu Suneve zrake na tamnu plou (3)
i zagrevaju je do visoke temperature;
b) sistem ogledala(l) i (2) koncentriu Suneve zrake na ciiindrinu povrinu (3)
i zagrevaju ovu povrinu i rsjenu unutranjost do visoke temperature;
c) vte ili poliploasti (frenelov) sistem ogledala (1) koncentrie Sunevu svetlost na cev (2).

450
Na slici 289 shematski su prikazana ogledala sa zakrMjenim povrinama:

b)

Slika 289

a) sferno izdubljeno ili konkavno ogledalo SO je deo povrSine sfere (kalota) ija
unutraSnja strana odbija svetlosne zrake. Du CT izmeu centra krivine ogiedala C i njegovog temena T je poluprenik krivine ogledala. Du AB koja spaja krajeve krajnjih
poluprenika krivine je prenik ogledala, a ugao izmeu krajnjih poluprenika krivine
ogiedala je otvor ili apertura sfernog ogledala. Na sredini izmeu centra krivine i temena ogleala nalazi se ia ili fokus F. Prava TFC je glavna optika osa ogiedala. Svetlosni zraci, koji padaju na ogledalo paraleino glavnoj optikoj osi seku se u ii. Zbog veitke
daljine, Sunevi zraci padaju paraletno na ovo ogledalo i koncentritu se u Si gde se
stvara toplota visoke temperature koja se moe praktino koristiti;
b) eliptino ili elipsoidalno ogledaio EO je deo povrine eiipsoia ija unutranja strana odbija svetlost. Svetlosni zraci koji polaze iz jedne ie F, posle odbijanja
od ogledala prolaze kroz drugu iu F ;;
c) paraboiino ogiedalo PO je deo povrine paraboloia ija unutraSnja strana
odbija svetlost. Kada Sunevi zraci padnu na ovo ogledalo, posle odbijanja koncentriu se u ii F i daju toplotu visoke tcmperature koja se moe piaktino koristiti.
Preimustvo paraboiinih ogiedala u odnosu na sfeme je u tome to imaju manju
sfernu aberaciju. Naime, kod sfenrih ogledala, paralelni svetlosni zraci ne seku se svi

451
u ii pa se umesto take pojavljuje mali lik krunog oblika. Ova optika pojava naziva se sferna aberacija i ona je eiiminisana kod parabolinih ogledala.
d)
cflindrino parabolino ogledalo je polucilindrina povrina parabolinog
pieseka ija unutranja strana odbija svetlost. Paralelni Suneti zraci posle odbijanja
koncentriu se du ose AS, tako da ovo oglealo urnesto takaste ima pravoiinijku
iu u kojoj se stvara toplota visoke temperature koja se moe iskoristiti postavljanjem
cevi u ose ogledalaNa slici 290 shematski je prikazan princip upotrebe solarnih koncentratora za
pripremu hrane kuvanjem ili prenjem.

SUka 290 - 1 - paraboUno Ui

sfcmo ogledalo; 2 - Sunevi
zraci; 3 rotilj;

Ovakvim sfernim ogledalom prednika 1,36 m, poluprenika krivine 2 m, ine daljine I m postignutaje
temperatura od 150C u ii. Za vreme od 2 asa temperatura mase vode o 40 kg
poviena je od 18 do 45C.
Na likama 291-295 prikazano je nekoliko solarnih koncentratora.

Slika 291 Faiabotino ogledakj preitika

0,95 m sa hromiranora povrinom za rsflektovanje Suneve svetlosti na kome je montran ureaj za kuvanje hrane

Slika 292 - Jednostavm uredaj za kuvanje hrane

Sunevom energjiom pomou parabolinog ogledala koj se koristi u tndiji

452

Slika 293 Uimeiiiiiio

cttisiiino-p aiabolino
ogledalo za koneentrisanje Sunevh ziaka u
inoj lingi

Sttka 294 - Celovito psrabolino ogledalo sa montiianim uieajem za kuvaige hiane i cttindtino-palaboEno ogicdalo

Izrada celovitih- ogiedala sa zakrivljenom povrmom tehnologijom ravnih ogledala

dosta je komplikovana i kupa. Stoga se za konstrukciju ovih ogledala koristi jednostavnija tehnologija koja se sastoji u tome da se na sfeme, paraboline i cilindrino-paraboline povrine napravljene od metala ili plastinog materijala, postave poliploasta ogledala. Umesto ogledala na ove poviine mogu se postaviti specijalne alumingumske folge
sa obrim stepenom refleksije svetlosti. RazumLjivo je da ova jednostavna ogledalakao
koncentratori imaju'veu sfernu aberac|u i vee rasipanje svetlosti, tako da je i neto
nia radna temperatura.
Pored malih koncentratora Suneve energije koji se primenjuju u omainstvu
za pripremu jela, konstruisani su i vei koji se primenjuju u industriji za topljenje i buenje metala. U ii ovih koncentratora moe se dobiti toplota temperature od nekoliko

453

Slika 295 Sistem

ciiiudriCno - parabolinih
ogledak sa mehanizmom za navoenje prema Suncu

hi^aa stepeni Celzgusa. Na pritner, parabolinim ogledalom prenika 0,5 m i prijemnom povrfinom od 0,25 m postie se temperatura i do 1200C tako da se u ii mogu
buiti elini limovi ebljine do 1 mm.
Treba se podsetiti da je ovu osobinu koncentratora Suneve energije poznavao joS
slavm gtki fiziar i matematiar Arhimed. On je u III veku pre nae ere pomou izdubljenog sfemog ogledala ija je ina aijina zbog male zakrivljenosti iznosila vie stotma metara spalio rimske brodove pri opsadi Sirakuze.

181 SOLARNE PEI

Soiarne ped, poev od manjih za primenu u domainstvu do ogromnih industriiskrh pei, konstruisane su i pomou poliploastih ogledala.
Na prhner, Marija Telkes je u Njujorku napraviia Sunev tednjak iji se koneen^ 661111 rama 0gbdala postavljena iznad termiki izoiovane kutije (fiika
29a i bj. izolacija kuti|e je izvedena stiroporskim ploama debgine 5 cm postavljenim

Slika 296 1 Termiki izolovana

kutfla; 2 - alumiisgumska folija
izmeu ploa; 3 alujniuijumska
folija sa unutranje strane; 4 - iveni ram; 5 stakleni pokiopac;
- etiri ravna ogledaia; 7 - sud
zakuvanje

454
u dva sloja rnneu kojih se nalazi refleksioni sioj od alumunijumske folije. Unutrainjost
kutije je nainjena od kartona obloenog aluminijumskom folijom sa unutranje strane.
Nagib koncentratora je ravan geografskoj irini mesta u kome se nalazi solarni tednjek.
Refleksione povrine su uvrene u drveni ram kutije koja se zatvara staklenim poklopcem.
Prilikom upotrebe sudovi za kuvanje se stavljaju u kutiju, a zatim se kutija poklapa staklenim poldopcem. Priiikom prenoenja koncentrator se skida sa kutije.
Sa ovim solainim tednjakorn su vrene praktine probe zagrevanja vode i pripremanja hrane i rezultati su zadovotjavajui. U toku 3 asa 5 litara vode zagrejano je do
70C, odnosno 80C, to je -zavisilo od spoljanjih uslova (oblak, vetar), Prazna kutija
tednjaka se zagreje do temperature 150cC u roku od pola asa. U toku 1-2 asa postiu se i vie temperature. Najvia temperatura postignuta u kutiji ovog solamog tednjaka iznosi 180C.
Pomato je da je jo 1946. godine u francuskom gradu Odeillo (Odejo) u francuskim Pirinejima sagraena najvea solarna pe na svetu(sl. 298 i 299).

Slika 297

Slika 298 Solarna pe u radu pri topIjenjuruda imetala

SUka 297 prestavija shemu prindpa rada ove ogromne soiame pei: svetlosni
zraci (1) padaju na sistem paralelnih ravnih ogledala (2) i odbijeni se paralelno usmeravaju nainovsko parabolinooglealo(3), Odbijeni od parabolinog ogledala svetlosni
zraci padaju na objekt postavljen u ii ogledala (4).
Od 1946. godine, kada je prof. Feliks Trombe konstruisao solarnu pe u Odeju,
ona je stalno usavravana tako da je 1970. godine sa snagom od 1000 kW bila najvea
na svetu. Ogromno parabolino ogledalo visoko je 39 m, iroko 54 m, a ina daljina
mu je 18 m. Sastavljeno je od 9500 specijalno obraenih ravnih ogledala veline 45 cm X
x 45 cmIako parabolino oglealo svojim velikim otvorom obro prati prividno kretanje
Sunca u toku dana, poliploasta ogledala tzv. heliostati usmeravtgu svetlost ka parabolinom ogledalu (sl. 300). Heliostat se sastoji od 63 ravna ogledala, a svako o njih, od
180 malih ravnih ogleala.

455

Slfta 299 - Paiabolino ogiedaio

SIfta 300 - Paraleioa poliploasta ogledala

Paraldm Suncvi zraci posle odbijanja od ogromne povrSine parabolicnog ogle^ 2000 m koncentriu sc u ii ogledala i u njoj proizvoe toplotu
od oko 4000 C. I pored toga Sto je intenzitet Sundevog zraenja za Odejo oko 600
m i to postoje dosta veliki gubici, ova ogromna soiarna pe ima snagu od 1000 kW.
romocu ove pei moe se u toku jenog asa Sunevom energijom istopiti do 200 kg
razmh materijala ija je taka topljenja ispod 4000C. Stoga je razumljiv znaaj ovakvih soiarmh pei, naroito s obzirom na energetsku krizu.

182 SOLARNI TORNJEVI

U poslednje vreme u celom svetu je otpoela izgradnja solarnih tornjeva (kula)

za dobr,anje elektnne energije pomou Suneve. Principijelna shema ovakvog postrojenja data je na siUci 301. Odbijeni od hehostata (1), Sunevi zraci se koncentriu na

SUka 301

456
rezervoaru (2) sa vodom i
pretvaraju vodu u paru.
Vodena para dospeva u
parni kotao (3), a odatle u
parnu turbinu (4). Dobijena
energija parne turbine transmisijom se prenosi na generator elektrine struje (5), a
odatle u mreu (7). Kondenzovana topla voa skupIja se u rezervoarima (6). Na
slici 302 prikazaim je fotografija jednog ovakvog postrojenja u Junoj Italiji.
Slian projekat je izveden u
Francuskoj 1980. godine i
to najpre snage 3000 kW, a
zatim 10000 kW. U Sovjetskom Savezu izgradeno je
ovakvo postrojenje snage
100 MW.
U sadanjoj eri svetskeenergetske krize ova postrojenja postaju sve znaajnija
i grade se Sirom sveta, u
SAD, Japanu itd.

Siika 302

183 G m K A SOQVA KAO KONCENTRATORI

Kao lo je reeno, za koncentiisanje Suneve energije, osim ogledala, koriste se

i optika soiva.
Provina tela, koja su ograniena dvema krivim povrinama iii jednom krivom
i jednom ravnom povr&nom, zovu se optika soiva. Najee su optika soiva ograniena dvema sfernim povrinama ili jednom sfemom i jednom ravnom povrinom pa

Siika 303

457
se takva soiva nazivaju sferna soiva ili jednostavno soivo. Razlikuju se dve grupe soiva i to ispupena (konveksna) iii sabirna soiva i izdubljena (konkavna) ili rasipna
sooiva. Za koncentrisanje Suneve energije koriste se sabima soiva.
Ha siici 303 prfkazana su soiva koja se koriste za koncen trisanje Suneve energije.
Obino bikonveksno soivo (a) se ree koristi zbog velike sfeme aberadje (AB).
Soiva b), c) i d) su tzv. Frenelova(Fresnel, 1820.) soiva i ona se najoese koriste za koncentrisanje Suneve svetlosti. Ova soiva se nazivaju jo i prstenasta, jer su sastavljena iz prstenova iseenih soiva sve veih poluprenika, tako da imaju veoma malu
sfernu aberaciju.

Sliba 304 - a) 1 Staklena cev obraztfl'e efekat staklene bate;

2 - vazuh kao izolator; 3 cim cev; 4 - tenost;
b) 1 Staklena cev; 2 cma zvezda za viesttuko odbiianie svetiosti tako a se apsopcija poveavaza 15-20%; 3 - tenost;
c) 1 - Staklena cev; 2 - cma t.cnost;

C)

U ie sfernih ogledala ili soiva stavljaju se staklene cevi radi dobijanja toplote
visoke temperature. Popreni preseci ovih cevi dati su na slici 304 a, b, c.

ODELJAK

19. S O L A R N I

XIX

BAZENI

Giganje potrone vode i vode u bazenima nagjednostavnije i najjeftinije se postie koriienjem Suneve energije, Prema raspoloivini, priblinim podacima, uz nau
morsku obalu se u tdcu piolea, leta i jeseni za potrebe grejanja potrone vode i bazena
troi oko I06 kWb energije. To znai da pri koeficijentu korisnog delovanja kotlovskog
postrcjenja od 75%, u toku jednog asa izgori oko 120 tona nafite, mazuta ili ulja za
loenje, U toku izgaranja ove koliine navedenog goriva, u atmosferu se ispuSta oko
4 -106 m3h wl gasova. Ovi gasovi svojim tetnim sastcjcima zagaduju ivotnu sredjnu
zbog ega ona postaje neprijatna i nezdrava za oveka.
Korienje Suneve energjje za dobijanjc tople potrone vode i grejanje bazena
u primorkim i ostaiim krajevima sa dosta sunca mogue je bez veih investiciorsih ulaganja. Ovo je razumljivo, jer u letnjem i prelaznom godinjem periodu su potrebne nie
temperature za zagrevanje voe i bazena.
Prema sadanjem stanju u razvoju solarnih instalacga u naoj zemlji moe se najmanje 25% toplote dobijene izgaranjem nafte i njenih erivata utedeti korienjem
direktne Suneve energije za dohijanje tople potrone vode i zagrevanje bazena. Na taj
nain bi se utedelo svakog asa najmanje 30 tona naftinih derivata kojih svakog dana
ima sve manje i postaju skuplji. Uteene kohine naftinih derivata stavile bi se na raspoloenje industriji hrane, lekova, tekstiia i dr. Sem toga, zagadivanje ivotne sreine
smanjilo bi se svakog asa za oko 106 m ' ,

191 VRSTE IZAGREVANJE BAZENA

Bazeni mogu biti izgradeni na c -vorenom i u zatvorencan prostoru pa se stoga

dele na otvorene i zatvorene. Korienje otvorenih bazena u primorskim krajevimamogue je tokom pet meseci, o maja do septembra. Dogrevanje vode u otvorencsm bazenu
za 1 do 3C'vrfi se pomou nafte, gasa ili elektrine struje, Meutim, zagrevarje se
moe uspeno postii korienjem solame energije. U tom cilju zidove bazena treba
obojiti cmo radi upiianja toplotnog Sunevog zraenja. Sem toga, bazeni se pokrivaju
tamnom foiijom radi zagrevapja voe diftiznim Sunevjm zraenjem i smarrjranja toplot-

460
nih gubitaka. Za vreme sunanih dana bazen se otkriva i voda se zagreva direktnim
Sunevim zraenjem.

192 SOLARNl SISTEMl ZA ZAGREVANJE BAZENA

Za zagrevanje vode u bazenima uglavnom postoje dva raziiita solama sistema i

to apsorberski i kolektorski solami sistem.
U apsorberskom sistemu voda bazena protie izmeu apsorbera i zagreva se Sunevom energgom u svom krunom toku. Ovaj sistem je veoma jednostavan i jeftin tako
da sve vie preovlauje. Njegova niska cena i jednostavna montaa ine da se ulagairja u
ovaj sistem amortizuju za 48 godma. fCad se uzmeuobzir da je vek trajanja ovih solarnih instalactja 20-25 godina, izlazi da se s obzirom na duinu amotrizacije, bazen besplatno zagreva oko 15 godina.
K.olektoraki solam i sistem za zagrevarje bazena je isti onaj koji se koristi uopte
za dobganjc tople potroSne vode i grejanje p ro sto rrja . Baterija ravnih solarnih vodnih
kolektora vezana je sa cevastim izmenjivaem toplote postavljenim u bazen ta k o d a
bazen predstavija ustvari akum ulator tople vode.

193 PLASTICNIAPSORBERIZAZAGREVANJE b a z e n a

Na|ednostavnjji plastini kolektoh za zagrevanje bazena su gumeni iii plastini

dueci koji se koriste na plaama, samo treba da budu obojeni cmom bojom radi boljeg apsorbovanja Sunevog zraenja,
Na slici 30S shematski je prikazan pppreni presek solamog bazena (1) sa gumenim ili plastinim apsorberom (2) i termikom izolacijom (3).
Nain zagrevarja bazena pomou apsorbera je jednostavan. Cirkulaionom pumpom (4), najee je
dovolj an filter ili povratna pumpa
bazena, voda bazena se sprovodi izmeu ploa fli kroz cevi apsorbera
tankih zidova obpjenih u crno. Ploe i cevi apsorbuju Sunevu energiju i apsorbovanu toplotu predaju
vodi bazena, Zagrejana voda se vraa u bazen slobodnim padom (5). Tako se samo jednim prolazom vode kroz apsorber, tempeiatura vode u bazenu moe da povisi za 4C.
Ovakvim postupkom temperatura vode u bazenu moe ostii + 30C.
Pri ovakvcg primeni apsorbera sa otvorenim krunim tokom vode za zagrevanje
vode u bazenima, treba obratiti panju na apsorber. Na slici 306 prikazan je isti sistem
samo se apsorber (2) sastoji iz dve talasaste takasto zavarene crne folije. Sem toga,

461

folje su pokrivene staklenom ploom jli providnom tankom folgom tako da je iskoriep. i efekat staklene bate, Sve ostalo je isto kao na slci 305, pa su i cifarske oznake iste.
KampHkovaniji, a l i efektniji plastini
apsorber sa otvorenim krunim tokom vo6
de zagrevartje bazena shematski je prikazan
na slici 307. Dve prividne folije (1) i (2)'su
na ivicama sastavijene tako da se izmeu
njih moe uduvati vazduh (3). Voda iz rezervoara (11) pomou dfkukcione ptmipe
(10) ospeva u plastinu vreu (4) ija
je osnova od cme dobro izolovane p.lastike (5), koja apsorbuje Sunevo zraenje.
Ispod plastine vree nalazi se vazduni
madrac (6) i izolatorska podloga (7).
Voda kcrja iz bazena dospe u plastinu vreu, zagreva se sa gomje strane direktno Sunevom energijom jer Sunevi ziaci prolaze kroz gornje providne foHje. Sem toga ova voda se zagreva i inirektno Sunevom

I J

energijom koju je apsorbovala crna podloga piastine vree. Kada temperatura vode u
apsorberu postane vea od temperature okoline, izmeu folga (1) i (2) se automatski
uduva vazduh i prekine veza vode u apsorberu sa okolinom. Na ug nain se uva toplota vode u apsotberu. Ulaznom slavinom (8) i izlaznom (9) moe se regulisati koliina
vode u apsorberu. Zagrejana voda iz apsorbera se vtaau bazen.
Toplota dobijena ovini solarnim sistemom u toku jednog asa po m2 odgovara
toptotikoja se dobija oko oko 10 litara nafte.

462

Na slid 308 dataje sheraa spajanja plastinih. kolektora sa bazenom.

Pri izboru apsoibera treba imati na umu da u vodi ima krenjaka i veoma agresivnih hemikalija, na primer, hlora. Trajanje ovakvih uredaja zavisi takoe od otpora

Slka 308 - 1 Plastini koiektori; 2 - bazen; 3 - ciiktiSaeiona pumpa; 4 diferenc alni

tennometat;5 -bazemkitemperaturskisenzoi;6 -koiektorskitemperatuiskisenzor

koroziji i delovanju ultraljubiastog Sunevog zraenja, kao i od promene vremena.

Posebne osobine koje treba da zadovo^i apsorber u pogledu matergala i konstrukcijejesu:
cevi izraene od tvrdog crnog poletilena,
cme cevi izraene od meke sintetike materrje sa mogunou savijanja u spiralu ili zraijoliko,
ploasti crni apsorber od meke sintetike materije sa kanaliraa,
yazduni jastuci ocrnjeni sa obe strane,
Razumljivo je da se navedeni sistemi plastinih apsorbera sa otvorenim krunim
tokom vode za zagrevanje vode u bazenima moe kodstiti u krajevima u kojima nema
opasnosti od zamrzavanja.

594 KOLEKTORSKl SISTEMI ZA ZAGREVAN3E BAZENA

U tophjim krajevima, kao to je naa Jadranska obala, moe se koristiti termosifonki sistem (sl. 309). U tom sluaju baterija solarnih kolektora (1) naiazi se nie od
bazena (3). Voda zagrejana Sunevom er.ergijom iz baterije solarnih koiektora penje
se navie (2), ulazi u bazen i meanjem zagreva vodu u bazenu. Voda iz bazena slobodnim padom (4) dospeva u solarne kolektore i ponovo se zagreva Sunevom eneigijom.
Radi sigumosti za sluaj kada nema dovoljno sunca, u sistem se moe ugraditi i jedna cirkulaeiona ptimpa.

463
Zagrevanje vode u bazenima
pomou baterije solamih koiektora korienjem cirkulacione pumpe i automatske regulacge prikazae se na shemi IMP IKO Ljubljana(sl.31Q).
Temperaturski senzor za tenost (1) izmeri temperaturu vode
u solamjm kolektorima, a senzor (2) temperaturu vode na
izlazu iz bazena. Raztika ovih
temperatura pojavljuje se na temperatumcm diferencjjalnom regulatoru (3). Kada temperatura u
solamim kolektorima postane viSa o temperature voe u bazenu
za temperatursku razliku, temperatumi diferencdjalni regulator otvaia trokraki elektromotorni regulacijski ventil (5) dbk se ne dostigne potrebna temperaturna
razlika. T oplotna energija se na taj nain prenosi iz kolektora u bazen. Kada tempcratura u
solamim kolektorima postane nia od temperature
vode u bazenu zbog odavanja toplote bazenu ili
oblanosti, temperaturni
diferencijalni regulatorpreko veze zatvara trokraki
elektromotorni reguiac|ski
ventil, sve dotle dok se
ne postigne potrebna temperaturka razlika. Regulator (4) spreava pregrevanje vode u bazenu.U sistem je ukljuena cirkulaciona pumpa i filtar F.

