Napad velike bijele psine

01 FILIP
Svitalo je, kad sam stigo na kolodvor. Ba ko onaj moj imenjak, papak koji je staroj maznul
lovu pa tri dana i tri noi lumpal s kurvama i kelnericama. Onda ga je stara stjerala u tri pike
materine i zakljuala mu vrata. Jednostavno mu je rekla nek odjebe. Mislim, nije mu ba tak rekla, al
dalo se proitat izmeu redaka. Na finjaka ga je otpizdila. Pokral si me, ko ti jebe mater, nema vie
leba bez motike. To je bila pouka.
Vratil se on doma nakon kaj se hrpu godina jebal negdje na bauteli i sve mu je ilo na kurac. I to je
otprilike to. Roman dosadan ko nedjeljni derbi Osijeka i Cibalije. Kolko se sjeam tip je jo k tome
bil i perverznjak kaj se palil na debele i stare pike. A na kraju krajeva nije mi uope ni bil imenjak.
Imal je neko debilno ime.
Ja sam se vratil nakon tri godine. I ja sam kral starce, i ja sam bil bolesnik pa su i mene spizdili od
doma, samo iz potpuno drugih razloga.
Komuna, jebiga.
Kapitulaciju sam potpisal pred tri godine nakon kaj su me jake snage raznih kretena okruile sa svih
strana i ostavili mi jedini mogui izlaz - radno-terapijsku zajednicu. Starci, psihijatri, psiholozi,
socijalni radnici, policajci, suci i jo hrpa nepotrebnih likova konsolidirali su redove i nakon
nekoliko bezuspjenih pokuaja metadonske terapije uspjeli su me poslat u onu vukojebinu di sam
trebal postat korisni lan zajednice, pridonosit drutvu i slina sranja. Drugim rijeima trebal sam se
osposobit za gledanje HTV-a, postat kreditno sposoban, koristit sustav zdravstvene zatite, opskrbit
se friiderom, ve-mainom, enom, djecom, sudjelovat na lokalnim izborima, a subotom se oputat s
drutvom uz ivu muziku i odojak u nekoj prigradskoj birtiji.
S obzirom da sam bil miljama daleko od takvog naina razmiljanja, cijeli konzilij je zakljuil da se
ponaam drutveno neprihvatljivo i da je radno-terapijska zajednica pravo rjeenje za mene. I tak
sam zavril u komuni, u Santa Mariji del Val u panjolskoj.
U toj vukojebini sam provel tri godine meu najgorom bagrom iz cijele Evrope, kakvoj sam i
pripadal. ivjeli smo u bivem samostanu, sadili paprike i paradajz, hranili kokoi, pleli cekere,
molili i drkali. To se struno zvalo radno-rehabilitacijski program, a ustvari, ak se mene pita, to je
bilo sviranje kurcu. Jedinu korist od svega toga imali su oni hermafroditi iz raznoraznih zdravstvenih
organizacija kojima smo sluili za njihovu promociju u medijima. Ionak smo se svi uglavnom vraali
na stare navike im bi iskoraili iz ove ustanove.
Jedan od voditelja radno-terapijske zajednice bil je veleasni Juan, stari ofucani dedica kojeg su svi
oboavali jer je imal velko razumijevanje za nas, bive ovisnike, posrnule ljude kojima treba pruit
ruku, kak je znal rei. Tumailo se to njegovom vjerom i ljubavlju, a on je naprosto bil najgori
ovisnik kog sam u ivotu srel, navuen na cugu do jaja. Kuil nas je jako dobro zato kaj je sam jako
dobro znal kaj je to potreba. On nam je bil i jedina veza s vanjskim svijetom jer su od nas svi bjeali
ko od kuge. Svaki dan nam je ital Bibliju i od nas trail da diskutiramo o porukama koje ona nosi.
Kad bi ga puknul sadrajni poremeaj miljenja umiljal si je da je jedan od likova iz nje, a jo ee
je bil tolko pijan da nije mogo ni stajat, a kamoli mislit.
Ustvari, tip nije bil lo, al tu foru s cugom opako je popuil. Gadnije od svih nas. Na odlasku, stari
Juan mi je poklonil Bibliju. Bila je uvezana u kou i mirisala je na neka davna vremena.

Zadnje kaj mi je stara rekla prije mog odlaska bilo je da se pazim da ini tamo ne podvale drogu.
Sirota stara, ni nakon mog sedmogodinjeg ovisnikog staa mozak joj nije uspel obradit injenicu da
joj je sin najgori danki i parazit. Negdje na granici ivog i neivog. Mrvicu ivlji od biljaka na
balkonu.
Vlak je kasnil par sati. Vlakovoa umjesto harakirija strusi dupli pelin. Skinem torbu, prebacim je
prek ramena i siem s vlaka. enski glas iz zvunika nabraja gradove, perone i vremena. Nakon tri
godine ponovo stojim na zagrebakom asfaltu. Prazan i ist. Spreman za novi poetak. Peronima
baulja upravo probuena kolodvorska elita u potrazi za jutarnjom cugom. Gosti prenoita Crvenog
kria u jutarnjoj etnji. Kurve, pijanci, narkii, odbaeni starci panciraju kolodvorskim hodnicima i
sve zgleda ko nekakav morbidni performans bivih ljudi. Vjetar raznosi papire i vreice. Nekoliko
sivih golubova asti se jo toplom bljuvotinom. U kolodvorskom buffetu nude rakije razne za samo
etiri kune. Oteena konobarica s izrazom gaenja brie limeni ank.
Nakon tri duge, preduge godine ponovo u svom gradu. Mirisi proljea i smoga mijeaju se iznad
Glavnog kolodvora. Grad je siv i prljav. Tramvajska stanica je puna likova koji ne djeluju ko da su
ba oduevljeni kaj su se uspjeli implantirat u maternice svojih majki. Zrae tugom i oajem.
Na vratima tramvaja jedna debela krava znalaki gradi prostor i uvaljuje mi lakat u rebra. Gomili
sjebanih proletera ivot prolazi na pruzi, izmeu jednosobnog stana u Prekom i propale tvornice na
itnjaku. Odlaze ukrast Bogu jo jedan dan. Za cigarete i Vlahov imaju, za jebeni sapun ne.
I tako iz dana u dan. Cigarete, kava, jeftin alkohol, kretenski posao, guve, tramvaji, krediti, porezi,
kazne, zabrane, pike materine... sve dok im ne dijagnosticiraju zloudnu izraslinu i ne zavre u
rukama nekog Mengelea. Svako malo, gomila me prikuca za prozor jer ovaj jebeni Joa Podravec s
rekordno dugim noktom na malom prstu vozi tramvaj ko da se priprema zajahat bika na stonom
sajmu u Gudovcu.
Siem na zadnjoj stanici, proem mrani, zapisani pothodnik i izronim na drugu stranu. Starci ive u
jednom od onih sivih, jednolinih naselja. Zastanem kod broja pet, moje zgrade, rune etverokatnice
obloene valovitim limom. Po fasadi rastu gljivice i mahovina, kaj je dobro za orijentaciju, al nije za
stanovanje. Nekoliko trenutaka promatram ovu strunu pogreku, a onda uem u mrani haustor.
Smrdi na prenu hranu, ustajalu mokrau, golubove i viemjeseni trajk radnika istoe. Pozvonim
na treem katu. Na vratima pie Marinko Novak. Vrata mi otvori stara. Zgleda ko velja iz Nade
Dimi - naprosto zato kaj je i bila velja u Nadi Dimi, sve dok u pretvorbi Nada nije zdimila s
nekim hercegovakim tajkunom, a stara ostala bez posla pa sad pod stare dane mora prat haustore.
- Isuse! - vrisne.
- Nije Isus, ja sam - velim joj.
- Isuse, ponovi ona i dlanove, ba ko ovisnica o meksikim sapunicama, prisloni na lice. Kolko ih je
odgledala ne bi me zaudilo da mi na panjolskom veli da je u ljubavnoj vezi sa susedovom
kornjaom otkako je stari pobjego s njenom prabakom koja ga je pak uvjerila da su one gnjide i ikra
kaj joj se uhvatila na stidnim dlaicama njegovo potomstvo.
- Ja sam, jebote.
- Isuse... Filipe...
- Toplo, toplo.
- Filipe, sine...

- estitam, pogodila si.

- Marinko, Marinko - vie ona dok me gleda onim svojim pogledom sponzoriranim vikom hormona
titnjae zbog kojeg ostavlja dojam da je upravo preivila napad velike bijele psine.
- Smetam? - pitam je.
- Sine, sine moj... sine... vratio se ti majci... sine... - hiti se na mene i pone histerino plakat i ljubit
me.
Osjeam se ko da snimamo reklamni spot za predizbornu kampanju HDZ-a. Samo jo fali trobojnica
na vjetru i neke kureve zidine u pozadini.
Iza nje sumnjiavo proviruje Marinko tj. moj stari. Glava obitelji. Kak je Doni jednom reko: Azra to
sam ja, a kralj Sunce: Drava to sam ja, tak bi i moj stari istom logikom mogo izjavit: Obitelj to sam
ja. Stara je sluila ko simultani prevodilac izmeu nas. Drago mi je da ga vidim u plavom
kombinezonu na kojem pie Elka, u jedinoj obleki u kojoj izgleda ko ovjek. Svi drugi pokuaji
obino bi sugerirali da se na Melodijama Mostara sprema nastupit ko back-vokal. vrsto mi stisne
ruku i ravno me u oi gleda strogim pogledom hranitelja obitelji. Stara me odvue u kuhinju, posjedne
na klupicu ispod Posljednje veere i baci se na kuhanje uz bujicu rijei bez ikakvog smisla i veze.
Kraeva Djevojka s lutnjom i dalje visi na svom mjestu u plastinom okviru boje zlata.
Tog jutra doznal sam da je Marica zatvorila duan jer nije mogla izdrat konkurenciju velikih
trgovakih centara u kojima je sve puno jeftinije (Koja Marica? Koji duan?), da je Mladenov Reks
umro od upale plua (Koji Mladen? Koji Rex?), da se za tri tjedna udaje Valerija (Koja Valerija?
Koja udaja?) i da su ljetos ona i tata dva tjedna bili u Novom Vinodolskom (Koji Novi? Pa
Vinodolski). Zatim sam upoznat s kratkim sadrajem neke meksike sapunice, malim penzijama i
visokim cijenama, s ljubavnom aferom nekog politiara, i na kraju da nas Evropa jo uvijek gleda
pod povealom. Bil sam prisiljen pojest domau juhu s rezancima, dva krmenadla, hrpu restanog i tri
komada pite od jabuka. Osim toga, pokazana su mi tri nova Vilerova goblena, jedan stolnjak, par
fotografija nekog klinca i kanarinac kojeg je tata kupil da mu pjeva.
Stari se osjetil pozvanim odrat mi predavanje o vanosti stalnog radnog mjesta, mirovinskog i
zdravstvenog osiguranja, vezane tednje i odgovornosti svakog pojedinca. Onda jo spomene i nekog
Maria, za kog nikad nisam ni ul, samo kaj mu to ipak preutim da mi opet ne pone nabijat na nos
moju nezainteresiranost za sve kaj se dogaa oko mene. Kolko sam uspio skuiti taj Mari je neka
pizda iz nekakvog gradskog poglavarstva koji bi mi trebal pomo da se zaposlim. Na kraju se osvrne
i na tetnost droga.
- Nadam se da je to iza nas - zakljui svoje izlaganje. Dolo mi je da ustanem i nagradim ga
spontanim aplauzom, al ipak... prvi je dan.
Odem u svoju sobu. Sve je netaknuto. Ko da sam umro, jebote. Sa zida mi se belji Mick Jagger, a
iznad kreveta Jordan zakucava prek Malonea. Police su krcate stripovima Zagora, Alana Forda, Texa,
Dylana Doga i meni dragih knjiga. Navuem zavjese i bacim se na krevet. Ispod kreveta izvuem CD.
Stir it up, little darling, stir it up... dobri stari Bob.
Budim se okupan znojem. Pored mene u krevetu lei etiopski car Haile Selassie i prodire ananas.
Pristojno me zamoli za tiinu jer, veli, mora mirovat poto mu je puko vodenjak, a osim toga
sprema se raspustit Sabor i raspisat prijevremeni natjeaj za radno mjesto referenta prodaje.

Budui da je trudan s mojom starom zaposlit e me bez obzira kaj nemam radnog iskustva u
veleprodaji papira. Onda rairi noge i pokae mi proireni stranji dio crijeva u koji mu ulaze
mokrani i spolni kanal. Zadovoljan je, veli, svojom karijerom. Pokuava mi ugurat svoje stopalo
u usta, a meni se od tog povraa. Na Jamnu veeras ima sastanak s ministricom financija i
Jeremijom Hilkijinim koji e ga ufurat na koncert domaih dance-grupa. Tog sam se prestrail pa
skoim kroz prozor i trim prema Savi. Po nasipu dogira Blagoje Adi odjeven u crnu kou i na
lancu vodi golog Johna Lennona koji pjeva: Drugarice, posadimo cvijee. Bacim se u Savu po
kojoj plutaju mrtve ptice i gutam prljavu vodu.
S mosta mi mae stara. Na mjestu gdje su joj bili bubrezi zjape dvije velike rupe iz kojih izlaze
mali bijeli crvi. Ponestaje mi zraka. Guim se. Viem. Niko me ne uje...
Otvorim oi. Netko mi dri ruku na elu. Stara. Sjedi u tiini, u mraku i gleda me.
- Kuri - veli tiho - nije valjda da...
Ne usudi se zavrit reenicu. Iz oiju joj isijava briga.
- Nije, mama, nije. Samo mala prehlada.
- Pozvala bum doktora Bezjaka.
- Nemoj mama, dobro mi je, samo jebena obina prehlada. Skuhaj mi aj.
- Na stolu ti je - prui mi vruu alicu.
- Kak su tvoji bubrezi? - pitam je.
- Ah, dobro je, ne dam se ja. Sad spavaj.
Ujutro se budim s osjeajem krivnje i bespomonosti, s dubokim ponorom praznine u sebi komu ne
vidim kraja. Tjeskoba se spustila ko gusta magla nad rijeku. Teka crna depresija tjednima me
prikucala za krevet. Jedine aktivnosti su ii na zahod i kimati na glupa pitanja. Moda se vie nikad ni
ne oporavim. Onog prastarog smrada, dr. Bezjaka, stara je, naravno, doturala. Da me malo pogleda.
Jebote, stari prdonja izgleda ko da jo lijei pijavicama. Nakon kaj je prosral par latinskih fraza i
ostavil mi neke tablete, nismo ga se mogli rjeit dok nije dokrajil bocu loze. Jo mi je preporuil i
Centar za krizna stanja. Je, kak da ne.
Prvi znak oporavka neurotransmitera bila je elja za pivom. Spustim se do duana i uzmem karton
Karlovake. Vani je toplo, a po zelenim kronjama skau i svaaju se ptice. Moglo je biti oko petest popodne.
Stari u dnevnom boravku gleda televiziju.
- Si za pivu? - pitam ga.
- Koju?
- Karlovaku - velim.
- Zakaj nisi uzel Oujsko?
- Pitam te jesi za pivu i oekujem kratki i jasni odgovor, bez nepotrebnih potpitanja. Da ili ne?
- Daj, jel hladna?
Pruim mu limenku i sjednem kraj njega.
- Kaj nema hladnije?
- Nema!

Na ekranu jedan kaj zgleda ko emancipirani homoseksualac postavlja nevjerojatno glupa pitanja
drugom koji zgleda ko ministar u vladi Republike Srpske. Ovaj koji zgleda ko emancipirani
homoseksualac je peder i voditelj, a ovaj koji zgleda ko ministar u vladi Republike Srpske je
ministar u vladi Republike Hrvatske i kreten. Vode imbecilni razgovor iz kog se ni nemre skuit osim
da se voditelj besramno ulizuje, a ministar jo besramnije velia svoje zasluge. amaraju se
terminima: euroskepticizam, lokalna uprava i samouprava, implementiranje iskustava, poplava
regula, utopijsko pragmatini inenjering i sukob interesa. Nemrem ih smislit. Nije im dosta kaj lau i
kradu, nego ih jo moramo svaki jebeni dan gledat, ovakve ljigave i pokvarene. Kad mi debeli kreten
u Saboru veli: Sve za Hrvatsku, to je isti kurac ko kad Krpa veli: Sve za Dinamo. Isti jebeni idiotski
rezon. Samo kaj, za razliku od narcisoidnih laljivaca u saborskim klupama, Krpa sam plaa svoja
putovanja. Isto tak od njega, tu i tam, najebe koji murjak ili navija, a od ovih laljivih ljigavaca iz
saborskih klupa svako malo najebe hrpa kvadre.
- Kale moe gledat te debile? - pitam starog.
- Mogu - veli on nadrkano.
Osjeam da je spreman za svau.
- Onda gledaj - velim pomirljivo.
- I ti bi se trebal interesirat kaj se dogaa oko tebe, a ne da cijeli ivot provede u oblacima.
O ne, ovo mi nije trebalo. Dirnul sam u osinje gnijezdo.
- Ja, za razliku od tebe, ivim svoj ivot i stojim iza svega kaj sam napravili
Pogledam iza sebe i velim mu da ga tam ne vidim, samo kaj on ni ne kui jer upravo proiruje
granice svog ja tiradom o svojim uvjerenjima, moralu i vrstim stavovima. Na kraju spomene i
sedamdesetprvu. Jebemti, u ovoj jebenoj zemlji nema ovjeka koji ne misli da je sedamdesetprve bil
proganjan zbog svojih uvjerenja.
Nemrem ga vie sluat. Odem si po jo jednu pivu, zakljuam se u sobu i pustim Bijeli album
Beatlesa. Najbolji album koji je ikad iko snimil.

Kaj misli, jel Isus fakat ono e

02 KRPA
- Sretan Uskrs! - velim i uem u birtiju.
Kizo ide za mnom ko cucak.
- Sretan Uskrs, Krpa - veli Milica.
Puna je krasta i liajeva. Narkika, jebem joj mater. Onda se ona okrene prema Kizi.
- I da ne bi bilo zabune, Kizo, nema na emdo. Visi jo pet glavi!
- E, znam... jebiga, e... stara mi drugi tjedan dobije penziju, kui... kasne... ono, jebem im mater.
- Daj nam dve toene! - viknem.
- Ovaj... meni vinjak... dupli, e... - veli Kizo.
- Daj dve toene i dupli vinjak! - velim Milici.
- Je... moe, e... ovoga... moe.
Taj nikad nije odbil cugu.
- Kizo, lake malo, jebem ti mater! - izdere se Milica na njega - juer je zabljuval cijelu birtiju. Pero
i Dejo su ga nosili doma. Oduzel se.
- Jebemti, ba sam edan... najel sam se unkice, jebiga, i jaja... Uskrs je, e... kui, ne?
Alki je uvijek edan, jebo mu pas mater. Uostalom, nema mi se kaj opravdavat. Boli mene kurac
kolko pije.
- Otkud vi tak rano? - pita Milica.
- Bili smo na misi, jebem mu mater.
- Na misi? - udi se.
- Da, na misi. Kaj se kurac udi? Pravi Hrvati i katolici imaju danas bit u crkvi i toka! - lupim
akom o stol.
- Tak je Krpa! Danas slavimo Krista... kralja, e...
Vikne Kizo, i on lupi akom o stol. Debil me u svemu oponaa.
- Ila bi i ja da ne moram radit. Ova pizda od Brade me iskoritava u tri pike materine.
- Krpa! - zove me Kizo - ej, Krpa...
- Kae?
- Kaj misli, jel Isus fakat ono... e...
- Koje?
- Jel ono fakat napravil sva ta uda kaj je onaj tam... za onim ankom isprial?
- Kakav ank u kurac! Oltar! To je oltar! Zapamti, oltar, kretenu neuki.
- Je... oltar... fakat... nisam se mogo sjetit. Si ul kaj je sve isprial... kak je sljepac progledal i sve
to... sva ta uda... kak je oivil onog mrtvaca... a jel ti zna ono... kaj treba govorit?
- Koje?
- Pa ono u crkvi... ponavljat za veleasnim.
- Normalno da znam, u kurac!
- Kaj treba re? Jebiga, pitam, ak zna reci... ak ne zna nikom ni...

- Normalno da znam. Kad on veli: Molimo te, ti veli: Gospodine uslii nas. Kad on veli: Mir s
vama, ti mu veli: I s tobom. I tak, slua, jebiga, i zna.
- Krpa, si udjelil kaj? - apne mi.
- Normalno da jesam! Sto kuna sam dal, u kurac. Nije Krpa pizda. A ti? - Jebiga, malo sam kratak...
ovoga... pravil sam se da ga ne vidim, e... .
- Ajmo hitit pikado za rundu - velim alkiu!
- E, pikado.
Nema jebene anse dobit me u pikadu.
- Si snimil onu malu? - pita.
- Koju?
- Onu, kaj je stajala odmah do nas... u crkvi, ne.
- Koje sise, jebem joj mater.
- E, je... kurva... mamu joj jebem. Jo mi ono doe u crkvu... kui, ne... a zgleda kaj da ide na
jebainu.
- Kaj si ve popil? - pitam ga.
Vidim, prazne mu i krigla i aa.
- Jebiga, edan sam, e... slana unkica, kui.
- Milica, daj isto - viknem narkiki
- Jel zna ko su bili svi ti Farizejci... i Filatelisti... i ta kvadra?
- Proitaj si Bibliju, jebo te pas!
- Samo pitam, kaj si odmah ivan. Davno sam ital pa sam zaboravil sve to. Ak zna reci, jebiga, ak
ne zna nikom ni.
- To su bili ovi, tam dole, Egipani iz Jeruzalema, u kurac! Neprijatelji, pizda im materina!
- To sam si i mislil.
Dobijem ga u pikadu bez pol frke. Ve se natankal, jebo mu pas mater.
- Daj hiti tu strelicu!
- E, je, strelica... da si zememo jo rundu?
Ve je popil.
- Daj nam isto! - viknem Milici.
Boli me kurac, nek se ubije, nisam mu ja dadilja. Samo da se ne pokenja u gae ko zadnji put.
- E... Krpa, a jel Isus mogo letit?
- Hiti ve jednom tu strelicu!
- Ne fakat ono, zanima me, ne...
- Kaj ja znam, valjda je.
Kreten fula cijelu metu. Skuim da kroner jedva stoji, ve se ubil. Gleda u jednu toku, njie se u
mjestu i ima otvorena usta.
- Jebem mu mater! - odjednom vikne.
Svi u birtiji okrenu se prema nama.
- Kae Kizo?

- Jebem mu mater u piku!

- Kome Kizo?
- Pa Judi, jebo mu pas mater. Samo tak je izdal Isusa. Ko zadnja pizda. Isus mu je sve oprostil, kui,
ne... tu snagu?
- Kurac bi mu ja oprostil. Izjebo bi mu majku pedersku! Zakucam strelicu tak da je pukla.
- Je, Krpa, ima pravo, e...
- Nego kaj, kurac.
Onda do nas doe onaj stari smrad od Joe i pone nekaj srat kak sad konano jasno i glasno moe
re da je Hrvat i slina sranja, a ja si mislim kurac bi ti i sad to govoril da ja nisam zel puku i otio
u rat, al zapravo kuim da se stara pijandura samo dola ogrebat za cugu. Ipak mu pozovem pivu i
odem do kladue. Uskrs je, jebiga.

Lagao bi ko bi reko da je sa mnom sve u redu

03 MRTVI
Ime mi je Davor, a zovu me Mrtvi. Lagao bi ko bi reko da je sa mnom sve u redu. Majka mi je
na samrti. Ve danima lei u svojoj sobi s crnim kolobarima oko oiju. Tijelo joj se polagano raspada
i samo ga jo debele ile dre na kupu. Kad ne spava stenje od bolova, kad ne stenje od bolova
izgleda ko da spava. Kad sam mislio da spava, krao sam joj lijekove protiv bolova. Meni su bili
potrebniji. Nakit sam ve rasprodao. Topila se kao prljavi snijeg uz cestu. Kad se vie nije imalo to
istopit prestala je disati. Na radiju su estitali Uskrs. Ve sam odavno prestao brojati dane. Pripalio
sam cigaretu na dogorjeli filter. Pepeljara je puna pa gasim po stolu. Nokti su mi izgrieni do
ruiastog mesa. Ruke pune krasta i otvorenih rana. Iz nekih curi krv. Po kuhinjskom podu lee
komadii neeg izgorjelog, prljavo rublje, razbijene boce, zguvane limenke i stare novine. Prozor je
razbijen, a sudoper pun prljave vode po kojoj plutaju opuci i pljesnivi tanjuri. Zaudara po trulei i
vlanoj zemlji.
Kad mi se uinilo da je umrla, skinuo sam joj prsten. Da ga nisam skinuo sam bi pao. Uhvatila me
hladna i koata ruka.
- Jo sam iva - rekla je ruka.
- Mislio sam da si umrla - uzvratio sam.
Sat je pokazivao deset i dvadeset. U deset i dvadesetsedam ruka je klonula. Mama je umrla. U drugoj
je ruci stiskala bratovu sliku. Siguran sam da su joj u maternici ostale zloudne stanice nakon to nas
je rodila. Sat je nastavio kucati kao da se nita nije desilo. Taj sat bio je jedino to je radilo onako
kako je htjela. S unutarnje strane prstena pisalo je Franjo. Franjo je bio moj otac.
Prema koliini heroina koji sam dobio, prsten je bio vrijedan. Siguran sam da je vrijedio i vie.
Heroin sam prvi puta probao s petnaest. U podrumu Dejanovog nebodera. Povraao sam ali ugodno i
fino. U poetku, Zuk nam ga je davao besplatno. Kasnije mu se to viestruko isplatilo.
U tom smo podrumu ivjeli neki svoj paralelni ivot. Dejan, Filip, Slaven i ja. Gore iznad nas ivjeli
su ljudi od kojih smo htjeli biti drukiji. Negdje na pola puta izmeu nas i njih bili su moj brat Mario,
Krpa, Zuk i Kizo. ivjeli smo zbijeni u gomilu. Bili smo kao stisnuta aka. Vremenom je ta aka
postajala sve bolesnija a prsti su poeli otpadati sami od sebe. Prvi je otpao Slaven.
Kad smo imali sedamnaest, rat se nazirao kao slaba svjetlost ispod vrata. Jednog smo jutra oteli torbu
starici koja je hodala nagnuta naprijed kao da neto trai. Novcem smo kupili heroin. Otili smo u
podrum, podijelili ga i ubrizgali. Slavenu su nestale zjenice, a ja sam izgubio potrebu za disanjem.
Kad sam otvorio oi ugledao sam Filipa i Dejana. Trudili su se da me vrate u ivot.
- Dii, Mrtvi, dii - govorio je Filip i udarao me po prsima. Dejan mi je drao malo ogledalo na
nosnicama. Slaven je leao pored mene. Nije izgledao ba dobro. Jednostavno je umro. Ostavili smo
ga na klupi ispred Doma zdravlja. Sutra su nas u novinama nazvali nepoznatim poiniteljima, a njega
S.B.(17).
Na sprovodu je Slavenova majka vritala i izvikivala nejasne reenice. Da je nisu drali, zakopali bi
je zajedno sa sandukom. Htjela je da unutra lei netko od nas. Kad je u daljini protutnjio vlak, ona je
vritala jo glasnije. Trudila se da svi uju kolika je njena bol. Crne vrane su se dizale i padale po

polju. Filip, Dejan i ja stajali smo tamo kao gusta masa. Nije se znalo gdje zavrava jedan, a poinje
drugi.
- Jebeni danki manje - prokomentirao je Krpa Slavenovu smrt.
Godinu dana kasnije u istoj pozi stoji moja majka. U sanduku omotanom zastavom lee ostaci mog
brata Marija. Okolo je bilo mnogo ljudi u uniformama. Drali su govore. Vie zbog sebe nego zbog
njega. Zamiljao sam Marija kako juri po blatu dok neki drugi vie juriiiiiiii!!!! Zanimalo me jesu li
u sanduk uspjeli strpati ba sve komade njegovog kvrgavog tijela. Da su ljudi biljke, on bi bio
maslina. Bio je pun zglobova. Kad su po lijesu poeli padati prvi grumeni crne zemlje postao sam
svjestan njegove smrti. Razmiljao sam o golim enama samo da ne zaplaem.
- Buraz ti je legenda - rekao mi je tada Krpa.
Mario je poginuo negdje u Bosni. Od tog dana mami se zamaglio pogled. Mislim da je vidjela kao to
se vidi pod vodom. Tata se okrenuo flai. Kad bi ga vidio bez nje inilo se kao da mu fali dio tijela.
Jednog se dana objesio na tavanu. Sa sobom je ponio tronoac i konopac za suenje rublja.
Sve sam to lake podnosio uz heroin. Vie mi nita nije bilo bitno. U horsu nisam traio uitak nego
nain da lake podnesem ljude. ivio sam od uboda do uboda. Razmaci su postajali sve krai a
koliina sve vea. Heroin sam kupovao od Zuka. U Zukovoj glavi kao da se desio kratki spoj. Bio je
gotovo savreno zao. Odmah do njega bio je Krpa. Zajedno su isijavali estice zla. Krpa je
devedesete zavrio u Lepoglavi zbog ubojstva. Razbijenom bocom prerezao je vrat nesretniku za
kojeg si je umislio da se upucava njegovoj curi. Vratio se devedesetprve u maskirnoj uniformi, pun
tetovaa i nacionalno osvijeten. Volio je rat. Priao je o njemu kao to drugi ljudi priaju o kunim
ljubimcima. Kad je rat zavrio, Krpa vise nije znao kako se treba ponaati. Za njim je u rat otiao i
moj brat Mario. On se vratio o dravnom troku.
Prole godine sirena Hitne pomoi najavila je Zukovu smrt. Sprovod sam iskoristio da mu provalim u
stan.