195 SMANJ [V'a NJE TOPLOTNIH GUBITAKA BAZENA

Pri zagrevanju bazena solarnom energijom od velikog je zna^a da se gubici energije svedu na najmanju moguu meru. Otkrivanjem bazena nou i kada je oblano, odnosno kada apsorber ne radi, potrebna povrana apsorbera, odnosno potmban brdj solar-

464

nih kolektora, mogu se prepoloviti. Treba imati u vidu a gubiei toplote mogu da budu
veliki naroCito aa gorrrjoj povrSni vode i na zidovima bazena. Do 90i od obijene
toplote u bazenima pcanou Suneve 1 dopunske energtje moe se izgubiti usled isparavanja, konvekcije i infracrvenog zraenja. U zavisnosti od veliine bazena i gomje
povrSne vode, oko 0,5 do 1,5 litara vode ispari za 1 as, tako da se bazen mora ee
puniti. Ovaj gubitak. se moe smanjiti pokrivanjem i otkrivanjem bazena tankjm folijama.

196 ZAGREVANJE BAZENA POMOCU DVA ODVOJENA SOLARNA SISTEMA

Korieqe solamih kolektora za zagrevanje manjih bazena nije podesno zbog dobijanja temperatuia do 9QeC. Nieutim, kolektoriski sistem je podesan za zagrevanje
vejh bazena, naroito u halama. U tom sluaju se koriste dva ovojena postupka pri
zagrevaiju bazena solamom energij om. U prvom postupku se krunim tokom voda
zagrejana u solamom kolektoru pieko izmenjivaa toplote prenosi na vodu u bazenu.
U drugom krugu se pomou pumpe voda iz bazena dovodi u izmeniiva toplote
i ponovo vraa u bazen. U veiikim halama sa bazenima za plivanje izmedu dva navedena kruna toka ukljuuie se toplotna pumpa. Njen zadatak je da povisi temperaturu
radnog fluida solampg kolektora i tako povea eneigetski efekat.
Razumljivo je da solamo grejanje malih bazena u individualnim zgradama i veHkih
bazena u halama, moe da se povee sa soJamim instaiacijama za dobijanje topte potrone voe i grejanje prostorija, kao to je prikazano na datoj shemi (si. 311). Shema

Slika 3 1 1 - i -O tpadna voda; 2 -V o d a z a tu i;3 -tu S ;4 - otpar.a voda od tua;5 - otpadna voda;
- povratni ispariva; 7 - ventili; 8 - skuplja otpadne vode; 9 - otvoren bazen; 10 - rezervoar za
grganie prostor^a; 11 - rezervoai za toplu vodu; 12 - konenzator; 13 - potrebna topla voda;
14 diUpja; 15 - ledena povrSna; 16 podzetnna voda; 17 - bunar; 18 - soiairu kolrfctor za tui
grganje; 19 - solamikolektor za zagtevanje otvorenog bazena

465

pnkazuje konkretm eksperimentalm bazen jedan od najveih u Evropi izgraften u Vilu

(Wiehl, Westfalen) u biizini Kelna, Zapadna Nemaka. Do 1974. godine, za zagrevanje
vode u bazenu, dobijanje tople vode i zagrevanje prostorija bilo je potrebno da se elek-

Siika 312 - Avionski snimak sportskog centra sa solamim bazenom i spoitsbim halama

trinom strujom obezbedi energga od 700.000 kWh za sezonu od 5 meseci. Instaiacijom 1100 soiamih koiektora ukupne povrine 1485 m2 elektrina struja je zamenjena
solamom energijom izuzev 70.000 kWh ( 1 ) za pogonske ureaje. Za povrSnu od
3000 m1 potrebnu za smeug' kolektora iskorieni su krovovi dve hale kqje slue za
letnje i zunske sportove. Zamrzavanje vode za kiizalite vri se takoe pomou solarne
energge.

197 PRORAUNIBROJA KOLEKTORA ZA SOLARNE BAZENE

U odeijku o solarnim bazenima razmotrent su zatvoieni i otvoreni solarni bazeni. Ovde e
se razmotriti nam odreivanja broja sokm ih ravnih kolektora za zagrcvaiije vode u bazsnima.
Zagrevanje zatvorenih bazena u halama Sunevom enetgom leti je relativno jednostavno,
jer voda u bazenu siui istovreneno i kao akumuiator ioplote(si. 313).R avni soiarni vodni kolektor )e u ovom sluaju veoma jednostavan: sajednim staklenim pokrivaem Ui bez t^ega, Pomou
cjrkulacione pumpe voda iz bazena dospeva u solarni kolektor odakle se posie zagrevanja Sunevom
energjom slobodnim padom (termosif'onski) viaa u bazen. Ovakav solainl sistem je jednokruni
i
dosta veliki koeficjjent korisnog delovatga,
Za odredjvarae potrebne kolektorske povrSne u odnosu na veliinu povrine nivoa vode u bazenu, potrebno je da se orei masa
vode koja se izgubi usled isparavapja u toku dana po 1 m 3
slobodne povrine vode u bazenu. Ova masa iznosi priblino;
mi 045 k g m -2 h " ! = 3)5k g m "1 d " !
Koliina toplotne energjje (ijk c jaje potrebna ua isparimasavode od Ik g .iz n o si
Qi1 ~ Qfa9 kW hkg-

466
Piema tomc za ispaiavanje 3,6 kg vode pottebnaje toplotna ensigjja:

Na osnovu djjagriuna na slici 251 vidi se da je korisna Suneva encig| a Qf koja se moe koristiti u letnjem periodu pomou ravnih solainih kolsktota Qs - 2 k ^ h m '^ d " 1. Na tsg nain odnos
Qp

2 fi k i V h i n ^ d - 1
2 k W h m ^ d !

= 175

pokazuje da je pottebna toplotna enetgjja za zagtevaije bazena i ,25 puta vea od Suneve enetgjje
koja se moe koristiti po 1 m na an. To znai da je za svaki m slobodne povriine vode bazena

1
Slika 313 - 1 - Ravni vodni solatni kolektor; 2 - bazen; 3 - cilkulaciona pumpa; 4 - kotao za
dogrevapje vode;5 - gasni ilieiektrinigrqa;6 dovo tople vode izkolektoia ubazen;7 -ovod
tople vode iz kotla u bazen; 8 - ovod hlane vode u kotao i bazen; 9 - isputarje vode iz bazena
potrebno oko 1,25 m1 kolektorske povrSne.
Odnos potrebne topiotne energjje Qp za zagrevanje bazena u toku dana po 1 m1 slobodne
povrSine vode u bazenu i Suneve energge Qs koja se moe koristiti dnevno po 1 ma u letnjem petiodu je znatno nepovo^ngi za otvorsne bazene u riobodnom ptostoru. Poted lspaiavanj li vode bazena u ovom sluaju tteba da se uzme u obzit gubitak toplotne energge konvekcijom, Ukupni gubici toplotne eneigjj e sada iznose oko 4 kW h m d t a k o da je u ovom siugju potrebno ptiblino
2 ma kolektorske povi&ne po 1 m3 slobodne povtine vode u bazenu, bez ugraivanja posebnih
uredaja za utedu toplotne energije.
Tteba napomenuti da u oba sluaja nisu uzeti u obzir gubici toplotne energge pri transmisiji
i dodavanju svee vode bazenu.
U izlaganju o sokmm bazenima teeno je da se uiedajima za oikrivarge bazena u vremenu
kada se ne koristi moe uteeti oko 50% potrebne kolektomke povriine za 7,agrevai\ie bazena. Dajih 15% moe se uStedeti rekuperacjjom toplotne energje koriSenjem otpadnih voda za zagrevaij e
vode u bazenu.
Tako se, na primer, u letnjcm periodu uStedi 65% primarne enetgje za zagrevanje ve pomenutog ogromnog eksperimentalnog bazena u Wiehl-u. .Na sllci 314 shematdti je prikazan raspored
preostalih 35% potrebne korisne encrgije za ova| otvoreni bazen sa uredajima za otkiivanje i primenu
principa grejai\jarekuperacjjom korienjem topie otpadne vode.
O 10% primarne energje (uga|, nuklearna energjja), 7% se gubi u eiektrinim centralama
i transportu pri promenama i pripremi ove energjje za primenu, tako da se koristi 3% dobjjene elek-

467
tiifine energje. Termiki efekat toplotne pumpe doprinosi da se iskoristi 11% m direktne
energse dob0en od vazduha i vode okoline, podzemne vode i dr. Diiektna Suneva energp ufiestvuje

Slika 315 - a - Predsezona; b - glavna sezoa-b - nepokriveni bazen; c - preserona;

d giavna sezona; c-d pokriveni bazen
W

^neigje u bilansu korisne energj'e ovog bazena.

CeSt jl 2a PlrolpU p01rbrl0 da se odiedi zavisnost izmeu odnosa povrine soiarnil! kolektora prema povrmi mvoa vode u siobodnom bazenu i poiasta temperature vode u bazenu Na sMci 000

ova aavlsnost 110za nepokIiven j pokri

nivoavodeu
e l ^ Va na
oH
31^ ***
SUtemperature
* * * 0d,,0sa
prema povrim
mvoa vode u S
bazenu,
oidinatnu
osu
porast
vode u PovlSlne
bazenu ukoiek.ora
C.
Na primer, z &Ak /a b = 0,5 , dobfj a se za nepokriven bazen:
- u predsezoni
- uglavntjj sezoni

a t = 2
A t - 3C

a z z A k /Ab = 2:

- upredsezoni

A t= BC

- Uglavnoj sezoni

A f = 11C

2a pakriven bazen Z iA K /A g = 0 ,5:

- upredsezoni
A t= 5 c
- u giavnoj sezoni
A t = 6C
h. zslA k / A b = 2:
- u predsezoni
A t= 12,5C
- uglavnoj sezoni
At = 16C
vanj evS^otvo
f dina,.am0Iteace
instalaega primeiBenih za zagreva^e vode u otvorenom bazenu fipe su dimenzge 10 m X 10 m X 2 m Sunfievom energjom.

468
A g = 10 m 10 m
Ak *

100 m 3

1 2 5 100 m s = 125 m s

Aid AB ~ 125
P ie m a s iid 315 z$.AK { A B u p ied sezo n i
_ u gavnoj sezoni

lj2 5 d o b g a s e :

A t - 7 C
A t = 10 C

A k o se uzm e u o b z ii a j e sre d n ja v ie d n o s t te m p e ia tu ie vo de u b azenu p re zagrevanja 15 C ,

o n d a izlazi d a j e te m p e ia tu ta v o d e u b a z e n u p o sle zagrevanja u p ie d s e z o m 22 C , a u glavno] sezom
2 5 C , to o dgovata p o tie b a m a . N ia te m p e ra tu ra u p te d s e z o n i se m o e p o v isiti dogtevai^em a viSa
te m p e ra tu ra u glavnoj sezo n i se sniava eim od av an jen i svee vode zb o g veeg broja kupaC a.
Z a oreivanje uStede i b ro ja g o d in a a m o rtiz a c jje , p o tte b n o je d a se o d re d e tto S c o ti za
slu a j. P rito m tre b a im a ti u v i u d a su so la m i k o ie k to ri za zagrevanje b a z e n a je d n o sta v m i p re m a
to m e je f tin jji.
5 0 0 1 )0 0 dinara

1 2 5 m 4 so iam ih k o le k to ra X 4 0 0 0 d in m '*
+ 100%
troScova z a o sta lu o p re m u so la rn ih in sta la c sa (c irk u la c io n a p u m p a ,a u to m a ts k a reg u lacjja, cev i i d t.
k a o i m o n tira n je op rem e)

5 0 0 .0 0 0 dinara

U kupno:

1 0 0 0 .0 0 0 dinara

Z a zagrevapje ovog b az e n a n a fto m p o tte b n o je 70 lita ia n a fte d n ev n o , to z a je d n u sezonu

iznosi:
7 0 i d " 1 '5 - 3 0 d = 1 0 5 0 0 i
10 5 0 0 i ' 3 2 in a ia I" 1 = 3 3 6 0 0 0 d in a ra
P re m a to m e u te d a u je d n c ij s e z o n ije 3 3 6 0 0 0 inara.
B roj g o d in a ain o rtizacije izn o si:
I jOOODOO d in ara
3 3 6 0 0 0 d in a ra g o d in a 1

2^)76 g o d in a

3 goine

O E L JA K

20.

S O L A R N E

S U A R E

XX

D E S T I L A T O R I

Vekovima su Ijudi suili svee voe, povre i meso da bi obezbedili hranu Za ziinski period. Za tu svrhu ijudi su koristili Sunevu energiju kao nqprikiadniju i najjeftiniju. Danas se za ouvanje hrane koriste friideri i zamrzivai, aii u krajevima gde nem a elektrine strnje jo uvek se koristi Suneva energija.
U novije vreme vee suare umesto Suneve energije koriste skupu i deficitarnu
energrju fosilnih goriva,iako se ova energija moe potpuno ili delimino zameniti solainom energijom. Ovo naroito vai za manje suare kqje se mogu koristiti u domainstvima za suenje voa, povra i mesa, u agroindustriji za suienje itarica i duvana, u
gradevinarstvu za suenje cigle i dr.
Jednostavna solama suara za suenje itarica prikazana je shematski na slici
316. Sunevi zraci (1) padaju
na staklenu iU plastinu providnu povrinu (2) , kojom je
pokrivena jedna strana rvenog sanduka (4). Izmeu providnog pokrivaa i dna sanduka je meuprostor (3) u
kojima se ventilatorom (5)
uduvava sve vazduh. Dno
rvene kutije je obojeno cmo
tako da se u prostoru (3)
stvara efekat staklene bate.
Zagrejani vazduh kroz Sru
gumenu iii plastinu cev (6)
uiazi u prostoriju (7) i sui
itarice. U naSm krajevima
nagib sanduka prema horizontu u vreme suenia itarica treba a bude 60.

470
Praktino je utvreno da kukuruz koji se suSi na ovaj nain ostaje sve do naiene setve, dok ostali deo kukuruza zbog vlage se kvari i postaje gotovo neupotiebtjiv.
Veoma su jednostavne male soiame suare za upotrebu u domainstvima naroito
na selu, Pomou ovili suara koje se mogu napraviti po principu uradi sam mogu se
suiti sljive, jabuke, smokve, masline i drugo voe, kao i razno povre. Ovakva solarna
suara prikazana je shematski na slici 317.
Drvena ili plasiina kutija (1 ) u unutranjosti pdkrivena je crnom m etaboni folijom, a spolja dobro izolovana i poarivena koso postavIjenom providnom piastinom
folijom ili staklenom ploom
(2). Sunevi zraci (3) proiaze
kroz ovu providnu povrinu i
ulaze u unutrargost kutije.
Sitno iseckani materijal za suenje postavlja se na pocinkovanu iami mreu (4) ispod
koje se nalari jedna crna izbuena metalna ploa (5).
Mrea sa materijaiom za suenje moe se izvui iz kutije
kao ladica iz stola (6) da bi
se uzeo osueni i postavio nov
SlBta 317
materijal za sueige.
Kada se u kuriji uspostavi efekat staklene bate, kroz otvore (7) na dnu k u tje
ulazi sve vazduh koji se greje u doiru sa crncm ploom pri prolazu kroz rrjene otvore,
Na taj nain materijal se brzo sui istovremeno direktnim Sunevta zraenjem, infracrvenim zracima crne metalnefolije i vazduhom zagrejanim efektom staklene bate.Vodena para osloboena iz voa i povra, prirodnom termikom cirkulacijom die se i kroz
otvor (8) odlazi u atmosferu,
U kutiji moe da se razvije temperatura od 60-160C i pri niskta spojargim iemperaturama, pa se mora obratiti panja na provini pokriva. Za tu svrhu moe se koristlti specijalno staklo, dvostruko iii trostruko zastakljenje, to poskupijuje solarnu suaru.
ak i pri niskim spoljanjim temperaturama, suenje voa i povra pomou ovakve solarne suare moe ase ostvari za 3-S asova.

201 SOLARNl DESTILATORl VOE

Nedostatak pijae vode u to p lta suvim predelima, naroito pustinjama, td ik o

zabrinjava Ijude kcji ive u tim predelima, da se vodi rat za prjau vodu. Stoga je
nastao problem da se iz vode bara, kanala, reka i jezera, kao i siane morske vode dobije
ista pijaa voda. Ov^ problem se reava destilacijom nadzemne i podzemne voe kao

471
i akne morske vode. Destilacija se vra koiiercjem elektrine energije, a u posiednje
vreme energetsike krize sve vie se koristi i Suneva energija, Razume se da se danas
ovaj probiem ne moe re&ti samo primenom Suneve energ|e, ali se procenat ueSa
solarne energije za reavanje ovog probiema sve vise poveava. Ovo je razumljivo jer
krajevi sa suvom klimom i pustipje su siromane pijaom vodom , imajudosta sunanih danaOvde e se razm otriti dva jednostavna solama destilatora vode kcji mogu
korisno posiuiti za
dobijanje pijae vode
iz kontinentaJne im o rske.
Jednostavni soiarni destilator shematski je prikazan na
slici 318. Crno obojena metalna kutjja ( 1)
visine od svega nekolik o centimetara ije je
dno dobro termiki
izolovano, pokrivena
je koso postavljenom
staklenom ploom (2). Na dnu kutije postavljena je piitka tamno obojena posuda (tepsija) sa vodom (3). Sunevi zraci (4) prolaze kroz staklenu plou i u kutiji stvaraju efekat
staklene baSte tako da se voda u posudi zagreva od 60-80eC. Voda tada isparava i na hlanoj staklenpj ploi se kondenzirje. Vodene kapliice tada klize du nagnute staklene ploe, iji nagib prema horizontalnoj ravni treba da bude najmatrje 10 .K a p |ic e vode pad^u na dno kuiije i destilovana voda dospeva u posudu (6) za korienje. vrsti otpaci
kontinentalne vode, odnosno so morske vode, taloe se na dno kutge u posudi i izvlaenjem posude mogu se odstraniti, a so upotrebiti.
Efekat opisanog solarnog destiiatora moe se poveati, ako se spoje dva ovakva
estilatora i tako omogui izlaz destilovane vode na dve strane ( s l 319). vrsti otpaci

Sfika 319

472
kontinentalne vode, odnosno so morske vode, odstrarg'uju se izslaenjem plitkdlt posuda
iz kutije sa obe strane.
Efikasnost soiamih destilatora. vode zavisi uglavnom od meteorolokih uslova,
povrSne osnove destilatora i visine vode u posudi. Maksimalna velima zastakljene povrine je 2 m x 1 m , jer se vee povrine vie zagrevaju pa se kondenzaja na staklu sma-

njt^e.
Za tanje slojeve vode solarna destilacija je efikasnija nego za deblje. Na pnmer,
u sunanim krajevima za slcjeve vode debijine 2 cm moe se dobiti destilovane vode
oko 6 lm 2 d "1, a za dvostruko veu deb^inu pod istim uslovima samo4 Itt? d ' .
Velike koliine destilovane vode u pustinjskim predelima danas se dobfja primenom
baterije ravnih solamih kolektora i koncentrisane Suneve energije vtsoke temperature.

21.

K ON V ERZIJA SUNCEVE U ELEKTRlCNU ENERGIJU.

S P O U N l FOTOELEKTRICNI EFEKAT. FOTOCELIJA

Jo 1888. godine fiziar Haivaks je pomou negativno naeiektrisanog elektroskopa zapazio da svee amalganlsana cinkana pioa pod uticajem kratkotaiasne ultraIjubiaste svetlosti emituje elektcone. Daijitn ispitivanjem utvreno je da ovu osobinu
imtgu i ostali metali. naroito alkaini i zemnoalkaini. Pojava da neki metali emituju
sa svcje povrine elektrone dok su pod u licajem svetlosnih zrakova nazvana je fotoelektrinim efektom, dobijeni elektricitet fotoelektricitetom, a emitovani elektroni
fotoeiektromma. Tako je krajem prolog veka uspostavljena veza izmeu svetlosnih
i elektrirsih pcjjava.
Fotoelektrini efekat objasnio je Ajntajn na osnovu Plankove kvantne teorije
svetlosti. Pri delovargu svetlosti na neki metal, energjja svakog apsorbovanog fotona
h v, gde je h Plankova konstanta, a v frekvencija svetlosti, jednim delom se mora utroiti na savlaivanje rada A potrebnog za otkidanje elektrona sa povrSne metala, a ostatak energije prelazi u kinetiku energiju elektrona mti2/ 2 , dakle:

Ovo je Ajntajnova jednaina fotoelektrinog

efekta za iju teoriju je Ajntajn dobio Nobelovu nagradu 1921. godine.
Ako m etale, koji emituju elektrone pod uttcajem
svetiosti, smestimo u evakuisanu staklenu cev, onda se
prilikom promene jaine upadne svetlosti mogu dobiti
impuisi struje promenljive jaine. kada se anodaikatoda
takve cevi veu u kolo jake elektrine baterije. Ovakve
cevi nazivaju se fotoelijama.
Alkaina fotoeiija prikazana je shematski na slici
320. Ona se sastoji iz stakiene evakuisane cevi u kojofj
se kao katoda K nalazi metalna poluciUndrina ploa.

m A

&

V////,t//

il 11111|i11
S ttk a 3 2 0

474
Ova ploa je na izubljenoj strani pievuena taukim slojem nekogalkalnogm etaia, na
primer, oksidom cezijuma na srebru, koji lako otputaeiektrone pri delovanju svetlosti.
Anoda A je metalna ica. Nasuprot katode na zidu staklene ce\i nalazi se maU prozor O
od kvarca ili specijalnog stakla koje proputa infracrvene i ultraljubiaste zrake, jer
obinostakloupriaovezrake,
Ako se elektrode alkainc fotoelije veu u kolo elektrine baterije napona 200 V
i svetiosni zraci propuste kroz jijen prozor da padaju na izdubljerd deo povrsine katode,
onda e ova odmah emitovati fotoeiektrone, koji odlaze na anodu. Na taj nain zatvorie se kolo baterije. Jaina nastale struje zavisi od broja emitovanih fotoeiektrona sakatode u fotoeliji, a taj broj zavisi od intenziteta svetlosti kqja pada na katodu. Jainu
dpbijene strtrje pokazuje miliampermetar,kcji je vezan u k o lo bateife.
Ovakve fotoelije sa evakmsanim cevima koje se nazivtgu fotocerima, pri naponu
o 100 V , kad se obasj^u svetlou rinjalice, mogu dati fotostrt^u jaine 0,2 m A . Fotoelije ispunjene nekim inertnim gasom, na prim er, argonom,mogu pri naponu od 20 V
dati i j au anodnu strtg u .
Primena fotoelija je viSestruka i veoma znaajna za savremenu nauku, tehniku
i privredu. Koriste se u fotometigi, televiziji, kod ton4iima, u automatizaciji i dr. UsavrSene fotoelije i elektronske cevi primenjene su u savremenoj eiektronici za konstrukd ju robota i elektronskih mozgova, ime je izvrena tehnika revoiurfja u industriji i
savremenom ivotu.

211

P O LU PR O V O D N ia

U pogledu elektrine provodijivosti vrsta tela se dele na provodnike, pduprovodnike: izolatore.

,
vrsti provonici imaju veliku elektrinu provodljivost zasnovanu na lakqj pokretijivosti njiijovih slobodnih elektrona u njihovcj unutranjosti. Poluprovodnici imaju'
siabiju pokret|ivost manjeg broja slobodnih eiektrona u odnosu na provodnike, a veu u
odnosu na izolatore. Izolatori imaju veoraa mali broj slobonih elektrona koji se kroz
njih veoma teko i slabo kreu tako da izolatori neznatno provode elektricitet.
Poluprovodnici se na temperaturi blizu apsolutne nule ponaigu kao izoiatori,pa se
moe rei da su izolatori specgalan sluaj poluprovodnika. lako nema otrih granica
izmeu provodnika, poluprovodnika i izolatora, ipak se uzima da specifian otpor kod
dobrih provonika iznost oko 10 7 ,2 m, kod poluprovodnika od 10 " O m do 10 i i m ,
a kod izolatora oko 1 0 12 S2 m.
_
Ovde e se detaljnjje razmotriti poiuprovonM s obzirom nanjihovznaaj zakonverziju svetlosne u elektrinu energiju,
Posle otirria. termoelektriciteta 1821. godine, zapaen je znaaj poluprovodnika,
a meu detektorima primenjenih u elektrinom kolu prvih radiotelegrafskih i telefonskih
prijemnih stanica u proiom veku nalaze se poluprovodnici koji se sastoje iz galenita
(PbS), pirita (FeS2) i telura (T e).
Danas je poznat veliki broj poluprovodnika,meu kojuna se nalaze elementi
S i,P ,S ,G e ,A s , Se,Sn,Te i J, kao i mnoga jedinjenja prvenstveno m etak sakiseonikom,
sumporom i telurom, na primer, Cu2O , PbS, FeSj i dr.
Nosiod elektrine strnje kod poluprovodnika kao i ko provodnika su elektrom

475
provoijivosti, ali je kod njih mehanizain provoenja elektrine struje drukrji nego kod
provodnika.
Pre svega, kod poluprovodnika elektroni provodljivosti nastaju toplotnim kretanjem. dok ko metala toplota nema nikakvog uticaja na njihovo stvararije. Dok je koncentracija slobodnih elektorna, tj njihov broj u 1 cm3 kod metala, reda veliine cko
1022 ,k o d poluprovodnika koncentracija siobodnili elektronaje 10 3 do 106 putam anja.
Istraivanjern je utvreno da elektrina provoijivost kod poluprovodnjka zavisi o temperature, a takoe od koliine neistoe tj. primese u njima i njenih hemjjskih
osobina.
K od poluprovodnika provod|ivost raste sa temperaturom odnosno speciflni
otpor opada sa porastom temperature. Kao Sto vidimona visokim temperaturanm poluprovodnicise ponakju kao da imaju svojstva metala, a na apsolutnoj nuli koncentracija
elektrona provodljivosti im iezava, pa tada se ponaaju kao izolatori.
Ovako ponaanje poluprovodnika nastaje zbog toga, to su kod njiii valentni elektroni jae vezani za atome usled hemijske veze, tako da se pod uzajamnim dejstvom
atoma ovi elektroni ne mogu udajiti iz svojih atoma, te ostaju u njima, Medutim, pod
uticaj em neke spoljaSnje energije valentni elektroni se mogu odvojti iz atoma i postati
slobodni elektroni iii eiektroni provodljivosti. Poto posnenute hemijske veze rrisujake,
razumljivo je da se one pod uticajem topiotne, pa i svetlosne energije, mogu prekinuti.
Pri procesu kidanja pojedinih veza izmeu atoma oslobadaju se elektroni provodijivosti kqji se mogu kretati po celoj zapiemini poluprovodnika. Ukoliko je via temperatura, utoliko e biti vei broj prekinutih hemijskih veza, pa prema tome i vei broj slobodnih elektrona. Otud je razumljivo a koncentracija slobodnih elektronakod poluprovonika raste sa temperaturom. Na mestima gde se prekine veza izmedu atoma i poiuprovodrrika nastaje otkidanje jednog elektrona usled ega dati atom prede u jon. Stoga
na takvom m estu, gde je nepopunjena veza nastige maipak elektrona, odnosno nastge
tzv. elektromka Supljina ili krae uplfina. Svaka upljina u poluprovodniku ponaa se
slino jednoj estici sa pozitivnim naelekttisanjem. Poto u svaku ovakvu upljinu moe
prei jedan elektron iz susene hemijske veze i popuniti je , a time ostaviti iza sebe novu
supljinu, razumljivo je da se ovaj proces moe kontinuirano ponavljati od atcrna u jednoj
hemijskoj vezi do atoma u sledeim hemjjskim vezama. a to je u sutini, ista pojava
kao da se pozitivno naelektrisanje premeta, tj, kree kroz kristal. Prema tame izlazi da
u poluprovodnidma kao nosioci naeiekttisanja siue i elektroni i upijine. Pri tome u
svakom istom poluprovodniku koncentracij a elekttona jednaka je koncenttaciji upijina. To je razumljivo, kad se ima u vidu da pri svakom otkianju elektrona, u hemijskoj
vezi ostaje po jedna upijina ije pozitivno naelektrisanje iznosi isto toiiko koliko i negativnog elektrona.
Radi predstave mehanizma prc* ocnja elektrine strujc u poiuprovodnidma
posmatraemo siuj kod poznatog elementa germanijuma (Ge). Germanij'.un je vrlo
k rt sivobeo kiistalan element sa podjenako izraenim metalnim i nemeta! i.n osobinama. Redni brcg mu je 32. U svom spoljanjem elektronskom sloju, a to je etvrti
sloj njegovog atoma, nalaze se etiri valentna elektrona. Germanijum kristalie u kubinom kristalnom sistemu, pa kao i kod dijamanta svaki mu je atom vezan sa etiri su-

476
sedna atoma, tako da se ovi nalaze u temenima tetraedra. Na slici 321 shematski je
prikazana projekcija strukture kristalne reetke gennarauma u horizontalnoj ravni.
Beli kruii predstavljaju atome germanijuma.
Pretpostaviemo da se kristalna reetka sastoji iz hemijski istog germanfjuma Ge, tj. iz istih
atoma. U kovaientnoj vezi etiri susedna atoma
germanijuma sa atomom na mestu Mt prekidom
jene veze oslobada se jedan elektron provodpvosti usled ega nastaje upijina sa pozitivnim naelektrisargem.
SLOSODUt ELEKTfifflll
Ve smo videli da se svaka upljina privlaenjem jednog elektrona iz susedne veze neutraS lik a 321
iiSe, ali time nastaje nova upijma itd., no koncenttacija siobonih elektrona jednaka je koncentracgi up^ina u poluprovodniku. Ako je
potuprovodnik pod uticajem elektrinog polja: onda nastaje vei broj slobodnih elektrona i upljina. N o taj brcj slobodnih eiektronam nogojem anjino to jek o d m eiala, pa
zato polupiovodnici imaju veliki specifini otpor.
0
Rauni pokazuju da u 1 a n 3 germanijuma na sobnoj temperaturi im a 2 10
slobodnih elektrona i upljina. Kad se ima u vidu da je koncentracija eiektrona u metalima reda veliine \Q22 cm "3 , ondaje razumljivo zatoje specifini otpor germanguma mnogo vei, i na sobnoj temperaturi (2 0 C )iz n o s ip = 5 0 J 2 a n .
U prirodi ne postcje isti poluptovodnici, tj. takvi kod kojih bi se kristalna reetka sastojala iz iste vrste atoma, nego sa doacima atoma drugih elemenata. Poto ovi
dodaci ili primese imaju uphv na formiranje slobodnih eiektrona i upijina u kristaincj
reetki, pa prema tome i na poveanje njene elektrine provodljivosti, razumljivo je da
se ba ovi poluprovodnici sa primesama primenjuju u praksi. Za tu svrhu upotrebljavaju
se poluprovodnici sa dodatim primesama vetakhn putem.
Ako usled dodate primese postane koncentracija elektrona vea od koncentraje
upijina u datom poluprovodniku, onda se takav poluprovodnik naziva n -tip o m (elektronegativan poiuprovodnik), a u obrnutom sluaju. tj. ako je koncentracija upljina
vea od koncentracije eiektror.a, poiuprovodnik
pripada p - tip u (elektropozitivan poluprovodnik). Pri tome primesa, koja daje slobodne
elektione, ima ulogu dom tora (davaoca), a ona
koja izaziva upljine, ima ulogu akceptoru
(primaoca).
Za vetako dobijanje kristaia geimanijuma povoljnog za tshniku primenu upotrebljava se kao primesa element bor (B) ili
aisen(As) (sl. 322).
Ako je gernianijumu dodat bor, onda
poto je bor trovalentan, njegov atom na mestl upljilia
tu Mj u kristalu vezan je samo sa tri susedna
atoma germanijuma, pa stoga etvrta veza je
SLOSOOUI ELEKTROU
slobodna. Stoga se moe jedan elektron iz suS iika 322
sednog atoma germaniguma, na primer, na

477
mestu M2 otkinuti i ispuniti vezu koja je nedosttgala na mestu M j, Usled prelaza jednog
elektrona atom bora postaje negativan jo n , a atom germanijuma na mestu Mz gubijenjem jednog elektrona postae pozitivan jo n , tj. na tom mestu nastala je upljina. U ovu
Supijinu moe prei jedan elektton sa nekog drugog atoma germanijuma i isto nastavljati usled ega se pozitivno naelektrisarrje premeta po kristalu.
Preraa tome jasno je da brpj atoma bora ne poveava bipj elektrona u kristalu
germanguma, ve samo broj up|ina u njemu. Dakle, germangum sa malom primesom
bora je poluprovodnik p tipa iH germangum p.
Poto se upljina ponaa kao jedva pozitivno naelektrisana estica, moe se smatrati da germanijum p ima pokretljive elektrine estice, pa tako nastaje provoenje
stn fleu n jem u.
.
Ako je u kristalnpj reetki germanijuma jedan njegov atom zamenjen atomom
arsena, n a primer, na mestu Mj (sl.322b),ondapotoje arsen petovalentan. tj. ima pet
valentnih elektrona, etiii e se vezati sa etiri susedna atoma germanijuma, dok peti
elektron ostane nevezan. Ovaj dobodni elektron ve pri sobnoj temperaturi pckree se
kroz reetku kristala i provodi elektrinu struju. Prema tome razumljivo je da svaki
atom dodatnog aisena, daje po jedan slobodni elektron ukristalnpj reetki germanijuma.
pri emu se u trjemu ne poveava broj uppna. Dakle, gennanijum sa malam primesom
arsena je poluprovodnik n tipa ili gennan$um n.
Imajui u vidu da u 1 cm3 kristala germanijuma pri sobnpj temperaturi ima 1Q22
njegovih atoma, onda u sluaju da broj atoma primese arsena iznosi milioniti eo od
brpja germariijuma u 1 cm3, jzlazi da germanijum ima iO21/ 10 6 = 10 16 slobodnih
elektrona.
Poto u 1 cm3 istog germanijuma ima oko 10ls stobodnih eeltrona, izlazi da u
1 cm3 germanijumu n tipa, sa pomenutom primesom arsena,im a dco 1000 puta vei
brcj slobodnih eiektrona, nego u istom germanijumu, pa zato bolje i provodi elektrinu struju nego isti germanijmn.

212 UNUTRASNJI FOTOELEKTRICNIEFEKAT.

FOTONAPONSKE ILISOLARNE ELIJE

Razmatrana je ppjava spoljanjeg fotoelektrinog efekta koja nastqe pri otkitianju

slobodnih elektrona sa povrine metala i rgihovom odlasku u okolni prostor, ako primanjem energije fotona upane svetlosti dobiju kinetiku energiju, kpja je vea od izlaznog rada, koji treba utroiti da bi elektroni izah iz metala. Na ovpj ppjavi zasnovane
su fotoelije.
Meutim, iz razmattanja csobina poluprovodnika ve je poznato da oslobaanje
valentnih elektrona i stvaranje upljina u kristalima poluprovodnika moe nastati apsorpcijom svetlosti. Pri tome valentni elekttoni, kpji su osloboeni iz veze u kristainpj
reetki ne izlaze iz datog tela u spoljanji prostor, jer energija kcju su primiU od fotona
upadne svetlosti n |e dovoljna za irjihovo naputarge tela, ali se u njegovoj unutranjosti mogu kretati po uticajem elektrinog napona to uslovljava elektronsku provodljivost datog poluprovodnika. Ova pojava oslobadarrja valentnih elektrona u poluprovonicima apsoipcijoin fotona upadne svetlosti naziva se unutranji fotoelektiini efekat.
Na ovoj pojavi zasnovane su fotomponske ili solame elije.

478
Ve je pozuato a dobru fotoprovodljiTOSt pri pcjavi unutrasnjeg fotoeiektrinog efekta tmaju kristali germanguma, silicijuma, fosfora, joda, telura, sumpora, sfalerita i d|am anta,kao i cksidi, suifidi, selenidi i teluridi skoro svih elemenata.
U Drugom svetskom ratu nastavijena su istraivanja osobina poiuprovodnikaposebno germanijuma i silicijuma, u cilju njihove primene kod radara i za detekciju centimetai& ih elektromagnetnih talasa. Nastavijena istraivanja poluprovodnika doveia su do
zakljuka, da se slobodni nosioci naelektrisanja, koji postcge u poiuprovodnicima, mogu
iskoiistiti za pojaavanje slabih elektrinih oscilacrja odnosno signala, kcgi se upotrebljavaju u radio prenosima.
Istraivanja koja su u tom cifju vrili ameriki fiziari Bardi (Job.nBardeen),Breten (W. Brattian) i okli (W. Schokley) 1948. godine dovela su do rezultata, dakristali
germanguma sa podesnim oblikom i kontakrima mcgu vrritiistu funkcijukao i elektronsike triode, tj. mogu siuiti kao amplifikatori, koji digu naponsko pojaanje. Na tig nain
ostvarene su hludne triode.
Ove hladne triode, kcje se zasnivaju na pojaavakom dgstvu poluprovodnika,
poznate su pod imenom tranzistori.
T o ime nastalo je o naziva, prenosni otpom ik, na englesbom jeziku (Trans
-fe r Res-istor).
Tako je otpoela era primene pohiprovonika kao amplifikatora. Pri izradi tranzistora kao osnovni element ngpre se koristio gennanijum, koji je kasnije zamenjen
silicijumom. Silicijum je manje osetljiv na promene temperature nego gerinanijum, a
njegova taka topljenja je oko + 1400C. Hemijski je aktivniji od germanijuma, ali su
dobijanje istog silidjuma i njegova priprema za primenu na principu p n prelaza, tei nego kod germanijuma. Meutim, pokazalo se da monokristal silicijum pripremljen
za p n prejaz moe da zadovop vie zahteva nego germangum, naroito pri viim
temperaturama.
estogodiiga istraivanja osobina geimanijuma i silicijuma koja su vtili saradnid
Belove telefomke laboratorije, dovela su 25. aprila 1954. godine do otkria prve siiicijumske sokm e ehje. Ove elije, koje su poznate takoe pod itnenom Suneve i fotonaponske eiije, omoguile su irektnu konverziju Suneve u elektrinu energiju.

213

p n SPOJ. POLUPROVODNIKE IOIJE

Kada se dva poluprovodnika, od kojih je jedan p - tip a, a drugi - tip a, stave je dan uz drugi, dobija se vosiojna struktura koja se n a z iv a p -fi spcg (sl. 323).Karakteristika p - n spcja je dase on ponaa kao elekirini ventil,kcjiproputa stngu ujednom
smeru, a u drugom veoma slabo ili nikako. Stcga >vaj spoj slui kao ispravlja elektrine stroje i predstavlja ustvari poluprovodniku, p - 3i kristalm diodu.
Ovakvo ponaarge p n iode moe se objasniti pomou heme na slid 323. Neka
Su p i n tipovi poluprovodnika, pri emu su kruiiina sa znakom + oznaeni donatori,
kruijma sa znakom - akceptori, dck su slobodne up|ine oznaene sa +, a slobodni
elektroni sa ~ .
Slobodni elektroni iz n - t i p a ne mogu prelaziti u p ~ tip , da bi se neutralisaii
sa upginama u njemu, jer ih. odbijaju negativna naelektrisarga akceptora, kcje ovaj

479
tip sadri. Isto tako ni pozitivno naelektrisane Supljine ne m ogu p iei k ro z dodim u
povrSinu iz! p -tip a u n tip , usled odbijanja pozitivnog naeiektrisanja donatora koje

a)

n
P
% - *

b)

B
SBka323

sadri n tip. Prema tome da bi elektroni i upljine mogle prokziti kroz dodirnu povrSnu p n sastava, potrebno je da savlaaju postojeu obcjnu siiu, kcja se naziva potencijalm bcrijera.
Stoga da bi nosiod pozitivnog i negativnog naelektrisanja, tj. upijine i elektroni,
mogli saviadati potencgalnu banjeru i kretati se kroz diodu, odnosno, kroz p - n spoj
nekog poiuprovodnika.potrebnoje uioiti energgu dovojne jaine.
Za tu svriiu prikljuuje se baterija B (sl. 323 a) na diodu tako da jen jen pozitivan
pol vezan sa p tipom, a negativan pol sa n - tipom poluprovodnike diode. Samo pri
ovakvom ukljuenju baterije na p - n diodu moe kroz nju proticati elektrina struja, pa
se zato ono i naziva uklfuenje u direktnom ili propusnom smeru. Iz sheme se vidi da se u
tom sluaju slobodni elektroni iz n tipa u&ied odbojnog delovanja negativnog pola
kreu na suprotnu stranu ka pozitivnom polu poSto saviadaju potenciiainu barijeru.
Isto tako se upljjne iz p
tipa kreu ka negativnom polu baterije, prolazei kroz
barijeru na doimoj povrini. Dakle, kroz p n diou tee struja od pbzitivnog ka
negativnom polu baterije. Poveanjem napona baterije raste intenzitet struje kroz p n
diodu.
Meutim, ako se baterija ukljui na poluprovodniku diodu promenjenim polovima (sl. 323b), tj. tako d a je negativan pol vezan za p tip, a pozitivan pol za n - tip ,
elektroni e se kretati od odirne povrtne ka pozitivnom polu baterje, a upijine ka
negativnom polu. Pri ovom tzv, ukljuenju u inverznom iU nepropusnom smeru, kroz
p - n diodu ne protie elektrina struja, jer polovi baterije odvlae elektrone i Supljine
od dodime povrane.
Na osnovu izloenog izlazi da se poluprovodnika dioda koristi kao ispravlja
elektrine struje za pretvaranje naizmenine u jenosmemu struju.
Treba imati u vidu da u poluprovodniku n - t ipa ima i mali broj upljina, a u poiuprovodniku p - t i p a mali broj eiektrona. Ovi manjinski nosioci suprotnih vrsta elektriciteta obrazuju jeinu struju u ovom sluaju. Intenzitet ove struje se ne menja promenom napona, jer se time ne menja broj nosilaca elektrine struje,
Poiuprovodnike diode koriste se u elektronici ve cko 30 godina i predstavljaju osnovne elemente u primeni elektronskih kola. Ima ih vie vrsta, a razlikuju se prema
materijalu od kojeg su sainjene, nameni, konstruk.ciji i karakteristikama. Za konver-

480
ziju Suneve u eiektrinu energgu karakteristina je njena prim ena kao fotonaponskog elementa.

214 POTENCIJALNABAKIJERA p - n SPOJA.SOPSTVENINAPONDIODE

Za pretvaranje svetlosne u elektrinn energiju, odnosno za fotoelektrinu konpomou poluprovodnike diode, bitna je njena osobina spontanog uspostavljanja sopstvenog napona ili barijere izmeu p i n sb je v a , Ova pojava je posledica procesa
difuzge elektrona i Supijina u njihovoj tenji da uspostave ravnomernu prosenu gustinu
u svim delovima poluprovodnika, slino difuzfli gasova razliitih gustina. ESektroni
iz n ..stoja gde im je velika gustina prelaze u p sloj gde je njihova gustina m ala, a up^ine iz P sioja gde im je gustina velika u n sloj gde je njihova gustina mala.
M eutim , im elektron iz elektrino neutralnog n - slcja pree u p sloj, u n slcju
se javlja viak pozitivnog naelektrisanja, a u p sloju viak negativttog naelektrisanja.
Na taj nain se u p slcju javlja mali napon inveiznog smera koji spreava prelazak
novih elektrona iz n sloja u p - sloj . U p o etk u ovaj unutiargi ili inverzni napon nije
ovoijan da sprei kretanje elektrona, ali dolakom novih elektrona inverzni napon
se poveava tako da u jednom tren u tk u postie vrednost dovoMnu da sprei daiji prelazak elektrona. Taj napon se naziva potencifalm barijera p - n spoja ili sopstveni napon

verziju

poluprovodnike diode.
Barijera se obrazuje na samom spoju poluprovodnika p i n tip a. N jena hrina
iznosi nekoliko m ikrom etara, a visina od 0,75 2,25 eV .
Razumljivo je da sve to je reeno za elek tro n e, vai i a upijine. Sa njima se oigrava identian proces koji dovodi do unutrartjeg (inverznog) napona p n spoja.
T reb a im ati u vidu da je sopstveni unutranji napon poluprovodnike
iode inverzan s obzirom na polam ost
diode. M eutim , poto je poluprovodnika dioda izvor napona onda ona u spo|a n je m k o lu Sk (sl. 324) pioizvodi
elektrinu struju kakva se ja v |a pri
direktnom smeru nap o n a,
n
P
Uspostavljanjem unutranje barijere p - n spoja, ne prestsje kretanje poSlika 324 - B -bsiifera; (-} - negatvno
naelektrisanj; (j) -pozitivno naelektrisanje; 0 -elektron; - Sup|ina

jed in ih elektrona i u p |in a kroz spoj,

Pojedini elektroni se vraaju u n - s io j
a upljina u p - s p o j , Sto izaziva nove
prelaze preko barijere radi uspostavljanja ravnotee. Prem a tome ovde se radi o procesu dinam ike ravnotee pri kojoj je srednja vrednost elektrine struje kroz b a r|e ru
jednaka nuli. Ova pojava analogna je principu ravnotee toplote u kretanju prem a kome
uzajamno zraenje dva tela ne prestaje n i ta a ,k a d a im se tem perature igednae.