Veliki Blek je najsnaniji i najhrabriji ovjek kog sam upoznao

04 FILIP
Hodam po kvartu bez ikakvog cilja. Ono doma vie fakat nisam mogo izdrat. Stari ve danima
terorizira s prijenosima zasjedanja Sabora. Napol gluh, ton odvrne na najjae. Ti saborski zastupnici
su, fakat, najprimitivniji oblik ivota na kugli zemaljskoj. Hrpa parazita i debila kaj misle da su vani
i pametni u pizdu materinu. I psea trakavica je korisniji nametnik od svih njih skupa.
Ugodan je proljetni dan. Drvored divljih kestena, sive zgrade, zid od cigle, moja stara kola, koevi
bez obrua, kontejneri puni smea i bolesnih maaka... sve je ko nekad. Cigii strateki rasporedili
svoje stojadine i straare kraj hrpa glomaznog otpada. Nevjerojatno je kolko smea stane u ove male
stanove.
Prva stvar koja mi je uljepala dan bila je Zukova slika na stupu javne rasvjete i plastini vijenac
ispod nje. Skoro se rastopim od sree zbog ove vijesti o smrti najveeg smrada u kvartu. Spikal se s
motorom drito u ovu banderu. Nadam se da nije na mjestu ostal mrtav. Bio je to jedini ovjek pred
kojim sam doslovno drhtal i od kog sam bio spreman trpit ponienja najgore vrste. Smee koje je pol
kvadre navuklo na hors jo dok nam ni dlake na pimpeku nisu zrasle. Moral bum se koji dan zaletit
do Mirogoja i oskrnavit mu grob. Fakat imam tu moralnu obavezu. S kolko mi je vapna, eera i
mlijeka u prahu obogaival hors, dobro je da su mi ile jo prohodne.
Proem pokraj umice, kultnog mjesta gdje smo proli kroz sve faze odrastanja: alkohol, snifanje,
trava i na kraju njegovo velianstvo - hors.
umica je ustvari ikara puna smea, starih automobilskih guma, prica, igala, zasranog papira i suhih
govana. Kad padne kia, zasmrdi po dreku i izdrkotini na kilometre.
Doem do betonske ravnice iz koje izrasta gomila zgradurina i jedan neboder. Tu ivi Dejo. U
njegovom podrumu ostavili smo najbolje godine svog ivota. U liftu pie: ura je kurva.
Pozvonim. Vrata mi otvori Dejanov stari, umirovljeni oficir JNA. Sijeda kosa poeljana unazad,
crni brii, sivo odijelo i cvikeri s debelim okvirom govore da jo nije zaboravil svoju funkciju u
nekom od komiteta kakvih je u ono vrijeme bilo pun kurac. Na staroj pizdi se vidi da cijeli ivot nije
kurcem mrdnul, neg je ivil na grbai poreznih obveznika. Imal je sree kaj mu je u Drugom
svjetskom ratu selendra zgorila, a njega ona partizanska banda odvela sa sobom u umu. Nakon rata
postal je zapovjednik neke jebene kasarne i osim kaj je kral mesne nareske iz vojnog magacina, svake
bi godine prilikom primanja u pionire dosaival uvijek istim sranjima o Neretvi, Sutjeski i Kozari.
U narodnooslobodilakoj borbi, u posebnim okolnostima - poinjal bi stari svaki svoj govor otrica narodnog gneva, politike svesti i vizije, rezala je i raskidala izvanrednom lakoom vor
svake tekoe - a zavril bi mrtav pijan slinei nad onom sisatom kurvetinom iz zemljopisa
nagovarajui je na kafu. Hodal je ukoeno ko da je progutal metlu i dral se malo prevano za nekog
ko je nauil pisati u petnaestoj, a u mladosti uzgajal zle ui tifusarke na sebi.
Stari smrad im je stigo u Zagreb otkril je sve karte. Prvoroenog sina nazval je Punia i time nam
svima hranul u lice. Usred Zagreba pa Punia! Samim tim zasluil je metak u elo jo poetkom
ezdesetih, samo kaj su mu onda svi lizali posrani upak i niko nije imal muda sterat ga u tri pike
materine, nego se bez njegovog blagoslova nije mogo odrat ni malonogometni turnir. Puniu je sveti
Savo brzo pozval k sebi, jo dok je pohaal osnovnu, uruivi mu pozivnicu u obliku akutne
leukemije. Nakon njega na svijet je stigo moj frend kog je, ovaj put puno opreznije, nazval Dejan.

Dejan je bil sve suprotno od tatinih oekivanja. ivil je svoj ivot ne pridravajui se dnevne
zapovedi, a to je starom smetalo vie nego spomenik bana Jelaia na Trgu, Stari nikad ne bu prealil
kaj mu sin nije odsluil vojsku, a najveim propustom u odgoju smatral je Dejanovu ljubav prema
Dinamu.
Poetkom devedesetih situacija se drastino promijenila i sad su se ti kojima je jezik jo smrdil po
njegovom dreku nacionalno osvijestili i poeli ga maltretirat da je bilo gadno za gledat. Stari je
obavezno dobil po piki ak bi za vrijeme uzbune sluajno ostala upaljena koja arulja u zgradi, ak bi
vrata od podruma ostala otkljuana, ili ak bi se nekom tek tak digo kurac. U to vrijeme svi su bili
genijalni vojni teoretiari i stratezi. I kak su po raznim teritorijalnim obranama slike masovnog
ubojice zamjenjivali slikama psihopata, tak je netrpeljivost prema starom rasla.
- Dobar dan.
- Zdravo Filipe! Dugo te nije bilo - vie ko da podnosi raport komandantu puka.
- Bil sam malo vani... u panjolskoj.
- U paniji? - gladi si one svoje brie - lepa je panija, lepa. A i pankinje, Boga mi. I pankinje.
He, he, he.
Nakon jebenih trideset godina ivota u Zagrebu spika mu je bila ko da je juer doo iz umadije. Nije
io kod doktora nego na lekarsku, grah je zval pasulj, mrkvu argarepa, prehladu kijavica, a loptu
fudbal. Jedino je piku zval pika.
- Je, je, okej su. Jel Dejo doma?
- Jo spava lentina. Sedi, sad u kafu da pristavim - veli i nestane iza kuhinjskih vrata.
Ja ostanem sjedit u kombinovanoj sobi - trosed, dvosed, fotelja i regal - u kojoj je vrijeme stalo
sredinom sedamdesetih. Na zidu vise slika druga Tita, goblen Kosovka devojka, diploma za najbolji
artiljerijski puk i retuirana fotografija familije, sve etnik do etnika. Po regalu su poslagane makete
tenkova, topova i aviona.
- Dejane, Dejane! - vie iz kuhinje - ustaj lentino, ima posetu!
Vrati se u sobu s tri alice i dezvom iz koje se pui.
- panija, kae.
- Da.
liicom grabi pjenu s vrha i rasporeuje u alice.
- panija... pa kako je u paniji?
- Nije loe.
- panci imaju najjau ligu, nema tu ta puno da se pria.
- Pa da, jaka je...
- Svaka ast Italijanima, Nemcima i Francuzima, al panska liga je panska liga. Imaju mnogo
Brazilaca, a Brazilci su, to kau, fudbalski umetnici.
- Pa je...
- panija je dosta, to kau, nestabilna.
- Molim?
- Pre svega mislim na problem terorizma i separatizma. Baskijski separatisti zadiru, to kau, u samo
tkivo panske drave, a sem toga i islamski fundamentalizam je uzeo maha na Pirinejskom poluostrvu.

- Da, nije im lako.

- Sve bi ja to po kratkom postupku.
- Molim?
- Sve te separatiste, fundamentaliste, pike materine, sve. Puku sa zida i oei!
- E, mislim...
- Nema tu ta da se misli! Mater im jebem! Sve je otilo u kurac zbog te tobonje demokratije. Kakva
kureva demokratija! - plane pukovnik - ta nam je dobrog donela ta demokratija? ta? Pedere,
homoseksualce, fundamentaliste i pedofile. Narodu treba vrsta ruka koja e da vlada inae svi
odosmo u kurac!
- Da - otpijem malo kave - kava je odlina.
- I taj kurevi internet - neda se stari - danas svaki luak moe da se upie na internet i tamo da jebe
decu. To bi ja sasecko sve u korenu, razume. Ja bi smesta oformio komisiju, da se najpre regrutuju
pa da onda mogu na taj internet, a ne da svaki bolesnik moe tamo da se leci. Ko zna koliko ih jo ima
tamo, tih pedofila i ostalih luaka. Koji kurev internet? Koji smo kurac dobili s demokratijom? To
da nam pederi svako malo vre smotru usred grada. Provociraju, mamicu im jebem pedersku, da im
jebem. Jo su oformili i organe koji se bore za njihova prava. Kakva prava, mater im jebem bolesnu!
Sve bi ja te pedere, drogerae i pedofile u rudnik, pa neka se tamo grupiu i mariraju.
- Ha... pa, ovaj...
- vrsta ruka nama treba, razume, kao nekad. Narodu treba da se utera strah u kosti, inae e da se
podere meu sobom, kao zveri. Da li si kad uo da je neko naguzio dete u Sovetskom savezu?
- Ne.
- Da li su ikad pederi marirali u NR Kini?
- Nisu.
- Nisu. A zato nisu? Nisu zato to se boje. Strah, Filipe moj, strah je jedini nain da postroji
razuzdanu gomilu. Sad svako moe da radi to ga je volja, bez straha od sankcija.
Drhtavim prstima izvadi cigaretu, polie je i pripali. Duboko potegne dim i otpuhne ga iznad moje
glave.
- Kurac, a ne demokratija. Narod danas ne ceni uniformu, ne boji se suda, svaki kreten nosa oruje, a
svaka pika moe da bude predsednik...
- Di si pederu!
Na vratima se pojavi Dejo i prekine Stevu u briljantnoj analizi drutveno-politike situacije u zemlji
a i ire.
- Dejane, kako moe druga tako da zove?
- Daj stari prestani srat - veli mu i zagrli me.
Kad bi Deju trebalo opisati u par rijei upotrijebio bih: koljena, laktovi, oi, ui. Neto ko lokalna
varijanta Gregora Samse. Samo mu ticala fale.
- Odo ja u snabdevanje - srkne stari kavu, zgasi cigaretu i ode. U snabdevanje.
- Kaj ima?
- Ni. Kod tebe?
- Kragujevac. Si za pivu?

- Sad, u deset ujutro?

- Deset i petnaest - pokazuje na sat.
Dofura dvije oroene boce Oujskog. Dnom svoje dotakne moju, ispije do dna i ode si po novu.
- Bok - velim i otpijem gutljaj.
Prema brzini kojom tamani pivu kuim da je trenutno na zamjenskoj terapiji Metadonom. Pitam se
kolko bu dugo zdral. Onda smota doint. Do podne smo ve zavaljani. Dim je vru i ukusan.
Godinama nisam duval. Flaa je postala lagana... da je ne drim odletila bi... drug Tito me gleda sa
zida... ovek, drug i stareina... taj Tito... Kad si nabavil maku, skoro ga pitam, al to nije maka nego
crna vreica ispod stola...
- Kad si nabavil vreicu? - pitam ga.
- Kaj?
- Vreicu, maku, sve je to isti kurac... al vreica... to je... ponekad sjajno... - Jel zna ono kad je
Bruce Willis uo u duan s kompjuterima i reko: Daj hard?
- Ne, al znam kad je Joko ula u pekaru i rekla: Daj ono.
- Ha! Ha! Ha! Koji si ti zajebant.
- Koji?
Sedmi. Oemo do grada na pivu? - pita me.
Koji mu je kurac? Ne kuim jel se zajebava ili bi fakat do grada.
- Di?
- Do grada, na pivu.
- Ha! Ha! Ha! Do grada, ha-a-ha, na pivu, nisam znal da si tak duhovit.
- Ne, fakat, ajmo do grada, ne bumo valjda cjeli dan tu sjedili ko dva idiota. - Jel zna da je Marica
zatvorila duana-ha-han ha-ha-ha...
- Se-he-here... ha-ha-ha...
- Ha-ha-ha, majke mi, pitaj ha-ha-ha moju staru.
- Jel ti dobra, ha-ha-ha...
- Ko, stara?
- Ne, trava, ha-ha-ha...
- Ha-ha-ha, stara mi je bolja-a-ha-ha-ha... Marica nije mogla zdrat konkurenciju... i Reks je krepal
ha-ha-ha... od upale plua... pseih plua... Onda nam ide film s crncem u glavnoj ulozi pa film bez
crnca u glavnoj ulozi... simultanka... crnac je crn ko ugljen samo kaj njega ne treba iskopat... mislim
da je policajac zato kaj ima partnera... a partneri bi trebali otvoreno razgovarat o metodi
kontracepcije... vie to i nije film nego utakmica... nogomet bez lopte... Dejo ima dva oka... dva velka
oka na tankom vratu... i kree se u isprekidanim kadrovima... a oi su mu crvene i ima iroke
zjenice... ima tatu i hepatitis... i sve od U2... bako, bako zato ima tolke oi...
- Ajmo - veli.
Nisam siguran jel ozbiljan, jer danas je pun metafora... metaforian je... Traim kapu... Di mi je kapa,
pitam ga a on se ceri... fakat nemam kapu... nalazim se u egzistencijalnom strahu... silazimo stubitem,
i silazimo, i silazimo... i to u njem znai moja mala kap... jebote kak smrdi... moda je umro neko od
susjeda... Krpa dobro veli da su susjedi najgori oblik ivota na kugli zemaljskoj i to je tono... i

nakon tri dana jahanja doemo do izlaznih vrata... jao, duge ili ceste... jao, moja hrabra kobilo... jao,
smrt me eka... prije no stignem u Cordobu... vjerojatno se ve i smrailo... al nije... nismo mogli
otvorit vrata dok nije dola bakica... bakica ih je otvorila... maybe babe... moda je ona plijen
iracionalnih strahova... zapletena u mreu svojih iluzija... moda... znam jednu koja se jebe za pare...
ne sije, ne anje, nit sabire u itnice, pa ipak je hrani nebeski otac... ja sam dijete Boje... nieg se ne
bojim jer se Bog brine za mene... u stvari ne brine se, nego sam se naduval pa mislim da se brine... ko
zna kolko nas jo ima... Vani je toplo i zeleno. Nadrkana pika u crnom Mercedesu trubi i psuje.
Normalno je da si nadrkan i da psuje kad vozi takav auto. Ima facu ko da je pregrizla Smrdljivog
Martina. Dva tipa goli do pasa igraju koarku.
U lokvi se kupaju vrapci. Mali cigo gura djeja kolica puna smea i pjeva... Boli njega kurac...
- Veliki Blek je najsnaniji i najhrabriji ovjek kog sam upoznao - veli Dejo. - Jedu mi se kremnite.
- Ko vredi leti, ko leti vredi, ko ne leti ne vredi.
- Fakat mi se jedu kremnite.
- Sluaj Filipe, previe sam star da poem s tobom...
- Oprostite - pitam ensku s facom buldoga - molim vas, ima li kremnita igdje u ovom gradu?
- Molim? - udi se ona.
Ne znam koji se kurac udi... ko da su kremnite neka rijetkost... moda i jesu... dugo me nije bilo...
ko zna...
I live in a town called Millhaven - pone Dejo pjevati.
And its small and it's mean and its cold - prihvatim.
enska naglo promijeni smjer i prijee cestu. Jo nas par puta u udu pogleda prek ramena. Mi
stojimo zagrljeni i pjevamo.
La la la la. La la la lie. Mama often told me we all have to die.

S Armadom nema zajebancije

05 KRPA
Milica stoji za ankom i pui. Je gadna, u pizdu materinu.
- Ljepotice - jebem je - daj nam jo dve toene.
- E, moe i jedan mali - pokae joj Kizo palcem i kaiprstom znak za vinjak.
- Tebe je red - velim mu.
- E, je... e... - hiti Kizo strelicu.
- Jebem ti mater pijanu, na redu si za rundu.
Izvuem strelicu iz mete.
- E, fakat... e, jebiga.
Iz depa zvadi zguvanu lovu i hiti je na stol. Milica nam dofura cugu. opim je za dupe. Sama kost.
- Daj Krpa ne seri - veli ona reda radi.
Ziher joj je drago.
- E, kak je igral Dinamo? - pita me Kizo.
- Dobro - velim mu, a vidim da kurca ne kui.
- Ne, zbilja, e... su dobili?
- Koga, u kurac?
- Pa, Rijeku... mislim.
- Daj, u kurac, hii taj pikado i uti! Jebem ti mater, daj se malo skoncentriraj u ivotu. Kak me moe
pitat takve gluposti? S jebenom Rijekom igramo sutra. Zapamti, sutra!
- Sutra, da... jebiga, malo sam pomjeal dane.
- Pomjeal si ti moj kurac!
- Bumo ili na tekmu? - pita me pizda i sad mi zbilja digne ivac.
- Pa, jebem ti mater pijanu, jesmo se juer dogovorili da idemo, a?
- E, fakat, juer, e... da, da, juer.
- Jesmo se dogovorili da bum nabavil karte?
- Je, fakat, karte...
- I kaj misli jel Krpa nabavil jebene karte, a?
- E... pa jesi, jebiga. Valjda jesi.
- Normalno da je Krpa nabavil jebene karte.
Vie mi se ne da igrat s ovom pijanom pizdom, otvorim ponude i sloim si par kombinacija. Imam jo
dva sata za uplatit Talijane pa naruim rundu.
- Kizo, dri! - dodam mu vinjak.
- E, fala ti Krpa, ko bratu - veli on i zeksa ga.
- Kad bu si opral trenirku? Puna ti je dreka.
- Malo je, jebiga - gleda se u pigl.
- Daj se malo dovedi u red, jebem mu mater. Nemre tak zgledat. Pogle si mene.
- Jebiga, Krpa ti si japi... ono, uspjean i sve to.

- Normalno da jesam, u kurac!

Onda u birtiju uu Dejo i Mrtvi. Jebem im mater ovisniku. Za kurac su. Jedino slue da ne sjedim
sam u birtiji. Mrtvi zgleda ko da je umro. Zato ga i zovemo Mrtvi. Taj ne bu jo dugo. Ne bi mu stavil
koeficijent vei od 1,10 na manje od dve godine ivota, i to u super ponudi. Al buraz mu je bil pravi.
Buraz mu je fakat bil legenda. Uvijek pravi igrai najebu, a onda papci ive na njihovoj slavi. Tak je
to u ivotu, jebem ti mater. Uope me ne kue. Zombiji, jebem im mater. Dejo u zadnje vrijeme guta
one kureve Hepove i cuga ko kreten. Ak tak nastavi, opasno bu ugrozil Kizu koji je ve godinama
prva flaa kvarta. A to s tim Hepovima, to si mogu one doktorske pizde nabit u dupe. Prebace te s
jednog sranja na drugo. Ko da te od raka na pluima hoe izlijeit rakom na elucu.
- Si ul da se Filip vratil - veli Dejo.
- Ne, jebem mu mater, dobro da se javil.
- Filllip je peddder - ima Kizo ve osjetne tekoe s govorom.
- Nabijem ga na kurac!
- Idete na tekmu?
- Koju? - pita me ulagirani.
- Pa na Rijeku, na jebene rijeke smradove!
- Je... Armada... razbili bumo ih... moramo im pokazat ko smo - mrmlja Kizo. Jedva stoji na nogama..
Jo nije podne a ve je mrtav.
- Doli budu Kina, Cic i Sinke... deki iz Dugava. Pravi su.
- S Armadom nema zajebancije.
- Nema, nema, e... mogli bi nekaj popit, e...
- Milica! Daj svima kaj piju! - pozovem rundu.

Posavina je od vitalne vanosti za hrvatski korpus

06 MRTVI
Juer sam sreo Dejana. Kae da se skinuo. Ne vjerujem mu. Dejan stanuje u betonskom
neboderu koji baca dugu crnu sjenu na na kvart. Kae da se Filip vratio iz komune. Jo ga niani
vidio. Nekad smo bili nerazdvojni. Nas trojica i pokojni Slaven. Izgradili smo svoj svijet u podrumu
Dejanovog nebodera. Hladne betonske zidove oblijepili smo posterima, donijeli stolce, stari madrac
i kazetofon.
Mrana utroba nebodera bila je izgraena u doba kad se strahovalo od atomskog napada. udili smo
se kome bi moglo past na pamet da baci atomsku bombu na na kvart. U to doba djecu se izvodilo u
grad svaki put kad bi prolazio drug Tito. Tito je bio starac koji je svima mahao iz svog velikog auta.
Drao se ukoeno i nosio bijele rukavice. U koli su nas uili da mu se divimo. Moji su ga starci
mrzili tako da se to nije smjelo znati. Dejanov ga je otac volio javno.
Taj podrum je bio stvoren da probamo ivot na neki drugi nain. Tu smo zapalili prvi doint i prvi put
vidjeli piku. Pripadala je Sanji. Sanja nas nije zanimala. Zanimala nas je samo njena pika.
Podsjeala je na pijetlovu krestu. Promatrali smo je kao to dijete promatra kljueve. Dok smo je
jebali izgledala je kao da se dosauje. Bilo je kasno ljeto i stranjica joj je bila nestvarno bijela
prema tijelu. Kad smo zavrili, ustala je, ispred razbijenog ogledala malo popravila kosu i ubrizgala
heroin u ilu na vratu. Molila nas je da joj posudimo novac za taxi.
- Pa i nije neka fora to karanje - rekao je Dejan dok smo sjedili u oblaku dima.
Oi su mu svijetlile u mraku pored ara cigarete. Puili smo travu. Filip se sloio s njim. Rekao je da
je i on oekivao neto bolje.
- Mora volit curu da bi to bilo ono pravo - objasnio sam im.
To sam uo u nekom filmu.
Kad su Sanju pronali mrtvu u zahodu na Glavnom kolodvoru mi smo bili ve debelo navueni na
iglu. Nakon heroina vie nita nije bilo isto.
Iza njega ni ne postoji vie nita. Vrag je uao u nas i traio svoje. Svakim danom sve vie i vie.
Onog dana kada su dva MIG-a u niskom letu ostavila pjenuavi trag nad gradom u podrum su se
spustili uplaeni ljudi s dekama i plastinim bocama, a nas izbacili van.
Nastavili smo se fiksat gdje god bi stigli - po zahodima, upama, parkovima, naputenim vagonima, u
blatu ispod mosta.
Vie nita nije postojalo u naim ivotima osim horsa. Rat nam je bio opravdanje. Da nije bilo rata
bilo bi neto drugo.
Nekako u to vrijeme vratio se Krpa i velikim slovima na zidu napisao SRBI VAN IZ HRVATSKE.
Nekoliko dana kasnije Filip je ispod toga dodao CRNUGE VAN IZ NIGERIJE, a Dejan odmah
ispod JEAN CLAUDE VAN DAMME.
Krpa je izaao iz zatvora puno prije isteka kazne. Prije su ga se ljudi bojali. Sad su ga i potovali. I
mom bratu Mariju je dosadilo braniti samo ovaj kvart i Dinamo. I on je htio da ga se ljudi boje.
Dva dana prije nego je otiao u rat, Mario je doveo doma runu i mravu curu. uvajte mi je dok ja
branim domovinu, rekao je. U to vrijeme televizija je djelovala kao kiselina koja nagriza mozak. On,
koji je na koli velikim masnim slovima napisao SEX PISTOLS, sada je poeo sluati koranice i

pjesme o krvi, Drini, Kupresu i domovini.

Mario je zavrio u Bosni, a runa kod nas doma. Zvala se Melanija i odnekud je dolutala u na kvart.
Jednostavno se pojavila za ankom Arene. Osim to se zvala kao koni tumor, tako je i izgledala.
Izmeu nogu je imala razmak za stavit cijelu aku, i umjetne zube na ruiastoj plastici koje je svaku
veer stavljala u au. Dobila je svoje mjesto u hodniku. Tjedan dana prije nego je Mario prvi put
doao doma popuila mi je kurac. Jednostavno ga je uzela u usta dok sam leao na krevetu. Njena
sjena na zidu izgledala je kao aba koja se napuhava.
Od Marija sam tada doznao da je Posavina od vitalne vanosti za hrvatski korpus. Jednog dana rekla
je da iz taloga kave moe vidjeti budunost. Kad sam je pitao jel moe vidjet Dinamo, rekla mi je da
sam glup ko kurac.
Dok je jela podsjeala je na psa koji kopa po smeu. Nosom je gotovo dirala tanjur. U zahodskoj
koljci je ostavljala tragove dreka za sobom. Jednom mjeseno nalazili bi krvave uloke po
kupaonici, ponekad i u kuhinji. Krvarila je pet dana. esti bi dan na uloku ostala samo tamna crta.
Melanija nije znala za sram.
Jedne nedjelje starci su otili baki na selo. Baki nije bilo dobro. Otiao sam do Zuka po heroin.
Otvorio mi je gol do pasa s bocom piva u ruci.
- Ima lovu?
To mu je bilo kao pozdrav.
- Imam.
- Upadaj.
Za starim stolom sjedile su tri, meni nepoznate cure i puile lulu iji je kraj bio omotan folijom.
Jedna mi je pomogla da si skuham i ubodem u venu. Zvala se Lucija i imala je velike i plave oi.
Svaki dio od kojeg se sastojala bio je prekrasan. Mirisala je na prvi dan proljea. Milovao sam joj
bedra i ruku zavukao ispod haljine. Njena vagina spremno je doekala moj prst. Svialo mi se kako
je topla i ljepljiva. Uivao sam u zvucima koji su izlazili iz nje. No smo proveli u njenom stanu
Tog smo jutra vrsto odluili da emo se skinuti s heroina. I tako bezbroj puta. Starci su ostali kod
bake dok nije umrla.
Kad je Mario drugi put doao doma, Melaniji je donio zlatni prsten. Pitao sam se je li morao odrezati
prst s kojeg ga je skinuo.
Bosna je oduvijek bila naa, izjavio je to presigurno za nekog sa zavrenom osnovnom kolom. U to
vrijeme nije bilo ovjeka koji se nije bavio politikom povijesti Bosne i Hercegovine.
- Jebala te Bosna - dobacio sam mu usput.
Tada je totalno poludio. Prikucao me uza zid i unio mi se u facu. Vikao je da imam sree to sam mu
brat i da e jebat majku svim pederima, izdajicama i jugonostalgiarima kao to sam ja.
Ipak sam preutio da mu se zarunica uredno jebe za lovu.
Te su noi on, Krpa i jo dva tipa razbili neki lokal. U uniformi i zbijeni u gomilu osjeali su se
nedodirljivi. Imali su obavezu svima pokazati koliko su opasni.
Mario je konano pronaao smisao. Cijeli je ivot sjedio na plotu, puio i pljuvao na plonik. Iz
dosade i oaja postao je veliki Hrvat.
Kad je Mario trei put otiao na front, nestala je i ona. Vratila se nakon tri dana. Izgledala je kao da

e svakog asa pasti. Nosila je mini suknju, mreaste arape i visoke pete. Kretala se kao da je
pokreu milijuni spermia u utrobi. Ula je u kuu bez pozdrava.
- Gdje si bila? - pitala ju je mama.
- Boli te kurac - odgovorila joj je potpuno mirno.
- U ovoj se kui vie tako ne moe ponaati - rekla je mama.
- Odjebi!
- Van iz moje kue, kurvo!
Od snanog amara koji je odjeknuo mama je pala preko stolice. Melanija je uzela kare sa stola i
krenula prema njoj. Ustao sam i pokuao je uhvatit za ruku. Otricom mi je rasparala dlan. Krv je
navrla, a ispod koe se ukazale tetive. Drugom sam je akom udario u trbuh. unula je ispred mene i
poela jecati. Izgledala je kao da sere. im sam se okrenuo bacila je kare prema meni. Vratio sam se
do nje i udario je nogom. Pala je na pod i poela povraati.
Grila se poput kine gliste prerezane popola. Niz bedra joj je kliznulo nekoliko crvenih kapljica, a
zatim je tamna krv pljusnula po kuhinjskom podu i crveni elatinozni ugruci ko pilea jetrica poeli
su joj ispadat iz utrobe. Melanija ih je grabila i bacala prema mami koja je stajala skamenjena, irom
otvorenih usta.
- Evo ti tvog unuka! - vritala je izbezumljeno - evo ti ga, kurvo stara!
Na bijelim ploicama ostajale su crvene mrlje. Jedan se ugruak zalijepio mami preko lica.
U bolnici je ostala dva dana. Na otpusnici je pisalo abortus incompletus hbd 14. Otkako se vratila
nije progovorila ni rije. Iz svakog je njezinog pokreta liptao prezir. Mama se od poniznosti gotovo
nije vidjela. Jadnica, mislila je da je ona krvava hladetina uistinu bila njezin unuk.
Nisam vie mogao to podnijeti. Nisam vie bio siguran elim li ivjeti ili umrijeti. Tada sam se
predozirao drugi put.
Probudio sam se u bolnici. Tamo sam svaki dan, pred doktorom, morao progutati aku tableta.
Kad sam se vratio, ona je leala ispred televizora. Cijeli je stan smrdio po njoj.
- Isuse, izgleda ko smrt - rekla mi je stara.
- Jo je tu? - pokazao sam na nju.
Samo je slegnula ramenima. Izgledala je kao da je upila svu brigu i tugu svijeta u sebe.
Te je nedjelje prestala briga za Marija, a ostala samo tuga. Kad sam na vratima ugledao dvojicu u
odorama sve mi je bilo jasno.
- Obitelj Marinkovi? - pitao je nii.
Mama je dugo utila prije nego je tiho rekla: Da. Kao da je time htjela jo malo produiti Marijev
ivot.
- Va sin je asno poloio ivot na oltar domovine - rekao je vii.
Mama je u trenutku ostarila deset godina. aa joj je ispala iz ruke i razbila se. Uhvatio sam je da i
ona ne padne. Odnio sam je do kreveta. Zaudio sam se koliko je lagana. Imao sam osjeaj da se
jedan dio nje zauvijek odlomio.
- Naa suut - rekli su kao da nam estitaju.
Pitao sam se koliko jo posla danas imaju za obaviti. Sjetio sam se one pjesme koju smo uili u koli
i zamislio Marija kako lei na odru zatrpan cvijeem.

Njih dvojica su se stopili u jedno. Kao da snose dio krivnje za Marijevu smrt. Nisam razumio vie
nita od onoga to su govorili. inilo se kao da samo otvaraju usta.
Kad je Melanija pitala kakva prava ima zarunica poginulog dragovoljca, mama je jurnula prema njoj
kao bijesan pas kad se pusti s lanca. Udarala ju je gdje god je stigla. Sav jad, tuga i bijes skupili su
joj se u ake i pogaali Melaniju.
- Kurvo, mar van, vaaaaaaaan! - vritala je mama udarajui je i rukama i nogama.
Cura se nije ni pokuavala braniti. Pobjegla je od te nadljudske snage. ivotinjske snage majke koja
je upravo izgubila sina.
Stajala je Melanija nasred dvorita zvjerajui oko sebe kao da je u klopci. Njene stvari letjele su
kroz prozor. Kofer se otvorio u zraku. Gae, arape, koulje i suknje prekrile su blatno dvorite.
Tata je sjedio za stolom, tupo zurio i pio rakiju iz boce. Nije rekao ni rije. Prvi puta sam ga vidio da
plae.
Melaniju vie nikad nisam vidio.