481
215 SILICUUMSKE FOTONAPONSKE CELIJE

Ve je reeno da su istraivanja poluprovodnika pre tri ecenije dovela do otkria

da se poluprovonici germanijum i silicijum mogu iskoristiti za konverziju Suneve u
elektrinu energiju. Konstatovana je i prednost silicijuma u onosu na germanijum pri
konstrukciji fotonaponske elije, Na primeru germanijuma detaljno je prouen princip i
mehanizam nastanka donatora i akceptora, kao i nastanak elektrine struje kretanjem
elektrona i upljina. Mehanizam je isti i za dmge kombinadje poluprovodnika pri obrazovanju p n spoja. Poto su za sada iru primenu naie samo solarne elije koje koriste
silicijum kao osnovni materijal, dalja izlaganja o soiamrm ehjama zasnivac se na silicijumskitn fotonaponskim elijama.
Element silicijum (Si) je etvorovalentan to znai da od 14 elektrona kpji se nalaze u svakom siiicijumovom atomu, etiri su sposobna da stupaju u kontakt. Oni se
naiaze na spoljanjoj ijusci atoma, labavo su vezane za atom i mogu se kombinovati
sa atomima ostalih elemenata i formiiati hemijsku smeu, ili se mogu povezati sa ostalim atomima silicijuma da stabiiizuju strukturu kristala. U kristalu silidijuma svaki atotn
se okruuje sa etiri jednaka susedna atoma, On eli dva etoktrona sa svakim susedom,
jedan riastiti i jedan susedov, i zato lei u centru tettaedra ije je svako teme mesto
drugog silicijumovog atoma. Ovo moe biti proireno u beskonanost, tako da je svaki
atom , osim centralnog, okruen sa etiri jednako ualjena suseda. Rezultat ovog geometrgskog prikaza je kockasta kristalna struktura karakteristina za dijamant (sl. 325).

Kristal od istog silici/uma ima kockastu strtflcturu, prikazanu ovde zbog jednostavnosti u dve dimenzije. Siiicgumov atom (beli kruii) ima etvorovalentne elektrone.
Svaki atom se vrsto drr u kristalnoj reetki delei dva elektrona (cme take sa svakim

482
o etiri suseda na jednakoj udaljenosti od njega. Povremeno e toplotne vibracije ili
foton svetlosti spontano dovesti dovojjno energjje da pokrenu jedan od elektrona u mvo energije gde je elektron slobodan da se kree kroz kristal i provodi elektnnu struju.
Da je struktura kristaia sUicijuma savrSena, svaki elektron bi bio vrsto vezan
u poziciji pomou elektrostatike sile izmeu njega i dva atoma kojima pomae da budu vezani. Takav kristal bi bio savr&n izolator zato Sto ni jedan elektron ne bi bio siobodan a'se kree ako bi se na njega prikljuio napon. U metaiima koji su dobri provodnici elektriciteta elektroni se slobodno kreu i nasiaje elektrina struja kadgod se
prikjjuinapon.
U kristalu silicijuma potrebna je znatna koiiina energ|e a bi se razbtia veza
izmedu jednog elektrona t dva atoma koje on vee, tako da taj elektron bude na raspolasaniu za sprovoenje elektrine smtje. Postcji nekoliko naina da se ova energga,
k d a za silieijum iznosi oko 1,1 elektron volt, moe dobiti- Ona se obija spontano
kadgod jedan elektron prima dovojno veliku koncentracgu roplotne energge, Na. btio
koioj temperaturi, osim na apsolutnoj nuii, postoji uvek nekoitko elektrona u siiirajumu sposobnih da provode elektrinu struju i taj broj elektrona se poveava kaia temperatura raste. Prema tom e.kristal siHcguma nije savrSen.ve ima izvesnu provodljivost
eiektrine struje. Provod|ivost je mala u poreenju sa onom kod m etak, ali je vana
osobina kristala ...
Kada jedan elektron dostigne stepen energije poznat kao zona provod^ivosti iii
kondukriona zona, gde moe da igra ulogu u provoenju elektrine energije.on prelazi iz zone neprovoljivosti ili valentne zone u kondukcionu. Na njegovom mestu ostaje manjak elektrona nazvano supljmom. Vezani elektron sa susednog mesta se moe
pomeriti u upljmu i tako sa njim promeniti mesto. I elektroni i Supijine se mogu zbog
toga kretati unutar kristala i njihovo zajedniko kretanje ini mreastu elektrinu struiu . Kada se prikljui izvestan napon, elektroni koji su osnovna jedinica negativnog naelektrisanja, kreu se prema pozitivnom potencijalu, a upijine se pomeraju prema negativnom potencijalu,kao da su bili pozitivno naelektrisani.
Energija svetlosti koja pada na kristal moe pokrenuti elektrdne iz valentne u provodnu zonu stvarajui pritom slobone elektrone i upijine u jednakom brqju:. Kvantt
svetiosti-fotoni, predaju tada svcju energiju E f = h t > elektronima u suaru sa qimaKada proton dopre u unutranjost poluprovodnika i ako je njegova energija jednaka
Oi vea od k diine energije potrebne da pokrene elektron iz valentne u provodmku
zonu, onda on daje par elektron-upljma. Naime, kada se proizvede slobodan elektron,
oitda iza njega u atomu ostane upljina.
Prema tome kada se fotoni dovojne energije sudare sa istim knstalom siiicijum a, stvaraju se elektroni i upljine slobodni da se kreu u unutranjosti kristala. Ako
se na ovaj kristal obasjan svetlou ne prikjui nikakav spoljanji napon, onda e elektroni i upljne lutati kroz njega i tako obrazovati mreastu elektrinu struju. Kada
na svom putu provodniki elektron susretne upljinu on upada u i^u. Taj elektron 1
SupBina ponitavaju jedno drugo ime elektron ispada iz zone provodljivosti i ponovo
se vezuje u struktum tog kristala. Energija kcja je apsorbovana u stvorenom paru elektron-upiiina je osloboena kao pritisak koji neznatno poveava temperaturu knstala.
Da bi se elektroni i upijme upotrsbili kao izvor elektrine energije, potrebno je
da se spiei rekombinovanje elektrona sa up|inama u unutranjosti kristala, a ovo

483
omogui u provodniku izvan kristak. Prolazom slobodnih eiektrona obrazovanib u kristalu kroz spoijaittji provonik dobija se elektrina stnrja koja se moe iskoristiti za koristan rad. Ovo usmeravanje kretaiga eiektrona i Supijina moe se postii koristei suprotna svojstva poluprovodnika n - t i p a i p tipa.
Kao to se vidi kod istog kristala silicijuma uzajamna veza izmeu dva susedna
atoma otvorena je posredstvom njegova dva eiektrona. Ovakva veza naziva se kolektivna kovalentna veza, a elektroni valentnim elektronima. Krista] siiicguma bez defekata
u njegovoj strukturi i na temperaturi u bliziru apsolutne nule, ponaa se kao izolator.
Valentni elektroni dre se vrsto u kovalentnoj vezi i nema slobodnih, odnosno provodnih eiektrona, koji bi bili nosioci eiektrine struje. Kada se kristai sihcijuma zagreva elektroni sve ivlje trepere na svom mestu u kovalentncj vezi. Pri dovoljno visokoj
ternperaturi toplotna energija kida kovalentnu vezu i elektroni se oslobaaju. Tako
nastaju slobodni ih provodni eiektroni. Energija potrebna za kidanje kovaientne veze
naziva se energga veze ili energija procepa,pri emu je procep energetski razmak izmeu valentne i provodne zone. Zbog slabe povezanostj izmedu atoma sihcijurm! i elektrona u njegovoj spoljanjoj ljusci, fotoni svetiosti hnaju dovoljno energije da elektrone
prebace iz valentne u provodnu zonu. Za monokristal silicguma energija veze ih energija procepa iznosi 1,12 eV.

216 DOPINGOVAN.IF KRISTALA SLLIClJUMA

Kada se u ist etvorovaientni kristal sihcijuma (Si) ubace kristah sa manjim ili
veim brojem slobodnih elektrona, onda se kae da je ist kristal sflicijuma dopingovan
ovim kristalima. Dodati kristali nazivaju se dodaci ili primese. U dopingovanom sihcg umu stvaraju se provodniki elektroni i upijine. Potrebna energija. za obrazovanje
parova elektron -upijina, potie od eiektrinog neslaganja izmeu primese i silicijuma.
Za izgradniu sUidjumske fotonaponske elije potrebno je da se ist silicijum dopinguje borom i fosforom.
Element bor (B) je trovalentan to znai da u spoljanjoj Ijusci ima tri siobodna
ili provodna elektrona. Kada se ist etvorovalentan silidjum dopingtge trovalentnim
borom, onda se ovaj kristal naziva poluprovodnik p - tip a , poio ima visak pozitivno
naelektrisarjfli upljina (si. 326). To znai da bor u silicijumu ima ulogu akceptora.
Svaki Borov atom (tamni kruii) ima samo tri valentna elektrona, tako da dva
elektrona eJi sa tri od svakog susednog atoma silidjuma, a jedan sa etvrtim atomom
sUidjuma. Prema tome silidjumov kristai p - tip a ima istu strukturu kao ist silicijum,
ah sadrimnogo vie upljina nego provodnikih elektrona.
Eiement fosfor (P) je petovalentan to znai da u spoijanjoj ljusd ima pet elektrona koji mogu stupati u vezu sa drugim atomima. Silicijumov kristal u kome je mali
broj atomskih mesta zauzet fosfomim atomima umesto silidjumovim, jo uvek ima
osnovnu strukturu sihcij uma- MeSutim, on e sada u zoni provodljivosti imati posebne
elektrone poto nema posebnih vezivnih mesta na raspolagarrju. Silidjumov kristal opingovan fosforom je poluprovodnik n - tip a , zato to ima viak negativno naeiektrisanih elektrona (sl. 327).
Svaki fosforov atom (beli kruii) ima pet valentnih elektrona, tako a nisu svi
u kristaincrj reetki. Prema tome siiicijumovkristal n - tipa ima viak slobodnih elektrona.

4S4

S liia 326
Dopingovanje laistaia ne samo da poveava njegovu elektrinu provoljivost,
nego i ini kristal sposobnijim da primi elektrone ili upijine. Jedan kristal n tip a,

koji ve ima vie eleKtrona nego sto mu treba za povezivanje atoma, ali ne i viSe nego
to mu tteba za njegovu elektrinu neutralnost. moe brzo da primi slobodne elektron e. Iz istflt razloga kristal p tipa ima afinitet prema upljinama.

485
217 FOTONAPONSKl EFEKAT

Silidjumska fotonaponska ili solarna eiija izgraena je tako da usmerava mreasto kretanje elektrona i upljina. To se postie na taj nain Sto se na gomju stranu
tanke ploice od silicrjuma p tipa nastalog dopingovanjem siiicguma borom koji ima
jedan provodni elektron manie nego siiicijum, nanosi tanki sloj silicijuma n tipa, nas talog dopingovanjem siiicijuma fosforom, koji ima jedan provodni elektron \ise od
silicguma (sl. 328).
K.ada fotoni svetlosti dovoljne energije prodru kroz tanki slcrj silitijuma n tipa
u unutranjost kristala, oni izbijaju elektrone iz spoljanje ljuske atoma silicijuma i tako
se obrazttju parovi elektton-upljina. Ako se parovi eiektron upijina obrazuju u blizini spoja kristaia p i'n tipa, onda e zbog suprotnog afiniteta kristala p i n tipa prema
elekttonima i upljinama nastati mreasto kretanje elekttona i uppna u suprotnom
smeru. Ova mreasta struja suprotnog smera postcji sve dok unutranji napon soiarne
elije moe daizbati pojedine eiekttone iz spoljanje Ijuske atoma silicguma.
Struja moe biti odvedena iz eiije kroz strujni krug koji ini elektrini spoj sa
piednjom i sa zadrjom povrinom ebje. Upravo kroz spoljni strujni krug elekttoni
upadaju u sloj n tipa, nalaze svcj put natrag u sloj p tipa i mogu ponovo da se kombinuju sa upjinama. Ako spolni strujni krug ima vrlo slab otpor, eiekttina struja
koja tee kroz njega je mera k oline izgubjenih. elektrona i upljina prilikom rekombinovanja.

Slika 328

Za istraivanje osobina i efikasnosti siiicgumskih solarnih elija, potrebno je da se

detaljnije razmotri delovanje svetlosnih fotona kada se eiija izloi uticaju svetlosti
(sl. 328). Kada foton svetlosti ( 1 ) odgovarajue energije dopre u eliju blizu granice

4S6
dve wste kristala i naie na atom silicijuma (mali krui), on obiazige par elektron
(*) Sup|ina (o), Izbijanjem elektrona iz spoljanje Ijuske atoma silicjjuma obrazuju
se upEine, a elektron preiazi u zonu provodljivosti. Eneigrja potrebna da se elektron
prebaci u zonu provodpvosti je energija veze ili energija procepa. Pokrenuti elektron
tei da pree u sioj silicrjuma n - t i p a , a upljina te ik a sloju silicguma p tipa. Elektroni prikup|eni koiektorom A kqji je prikljuen na gornjoj strani solame eiije, prolaze kroz spo|aigi provonik i stiu u kofektor B prikijuen na donjoj strani gde se rekambinuju sa upljinama. Prolazak elektiona kroz spoljanje kolo je u stvari elektrina
struja dobijenaiz Suneve energije im oe se koristiti.
Ako foton (2) sa energijom veom od energije veze pogodi atom silicijuma, on
opet daje napon potreban za obrazovaige para elektron-upijina, a viak energije se
pretvara u toplotu. Foton (3) energrje manje od energije veze,prolazi kroz elgu tako
da se du njegove putanje ne obrazuju parovi eiektron-upijina. Neki fotoni (4) se odbijaju na prenjoj strani eKje ak i onda kada se na nju nanese antireffeksioni slcj.
Kao to e se videti ovo je jedan od zazioga to silicgumska soiarna elga ne moe da
pretvori vie od 18% primljene Suneve energije u eiektrinu.

21S

E N E R G IJA V E Z E 1 SU N CEV O Z R A E N JE

Energija veze ili procepa je razliita za razliite poluprovonike, a izraava se u

elektronvoltima (eV) iK talasnom duinom svetlosti koja ima potrebnu energiju. Silicijum ima energrju veze od 1,12 elektronvolti to znai d a je toiika energija poirebiia
da se rgegov elektron iz valentne ubaci u provodniku zonu, Ova energija odgovara
talasnoj duini svetlosti od 1,1 gm , koja se nalazi u infiacrvenom podruju Sunevog
spektra.
Energija zraenja taiasne duine vee od 1,1 pm , manja je od energije veze i zato
nije dovogna da ubad elektron iz valentne u provodniku zonu. To zriai da se energija ovog zraenja ne moe koristiti za konverziju Suneve u elektrinu energiju- Za
ovu svrhu moe se koristiti sarno Sunevo zraenje taiasne duinemanjeod 1,1 p m . Meutini, samo oko 50% ovog zraenja se probija kroz Zem |inu atmosferu na putu od
Sunca do Zemije. Fotoni ovog zraenja imaju potrebnu energiju veze za obrazovanje
parova elektron-upljina u siiicijumskoj solamoj elgi. Veinu fotona energije vee od
1,12 eV zadrava Zemijina atmosfem.Kao to je reeno viak energije ovih fotona u odnosu na energiju veze, umesto u elektrinu, pretvara se u toplotnu energrju.
U tabefi T - 88 dat je teorijski makstmalni koeficgent korisnog delovanja u proT -8 8
Poiuprovoti n it

E aerg iia veze

u eV

f? u %

Silicaum

in d jju m -fo sfo i

(JnP)

G uijjum ctrsenid
(G aA s)

K a d m J um -te lu r|u m

(Sb
1,12

1,25

1 #

1,42

22

23

24

24

(c<rre)

centima od energije veze za etsri razliita poluprovodnika. Zavisnost je data za iealne uslove iznad Zem |ine atmosfere, k tji su ispunjem pri korienju solatnih e l|a za
svemirske letiiice.
Kao to se vidi osnovna fizikalna ogranienja smanjuju korisnost ak i jedne ideaine fotonaponske eiije na manju od 25%. Energija veze i koefijent korisnog delovairja najnepovoljngi su za silicajum. Meuiim, zbog njegovih dxugih pozitivnih osobina
o kojima je bilo govora, silicijum je dobio prednost u sadanjoj proizvodnji fotonaponskihelija.

219 KOEFICUENT KORISNOG DELOVANJA SIUOJUMSKE SOLARNE ELIJE

Za odreivanje koeficijenta korisnog delovanja silicijumske solarne ei|e potrebno je da se razmotre svi gubici upadnog Sunevog zraertja pre rtjegove konverzije u
elektrinu energgu i isporuke ove energtje potroau.
1. Fotoni energije vei od 1,12 eV pored stvaranj a parova eiektron-supijina, imaju viak energge koji se pretvara u toplotu. Stoga ovaj viait energije predstavlja gubitak za konverziju Suneve u elektrinu energtju. Ovaj gubitak iznosi oko 28%.
2. Sunev spektai sadri izvestan broj fotona ija je energija manja od energetske
veze izmeu valentne i provonike zone. Ovi fotoni ne stvaiaju parove elektron-upljina
kao nosioce elektrine struje i ne doprinose struji elije, Posiedica ovog je gubitaic u
konverziji Suneve u eiektrinu energiju u iznosu od oko 19%.
3. Napon kcji se postie na kolektorima siiicijumske fotonaponske elije uvek
je manji od eneigije veze. To znai da se ne koiisti sva energija predata elektronu pri
njegovom prebacivanju iz valentne u provodniku zonu. Tako nastaje gubitaa od dco
15% energrje.
4. Poseban problem preostavija prikupljanje provodnikih elektrona obrazovanih
Sunevim zraenjem na gornjoj strani silicijumske fotonaponske ehje i njihovo usmeravanje negativnom kolektoru u cilju kretanja kroz provodnik spoijnog kruga. Idealni kolektori provodnikih eiektrona biii bi tanki slojevi metala icoji bi prekrih celu prednju i zanju stranu sunane elije, pravei dobru elektrinu vezu sa njom. Takav kolektor ne predstavlja ozbiljan problem za zanji deo elije. Medutim, provodnik koji prekrivas prednju stranu elije trehalo bi da bude proziran za Sunevu svetlost. Iz bitnih
razloga dobar provonik nije providan i tako nema naina da se pokrije prednja stra
na slojem koji je dobar provonik elektrine strig e.a u isto vreme dozvoljava svetlosti.
da ue u kristal. Za sada se mora napraviti kompromis pravei provoniki pokriva
na prednjoj povrSni elrje sto je mogue manji, minimizirajui razmak izmeu take
gde se struja stvara i najblie take gde se kup|a.
Kompiomis predsiavlja svojevrsni kompleks problema. A ko se pokua napraviti provodnik u vidu izuzetno lankih metalnih ica, u vezi sa povrSnom kristala samo
mali procenat povrine elije bie neprozraan za svetlost. Medutim, otpor tog kolektora bi bio veoma velifci, a energija bi se gubiia i zato to bi se ice grejale od struje.
Da bi se smanjio otpor u jednoj sadasnjqj sunevoj ehji oko 10% prednje povrine
je prekriveno kolektorom kcji spreava 10% upotrebive svetlosti da ue u ehju.Zbog
toga je rad eije smanjen od idealnog za oko 9%.

488
5 . Maksimalna snaga silijumske solarne elrie Pmax = Um Im , gde je Um makmalni napon, a l m maksimalni intenzitet elektrine stnge uvek je manji od ieonjski
odreene njene karakteristike, Sto prouzrokuje gubitak od oko 5%.
6. Eiektroni i up|ine proizvedeni Sunevim zraenjem imaju ogranieno vreme
slobodnog kretaiga tako da se neki od njih rekombinrgu pre nego to stignu do kolektora kao elektroda. Sem toga, solarna elija se ne sastoji od savrenog kristala silicijuma
niti od edealnih koliina i odnosa primesa n i p-tipa. Sva odstupanja od savrenosti
u stnislu hemijske istoe ili tanosti struktuie kristala, vode k a opadarrju korisnosti.
Neistoe mogu prouzrokovati proticanje struje kroz spoj u obmutom aneru i kristalografka nesavrenost se moe prikazati kao zaraka gde se elektroni i praznine mogu
ponovo kombinovati i tako izgubiti. Sve ovo doprinosi gubitku od oko 4%.
7. Kao to je ve reeno gubid nastaju i zbog optike reflessije svetlosti na gorirjoj povrini solarne elije. Ne postoji nain d ase ovo odbijanje sprei, ali se ono moe svesti na najmanju moguu meru pomou antirefleksionog sloja, providnog materijala takve debljine da se zrad svetlosti odbijaju sa povrine kristala i prepliu sa zracima
odbijenim sa prenje povrine premaza. Z rad reflektovani na ovaj nain pojaavaju
zrake koji dopiru u kristai. ak i najboiji antirefleksioni sloj, m eutim ,m oe biti napravljen tako da se slae samo sa jednam talasnam duinom u Sunevom spektru. Spedjalnom obradom povrine kristala i nanoenjem antirefleksionog sioja, gubitak zbog
optike refieksjje se smanjige na oko 3%.
8. Veoma tanki osetijivi gomji doj solame elije ne apsorbuje sve fotone kojipadnu na njega, ve jedan deo apsorbuje zadnji kontakt elije, a drugi prolazikroz eiiju.
Izborom reflektujueg zadnjeg kontakta elije koji vraa fotone u p - n spoj, ovaj gubitak se moe smanjiti na oko 1%,
9. Iakoje najvee rastojanje koje prelazi elektrina struja o mesta njenog nastanka
do kolektora oko 3 mm, ipak usled otpora na koji nailazi elektrina struja u unutranjostikristala siiidjuma njen intenzitet opada za oko 1%.
10. Zbog serijskog otpora silicijumske diode gubitaknjene efikasnosti iznosi oko 1%.
Kao to $e vidi ukupni gubid iznose oko 86%, to znai da je efikasnot ovakve silicijumske soiame elije oko 14%. Daljim usavravanjem tehnologije u proizvodnji siiicijumskih solamih elija predvia se smanjivanje gubitaka navedenih pod brojevima
4 , 6 , 7 i 8 dm e bi se efikasnost elije poveala za oko 8%, odnosno na oko 22%. Nahne,
ovi gubid nisu uslovijeni fizikainim zakonima i usavravanjem tehnologjje mogu se svesti
na minimum. Dosadanji objavljeni poaci za laboratorijski i serijski prdzvedene silicrjumske solame elije, pokazuju da koeficijent korisnog delovanja silicijumsice solarne
eiije iznosi oko 16 -18%.

ODELJAK

X X II

22. IZ R A D A S I L I C I J U M S K I H SO L A R N IH C E L IJA
Za bolje shvatanje tehnoiogije izrade silicijumske solame elge, koja je principijeino ista i za ostale solarne elge, potrebno je da se ova tehnologija razmotri za svaki
od eiemenata solarnih elija. Uioga pojedinih elemenata u radu silicgumske solame
elge ve je poznat, pa je sada potrebno da se razmotre osnove tehnologije njihove proizvodnje. Ovo je potrebno radi upoznavaiga mcgunosti usavravanja tehnolpgije q'ihove proizvodnje i sniavanja ekonomske cene za ire imasovnije osv^janje trita.
Na slici 329 prikazan je popreni presek silicijumske solame elije sa njenim elementima.

SUka, 329 1 p sloj silicjjuma;

2 - n -sloj silicjjuma; 3 ar.tirefleksioni
sloj; 4 - prenja (gornja) elektroda;
5 - zadija (donja) elektroa; 6 - kolektor elektrona; 7 - kolektor Supjjina

Na slici 330a i b prikazani su tipini izgledi prednje elektrode siiicijUmskih soiarnih elija. Prednja strana elije pokriva se mreom metalizovanih linija, naj ee od
kalaja ili nikia,
Danas se u sistemima koji koriste solarne elije nalaze solarne elge koje koriste
debeiu podlogu i to monokristal silicijuma. SiEcijumska solama elija je jedna velika
poluprovodmka dioda. To je ploica iji se prenik ngjee kree od S do 10 cm.
Debljina joj lznosi 'od 250 do 400 pm. Sastoji se od zadnjeg kontakta, najee + jer
je osnova p Si, p slcija, p .n prelaza, n s lq a , prednje k ontaktne m ree, najee
k o n tak t jer je na n slcju i antirefleksionig sioja, K ad se uzme u ruku to je ustvari
plava ili tam na siiicijumska ploica sa koje vire dva izvoda. K ad se iznesu na svetlo i ti
Krajevi veu za m em i instrum ent, onda njegova kazaljka poijije da skree. Tek ona
postaje jasno da je to elektro-generator, najjednostavniji koji se danas moe nai i koji
je UopSte o sada napiavljen.

Slifca 330

2 2 1 TEHNOLOGIJA DOBIJANJA CISTOG SILICIJUMA

Osnovni materijai za proizvodnju silicijumskiii solainih elija je jedan od najrasprostranjenijih elemenata siiicijum Si, koji ini oko 25% Zemljine kore, Nalazi se u
mnogim stenamaposebno u kvarcnim, kao glavni sastojak. Stoga kao polazni maieiija l za dobijanje istog silicijuma slui kvarcni pesak, kqji je ustvari silicijuin dioksid
S iO j. Postcje razliite metode u piooesima dob|anja silicijuma to vee istoe u obiiku monokristala, polikristala i polukristala. Od poetka osvajanja kosmosa i poetka
svetske energetske krize razvijene su i a|e se razvijaju tehnoloki postupci za dob?anje silicijutna najvee mogue istoe aiom sveta, a naroito u SA, SSSR i Japanu.
lako je silijum veotna rasprostrarijen, proces dobijapja istog silicajumaje veoma skup
zbog komplikovane telmologije. Ove e se razmotriti dva do sada najpoznatija postupka proizvodnje solamih elija njihovim isecanjem iz
kristalnih ipki iU traka silicijuma.
Jedan od postupaka za obijanje savrenih kiistala siliciiuma je proces u kome poetni
kristal polako rotiia dok se ne odvoji od rastopljenpg silicguma (sl. 331). Ako se temperatura i periodi rotacije kontroliu ovolj no
precizno, silicijum se pretvara u savrfen kristal.
Taj kristal je dosta masivan i obino predstavIja cilinar prenika 7-10 cm i duine 60-90 cm.
Masivni cilindrini sihdjumski kristal zatim
se ree na veoma tanke ploice, to predstavlja
posebni problem. Naime, debljina reza testere

491

vea je od ebfjine pojedinih plodica tako da dolazi do veiikog otpada silicguma, -ito
poskupljuje ovsj proces.
Druga metoda sastoji se u
dobijanju silicijumskih traka ge se
Srine i debljiue mogu priiagoditi tako
a odgovaraju solarnim eiijama. U
ovom procesu, poznatom pod imenom
EFG i razvijenom u SAD, rastopijeni
silicjjum se penje kapilamom atrakcijom kioz prorez u kocku napravljenu od grafita (sl. 332). Grafitna koc'k a (1 ) zagnjurena je u rastopljeni
alicijum (2) , koji se usled kapilarne
atrakcije penje kroz uski prorez
kocke (3). Rastop^eni silicijum (4)
prelazi u .silicijumsku traku (5), a vrsti
delovi siliciguma padgu nanie. Tako se siiicijumov kiistal kristalie
u traku, koja se moe uz minimalne
gubitke sei u ploice.
Deb(jina trake ili filma moe da se regulie na vrhu kocke tako da rrjiliova debljina iznosi 02-0,5 mm. irina ovih traka najee iznosi 2 r5 cm ,a duina 10 cm (sl. 333).

Siika333

Savrenost ovilr silicijumskih kristala je manja od onih dobijenih u prvom postupku,

ati su jeftiniji zbog jednostavnije proizvodnje i smanjenih gubitaka. Solame elije izgraene od ovih siiicijumskih kristak imaju efikasnost 10 -12% i moe da proizvede oko
0 3 W eiektrine struje.

222 IZGRADNJA p

n SPOJA DOPINGOVANJEM

Pri dopingovanju silicgumskili solarnih elija mora se obratiti panja na veliinu

doze dopingovanja. Ova veliina se odreduje tako da se ne smanji weme lolodnog kretanja manjinskih nosilaca pre dopingovanja kao i veinskih nosilaca posle dopingovarya,
Postoje razliiti postupci pri izgradnji p ~ n spoja dopingovanjerm
rastoppnoj masi silicguma doda se odgovaiajua koiiina bora tako aa se dobije kristal silicijuma p tipa ravnomemo dopingovan do odgovarajueg stepena; jedna

492
stcana ove ploice izlae se parama fosfora na temperatnri tiovoljno visok^ da bi se
fosforovi atomi rasprostrli po celoj izloencrj strani do debljineod 0f5 /im ;n a taj nain
se na kristalu silicijuma p tipa obrazuje tanak slcg silicijuma n tipa i time je izgraers p ~ n spoj,
difuzija iz gasne faze primese na biizu 1000C najee se koristi; nedostaci
ovog postupka su obrazovanje sloja neravnomeme debijine i potreba njegovog odstranjivanja sa zadnje strane,
- difuzija iz vrstog stanja na taj nain to se primesa prvo nanese na prednju
stranu, a zatim vra zagrevanje; nanoenje primese vr se hem jski, centrifugalno, prskanjem ili sito-tampom.kojaje najjeftinija i moe se automatizovati,
epitaksiranje uzorka jeftinog metalurkog siiicjjuiria radi porasta dopingovanog
sloja,
- jonska implatacija pri kojoj se koriste elektronski ili iaserski snop radi uklanjanja eventuainih oteenja kristala silicijuma nastaiih usled jonskog bombardovanja;
ovaj najnoviji postupak ntjvie obeavajer omoguuje kontrolu debljine sloja i stepena dopingovanja; zbog mogunosti kontrole i automatizacije u proizvodnji ovq postupak je veoma privlaan za industriju.

22 3

O B R A Z O V A N JE A N T IR E F L E K S N O G S L O JA

Ve u pripremi silicijumskih ploica za dopingovanje nastoji se da njihove povrine budu to bolje obradene tako da budu bez oteenja. To se postie hemigskim nagrizanjem u kiselpj ih alkalnoj sredini. Na taj nairt postie se istovremeno i fina hrapavost prenje povrine kristaia. Naime, na povrini se obrazuju bezbrcrj veoma sitnih
kristala oblika piramide dimenzije oko 1 Mm. Stoga ova povrina umanjige refleksiju
svetiosti i tako igra ulogu antirefleksionog sloja.
Meutim, antirefleksioni sloj ima zadatak da ne samo smanji optiku refleksiju
upadne svetlosti, ve i bizinu rekombinacije eiektrona i upljina na povrini prednje
strane elge. To se postie nanoenjem antirefleksionog sloja na preanju stranu soiarne elije. U tu svrhu se koriste razni oksidi iji je indeks prelamanja 2-3 puta manji
od indeksa preiamanja silidjuma koji iznosi oko 5. Tako se optika refleksp prednje
strane elije moe svesti na 5%. Antirefleksioni sloj sastavijen od silicijumovog dioksida (SiO^) i titanovog dioksida (T i0 2) moe da smanji ovu refleksiju na samo 3%.

2 24

O B R A D A Z A D N JE ST R A N E S O L A R N E E L IJE

Kao to je reeno, debljina silicijumske solarne elije iznosi odO,2-0,5 mm, odnosno od 200-500 Mm, to je dovoljno za potpunu apsorpciju ceiog spektra Suneve
svetlosti. U razmaku izmeu granice p n spcja, odnosno barijere i zadnje strane silicijumske elije, Sunevi zraci obrazuju parove elektron-upijina kao nosioce eiektrine struje koji se prikupljaju blizu zadnje strane elije. Ova naelektrisanja okupljena
u biizini zadnje strane remete usmerenost elektrona i upljina uspostavljenu barijerom,
Stoga je potrebno da se ona uklone, To se postie jaim dopingovanjem sloja p - tip a
u oblasti zadrge strane tako da se izmeu ovog sloja uz zadnju stranu i osnovnog slqa

493
stvori mali unutranji eiekirini mipon. Ovaj napon usmerava elektrone prema barijeri
i uspostavlja provobitnu usmerenost. Takva solarna eiija naziva se eiija sa elektrinim
poijem uz zadnju povrinu.
*
Praktina obrada zadnje strane silicrjumske solarne elije u navedenu svrhu, postie se nanoenjem legure aluminijuma sa galijumom, arsenidom i cinkom. Jako dotirani cink ifunduje u galijum-arsenid i tako se obrazuje p spoj. Legirani aiuminijumski spoj nanosi se naparavanjem ili sito-tampom.

225

O M SK I K O N T A K T I SA PO V R lN A M A S O L A R N E E L IJE

Za maksimalno iskoriavanje eiektrine energije proizvedene u silicijumskoj

solamoj eiiji, kao i u solarnim elijama uopte, potrebno je da se uspostave dobri omski kontakti sa povrinama elije u cilju postizanja to marjeg otpora, Pored dobrog
kontakta, mora se obezbediti mogunost zavarivarga, odnosno, letovanja prikljuaka
na solamcg elgi, Za ovu svrhu koriste se razni metodi.
Najee se koristi metod naparavanje u vakuumu siojeva aluminijuma i srebra.
T'ehnologija ovog procesa je veoma razvijena, ali kupa zbog velikih gubitaka rasipanjem
i korienja skupih materijala.
Postupak sito-tampa je jednostavniji, jeftiniji i efikasniji zbog malog rasipanja
materijala. Proces u ovom postupku iake se orava i moe se automatizovati.
U ciiju to boijeg provodenja eiektrine struje mora se obratiti potrebna panja
na metalizadju prednjeg i zadnjegkontakta.
Metalizacija prednjeg kontakta izvodi se na taj nain da se naprenju stranu elije
ravnomerno nanese srebmi piah, Zagrevanjem elije praii postepeno i ravnomerno proire u antirefleksioni sloj. Pored dobrog prianjanja i malog kontaktnog otpora, time
se postie potpunije prikupljanje naelektrisanja i njihovo sprovoenje kroz kontaktne
kolektore u spoljenji provodnik elektrine struje.
Zadnja strana se metalizuje meavinom aluminijuma 1 srebra sito-tampom istovremeno sa izgradnjom p - n spoja.

2 26

S O L A R N E E L U E OD A M O R FN O G S IL IC IJU M A

Komplikovana i skupa proizvodnja silicijumridh solamih elija od mono-, poli-,

i polukristala.siiicijuma bila je povod da istraivai u oblasti konverzije Suneve u elektrinu eneigiju poslednjih godina proue razne metode za proizvodnju silicijumskih
solarnili elija od amorfnog sihdjuma, Amorfni shicijum moe se dobitikondenzovanjem
silicijumske pare na hladnoj podiozi, na primer, na stakiu. Veina silicijumovih atoma
obrazuje time temperaturdsu vezu, ali za razliku od monokristaia shicijuma, bez ikakvog reda. Stoga amorfni silicijum manje odbga upadnu svetlost, a vie apsorbtge i to ne
samo direktnu, ve i difuznu svetiost. Energija veze amorfnog silicijuma iznosi oko
I j6 eV to znai da je za 0 3 eV vea od energije veze kristainog silicijuma. Vea energija veze omoguuje mu bolje usaglaavanje sa talasnim uinama svetlosti kcje odgovaraju najintenzivnijem svetlosnom raenju, lako su slctjevi amorfnog sflicijuma bolji

494
apsorberi nego kristalriog, prolaz strujnih nosiiaca, naroito p tipa, kroz amoifiri silidgum je tei nego kod kristalnog, Ovo dOTOdi do brze rekombinacije elektrona i iupIjina, a time i do slab|enja fotoeiektrine struje. Vea energija veze i tei prolaz nosilaca elektrine sriuje kroz amorfni silicrjum usloviii su da debljina elije od amorfnog
siiirijuma mora da bude veoma tan k ai da iznosimanje od 1 pm Dosadanja istraivanja su pokazala da je koeficijent korisnog delovanja ili stepen
iskorienja solamih eiija od amorfnog silirijuma oko 8%. U SAD i Japanu izgradene
su ve i fabrike za proizvodnju jeftinih solamih elga od amorfnog silidjuma uz predvianje njihovog stepena iskorienja i do 18%. Ve danas se kod nas pojavljuju razni
predmeti za praktinu upotrebu, na primer, asovnici, depni raunari, radio prijemmri
i d r.koji za pogon koriste elektrinu energiju dobijenu konverzijom iz Suneve energije
pomou silicijumske fotonaponske elije.

2 27

S IL IO JU M S K A SO L A R K A CE LIJ A D O M A CE P R O IZ V O D N IE

Domaa licijiiinska sokrna elija izraena je od domaeg monokristala silicijum a dobgenog od uvoznog polikristala. Proizvedenaje saradnjom IBK - Vina i Ei - Ni
domaom tehnologijom. Osnovni matergal ove solarne eige je p - t i p silidjum. Solarna elija je knina ploica prenika 5 cm, povrSne 19 j63 cm: i debijine 350 gin. Radi
na bazi p ~ n spoja koji se dobija dopingovanjem monokristala silicijuma borom {p tip)
i difuzijom fosfora (n tip).
Kada se ova siiicgumska e l|a izloi Sunevim zracima fluksa 1000 Wm 2 onda
ona daje ove izlazne eiektrine karakteristike:
strujakratkog spoja
430 mA 10%
- napon otvorenog kola
0,55 V 7%
iziazna snaga
156 mV 10%
5%
- fil faktor ili faktor ispune
70

Fil faktor ih faktor ispune predstavijakoiinik:

O'm i m
U o k lk s

gde je Um maksimalni n a p o n ,/m maksimalni intenzitet elektrine struje, Uau napon

pri otvorenom kolu i 4 e intenzitet stn^e pri kratkom sp q u . Kod silicgumskih elija
filfaktor najeeje m aqi od 0 Q .
Rad domae stlicgumke solarne elije javno je prikazan na konverziji Suneve
energije u eiektrinu za pogon izraenih modela solame pumpe, radio-tranzistora, ventilatora, dejeg automobila i dr.

22 8

SO LA R N E C E L IJE SA O SN O V A M A OD R A Z N IH PO LIJPR O V O D N IK A

Kao to se desilo i u drugim brojnim granama tehnolog|e, program osvajanja

svemira je dao inicijativu za otkiie, proizvodnju i usavravanje prvih praktinih fotonaponskih eiija kcje su pribavljale elektrinu energiju mnogim svemirskim letilicama
sa izuzetno velikom sigumou i za gotovo neogranieno vreme.

495
Oko 700 anierikih i 500 sovjetskih svemirskih letiiica koristilo je do sada solarne eiije kao primame izvore eiektrine energge, Prvih deset godina koriSeno je samo
u SAD oko 10 miliona solamih elija za svemirski program.
Prvim vestakim Zemljinim satelirima lansiranim 1957. j 1958. godine, za funkdonisanje njiisovih senzora bila je potrebna snaga od 1-2 W. Za satelite lansirane u novije vieme potrebno je vie snage zbog memih instrumenata, vee udaljenosti od Zemlje
i u neJdma Ijudske posae, ali ne vise od 100 W.
Na primer, Mariner IV ,kqji je televizijski emitovao slike planete Marsa n aZ e m ju ,
bio je snabdeven sa 28244 solarnih elija. Maksimalna snaga proizvedene elektrine
energije u bliziiu Zemlje iznosila je 670 W. Usled opadanja intenziteta Sunevog zraenja poveavarjem odstojanja,u biizini Marsa ova snaga iznosilaje 320 W .
Solame elije koje se koriste u svemirskim programima i sada za potrebe na zemiji, napravljene su od silicijuma. Meutim, kao Sto je reeno, to nije jedini element koji
se moe koristiti za solame eiije, Stoga je korisno dati tabelami pregled materijala
kcrji se najee koriste zaizgradnju solarnih elija.
Materijali

nm

Gaigum/
Arsenid

Indjjum fosfor/
Kadmijum
sulfid

Bakar sulfici/
Kadmjum
sulfid

Bakar telurid/
Kadmjjum
telurid

Bakar sulfid/
Kadmjjum
telurid

Ga,'' As

JnP/CdS

CusS/CdS

CuTe/CTe

Cu3S/CdTe

16-19

12

5-7

Kao to se vidi od svih navedenlh materijala, galijum arsenid ima najvei koeficijent korisnog delovairja. Meflutim, galijum-arsenid je oko 10 puta skuplji od silidjrnna, a tehnojogjja njegove pripreme za primenu kao osnovnog materijala za solamu
ehju, je sioenija i skuplja nego kod silicijuma, Pored velike efikasnosri solarna elija
od galjjum-arsenia ima preimustvo jer moe da runkcioniSe i daje vei stepen iskorienja pri koncentrisancj svetlosti.

229 PRIMENA KONCENTRATORA SVETLOSTI S CIUEM POEOUSANJA

EFIKASNOSTI SOLARNIH EUJA

Radi poveanja efikasnosti solamlh elija iii smanjivanja njihove povrSne pri istoj
efikasaosli, koriste se razni koncentratori svetlosti. Kao to je rajrije reeno to mogu
da budu sfeina, parabolina i cilindiina izdubljena ogledaia ili sabirna soiva frenelovog tips. Koncentratori mogu da koncentriSu svetlost na solamu el|u ak do nekoliko
hiljada puta i tako znatno poveaju njenu efikasnost.
Razumljivo je da za ovu svrhu mogu koristiti solame elije koje podnose visoku
temperatum, kao to je , na primer, galjjum arsenid. Koncentrisanjem Suneve energije
nasolarnu eiiju od gal|um-arsenidanjenaefikasnost se poveavana 23-29%,
Efikasnost solame elije odreene veiiine srazmerna je intenzitetu zraenja koje na nju pada. Stoga je korisno da se Suneva svetlost koncentriSe na relativno malu

496
povriiiu solarne elge. Ovde
se nailazi na dve teStoe.Prva
je to se svetlosni zraci moraju koncentrisati tako da
padaju pod pravim uglom na
prednju povranu eEje, kada
je njihova efikasnost nrjvea.
ruga tekoa nastig'e stoga
to je potrebno da koncentrator prati privichio kretanje
sunca na nebu u toku celog
dana. Druga tekoa moe se
otkloniti mekanizmom koji
bi akretao koncentrator prema suncu. Ovakvi mehanizmi
mogu se konstruisati na piincipima termodinamike i fotoelektriciteta. Na slici 334
shematski je prikazano parabolino ogledalo kao konSika334 - 1 - Svetlosm zraci; 2 - paiaboiini koncentrator; 3 solamaeljja;4 osovina za postavlj acentrator.
aje na mehanizam za okietanje prema suncu
Vinstonov koncentrator
k cji je pronaao Roland Winston na Univerzitetu u Cikagu ima oblik poludlindra, onosno dugog korita (slika 335).
On koncentrie Sunevu svetlost na prednju stranu solame elije i ne mora se okretati
da bi slsdio Sunce u taku dana.

Slilta 335 - 1 - S v e tlo s n i z ra c i sa je d n e stra n e ; 2 - svetlosni zraei sa ruge strane; 3 - k o n c e n n a to r

p o k riv en o g ted alim a sa u n u tcan je stran e; 4 - soSarna elifa

OELJAK
23. S O L A R N I

XXIII
MODULI

Solami mouii predstavljsgu u stvari matticu meusobno povezanih solarnih elga

i omoguuju njihovu piaktinu ptim enu. Soiarne elije u modulu obino su povezane
na red, tako da kroz njih tee ista elektrina struia. To rrnnee problem odabitanja
elga koje e ii u isti modul, Sto se odno pre svega na povrnu elije i na povrSinski
otpor. Dakls, u odnosu na te parametre, solame eiije trcba da budu ekvivalentne. Od
takvih elija vezivanjem na red dobga se modul sa odgovarajuim izlaznim naponom.
Ukoliko elije nisu ekvivalentne, onda one sa loSjom karakteristfltom ponaaju se kao
delimini potroai u kolu,
Slini problemi se javljaju i ka je poiiebno paraleino vezivanje elha, tako da sve
daju jedan izlazni napon, Ovg problem je izraen kod vezivanja modula u paralelnu
vezu da bi se dobio panei.
Pored eleiktrinih vane su i mehanike karaktsristks i gabarit moduia. Moduii
moraju biti konstruisani tako da imaju dobru transparenstnost svetiosti kojs treba da
padne na prednju stranu eiija, dobre mehanike osobine u odnosu na udare vetra,
kie, snega i si. Takoe treba da omogue dobro hiaenje eljjakoje ih ine.
Da bi se dobili solami moduli kqji imaju takve karakteristike postoji nekoliko
najna pakovanja elija u njima. Na slici 336 prikazanje popreni presek jednogmodula.