Dinamo Rijeka X 3,10

07 KRPA
Hodamo prema stadionu i svi smo nabrijani. Na svakom uglu stoji jebeni murjak. Umiljene
pike, naoruani do jaja skrivaju se iza uniformi. Lako im se tako kurit. Puna ih je Zvonimirova.
Ima jo tri sata do poetka, taman za cugu. Na Rumarinki sjednemo ispred duana. Pritavi kreten na
kasi se usral od straha kad smo uli. Nema se kaj bojat jer mu je njegova gnojava faca najbolja
obrana. Ne bi ga taknul ni tapom.
- Krpa, kaj bu ti? - pita me Cic.
- Daj uju, samo nek je hladna.
Dok Cic plaa, Kina i ja trpamo u depove stvari s polica. Jebeni osjeaj. Vani Sinke uletava nekim
picama. Ne gubi vrijeme. Sere im neke gluposti, a njih dvije se samo cere ko zadnje glupae. Ova
via ima puaka usta i ono, uope nije loa, samo kaj mi sad nije ni na kraj pameti zajebavat se s
nekim droljama. Svi smo nabrijani do jaja jer Armada nije zajebancija ko oni retardirani zagorski
kmetovi kaj svaki put zbriu ko zadnje pike im nas vide. Ne kuim koji kurac uope dolaze.
Armada je skroz nekaj drugo. Bez obzira kaj je Rijeka najusraniji grad na kugli zemaljskoj, pun
Jugoslavena i ostale gamadi, moram priznat da svi mi imamo respekta prema Armadi. Cic je tamo
prole godine popil no, a Kina ostavil dva zuba na smrdljivom rijekom asfaltu. Ja sam popuil triu
od neke drolje u nekom odurnom salonu za masau. Zato smo svi posebno nabrijani. Paveli je fakat
bil u pravu kaj je taj odurni grad dal Talijanima. Elegantno se rjeil smea. Onda vidim Deju i
Mrtvog kak dolaze prek kolskog igralita. Jebeni ovisnici bi se htjeli igrat opasnih dekih. Skupa
nemaju trideset kila. Samo nam kvare reputaciju.
- Krpa, stiu ti kompii - veli Cic.
- Takvi nam trebaju, ovjek se zasere im ih vidi - podjebava Kina.
Mrtvog odmah poaljem po cugu, a Deju malo jebem po nacionalnoj osnovi. Srbinu Dinamov al oko
vrata stoji ko kravi sedlo. Okrenemo jo par rundi i krenemo prema stadionu. Ulica je zakrena.
Jebene murije ima vie neg navijaa. Kina govori da veeras moramo unesreit barem jednu
komunjarsku obitelj i da bi rade ubil jednog primorsko-goranskog etnika nego da mu Sharon Stone
dvaput popui. Mi se smijemo.
- Jebem ti mater, u tom etnikom gradu jo su komunjare na vlasti - doda. Ulazimo na stadion. Na
ulazu nas neka pederina prepipava od glave do pete i doe mi da ga pitam jel mu se digo.
Pokuavam mu zapamtit facu. Razroki kreten sa svinjskom facom uiva latat mukarce. Posle bu ga
io izdrkat, u to se dam kladit.
Gore na tribini razvijemo transparent. Armada ulazi u pratnji murije. Mi poinjemo vikat i gaat ih
upaljaima, kovanicama i svime kaj moemo na po depovima.
Poinje tekma i mi pjevamo. Odmjeravanje snaga traje ve jebenih pol sata, igra se uglavnom oko
centra. Jo par mlitavih proigravanja i kraj je poluvremena. Jedino kaj je bilo za zapamtit su jedna
greda, klizei posle kojeg su onog cigana iznijeli na nosilima i nae vrijeanje onog crnuge. im
majmun primi loptu, skaemo na noge i urlamo: Hu hu hu hu hu hu hu! Onda u jednoj kontri Kizo iz
gaa zvadi bananu i hiti je na teren. Crnuga se pone nekaj bunit, sere sucu neki kurac, iri ruke, a mi
rikavamo od smijeha.

- Vrati se natrag u dunglu od kud si doel - vie mu Kina.

- Idi brat pamuk, jebem ti mater crnu - dere se Sinke.
Crnce smo svi mrzili, makar nismo poznavali ni jednog. Isto ko i Zidove. Njih smo mrzili jer su
pokvarena gamad s kapicama koja rovari protiv Hrvatske. Prisere mi se kad ih vidim kak grebu po
onom njihovom zidu. Srbe smo mrzili jer je to potpuno normalno.
Drugo poluvrijeme je jo dosadnije i vrijeme je da nekaj poduzmemo. Previe je murije i nemogue
je uletit meu Armadu. Napien sam ko bik jer ve se igra sudaki produetak, a jo je 0:0 i puim
jebenih petsto kuna kaj sam stavil na ove pikice. Pederi nisu zasluili nosit Dinamov dres. Jebem im
mater, umjesto da treniraju, oni samo karaju manekenke i preseravaju se s autima. Onda, bijesan ko
pas, nogom roknem stolicu i ona pukne na pol. Zemem taj komad i hitim ga prema Armadi. Crvena
plastika preleti kordon murjaka i strmopizdi se drito u glavu jednom primorskom Srbinu. Jebem ti
mater, koji pogodak. Rikavam od smijeha jer sam razbil piku nekom debilu. Frajer se sklupal dole
na podu i dri si al na glavi. Krv mu jebeno curi prek face. Kina me tapa po ramenu, a onda i on
iupa stolicu i digne je visoko u zrak. Zavitla je dole prema rijekim smradovima, al je oni spremno
doekaju, tak da ovo raunam ko promaaj. Za par minuta nebo je prekriveno arenim stolicama.
Jebeni prizor. Trgamo stolice, odvaljujemo komade betona i bacamo na rijeke pizde. Duplo je bolje
nego kad smo kamenovali vlak s kojim je dola usrana Torcida. Boli nas kurac za tekmu. Armada nam
vraa istom mjerom...mater im jebem, unitavaju na stadion. To nikak nemre pro nekanjeno.
Dole kod ograde neki se nai deki tuku s murijom. Par njih je ve u terenu. Jebeni murjaci, umjesto
da zaustave divljanje primorskih Srba mlate nae deke. Jurim im u pomo. Mislim da je to ona ekipa
iz Dubrave. Probijam se kroz gomilu sa stolicom ko titom iznad glave. Jebene murjake pike
okruile su par naih i mlate ih pendrecima. Dvojica cipelare nekog klinca na podu. Stolicom
pogodim murjaka u glavu i on zatetura, a ja ga jo utnem nogom u jaja tak da se skotrlja niz tribine.
Dok ga gledam kak se previja, neka pederina me rokne s leda. Na trenutak mi se smrai pred oima,
a onda vidim gomilu crnih imi ispred face. Osjeam udarce i kuim kak mi se krv slijeva niz facu,
al ne boli, samo mi se magli pred oima...

Kurac, pika, Dinamo

08 FILIP
Uemo u Arenu. Smrdljiva birtija zgleda ko zloudna izraslina na neobukanoj trokatnici.
Asocijacije koje budi su: zatopani zahod, govno na dasci i ciroza. Za ankom stoji Milica i pui.
Poeljna je ko spolno prenosiva bolest.
- Jebem ti mater, dobro da si se javil, pederu! - ue za nama u Arenu Krpa. Totalni luak. Ne znam
kak da to drukije objasnim. Bil je par godina stariji od mene i mogo se pohvalit jednim ubojstvom,
tekim ozljeivanjima i hrpom provala. Tunjave i sitne krae ne raunam. Iz zatvora je izao puno
prije isteka kazne. Imal je sree kaj je poel rat.
Zagrli me ko da mu je fakat drago kaj me vidi. Nisam ba ziher da dijelimo oduevljenje.
- Milica, daj svima kaj piju - vikne Krpa - daj stavi na teletekst!
- Rundu... svima, e! - oduevljeno vikne Kizo.
Arena se napunila, zaredale runde. Doli su i Mrtvi, i Dejo, i Pero. Na teletekstu se izmjenjuju
stranice sportske kladionice i svako malo bi neko proklel klub koji ga je sjebal.
- Jebem ti mater, znal sam da bu me jebeni Inter sjebal! - guva Krpa listi i hiti ga na pod.
- Nemre igrat na Inter kad su u kurcu. U banani su, jebote. Tak je mene proli put sjebal Manchester.
- Manchester, jebeni Manchester i onaj peder kaj jebe onu Spajsicu.
- Taj Beckham je zadnji peder. Jebe ti frajera koji si lakira nokte.
- I svaki tjedan mjenja frizuru.
- Ja iz principa ne stavljam na Manchester.
- Cantona im je bil zadnji kaj je znal nogomet.
- Je... dobro veli, i onaj, e... Gascoine, taj je bil, ono... pravi.
- Jebem ti mater pijanu, Gascoine u ivotu nije igral za Manchester.
- Nije? Onda sam ga zamjenil...
- Taj Gascoine je vei alki i od tebe, Kizo.
- Ne seri, ja ono, uope nisam, e... tu i tam malo pocugam s drutvom.
- Daj stavi Dnevnik, zanima me jel bu bilo kaj o nama.
- Milica! Dofuraj rundu!
Udarna vijest je bila ora na stadionu. Gomila na tribinama s visoko podignutim rukama i plavim
zastavama, goli do pasa. Nekoliko ih visi na ogradi. Onda su arene stolice zastrle ekran i poelo je
naguravanje. Nastane totalni kaos. Murija juri prema razvaljenoj ogradi. Pendrecima mlate gomilu,
hoe ih stjerat natrag na tribinu. Kamera fokusira jednog elavog koji se s palicom u ruci zaletava na
murjake. Kadrom projuri tip s krvavom glavom. Tren iza toga vidim da je kurenje elavog svrilo,
usisali ga plavi mundiri i timski ga obrauju.
- Jebem ti mater, pa to je elo, gle elu! - vikne Krpa.
U iduoj sceni dva zapaljena i prevrnuta auta na uglu Maksimirske i Bukovake. - Jebeno, buraz!
Jebali smo im majku - oduevljen je Krpa - gle kaj su mi pizde napravile.
Pokazuje flaster kod oka i krvavo uho pa digne majicu i pokae tamnoplavi podljev prek pol lea.
Debeli tip u uniformi recitira kak to samo murjaci znaju kad dou na televiziju. Poslije njega neka

izdrkotina od tipa s kozjom bradicom objanjava uzroke nasilja na stadionima. Jebeni filozof koji u
ivotu nije bil na tekmi tumai nam uzroke i posljedice huliganstva.
- Jebem ti mater, mami si doma objanjavaj!
- Dobro veli Krpa... mami si u maternicu objasni...
- Kaj kurac seru, pizde. Kao ono, mi smo divljaci i to, a dam se kladit da posle svake nae gae
trljaju ruke i zbrajaju kolko budu zaradili na popravcima.
- Fakat, od nas ive ko bubrezi u loju!
- Onaj tatin sin kaj nabavlja stolice za tribine trebal bi nam dat jebeni postotak.

Jebe sport bez faula

09 KRPA
Sparno je u pizdu materinu. Zato sam i nadrkan ko kurac. Sav sam mastan i ljepljiv, pogotovo
oko jaja i upka. Jo i prdim za popizdit. Od pive, u kurac. Onda ove gadne mesarice, puna ih je
kuhinja. Zuje mi oko face i zalijeu se u mene. Pokuavam ih potamanit srolanim Sportskim, al kurve
su brze pa mi svaki put zbriu. Napokon jednu gaduru uspijem rastrackat po stolu udarcem malo
iskosa. Dio iznutrica ostane i na Mujinovoj faci.
- Jesi ul da je u petak Magazin - veli mi Vesna.
Ja utim i boli me kurac. Gledam u krvavi flek na stolu. Sjebal sam gaduru, mamu joj jebem. Sportske
hitim u smee. Tak i tak se nema kaj proitat. Ona ponovi: Magazin je u petak.
- Da, i?
- Idemo? - pokazuje mi nekakve novine - na Salati su.
- Ne idemo. Prdnem.
- Nikad me nikam ne vodi.
Aha, to je dobro zakljuila. Dosadna je ko proljev. Opet prdnem.
- Ajmo, molim te, nismo bili vani ve sto godina. I ko zna kad budu ponovo svirali.
Nabijem na kurac i nju i Magazin.
- Nabijem na kurac i tebe i Magazin! Nikam ne ide, jel jasno?
Trebal bi se posrat.
Faca joj se objesi. Sad bu opet poela cvilit, jebena bolesna pika. Vie nemrem trpit te njene ispade.
Osim toga gladan sam za popizdit.
- Gladan sam - velim joj.
Ona samo uti. Kao, tiho protestira il mi se samo ini.
- Reko sam da sam gladan - ponovim joj skroz mirno.
Ona par sekundi sjedi, ko da se premilja. Ba me zanima jel bu se usudila. Onda ipak ustane i
polako ode do friidera, zvadi rajnglu i stavi je grijat.
Sve radi polako ko da joj se ne da. Uope me ne gleda.
- Kae?
- Ni, veli ona.
- I bolje.
Na tanjur mi sipa grah i kobasicu. Naree kruh i stavi ga pred mene. opim je za nadlakticu, stisnem
svom snagom i par je sekundi fiksiram pogledom. Dobro je, usrala se od straha. Psihologija, jebiga,
zna Krpa. Onda je pustim i ona ode u sobu.
- Senf! Donesi mi senf! - viem.
Nemrem smislit kobasice bez senfa. Ona se vrati, iz friidera uzme teglu, stavi je pred mene i opet
nestane u sobi. Bez rijei. Sve to radi prek kurca... usporeno. Kuim ja sve. Krpa sve vidi. I pamti.
Ne bu Krpu niko jebal.
Ne, ne.
Grah je dobar, u piku materinu. Zemem si jo. Onda si otvorim pivu i odem se posrat. Jebe mi sve,

najgora je ova pivska kenjaa - obilno, rijetko i smrdljivo. Ko jesenje blato. U pizdu materinu, nema
papira.
- Papira! Nema jebenog papira! - jebem joj mater ljenu, neurednu.
Dok mi prua papir zamahnem da je maznem, al me sjebu jebene Levisice na glenjevima pa padnem.
U piku materinu, zasran sam do jaja.
Ne da mi se sad ii van na pumpu. Potroim pol jebene role dok ne pokupim sav drek.
Zaliem se briljantinom, obuem konjak, stavim sunane cvike... jebake, zapalim pljugu i stanem se
pred pigl. Dobro zgledam, u piku materinu.
Vani je vrue za popizdit. Sunce mi pii drito u bulju pa preem u hlad. Ispred dukasa sjedi Kizo.
Izmeu nogu je ve naslagal par malih vinjaia. Zadnji alki, jebo mu pas mater.
- Di si Kizo?
- Ej, Krpa, kak si, e?
- Jebeno! Si za pivu?
- Za pivu? - udi se ko da ga zovem u kazalite.
- Ne, nego za Klembajeve, u kurac!
- Piva? E... moe... piva, e...
- Nisam ni sumnjal.
Prvo skoknemo do kladue. Nutra je pun kurac sjebanih filozofa u trenirkama kaj se naguravaju ispred
ponuda i teoretiziraju. Jednom takvom misliocu zabijem lakat u rebra i upadnem na njegovo mjesto.
Gleda me revoltirano. Vidim mu na faci da bi htel protestirat. Okrenem se prema njemu, dignem cvike
na elo i pogledam ga.
- Kae? - gledam ga drito u oi - kaj me gleda?
Pizda pocrveni ko zadnja pikica, pogne glavu i odjebe van. Zasral se. Zna Krpa kak treba s takvima.
ista psihologija, jebiga.
- Stavi na Wolfs... Wolfbsf... Furbg - Kizo pokuava re da stavim na Wolfsburg.
- Stavil bum na ono kaj bum stavil, a za to te boli kurac, ti jasno?
- Je... ide im, imaju niz... - brije alki nekaj za sebe.
Mala na alteru je nova. Slatka je, jebem joj mater. Ziher je vidla kak sam odjebal onu pizdu.
- Ti si nova?
- Aha.
- To je dobro.
Iz depa zvadim bunt love, izvuem petsto kuna i hitim pred nju.
- Daj za petsto.
- Sve fiksevi?
- Sve fiksevi. Nisam ja ziheraka pizda.
- Milan imate u super ponudi - veli mi mala.
- E, fakat, dobro da si mi rekla. Ima cugu od mene - namignem joj.
Ona se samo nasmijei i prui mi listi.
- Izvolte.

Pogledam je onak jebaki i zapalim pljugu. Popuila me. Zbaril sam je na spiku.
- Idemo, Kizo! - viknem kretenu koji stoji tam, pred ponudama i kurca ne kui. Odemo do Arene.
Zadnja rupetina, u piku materinu. Nutra je mrano i smrdi po pialini. Kizo zeme vinjak, a ja pivicu.
Prebacim na teletekst.
- Daj nam isto! - viknem im smo popili. Ipak ne. Idemo, u pizdu materinu - velim alkiu.
- Kam?
- Van, u kurac. Ne bum valjda cijeli dan sjedil u birtiji.
- E... dobro veli, ajmo do duana, e... - veli Kizo - ... uzmemo si litru i sjednemo u parki... i boli
nas kurac.
Skroz je u kurcu.
- Nabijem na kurac i tebe i duan! - odjebem alkoholiarsku pizdu u startu - idemo do grada, gledat
male, jebo im pas mater!
- E, grad... male... dobra ideja...e...
- Normalno da je dobra ideja, u kurac!
- Al ajmo prvo do dukasa, jebiga... da ne idemo edni.
- Jebo te dukas, idemo sjest ko ljudi. Krpa asti - zvadim onaj bunt love i nabijem mu pod nos - ima
Krpa paprike!
- E, je, moe, e... sloi se on. Sad mu se ide.
- I iel bu s menom u toj zasranoj trenirki ko zadnji alki, debilu jedan? - Je... pa kaj joj fali? - gleda
se u pigl - pa ne idemo na fuk.
Na Trgu je pun kurac kvadre. Pol dvanajst je, utorak ili srijeda? Fakat ne znam. Prozujimo
Bogovievom, pa prek Cvjetnog doemo do kurevog Atrija. Tam sjedi hrpa onih poeljanih kretena
s aktovkama. Pun ih je grad. Te pizde nemrem smislit, pa na brzaka pocugamo i krenemo gore prema
Tkali. Svi stolovi zauzeti, a hrpa kvadre se preetava. Ima i dobrih piki.
- U kurac, u ovom jebenom gradu niko ni ne radi!
- Kaj ne radi?
Kreten je glup ko kurac.
- Velim da je podne, a cjeli grad sjedi vani i cucla kavu. Ni ne rade.
Pizdi moram sve objasnit.
- Tog vani nema.
- Di vani?
- Vani u Evropi, u kurac, jebo te pas! Nek te vani neko vidi da nisi na radnom mjestu, odmah te
odjebu i zaposle drugog. Ima pun kurac jeftine radne snage. Istoni blok i sve to. I ti jebeni Kinezi, ta
gamad radi cjeli dan za pol bureka. A lape su ti za popizdit! - velim kretenu.
- Kaj?
- lape, jebem ti mater! Tvoje smee karirane lape. Katastrofa.
- Jebote, kolko piki - veli on.
- Nego kaj! Da nema mene, Milica bi ti bila najbolja pika koju si vidil u ivotu.
- Kurac... da ti zna kakve sam ja male jebal, ono... nemre bilivit... ono, foto-male.
- Kaj foto?

- Pa ono... male kaj se slikaju i to... za novine...

- Foto-male, jebem ti mater, ha-ha-ha-ha... da foto-male. Foto modeli, to si htel re.
- Nego kaj.
Popijemo jo rundu i krenemo dalje. Proemo cijelu Tkalcu, pa se spustimo do Ribnjaka, tam na
klupici zgaamo po dve limenke Bavarije.
Onda jo malo zujimo gradom i gledamo male pa se popnemo gore na alatu. Dobar kvart, u kurac!
Velke kue i sve zeleno. Tu stanuju doktori i sve te bogate pizde, ta buruazija... nabijem ih na kurac!
U duanu uzmem est limenki Zuje. Piki na kasi hitim petsto kuna.
- Imate sitnog? - pita kurva.
- Kaj?
- Sitnog. Molila bih sitnog.
- Kizo, ej, treba te - zovem alkia.
- Kae Krpa?
- Daj zvadi kurac.
- Kaj?
- Oe sitnog, jebiga!
Pijana pizda ga fakat zvadi jer ovak pijan kurca ne kui. Ja riknem od smijeha, a pika pone nekaj
srat da smo divljaci. Ne znam koji kurac sere kad je fora jebena. Smijem se cijelim putem. Ovo bum
si moral zapisat.
Odemo gore do teniskih terena. Sjednemo si i otvorimo pive. Na terenu neki peder u bijeloj lakostici
igra s malom koja tri ko da se boji da bu joj nekaj ispalo iz pike. Sise joj skau ko jo-jo.
- Gle malu, pizda joj materina, koje sise.
- Sise... dobre su, e...
- Mala je roena za pojebat.
- Zabi joj asa, amigo! - jebemo ih.
- Koraci! - viknem mu ja, a Kizo hiti ik na teren.
- Pazi bengalka! Vikne.
Dobar je Kizo, zajebant u pizdu strininu.
- Molim vas da napustite teren - veli pederko kretavim glasom.
Vidim, usral se, al ima potrebu pred malom glumit frajera. Idu mi na kurac takvi pederii s tenisa.
Uvijek mi je tenis io na kurac i sva ta debilna kvadra u bijelom kaj se preserava s reketima. Da se
mene pita, to bi ja zabranil u pizdu materinu. Jebe sport bez faula. To je za pikice.
- Stari, igraj tenis i boli te kurac za nas - kulturno mu velim.
- Molim vas da ne provocirate - kreti on.
- E... gle, tresem se od straha - jebe ga Kizo - sad sam se i usral.
Zajebant je Kizo, zajebant.
- Ej, mala, jel i prema tebi tak agresivan? - viknem. Dobro sam se sjetil.
- Alberte, idemo! - veli mala.
- Alberte, sine, doi da te majka nahrani istoimenim keksom - veli Kizo.

- Ha, ha, ha, keks, Albert. Dobar je Kizo, jebem mu mater.

Albert samo stoji ko popian.
- Ovo je neuveni bezobrazluk - protestira.
Ustanem i polako krenem prema njemu. Vidim da mu sva hrabrost curi kroz upak. Skroz je
probljedil, zasral bu se u gae.
- Alberte, nemoj mi tu izigravat heroja, nego odi doma mami - potapam ga po obrazu, a Albert je
dost slab sa ivcima pa me ima muda i odgurnut.
- Pustite me! - vriti pizdek.
- Opa, Albert je malo nadrkan, malo je, ono, anksiozan? S ovim pizdama mora koristit strune
termine. Onda ga roknem elom drito u nos i on se sloi na pod. Kizo pjeva: I shot the sheriff. Albert
lei skroz krvav. I bijela lakostica mu vie nije bijela, jebiga.
- Ajmo, Kizo. Jo mi samo fali da pozovu muriju. I nije mi neki gut razbijat ove pikice. Njima samo
treba dat do znanja ko je glavni, jebiga. Da se ne preseravaju s tim komadima i to.
- Dobro si ga sjebal, e...
- Neg kaj, si ga vidil? Ide mi se kurit i provocirat, pizda mu materina. Takva pizda mi se nema kaj
kurit!
- Je, dobil je kaj je trail, e... Ne bu nas niko jebal.
- Normalno da ne bu.
Spustimo se dole na Vlaku, pa prek Martieve na Kvatri. Uemo u Dam-daj. Za ankom dva pijana
kretena zagrljeni pjevaju. Kizo ih pozna. Konobarica je gadna ko kurac, al ima sisu.
- Ej, Kizo, di si? Dugo te nismo vidli - rukuju se s njim.
- Zombi, Keks - upoznaje nas Kizo - bili smo skupa u Stoprvoj.
Deki odmah zovu rundu. Dobri su. Bili su, vele, dole na Kupi. Vidi se na njima da su amateri, tu
bojinicu sam ja solo mogo drat. To je kurac, a ne front.
- Jebo vas pas, ja sam proo cjelu Slavoniju i Bosnu uzdu i popreko! Odmah im dam do znanja.
Nemaju mi se kaj kurit s tom vojnom vjebom.
- Svaka ast, care. Daj nam isto! - vikne Zombi.
Onda ja pozovem rundu, pa Keks, pa Zombi, pa opet ja. Keks pokuava zbarit konobaricu, a ona ga
ne jebe dva posto. Pijemo i zajebavamo se. Deki su zajebanti, i to. Kuim da bi pojebali i muhu u
letu. Takve volim. Onda konobarica odvrne na sav glas neku stvar i pone pjevat. Narodnjak, jebo te
pas. Fakat, neka pika zavija irilicu, a runa krava je prati. Zna rijei, jebem joj mater. Jo i aga,
ono, ruke u zraku i vrti bokovima.
- Zgasi to, pika ti materina! - viknem rugobi.
- Ej, kaj ti je, stvar je mrak! - veli Keks.
- Niko te nije zval, ak ti se ne svia, izvoli - pokae mi ona na vrata.
- Zgasi to! Niko mi ne bu usred Zagreba putal jebene narodnjake! -viknem i hitim pivsku flau u
kazi
- Daj, stari, smiri se, koji ti je kurac? - pone mi Keks nekaj srat o braniteljima i narodnoj muzici i s
tim me jo vie raspizdi, jer upak je drkal kurac u nekom rovu dok sam ja umiral po Bosni.
- Stari, ak ti se ne svia muzika, odjebi - veli mi Zombi - niko te nije zval. Tu mi mrak padne na oi.

Roknem ga u facu i on se sloi na ank. Onda ga opim za kosu i ponem mu zabijat glavu u ank.
- Pusti me! Ubil bum te! Ubil bum te, pederu!
Plae pizda i mlatara tankim rukicama.
Mater mu jebem, uhvatil me za jaja i stie. To me jo vie raspizdi i da mi jo snage. Krv se cijedi
po anku a ja s pederovom glavom nabijam sve jae i jae, sve dok nije klonul. Onda me nekaj pecne
i u prvi as ne kuim kaj je, a onda vidim Keksa kak brie van iz birtije prema placu. Pustim pizdu,
ko mu jebe mater. Konobarica se sklupala na podu iza anka. Kizo stoji u uglu sav zasran i ukoen
ko kurac. Nekaj trabunja:
- No... Krpa... no... krv... - pizdek je sav u oku.
- Kae?
- No... krv... Krpa...
Onda vidim da mi sa strane, iz konjaka, viri crvena drka s onim bijelim kriem na sebi. Pizda me
piknula skakavcem, s lea, jebal bum mu mater. O, jebal bum mu mater pedersku.
Naguram si salvete pod majicu, porezotina nije velka.
- Idemo, Kizo!
Vani se ve, jebem ti mater, smrailo.

Zelena okolada

10 FILIP
Krenuli smo samo na cugu. Dejo i ja. U parku sretnemo Mrtvog. Sjedi sam na klupi i zuri pred
sebe. Zgleda ko da vri fotosintezu. Zelen i ukoen. Kad nas ugleda, pone se smijat ko budala. Za
par minuta pak gui se u jecajima. Juer mu je umrla mama. Krenemo u Arenu. Taman da emo ui u
birtiju, kad Krpa izjuri van sav zajapuren.
- Mater vam jebem komunistiku! - odjuri pretei prstom prema birtiji. Sjednemo za stol i naruimo
pive.
- Kaj me jebe s tom granicom na Drini, boli me kurac! Ko da ja nisam bil u ratu! Ljutito objanjava
Pero Milici razloge svae s Krpom.
- Boli me pika i za tebe, i za njega, i za Drinu - odgovori mu ona.
- Pun mi ga je kurac! Kaj misli da je on jedini bil u ratu!
- Je, i ja sam bil... dole na Kupi, u rovu... tri mjeseca! I ranjen sam, e... - veli Kizo.
- Kaj u jetru - pita ga Dejo.
- Kurac u jetru... tu mi je proal metak - pokazuje prstom pored uha - skoro sam poginul!
- Taj Krpa je lud - veli Pero i sjedne za na stol.
- Fala kaj si nam to reko.
- Jebote, nije normalan.
Taman kad je stigla cuga, Krpa se pojavi na vratima. Teko die, faca mu crvena, a oi stisnute.
- Krpa, daj se smiri. Sjedni na pivu...
- Ne pijem s Jugoslavenima.
- Daj Krpa, koji kurevi Jugoslaveni, samo sam htel re da nam je bilo bolje...
- uti, jebem ti mater etniku! Kaj misli da ne znam da ti je stara Srpkinja! - vikne Krpa i hiti neki
kamen pod nae noge. Kurac kamen. Bombu. Kreten je hitil bombu. Isuse Boe... gledam je kak se
rotira... okrugla je i razdjeljena u kockice... ko okolada... samo zelena... brojim u sebi... kolko joj
treba da eksplodira... pet ... deset... ne znam koji kurac brojim... sekunde...
Neeeee. Kaikara!... jebena kaikara! - vrisne Pero i baci se na pod. Paraliziran od straha gledam u
zelenu tvar pod naim nogama. Dejo se hiti na mene i padnemo na pod. Stol se prevrne prek nas skup
sa svim kriglama. Osjetim snaan udarac u glavu... krv mi se slijeva u oko.. Isuse., pogoen sam...
nisam... to je krigla. Arkada, razbila mi je jebenu arkadu. Mrtvi samo sjedi i zuri u bombu ko kreten.
Zalegni! Zalegni, Mrtvi! - vie mu Pero.
A onda umjesto eksplozije Krpin promukli smijeh.
- Hahahaha... detonator... jebeni detonator... tu je... hahahahahah... u ruci mi je... hahahaha... jeste se
zasrali... hahahahahah.... pizde, gri se od smijeha s onom svojom izoblienom facom, a u ruci dri
neki metalni kuri.
A otili smo samo na jebenu cugu.

Ja, ja, nel, nel! Ih bin klajne turmbanfirer!