2 Omm

Slika 33 - 1 ~Metainiram;2 - pleksi iii stakisna p lo a ; 3 ~ s o la m a

sIJ e

498
Kao Sto se vidi na slici solarne elije su poreane u sendviu izmeu dve povrSne od
kojih je gomja transparentna, dok donja ne mora da ispunjava ta| uslov iako je bolje
za modul daje i ona transparentna. Postoje dve mogunosti:
a) a te ve povrine odnosno ploe budu zalivene nekom silikonskom masom
sa elijama izmeu njih ili,
b) da elije- budu zalep|ene donjom stranom za donju plou, a da se samo elimino naslanjaju na gomju. I u jednom i u drugom sluaju obe ploe su smetene u metalno kuite koje im daje mehaniku stabilnost.
Pored toga sHka 336 prikazuje da moe biti samo jedna nosea providna ploa
na koju $e nanose solame elije svojitn prednjim stranama i zatapaju sa silikonskom
smolom. One mogu da ostanu tako zalivene iii da preko njih, sa zadnje strane, dode
jo tanak sioj silikonske gume, On slui da jo bolje ttti solame elije i elektrine veze
medu njima od spoljnog uticqa.
Slika 336 prikazuje jedan od naina pakovanja elija u solarni modul, kada se
solarna elija stavlja izmeu dve paralelne staklene ploice.
Siika 337 prikazuje pakovanje elije u solamom modulu kada se koristi samo

Slifca 337 - 1 - M e ta ln i ra m ; 2 - p i e k s i p l o a ; 3 solarna elfla; 4 - vezivna rnasa

jedna nosea provina ploica. Nosee ploice mogu da budu o obinog, anniranog,
kaljenog i specijalnog stakia kao i od pleksi staJda. Izbor zavisi od toga koju namenu
ima dati modul i kcje njegove karakteristike su bitne za tu namenu,
Tehnike karakteristike solamog modula izraenog o domaih solarnih elijajesu:
Domai solami modul sastoji se od 36 Si solamih elijameusobno redno povenih. Pakovanje elija u solami modul izvreno je na ve opisani nain. Kod pakovanja
vodilo se rauna da se omogui zamena neke od elija ako pretrpi neki mehaniki kvar
ili lom prilikom montae, to je nemogue kod elija zalepljenili izmeu dva pleksi
stakla. Povr&ia solamog modula iznosi 30 x 40 cm2 .
Izlazne elektrine karakteristike:
strujakratkog spoja
410 mA 5%
napon na otvorenim krajevima
19 V
5%
izlazna snaga elektrine struje
4,4 W 5 %

499
231

S O L A R N IP A N E L

Solami panel je elektrini generator , sastavljen od solamlh modula i tek on

moe da obezbedi dovo|nu energiju za napiganje uredaja snage iznad 10 W. Njegova
konstnikcija je dosta jednostavna, a zavisi od broja solamih. modula i njihove veliine.
Nosei ram treba da omogui mehaniku otpom ost na nepogode (sl. 336). On
takoe treba da obezbedi lako montiranje i demontiranje solamih modula. Ako je to
dobro izraeno najvangi zadatak preostaje da se panel dobro orijentise prema Suncu.
Tu treba predvideti mogunost promene orijentacije u toku godine slino kao kod koncentratora.
Da bi se solami paneli odraU stalno pod ideainim uglom prema Sunevim zracima u toku dana u cilju postizanja opttmainog stepena delovanja Suneve energije, mora
se podesiti obrtanje panela u horizontalnoj (x) i vertikalnoj (y) osi Sunca.T o se moe
postii pomou dva para fotoelemenata ija su uprav|aka pojaala naknadno prikljuena (sl. 338), Fotoelementi sa upravljakim pojaalima ukfjuuju servo-montere, koji

S lik a 3 38 -

S hem a

upravnaajja soiarnim panelim a: 1 - tu b u s ; 2 -fo to - e le m e n ti; 3 - m & ro p o ja a lo ;

saupravjaimaCPrklopnicima)c( s id 2

4 upravjakop o ja a !o ;S r e le ;6 m o to r M

prema intenzitetu insolacije upravijuju obrtanjeni solarnih paneia u x i y osi. Na sMci

338 prikazana je shema upravijanja solamim panelom pri itjegovom obrtanju oko horizontaine i vertikalne ose.

232

N A P A JA N JE A K U M U LA TO R A STR U JO M IZ SO L A R N O G PA N ELA

Za primenu struje iz solamog panela puni se akumulator. Na siic: 339 prikazanaje shema regulatora za napajanje akumulatora.
Potronja ureaja u procesu punjenja akuimUatora ne prelazi 2% reguhsane snage.
Poveanjem b rq a serij&i vezanih tranzistora,m oe se regulisatl poriebna snaga baterije
akumuiatora.

500

Slika 339 - 1 - ?rikfluak za ukfluivajje eiekttine eneiglje koja piitie iz lolaiaog panek; 2 - wfetesitni napon; 3 - ogtanieige eiekttine rtn^e; 4 - leguiacano pojaalo; 5 - teiroiki osigura;
6 - ktatki spqj ogranieuja; 7 - otpoinik; 8 - piomen|ivi izfaz sapona; 9 - tranzistoidd resulator
snage; 10 metni otpoinik; 11 itiazni napon za bateijju

233 DOBUANJE NASZMENICNE STRUJE ZA PRIMENU

Eiektfina stnga dobijena u akumulatoru iz sokm og panek je jednosmema i za

upotrebu treba da se transiormis u naizmeninu stniju. To se postie mehaniki ili

lektromki.
a) mehaniki postupak

Q t1

S lka 340 l - Akumulatoti jednosmetn etekttine attvje; 2 Nefov eki; 3 trarofonnator;

4 - ptimarni kaiem; 5 - tekundarni kalem; 6 ~ uprav^a truje; 7 - lavnikondenzator; S - akunrulatori; 9 - tranzistor, umesto Nefovog ekla; 10 - otpomjk; 11 - piik^uak za naizmenJnu Truju

zapottoka

501

Mehaniki indukovana naizmenina. elektrina strnja visdcog napona nastaje

na taj nain to se u primamom kolu pomou elektromagnetnog prekidaa nazvanog
Nefov eki, prekida i spaja jednosmerna elekthna strnja dobgena iz akumulatoia.
Ovaj postupak se i danas koristi kod bombine za obijanje potrebnog napona paljeq'a m otora.
Elektronski postupak za dobijanje naizmenine iz jednosmeme elektrine struje,
zasniva se na primeni tranzistora. Na slici 340a i b shematski su prikazana oba postupka
na taj nain to su zajdniki elementi obeieeni jstim brojevima.

234 PRORACUN VRNE SNAGE SOLARNE CELUE MDULA IPANELA

Za izradu projekta nekog soiamog sisterna najvanije je izvrgti proraun maksimalne instahsane snage toga sistema. Ona se ne moe lako dobiti je r zavisi od poloaja
mesta gde je previena instakcjja, broja sunanih dana i asova u godini, temperatuie
i zagaenosti okoline, naina rada, namene, naina montiranja i dr.
Za odieivanje vrne snage (snaga u piku) potrebno je poznavati srednju korisnu
snagu. Ona predstavija onu snagu koju ureaj potroi u toku 24 asa. To znai da je
u slusgu neprekidnog rada isreiaa (24 asa) srednja korisna snaga jednaka nominainoj snazi ureaja (-pure^a = f g ). Tu snagu treba korigovati faktortsn KE> kcji uzima
u obzir energgu koja je vezana za broj sunanih dana i asova u godini za to mesto
(srenja dozraena energij a za taj poloai}. Dalja korekrija K E uzima u obzir mktsimalan broj uzastopnc neosunanih dana za to podruje kao i geografsku hrinu i duin u .T ak o je vrna snaga data izrazom:
PV =

.ke .k

. p s = Fk .P s

gde je K koefirijent koji uzima u obzir kvaiitet elije u odnosu na temperaturu ambijenta i kvalitet same dtoline (zagaenost). Osnovni podaci za njegovo odreivarje su
temperaturkimaponski koefijenti: 2 ^ 5 m V /C za soiamu el|u i 30 m V /C za akumulator od 12 V. Temperaturske zavisnosti izlazne snage elije (modula, panela), eiektrina struja kratkog spoja i napon na otvorenim krajevima silic|umske solame elije,
dati su u prethodnom lanu.
Zato se obino za odreivanje koeficijenta K uzme temperatura ambiienta i na
osnovu nje projektuje srednja temperatura eiija solamog modula, odnosno panela.
Ona je za nae podruje oko 55-60 C, aakle, oko 30'C iznad temperature ambijenta.
Svi ovi podaci mere se tienutno za podruje Beograda i Novog Sada, Vrenost ukupnog korekcionog faktora Fk se kree od 9 ,1 do 1 0 3 za podmje Jugoslavije, to znai
da mu srednja vrednct iznosi Fk = 9 $ . Vrednosti ppjedinih korekcionih faktora su:
K e = 3,64,5, K i = 1 ,7 - 2,15 i K = 1 ,5 -1 ,1 .
Tako se vrena snaga moe procenjivati formulom:
? v = 99

XW Y h
24 h

502
gde je X nominalna snaga ureaja, Y prosean brcj asova rada ureaia u toku
dana.

235

CENE

Kao to je reeno prve solarne elije proizveene su za svemirski program u cllju

snabdevanja elektrinom energijom svemirskih letilica. Cena ovih prvili solamih elga
bila je veoma visoka, aii posto su soSame elije pruale jedinu mogunost za snabdevanje svemiiskffli ietilica elektrinom energijom, cena nije bila bitna. Zna se da je cena
solamih eiija namenjenih potrebama svemirkih istraivanja 1959. godine iznosila 200
dolara po vatu snage. Sve ea iansiranja Zemljinih sateiita sa mernim instrumentima,
a naroito priprema svemirskih letihca sa |udskim posadama, zahtevali su masovmju
i kvahtetniju pioizvodnju solamih elija. Usavravanjem tehnologije proizvodnje solarnih elija i prelaz na proizvodnju u veim serijama doprineli su da u toku 10 narednih
godina cena solame ehje za kosmiki program padne najpre na 100, a zatim na 50
dolarapo vatu.
Cena prvih solamih ehja za upotrebu na zemlji pre poetka svetske energetske
krize bila je 20 dolara po vatu snage. Meutim, proizvonja je biia veoma ograniena
tako da su, na primer, u SAD godinje proizvedene solarne elge sve zajedno davale
ukupnu snagu od 100 kW. Sve dub|e ulaenje u energetsku krizu posle 1973. godine
zahtevalo je nove izvore energije i otpoeo je nagh razvoj proizvodnje solamih eljja
u celom svetu. Tehnologja proizvonje se naglo razvjala. a time i cena solarnih elija
stalno opadala. Na primer, ve 1978. godine dobijene su sokme elije koje su davale
10 i 15 m W m '3 , Sihdjumska solama ehja povrSne 45 an J koeficijenta korisnog
elovanja od 15% izioena suncu davala je snagu od oko 0,6 W .
Cena ove solame elrje bila je 13 dolara. Visoka cenaje posledica velikog otpada
sihdjuma u toku obrade. Sem toga, proizvodni proces solarnih elja zahteva mnogo
vremena i rada strumh i spretnih radmka koji proizvoe kristale, seku ih na ploice i
izrauju gotovu ehju.
Dananja cena sUicijumskih solarnih elja iznosi oko 5 dolara po vatu snage, a
oekuje se da e kroz 3 4 godine ova cena biti jean dolar po vatu.

236

U SA G L A A V A N JE P O T R E B E ,P R IJE M A I P O T R O S N JE SO LA R N E E N E R G IJE

Za primenu solame energije vano je da se usklae potrebe, prjem i potronja

solarne energije. U naim krajevima sa etiri razhita goinja doba, energetski oprinos irektnog Sunevog zraenja je proraenljiv u toku godine. Stoga je nemogue
da se obezbedi stalna potreba energije narolto u zimskom periodu. Ovaj raskorak izmetu potrebe i prijema solame energije moe se refiti akumulisanjem toplotne energije dobijene Sunevim zraenjem za krai ili dui period kada nema sunca. Za to su potrebni akumulatori toplote dosta velikih dimenzja to zahteva prostor i poveava trokove, Na taj nain mogu se takoe ukladiti prijem i potronja soiame enetgije. Ovakav solarni sistem moe da zadovop za zimski period, ali u ietnjem periodu se javlja vi-

503
Sak energije, Ovq viSak se moe koristiti za zagrevanje bazena, staklenika i susednih
zgrada. Ovakvim i drugim kombinactjama mogu se usagiasiti potiebe, prijem i potroSrija solarne energije u toku cele godine.
Meutdm, kod objekata u kojima intenzitet potroSnje energije raste leti, na primer, kod turistikih i nekLh inustrijskih objekata, usagjaavanje potrebe, prijema i
potronje solame energije je jednostavnije i bez potrebe za znaajnijom akumuiacijom.
Iz izloenog se vidi da u korienju Suneve energtje nije bitno da se akumulacijom obezbedi njena konstantnost, ve da se ovako promenljiva sa manjim iii veim oscilacijama ukljui -u iri energetski sistem. Tako se Simeva energija moe koristiti odmah po prijemu.
U tom cilju potrebno je da se ostvari mogunost i usiovi povezanosti u potronji solarne energije izmedu malih (mikro) potioaa Solarne energije. Na slici 341 shematski su prikazani integrisani mikrosistemi za prijem Suneve energije i mak ropotroa energije. Shema
daje model kod kojeg je
izvreno integrisanje mikrosistema za prijem Suneve
energije u centralizovanu celinu, ime je obezbeeno
da se u uslovima prijema
vee koliine dozraene solarne energije nego to je
potrebno mikrosistemima, obavi preavanje vika energiSlika 341 ~ Mis - mikfosistem za Sunevu enersiju; Mip
mikropotroa ; Map - makropotioa ; KEI konveticioje makropotroan ,ko koenergetski iavor
jeg se automatski redukuje
potronja energije iz konvendonalnih izvora.
U sluaju kada je vrenost dozraene
solarne energije manja od potrebne, centralni
sistem makro-potroaa sa konvencionalnim
energetskim izvorom, snabdeva mikro-potroae neophodnom koliinom energije.
Konstniktivno integrisanje mikro i makrosistema obezbeige se zajednikim toplovodima, dok se ekonomske obaveze nastale iz
ovog odnosa reguliu neophodnom memo-regulacionam opremom. Na t a nain se obezbetuje ekonominiji rad termoenergetskog
postrojenja makro-potroaa koje bi u zhnskim
uslovima rndilo sa umanjenim kapacitetom,
odnosno neoptimalnim reimom rada.
Slika 342 priKazuje shemu modela kod
kojeg je sproveena integradja makroprijem-

504
nika i mikropotroaa , pfi iSeatu je prgeramk loca&n i (iirnenziotiissn za potrebe tnakropotroafia. U ovakvo) sprezi, kada pottebe makropottoaa optcUju, obezbeuje u
isporuka euergetskog vifea mikropottoaima. RaZiisriljivo je da takav littem radi u
sprezi sa konveiicionalftim izvororn energge kako bi u obezbedio seophodan energetski
kontinuitet pottoSnje kod makro i mikropotrotea energge.
U prakii je mogue spiovegti primenu ovakvih orpnizacionih rnoaela kod mnogih
objekata, pofiev od iprega objekata individualne gradrtje integruanim u toplovoonu
celinu aa industr$skim, odnosno agroindustrijakim objektima, pa do objedinjavanjs
dva iii viie induitr^ikih objekata, od kojih jedni u toj celini rn^veu poteoSnju m g ije imaju u protee, leto i jeaen, a dru.gi u tqj sprezi maksimalnu energetsku potro&iju
im^ju u zimikim mesecima.

ODELJ AK

24.

XXIV

PKI MENA S O L A R N I H E L I J A

Primena solamih eiijis. ve anas je svestiana. Ovo je razumijivo, jer se pomou soiamih eiiia dobija eiektrifina energija koja se moe podesno primeniti n praktiene svrhe. Za raziiku od klasine elektrina energija koja se dobija iz ugjja kao iscrpijive energjge koja zagat|e ivotnu sredinu, ova elektrina energija dobija se iz iste i
neiscrpijive Suneve energije.
Primena soiarnih elija moe se poeliti na primenu u svemiru i na Zemlji.
Solarne eJre u svemiru koriste se z& konverziju Suneve u elektrinu energSu
radi naptganja instrumenata kojima su snabevene ietiiice. Usiovi za ovu konverziju
su veoma povoBni, jer ne postoje metereoloke smeinje. Slika 343 predstavlja ameri-

. Sliks 343

S lto 344

506
ku nebesku laboratoriju ..Skajlab* (,3 k y ia b ) sasoiam ini panelima lansiranu 1973. goine, Na slid 344 je sosjetski meteoroloSki satelit sa solamim paneiima kcji snabdevaju
njegove instrumente potrebnom elektrinom eneigijom.
Na zemlji se solarne elije koriste, za napiganje elektrinom strujom raznih elektiinih aparata: manjih apaiata za linu potrebu, aparata u dotnainstvu i aparatau mestima gde ne postoji elektrina struja. Sem toga, solame elije se koriste za dobijanje
tople vode i grejanje i klimatizaciju prostorija. Pored toga poinje njihova primena
i u saobraaju.
Ovde e se neke od navedenih piimena piikazati ilustradjama.
.Maii depnt soiarni aparaii:

a oiasao
J j J j JJ BSS EM

c Jika 345 - Soiami depn: isdunai

Slika346 - Solarni upaja

Siika 347 Solarni asovnik

507

SUka 348 ~ Solami runi asovnici

Soiam i uredaji na m estiina gde nerna kJasine elektrine struje:

Slika 349 Soiamisv$tionik

Slika350 Solarnakosaica

508

SUka 351 - Solainamuakiava

Siika 353 ~ Solarne etjje sprovode stngu kroz

ice rai uvaiija stoke na pai-'ijacima

SHka353

509
Na sli 353 prikazana je grupa aktivno-pasivnih solamih kua. Na krovovima i
zioviKia postavijeni su solami kolektori i paneli siiicijumskih solamili elija. Solarni
kolektori siue za obijanje topie higtjensKe vode i zagrevanje prostorija. Soiarni paneli
snabdevaju domainstva u ovim zgradama potrebnom elektrinom energrjom. Korienjem efekata stakiene baSte i dobrim zaptivanjem zgrade moe se postii da Suneva
energga podmiri gotovo celokupne energetske potrebe za dobijartje topie higijenske
voe i zagrevanje prostorija u ovim zgradama.

241

u k o pc a v a n je so l a r n o g g e n e r a t o r a u c e n t r a l n u m rezu

Kao to je poznato, u zimskom periodu nema d o v o p o elektrine energije dobijene iz Suneve, dok je ieti ima i suviSe, tgednaavanje ovih razlika vrfi se ukopavanjem soiaraog generatora elektrine stnge u varijsku centrainu mreu elektrine struje
i kombinovaniem njihovog isporuivanja elektrine struje za potrebe potroaa.

Slika 354

U zimskom periodu (si. 354),kada solarai generator daje oko 1/3 potrebne elektrine struje, dodatnih 2 /3 obija se iz elektrine m ree.K ao to se vidi i u tom najnepovoflnijem periodu za korienje solarne energije, utedi se 1/3 elektrine energije
potrebns za domainstva, & ole, bolnice, mdustriju i dr.
U letnjem periodu solarai generator potpuno zaovojava energetske potrebe i
ostaje viak elektrine energije, kcji se vraa u eiektrinu mreu. Razum |ivo je da se
prethodno mora obezbediti i soiaraa energrja za akumulatore u dlju rgenog korienja
u dane kaa nema sunca.

o d elja k

25.

PRIM ENA

XXV

NUKLEARNE ENERGIJE
I KLIMATIZACIJU

ZA

GREJANJE

Nezavisno o Suneve energ| e , nukleama energija se koristi za dobijaiye vodene pare i elektrine energije pomou energetiSsih nukleamih. reaktora.
Enetgetski reaktori iii reaktori m snagu su oni, kod kojih osloboena toplota
procesom fisije direktno iii inirektno slui za dobijanje vodene pare na visokoj temperaturi sa veiikim pritiskom, koja se moe upotrebiti kao pogonska snaga veiikih razmera.
Sem toga, reaktori se mogu deiiti i prema vrsti upotre'bljenog nuklearnog goriva
i vrsti moderatora.
Na sliri 3S5 prikazan je uopteno presek tipa energetskog reaktora, koji slui za
dobflanje tehniki korisne energge.

Slika 355

511
Proces fisije urana, kcgi se u obliku apki U nakzi opkoljen grafitom M , kao moderatorom regulie se izvlaenjem i uviaenjem kadmijumovili Sipki Cd.
Da bi se spolja&iost zatitiia od nuklearnog zraenja, reaktor je opkoljen debelim zidom betona, t j . Stitom S . Toptota koja nastrje procesom fisje urana u reaktoru,
odvodi se pomou vode F l t ili neke druge tenosti, koja protie kroz cev A B postavlienu u unutranjosti reaktora- Strujanje vode kroz cev A B , postie se pumpom P \ . Na
taj nain tenost koja rashiauje reaktor, zagreva se pa se moe indirektno koristiti
za dobijanje vodene pare.
Kao sredstvo V \ , koje odvodi toplotu iz reaktora slui voda ili neki gas pa i teni metal, na primer, natrijum. Na prikazanoj Semi vodase kod./l dovodi u cev.Ti>, a kod
B odvodi. Ova voda na visokoj temperaturi i pritisku, odvodi se u izmenjiva toplote
C i preda e vodi V2 , koja se u njemu nalazi. Voda V2 pretvarr se u p aru, kao u parnom
kazanu i para F odvodi se u cev D da vrsi svoj rad, na primer, u parnu turbinu T . Posle izvrenog rada para dolazi u kondenzator K , u kome se konoenzuje u vodu V3 , jer
se konenzator rashlaije hladnom vodom VA koja ga optae. iz j.ondenzatora voda
V-j prebacuje se pumpom P2 u izmenjiva C.
Nukleami reaktor je ustvari izmenjiva toplote u kome se toplotna energija dobijena cepanjem (fisijom) urana prenosi na vodu, natrijum, ugljenioksi i d r.k a o nosilaca toplotne energije. ima ih razliitih vrsta, a razlikuju se uglavnom prema vrsti goriva, apsorpcionom materijalu, nosiocima toplotne energije, moderatoriraa itd. Na slid
356 shematski su prikazani nukleaini reaktori sa lakom vodom i to pod a) reaktor sa

o) 1 - Betomki oklop; 2 uranske Spke gorivo; 3 - voda; 4 - kadmjjumski regulatoii; S vodena paia; 6 paina turbina;
7 - kondenzatoi; 8 - ciikulaciona pumpa;
S -generE torelektrinestruje

Siika 356
6) 1 - Betonski oklop; 2 - uiatiske ipke - gorivo;
3 - voda; 4 - kadmiumski regulatori; 5 - izmenjiva toplote; vodena paia; 7 paina turbina;
8 - kondenzator; 9 - cirkulaciona pumpa; 10 - ciikulaciona pumpa; 11 - generator elektrine struje

vrelom vodom i pod b) reaktor sa vodom pod pritiskom.