11 FILIP
Milica nervozno pali i gasi svjetlo, kaj je posljednji miroljubivi oblik izbacivanja iz birtije.
Diskretno nam daje do znanja da je kraj radnog vremena i da joj nas je pun kurac. Beka kola,
balkanski smjer.
- Idemo, fajrunt! - vie ona.
- ekaj jo malo - ne da se Dejo.
- U piku materinu! - vrisne histerino. Ne kuim kak ne kuite da je ve prolo jedan, jebem mu
mater, a birtija radi do jebenih jedanaest. Taj podatak bi svakog idiota brzo doveo do zakljuka da mi
je jebeno radno vreme odavno prolo.
- Pii si prekovremene - dobaci Dejo.
- Odjebi - sike na njega - o mi ih ti platit? A?
- Jebiga, kapitalizam, eksploatacija radnike klase i ta spika, kaj e.
- Jo su Karl i Friedrich nekaj o tome pisali - dodam mudro.
- Fakat nemrem skuit koji ste kreteni - udi se ona i otpuhuje, ruke brie u pregau - zbilja nemrem
skuit.
- Daj... j... jo... jednu... rundu - pokuava Kizo.
Jedva stoji na nogama. Nokte je zaril u ank. Hoe jo nekaj re, al umjesto rijei iz njega izlaze
hropci i bijela pjena prica uokolo.
- E, sad mi vas je pun kurac.
Ide Milica prema Kizi. Vidim da je skroz na rezervi i samo ekam da je pone drmat apstinencijska
kriza.
- Daj... pika... bu ti vidla... pizda... mater... Rundu daj! - urla Kizo neartikulirano - rundu... svima...
runduuuuu!
Ne da ne bu dobil rundu, nego ne bu ni reenicu sloil do kraja.
- Jesam li ti rekla da odjebe ili ti to trebam nacrtat, idiote maloumni. A sad ti zadnji put velim da
izvoli nestat isti as ili bum te, jebe mi mrtvu mater, izbacila naglavake van.
Izgovara to sasvim polako i razgovjetno u stavu nebumenenikojebalumojojkuruzi. Rairene noge, ruke
na kukovima, isturena brada, stisnute oi.
Kizo razbije au o pod.
- Kae, kaj misli ko si? Smee jedno ovisniko... narkomansko.
Malo je zapljuje i jo joj zaprijeti prstom, samo kaj mu taj nepromiljeni potez dodatno sjebe
ravnoteu tak da ga Milica bez problema srui na pod. Dolje ga jo utne nogom u rebra.
- Kurvo... pusti me... ubil bum te! - vriti Kizo.
Pomognem mu da se digne, a on i dalje nekaj nerazumljivo vie i mae rukama prema njoj. Pokuava
obrazloit neku svoju teoriju o radnom vremenu u vrijeme turistike sezone.
- Pizdo... pika materina... kurvo - zakljui na kraju i izlije u sebe nepoznati sadraj iz dve ae koje
ko zna od kad stoje na anku.
Milica se vrati do njega, s obje ruke ga uhvati za trenirku i vue van.

- Pusti me, pusti me...

- Paljivo s trenirkom - vikne Dejo.
Umuknemo ko zadnje pizde. Nema goreg ponienja za frajera nego potu se s pikom. To smo svi
najstroe izbjegavali. ak i Krpa smatra da su oni koji oraju cure najgori pederi. Prema njegovoj
teoriji ensku ima pravo mlatit tek kad si s njom u stabilnoj vezi. Nikak prije. Ispijemo do kraja i
izaemo u mrak.
Ulice su jebeno prazne, kaj nije ni udno obzirom da je ponedjeljak i jo k tome jedan sat iza ponoi.
- U ovom jebenom gradu nema kam iza, u kurac, zabavit se, priskrbit si nekaj - veli Krpa
razoarano - vani te, ono, mame samo da ostane, kui. Tam ti je ono, bit svega da se dobro
provede i potroi, kui... svi od tog ive... provod, ono, ne da je superika, neg je turbaka, jebem ti
mater. Zapad je to, u kurac... Evropa. Nikad mi ne bumo bili Zapad. Nikad, u piku materinu!
Ulica je friko oprana.
ujem kak iza nas neko bljuje. Masno, glasno i obilno. Okrenem se i vidim Kizu koji vri istovar kraj
bandere. Rairil je noge, jednom rukom gura banderu, a drugu si je zgural u drijelo. Oko njega
pljuti eluana kiselina.
- Jebem ti mater, da ti jebem mater! - pone Krpa psovat prilino iznerviran nepropisno parkiranim
autom splitskih tablica - ima muda tu mi se parkirat! Ima muda zagradit mi prolaz! Jebem ti mater
tovarsku! - u njegovom promuklom glasu ujem samo mrnju - u Splitu se tak parkiraj, pederu! - strga
tablicu i baci je prele plota u dvorite - jebem im mater, tim pizdama je Jugoslavija jo uvjek u srcu!
Onda digne majcu i pokae runi oiljak.
- Uspomena s Poljuda, jebem im mater - veli i nogom razbije bono staklo.
- Ubi, ubi tovara, tovara, tovaraaaaa! - urla iz sveg glasa s rukama visoko podignutim iznad glave.
Kizo dotetura do njega, grli ga i ljubi. Kue se.
- Tiina tam dole il bum zvala policiju! - vie neka stara, nedojebena krava s prozora.
- Pui kurac, kurvo stara! - vikne Krpa, zvadi pimpek i provrti par krugova. Kizo iupa retrovizor,
baci ga prema njoj, zatetura i padne na lea.
- Odjebi droljo! - vie s poda.
Baba vrisne i strateki se povue na rezervni poloaj.
Krpa s par estokih udaraca nogom razvali bona vrata. Onda se popne na haubu i pone skakat po
njoj.
Oj Dinamo poginut u za teeeeee
Kao Stjepan Radi za Hrvateeeee
Dinamoooo - Dinamoooo - Dinamoooo - ori se praznom ulicom.
Kizo se opet zbljuje.
- Kae Kizo, si nekaj pokvareno pojel? - pita ga Dejo.
- E... je, u kurac... valjda jesam, e... - brie si usta rukavom.
Dole niz ulicu vidim dva murjaka kojima ne pada na pamet glumit heroje, pa skroz zrelo i racionalno
nestanu iza ugla. Dost mudra odluka. Iskustvo ih je nauilo da je puno pametnije kurit se pred
pristavim pubertetlijama koje uhvate u parku s litrom ruma za kolae.
Idemo Krpi doma. Preemo prugu i naemo se u labirintu pranjavih uliica od kojih svaka ima tablu

na kojoj pie Odvojak i rimski broj ispod.

- Jebote, tu svaki od brae Odvojak ima svoju ulicu - veli Dejo.
Uemo u dvorite zatrpano rastavljenim ve-mainama, friiderima, akumulatorima i ostalim smeem
prikupljenim diljem prijateljske nam Bosne i Hercegovine. Krpa se sa svakog gostovanja vratil s
nekim suvenirom u obliku bijele tehnike, jo dok je igral u dresu HVO-a. Na jednoj olupini ui
ogromni takor i ne jebe nas ni dva posto. Jedan od razloga takvog bahatog ponaanja runog
glodavca sigurno lei u injenici kaj je Krpa istrebil skoro cjelu maju populaciju u ovom dijelu
grada. Jednom kad sam ga, zgroen, pital zakaj je zapalil ivu maku, diplomatski mi je odgovoril:
Mrzim make, jebem im mater u piku!
Mala oronula prizemnica od cigli s uruenim krovom na jednoj strani Krpin je dom.
Krpa je, otkad znam za njega, ivil s bakom jer mu se stara objesila, kaj je bil jedini logini potez
koji je sirota napravila nakon kaj je s nekim gerilcem rodila debila. Gerilac je nakon tog jednostavno
nestal, a debila su dali u neku ustanovu za debile. Krpa je tad imal osam godina i bil je na samom
poetku svoje zloinake karijere. Kad je baka umrla dofural je Vesnu.
Smrdi po ustajalosti, vlagi i nasilju. Izlizani linoleum pun rupa prekriva pod u malom i mranom
hodniku. Veliki drveni ormar, portabl TV na pivskoj gajbi, drvena stolica i kau jedini su namjetaj u
sobi. Iznad kaua je tapiserija jelena koji piju vodu, uspomena na baku, runu staru vjeticu koja je
mrzila cijeli svijet. Na zidu visi i fotka ispijenog tipa u uniformi koji zgleda ko pridrueni lan
Stonesa.
- Jure Franceti, Hrvat i ustaa - objasni nam Krpa odmah ko je tip na slici - izjebal je majku svim
partizanskim i etnikim smradovima. Da je bilo vie takvih, ne bi me tu vie nikad ni jedno jedino
srpsko govno zajebavalo usred Hrvatske. Hrvatina i heroj, taj jebeni Jure Franceti - ponosno vie.
Evo zore, evo dana, evo Jure i Bobana - pone Pero pjevat. Desnu ruku dri visoko u zraku.
Jure zove, Boban vie; za dom spremni Poglavnie - prihvate Krpa i Kizo pjesmu.
Masni oblak dima ispuni sobu. ia nas puca do jaja. U ruci mi se stvori boca votke Segestike Sisak s
onim dlakavim epom. Duvamo, smijemo se i cugamo iz flae. Dejo veli da bi s malo truda sve bilo
puno bolje, na kaj mi otkidamo. Pero veli da bu nazval frenda zato kaj si je dobar s njim, zvadi
mobitel i pol sata tipka neki broj. Guimo se od smijeha. Zadnja informacija koju mi mozak uspjeva
obradit bila je Dejina teorija da kak je Zagreb dobil ime po zagrebi, Mando, zagrebi, tak je Sisak
dobil ime po sisaj kurac; Eleonora, sisaj.
Onda skuim da muzika tak glasno treti da budu zidovi popucali. Dejo mi nekaj vie u uho na
potpuno nepoznatom jeziku koji mi zvui ko dijalekt iz junog Vijetnama. Zasljepljuje me svjetlost
arulje na stropu. Bljeti mi drito u oi jainom automobilskog fara. Potegnem votku iz flae i hou
im nekaj re al velim samo mnp... gaaa i skliznem na pod.
Dinamo! Dinamo! Dinamooooooooo!
Otvorim oi, vidim Deju kak skae potpuno gol dok mu se pimpek klati. Ima neobjanjivu potrebu za
skidanjem uvijek kad je pijan. Kizo ga slijedi; bijela mramorna koa i popucale ilice po prsima
ukazuju da mu je jetra na rezervi. U jamama iznad kljunih kosti iskoile mu prst debele plave
ile. Prsna kost i rebra presvueni su koom tankom ko flis papir. Ispod malog trbuia, koji je dost
nisko, visi sitni, smeurani kuri, atrofiran od alkohola i neuporabe. Teka ovisnost o alkoholu
davno mu je zaustavila psihomotorni razvoj. Ne kuim ba kaj se deava osim da mi ova svjetla
poprilino smetaju.

Kizo klekne ispred Deje i pokuava mu ustima dohvatit kurac. U ko zna kom pokuaju uspije. Dejo
mu se pone nabijat u facu.
- Ja, ja, nel, nel! Ih bin ajne klajne turmbanfirer! - vie i krui bokovima.
- Mamu vam jebem pedersku! - vikne Krpa i mazne Kizu nogom u glavu pa ovaj, po ko zna koji put
veeras, zapliva po podu.
Onda i on skine sve sa sebe pa onak znojan i mokar skoi na mene i strgne mi odjeu. Ostanem
potpuno gol. Gae si Kizo navue na glavu. Skaemo po sobi... sudaramo se... padamo... urlamo...
Krpa s kiobranom medu nogama juri za nama. Dejo je otvoril stari ormar i iz njega izbacuje hrpu
odjee po sobi. Koulje, suknje, haljine, veste, hlae, marame i eiri prekrili su pod. Oblaimo to na
sebe, smijemo se jedan drugom, pjevamo i grlimo se. Krpa je slomil kiobran na Perinoj glavi, samo
kaj ovaj, totalno anesteziran, ni ne kui.
Odjednom u sobu uleti neugledno ensko bie s izrazom lica ranjene partizanke iz Treeg bataljona
Pete majevike brigade. Ne trudi se sakrit uenje, nezadovoljstvo i mrnju prema okupatoru, tj.
nama. Crvena spavaica istie joj kratke, debele noge, nisko dupe i iroke bokove. Crnu kosu
proaranu sijedima isplela je u pletenicu koja joj visi do pol lea. Jo je krasi i zeja usna. Za
popizdit. Nekaj pria Krpi i nervozno mae tukama. Na faci mu vidim da, osim kaj je ni ne kui, ne
jebe je ni dva posto. Ona revoltirano gasi muziku i vie na nas:
Vaaaan, bando pijana! Mar napolje! Mar u piku materinu! Prilino divlje i negostoljubivo
ponaanje za ovakvu nakazu, jebemti.
Pa kaj je danas ljudima?
Krpa je potegne akom u facu i ona padne. Onda iz par pokuaja slomi stolicu na njenim leima.
Uhvati je za onu njenu smijenu pletenicu i vue po podu van, u hodnik. Oboje izgledaju prilino
groteskno u identinim, crvenim enskim spavaicama. Ona cvili i plae.
- No woman no cry, e - veli Kizo.
- Niko Krpu ne bu jebal u njegovoj kui, a najmanje neka pika! - urla on u borbenom poloaju jebem joj mater bezobraznu, ubil bum je, jebo me pas!
- Toooooo majstore - vie Kizo stisnutih aka u boksakom gardu - tak i treba, niko nas ne bu jebal!
Ponovno upali muziku. Odvrne jo glasnije, tak da se sad skoro ni ne uje osim kranja zvunika i
nabijanja tekih basova od kojih vibrira cijela soba. Onda me je puknula totalka. Face su im se svima
skroz izobliile... vie ni ne ujem... vidim ih samo kak otvaraju usta ko da su jebene ribe i vrte se
po sobi ko pokvarena slika na telki. Ne mogu ih fokusirat da me jebe... jure mi ispred oiju. Vuuu,
vuuu, vuuu. Nikak stat. Totalno mi se sjebal onaj centar u mozgu za zaustavit sliku. Vrte se sve bre
i bre. Dosta, velim sam sebi, gonite se svi u krasan kurac, idem ja doma. Krenem, al s prvim
korakom padnem ko zadnja pika. Viem im da idem doma i da si jebu mater. Hvataju me za ruke i
noge i nose van. U hodniku, na podu, Krpina ena jeca sklupana u poloaju fetusa. Pod sebe pljuje
slinu i krv. On iskoristi priliku i jo je jednom utne nogom u bubrege tak da sam mu skoro ispal iz
ruku. Iznesu me van i bace prek niske ograde ko da sam jebena vrea krumpira. Makar sam totalno
anesteziran od alkohola i ostalih otrova, osjetim otri udarac u sredini lea. Nasadil sam se drito na
neki jebeni akumulator.
Ne bu mi tu pial, pijani kretenu - ko da ujem da u daljini neko govori.
Skuim da sam se, fakat, spial u gae, samo kaj me sad za to boli kurac. Ponovo ustanem, zakoraim
i opet se rastepem ko zadnja pizdurina. Kolko sam dug i irok. Onda se zbljujem i pokraj sebe, i po

sebi, i bude mi malo lake. Ponovo ustanem i padnem. Jebemti, ne mogu hodat. Rukama se primim za
drveni plot i taman kad sam skoro bil na nogama, on popusti i prevalim se, skup s njim, susjedu u
dvorite. Leim u mraku i gledam zvjezdano nebo kak mi se okree pred oima. Vrti se sve bre i
bre. Bre i bre... bre i bre... bre i bre...

Fakat sam pretolerantan

12 KRPA
Ide mi na kurac, jebe mi sve, tak mi jebeno ide na kurac da bi joj sad mogo zdrobit tu njenu
nateenu, slinavu glavu. Sjedi tam u uglu ko zadnja luakinja i tuli od ranog jutra. Nikak da prestane,
jebo joj pas mater ludu. Ovo fakat vie nemrem trpit... tanak sam sa ivcima... pun kurac sranja mi
visi za vratom i jo mi sam ona fali s tim svojim poremeenim ponaanjem. Kaj u kurac radi dramu

ak sam je malo odgurnul?

Jo i ova glava... boli za popizdit. Najhitnije trebam pivu. U friideru pusto. Bagra mi je juer sve
polokala. Pizda im materina ovisnika.
Izjurim van. Jebem ti mater, ko mi je strgal ogradu.
- Sused, neko je strgal ogradu - veli mi ona izdrkotina od susjeda.
- E, da mi nisi reko ne bi znal... ba ti fala...
- To je sigurno neko od vaih pajdaa. Nismo celu no mogli spat. To vie ne bum trpil.
- Da, i?
- I ko bu to popravil?
Boli me kurac za ogradu i za njega. Samo mi je jutros jo on falil.
- Boli me kurac!
- Ovo je prevrilo svaku mjeru. Vi ste jedan nekulturni prostak - pizdek se sav zapjenil - sram vas
moe bit, otac vam mogu bit...
- E, sorry, tata, boli me penis. I testisi...
- Drugi put bum pozval policiju, ja to vie ne bum toleriral. Ne, ne. To je prelo svaku granicu.
Fakat su susjedi najbeskorisniji oblik ivih organizama. Hrpa besposlenih pizda kaj nemaju
pametnijeg posla nego te pijunirat, jebem im mater. im namiriu da ti jebena murija njuka oko
gajbe odmah se sjate i surauju. U stanju su sve kaj znaju i ne znaju o tebi odmah ispriat zadnjem
pristavom drkarou u uniformi koji je do juer jebal ovce, a sad glumi velku facu u gradu.
- Mar u piku materinu! Zatrim se prema njemu, al pizda zbrie u kuu ko zadnja pika. im se
zakljual opet pone srat.
- Divljak jedan obini, sram te bilo. Primitivac jedan nekulturni.
- Izai ak ima muda, jebem ti mater, izai ak si muko!
Viem ja njemu, al tak je jasno da pizda ne bu mjesec dana izlazila iz kue. Znam ja takve.
Odem do duana i zemem tri Karlovake da si razbijem mamurluk. Dobro je kaj kurve imaju hladnu
pivu. Jednu si ispijem odmah, putem.
Kad se vratim doma ona i dalje sjedi i zuri pred sebe. Jebena psihogena luakinja. Jedno oko joj je
crno i zatvoreno, usna rascjepljena, a majica puna krvavih fleka. Fali joj i prednji zub. Tak i tak joj je

bil pokvaren.
- Kae? - pitam.
Ona samo uti.
- Kae, o da te otfuram doktoru, u kurac?
I dalje samo uti, jebena krava, i to mi skroz digne ivac.
- O da te otfuram kod jebenog doktora!?
Od nje ni slike ni tona i doe mi da je raspalim u tu oteenu bulju, al je samo zgrabim za kosu,
podignem joj glavu i unesem joj se u facu:
- Zadnji te put pitam, jel hoe da te otfuram jebenom doktoru?
Jedva se suzdravam da joj ne zatvorim i drugo oko.
Fakat sam pretolerantan.
Ona samo bulji u mene ko krmaa i uti. Provocira pizda, jebem joj mater. Sama trai jo batina. Jo
bum zbog nje zakasnil uplatit Bundesligu, a imam par jebenih zicera. Izjurim van preventivno, da ne
zgubim kontrolu nakon ove provokacije. Da mi ne bi opet zvala onaj jebeni telefon za zatitu piaka i
pedera, ko zadnji put. Jo mi samo fali da mi muriju natovari na vrat. I ovak imam dost sranja u
ivotu. Nasilje u obitelji i ostale gluposti. Kurac, a ne nasilje. Pizde nemaju pametnijeg posla neg
zabadat nos u tui poso. Kaj njih boli kurac kaj ja radim sa svojom enom. Jesu se brinuli dok sam ja
krvaril po Bosni. Jesu kurac! Poslal bi ja njih u rudnik, u kurac, nek kopaju, jebem im mater. Jel mene
neko pita za psihiko nasilje koje ona provodi nad menom. Pun mi je kurac te luakinje. Kaj u kurac
ak sam je malo odgurnul i oamaril? Uostalom, ko je hrani i oblai, kod kog stanuje? Nije jebenu
kunu dofurala doma... jel se to neko pita... jel nekog iz tih pederskih organizacija za to moda boli
kurac? Jebem im mater komunistiku. Sve bi ja to zabranil, u pizdu materinu.
U zadnji as uplatim sedam parova pa odem u Arenu na pivu. Za pol sata dotetura Kizo. Odradil je
jutarnju rundu ispred duana i sad mi se dolazi tu grebat.
Nutra hrpa kretena bulji u neku glazbenu emisiju. Okrenem na teletekst jer me jebeno zanimaju
rezultati, a jo me vie zanima jel bu neko izrazil neslaganje s mojim postupkom. Ba me zanima jel
bu se neko alil, obdekn i te stvari, kak vele Ameri.

Edipe, jebi si mater

13 FILIP

Plava rotirajua svjetla bude me iz dubokog sna. Iz velikog leteeg tanjura izlaze dva bia u
dugim bijelim ogrtaima i zepama na nogama. Pokuavam im pobjei, ali samo trim u mjestu. Ne
mogu se pomaknut ni milimetar. Polako, moda je kraljenica - govori jedan. Omataju me svojim
krakovima i uvlae u unutranjost. Cijelim putem priaju nekim nepoznatim jezikom. Velikim
iglama bodu me po cijelom tijelu i osjeam kako mi siu ivotnu energiju. Na lice su mi prikeljili
onu spravu za odtopavanje zahoda. Letimo visoko iznad grada. Tresem se od jezovite hladnoe.
Pokuavam uhvatiti zvijezde ne bih li se ugrijao, ali svaka mi se raspadne u ruci i izmrvi na tisue
komadia. Urlam da elim doma, ali iz mene ne izlazi glas. Teleportiraju me u mranu tamnicu na
dvoru kralja Arthura. Okovan u lance, na zidu visi Dobria Cesari i plae. Veli mi da je osuen
na doivotnu robiju jer je klizeim startom pomeo Mahalelea mislei da se radi o Makeleleu.
Njegov unuk Henok koji je te nedjelje izveo svog sina Metualaha na tradicionalni dupli
pelinkovac i meimursku gibanicu sve je to vidio i prijavio sucu za prekraje koji ga je prvo
seksualno iskoristio, a zatim mu odrapio kaznu. Pokuavam ga utjeiti, gladim ga po trbuhu i
govorim: Dobro je, Dobria, sve e biti u redu. On veli: Kurac e bit dobro kad nije. Onda me pita
kak je igral Tottenham, i kad mu velim da su izgubili, suze mu krenu u potocima. Ne, samo to ne plae Dobria. Nakon svih nesrea koje su ga snale jo da i Tottenham izgubi doma, to je previe.
Oliver Mlakar me pita za ples, hvata me oko struka i pjevui mi u uho: Nesretnik sam od roenja.
Osjeam da mu se die kurac. Iz hlaa vadi rau i baci mi je u lice. Rukavice su u kurcu, veli, mi
smo jebote, insinuacija, pajdo. teta to nisi ministrica pravosua pa da ti ga metnem...
transparentno.
Eeeeeeee.... Zaustavi seeeee... Eeeeee... eeeeeee... Zaustavi seeeeeeee Vjetre s Dinare... eeeee...
Zaustavi seeeee... eeeeeee....
Otvaram oi i osjeam vie nego tradicionalnu jutarnju glavobolju i muninu.
Piskutavi glas najiritantnije frekvencije treperi zrakom i svrdla mi ve naete modane.
Eeeeeeeee, zaustavi seeeeee.... Vjetre s Dinareeeeee...eeeeeee
Na bijelom stropu iznad glave uti flek vlage iri se u koncentrinim krugovima. Sranje... Di sam?
Gledam oko sebe i ni ne kuim... kaj je ovo? Potpuno nepoznato mjesto, u kurac. Lijevo na krevetu
lei neka prastara olupina, zgleda ko da je mrtav ve godinama i bulji drito u mene. Koji kurac
gleda, stari takore? Desno od mene na krevetu se njie debeli dvospolac i zavija o kurevom vjetru
s Dinare. Hermafrodit moe imat nekak izmeu trinaest i pedesetsedam godina. Podignem se na
laktove i gledam po sobi. Prek puta ista takva tri kreveta i metalni noni ormarii s kojih se guli bijeli
lak. Snop svjetla koje se probija iz dna sobe zarobio je sitnu prainu i na starom parketu iscrtava
mreu zahrale prozorske reetke, to ine navodi na pomisao da sam u ustanovi zatvorenog tipa.
Zatvor - projuri mi kroz glavu. Dobro bi mi dolo da se barem okvirno mogu sjetit kaj se juer
dogodilo. Iz ruke mi viri nekakva nora. Pratim je pogledom i vidim da je spojena na bocu koja visi
iznad kreveta. Jebemti, bolnica. Protrnem. Otkud ja ovdje. Koji je ovo kurac?
Bie do mene ne prestaje revati: Vjetre s Dinareeeeee... eeeeeee...

Hermafrodit se samo njie napred-natrag i urla: Eeeeee, zaustavi seeeeee....eeeeee, eeeeeee...

Izgubljeno kruim pogledom po sobi. Pokuavam okupiti razbijene dijelove centralnog ivanog
sustava u cjelinu i organizirat bilo kakav protok informacija.
U ovom asu to izgleda ko ulini hakl nakon istranog maratona.
Sjetim se Krpinog vlanog brloga... svi smo bili goli... sjeam se i neke nakaze od enske... il sam to
samo sanjal... Krpa ju je prebil... jebemti, ja nisam mogo hodat... O, ne... sad se sjeam da nisam
mogo napravit ni jedan jedini jebeni korak... hitili su me van... jebemti... kima... samo to ne... nije
valjda...
Ma to je bila samo nona mora... Svemirci u bijelom... kralj Artur... Dobria Cesari... sve je to bio
samo ruan san... Da, samo ruan san...
Ali zakaj sam u bolnici? Jebote... sjebali su mi kimu... nisam mogo stat na noge. To je to. Moram se
suoit s jezivom istinom. Kapljice gustog, hladnog znoja koje mi klize niz lea osjeam ko milovanje
Fredija Kruggera.
O, ne. Najgora stvar koja mi se mogla desit. Glava mi se raspada, eludac muno prokuhava, crijeva
se bolno gre, a ja leim potpuno oduzet u nekakvoj kurevoj bolnici. ivot u invalidskim kolicima.
Ubil bum se.
- Hi, hi, hi, hi - smije se stara strvina slijeva.
Obamro od straha, tjeskobe i oaja pokuavam pomaknuti noge. Prvo lagano miem prstima. Onda
oprezno dignem jednu, pa drugu nogu. Pregibam ih u koljenima. Vozim bicikl. Lupam petom o petu.
Sve za Hrvatsku. Stara olupina me oponaa. Sve tima. Dobro je... mogu micat nogama. A1 ova
glavobolja i munina, to nije dobro.
- Dobro jutro - veli neka enska u bijelom.
Sjedne kraj kreveta i izvadi olovku i teku.
- Kurac je dobro - velim.
- Ime i prezime?
Gleda me drito u oi. Ima smeuranu facu, par dlaka na glavi i usta ko analni otvor. Ukratko, pika
zgleda ko upak.
- Filip Novak.
- Godina roenja.
- 1973.
- Razlog dolaska? - pita me prilino nadrkano.
- Molim?
- Zbog ega ste primljeni?
- Ne da ne znam zakaj sam primljen, nego ne znam ni di sam - odbrusim. Ona skine naoale i obrie
ih o kutu.
- Vi ste na Klinici za psihijatriju Klinikog bolnikog centra u Zagrebu.
- Dobro je, ipak sam u Zagrebu.
- Jeste li do sada bolovali od kakve bolesti? - rastavlja rijei na slogove ko Milica kad nas tjera iz
Arene.
- Ne, zdrav sam ko dren - pokucam o noni ormari.

Tip do mene prdne.