Snaga dobijene vodene pare prenosi se na generator aizmenine elektrine struje k q a prenosi do potroaa. Certa ove elektrine energije izncsi oko 50000 dinaia
po kilovatu. Neostaci su to je uran iscrpljivi izvor energije, opasnost od havarije i
pro'blem smetaja radioaktivnih otpadaka.

512
251 NUKLEARNA FUZUA

O$loboen nukleaina eneigga kq|a nastaje procesom mikteaine fistje, bilo na konttolisani nain u nuklearflom reaktoru ili na nekontroiisani nain pri eksploziji atomske
bombe, n |e jedini izvor nukiearne energ|e koji se moe iskoristiti za razne svrhe.
Utvrdeno je da i pri procesima stapanja dvaju jezgta lakih elemenata u oblinjs
jezgra neSto teih elemenata, takoe nasiaje osloboenje veJike koliiae aukieame energ?e.
Ova injenica je potvrena procesom spajanja jezgra dsuterguma i tricijums kcHi
se odvija na nekontrolisani nain u hidrogenoskoj bombi.
Tig proces spryanja ili kombinovanja dvaju jezgra mar^ih atomskih masa u novo
jezgro vee atomske mase zove se nuKleama fuzija.
Nukleama fuzija odgovara obmutom procesu nukJearne fisje, pa otud iziazi da u
priroi pored dezintegracije mater^e,
razbijarga postoji i njeno spiganje, dakle integracjja. Ve nam je poznato da osoboenje energije pri procesu fisjje nastaje zbog toga,
to je energga vezivanja po nukleonu manja kod teSkih eiemenata koji se cep^ju, nego
kod jezgara nastalih produkata sa sreargim masenim brojem.
Isto tako energija vezivanjr. po nukleomi kod maiakSih jezgara je manja nego kod
jezgra sa srednjim masenim brojem.
Prema tome izlazi da je zbir masa jezgara lakih elemenata, koji se fuz|om spajaju, manji nego masa nastaiog jezgra, usled ega se pri procesu fu z|e mora osioboditi
ogovarajua koliina energge.
MeSu moguim fuzijama eiemenata spomenuemo kao primer fuzr|u deuterona
, / i 2 i tritona i i/ 3 pri kojcj se dobjja jezgro helijuma 2 f/e ! prema ovtj jednaini:

i H 2 + , H 3 -

+ 0n + Q

Iz ove jednaine i poznatih vrednosti atomskih masa neutrona i eiemenata, i to

za neutron ( o n 1) - 1 0 0 8 9 8 6 ,deuterjran( , H 2) = 2P14741 ,tr i c ju m ( ,i/3)= 3,017003
i helijum (2 //e 4} = 4 0387 7 dobija se da defekt mase A m koji nastaje pri ovoj fuziji
iznosi:
A m = (214741 + 317003) - (403877 + 1 08986) sjm
m
A m = 5,031748 - 5 12863 = 018885 ajm
S obzirom da je jedinica atomske mase ekvivaientna energiji 931 MeV iziazi da
osloboena energga, koja odgovara defektu mase Am iznosi:
Q * 0 18885 -931 MsV
ili
Q = 17,6 MeV
Ako osloboenu energgu Q podelimo brojem sastavnih estica (5), dobiemo
da energp po jedinici atomske mase pri fiBiji jezgra deuterijuma i tricijuma u jezgro
helijuma iznosi:

513

Q
5 aim
Kada, se ima u vidu da pri piocesu fis|e

U 2 3S

energetski prinoe po jedinici atomdce

mase iznosi
vodonikovih jezgara u jezgro helijuma etiri puia vea od energ^e oiioboene pri fi-

sjjit^34.
Ovaj sluaj nukkam e fuzije, kao i ostali, kcHi su ostvareni izmeu drugih eiemenata, pokazuju da se psi tom procesu osiobadaiu ceEomne koliine ersargp, pa prems tome da su i eflkasngi nego prosesi fisrje.
Zato je velika panja pckionjena nukleamim fuz|am a kao izdafeita izvorima
nukiearne energije.
Za sada su poznata dva naina za ostvaienje nukleame fuzji i to , primenom ubrzanih estica, tj. estica visoke energnc, kojs se aobiju vetaki pomou akceierstora
fli pcsnou visoke temperature.
Pokazalo se da postcje mogunosti za ostvarenje tzv. termonukieamih rmkcsa,
procesa fuzge izazvanih risokom temperaturom koje bi mogi posluiti kao izvori
nukleame energije,
Takav izvor nesiuene kohine energjje su tennonukleame reak e|e, kcje se odigravagu u zvezdama,konkretns sintezom heihuma iz vodonika.
Kada je 1973. goine n^iavljen poetak svetdce energetsk krize, faik a m naSla
u prvim redovima u borbi za iziaz iz energetske krize i za ouvanje ivotne sredine.
Energija fisije dobiia je joS vei znaaj i poelectaih pet godiirn nukieame eiektrane niu &rom sveta. Uran 238 se clopmguje plutongumom i d o b |a *e obogaen ursn 238,
tzv, brider-uzgajiva *, kod kojeg se lanana reakc|a postie bitai. neutronima i tako
se smanjuje veliina reaktoia. Uporedo sa izgradmom ovih novih savrSen|ih mddearniii
reaktora, prouavaju se naini zaStite postojeih od moguih h&varjja.
U naunim centrima Saom svete, fiziari vode borbu cfco odravanja fu z |e ,k a k o
b i se oveanstvu obezbedila energija za mii^arde godina.Kada m 15. avgusta 1978,'goine pojavila informacfla da su strunjaci Prinstondcog uhiverziteta u SA uspeii da u
procesu nukleame fuzge postignu temperaturu od 60 miliona stepeai C els|usovih,.st
je odahnuo. Znalo se da ako je stvamo postignuta kontroiisana fu z |a , tada bi oveanstvo reStto jedan od svojih nqjkrupnik probl.ema. - problem energije. Medutim, od to*
ga dana je proSio 6 godina. Novih iaformacija niie bilo niti su dati potrebni podaci po
kojima bi se mogio zakijuiti kako je postignut navedeni rezultat. Poznato je da se na
polju kontrolisane fu z|e u svetu radi u tri pravca.
Prvi je tzv. TOKAMAK, kojim se tei da se dobjje vrua plazma p u te n sud&r
jona velike energije u akceleratoru. Na ovm principu rade fiziari u enevi, Sorietskom
Savezu i Sjedinjenim Amerikim Dravaraa.
rugi prindp postizama visoke temperaturc jeste njenc dob|anje iz euterijum&
pod visokim pri'dskcsn i pcmou iasera.
Trei p rin d p , a kcane redi i na nauniic B . Magli u SAD,je tzv. ICIGMA - ptoces.
Ovo su tri pravca u kojima danar u rraiu iee fiziari i drugi strur^ad da posdgnu

514
komrolisanu fuziju. To bi bila trea irtdustrijska revolucija, posie pronalaska parne mafine u prvoj iTesline naizmenine stru[e u drugcj industrijskoj revoiucp.
Tako bi prirodno Sunce iz svemira i vetako napravljeno procesom fuzrje na zemp , obezbedili ovedanstvu energiju za daleka pokoijenja.

252

s a d a s n j i iz v o r i ENERGIJE I ANSE z a
KORJ'ENJE U BUDUCNOSTI

n jih o v o

Da se bolje sagleda zna $ korienja direktne i iste Suneve energije danas i u

budunosti, treba da se razmotre postojei izvori energge u pogledu njihove perspektive zakorienje u budunosti.
N ^ p r e e se ra zm oiriti isc rp tjiv i tii k a p ita in i iz v o r i energije.

Nafta. Ratma se da danas u svetu ima oko 100 miigardi tona nafte, S obzirom
da se gojnje troS u svetu oko 3 milijarde tona nafte izlazi da je vek trajanja nafte
jo oko 30 godina, raun^ui da e se ananji trend potronje nafte i dalje zadrati.
Danas je nafta zastupljena sa dco 50% u ukupnoj primamoj energiji.
Svako izgaranje nafte je nepovratan proces i ona se mora bezuslovno teeti, poto je vek njenog trajanja kratak. Sem toga,nafta je danas i u budunosti potrebna i nezamenijiva u obijanju hemijskih..fairnaceutskih i drugih vetakih materija.
Zemni gas. Od poetka svetske energctske krize zemni gas je zastupijen meu
primarnim izvorima energije sa 18% ,ali se jo dovoljno ne koristi.
Zalihe zemnog gasa u svetu nisu jo dovoljno ispitane, ali se rauna da su njegove
sadanje rezerve dovojne za 50 do 60 godina prema saanjoj upotrebi.
Ujjani acri|ci. Dobijanje nafte, mazuta i uija za loenje iz uijanih Scrigaca, esto
se pctminje u tampi, naroito od poetka energetske krize. Meutim, treba imati u vidu, da je potrebno uloiti vie energije a se dobije jedna tona nafte iz ujjanih kriljaca,
nego to proizvedena tona moe dati korisne energije. Isto ovo vai i za uljani pesak,
koji se takoe pominje u ovim danima energetske krize.Prem a torne se moe zakljuiti a se doba nafte pribliava svome kraju.
U g aj. Pre 50 godina ugaj je bio zastupjen sa 80% meu izvorima primarne energije, dok anas njegova zastupjenost iznosi samo 30%. Ovo jasno pokazuje da je u toku
poslednjih 50 goina sve vise troena nafta na raun ugija, to danas jma vrio tetne
posledice. Poveanje potronje nafte je razumljivo kada se uzme u obzir da je za posiednjih 50 godina nastao nagli razvoj automibiiizma, avijacije, raketa i dr.M eutim ,
nafta je troena i u nekim sluaevima gde to nrje biio potrebno, jer su postojaie mogunosti da se u te svrhe koristi ugaj. Na primer, kao to je reeno, nafta se troila
i jo troi za aobrjanje tople higjenske vode u domainstvima i zagrevarge stanova. To
se nije smelo dogoditi,jer se ugalj koristio u te svrhe. Sada se postavlja i pitanje da li je
bilo potrebno da se tako brzo i striktno penzioniu parne maine. Sve vie ima izgieda da one oekuju svcrju renesansu; Istina je , ovim postupkom je uzeto u obzir da ugaB
vie zagauuje ivotnu sredinu nego nafta, aH je ova zamena plaena visokom cenom,
jer se nafti blii kraj. Tako smo se nali u dilerai i kako to narod kae ,,u or sckaku:
da li da spasavamo ivotnu sredinu od zagaivanja i jo vie skratimo vek nafti, ili, da

515

produimo vek nafti, a nastavimo sa zagaivaRjem ivotne sredine!? Ma kako resili ovu
ilemu, budue generacije e nas prokijinjati. Jeini iziaz iz ove neugodne situadje
je primena somme energije ;jer se tinie reSavgu obaproblema.
Vek trajanja svetskfli zaiiha ugija nije tafinije odreen i rauna se na 70 -100 godina.
Jo pre 40 godina reen je problem dobfanja nafte iz uglja i tako pretvaranjem uglja
u naftu, ugalj nafti vraa dug. Zaista nerazuman postupak |u d i kcji je doveo do toga
da se vrtimo u krugu . Pretvaranje uglja u naftu je vrlo skupo, poto je tehnologija
ovog pretvaranja komplikovana. Sem toga, ova proizvodnja zagaduje ivotnu sredinu
i stvara dopunsko zagrevanje Zemlje i njene atmosfere, to se htelo smanjiti i izbei
upotrebcan nafte. Tsko dobijena nafta ne bi se smeia koristiti za zagrevanje ve za dobijanje sintetikih materija. i tako se svetska eneigetska kriza produava, a nafta i ugalj
,ruku pod ruku , kreu se kioz nju ka svom neizbenom kraju! Samo solarna energija
moe produiti vek nafti i uglju i tako obezbediti dovoljno vremena a se primene in o ve energjje,na primer, termonukleama.
Nukleama energjja. Kada je krajem XIX veka otkrivena atomska energija, ve se
naziralo novo, atoinsko doba. Pre Sesdeset godina izvreno je prvo vetaka transmutacija atoma i o tada poinje doba nukleame energije. Prvi susret oveka sa ovom
energijom bio je zastraujui: sa dve atomske bombe dva grada su sravnjena sa zemijom
i oko 200.000 mrtvih. Danas se nukiearna energija fisje koristi u mirnodopske svrhe
u svini granama privrede. Sem toga brodovi, ledolomci i podmomice se kreu na nuklearni pogon. Iz nukleamih centrala ve se dobija eiektrina struja i oveanstvo je odahnulo u nadi da je obilo snani i dugoroni izvor energije, Meutim, to se ipak nije ostvarilo. Vek trajanja zaliha goriva za nuklearne elektrine centrale je ogranien i nuklearni izvori energjje su iscrpljivi. Nalazita urana, su retka i vek trajanja njegovih zaliha iznosi oko 30 godina. Sem toga, postcje velike opasnosti od radioaktivnosti pri kvaru
nuklearnih centrala. Problem radioaktivnih otpadaka jos nge reen. Sve je to razlog
to za 60 godina otkrivanja nuklearne energjje, odnosno 40 godina od poetka njene
primene, ova energga nije osvojiia svet. Nade poiagane u nukleamu energiju nisu se
ostvarile i ona nije izlaz iz sadanje svetske energetskekrize.
Geotermalne vode se naiaze na granici izmeu iscrpjivih i neiscrpljivih izvora energije. Izvori geotermainih voa nastaju priratajem temperature Zemljinih slojeva u smeru
piema njenom centru. Na svakih 30 m dubine raunajui od Zemljine povrine, temperatura Zemije se poveava proseno za 1C. Geotermalne vode su ipak iscrpljive, ali
posle dosta dugog vremena- Koriste se u pojeinim zemljama i posle dueg korienja
one prelaze granicu i postaju iscipijive.
Energjja okeandte toplote se zasniva na raziici temperature izmeu povrinske
i dubinske temperature okeana. Temperaturska razlika moe da ostigne vrednost i do
25C i tada se moe koristiti za dobijanje energjje, koja se podie na viu temperaturu
pomou toplotne pumpe.
Nedostaci pri korienju ove energjje su viscfca cena,komp!ikovan transport energge i opasnost od zaguenja cevi morskim biljkama. Sem toga, menja se kruni tok ugIjendioksida i u okeanu moe da doe do sline situacije kao na Zemiji zbog sagorevanja fosilnih goriva. Lokalne promene klime usled liiaenja okeanske vode,m ogu da
se proire na vee oblasti.

516

Enatgjja vKstra je poznat joS od ngstaiijili dana |udske istorije. Vetrergaie su se

koristile pre pronakdta pame mafine. lako su mnoge vetrenjae u svetu napuStene,
mnoge ss i dans koriste za mlinove i dobijattje elektrine struje. U ovoj energetskoj
krizi vetretaae su doiveie svoju renesansu i usavrfene ponovo se koriste kao energetski izvori, naroito ukemljarrta sa dosta vetra.
Energjja voe ie takofie poznata kroz istorgu ovecanstva. Najpre vodenice, a zatim tutbine odigrale su i igri|u znag'nu ulogu za dobflan|e energije, Nedostatak je Sto
zavise od k.oliine vode. Izgradrrja veiikih brairn za hidrocentrate menja okolinu i tako
dolazi do tneteoroloBtih promena. Naime, odnos upadne sunane svetiosti i odbojne,
tev. aibedo metije svoju vrednost.
Energfa pHme i oseke takoe se pominje i ve postoje pokuaji da se koriste.
Nedostad su to su ureaji skupi, a transport energfe kompHkovan. Postoji opasnost
od zaguLvaitja i korodiranja cevi. Sem toga, ovakvi ureaj mogu da utiu na dosadanje
ivotne prilSte ivotiif a i bif a u morima i okeanima.
Taksna enetgfa im morima 1 okeanima je vrio velika. Postoje idefe da se ova neiscrpna i veiika eneigfa iskoristi. Na primer, dva piovea objekta mogu da se pokreu
na mordtim talasima tako, da se jedan nalazi na bregu, a drugi u dojji talasa. Njihovo
naizmenino kretanje gore-dole, dovoi do pretvaraiga potencfalne energfe u kinetiku
i obratno, to te moe upotrebiti u kotisne svrhe.

253 SOLARNA ENERGUA

Jedini realni izlaz iz sada&ije energetske krize je solama energija. Sunce je ogromna lopta urijanih gova po velikim pritiskcsn tako da mu je gustina 1410 itgrn Ovs
ogromna lopta prenika 1390000 km na da|inu od 150 miliona je dala i orava ivot
naZem iji.
Od ogromne energfe Sunca samo rnali deo dospeva na Zemfine povrine, pa je
ipak ova energfa 18000 puta vea od ukupne energfe koju je oveanstvo stvoriio
na Zentfi od poetka svog postpjanja
do danas! Na gonfu povrinu atmosfere pada
svake sekunde oko 1500 W Suneve energfe pri normatnom paanju svetlosnih zrakova bs 1 m! .
Oko 50% ove ogromne koliine energfe ospeva na Zemfinu povrinu i naalost
ova ista i direktna Suneva energfa nfe iskoriena.
Suneva energf a je jedini izlaz iz sadartje svetske energetske krize iz vie razloga:
- Suneva energfaje neiscrpna i ista.jer rte zagauje ivotnu sredinu;
- prim enon direktne Suneve energfe nema dodatoog zagrevaitja Zemlje i njene
atmosfere;
- Sunevs energfaje zajednik.aza ceo svet, za sek i gradove;
- ova energija je bespktna i ne podiee infiacfi;
- tehnologga upotrebe sokrne energfe za obfsnje to p k vode i zagrevanje stanova je jednostavna;
- n fe centralizovana i nema opasnosti o uzurpiraifa;
- Suneva energija je energija mira. Ne moe s ratovati za Sunevu energiju, sa
Sunevom energfom, niti protiv Suneve energf e.

517
zakuuak

iz sada&ije svetsk-e ekonomske krize je samo tei^a niBksim&lnoj primeni

iste i direktne SunCeve energ^e. Potnou ravnih kolektora i koncentrisanom Sunevom energjjcm ito pie zameniti primenu fosilnih goriva u domainstvima. F otonaponskim elfjama i koncentrisanom Sunevotn crtergijom proizvoditi elektrinu stn^u, koja se zatdm moe primeniti u raziiite svrhe. Uteom pomou Suneve energije, produiU vek trajania ?.iiks fosdlnih goriva i za to vreme uloiti napore i sredfitva da se za
dopunsku energijU obezbedi tsimonukiearna. Tako e oveanstvo ne samo izai iz sadanje svetske krize, ve e obezbediti, pottebuu encrgfiu i is t|u ivotmi ediau za aleka pokojjenja.

L I T E R A T U R A

Z r n i . J . S , G rejanje i kU m atizacga, 1 9 7 8 .
A S H R A E , E g u ip m e n t, 1 9 7 5 .
A S H R A E , S y t t e m t , 19 76 -198 0 .
A S H R A E , S ttm d a r t, 1962 4 9 7 3 .
A x e l U ib a n e k , F u n fz ig d e u ttc k e S o n tie n h a u te r, M u n c h e n , 19 79.
B e rn a S to y , Hu n jc h en etg ie S o r m e , H e id e lb e ig , 1978 .
C jC C ob a rg , S o n n e n k r c ft, S tttttg a rt, 1978,
C h e r e m is in o ff, P .N .,R e g in o ,T h .C , S olar e n e rg v , M ic h jg e n , 1 9 7 8 .
C om tes - rendns du Congres de n jn e s c o : L e soleilan service de l h o m m e , 1 97 3 .
C ttiu m , , S o kirn a energija u ta d a iig o j e n e r g e ttk o j k ris i i dU emi, Ju goslovenski s im p o z fiu m , Z b o rn ik
ra d o v a .S E A K 7 9 , Z re n ja n in , 1979.
C u iu m , B u g arski, Z ,, B u g a rs k i, D .,

P r o je k a t p r im e n e S u n c ev e energge u N o v o ta tk o j o p stin i,

K G H .2 /1 9 7 8 .
C t ilu m . . , ouek to v ra a S u n c u , N lS R O ./D n e v n ik " ,N o v i Sad, 1982.
u iu m , .,M e m e je in icc i mcrila S I, Zavod za izdavanje u d b e n ika , N o v i Sad ,1 9 8 0 .
ttiu m , ., S to ja no vi M H a fn e r R ., Soiarna p u m p a , S IZ N R S A P V , N o v i Sad, 1980.
u ri - C u lu m , F i z i k a i -V , N a u n a k rg ig a ,B e o g ra d , 1 9 5 3 4 9 8 1 .
E J M A , S tondors o f th e E jc p a n tio n J o in t
E .S c h o n h o iz e r,

E in e S o m m e r a u f W inter S o n n en en erg ie Speicherungs a n h g c f i ir R a u m -

h e izu n g , S T Z n o 4 1 ., 1 9 6 7 .
D a n ie is ,E , D u f fie , J . A , S o la rE n e rg y R e te a rc h , M a d is o n , 1955 .
T ro m b e ,F .,B la n c h e ta is , iV in c ip e de ia c lim a tita tio n n a tu rell, C R N S , 1 9 5 8 ,
G re g o rk a ,D ., P rtru n ik zu isrraunavanje to p lo tn ih g u b ita k a u zgradam a, 1972.
G e rh a rt B ru c k m a n n , S o n n e n k r a fts ta ttA to m en erg ie, W ie n - M u n c h e n - Z u ric h - In n s b r u c k , 1 9 7 8 .
re n H O ie xH H K a a a KaatajjiE ire n i,y M a p o e , CCCP, 1977.
G a illa u t, G , S im p a c t e n erg etig u e d e m a iso n s solaires 2 0 0 0 ' , S o ia r - A r c h ite k tu r und B a u te c h n ic k ,
1974,
H e y w o o d , H ., S o la r anergy p a s t,p r e s e n ta n d fu tu r e a p p lica tions, E n g in e e rin g , L o n d o n , 1953.
G r a l l e r t . H S o la rth e rm ic th e H e izu n g sty ste m e , M iin c h e n ,W ie n , 1978.
M c h e i,J , V iv e n t , M , D ia m a n t.M ., L e s m aisons s o b ire s , S tra s b o u tg , 1 97 4 .
KG H : 19724982,
K G H : Z b o m ik radova sa sem inara, 1 9 7 5 .
K o z i , > ., B e k a v a c .V ,, P rirunik za te rm o d in a m ik u u je d in ic a m a S I, 1976.
L a lo v i ,B N a tu tn o S u n c e , N O L T T ,B e o g ra d ,1 9 S 2 .
L a m b i ,M V redi da se ite d i, N lS R O D n e v n ik ,N o v i S a d ,1 9 8 2 .
L a z i ,S , G rejanje ib lim a tiz a c g a I, 1 97 1 .
M a sonciian In t l, H a n d b o o k fo r C o n tro l V aive Sizing

520
Gsaff, Pliauh A., UnablumgigmitSonnefi.sngH'gie, Starnberg undRegensbMg, 1980.
Petei John MeyneE, BiogosanfcgBn, Udo Pfriemet Veiiag,Miinchen, i980.
Recknagel - Spienger, Taichenbuch fiir Heisung undKltmatecknik, 198 V 82.
Raysnond Brackeit, Sonnen energie fur Haua und Schzvimmlad, Udo Pfiiemer Veilag, Munchen,
1981.
Radonid, M., Grejarge i vetreiye, 1976.
Rau, H., Heiiotechnik, Pfiiemei - Veilag, Miinchen, 1976.
Sabadu, P .R , If.au? uwl Si'inriznki'ii.fi, 2. Aflage, Ziirich, 1977,
Schoen,R , (et al.), A'etu Energy Technobghs for Bu&dingsi, Baliingei, 1975.
Tributsch.H., Riickkehr xur Sonne, Safaii Veflag, Berlin, 1979.
Vortrags un Diskussionsveianstaltungs zum Thesna; r#ebnisse von Etttuiicklungiarbeiten tur
NuUung der Sonnenenergie im ilaue der Technik, Esscrj , 1.976.
Veiiga.S , Afec&marodmiiitem jedinica
veitiruj Sl, 1976.
V o lk ei,?, Energie am Sonne, Uasser,Wind und Eie, Falken - Veriag, 1981.
V oioi^ec,D , Kori, .( V hian vcauh, Beogsad,1980.