- Zdravi, kaete, a alkohol?
- Alkohol je dobro - hvala na pitanju.
- Sluajte, ja nemam ni volje ni vremena za nadmudrivanje s vama.
- Sestro! Koji je ovo kurac! Bolnica il osinjak! - panino vie tip u krevetu prek puta. Novinama
mae oko glave.
- Molim vas da mi odgovorite na pitanja to krae i to jasnije. Ovo je samo formalnost. Na meni je
da uzmem par osnovnih podataka, a dalje vas preputam specijalisti.
- Jeste li na to alergini?
- Da, na sumpornu kiselinu.
Pogled joj je pun prezira i gaenja
- Dakle, od kada imate problema s alkoholom?
- Od 4.7.1994. - pokuavam to izgovoriti to mirnije - od pola dva, da budem precizniji.
Nervozno lupka olovkom po papiru, ne mijenjajui izraz lica. Stari se ponovno sprdi. Ovaj put
zvualo je puno vlanije. I dosta due. Nakon nekolko sekundi zapahne nas smrad frikog govna. Stari
je dokazal da se zvuk iri puno bre od smrada. Neto ko jebeni efekt munje i groma.
- Fuuuj, jebote, ej kaj je ovo, ne mogu suraivat u ovakvim uvjetima, zbljuval bum se, alil bum se
udruzi za prava pacijenata.
- Dobro, vidim da ste potpuno nezainteresirani - veli marnousna i ode. Dvije mlade sestre ulaze s
lavorom i pelenama.
- Stari vam se posral na posao - dobacim, a one se ponu hihotat, gurajui posrane plahte u koaru.
Kad sam konano prikupil dost snage, istrgnem si onu pagu iz ruke i odem do umivaonika.
Kad tamo, stoji spigani tip od preko puta, gleda se u pigl i... ne mogu vjerovat... drka. Bez pardona
stoji tam i brzim, kratkim pokretima iz zgloba seta si koicu. Na moje glupo pitanje da kaj to radi,
spigani samo slegne ramenima i skroz mirno i tiho veli: Pa drkam.
Vratim se u krevet i pokrijem plahtom prek glave. Kaj je bilo sino? Pokuavam se sjetit. Krpina
gajba, skidanje, Kizo, Dejo... onda je zaoral enu... i sjeam se da nisam mogo napravit ni jedan
jedini korak.
- Gospodin Novak?
Prekine me u razmiljanju mlada sestra u plavoj uniformi. Gleda me i nekak mi se srameljivo
smijei. Uvijek me zbuni kad me neko oslovi s gospodine, tak da malo razmislim prije neg joj
potvrdim svoj identitet.
- Primarijus eli razgovarati s vama.
- A, jel.
- Molim vas poite za mnom.
Hodam za njom praznim bolnikim hodnikom. Na vratima pie:
Prim. dr. V. Babi.
Stvari mi postaju malo jasnije.
Jebote, kaj je taj jo iv? Sjeam ga se od prije pet godina, dok sam se skidal s horsa. Jo se onda
tresal ko najgora apstinencijska kriza, a zgledal je ko da mu se tvor sprdil u facu. Dedica se fural na

Freuda. Genijalno je zakljuival da se kastracijski kompleks kod mene javil ko reakcija na

incestuozne elje koje proizlaze iz edipovskog kompleksa u obliku straha od gubitka penisa. I da
objekt doivljavam ko nuan dodatak svojim instiktivnim potrebama, bez obzira na egzistenciju i
potrebe tog objekta tj. da mi je objektni odnos pregenitalan.
Fakat mi je puno pomogo.
- I, Filipe, eto tebe opet kod nas.
- Pa... malo sam popil noas... s drutvom, da se opustim - velim da smirim tenzije.
- Malo, da se opusti malo.
Dedu je opako treso Parkinson. Papa bi kraj njega mogo dobit stalni poso u Mungosima.
- etiri promila, a veli malo.
- Ha, kaj je danas etiri promila.
- Pozitivni kanabinoidi u urinu jasno pokazuju da si konzumirao marihuanu, drago mi je jedino to su
opijati negativni.
- Hej, pa ist sam ve tri godine, i ne pada mi na pamet...
- Oito jo nisi rijeio sukobe u sebi. Zbog toga i dalje prevladava autodestrukcija. Agresiju
usmjerava prema sebi.
- Mogue.
- Razmisli koji je tvoj najvei nerijeeni problem. Mora se suoiti s njime. Dok ga ne rijei nee
moi formirati kompromis i ostvariti kolaboraciju izmeu pulzija, fuziju suprotnih tendencija i
slabljenje snaga ida medijatiziranjem pomou ega. Drugim rijeima... ti izbjegava i najmanju
interferenciju izmeu duha i tijela, aktivnosti i pasivnosti, ljubavi i mrnje, realnosti i fanatizma,
odnosno izmeu instiktivnih poriva i funkcije svog ega...
Fala ti stari ko bratu, kaj si mi objasnil zakaj sam se juer nalil, mislim si.
- ... zato razmisli dobro, Filipe, koji je tvoj najvei nerijeeni problem. Morat e se suoiti s njime i
rijeiti ga. Sam. Mi ti moemo pomagati, usmjeriti te i biti ti podrka, ali s problemom se mora
suoiti sam. Sam. Oi u oi. I sam ga mora rijeiti. I zato ponavljam, razmisli koji je tvoj najvei
nerijeeni problem.
Moj najvei problem je ve rijeen, Atletico iz Bilbaa je doma zgubil od onih paraplegiara iz Celte,
a ja sam stavil jebenih zadnjih soma kuna na baskijske pizdurine. Ne da im nikad ne bi dal
nezavisnost, nego bi im ukinul i kulturnu autonomiju. A tu idiotsku teoriju o Edipovom kompleksu na
koju cilja sjebo bi mu u sekundi samo da mu dofuram staru da je vidi. Sral je deda i dalje, ali ga
nisam vie mogo pratit.
Nakon briljantne psihoanalize vratim se u krevet. Stari pored mene glasno hre. Gledam ga i od srca
mu elim da skona u mukama. Onda uzmem hrpu tableta s njegovog nonog ormaria i sve ih
progutam. Buljim u jednu toku koja pone mijenjat oblik i boje, a onda mi se nekak sve uini puno
bolje i skoro da sam sretan kaj sam tu. Odline tablete, otvaraju mi se vrata percepcije i... 0n0, grlim
staroga i pjevam mu: ta bi dao da si na mom mjestu. Dedi se fakat isplati svaka kuna uplaena u
zdravstveno osiguranje. Ove tablete su jebeni mrak. On se samo smije, a ja ga molim da mi pokae
kurac. Odmah razmota pelene i pokazuje mlohavu konu vreu i runi, stari kurac koji uzmem u ruke,
ponem ga gladit i pjevat: Moj Milenko lego je da spava.
Kad su u sobu ula dva bolniara, nasred sobe sam plesal s jednim ukoenim kojemu su curile sline

niz bradu i pjeval Don't let me down. Zadnje kaj se sjeam bilo je da su me piknuli u venu dok sam
im izjavljivao ljubav do groba i predlagal sirovi seks utroje.
U ludnici sam ostal pun kurac dana. Zadnji dan je ona upraviteljica konclogora s poetka prie uletila
u sobu s gomilom buduih Mengelea. Nekaj je srala, a oni su kimali i zapisivali u tekice. Za mene je
rekla da sam kronini potator primljen u hitnoj slubi zbog akutnog trovanja alkoholom, narkoman u
remisiji i politoksoman poliadikt. Jebote, dobil sam duu titulu nego stariji vodnik prve klase s
poloenim ispitom za zastavnika. Na kraju je zakljuila da sam izgubljen sluaj. Mengelii su me
gledali u udu ko da sam ena-zmija, patuljak s kurcem do poda, dvoglavo prase ili poteni saborski
zastupnik.
Kad je zavrilo to izdrkavanje, nacistika kurva mi hiti nekakvu kuvertu na krevet.
- Otpusno pismo - veli.
Gledam u nju.
- Idemo, ustaj! - vikne.
Opa, preli smo na ti.
- Samo ne na tuiranje - velim.
Normalno da niko ne skui foru.
- S otpusnim pismom javi se svom lijeniku. Sestro Sanja, molim vas, donesite gospodinove stvari.
Sanja je mlada sestra crne kose i plavih oiju koju sam par put zaprehal i skroz me popuila. Ue u
sobu i nosi crnu vreu. Plavu kutu je raskopala tak da joj se vidi crveni ipkasti grudnjak. Napadno
mjea guzom dok mi prilazi. Gleda me izazivaki ravno u oi i smjeka se. Kuim da joj se sviam,
al se mora ponaat profesionalno i zadrat distancu prema pacijentu.
Onda iz crne vree pone izvlaiti stvari i uredno ih slagati na moj krevet. Gledam i ne vjerujem.
Ruiasta najlon koulja sa utim ruama i kragnom do jaja, pretpostavljam od Krpine pokojne bake.
Zelene leder-hoze od pokojnog dede. Svjetloplavi eiri s umjetnim groem, takoer od bake.
ipkaste enske gae nepoznatog porijekla s velkim utim flekom napred, plastini ceker za plac i na
kraju, razlog mog sukoba s gravitacijom od neki dan - dvije plave peraje.
Svi u sobi ponu se drapat od smijeha. I sestra Sanja se smije. Kurva, jebem joj mater. Luaci se
naviruju prek ramena ovih sadista u bijelim kutama, muitelja, antikrista, ubojica, pedofila, nekrofila,
sodomista, bolesnika najgore vrste...
- Provjeri je li sve na broju, naknadne reklamacije ne uvaavamo - procijedi marnousta.
- Gae su vae - velim i hitim ih prema njoj.
Ubil bum je, odral bum joj kou i posolil rane, napil bum joj se krvi, iskopal bum joj oi, polil bum
je benzinom i zapalil, nabil bum je na kolac, nek crkava tri dana...
Osjeam poglede na sebi dok odlazim. Drhtim od bijesa.
Na porti me ekaju starci, samo njiu glavama ko oni psi-igrake u autima.

Kako oploditi samoga sebe

14 FILIP

Dolo je vrijeme da se maknem od doma. Kad sam staroj saopil da odlazim, ona je odmah
poela rovarit po onoj lai koju mi je jo prije desetak godina ona srpska bagra s Klinike za
psihijatriju iskonstruirala dijagnozom o afektivnom poremeaju linosti praenom presuicidalnim
sindromom kao posljedicom ovisnosti o tekim drogama. Stara je, normalno, tada popuila tu la o
mojoj emocionalnoj labilnosti i inhibiranom poremeaju linosti koju su mi, bez pardona, prisili i
sad ba to pokuava iskoristit da bi me zadrala u vidokrugu svoje sise. Kao, kako u ja takav bez
nje, i slina sranja.
Iznajmil sam si stan, vlanu i mranu rupu u dvorinoj zgradi kod zle, stare usidjelice. Gnjusnu staru
babu koja je stalno hrakala u maramicu od milja sam prozval Aljona Ivanova jer prvo kaj mi je palo
na pamet kad sam je ugledal bila je sjekira u njenom tjemenu. I da je na ovom svijetu pravde i
potenja, zla starica bi ve odavno bila brutalno umorena. Sreom, izgleda da je tuberkuloza polako
dokrajuje.
- Zabranjene su posjete iza osam, zabranjeno je puenje, glasno sviranje muzike i ensko drutvo.
Stanarinu elim svakog prvog u mjesecu - siktala je stara zmija - sav inventar je popisan, novonastalu
tetu posebno plaa, ako eli televizor, to je jo...
- Ne elim - prekinem je u otrovnom bljuvanju.
- Kljuevi! - zabije mi ih u dlan i odgmie.
Ovo je mjesto ko stvoreno za suicid. U maloj sobi s pogledom na zid od cigle su: krevet, ormar, dvije
stolice i crvena fotelja koju mi se gadi pogledat, a kamoli na nju sjest. Iz kupaonice se iri smrad
kanalizacije. Kada ima crvenkasto dno, a daska na zahodu je uta i napukla. Prvo sam bacil elavu
etku za zahod. Onda sam kupil hrpu sredstava za dezinfekciju s kojima sam natopil sve povrine u
kui. Nije loe, mislim si, oajno je. Bacim se na krevet i zatvorim oi.
Vani ujem buku. Izaem u dvorite i vidim Joba osutog zlim pritem od tabana do tjemena kako
skida crijepove s krova i njima se strue. Aljona Ivanova nudi ga sumpornom kiselinom iz
samovara. Izvolte, dragoviu moj, za samo deset kopjejki, ukusna kiselina. Iz tjemena joj viri
sjekira. Job je tjera i baca pepeo na nju. Prokuni Boga i umri, vie mu ona, zar si jo postojan u
neporonosti.
Kizo, Krpa i Dejo sjede pored njega obrijanih glava i posipaju se pepelom. Milica u bijeloj
vjenanici silazi niz stepenice. Filipe, come on to plaaaay, Filipe,, come on to plaaaaay... - zove
me. Iz usta joj tee krv. U ruci dri svoje zube i njima ritmiki udara. ta ti je to u ruci, pita je Job
obuen u uniformu texakog rendera. Zubi, odgovori ona. Baci ih na zemlju, naredi joj. Ona ih
baci na zemlju, a oni se pretvore u zmiju. Onda ree meni: Prui ruku i uhvati je za rep. Ja seem
rukom i hvatam je za rep, a zmija se pretvori u pepeo. Bacam ga prema nebu i crna kia pone
padati po nama. Otekline s irevima prekrie sve nas... Kizo dere skakavce... plivamo u zelenoj
bljuvotini.... Krpa zabija rafciger Deji u elo... tad nam se otvore oi i spoznamo da smo goli.
Nato Jahve ree: Prokleti bili meu svim. ivotinjama i svom zvjeradi divljom! Odjednom se sve
zatamnilo, naila je srebrnosiva oluja. Jedva mogu razaznat crijeva, kosti, mozgovinu, komade
plua, jetra, kraljeke, par crnih oiju i sabrana djela Vladimira Bakaria kako lete nebom.

Mislim da se razdanjuje, rekao je Tom Waits. Iz onog sivila poeli su se nazirati raznorazni oblici.
Bicikl, stablo masline, artistica na trapezu i prirunik Kako oploditi samoga sebe. Na jednoj grani
visi Mrtvi. Svira gitaru i pjeva...
... It's such a sad old feeling, the fields are soft and green...
Unezvjereno gledam oko sebe. U sobi je mrak. Sat pokazuje 21:35.
... its memories that I'm stealing but you re innocent when you dream - hrope Tom Waits.
Si se zbudil? - pita me Dejo.
Sjedi kraj prozora, pui i pije pivu.
Treba mi dost dugo da doem k sebi i skuim di sam. Uzmem limenku koju mi prua. Uzmem i doint.
- A da odemo negdi?
- Di? Do Arene?
- Samo ne tamo. Koji bumo kurac u toj rupi. Ajmo do grada.
- Oemo do Melina?
- Moe.
- Mogli bi posije do Gjure.
- Ajmo.
- Ajmo.

A ed je reko da nee bolit

15 KRPA
Subota je pa je pol grada vani na pici. Oboavam ovo toplo vrijeme kad se pikice
preetavaju u minicama. Jebo me pas, nema koju ne bi pojebal. Pogledam se u izlog. Zgledam duplo
bolje od svih guzonja kaj su se tu doli kurit. Ova narukvica mi jebeno stoji. Kizo baulja za mnom.
Moram se rjeit tog idiota. S njim u talu nemam anse ni u starakom domu. Krenemo Bogovievom
prema Cvjetnom i snimamo male. Kizo nekaj mumlja, al mi ga se uope ne da sluat. Svi stolovi su
puni. Fakat ima dobrih komada... Jebem ti mater! Nemrem vjerovat. Za jednim stolom sjedi ona.
- Jebem ti mater! Nemrem vjerovat!
- Kae Krpa?
- Pa jebem joj mater bezobraznu!
- Kome Krpa?
- Gle je, jebo joj pas mater!
Sjurim se do stola za kojim sjedi s frendicom. Pike su si izale na kavicu. Da ne bi. Stanem drito
iznad njih. Vesna me pogleda. Ja samo stojim i utim. Gledam je drito u oi. Kurva se i naminkala.
- Irenu zna? - pita me.
- Ne znam!
Pika mi prui ruku, al je uope ne pogledam.
- Frendica iz kole... ba smo se srele na placu... nismo se vidle sto godina... pa smo malo sjele... da
popriamo - zamuckuje, jebem joj mater bezobraznu.
- Bok, Vesna, kak si? - prie Kizo.
- Bok, Kizo, budete sjeli s nama? - pita ona.
- Je, mogli bi...
- Ne bumo - velim - mislim da sam bil dovoljno jasan.
- Daj, molim te...
Hoe mi nekaj re al joj zviznem takvu amarinu da su svi na terasi zautili i okrenuli se prema
nama.
- Isuse! - vrisne pika kaj sjedi s njom.
- Mar doma - velim joj kroz zube.
Pozna me dost dobro da zna da se ne zajebavam. Pokupi one svoje vreice i pokunjeno ode. Doma bu
vidla svog Boga, jebem joj mater.
- Vesna! Stani! - vie za njom ona lezbaa.
- Ti se nema kaj mjeat! - opim je za ruku.
- Pusti me, seljaino! - vrisne kuka.
Zavrnem joj ruku na lea, a ona se pone savijat i cvilit: Boli, boli...
- A ed reko da nee bolit - provali Kizo.
Onda skuim dva murjaka kak dolaze drito prema nama pa pustim kravu. Zbriemo kroz neboder na
Ilicu. Sam mi jo fali da zbog glupae imam sranja s murijom. I tak mi je ve sjebala dan.

Mrzim smglsnk

16 FILIP
Jedna od kljunih stvari moje resocijalizacije po starcima bilo je zaposlenje. Radi te gluposti
stara me zbudila jutros u sedam i dobrih me pol sata jebala s nekim dr. Prkom, tetom teficom, njenim
Ivicom i pravima koja ostvarujem ugovorom o radu. Jo mi veli kak je taj dr. Prka prvi uvel
telemedicinu u nae zdravstvo. Sluala ga je u nekoj emisiji. Tele, moj kurac, a ne medicina. Dok je
ovakvih naivina ko moja stara, bilo bu i prevaranata ko taj Prka. Uglavnom, skuil sam da se prek
tog nekog Ivice trebam javit tom nekom dr. Prki koji bu me zaposlil.
Iz svake se reenice osjetil golemi utjecaj HTV-a na sirotu.
Jedino mi nije ba bistro kaj bi ja sa svojom kvalifikacijom metalostrugaa trebal radit u jednoj
bolnici. U svoje obrazovanje mogu dodat jo i tri semestra kaj sam provel u Auli Filozofskog
fakulteta, a koji sam uspio upisat zahvaljujui jedino onom vlaju i njegovoj reformi kolstva kojom je
omoguil nama proleterima da pofukamo nekaj izvan industrijske zone.
Taj dr. Prka je bil debeli kreten koji se stalno kuril po novinama i televiziji ko da obavlja ne znam
kakvu funkciju i ima ne znam kakve zasluge, a svima je kristalno jasno da je do ove pozicije doo
samo zahvaljujui lanstvu u vladajuoj stranci i podanikom odnosu prema ministru.
I umjesto da si sad negdi u hladovini cuclam pivu, oham jajca i gledam trening juniora NK Kanal, ja
se po najveoj egi uspinjem na brdo iznad grada i znojim ko zadnja klimakterina pizda.
Interijer bolnice je oito sprojektiral neki oboavatelj Alana Forda. Uski mrani hodnici pretrpani su
bolesnim naivinama koje nemre uvjeriti da doktore boli kurac za njih i njihove probleme. Prvo
naletim na tipa kojem je, kolko se ja kuim u medicinu, neko gadno razbil piku. Malo dalje krezubi
tip s bolnim grem na sivoj faci upravo seli na Ahiret. Proelava sestra s objeenim sisama dere se
na nekog jadnika zbog nevaee uputnice i izbacuje termine kao: magnetska rezonancija,
intrakranijalno krvarenje i dopunsko zdravstveno osiguranje. S metalnih cijevi na stropu kaplje.
Na zadnjem katu skroz druga pria. Tu stoluje veliki general, zasluni lan vladajue stranke koji se
oito znal pobrinut za svoje dupe puno bolje neg za ono za kaj je imal mandat.
Velika svijetla prostorija sa staklenom stjenom iza koje lei grad tek je predvorje njegove loe. Za
stolom punim papira besposleno sjedi pika u ogavnom crvenom kompletiu i stilistikom naoalama
na praseem nosu.
S tom facom bolesnog glodavca neuspjeno pokuava isfurat intelektualno-zavodniki imid.
Teatralno mi je priopila da izvolim malo priekati.
- efe, eka vas gospodin Novak.
- Novak? Nek eka, ko mu jebe mater! - zagrmi ovaj iz druge sobe.
- Gospodin ravnatelj vas moli da jo malo priekate.
Nakon jo sat vremena smiluje se i pripusti me. Mesnata faca skroz mu je zajapurena, ko da sam ga
upravo prekinul u drkanju. Na glavi rijetko paperje, neka verzija trumpice, sitne mije oi duboko
uarafljene u lubanju ko crvotoine u drvo, a mlohava vrea masti visi mu ispod brade. U gradu nije
bilo dogaaja na kom se on nije pojavil i sral gluposti. Jo je imal muda razmnoit se u dva skoro
identina primjerka zlatne mladei. Uspjeno su trgovali medicinskom opremom koju je tatica uredno
kupoval za bolnicu.

- Dobar dan - velim.

Na cifrastoj imitaciji baroknog stolia stoje bronana poprsja pokojnika, predsjednika i ministra
obrane. Na zidu iznad glave vise mu raspelo i veliki hrvatski grb. Ostale zidove krase motivi rodnih
mu Gruda.
- Mene je poslao Ivica - trudim se zvuat cool.
- Koji Ivica, u piku materinu? - digne glavu i pogleda me onim svojim okicama.
- Ivica, od tefice.
Tek sad skuim da mi glupa stara uope nije rekla prezime. A ba sam je to mogo i pitat.
- Ivica Vali?
- E... je.
Valjda je, u kurac.
- Pa to ne kae odmah? Otkud da znam, ne pie ti na elu. Sjedi, pokae mi apom na crnu konu
fotelju.
- ta popit?
- Hvala, nita.
Propadnem u dubinu crne koe.
- Eto, odmah da ti reem, da ne duljimo jer nemam puno vremena, tu ti sve pie.
Baci na stol pred sebe hrpu papira. Pitanja i odgovori, razumije? Na tebi je samo da to objavi tako
kako pie. Broj jedan: moja uloga u stvaranju samostalne Hrvatske i obraun s ostacima
jugokomunistikih i inih struktura koje bi htjele povratak na staro. Broj dva: presjek kroz moju
karijeru. Broj tri: moja kandidatura na skorim izborima za lokalne organe Uprave i samouprave i broj
etiri: razno, gdje zadiremo, to kau, u moju privatnost. Jasna e ti dat moje fotografije, a tebi
preputam da to, to kau, dizajnira. Izgovara reenice u kratkim rafalima, guta zadnje slogove, a
samoglasnike koristi samo u nudi.
- Ali...
- Ima li kakvih nejasnoa?
- Ali, ja sam zbog posla...
- Sve je kod Jasne, prema dogovoru, tristo sada, jo tristo nakon objave.
- Ali ja sam zbog posla u tehnikoj slubi...
Zabezeknuto me pogleda onim okicama. Podrigne. Pogleda na sat dajui mi do znanja da, osim kaj mu
idem na kurac, ima i zlatni Rolex.
- Pa, to ti nisi iz Globusa?
- Ne, mislim da je dolo do nesporazuma, ja sam tu radi posla u tehnikoj.
- Radi posla?
- Da.
- I ti samo tako. Dobar dan. Dobar dan. Ja bi poso.
- Da.
- Pa, to te aa ne zaposli?
- Molim?
- ta ti misli da sam ja Caritas, Merhamet, koji kurac?

- Samo sam htio...

- Eto ti poso. Koji hoe? Samo izaberi. O moda moje mjesto? Eto ti. Budi ravnatelj. Nita lake. Il
bi moda gospodin rade bio ministar?
Ustane i prie mi. Sjaji se od masnoe. Ustanem i ja.
- Oprostite to sam potroio vae dragocjeno vrijeme, i hvala na svemu. Krenem prema vratima.
- ekaj, uhvati me za ruku - ti si od onog Ivice... Lonara?
- Da.
Valjda je to pravi Ivica.
- Hm, Ivica je poten ovjek. Dobar, pravi Hrvat, al vremena su teka. Ne moe se samo tako dobit
poso. Ljudi bi danas svata dali za poso. Nude mi auta i svata. Razumije?
- Da.
- U tvom sluaju moda bi se ipak moglo progurat, ako bi pokazo inicijativu, razumije? Ti si ono za
tehniku slubu, jel?
- Da.
- Tu je malo laka situacija, fleksibilnija, to kau. Al ti bi trebo malo pokazat inicijativu. Razumije?
Pet-est tisua. ta ti je to za poso. Pokuat emo neto. Ja sam prvi za to da zaposlim nae ljude, jel.
A ne da nam tu komandiraju Srbi, iptari, masoni, i ta ti ja znam ko sve ne.
- Da, da - ustanem i krenem prema vratima.
- Javi se Ivici! On e ti dati daljnja uputstva! - vie za mnom - trebat e malo podmazat, da lake
ue!
Sisata krava mi se usiljeno smijei. Prek puta sjedi neki oravi pizdek u odijelu. Nagnem se i sisatoj
apnem u uho:
- ef Vas moli da do daljnjega otkaete sve sastanke. Jo vas moli da mu hitno nabavite vazelina i
prezervative s okusom banane.
- Molim? Izbezumljeno me pogleda.
- Pssst, stavim prst na usta - molim za potpunu diskreciju.
Jo se podrignem na sav glas i tako stavim toku na ovaj natjeaj za slobodno radno mjesto u
tehnikoj slubi Klinike bolnice.
Ona, sleena, ostane sjediti irom otvorenih usta.
Odem do Xavita. Svi moji pokuaji reintegracije zavravali su kod Xavita. Sjedi on ispred
slastiarnice s ekipom na plus etrdeset. Lou kavu i pue. Nudi mi prvoklasan heroin.
- Gotovo je s tim sranjem. Zauvijek. I zapamti to ve jednom - odjebem ga.
On se samo podlo smijei onim kiselim osmijehom, kak to sam iptari znaju.
- To mi svi kau, a onda ne mogu da ih se reim. I hteli bi da mi poliu ruku s kojom sam malopre
oprao dupe samo da im dam malo utog na emdo.
- ist sam Xavite i nema jebene anse da mi ikad vie uvali to sranje.
- Okej, stari - podie ruke u znak predaje - na mene je da pitam tebe, ja sam biznismen, razume.
Uzmem trave za sto kuna, a on mi jo uvali i trip kojeg bez razmiljanja provaem. Povratak
korjenima, rekli bi rock kritiari.

Sunce pri ko sumanuto. Kljuevi mi se tope u ruci dok otkljuavam vrata.

Uletim u sobu i hitim se na krevet. Stavim CD. As soon as youre born they make you feel small.
Lennonov ljepljivi glas razvlai se po zidovima sobe ko kauguma i na kraju ostane visiti zalijepljen
na stropu. Popnem se na stolicu i noktima ga pokuavam ostrugati. Iz stropa naviru kapljice tamne
krvi, a meu prstima mi se razvlai gusti, zeleni Lennonov glas.
U sobu bane stara. Otkud sad ona? Faca joj je runa i izobliena.
Oi samo kaj joj ne ispadnu iz duplji.
- Sine, kaj to radi?
To nije njen glas. To iz nje govori Sotona.
- Lennon - velim.
- Kaj Lennon?
- Glas... zaljepil se...
- Pozvala bum doktora Bezjaka.
Uplaena izjuri iz sobe. Znal sam, stara je opsjednuta Sotonom. Kolko mi je samo trebalo da to
skuim.
- Nemoj nikog zvati - plaem - samo da odljepim Lennonov glas sa stropa!

Lubenica i pol kuna i pol. Poto dvije lubenice?

17 MRTVI
Puio sam cigaretu za cigaretom dok sam ekao Luciju na kamionskom parkiralitu, u mraku
Zelene trnice. Valovi vruine i hladnog znoja izmjenjivali su se u pravilnim razmacima. Lucija je
ula u jedan od kamiona s dvojicom nakupaca povra. Obojica su bili niskog rasta i djelovali su
prljavo. Mijeali su padee. uo sam kako razmiu sanduke u mranoj utrobi kamiona, a onda je
jedan od njih otiao u kabinu po deku. Deka je bila smea i puna rupa. Da sam htio, mogao sam
zavirit u unutranjost kamiona. Otiao sam gore, do autoputa, i gledao svjetla.
Automobili su podsjeali na velike krijesnice.
Zavidio sam ljudima u njima. Imali su svoj cilj. Puio sam samo zato da imam kamo s rukama.
Kad je izala, Lucija je izgledala ranjena i slomljena. U ruci je guvala novanice. Vjetar je vitlao
papire i vreice po zraku. Poela je kia. Padala je u isprekidanim crtama.
- Sad si ti na redu - rekla je kroz zube.
- ta?
- Jebi me. Nije valjda da ti se gadim.
- Lucija, ljubavi...
- Hou da me jebe! Platit u ti!
Bacila mi je novac u lice.
- Smiri se, ljubavi.
- Sad! Odmah! Jo dok se njihova sperma nije osuila. Hou da ti bude toplo i ugodno. elim da
uiva... ljubavi...
- Luce, ljubavi... nemoj...
- ivotinjo! - vritala je dok su joj suze curile niz lice.
- Luce...
- Svinjo!
Neto kasnije, kad smo si ve ubrizgali heroin smogao sam hrabrosti upitati.
- Jesu li te i u dupe?
Krupne kapi kie udarale su u prozorsko staklo.
- Da nisi moda ljubomoran?
- Samo pitam.
- Jesu ljubavi, jesu. I u piku i u dupe i u usta. Zatvorili su mi sve rupe na tijelu svojim prljavim
kurcima. Za ova jebena dva grama izjebali su me ko kuju, u smrdljivom kamionu medu paprikama.
Jedan mi je svrio u usta, a drugi u piku. Moda mi je napravio bebu... slatku, malu bebu... plodni su
mi dani... kad rodim, etat emo s njom po gradu, vozit emo je u kolicima i ljudi e govoriti kako je
slatka... naa beba... moja, tvoja, njegova... beba. Jesi li zadovoljan ili da ti jo malo priam o tome?
Naa beba... moja i tvoja ili njegova... beba.
- Kurvo - rekao sam i podigao aku.
Lucija je plakala. Nisam znao to da radim sa akom. Stajala je pored njene glave. Zamahnuo sam
prema njoj, ali udario sam zid. Udarao sam akom po zidu sve dok mi bijele kosti nisu provirile kroz

oguljenu kou. Na zidu su ostale krvave mrlje. Da sam umjesto u zid udarao u nju siguran sam da bih
je ubio.

Popevke sam slagal i ruice bral

18 KRPA
Dvorana je puna mravih pedera i runih debelih piki. Sve same lezbae. Normalno da su
lezbae jer fakat ne znam ko bi ih ovakve rune karal. Nagurali se gledat neki srpski pederski film.
Jo su si pozvali i brau pedere iz Srbije, mater im jebem. Sve smrdi po govnima, kaj je
najnormalnije za ovakvo usrano mjesto. Tu se skuplja ta kretenska kvadra. Uvijek su mi ili na kurac
ti alternativci i avangardisti... ili kak se, u kurac, ve zovu. Misle da su pametni, u tri pike materine,
zato kaj sluaju sranje od muzike, gledaju idiotske filmove bez ikakve radnje i toleriraju pedere.
Te pizde ziher itaju i ono smee od Ferala. Mislim ono, boli me kurac za njih i za to kaj gledaju i
sluaju, al ne budu mi tu, usred Zagreba, irili pederluk i obnavljali Jugoslaviju. Pun mi ih je kurac i
jedva ekam da krenemo. vrsto stiem palicu u ruci i gledam Kinu. Jedva ekam da nam da znak.
Usta su mi suha, a u uima mi bubnja.
- Jebem vam mater pedersku! - zaurla Kina i palicom mazne u glavu frajera ispred sebe. Tip se
prehiti skup sa stolcem.
- Ubi pike jugoslavenske! - viknem i roknem prvog do sebe. Peder mi scuri pod noge pa ga jo par
put maznem izmom u glavu. Nastane guva i vriska i svi ponu brisat prema izlazu, tam na drugom
kraju. Stampedo, jebem ti mater. Pike vrite, par pederia pokuava pruit neki otpor i samo mau
rukicama, a ja ih mlatim palicom... ono... ne biram ... rokam ih u glavu, bubrege, jaja... jebem im
mater... di stignem. Jednim udarcem sruim na pod elavu piku koja hoe zbrisat u zahod. elava je
runa ko kurac i skroz je zasluila aperkat. Jo je par put roknem u vugla a ona samo kreti ko
luakinja, jebo joj pas mater. Malo gledam okolo po sali i vidim Cica i Kinu kak jebu mater
pederima dole u kutu. Timski rad. Skroz su usklaeni. Jebeno dobar prizor koji me totalno digne.
Adrenalin i to, buraz. Pederii cvile i previjaju se. Onda snimim jednog koji mi posebno jede jaja s
crvenom majicom i onim bradonjom na njoj. Ima zeleno pofarbanu kosu, kozju bradicu i pun kurac
rinica u nosu i uima. Uhvatim ga za kragnu i izvuem iz grupe. Majica mu se skroz podere i ostane
gol do pasa. Mrav i neuhranjen... sama kost. Pokuava mi zbrisat i trza se ko riba na suhom, al drim
ga vrsto za vrat i s tri direkta u bulju prvo ga polegnem pa onda nogom.. Peder je prilino ilav za
svojih tridesetpet kila. Ipak mu razbijem gard i dok lei ko kup dreka na podu, preciznim udarcima
razbijam mu nos i zube. Osjetim vibru pucanja kosti kak mi se iri prek palice na ruku. Pukne me
totalna euforija i mislim, ono, kaj da ti velim... digo mi se. Krv mu prica po mojim izmama i
trapericama. Odjednom se upale sva svjetla u sali i vidim ga kak nepomino lei. Izgleda puno mlae
nego kaj mi se inil. One njegove jebene rinice skroz su mu sjebale nos u krvavu kau. Zubi su mu
smrvljeni, a oi mutne i irom otvorene. Iz uha mu curi voda koja se mijea s krvlju i prljavtinom na
podu. Izgleda nekak neprirodno, ko da nije dobro... al pizda ionak nije bolje zasluil, jebem mu
mater, nije imal kaj tu trait i provocirati Neko me zgrabi straga i odvue od tijela koje nepomino
lei.
- Dosta, ubil bu ga! - gura me - briimo, murija!
Trimo prema izlazu. Usput scipelarim dva-tri put u vugla jednog kaj lei na podu.
Kina je dobro reko da trebamo sjebat sve te Srbe i pederine i ostalu gamad jer nam samo zagauju
zrak. Kina se dost dobro kui u sve to... politiku i povijest i sve to... zna kaj je napravil Starevi, kaj
Radi i svi ti... domoljubi... ono, dost je ital o tom. I skroz je tono kad veli da su nam Srbi uteg oko

vrata koji nam ne daju napred, i to... i ti masoni, u kurac, to je isto bagra koja nas hoe porobit. I zato
im se moramo suprostavit... jebat im majku...
al mi je kaj briemo sad kad je najjebenija brija, al ono, Kina veli da moramo... prije murije... i tu
se potpuno slaem. Fakat, Kina misli na sve.
Roen je za vou. Jebeni murjaci koji kurca ne kue samo bi nam, ono, sjebali poso. Dobro veli
Kina, jebem ti mater, plaamo ih, a oni tite pedere. Za koji ih kurac plaamo? Da tite pedere?
Trimo po savskom nasipu i pjevamo: I lancem i kolcem i bokserom u glavu. Skroz sam u svemu,
buraz.
Ve smo u Areni kad ujem sirene u daljini. Murjaci i Hitna su doli obavit svoj dio posla.
- Ba me zanima jel bu mi jo neko imal muda prikazivat te pederske filmove i ono, obnavljat
Jugoslaviju i irit pederluk - veli Kina.
- Pokazali smo im, buraz, da s nama nema zajebancije - nazdravlja Cic svima velkom ujom.
Diemo flae i kucamo se. Topla pjena nam curi po rukama. Kina odmah narui novu rundu. Dobar je
Kina, nema kod njega zajebancije.
Pravi je. Legenda.
Sinke ima ogrebotine na obrazu. Tri crte od nokata.
- Sinke, si dobil po piki?
- Kurac, neka lezbaa me zgrebala, al to joj je bilo zadnje kaj je napravila.
- Pazi se, jebemti, side, od tih pedera moe pobrat ono, pun kurac toga.
- Dobili su oni od mene. Ziher sam ih deset nokautiral, pun kurac piki im razbil - hvali se.
- Ja sam jednim udarcem sloil dvojicu.
- Ti pederi zasluuju jedino metak u elo.
- Da se mene pita ja bi sve njih u logore.
- Je, Hitler je bil skroz u pravu.
- Fakat, ono, nemre mi bit normalan frajer koji se kara u upak. Nabijem ih na kurac! Ja sam Hrvat i
katolik i svakom mora bit odmah jasno kaj mislim o tom.
Dobar je Kina. Ono, sve bi dal za kvadru. ivot, ak treba, jebo mi pas mater.
- Ja sam sjebal onog s Kastrom na majici - velim.
- Koji kurevi Kastro, to je Che Gevara!
Kina je fakat obrazovan.
- Isti kurac. Jebem im mater komunistiku.
- Nemaju kaj tu trait.
- Daj isto! - zovem rundu.
Totalno sam u euforiji. Jebeno dobar osjeaj.
- Jebemti, Brada, ne bu imal dost pive za nas - podjebava Kina gazdu. Dobar si je s njim ve pun
kurac godina.
- Jo se nije desilo da je u ovom bircu ponestalo cuge - veli Brada.
Lupa se u prsa. Dobar je Brada... legenda.
- Jo nijedan Bradin gost nije otio edan - veli i pozove rundu.
Brada, jebemti, uope nije imal bradu i ne znam zakaj smo ga svi tak zvali. Ziher je prije fural bradu.

Popevke sam slagal i ruice bral - pone Cic pjevati.

I svu svoju mladost sam tebi ja daaaaaaaaaaaaal - prihvatili smo ko jedan. kvadra smo.
Nerazdvojni. Svi za jednoga, jedan za sve. Tak i treba bit i vie nas niko nikad ne bu jebal tu, usred
Zagreba. To Kina stalno govori i to je jebeno tono.
I u neeeeeboooo s njim i u paaaakaaaaaooooo...
Fakat smo dobra ekipa i fakat je ono, mrakaa, i to. Ne da je superika neg je ono, turbo, jebem ti
mater.
Dinamooooo, Dinamooooo, Dinamooooo...
Brada zove jo jednu rundu na raun kue, na kaj mu pljeemo i zovemo ga da s nama ide na evape,
jer Brada je okej tip. Malo voli filozofirat i to, al skroz je cool. Ono, mrzi Srbe i Cigane i sve to kaj
treba.
Uzmemo si u duanu gajbu pive pa se sjednemo na terasu i naruimo evape s lukom. Kina veli da su
tu najbolji evapi u gradu, a on fakat zna.
Podudamo si po tri pive, onda stigne klopa i ve sam skroz ono, u normali. Totalno mi je dobro s
frendovima. Krvi bi im dal. Ak bilo kome kaj zatreba... To im i velim, i svi me grle. Jo malo
pjevamo i Sinke nas zove doma k sebi. Sinke je odlian tip... pravi je...
Zove malog smrada da naplati.
- Ja astim - veli Sinke i mi ono, pljeemo.
Drago mi je kaj raun uope nije velki.
- Jebemti - proape Sinke.
Pretrauje si depove. Gleda ispod stola.
- U piku materinu - uhvati se za glavu - nemrem bilivit.
- Kae, nema love
Podjebava ga Kina pa zvadi bunt love i hiti je na stol: Nije beg cicija.
Jo zajebava i malog ipca kaj nas posluuje i zgura mu pedeset kuna u koulju. Svi se smijemo, a
Sinke, bljed ko krpa, i dalje prekapa po depovima.
- O, jebemti - zgubil sam novanik...
- E, nemoj mi sad prodavat te fore - veli mu Cic - ak nema, evo ti za kruh - baci mu sto kuna na stol.
- Ne, fakat sam zgubil novanik... valjda negdi po putu.
- Nemoj se zajebavat.
- Ne zajebavam se... ono, stvarno, nemam ga
Kina ga zgrabi za vrat i skroz privue. Dodiruju se elima.
- Zgubil si novanik?
- E, jebiga... nema frke, sutra bum tilpla sve... ono, zapii - veli malom ipcu.
Kina, ono, ne kui jel ga fakat zgubil ili samo sere.
- Kaj si stvarno zgubil novanik, pika ti materina, da ti pika materina idiotska!
Kina u sekundi pocrveni u faci. Ne kuim zakaj. Frendovi smo, a Sinke nikad nije bil pizda na foru da
ne bi tilpla, i nije mi jasno zakaj je Kina tolko popizdil.
- Zgubil je novanik - okrene se prema nama a Sinkea jo dri za vrat - zgubil je jebeni novanik sa
svim jebenim dokumentima.

Da, to je jebada, ponovo nabavit sva ta sranja i sve to. Treba pun kurac vremena i zajebancije. Sinke
je fakat popljugal.
- Pa nisam ono ziher da... - i dalje se Sinke pipa, al ga Kina sjebe akom u glavu i siroti Sinke se
rastepe prek stolca da je grdo za gledat.
- Kina, ej, daj se smiri - Cic ga, ono, frendovski zagrli, al kuim po faci da je totalno poludil i da ga
je bolje pustit na miru.
- Zgubil je jebeni novanik u jebenoj Movari di smo napravili jebeni masakr pederina, i ostavil je
kreten jebeni dokaz da je bil tam.
Lupi ga nogom u bubrege.
- U piku materinu... jebote - hvata se Cic za glavu.
- Isto tak je mogo ostavit popis svih nas s jebenim adresama, telefonima i video-snimkom jebenog
masakra pedera i Jugoslavena.
Fakat, kuim ono, stvar je zajebana. Dokazi i to. Materijalni... u kurac... Kina dobro razmilja. Protiv
svih nas. Jebemti, vremena su se promjenila. Sad te hapse ak Srbina krivo pogleda.
- Pizdo glupa, idiotska, imbecilna...
Kina se dri za glavu i kuim da mu nije svejedno.
- Ej, Kina, nisam ziher, moda mi je ispal negdi po putu - oe se Sinke podi, al ga Kina usne nogom
u glavu i on se ponovo oprui.
Skroz je zgubil ivce i kontrolu. Rukama se dri za naslon stolca i donom ga bjesno udara. Ovaj se
samo skvril i prekril glavu rukama. Jebemti, Kina je skroz lud kad poludi...
- Jebem ti mater, da ti jebem mater glupu, nemoj da ti padne na pamet mene spomenut u policiji. Ak
sluajno ujem da si pomislit na moje ime, deset godina zatvora ti bu bila pjesma prema onom kaj
bum ti ja sloil.
- Nemoj, Kina, nisam ono...
Kina ve teko die, sav se uspuhal i kuim da mu nije dobro. Klekne do Sinkea, zvadi no i stavi mu
ga pod grlo.
- Niko od nas nije bil tam i to ti mora bit jebeno jasno ko dan, isto tak ti mora bit jasno da te ni ribe iz
Bundeka ne budu htele glodat ak nas otkuca - na uho mu Kina, kroz stisnute zube, sike.
- Gazda, nemoj da mi tu radi probljema - mlado od iptara pokuava smirit situaciju.
- Mar u piku materinu iptarsku! - vikne Kina - odjebi isti as il bum i tebe i tu tvoju buregdinicu
zapalil skup sa svom iptarskom gamadi kaj se tu nakotila!
- Nemoj gazda se sekira - veli mladune od iptara i nestane iza anka. Kina se okrene prema nama i
veli: Ak bu sranja, ak crkne neko od onih pedera iz Movare i ak nam murija ue u trag zbog ovog
kretena, svi smo svjedoci da ga je ubilo ovo govno.
- Da, Kina, dobro veli - sloi se Cic.
- Je... to je tono.
- I ak ujem da je neko nekaj sral o ovome, da se negdi hvalil... i to, jebal bum mu mrtvu mater
posred pike.
- Ne bumo, Kina, pa nismo ludi - potapa ga Cic po ramenu, a on samo uti i zuri u nas.

Kad ste prvi put primijetili da u preriji punog utog cvijea ivite s jednom roakom vae dobi?

19 FILIP
Stara je rekla da teite spreavanja mora bit u obitelji. To je proitala u Doktoru u kui. Stari
se sloil. Ona je rekla da je obitelj temelj svega. On je potvrdno kimnuo.
Ukljuivanje u drutvenu zajednicu i razvijanje socijalnih vjetina poeo sam s da, mama - da, tata.
Osjeam se ko rtva bolesnih roditeljskih ambicija. Za tenis il skijanje je malo prekasno, al za
ponovno ukljuivanje u drutvenu zajednicu jo ima nade.
Vozimo se prema Sesvetama. Iz zvunika reve tip kaj ivi bolje neg ministar. Velim da bum se
zbljuval ak isti as ne promijeni stanicu. Stari ratoborno odgovara da bu u svom autu i na svom radiju
slual glazbu kakvu on voli. Jo malo i podeblja.
- Stoji iza svojih stavova? - ispustim to ko tihi prdac.
- Naravno da stojim! Naravno da stojim! - plane.
Provokacija je uspjela.
- Sigurno da stojim, a ne ko ti... nisam ja ko ti pa da... da se... - ne dovri reenicu nego odmahne
rukom - ma, bolje mi je da utim.
Krunica i mirisni bor ljuljaju se na retrovizoru.
- I? - progovara nakon duge utnje.
Ovo zvui ko pitanje.
- Kaj i?
- Ne zgleda mi ba reprezentativno.
- Ne znam kaj hoe re.
- Zna ti jako dobro kaj ja hou re.
Gleda me sumnjiavo prele retrovizora.
- Marinko! - vikne stara.
- ta Marinko, ta Marinko, koji kurac Marinko! - provali iz Marinka bijes. Ovaj tvoj sin je
pijandura, drogera, neradnik, a ti umjesto da si ga odgojila kak treba, tebi je sve Marinko kriv!
Pogle ga kak zgleda. Cijeli ivot lae vlastite roditelje. Kak da mu vjerujem! Da si malo ee
govorila: Filipe! Filipe!, ne bi bil ovo kaj je sad! Dosta sam se nacrnio u ivotu i za tebe i za njega.
I kak mi vraa? Pogle ga. Sramota!
Prilino mi je io na kurac s tim patetinim samosaaljenjem. Uival je u ulozi rtve.
- E, nemoj, rasplakat u se - zvadim maramicu iz depa.
- Marinko, molim te, nemoj danas - pokuava stara smirit situaciju.
- ta nemoj danas, ba hou danas! Cijeli ivot nas lae, vara i krade! Kak da mu vjerujem? Dobro da
nas nije ubil!
- Marinko, sutra emo o tome.
- Gle ga kak zgleda, sigurno opet uzima drogu!
- Marinko, molim te.
- Jebo vas Marinko oboje, da vas jebo! - zakljui, u voditelja njemakog kviza prerueni Marinko.
- Kam gleda kretenino!

Trubi tipu koji nam se sasvim propisno ubacil u traku.

- Onda? - pokua ponovo.
- Kaj onda?
- Ponovo uzima ono smee? Opet se drogira? - napokon istisne to pitanje iz sebe ko tvrdo govno.
- Ne drogiram se.
uo sam to - ne da se stari.
A jesi uo da je Morrison iv?
Ko?
Jim Morrison.
Koji ti je taj?
Ma, nema veze, ne drogiram se.
Dugo nisi bio doma, sine - stara znalaki mijenja temu, u pravom trenutku.
- Nemam vremena.
- Ha, ha, ha, ha. Nema vremena - kiselo se smije stari - puno posla za strunjaka. A tek obaveze...
ena... djeca...
- Kad smo ve kod strunjaka, imam vie kole neg ti i cijela tvoja ira familija skupa - vratim mu
loptu.
- Filipe! - skree stara na drugu temu.
Besprijekorno obavlja ulogu skretniara zbog dugogodinjeg iskustva - kada si zadnji put bio kod
ujka Josipa? Da samo zna kako su lijepo uredili kuu. Evo, stiemo, sad e vidjeti. Prekrasno.
- Mogu mislit.
Kua zgleda ko hendikepirano dijete alpske kolibe i damije u kojoj se upravo pomolila Kanjenika
bojna. Runa kocka s kosim krovom i hrpom balkona ograenih drvenom ogradom sa srcolikim
rupama. Iz jednog oka izrasta nejasni dodatak koji stri prema nebu ko kurac. Svud uokolo razbacan
graevinski materijal. Ulaz uvaju dva betonska lava, a usred dvorita stoji velika fontana o kakvoj
sanja svaki simpatizer OVK u svojoj slastiarnici.
Stara uleti meu gomilu seljaka i u klimakterinoj euforiji grli i ljubi sve po redu.
- Sine, vidi nam Valeriju kako je lijepa - veli stara i dri za ruku neku debelu ensku omotanu bijelim
zastorom.
Valerija je inae moja sestrina koja se danas udaje. Zadnji put sam je vidil pred desetak godina dok
se jo igrala u pijesku. Moram priznat da je izrasla u pravog monstruma. Zgodna je ko bugarska
bacaica kladiva. Danas se udaje, po svemu kaj vidim, za nekog perverznjaka. Valerijica nas veselo
ljubi i vriti ko krmaa.
- Tako mi je drago da vas vidim - cvrkue.
Da ima rep, mahala bi njime.
Onda mi prie ono smee od bratia, Join sin Marijan, murjak u Sesvetskoj PU. Odmjerava me od
glave do pete. To kaj zgleda ko ilegalni abortus nije mu nimalo smetalo da se stalno neki kurac kuri i
pravi jebeno pametan. S tim psiholokim profilom udarnika s radnih akcija esto me je pozival na
odgovornost. Bil je stvoren za omladinskog komandira. Glup i agresivan. Neprestano mi je solil
pamet i okolo o meni lajal ko o zadnjem smeu. Fural se na obitelj, crkvu i domovinu, a u stvari je bil

kvaran ko gnojni ir na upku. Korumpiran do jaja. Za par godina u policiji zgradil si je najveu i
najgadniju kuu u Sesvetskom Kraljevcu i uz svoje troje klinaca napumpal neku frizerku iz
Brckovljana pa ju onda steral u tri pike materine. Ona se posle hitila pod vlak, a klinac je zavril u
domu u Nazorovoj. Svi su znali za to, samo kaj se to nikad nije spominjalo. Ko predsjednikova
bolest. U familiji sam ja bil crna ovca zato kaj si sa svojih skoro pa trideset jo nisam priskrbil enu i
doel do prve deke. Prui mi ruku i strelja me onim pogledom prometnuivozakumolim.
- Ljep brk, jebaki. Mora da si glavna faca u svom rejonu - piknem ga.
Koji asak me gleda, a onda izgovara spasonosnu reenicu svih retardiranih pizdurina u uniformi: Jel
ti to mene zajebava?
Stisne me za nadlakticu i produi dalje.
Onda mi uleti brati Slavko. Tupan iz Slavonskog Broda mi ispria i objasni par viceva.
Osim od one bubrene bolesti, familija po staroj pati i od endemskog besmisla za humor.
Vjenanje je sreom trajalo kratko. Bilo je vie neg oito da je upniku pun kurac narodnog veselja.
Izreferiral je svoje na brzaka i amen.
U crkvi sam zadnji put bil prije petnaest godina, kad me jedan stari pedofil u ispovjedaonici
maltretiral u svezi drkanja. Od svih mojih grijeha jedino ga je zanimalo kolko put dnevno drkam i
literatura koju pritom koristim. Kolona ponovo kree. Kroz prozor Mercedesa na elu viri neki debil
i mae zastavom. Sjetim se odmah kad je meseca Avgusta 1944. godine
Druga proleterska marirala prema Kurumliji, ali samo poetka. Isto je bila neka fora sa zastavom i
debilom na elu kolone. Napokon pristanemo na velikom parkiralitu motela Sunce. Desno od ulaza
vrti se eta buljookih janjaca. Iza njih, kroz brdo gajbi nazire se nogometno igralite. I to je to.
Janjetina, rakija i fudbal. Od Vardara pa do Triglava. Kad je neko Jugosloven, onda je Jugosloven,
makar i negirao problem.
Glavna zvijezda prvog dijela veeri bil je jedan debeli, neuredni primitivac koji se odmah prihvatil
mikrofona i dva sata sral o jedinstvu nacije i svom doprinosu u ostvarenju neega. Debeli je gnom
inae negdje u kanadskoj vukojebini prodaval hamburgere prije neg je ovdje postal ministar za neki
kurac. Deficit centimetara pokuaval je nadoknadit mrnjom prema svima koji nisu iz njegovog
zaselka. Osim toga, tip je za par godina uspjel upropastit tri tvornice i na cestu poslat stotine idiota,
ovakvih kakvi mu pljeu. Meu njima i mog starog.
Nakon kaj je debeli smrad odjebal, etiri kmeta ponu svirat.
Plesni podij se odjednom napuni. Gomila ruku, nogu i guzica poskakuje u ritmu tamburica.
Ulijevam u sebe sve kaj konobari stave na moj stol. Jedino bi mi moglo popravit raspoloenje da ta
debela sad spontano pobaci.
Onda me neko zgrabi za ramena i ubaci u masu, u samu sr narodnog veselja. Ispred mene talasa se
debela enska guzica, a neije ruke guraju me u lea. Najgori horor trip je prema ovome erotska
masaa. Sve mi se okree, zlo mi je... i ou iza... ou van... al neko me vrsto dri... nikako se
iskobeljat... i onda se zbljujem na debeloguzu. Sve mi se okree... dvorana, ljudi, stolovi... nekaj se
razbilo.
Uletim u zahod i zagrlim hladnu koljku.
Nita ne vidim... svud oko mene magla. ujem tiho meketanje. Po meni kaplje krv. Meketanje
postaje sve glasnije: Filipeeee... meeeee... Filipeee... meeee...ja sam...vratio sam se...

Iz guste paprati izviruje bijela kutrava glava... Prepoznaje li me... lani prijatelju?
- Nisam mogo - vjeruj mi.
Filipeeeee, meeeee, meeeee, ja sam, vidi me...
Skoi na mene malo bijelo janje. To je on. Nije. Nema oi. Samo crne duplje. Sve oko nas je
spaljeno. Na dalekom kraju polja,, na crnom konju sjedi ujak Joa. Krvavom sabljom vitla iznad
glave. Juri prema nama. Praina se podigla do neba, toliko gusta da kroz nju ne vidim grad.
Otrica sjevne na trenutak i Jankova glava, otkotrlja mi se pod noge.
Opet, pizdo, opet si mu to dozvolio, govori mi glava. Gusta krv lijepila je bijele kovre i natapala
crnu zemlju. Meketanje postaje sve jae i jae. Piskutavo do boli. Podignem odrubljenu glavu.
Prsti mi propadaju u mekano meso, a ona mi govori: Ovo je obred za rtvu naknadnicu...neka se
zakolje na mjestu gdje se kolju rtve paljenice, a njezinom krvlju neka sveenik zapljusne sve
strane rtvenika.
Ta glava, to je Mrtvi. Smije mi se u facu. Mene moe pojesti, govori mi, na svojim noicama imam
listove za skakutanje po zemlji. A svi drugi krilati kukci to hodaju etveronoke neka su ti
odvratni. Takne li se njihove crkotine, ostat e neist do veeri.
Oj Kozaro joj, oj Kozaro iri svoje grane. Veliko kolo ljudi isprepletenih ruku vrti se oko mene. U
kolu prepoznam starce. Stara ima pletenke i bombe oko pasa. Filipeeeee, meeeee, meeee, zove me
malo janje nabijeno na raanj. Iz njega se cijedi i kaplje u vatru... p... p...p...
Odjebite ljudoderi! Viknem i prevrnem stol Komadi razbijenog stakla zabijaju se u njihova tijela.
Krv trca u mlazovima. Sine, digao si ruku na svoju majku, govori mi mamina odrubljena glava.
Neeeee... san, sve je ovo bio san...leim na bijeloj plahti... ruke su mi vezane.
Kada ste prvi put primijetili da u preriji punoj utog cvijea ivite s jednom roakinjom vae
dobi? upita me veliki penis u bijeloj kuti. Penis s brkovima. Glupost, pomislim. elim van, elim
van, elim van...
Otvorim oi. Glava me boli za popizdit. Totalno sam dehidriran. Po ustima mi se razvlai gusta,
ljepljiva ljiga. Svjetlo mi nadrauje centralni ivani sustav i izaziva bolne spazme. Gledam oko
sebe. Dobro je, doma sam. U piku materinu je dobro. Noga mi se trza. Onaj otrovni kiseli od juer
prouzroil mi je neuroloki deficit. Pokuavam ponovo zaspat, al ne ide. Ovo je zadnji put, majke mi.
Nikad vie - na svadbu. Kraj kreveta je lavor. Skroz ukoen krenem prema zahodu. Svaki korak
osjetim ko udarac kopitom u glavu.
U sobu ue stara i stavi alicu na stolac kraj kreveta. Samo uti. Faca joj se objesila, a oi utonule u
crninu kolobara. Zgleda ko da se prejela kurarea. Ispiam se u umivaonik. Pialina tamna i smrdi za
popizdit. Moda mi je jueranji otrov otetil i bubrege. Osjeam da mi se trgaju modane ovojnice i
prskaju ile. Popijem malo vode i odmah je povratim.
Na hodniku me presretne stari. Djeluje uvrijeeno ko zadnja pika.
- Bravo - veli - estitam, krasno si to napravio.
- Nisam lo, ha?
Drago mi je da mu dugogodinje lanstvo u HDZ-u nije sjebalo smisao za ironiju.
- Jel nas svaki put mora osramotit, pijanduro, kloaru, drogerau, budalo...
- Daj, tie malo, puca mi glava, jebo te ja - prekinem mu repanje.

- Puca ti glava, jel, puca ti glava?

- Da, od onog otrova.
- A to kaj meni puca glava od sramote, to te boli kurac, jel?
Za to te boli kurac?
- Trenutno me boli samo glava.
- Da se ba svaki put mora usvinjit, to mi stvarno nije jasno! Sramota!
- Ha, uj... malo sam se opustil.
- Opustil? Opustil? Bil si mrtav pijan! Zabljuvan i zapian, ko zadnji pijanac, ko svinja! Sram te
moe bit, da te sram moe bit, unese mi se u facu.
Ne gledaj me tako dok se ludi snovi mnoe - zapjevam.
- Sramota! Svi su gledali u tebe. Joa je i Hitnu pozval!
... i to mu je sudbina, sve je to od loeg vinaaaaa...
- Mogu mislit kaj su poslije priali o nama. Nemre doekat ni pono, a da se ne usvinji.
- uj, fakat nikad ne bum prealil kaj nisam uhvatil buket, al jebiga, ne stavljaj mi sad sol na ranu.
- uti! - prekine me ratoborno - ovo ti je zadnji put da te vodim meu ljude...
- teta!
- ... i u ponedeljak ima da se javi u istou, za drugo i nisi. Dosta si mi visio na grbai, ljenino
jedna. Sram te moe bit, da te sram moe bit! Nemam vie ivaca sluat ove gluposti. Otvorim vrata i
velim: Dovienja. Stari izbeio oi i ko da nekaj hoe re, al samo zgrabi onaj svoj smijeni sako i
revoltirano zapovjedi staroj: Idemo!
Stara posluno izae za njim i usput mi dobaci: Juha ti je na parhetu. I navrati koji put.
Zalupim vrata, bacim se na krevet i prepustim nesnosnoj glavobolji i depresiji.

Na kvart je gadno mjesto

20 MRTVI
Svud oko mene ogromne gomile smea. Visoko iznad moje glave dvije ptice rairenih krila
opisuju savreni krug. Odveem remen koji mi stee nadlakticu i promijesim je prstima. Pitam se
koliko dugo ovdje leim.
Vjetar ljulja jedno suho stablo i to me podsjeti na pokojnog oca.
Nitko nikad nee doznati da sam ga ja prvi naao.
Bio je topao proljetni dan. U daljini su se jedva ule potmule eksplozije. Gubile su snagu na putu do
grada. Juno od Zagreba vodile su se borbe. Popeo sam se na tavan. Visio je tamo kao unka. Kroz
pukotinu u krovu sunce je nalo put do njegovog lica, blijedog i mrtvog, obraslog u ekinje. Glava mu
je bila nagnuta ustranu, usta iskrivljena. Plastino ue urezalo mu se u vrat. Bilo je podne. U podne je
svaki dan gledao vijesti. Vie nee. Nisam znao to trebam uiniti. Odluio sam da je bolje da ga
netko drugi nae. Ionako je mrtav. Prije ili kasnije mama e zaviriti na tavan. Neprikladno je bilo
uiti se pored mrtvog oca. Da nije mrtav rekao bih starog. Ipak, potreba je bila jaa od svega.
Zauujue brzo pronaao sam venu. Onda sam ga gledao neko vrijeme. Moda koju minutu ili sat.
Lagano sam odgurnuo njegovo ukoeno tijelo. Vratilo se na jagodicu mog ispruenog prsta. Nekoliko
sam puta to ponovio dok mi nije prostrujalo mozgom: Nenormalno je ljuljati mrtvoga oca. Kleknuo
sam i prekriio se ispod njegovog tijela.
Paljivo sam zatvorio tavanska vrata za sobom.
Cijeli dan vozio sam se tramvajem. Kad sam se vratio u sobi je gorjela svijea, a mamino lice je bilo
iskrivljeno od boli. Tek tada sam bio siguran da se to dogodilo.
Sada vie nema ni mame, a sve uspomene na njih ubrizgao sam u vene. Lei ona u svojoj pletenoj
vesti i plavoj suknji koju je oblaila samo kad bi se desilo neto vano. Tata i Mario su odavno
mrtvi. Njih su ve oglodali crvi. Na nadgrobnoj ploi je ostalo mjesta jo samo za moje ime.
U mislima se vidim meu njima.
Oblak, zastirui mjesec, izgleda poput rasute mozgovine.
Zamiljam Luciju nad svojim lijesom. Volio sam djevojku koju je mogao imati tko god je mogao
platiti. Osvetit u joj se tako to e ostati sama. Prijatelji su se promijenili. Siguran sam da nitko nee
aliti za mnom.
Svi su na mene gledali kao na bolest. ivot je prolazio negdje pored mene. Unitio sam sve ega sam
se dotakao.
Na kvart je gadno mjesto. Odie oajem. Sluio je kao karantena onima koji su dolazili u grad.
Veina ih je tu i ostala. S jedne strane Sava, prljava i spora. S druge strane pruga. U daljini
Medvednica.
Ustanem i otresem prainu sa sebe. Ptice i dalje krue zrakom. Iz jednog kontejnera vire boce poput
gladnih ptia. Mali pas uplaeno proviruje iz kartonske kutije. Pored mene prolaze ljudi, ruke im se
klate, a usnice miu. Svejedno je hoe li kiiti. Mirie na lipu i smrt. Doao je i moj red.
U Areni sam se suoio s ogledalom. Kosa mi je prljava, iznad uha slijepljena od krvi. Imam trideset
godina i gadnu posjekotinu na glavi. Nikad neu doznati kako sam je zaradio.
Onda se dugo penjem stubama. Svako malo zastanem da uhvatim zraka. uje se kako teko diem.