***
N spomsna:
Lambia

Ovu ki^jjgu-prati priruiiifc iVojgfctojjafve i prci&vodnje sola?nih sistema o M,

Tehniku izradu crtea izvrsio je Sava Boi iaboiant fizike na PMF u Novom Sadu

D OD AT AK

523
1

Ncke karaktcristiEne v e lifin e gasova, pare i teEnosti

Gasovi i para

I06 *V

k g n r3

J k g - 'K '1

nris"-1

r T

H F -a
'

m 2 h-'

1. Vazduh

0
100
200

1,293
0,946
0,746

1004,88
1009,06
1025,81

13,3
23,1
34,6

0,0242
0,0314
0,0385

0,067
0,118
0,182

2. Vodena para

100
500

0,578
0,275

1871,58
1976,26

21,3
99,1

0,0255
0,0672

0,085
0,447

100

soo

1,446
0,698

870,89
1017,44

12,8
47,5

.0,0221
0,0545

0,063
0,278

100
500

0,915
0,441

1042,56
1076,05

22,9

0,0290

0,110

100

0,916
0j442

1042,56
1067,68

22,7
76,8

0,0314
0,0556

0,118
0,426

925,32
992,31

0,203
0,161

0,096
0,085

0,270
0,241

3. COa
4. CO
S. N a

soo
TeCnosti
1. Freon 12 (CFsa 8)
u teuom stanju p ri p t

0
30

1394
1293

2. u stanju zasieue pare

0
30

17,65
41,11

594,55
678,29

0,680
0,329

0,009
U,011

3,080
1,480

3- Gorivno ulje HL

15

8 4 0 -8 6 0

1884,15

2 -1 0

0,139

0,314

4. Gorivno ulje L

15

8 6 0 -8 9 0

1842,28

8 -1 7

0,133

0,298

5. Gorivno ulje M

15

920

1800,45

100-150

0,127

0,278

998,2
958,2

4182,81
4212,12

1,004
0,295

0,597
0,679

0,515
0,607

6. Voda

20
100

524
X araScteristine

Broj

i
2
3
4
5
6
7

Naziv

20
21
22

Aiuminijujn
Oiovo
Sivi liv (C oko 3j5%)
elik {C 1%, meki)
Bakar
Brotiza
Asfalt
Beton
Gips
Staklo
Guma
Spuvasta guma
Drvo (suvo)
Lepenka
Neorganski izoiatori
Organski izolatori
Hartija
Pear
amot
amot
ljaka (zgura)
Cement (portlan)
Suva opeka

23
24
25
26

Grauit, mermer
Azbest vlaknast
Azbest u ploama
Kizelgur

s
9
10
11
12
13
14
15
rs
17
18
19

v e li ia e

n e h ih

C vrstili

r
C

20
20
20
20
20
20
20
20
20
20
20
20
0
100
0
20
20
20
500
20
20
20

20
20
20

kgm "}

tel&
c
J k g - K ^

X
W m"1 K"1

2700
900,205
22,9
11340
129,797
35
58
7300
540,123
7820
481.505
48
8900 9000
376,83
372
8700
64
376,83
2100
921,14
0,7
1800 - 2200
879,27
0,9-1,5
970
1088.62
0.51
837,4
0,81
2 4 0 0 - 3000
1674,8
1100
0,16-0,23
1674,8
4 0 0 - S00
0.07-0,09
0,12-0,17
4 5 0 -7 0 0 1674,8-2930,9
280
2302,85
0,05
0,5-0,11
753,66-1130,49
1256,1-2302,85 0,034-0,07
700
0,14
711,79
2600-2700
2.3
837,4
2 0 0 0 - 2700
1,57
1130,49
2000-2700
130
837,4
2500 - 3000
0,18-036

3100 - 3200
753,66
1400-1800
837,4
038-0,81

2600 - 2800
2400
1600
200

753.66

0,34
0,15
0,69
0,06-0,47

525
T o p lo ta iapos-avanjs votie

D3

T o p b ta
isparavanja
r

Pritisiik

Tem peratura
zasienja
tz

bar

W hkg-

bar

29419,9
39226,6
49033,2
58839,9
68646,5
78453,2
88259,8
98066,5
117679,8
137293,1
156904,4
176519,7
196133,0
245166,2
2941993

68,7
75,4
80,9
853
893
93,0
96,2
99,1
104,3
108,7
112,7
116,3
119,6
126,8
132,9

2337183,4
2320016,7
2306618,3
2294476,0
2284085,0
2274378,4
2266004,4
2256793,0
2244232,0
2232089,7
2221622,2
2211573,4
2201943,3
2181845,7
2164260,3

Pritisafc

D 4

F a ltto r p re ra u n a v a n ja

Tem peratura
zasienia

Topiota
isparavanja
r

'C

Wh

343233,8
392226
490333
588399
686466
784532
882599
980670
1176798
1372931
1569064
1765197
1961330
2451663
2941995

ra z n e te m p e ra tu r e
I p re g re ja u e vode

2148349,7
2134532,6
2108991,9
2087219,5
2067540,6
2049536,5
2033207,2
2017296,6
1988825,0
1963284,3
1939418,4
1916808,6
1895454,9
1846467,0
1801247,4
...................... !

138,2
142,9
151,1
158,1
164,2
169,6
174,5
179,0
187,1
194,1
200,4
206,1
211,4
221,9
323,8

u n u tra S n je g v a z d u h a

Srednja tem peratura pregrejane vode C

Tem peratura
prostorije G

24
22
20
18
15
12
10
5

60

70

80

90

100

Tem peratura
pare 100C
(373,15 K)

0,51
0,54
0,58
0,62
0,68
0,74
0,78
0,89

0,70
0,74
0,78
0,83
0,89
0,96
1,00
1,11

0,91
0,96
1,00
1,04
1,11
1,18
1,23
1,35

1,14
1,18
1,23
1,28
1,35
1,42
1,47
1,59

1,37
1,42
1,47
1,52
1,59
1,67
1,72
1,85

0,93
0,97
1,00
1,03
l,0fc
1,14
1,17
1,25

526
D S

K oefcijem i provodljvost to p lo te X [W !ti"' -1]

A zbest: vlaknasti
hartija
Alturiinijtim
Asfait
Bakar
Beton: ljunanl
armirani
Bitumen
Vazduh (0100)
Voda (10-100)
Vuna
Sivi Kv
elik
Glina (nabijena)
Gum a; tvrda
spuvasta
Drvo:
suvo
vlano
Zemlja: suva
glinasta
Zi od opeke:
spoljni
unutranji
od kamena
Kamen: krenjak
granit
Karton
Kizelgur
Koa

D 6

0,15
0,20
2,29
0,70
3,72
1,28
1,51
0,18
0,024-0,031
0,58-0,69
0,04-0,05
50-64
37-55
0,58-0,93
0.16-0,23
0,07-0,09
0,12-0,18
0,21-0,23
0,52
1,51
0,87
0,70
1,51-2,44
1,28
3,14-4,07
0,14-0,35
0,06-0,22
0,16

Kotiovski kamen
Kasilolit
Led
Linoleum
M alter: spolja
unutra
M erm er
Mesing
Olovo
Pesak: suv
mokar
Pieksiglas
Ploe herakiit
Piuta
Porcelan
Rabic od gipsa
Rabic od betona
Sneg
Stakio
Staklena vuna
Fiic
Hardja: krovna
zidna
HerakKt
Cement (vezani)
a
Ulje (tehniko)
ljaka (rastresita)

0,15-2,33
233
2,21
0,87
0,87
0,70
2,09-3,49
87-116
35
058
2,33
1,16
0,07-014
0,05-0,07
0,8-1^86
0,29
0,58
0 J2 -1 3 8
0,81
0,05-0,06
0,05-0,12
044
0,07
0,12
1,05
006
0,12-0,17
049-0,33

Masena koliina i specifina zapremina vode pod pritiskom zasienja

t
c

100
105
110
115
120
125
330
135
140
14S
150

kgm "3

V
dm^kg*1

958,3
954,7
951,0
947,1
943,1
939,0
934,8
930,6
926,1
921,7
916,9

1,0435
1,0474
1,0515
1,0558
1,0603
1,0650
1,0697
1,0746
1,0798
1,0850
1,0906

kgrrr*

155
160
165
170
175
180
185
190
195
200

912,2
907,4
902,4
897,3
892,1
886,9
881,4
876,0
870,3
864,7

dm 3kg~J
1,0963
1,1021
1,1082
1,1144
1,1210
1,1275
1,1345
1,1415
1,1490
1,1565

527
D 7

528
D8

Pa pritiska [Pa] vssled pojedinanih (masenih) otpora

za = 1 do 9

Brzina
vazuha
m s_1

0,2
0,3
0,4
0,5
0,6
0,7
0,8
0,9
1,0
1,2.
1,4
1,6
1,8
2,0
2,25
2,5
2,75
3,0
3,5
4,0
4,5
5,0
6,0
7,0
8,0
9,0
10,0
12,0
14,0
16,0
18,0
20,0
22,5
25,0

0,1
0,1
0,19
0,19
0,29
0,39
0,49
0,59
0,89
1
1,9
1,9
1,9
2,9
3,9
4.9
5,9
7,9
9,8
11,7
14,7
21,5
29,4
38,2
49,0
59,9
86,3
117,7
154,0
194,1
240,3
304,0
372,7

0,1
0,1
0,19
0,29
0,39
0,59
0,70
1
1
1,9
1,9
2,9
3,9
4,9
5,9
7,9
8,9
10.8
14,7
19,6
24,5
30,4
43,1
58,8
76,5
97,1
119,6
159,6
235,3
308,9
387,3
480,6
608,0
745,3

0,1
0,1
0,1
049
0,19
0,29
0,29
0,39
0,49
0,49
0,59
0,79
0,69
0,89
1
0,89
1
1,9
1
1,9
1,9
1
1,9
2,9
1,9
1,9
2,9
2,9
3,9
3,9
3,9
4,9
5,9
4,9
5,9
7,9
5,9
7,9
9,8
6,9
9,8
11,7
8,9
11,7
15,6
11,7
14,7
18,6
13,7
18
22,6
16,7
21,6
27,4
22,6
29,4
37,2
28,4
384
48,1
36,2
49,0
60,8
45,1
59,9
754
64,7
86,3
107,8
88,2
117,7
147,0
114,7
154,0
192,2
144,1
194,1
245,1
180,4
240,3
299,1
259,8 343,2
431,4
353,0
471,0
588,0
460,9
618,0
765,0
578,6
775,0
971,0
725,7
961,0
1196,0
912,0
1216,0
1520,0
1117,9
1491,0
1873,0

6
0,19
0,29
0,59
0,89
1
1,9
1,9
2,9
3,9
4,9
6,9
8,9
11,7
14,7
18,6
22,6
27,4
32,3
444
57,8
72,6
90,2
129,4
176,5
230,4
289,2
357,9
520,0
706,0
922,0
1167,0
1442,0
1814,0
22460

7
0,19
0,39
0,69
1
1,9
1,9
2,9
2,9
3,9
6,9
7,9
10,8
13,7
16,7
21,5
26,5
31,4
38,2
51
67,6
85,3
104,9
151,0
205,9
269,6
338,3
421,6
637,0
824,0
10790
1363,0
16760
21180
2618,0

0,19
0,39
0,79
1
1,9
1,9
2,9
3,9
4,9
6,7
9,7
12,7
15,6
19,6
24,5
30,4
36,2
43,1
58,8
76,5
97,1
119,6
172,5
235,3
308,9
387,3
480,5
686,0
941,0
1226,0
1559,0
1922,0
2422,0.
2991,0

049
0,49
0,89
1
1,9
2,9
3,9
3,9
5,9
7,9
10,8
13,7
17,6
21,6
27,4
33,3
41,1
49,0
65,7
86,3
108,9
135,3
164,1
264,7
343,2
436,3
539,0
7750
10590
1383,0
1746,0
2157,0
2726,0
33830

ematski prlkaz elemenata iz tehnike grejanja

gladsB cev

----------

izolovana cev

cev sa ptirubnicom

cev sa mufom

slobodna cev sa podupiraem

privrfena cev sa podupiraem

propusni Ventil sa prirubnicom

.propusni ventil sa mufom

ugaoni ventil

ventil za prebacivanje

10
11

32

c>w -

iiber-ventil

13

(X S

venti! za regulisanje

14

=<1

redukcioni ventil

13

16

----

- t ^ } -

17

ventil na radijatoru

ventil sigurnosti sa tejjom.

ventil sigumosti sa oprugom

ugaoni ventil sigurnosti

Yf~
18

19

0*3

&E 3

propusna slavina

trokraka slavina

530
D9, nastavak 1
nepovratna klapna
lcptirasta klapna

kompenzator ,,iira

klizni kompenzator

kotao

grejaC

raijator

ploCssti radijator

konvektor

lameteati radijator

grejna zmijasta ccv

cevni registar

oduina cev

D9, nastavak S

klapna za prcmaiu

33

1
odutni ventil

34

35

*,

regulator promaje

IT

36

manometar
termometar

37

" 5

38

regulator maksimaHmog pritiska

39

reguiator mininiainog pritiska

40

41

j~'" ^

razmenjivaC toplote

rezmenjiva toplote sa vodom

42

razmenjiva tneanjem pare

43

razmenjiva meSanjem vode

532
IJS, aastavak S

44

1 o

kalorif^F

45

rezervoar, oivoren

46

rezervoar^ z a tv o ren

47

48

re z e rv o a r p o p ritisk o m

p u m p a u &emi

ri

49

p u m p a u p ro je k tu

50

o vaja vo d e

51

o d v aja k o n d e n z a ta

52

p o tro a to p lo te

53

p o v rm sk i k ondertzator

54

b o jle r, je d n o ste p e n i

55

b o jle r, k ask adni

d
*
56

57

..f

p a rn a tu r b in a sa g e n erato ro m

d v o ste p e n a tu rb in a

533
c m atsk i p rik a z e le m e n a ta k lim a tiz a c ije

D 10

-4

.--- 3 0 0 / 4 0 0 j

vazuni kanal, p rv i broj prestavlja v id ljiv u S irinu

i----le p tira s ta k la p n a

2
i----1

h
3

i
L

a iu zin a

o tv o r z a ien je

iz lazn i i u ia z n i o rvor

_^ j
6

:------ i

i t

v azd u S n i d e fle k to r

k o m o ra za m e a n je

c e n trifu g a ln i v e n tila to r

ak sijain i v e n tila to r

g reja v a z d u h a : P p re d g re ja , D -

dogifija

534
i>19, nastav ak 2

h la d n ja k v a z d u h a

p re ists v a z d u h a (fiite r)

ovlaiva

14

e le k tro m o to r

te rm o sta t

>

h ig ro sta t

(M )
17

18

">

0*<3

v e n til p o k re ta n m o to ro m

m e m b ra n sk i v e n tii

\______'

\1

m o to rs k i re g u la to r k lapne

c .pk
r
1

2 n -

__l

m e m b ra n sk i re g u la to r k la p n e

535

D 11 K oeficijent prolaza topiote k [W m '!K ' ]

1. isplja o p e k a , z id m a lte rtsa n
u p ljin a 0 2 0 %
k o e f id je n t p ro v o d ijiv o s ti X = 0 ,7 9 d o 0 ,4 9 W tn 1K ~

sp o ljn i z id
d e b ijin a cm
X

0 ,68
0 ,59
0,55
0,52
0,45
0 ,42

25

1,68
1,50
1,44
1,38
1,25
1,15

u m itra n ji zid
e b ijin a cm

38

51

1,25
1,13
1,07
1,03
0,93
0 ,8 4

1,15
0,91
0 ,8 6
0,82
0,73 |
0,66 :

20

10

15

25

2,33
2 ,2 6
2,18
2 ,1 0
2,02

1,96
1,86
1,82
1,77
1,67
1,58

10

15

40

2,16

1,75
1,58

1,00

1,43
1,32
1,27
1,23
1,13
3,05

30

40

1,12
1,03
0 ,9 8
0 ,9 4
0 ,8 0
0,78

2. u p ija o p ek a
u p ijn a d o 4 0 %
= 0 ,5 0 o 0 ,4 0

0,50]
0,40|

2,02

536
A=0i5

mrrrn

3. S up lja opeka sa
vooravnm u p ljin am a
X = 0,45 do 0,30

X=0,40

HD
fflffl

m
sp o ijn i zid
A

25

u n u tr a n ji zid cm

38

51

0,45
0,40

'

0,30

10

15

20

2 ,0 9
2 ,0 2
1,93
1,82

1,80
1,72
1,63
1,50

1,50
1,41
1,32
1,20

25

30

40

1,20

1,07

4. u p lja o p ek a sa
v e rtik a ln im u p ijin a m a
X = 0,50 do 0,40 ( W r a - l K - ]

0000
0,50
0,45
0,40

1,35
1,26
1,15

1,37
1,54
1,46

5. u p lja cspeka za
p re g ra d n e zid o v e
X =- 0 ,5 0 do 0 ,2 0 JW m " K "

0,50
0,4S
0 ,40
0 ,30

0,20

000

j
|
!

1,13
1,05

2 ,1 6
2 ,0 9
2,02
1,82
1,52

2,03
1,96
1,88
1,67
1,37

1,88
1,80
1,73
3,50
1,20

53 7

D 12

K oeficijen t k

[W m 3K - ) ]

Funa opelta o Minkera ili gline za oblaganje spoljnih ziova

1,/cm ;
1

0,90 !
0,80 ;

d i3

25

38

51

2,14
i,9 8

1,62
1,51

1,32

K oeficijea t k

1,21

[W m aK

Zi. od betoaskih blokova

A
Wm !
K -1

0,58
0,55
0,48
0,46

poljanu

zid

25

30

20

1,56
1,52
.1,39
1,35

1,35
1,31

1,20

1,19
1,15
1,05

1,15

1,01

u n u lra n ji zid

40

0,96
0,93
0,84
0,81

10

15

20

25

1,88

1,58
1,55
1,45
1,41

1,37
1,34
1,24

1,20

!
!
>
!
s1

2.16
2,14
2,05

1,84
1,75
1,72

2,02

L561,35

1,19

1^35
1,15

1,01

0,96
0,81

2,16

1,88

2,02

1,72

1,20

1,58
1,41

spoijaSnji zld

10
1,74

1,56
1,35
1,16

| D 16

15 i
1,35 j
i,i9 ;

i,oi;
0,85 1

17,5 1
1.21 I
1,06
0,90
0,75 i

1,37

1,20

1.20

1,05

u n u tra n ji

20 i
1,10 !
0,96 i
0,81 ;
0,67]

25
0,93
0,81
0,67
0,56

30
0,81
0,70
0,58 j
0,47 !

10

7,5
1,72
1,58
1,42
1,25

1,50
1,44

1,20
1,05

zi
12,5
1,34

15

20

1,20

1,05
0,90

1,07
0,93
0,82

ij>oo
0,98
0,76
0-64

1,05!

0,93

0,76

1,20

Z id od siporeksa sa o b e strane m alterisan

j

0,23

1.17
l^OS
1,05

Z id od betonskih penastih blokova (vakuumsks. postiipak )

D 15

0,34 /
0,29
0,23
0,18

cm

Z id od biokovik o d ljake iii eicktrofiiterskog p e p e la

D 14
0,58
0,46

cm

1,35

1,01 ;

........

0,90

0,81

0,67

0,58

1,42

1,20

538
j | j 17

k [ f m ^ K ' 1]

K o e fic ije n t

; Z id o d u riso l blokova isp u n je n ih p la s ti u im b e to n o m

X
Wm*K"
0,13

un utra nji zid cm

s p o ljn i zid cm

15

ij

0,87

20

25

0,73

[ D 18

0,43

K o e fic ije n t

30

10

0,37

0,86

15

20

D,64

0,50

| Z5x1 o naiiveiiog b e to n a bez v ib ra lo ra

X
m " 1K 1

1,86
1,74
1,39
1,16
0,93

ij

s p o ljn i ztd

cm

i!

15

is

ii
li
i
li
ji

3,52
4,45
3,18
2,94
2^65

3,301
3,2 3|
2,94i
2,70i
2,41 j

i
i

j!

un utra nji

jj

7,S

10

3,06!!
2,97;'i
2,68!;
2,44il
2,15 |

3,06
3,03

2,93

22

2,88

i
!
i
i
i

zid

cm

1S

!
i

is

22

2,68
2,63
2,47
2,3'3
2,14

'
j

2,54
2,50
2,33
2,18
1,98

!
!
!
j
i

2,40
2,34
2,16
2,00
1,80

i
!