Pozvonim i ekam. Vrata se otvaraju. Malo priamo. Dam mu novac, on meni robu. Dva grama, i to je
to.
Okonat u svoju muku.

Morena, bejbe

21 FILIP
To s morem, to fakat nije loa ideja. Treba se malo maknuti iz ovog sivila i umalosti. Samo
nisam ziher je li bilo pametno to naglas predloiti usred birtije.
- More! Jebem ti mater, dobra ideja! - vikne Krpa, zabije pikado u metu i doe do nas.
Ne sjeam se da je njega iko pozval.
- Morena, bejbe... - dotetura za njim Kizo.
- Milica, daj rundu! - vikne Krpa i doda: Moram malo nestat odavde. Zakaj? - pitam ga, a skroz mi je
jasno da je napravil neko sranje. Mogu birati izmeu pljake, silovanja i ubojstva.
- Boli te kurac zakaj.
- Dobro, samo pitam - velim mu.
- Kam bumo, e...? - pita Kizo.
- Ajmo dole do Makarske i to, ta rivijera... sad je tam jebeno! Pun kurac piki! ehinje, Maarice,
vabice, Slovenke i sve... Trae kurac, jebem im mater - objanjava Krpa.
Taj bi jebal sve kaj menstruira.
- A Slovakinje? - pita ga Dejo.
- Kaj Slovakinje?
- Jel ima Slovakinja dolje?
- Ima, kaj ja znam... Valjda ima.
- Onda dobro.
Srea da Krpa ne kui da ga mali jebe. Zato ga i jebe.
- Je, dobro Krpa veli, e... tam je sad ono... ko da si, ne znam... u raju - trkelja Kizo.
- Ne sjeam se kad sam bil na moru a da nisam karal - hvali se Krpa.
- Je, oti na more a ne karat, e.. to ti je ko... ne znam, oti...
- ... u Teheran, a ne vidit Ajatolaha - nadovee se Dejo.
- Je, tono tak, gimi fajf.
- Dejo, ti pofuraj Zeppeline... onaj koncert di se tip kokne, ne.
- Kizo, to su ti Purpleovci, iz Tokija.
- Je, tono... Gillan. Al, to je to... mi stari rokeri se kuimo... ono di se tip kokne usred Child in time.
- Ko bu fural karte?
- Kakve karte?
- Pa za kartat, jebem ti mater, za jebenu belu.
- Kaj Krleu? - pita Dejo.
- Kakvog Krleu?
Krpa pogleda Deju, a fakat njemu ne treba puno.
- Ma ni - skui Dejo da je pretjeral.
- Nemoj mi se tu pravit pametan.
Pogleda ga Krpa onim svojim kaekajmegleda pogledom.

- Ja bum zel tok - spaava Kizo situaciju.

- Kakav tok - okrene se Krpa prema njemu.
- Pa za put, e... da imamo kaj za pit... ono, za po putu, ne.
- Daj, jebem ti mater kronersku, niko mi ne bu lokal u autu. Jo mi samo fali da mi ga zabljuje.
- Idemo tvojim?
- Normalno da idemo mojim. Ne bumo se valjda sramotili s onom tvojom krntijom, jebem mu mater.
- Dobro veli, Krpa... jako dobro, e.. - prostenje Kizo i pone pjevat nekaj kaj zvui ko maka u
mjealici za beton.
- Prestani il bum te hitila van iz birtije! - proviri iza anka Milica s dogorjelom cigaretom u rupi
medu zubima.
U aute se kuim kolko i Marica u krivi kurac, da citiram pokojnog Marija.
Za Krpin bi reko da je nabrijan, makar nemam pojma kaj to znai. Ima i ona krilca straga. Ziher ima i
spojlere i getribu. Ne znam ni koje je marke, al zgleda iptarski.
Krpa se naslonio na auto i pui. Malo dalje, ispred duana, sjedi Dejo. Draa mu je limenka uje.
Hitim torbu u gepek i zapalim.
- Ajmo - veli Krpa i hiti ik.
- A Kizo?
- Ma koji Kizo, kaj si poludil?
- Kaj ne ide Kizo s nama?
- Daj, koji ti je kurac? Koji e nam kurac taj kroner? Si vidil na kaj lii, bog te jebo... sav se raspada,
jebem mu mater.
- Ajmo, upadajte, jebem vam mater! - vikne Krpa i upali motor.
Moram priznat da me malo stislo oko srca kad sam u daljini ugledal Kizin tuni lik kak polako koraa
pranjavom cestom s ruksakom na leima. Onak mrav, spigan, u izblijedjeloj Dinamovoj majici,
zmazanim staricama, s iltericom okrenutom naopake, zgledal je ko rabljeni kurton.

Mic, mic, mic

22 KIZO
est sati. Nemrem vie spat. Moram se spremit. Danas idem na more. S frendovima. Nisam bil
na moru ohoho... dvajst godina, ziher... otkad mi je umro stari. Dobri moj stari. Svake me je godine
fural na more... u Crikvu. Odmaralite, ne. Bil sam bolestan ko klinac... na plua... astma... kui?
Problemi s disanjem i to. Doktor je preporuil more... doktor... doktor... nemrem se sjetit kale se zval,
imal je sjedu bradicu ko doktor, kui?
Dobri moj stari.
Ja ne moram jesti, al Zoki mora na more! Tak je znal re. Kui tu snagu? edan sam. Iz friidera
zemem litru mljeka i mineralku, ne? Juer sam cugal s frendovima. Popijem mineralku i smukam si
kakao, kui... eer i to. Za snagu.
Natoim si i deci ljive. Dobra je, od Dejinog starog... iz umadije, kui, e...? Domaa... mislim,
nije domaa... neg je iz umadije domaa. Dejin je stari od tam... kui? Srbin, ne.
Veeru nisam ni taknul, jebiga. Stara je napravila karbonaru, kui? Uzmem rajnglu i odnesem je van,
ispred ulaza u zgradu, ne? E, da, i mljeko.
Paa je ve tu. Paa Tajger, tak ga zovem. Tajger... kui tu snagu? Prekrasan tigrasti maor. Gura me
glavom. Onda je dola Maza. Maza je ono... prava maza, kui? Crna maca s bjelim oko vrata.
Ljepotica, kui? Mjesi apicama. Tu je i Hrvoje, bjeli poluperzijski, e... Ima perzijske krvi, kui...
Mazan je, ima bjele cape, to nisam reko... Eh... znal sam, evo Stanka... i moj Stanki je tu... Stanko je
bear... kui? Ne znam kak da ti to drukije objasnim. Stanko Bear. Fali mu pol uha i nema desno...
ne, ljevo oko, al je pravi... bear... bekrija, kui? Lola, e... Eh, Curica je moja slabost, kui? Sve ih
volim, ko djecu... al Curica je, ono... prekrasna mjeavina bengalskog tigra i snjenog leoparda,
kui? Bjela maca, a tigrasto, onak, proarana... ono, divota. Nael sam je prije par godina u smeu...
malu i bolesnu... jo nije ni gledala, e... Neka pederina ju je hitila u smee dok mala jo nije ni
progledala... Hitil bi ja njega u smee... pa nek vidi... Curice, ljepotice moja. Tu je i Lord... kui, e...
Lord je, jebiga, lord, pravi gospodin, ne znam kak da ti druke velim.
Stara je budna. Kuha kavu.
- Mama, danas idem na more.
- Kam? - pita me ona.
- Pa na more - ponovim.
- To znam, al pitam te kam?
- E... dole, na Jadran... na rivijeru...
Fakat ne znam kam idemo, al nije ni vano. S frendovima idem na more, to je vano i toka. Idem se
spakirat, i to. Par majica, demper, jebiga, moe bit hladno, traperice, sandale, kupae, jebiga... di su
mi kupae?
- Mama, di su mi kupae?
- Kupae?
- Da, kupae... idem na more!
- Joj, ne znam jel ima kupae.

- Nema veze, kupil bum ih na moru.

Tam ziher imaju kupae. Imam soma kuna. Imal bi dva da me Arsenal nije sjebo. Nikad vie na
Arsenal, mamu im jebem. Nikad! Ljubo mi je dal dva soma neki dan. Kurac dal, zaradil sam ih.
Dobar je Ljubo... obrtnik, kui? Pravi gazda, e... Nema kod njega zajebancije. Za pet dana je vie
neg dost. Za sve nas. Kad Kizo pije, piju svi! To bum im rekel... frendovima.
Strpam stvari u torbu, obuem si Dinamovu majicu... nek se zna, kratke hlae, starice i iltericu, ne?
- Pazi mi na make - velim staroj i krenem.
Vruina je, e... Hot in the city.
U duanu uzmem flau Stocka i est konzervi Zlatoroga. im uem tranu, trae pojaanje. Ono,
izviruju i motre ko da sam... ne znam ko. Jednom me budu ule. Vidle budu one ko je Kizo.
U Areni si naruim kavu i dupli vinjak. Pol devet je. Uzmem jo jedan vinjak i Milici platim kavu.
Devet je, jo ih nema. Drmnem si jo jedan vinjai. U pol deset u birtiju ue Pero. Pero je skroz
okej tip, ono nije lo. Voli popit...
- Bok, Kizo!
- Ej, Pero kak si?
- Nije loe, ti?
- Idem na more.
- Super - veli - i ona trojica su zgibala.
- Koja trojica? - pitam ga.
- Filip, Dejo i Krpa...
- Kad?
- Srel sam ih prije sat, sat i pol, ba su krenuli.
Samo me nekaj stegne, tu u prsima... nekaj se stislo i ne puta, kui? Ustanem se i odem van. Otili
su... frendovi. Zajebali su me, e..? Nisam ljut, uope nisam ljut, samo me nekaj tu stee... u prsima,
e...
Vrue je vani, a ja samo hodam i hodam. Doem do duana. Nutra je fino, klima... kui?
- Anita! - vikne buljooka na blagajni im me ugleda.
Proviri Anita s onom svojom glupom facom. Uivila se u ulogu tajnog agenta. im uem, organiziraju
slubu motrenja i, ono, nadziranja.
- Kae, kaj odmah zove kolegicu im me vidi, e... - gledam je drito u oi, ko Krpa.
- Izvolite... - zbuni se skroz i pocrveni.
- Pitam te, koji kurac odmah zove Anitu im uem u ovaj jebeni duan, e...?
- Izvolite... - ne zna kaj bi odgovorila.
- Sviam joj se, e?... Jel se sviam Aniti? Il je iz UNS-a, pa me prati... da ne maznem... koji uloak,
a?
- Molim vas, gospodine...
- Kae... a... a! Nemoj da ti sad... ne znam... razbacam sve po podu!
Odnekud izroni tip s brinama. Ima plavu kutu i dlakave ruke. Mrcina, ne.
- Ima kakvih problema?
- Nema - velim.

- Ima - veli buljooka - gospodin je veoma agresivan, prijeti nam!

- E... nisam, ovoga... ne elim da se prema meni odnose ono... ko da sam, ne znam... zadnji propalitet,
e...
- Ne bu se s menom niko tak razgovarali - kreti glupaa. Prijeti nam, svima nam prijeti! Pitajte
Anitu! Anitu pitajte, efe. Prijeti nam. Pitajte Anitu!
- Molim vas, smirimo tenzije.
- Je, dobro veli... ti si ono poslovoa i to... alfa i romeo, kak se veli, e...
- Gospodine, uzmite svoju robu i molim vas da vie ne stvarate probleme jer u bit prisiljen
upotrijebit i sredstva prisile - prosere dlakavi.
- Nema beda stari, ovaj, sve je pod kontrolom.
Uzmem velku vreu maje hrane. Whiskas, ne. S piletinom. Hitim ivanoj kravi na blagajni lovu.
Opet je pogledam, onak... nek zna ko je Kizo. Jebu me ti dotepenci... usred Zagreba me jebu... nek se
vrate natrag u... u... Garenicu, ili u pizdu materinu iz koje su ve doli, ne.
Sjednem si na klupicu iza kole i otvorim bocu Stocka.
- Mic, mic, mic.
Bacam hranu oko kontejnera iz kog ponu izlazit make... Mrave su i prljave, sirotice.... samo dolaze
i dolaze. Ja nisam ljut, samo nekak tuan i, ono, samo mi idu suze... klize mi niz lice... kaplju dolje po
praini...

Daj mi ga! Daj mi ga! Daj mi ga! elim ti puiti!

23 FILIP
Da sam kojim sluajem dobil onaj poso pisca ljubavnih romana u jednom od onih idiotskih
asopisa za besposlene domaice i ene koje uvaju trudnou - a nisam jer sam se no prije ubil ko
krava i zakasnil tri sata na razgovor - ovaj bi trenutak opisal ovak:
Sunce pretvoreno u uarenu kuglu polagano tone u morske dubine, ostavljajui krvavi trag na nebu.
Galebovi se obruavaju ka povrini dok se valovi razbijaju o otre stijene i pretvaraju u bijelu pjenu.
Dvoje mladih lei na plai, uivajui u posljednjim zrakama sunca. Ona ga zagrli i njeno mu apne:
Dragi, volim te.
- Kaj veli? - pogleda me Dejo u udu.
- Velim da te volim i da cijeli ivot elim provesti uz tebe.
- Jesam ti reko da je ia jebeni mrak - veli on i smota jo jednu.
Poto nisam dobil taj poso, mogu samo rei: Leimo na plai, pijemo toplu pivu iz konzerve i
duvamo.
- Skunk? - pitam ga.
- Kurac, domaa, obina. Cannabis sativa croatica, samo kaj je uzgojena s puno ljubavi.
- Fakat mi se uinilo da je skunk.
- Kaj ti je, pa nemam doma solarij.
- Te puklo?
- Pa ono, malo... Tebe?
- Moda... Osjeam mali pad odgovornosti.
- A bahatost u komunikaciji s roditeljima?
- Pomalo.
- Onda je to to.
Krpa sjedi malo dalje i hrani se. Totalni bad trip, taj na Krpa. Da nije bilo njega mogli smo ovaj
prekrasan dan rutinski privest kraju. Zubima trga kruh i noem nabada komade mesnog nareska drito
iz konzerve. Stalno se mota negdje na rubu vidnog polja i to me ispunjava nelagodom.
- im doem do love, selim se na more. Kupil bum si malu kamenu kuicu pokraj mora, drvenu barku
i...
- Ja bum kupil drvenu kuicu i kamenu barku - bubne Dejo.
Krpa stoji iznad nas i vae. Paradajz mu se cijedi po rukama i kaplje.
- Idemo do graa.
- Meni se ne da.
- Ni meni - kae Dejo.
- Ajde pederi, jebem vam mater! Koji ste kurac uope doli? Mogli ste se doma izleavat!
- Ajmo, diite se, u kurac! Idemo!
Uzme mi pljugu, baci je na pod i zgazi.
- Mamu vam jebem narkomansku.
Gleda nas onim svojim poremeenim, zastakljenim pogledom.

I tako, umjesto da uivamo pored mora, mi se ko tri zadnja sindikalca iz Veernjakove karavane
probijamo kroz gomilu luzera eljnih jeftine zabave, najgoreg ljama koji mi se tu doo izlagat UV
zrakama i spolnom ivotu. Krpa hoda par koraka ispred nas. Sav je ukoen, samo mu rade
potkoljenice. Napuhan i uzdignute brade zvjera oko sebe. Dost je ozbiljno shvatil veeranji izlazak.
S ovim kaubojkama, uskim trapericama i jaknom bez rukava nezapaeno bi mogo pro jedino na
heavy metal mitingu u junoj Bavarskoj. Na rukama punim tetovaa osjea se utjecaj Lepoglavske
kole.
- Ovde nije loe - pokae Krpa na prazan stol.
Posluno sjednemo. Za susjednim stolom sjede tri enke. Jasno je da je nagon za parenjem bil kljuan
kod odabira mjesta. Gadne su za popizdit.
- Helou - uleti Krpa.
Na moje veliko zadovoljstvo pike nas se ne udostoje ni pogledat.
- Vot ju drink? - ne da se Krpa.
- Steraj ih u kurac - velim mu prijateljski.
- Drink. Vot ju drink? - pokazuje prstom na au.
- Miran Krpa, miran - veli mu Dejo.
- Vots jor nejm?
One samo ute i prave se da nas ne primjeuju. Konobar zgleda ko Mio Kova. Donese tri toene.
Njih tri ustanu i odu, a crvenokosa mu jo pokae srednji prst.
- Jebene lezbae! - vie Krpa za njima - jebala vas Martina Navratilova, da vas jebala!
Malo dalje sjedi hrpa pritavih klinaca. Bunih i bahatih pizdeka. Izvikuju reenice u rafalima. Oito
da im je mozak skroz nepripremljen doekal navalu jajanih hormona.
- Konobar, daj nam bocu Jackyja! - dere se jedan kaj zgleda ko sin lokalnog monika.
- Kaj su puce pobegle? - podjebava drugi kajkavtinom ala Milan Bandi. Krpa se umiril, sjedi i
bulji u jednu toku. Zovem konobara da platim.
- Kaj bumo si spili? - provociraju klinci dalje.
- Kaj bu ti, to bum i ja.
Konobar donese raun.
- etrdesetpet kuna? - udi se Krpa.
- etrdesetpet kuna - veli brko.
- Tri pive?
- Tri pive.
Veli to s izrazom lica koje govori: Pun mi vas je kurac. I vas, i ene, i djece, i punice, i kredita...
Hitim mu lovu na stol.
- Ajmo - ustanem i krenem prema ulici.
Klinci i dalje provociraju. Hodam polako izmeu stolova.
Nadam se da ne bu...
O ne, u kurac. ujem prasak iza sebe. Bude. Okrenem se i vidim da onaj najbahatiji ve lei na podu
sav krvav.
- Policija! Zovi policiju!

Krpa je drugog zgrabio za kosu i zabija mu glavu u stol. Suptilni postupak za koji bi mogo dobit
autorska prava. Flae, ae, pepeljare, sve pada uokolo. Klinac cvili. Druga dvojica samo sjede
paralizirani od straha. Dotri konobar. Krpa ga tresne bocom i on se sloi na pod. Opako nasilje nad
junom braom.
- Jel jo neko ima kakav komentar! - urla Krpa. Faca mu je crvena, a po vratu iskoile ile.
- Jel bi se jo neko htel pravit pametan!
Okrui nas par tipova kakvi, obueni u crno, napune Poljud na koncertu Mate Bulia. Terasa se u
sekundi ispraznila. Frajera koji je dotral do mene odmah roknem u glavu. Tek kad ga okrue ena i
djeca i ponu spikat maarski skuim da sam nokautiral sluajnog prolaznika. Baba mi pone nekaj
srat, a klinci plakat.
- Jebiga, sorry, pruim mu ruku, a u pogledu mu itam: Koji ti je kurac?.
- Krpa, idemo! - vie Dejo.
Krpa zvadi skakavac iz stranjeg depa i njime mae dok se laganim koracima unazad, poput maora
kojem je dosta ore, povlai prema cesti. Nekoliko puta fingira napad otricom, kaj kod protivnika
izazove odreeni respekt jer se razmaknu u stranu i oslobode mu prolaz. Dejo i ja preskoimo
ardinjere i nestanemo u mranoj ulici. U daljini zavija policijska sirena. Krpa tri za nama.
Dinamoooooo! Dinamooooo! Dinamooooo! - vie luak.
Jebeni luak. Nakon pol sata tranja zaustavimo se na malom groblju iza crkve.
- Jebo me pas ak si ti normalan - govorim luaku dok hvatam dah.
- Majke, mi, ovo je zadnji izlazak s tobom - veli Dejo Krpa zadigne majicu.
- S Poljuda, jebem im mater! - uglas viknemo Dejo i ja.
Za danas je fakat bilo dost sranja.
Nabasamo na nekakvu rupu, iznad vrata pie: Konoba kod Jure. Uemo kroz niska vrata u hladni i
mrani podrum. Zrak je ustajao, vlaga i vinske pare. Sa stropa visi ribarska mrea, a sa zidova nas
gledaju mrtve ribe buljavih oiju.
Tip koji nas doe posluiti zgleda ko mor s reklame za sardine. Kroz dlake na podlaktici nazire se
tetovaa H.O.S - ZA DOM SPREMNI to, uz cijenu vina od dvadeset kuna, presudi da se sklopi
prijateljstvo. Jo kad on i Krpa skue da su skoro u isto vrijeme bili na Kupresu, ne suzdravaju se ni
od fizikog kontakta. Grle se, lupaju jedan drugog po leima i u ramena. Spominju Argentinca i
Kobru. Brine ih kaj su se Srbi poeli vraat i slau se da treba poduzet akciju.
- Ova vlast je premekana prema gamadi, jeba in pas mater, s njima triba samo priko niana, nek se
gone u pizdu materinu.
- Jebemti, fakat, ono, trebamo bit jedinstveni i stjerat ih natrag, u tri pike materine, kui, ono, da nas
vie nikad ne jebu. Ti etnici, i to... kui. Boli mene kurac kaj si ti Dalmatinac, il kaj je neko
Slavonac, il Lian, i to, samo ak si okej frajer, kui...
- Spremija san ja metak za svakog Jugoslavena u ovon gradu. Sve ih ja znan. Samo ekam.
- Fakat je Paveli bil u pravu... ono, treba ih iselit, pobit i pokrstit.
- E, ima san ja Poglavnikovu sliku na zidu dok mi ovi pizduni a su sad na vlasti nisu poeli pritit da
e mi zatvorit lokal, jeba in ja mrtvu mater. Poslije jo par litara crnjaka, mor pusti kazetu s ustakim
pjesmama. Krpa i on zagrljeni urlaju jedan drugome u uho o junakoj vojsci, gustoj magli, Drini, Juri
i Bobanu.

Pred jutro nas dlakavi isprati na ulicu i poziva k sebi doma veeras. Prodavai iznose voe i povre
na drvene tandove na malom trgu ispred crkve. U pekarnici kupimo masne bureke i odemo u borovu
umicu kraj mora.
Velika morska grdosija pliva za mnom i eli me progutat. Na njoj jai Ilija Tibijac iz Tibe
Gileadske, a oko njega jato gavranova. Milica ih hvata i prodire. Usta su joj puna krvi i perja.
Daj mi ga! Daj mi ga! Daj mi ga! elim ti puiti! Vie. Prema meni ide Joua s kamenim noem u
ruci. On je moj, govori, samo moj. Skinut u ja s njega sramotu egipatsku. Zakleo si se da e
uinili milost domu oca moga kao to ja uinih milost vama, govori mu Milica. Tek sad vidim da je
Milica zapravo bludnica Rahaba iz Jerihona. Potedi i njega, pokazuje na moj kurac, zar ne vidi
crvenu vrpcu kojom sam ga omotala. Ja mu pjevam With or Without You, a on uzme veliki kamen i
stavi ga pod hrast. Ukloni bogove kojima su sluili oci tvoji i slui Jahvi, vie on meni dok mu
vatra suklja iz usta. Zapalio se hrast i trava uokolo. Vrue je, sve oko mene gori.
Suneve zrake koje su se uspjele probit kroz guste borove grane padaju mi ravno na vjee. Nekakva
buba gmie mi po licu. ujem amor i pljuskanje vode. Neko u daljini zove Mirjanu.
Otvaram oi. U glavi mi zuji, a kiselina mi rastae eludac. Osjeam se ko da mi je neko samaricom
u glavi napravil hiljadu rupa kroz koje mi sad nesmetano ulaze svi mogui podraaji. Mor nam je
uvalil isti otrov, jebem mu mater, dobro da nisam oslijepil. Krpa i Dejo jo spavaju. Pederi zgledaju
ko da su umrli. Kolko su popili onog metilnog alkohola moda i jesu. Ustanem i bauljam umicom
prema plai. Mirjana jo nije pronaena.
Traim bilo kakav izvor pitke vode. Stignem do tua ispod kojeg se sapuna Velika zla baba s gaama
do pupka. Ispod gaa izviruju busenovi.
Cijela Lavanska dolina spustila se na more i uiva na suncu. Sudei po kostima i otpacima koje
ostavljaju za sobom ramazan je debelo iza njih. Djeurlija vriti i juri po pliaku, prica sve oko
sebe. U smrdljivu, mutnu, prljavu kloaku koja je nekad bila more naguralo se stotine sindikalaca i sad
seru, prde i piaju u nju. Od jueranjeg raja na zemlji osta samo raja. Odem do duana po pivo.
Vratim se, Dejo i Krpa jo spavaju. Budim ih jutarnjom pivom. Face su im oteene, a oi mutne i
krvave.
- Moram se posrat - veli Krpa i prdne.
Vratil se nakon sat vremena s dva novanika.
- Lova lei posvuda, buraz, na tebi je samo da je pobere - govori dok vadi lovu, a novanike baca u
kontejner - jebo me pas, turizam je, fakat, najbolji biznis.
- Samo mora pazit da ne prokue da radi na crno - veli Dejo.
- Uvjek moe re da si ih zel roacima - dodam.
Po zvizdanu bauljamo praznim gradom. Ispunjava me neugodan osjeaj da nas cijelo mjesto trai
zbog jueranje tue. Smrznem se svaki put kad ugledam murjaka ili tipove kaj lie na one od juer.
Problem je kaj svako muko starije od dvadeset godina zgleda isto ko oni od juer. Ovdje ko da Mio
Kova ima svoju banku sperme.
Sjednemo na terasu kraj mora na kojoj je vrijeme stalo Kardeljevom smru i naruimo pive.
Konobarica, s tek neto rjeim brkovima od onih u muke populacije, donosi ih uz iroki osmjeh.

- Daj curama kaj budu pile - veli joj Krpa, pokazujui na dvije poprilino neugledne enke.
Jo jedan od velkih Krpinih problema u komunikaciji je ta potreba da uleti svakoj trebi koju vidi. I
jo na kakav nain. Kaj bu pila? doe mu ko pozdrav enskoj, a kaekajmegleda ko pozdrav
frajerima. Cure nam nazdrave piem i Krpa ih pozove za na stol. Doznajemo da su iz Maribora, da
rade u Metrou i da ve etiri godine ljeti dolaze ovamo. Seru nekaj kak je ovdje prekrasno, kaj me i
ne udi s obzirom na njihov background. Vole etnje uz more, ples, dobre filmove i step-fitnes. Po
faci bi reko da najvie vole kurac. Ovdje se odlino provode i sva ostala sranja kaj idu uz to.
Dogovorimo se za izlazak. Kurac mi. Krpa se dogovori, a nas dvojica utimo ko pizde. Pristanemo na
izlazak s ovim nakazama samo zbog toga kaj jedino enka moe neutralizirat Krpinu agresivnost. Njih
dve budu veeras posluile ko puferi da moemo pit na miru.
- Slovenke su ono... slobodoumne... liberalne, odmah daju pike... nema kod njih zajebancije, oenee, kui, a ne ko ove domae, jebote, mora ih oenit da bi dobil pike, jebem im mater.
Ima Krpa potrebu objasniti nam razloge veeranjeg izlaska s ona dva straila.
Moram priznati da je puno jasniji kad prdne il se podrigne.
Oko osam naveer sjedimo na dogovorenom mjestu, u kafiu originalnog imena Sidro. Terasa je
natkrivena crvenom tendom, a pod pokriven zelenim tepisonom kaj efektom staklenika dri
temperaturu na nekih trideset stupnjeva. Iz zvunika neki kastrirani Dalmatinac tuli za kamenom,
maslinom i morem.
- Ovo je ivot, u piku materinu - zadovoljan je Krpa.
Okree se za svakom enskom kaj proe. Pijemo pive i ekamo one dve nakaze.
Onaj iz zvunika i dalje tuli, sad za zemljom dide svog koju e branit do zadnje kapi krvi. Koga boli
kurac za zemlju dide tvog, mislim si. Sutra bu je prodal prvom ko ti mahne s par somova ispred
nosa. Ova debilna pjesma o didovoj zemlji se oduila ko da je Ray Manzarek uzel stvar u svoje ruke.
Povod provale nekontroliranog smijeha kod Deje i mene je njihov dolazak. Uzroci su puno dublji.
Zgledaju ko groupi djevojke uke aia. Slatkasti miris jeftinog parfema vue se za njima.
- Koji vam je kurac? - udi se Krpa.
- Mali - veli Dejo.
- Kaj mali?
- Pa kurac.
Sjednu za na stol. Fakat zgledaju ko da rade u Metrou pokraj Maribora. Zorica ko viljukar, a Nua
ko zahodska kefa.
im je pika u blizini, Krpa postaje smanjeno uraunjiv.
Mjesto na kojem smo zavrili po njihovoj preporuci bila je terasa s binom u sredini i etvoricom
vlaja na njoj. Pjeva se fura na Miomira uula. Oito su ovce ostavili u sigurnim rukama kad tak
veselo i oputeno sviraju. Sudei prema gostima, izgleda da je upravo stigo autobus starakog doma
iz Ferencvaroa.
Njih dve su odmah poele s uvjebanim plesnim koracima. Krpa, totalno obnevidio od
spermatotoksikoze, prikljuio se i skakue oko njih. Plee ko da je ranjen u mali mozak, a ne u ruku.
Dejo i ja nadmaujemo sami sebe u pranjenju krigli. Smijemo se Krpi kako plee stiskavac na Krivo
je more, ali pazimo da on to ne primijeti.
- Kurac more - veli Dejo - njemu je kriv teak porod.

Kad bend pone svirat Feelings, Zorica me odvue do sredine podija ko da sam Chicken No Bones.
Nisam se ni snao, a ve mi nalegla glavom na rame.
- Prekrasna pesma - apne mi na uho.
- Da - velim.
Krpa mi namigne prek ramena one druge i podigne palac. Drugom rukom je dri za dupe. Rae bi da
me kvadra vidi na gej sajtu nego ovdje. Onda osjetim nekaj vlano i ljigavo kak mi gmie po vratu.
Jebote, pa to me ova rugoba lie. Fuj!
- Idemo proetat - predloi i odvue me u mrak dok ja pokuavam uspostavit ravnoteu.
- Lepo vee, hoemo na plao?
Provlai mi prste kroz kosu i pokuava uvalit jeziinu.
Jebote, ova bi se karala. Odmaknem glavu tak naglo da se maznem u drvo.
- Nisi dobro raspoloen veeras?
Bez pitanja mi uvlai ruke u gae. Kolko ima prstenja, frka me ozljede. Okrenem se ustranu, nabacim
zamiljeni pogled u daljinu, duboko uzdahnem, izdahnem, onda si, nakon male dramske stanke, prste
provuem kroz kosu ko zabrinuti intelektualac u domaoj dramskoj seriji pa velim:
- Ma nije to... nego danas sam doznal rezultate... jebiga, pa sam malo u bedu - govorim kao da
posrem - frend mi radi u bolnici... danas sam ga nazval... za nalaze.
- Kakve nalaze? - pita ona s pogledom koji bi mi trebal govorit jebimesadiovdje, a meni govori
glupasamkokurac.
- Nalaze krvi - promrsim i naberem elo.
- ije krvi? - pita ona.
Isuse, glupa je ko kurac.
- Pa moje... mislim... imam moralnu obavezu rei ti... pozitivan sam... hepatitis B i C... test na HIV
jo nije gotov, a tog me najvie strah... ovisnik sam... nisam te zasluio...
Suzdravam se da ne prasnem u smijeh.
- A u piku materinu! - opsuje i zvadi mi onu ruetinu iz gaa ko da je primila poskoka.
Odjuri prema zahodu, a ja jo ujem kak na tenom srpskom spominje kurac, piku, mater i boga.
Naslonim se leima na stablo i rikavam od smijeha zamiljajui je kak sad kirurki pere ruke.
Ovo je bila jedina korist od moje ovisnike prolosti.
Vratim se za stol, a Dejo spava - glava mu pala meu ae. Odem do anka, uzmem dve toene i deci
loze koju ulijem u jednu kriglu. Somebody Put Something in My Drink. Usput namignem Zorici koja
se pravi da me ne vidi dok plee s preplanulim imbecilom za kog garantiram ivotom da slua Julia
Iglesiasa. Zbudim pijanog kretena i uvalim mu kriglu u ruke. On me gleda krvavim oima i uope ne
kui kaj se deava.
- Kae, nemre vie, pizdo - podignem kriglu i lupim u njegovu.
- Ko nemre?
- Na eks.
- Na eks - veli i potegne, dobar dio prolije i po sebi.
- Jebote, kak je jaka... estoka, u kurac.
Onda jo promrmlja neto kao idem ja spavati. Jedva ustane, pridravajui se za stol. Napravi jo par

nesigurnih koraka ko da je upravo uskoil u amac i rastepe se ko zadnja pika nasred plesnog
podija. Usput srui neku babu.
Ja padnem na pod, al od smijeha.

- Mater vam jebem narkomansku, alkoholiarsku, pedersku, da vam jebem! Ne znam koji je meni
kurac da vas vodim sa sobom! Dva najvea idiota i kretena, pizda vam materina! Jebo vam pas mrtvu
mater!
Bjesni Krpa dok vozi nepoznatom cestom u nepoznatom smjeru. Ja rikavam od smijeha na zadnjem
sjeditu dok pokraj mene Dejo blijed ko vaginalni iscjedak bljuje kroz prozor.
- Mi smo tebe zvali, ak se dobro sjeam - suze mi naviru od smijeha.
- uti, pika ti materina! - okrene se prema meni i pokuava me udariti akom. Auto zaplee po cesti.
Nua vrisne.
- Pazi! Slupali bumo se!
- Boli me kurac!
Prola me volja za smijehom jer kuim da situacija postaje ozbiljna. Kod luaka je nastupilo totalno
pomraenje uma. Urla ko zadnji idiot. Nua povremeno uplaeno pogledava u retrovizor Deju koji ne
prestaje dozivat jelene.
- Loe izgleda, trebali bi ga odvesti u bolnicu - jekne majinski instinkt iz Nue.
- U kurac ga treba odvest, nek crkne, kakva bolnica! - bjesni Krpa.
- Mene ovde ostavi - veli Nua dok prolazimo pored kampa.
Krpa i dalje vozi. Nije ju ul.
- Damire, tu mi stani - ponovi ona glasnije.
Skroz mi je neobino kad Krpu neko zove po imenu. On je samo divljaki pogleda i nastavi vozit.
atori, kamp prikolice i povjeani runici ostaju za nama.
- Proli smo kamp - uplaeno veli ona.
- Da, i?
- Ja bi doma.
- Nikam ti ne ide, jel jasno?
- Ja bi doma, reci mu, Filipe.
Okrene se prema meni. A kaj ja imam s tim.
Poprilino smo odmakli od mjesta. S obje strane ceste nanizane sive betonske kocke iz ijih vrhova
stre eline ipke i zabijaju se u nebo. Krpa skrene na uski makadamski puteljak i zaustavi auto na
proplanku pokraj izgorjele automobilske olupine.
- Skidaj se - veli Nui.
Ona ga zabezeknuto gleda.
- Ko bu prvi? - okrene se prema meni
- Dejo - pokuavam bit duhovit.
- Pital sam, ko bu prvi - nagne se otraga prema meni, pa pomislim da bu me roknul u glavu.
- Daj, Krpa, ne seri, pusti curu - velim mu nadajui se da je to samo fora u rangu s onom kad ti okine
prazan pitolj u glavu. On me samo gleda onim psihopatskim pogledom.

- Pital sam ko bu prvi - ponovi ledenim glasom.

- Nemoj se zajebavat... idemo...
Nua zvadi mobitel. Udarac u lice odbaci svaku nadu da je rije o zajebanciji. Ona pone plakat.
Krpa se ponovo okrene meni.
- Kae pizdo, lokat zna, drogirat se zna, a kad treba pokazat ko je muko nigdje te nema, ni tebe ni
ovog tvog narkomana - pljune na onesvijetenog Deju.
Osjetim plimu sirovog straha kak mi raste u utrobi. Pokuam jo jednim neuvjerljivim: Daj, pusti je
na miru.
Iznenada on strgne onu njenu smijenu koulju iz koje iskoe dvije bijele sise. Ona plae, moli ga,
moli mene, preklinje nas, nudi novac, spominje policiju, ambasadu. Ja vie ni ne ujem osim
nabijanja vlastitog srca u uima. Tu dum, tu dum, tu dum. Da je bar Dejo pri sebi. Otvorim vrata i
izaem. Hodam prema moru. Zapalim cigaretu. Mjesec je visoko na nebu. Po sebi ima brazde.
Okrenem se prema autu i vidim Nuu kak na onim smijenim tiklama nespretno tri prema umi.
Podsjea me na koko na pranjavoj selskoj cesti. Krpa izae na druga vrata i laganim korakom krene
za njom. Ona padne nakon nekoliko metara. Znal sam da bu pala. On krui oko nje poput zvijeri, onda
se spusti na koljena i grubo je okrene na lea. Jednom je rukom dri za vrat, a drugom si otkopa lic
i zvadi karu. Okrenem se natrag prema moru. ujem trganje tkanine, a zatim ritmino kripanje
ljunka i tupe udarce. Tup tup tup tup tup.
Koe isplovljavaju iz luke. Vie se ni ne uje. Okrenem se i vidim Krpu kak hoda prema autu. Gura
si majicu u hlae. Priem Nui. Ona lei raskreenih nogu. Jebiga, al mi je, pokuavam izgovorit.
Krpa pia kraj auta. Na kraju jo i prdne na sav glas.
Maramicom joj briem tanku nit krvi s kraja usana. Tamna minka oko oiju razmazala se po blijedom
licu, dajui joj izgled vampirice koja je upravo popuila glogov kolac u srce.
- Pizdo.
Gleda me ravno u oi.
- Pizdo - ponovi, ko da je nisam ul.

Kaekajmegleda?

24 KRPA
Nemaju mi kaj srat ove dve pizde. Gle ih kak zgledaju, jebo im pas mater. Bolje bi mi bilo da
sam Kizu pofural sa sobom. Pun mi ih je kurac. Samo da im se drogirat i cugat. Zadnji propaliteti.
Nikakve koristi od njih. Jo mi imaju i muda prigovarat. Kakvo kurevo silovanje. Iz aviona se vidio
da trai kurca. Sama je traila, mamu joj jebem slovensku. Ne bi se tak obukla da nije. Osim tog, ti
Slovenci su zadnje pike, jebo im pas mater. Ne sjeam se kad sam bil u Sloveniji, a da me pike
nisu oglobile. im vide nau registraciju odmah ti zmisle neki kurevi prekraj. Gori su od Srba. Dal
bi im ja kurac, a ne izlaz na more. Nemaju ti alpski pastiri kaj trait na moru. Umjesto da si jodlaju po
onim svojim planinama, oni jo imaju i teritorijalne pretenzije, jebem im mater. Da se mene pita sutra
bi se naa zastava vijorila na vrh onog njihovog Triglava. Za dva sata bi pregazil cijelu Sloveniju. Da
im nema Srba i Muslia ne bi si mogli repku sloit.
Jebo ih Janez Jana, da ih jebo.
Al ova dvojica mi tak idu na kurac. Prave se pametni, a zadnji debili. Mamu mu jebem, ja da sam je
siloval? Pa kaj i da jesam. Nije pika slovenska imala kaj izazivat, mater joj jebem.
U retrovizoru pogledam Filipa. Pizda izbjegava pogled. upak jebeni. A tek ovaj narkoman, mamu mu
jebem. Malo se preve kuri za svoj status domaeg Srbina. Jo ga dobro i toleriram. Trebal sam ga
odavno odjebat.
Jo devedesetprve.
- Kae? - uhvatim Filipov pogled.
- Ni.
- Ima nekih problema?
Papak samo uti. I bolje mu je da uti.
- Da ti nije moda al?
- Nije.
- Ionak niko ni nije videl.
- Ne seri.
- Kaj veli.
- Ono kaj si ul.
Oho, upak se ide kurit. U mom autu ima jebena muda i se kurit. Zaustavim auto sa strane, izaem
van, otvorim stranja vrata, opim krljavog pizdeka za vrat i hitim ga van. Maznem ga po piki i on
padne. Jo ga dole na podu usnem nogom u trbuh. Iz nosa mu lipti krv. Pustim ga na miru jer mi se
gadi ovak sjeban. Jo bum si zmazal novu majcu.
- Ej, Krpa, smiri se, kaj ti je? - javi se krljavi.
Ovisnik oe smirit situaciju, roknem i njega u glavu i on zbrie ko vojska Republike Srpske krajine.
Otvorim gepek i hitim im van stvari. Ko im jebe mater, nek se snalaze. Dosta ih je Krpa bedinal.
Sjednem natrag u auto, ubacim kazetu s ustakim pjesmama, zapalim si pljugu i nagazim po plinu.

Jagode sa lagom

25 FILIP
Hodamo pustim bolnikim hodnicima. Pero ide prvi. Sumrak se sputa na grad. Sparan i
ljepljiv.
- Mrzim bolnice - prosike Krpa kroz zube.
U sobi broj pet Kizo lei na zadnjem krevetu pokriven do brade. ut je ko limun. Krezuba gubica
zjapi mu irom otvorena. Duboko die.
- ut je ko kurac - veli Krpa.
- Spava! Kizo, ej, Kizo - drma ga Pero.
- Eeeee...eh - promrmlja Kizo.
- Buenje! - strgne Krpa plahtu s njega i hiti je na pod - ustaj bitango!
Kizo ostane leati skroz gol. Trbuh mu je napuhnut i proaran plavim venama, a na vrhu stri pupak ko
jagoda na torti. Zgleda ko nasukani kit.
- Jebote, gle kak se napuhnul - zvekne diskretno Dejo - ko da se prejel djeteline.
- Fakat, ko Pisava - dodam.
- Gle mu kuri.
Iz pimpeka mu viri kateter, sve skup zgleda ko runa smeurana riba dok prodire glistu. Narane i
banane stavim na noni ormari.
- Ej Kizo, si dobro? - opet Dejo briljira.
- Daleko je on od dobrog - velim tiho.
- Mmmm....eeeeh - mumlja Kizo u polusnu.
- Di se pizdo, nemam ti ja vremena za zajebanciju, u kurac! - trese ga Krpa.
- Daj, Kizo, nemoj zajebavat!
- Eeeeeeee...
- Gle kolke su mu sise.
- Fakat, jebote, ima sise ko pika.
- Kizo! Kizo! Si iv? - Dejo mu se unese u facu, al odmah odskoi i iskrivi lice u grimasu gaenja.
- Jebiga - veli Pero - prekjuer sam bil kod njega i bil je skroz okej. Ono, skroz normalno smo
priali, kui. Zajebava nas, jebiga. Sere.
U sobu ue mlada medicinska sestra. Nije loa.
- Kaj se deava s ovim tu? - pokae Krpa na njega.
- Nisam ovlatena za davanje bilo kakvih informacija o stanju pacijenata. Morat ete se obratiti
deurnom lijeniku.
- Ma ko ga jebe! Idem ja. Pun mi je kurac njegovih glupih fora! I jebo me pas ak mu jo koji put
doem! - popravi si Krpa zurku pred malim ogledalom i krene prema vratima.
U taj as u sobu bahato uleti neki iscjedak od tipa. Ima bijelu kutu, slualice oko vrata i idiotsku
frizuru. Tri prsta debela peta na klompama odaje da upak pati zbog zastoja u razvoju. Zgleda duplo
bolesnije od svih kaj lee u sobi. Za njim se talasa debela sestra i maramicom brie znoj sa ela.
- Dobar dan! - pristojno pozdravim.

Iscjedak nas pogleda arogantno, skroz prek kurca. Pun je sebe.

- Vizita, izaite - prostenje debela.
- Mm... da - prihvati iscjedak.
- Molimo vas, da li nam moete rei neto o pacijentu Zoranu ariu? - fino pitam.
- A Vi ste mu?
- Prijatelji - velim.
- Frendovi, jebiga - doda Pero, ko da se ispriava.
- Zar prijatelji ne znaju itati? - anemini se ide kurit - na ulazu lijepo pie da su posjete od esnaest
do sedamnaest, a sad je dvadeset nula nula... - lupne kaiprstom po satu - i vrijeme je veernje vizite
pa vas molim da napustite sobu.
- Stari, boli mene kurac kaj pie - stavi mu Krpa ruku na rame - ovo je slobodna i demokratska zemlja
za koju sam ja krvaril dok si ti doma drkal kurac. I ak te pristojno pitam za informacije, onda mi
nemoj tu izigravat nekakvu arogantnu pizdu jer ti to ope nejde uz tu bolesnu facu, nego nam ljepo
odgovori kaj te pitamo, kui?
- Informacije dajemo samo familiji - na faci su mu izbile crvene fleke - takav je propis... ravnatelj je
to propisao radi infekcija.
Iz pjetlia je lagano isparavao borbeni duh.
- Mi smo mu familija i jebe mi se i za propise i za ravnatelja i za pizde materine - opi ga Krpa s dva
prsta za tanki vrat - i za tvoje je dobro, preporuil bi ti to, da prekri jebeni propis.
- D... dobro - promuca - o... ovaj put u vam r... rei, ali samo zato to vam je to prijatelj, a vi ste
tako a... agresivni.
Zasral se od straha i pokuava sauvati malo obraza.
- Samo ti daj i sve bu u redu - potapa ga Krpa po obrazu.
- Dakle, va je prijatelj hospitaliziran u uznapredovaloj fazi alkoholne bolesti jetre s opsenom
cirozom i razvijenom portalnom hipertenzijom koja je uzrokovala obilni ascites. Laboratorijski
nalazi transaminaza upuuju na visoki stupanj hepatocelularnog oteenja, a stvar dodatno komplicira
pojava encefalopatije koja...
- Stari - prekine ga Krpa - sad mi to sve ponovi, samo na hrvatskom.
Kratko i jasno, ovale kak ja tebe pitam. Jen, dva, tri. Kui?
- Da, ono, kaj se deava, jebiga, i kad bu ozdravil? - ubaci se Pero.
- Na alost, kod gospodina je bolest u terminalnoj fazi...
- Kaj to znai?
- Naalost, bolest je progredirala do ireverzibilnog stadija.
- Kaj s tim hoe re?
- Smiri se, Krpa - uhvatim ga za nadlakticu.
- Mislite, da ne bu... - Pero stane na pol reenice.
- Kod alkoholnog hepatitisa, letalitet je, osobito u mladih ena, veoma visok.
- U kurac! - plane Krpa - Kizo nije mlada ena, kakve veze imaju mlade ene...
- uti, Krpa! - prekine ga Dejo - nije bljedi ni kriv. Samo radi svoj poso.
- Naalost, gospodin teko da e doekati jutro.

- O, jebem ti mrtvu mater u piku!

Bile su to zadnje rijei koje je Krpa uputil prijatelju na samrti.
Otvorim vrata od balkona... (...umre li, nek vidi dijete koje narane jede, nek vidi kosca koji ito
kosi...)
- Zatvorite ta vrata, propuh je! - vikne debela sfrustrirana krava u uniformi.
- Divljaci! - prostenje doktorska pizda im smo izali.
Dolo njegovih pet sekundi.
Sjeli smo u birtiju odmah prek puta bolnice. Smrdljivu i mranu. Uzeli smo bocu vinjaka i etiri ae.
- Sranje.
- I to ti je ivot - uzdahne Pero.
- U kurac, kaj misli da bu fakat do jutra, ono... - zastane Dejo na pol reenice i zeksa dupli vinjak.
- Kurac, ja mislim da je ona pizda od doktora srala, vidio mu se na faci da mu jedemo jaja - brani
Krpa svoju teoriju zavjere - htel nas je na brzaka skinut s kurca, jebo mu pas mater. Trebal sam mu
razbit piku.
- Fakat mi nije jasno kak on moe znat kad bu Kizo umro.
To ni sam Bog ne zna.
- Ljudi, ja mislim da tip nije sral, jebiga.

Principum dimidium totius

26 FILIP
Ve sami natpis na tim vratima nije slutil na dobro: prof. dr. Viktor Herman. Idu mi na kurac te
pizde kaj svakom odmah moraju dat do znanja da su nekaj vie od obinog puka. Takav te ziher
odmah ispravi s gnuanjem ak ga ne oslovi s titulom prije prezimena. Cijela kua mirie na prolo
stoljee i hrpu ivih leeva koji cijelo popodne ispijaju aj, kartaju remi, govore na pol njemaki i
preziru sve koji ive juno od Save. Nemrem ba re da mi se ulazi, ali jebiga, takav je ivot. Mora
potovat odreena pravila i provodit dogovorenu taktiku ak ne eli da te odmah izbace iz igre. S
ovim buketom rua sam sebi zgledam ljigavo i ulizniki, al znam da to pue sve klimakterine babe,
kakva je vjerojatno i Martinina stara.
Martinu sam upoznal pred mjesec dana na tulumu na koji sam zalutal ba ko i ona. Na tulumu su bili
uglavnom debeli studenti medicine i prava i njihovi simpatizeri. U onoj gomili jednoobraznih enki
ona je, jednostavno, bila drukija. Pili su se gemiti. Frajeri su u kuhinji politizirali. enke su u sobi
tresle celulit u ritmu neke latino ljige i pretjerano se veselile svakoj novoj koja bi dola. Svi su bili
spontani ko izvjee o perinatalnom mortalitetu. ak mi je i jedna s ruiastim bradavicama na faci
pokuavala uletit. Bradaviastoj je dolo vrijeme da bude oploena pa sad oajniki trai donatora.
- U Argentini, sutra u podne? - predloi, ali je to vie zvualo ko naredba.
S takvim agresivnim pristupom mogla mi je jedino uvalit godinju pretplatu na Kulu straara.
Kulturno sam je odjebal. Pital sam je, kao buduu dermatovenerologinju, jel opasno to kaj mi iz kurca
kaplje zelenkasta i smrdljiva pjenica.
Malo prije ponoi, kad sam se ve spremal oti, da me onak pijanog koja od ovih nakaza ne bi
pojebala, stigla je ona. Jedan kaj je zgledal ko da uiva bit nesretno zaljubljen poel je citirat
Jesenjina. U njenom sam pogledu vidio da trai spas od kretena.
- Ne vredi gubiti vreme s ovakvim nitkovima, poveu vas do mjesta gde je skriveno blago - citiral
sam joj Velikog Bleka.
Nagradila me irokim osmijehom, bljeskajui zubima.
- Ako je tako, poimo.
Onda se okrenula prema onom debilu: Dovienja, dragi, dovienja.
Pozvonim i nakon par sekundi vrata mi otvori gospoa od pedesetak godina, sa stavom ene koja se
redovito ginekoloki kontrolira.
- Dobar dan - velim malo preglasno, ko da traim loptu u kontri.
- Dobar dan, Filipe, konano da te upoznamo - veli ugodnim glasom - izvoli, ui.
- Rue su za Vas.
- Hvala, Filipe, prekrasne su - osmjehne mi se.
Zgleda da ne sere, fakat joj se sviaju.
- Tinice, pouri, stigao je Filip! - vie dok hodamo mranim hodnikom na ijim zidovima vise slike
brkatih predaka.
Sve je visoko i tamno. Zidovi su puni slika, a stakleni ormari porculanskih figurica i posua. Znal
sam da imaju klavir. Veliki zidni sat otkucava pet sati.

- Viktore, imamo posjetu.

On odloi knjigu, skine naoale, ustane iz duboke crne fotelje i prui mi ruku. Skenira me. Na licu mu
pie: Ja sam taj koji e odluiti s kim u svoju ki dat parit.
- Martinin tata - predstavi se ko da ne znam ko je.
- Filip, drago mi je.
Ne zgleda mi ba da sam ga oboril s nogu. Ne znam di bi s rukama. Oajniki smiljam bilo kakvu
temu samo da prekinem ovu munu tiinu, a ipak da ne zvui ko da se ulizujem tipu s kojim imam
tolko zajednikog kolko i Aboridin sa enkom polarnog medvjeda. Debilno mi je poet priat o
vremenu, ne djeluje mi ba ni da ga zanima sport, a dam se kladit da za Alana Forda nije nikad ni ul.
A to kak mu karam kerku mislim da je zadnja stvar na svijetu o kojoj bi htel razgovarat.
- tedil je na boji - izvalim i pokaem na mutnu sliku.
Pogleda zabezeknuto mene, pa sliku, pa opet mene. Grize kraj lule i njie glavom.
- Vidovi - veli konano - Emanuel Vidovi.
Izgovara to ko da ju je nacrtal Bond, James Bond, a ne neki jebeni tuberan s poetka stoljea.
Ustane, ode do slike i zabulji se u nju ko da je prvi put vidi.
- Izniman primjer klasinog sutonskog simbolizma. Njegova umjetnost intimizma gradi se u sjeanju,
bez monumentalnosti i velikih gesta. Tiina intime poezije osjea se u njegovom izrazu. I sva su
osjeanja priguena i zastrta popu! ovih posljednjih zraka.
Samodopadno frflja zbog lule u zubima. Milica isto tak frflja.
- Utjecao je na itav niz umjetnika kao to su Kovaevi, pa mladi Plani, ak se i u opusu jednog
Motike daje naslutiti ta nit sutonskog simbolizma... Vi studirate... radite? - odvali on s neba pa u
rebra.
- Ne, ovaj, zapravo da. Studiram.
- A to ne studirate, zapravo studirate?
- Knjievnost.
Zapravo to je skoro pa bila istina. Upisal sam knjievnost, al sam nakon tri semestra skuil da je faks
samo za netalentirane luzere koji ne znaju kaj bi u ivotu.
- Knjievnost. Zanimljivo.
- Zapravo, tek sam na poetku. Imao sam malu pauzu.
- Principum dimidium totius.
- E, da.
- Obrazovanje je strano vano. Non scholae, sed vitae discimus, rekli bi stari Latini
- Da, vano je - velim tek tolko da nekaj velim.
Boli me kurac i za obrazovanje i za stare Latine. Jedino kaj me zanima je im prije zbrisat od ovog
udava. Stari je jedna od onih pizda kaj misle da sve znaju. Pili smo aj i grickali keksie dok se
napokon nije pojavila Martina.
im smo izali na ulicu osjetim, veliko olakanje. U to ime smotam si doju. Travica je fino
zamirisala i zrelaksirala me taman kak treba. S Dejom smo se nali u Kvazaru. Onda smo otili do
Melina, pa prek Ribnjaka do Gjure. Sve je bilo obilno. Izlazak je zavrio u Martininom krevetu.

Uzalud se pokuavam popiat, al ne mogu. Bjeim od velike grupe japanskih turista kojima oko
vrata vise sablje. Turistiki vodi pria mjeavinom portugalskog i maarskog i pokazuje im. na
moj kurac to kod njih izaziva oduevljenje i oni, uz povike BANZAI, izvlae sablje i kreu prema
meni. Pokuavam pobjei, ali samo trim u mjestu. Prepuni mjehur ne da mi da se pokrenem.
Jedan ovjek otvara vrata javnog zahoda na kolodvoru i prua mi ruku. Milo esti Veli mi da
nije lijepo to tako runo mislim o fudbalerima, a oni su kao jutarnja rosa. Poljubi me poljupcem
usana svojih, ljubav je tvoja slada od vina; miris najboljih mirodija, ulje razlito, ime je tvoje, zato
te ljube djevojke - pjeva mi Milo. Ja mu velim: Zvezda, Zvezda, a on padne na koljena i pone
zubima kidat ploice. Dozvolit e mi da se popiam u njegovu teglu marmelade. Smije se i kae mi
da ga boli kurac jer ne zna niti maarski niti portugalski. Ne znam ni ja, ali me brinu oni Japanci
koji su u meuvremenu poprimili oblik zelenih gusjenica i ulaze ispod metalnih vrata u grupicama
po troje. Ulaze mi kroz nogavice i gmiu po tijelu. Ubijam ih sjekirom, al njih je sve vie i vie.
Tolikog mnotva nikad prije nije bilo, niti ega kad biti. Kako si lijepa prijateljice moja, kako si
lijepa! Ima oi kao golubica kad gleda ispod koprene. Kosa ti je kao stado koza to izaoe na
brdo Gilead, pjeva Milo i gura mi ruku u gae. Sjekirom mu odsjeem ruku ispod lakta i soba se
napuni krvlju. Milica roni kroz krv i svojim onjacima trga komade mesa s njegovog tijela.
On joj pjeva: Zubi su ti kao stado ovaca ostrienih kada s kupanja dolaze. Milica skoi na mene i
zarije mi zube u vrat.
Probudim se. Mjesto potpuno nepoznato. Mrak. Rukama vrsto pritiem glavu koja mi se hoe
raspast. ini mi se da bu mi mozak iscuril kroz oi i ui. Nesnosna glavobolja i munina, mjehur pred
prsnuem. Bolna erekcija od koktela trave, speeda i alkohola i ko zna ega jo. Svi organi imaju
tonus pudinga. U lijezdama slinovnicama totalna sua.
Zadatak broj jedan: Orijentacija.
Gledam oko sebe i vidim, nisam sam u krevetu. U traku mjeseine prepoznam Martinu. Aha, dakle,
to je to.
Zadatak broj dva: Pianje.
Skupim ono malo snage i ustanem. Dodatno mi se smrai pred oima pa sjednem na krevet. Krenem s
ispruenim rukama. Napipam kvaku. U hodniku totalni mrak. U kurac, ni ne vidim. Frka me samo da
ne zakaim kakvu Chang vazu il da ne zgazim kakvog pederskog cucka kakvih zna bit u ovakvim
stanovima. Jebemti, pia mi se za popizdit. Stiem kolko mogu, al cjedi mi se niz noge po
perzijaneru.
U dnu hodnika ugledam spasonosnu tinjalicu prekidaa. Sjurim se do njega, otvorim vrata i uletim u
kupaonicu. Kurac kupaonicu. Uletil sam u kuhinju. Nemrem vie izdrat, gnjeim ga, stiem, al
pialina nadire i curi u gae. U zadnji as ga zvadim iznad sudopera i u snanom mlazu zapiavam
ae, alice i tanjure. Nema zajebanije stvari neg precizno se popiat s dignutim kurcem. Stradale su i
ploice i zid.
Otresem ga i spremim. Popijem hektolitar vode.

Zadatak broj tri: Povratak.

Sreom sve je dobro prolo. Niko me nije vidil, ni nisam razbil, a cucka oito nemaju. Nisam
prokockal ugled. Mislim da me stara popuila na facu, a stari na spiku. Da je znala samo desetinu
moje prolosti siguran sam da bi od mene okretala glavu ko od ciganke s djetetom.
U bogatom ovisnikom stau, marljivim treningom, uspio sam svoje lai dovesti do savrenstva.
Tolko sam briljiral u zmiljavanju da me ni vlastiti starci nisu kuili, a kamoli ovakvi likovi koji i
vercanje u tramvaju smatraju prekrajem.
Vratim se istim putem. Nakon nekolko zamaha u prazno uspijem uhvatit kvaku. Uem u sobu i sjednem
na krevet. Super. Zadaci uspjeno obavljeni. Ipak, nesnosna glavobolja jo je tu, munina takoer, ali
pranjenjem mjehura napravil sam velku stvar. Kurac mi i dalje vrsto stoji. Ovo je ispalo lake i
jednostavnije nego prije par godina kad sam kod Andreje moral piat s prozora na sedmom katu.
Mora da su drugo jutro od sirotog susjeda svi okretali glavu. Uostalom, ko ga jebe, kaj je prozor
mjesto na kom se sui ve.
Legnem pored Martine i stisnem se uz nju. Ruku joj uvuem u gaice i uz mali poetni otpor uguram
joj prst u picu. Ona vrisne ko da joj je prvi put u ivotu.
Slijedi nekoliko sekundi mirkanja i privikavanja bolnih oiju na prenaglo upaljeno svjetlo i prizor
pred kojim mi u sekundi prestane i glavobolja, i munina, i mamurluk, i umor i ostane samo jedno
veliko NE! Ne, to nije mogue! To nije istina! Ovo je samo san, ruan san!
Skamenjen od uasa blesavo zurim u gospodina Hermana. U njegovom branom krevetu sam. A on
istim takvim blesavim pogledom bulji u svoju enu i moju ruku u njenim gaama.

Muslimanska brigada

27 FILIP
Planine izranjaju iz rijeke. Nebo je plavo, a cesta oajna. U jebenoj Bosni sve moe, niko te
ni ne pita i boli te kurac, govoril je Krpa kad se vratil iz rata. Mislim da ni njemu samom nije bilo
jasno s kim i protiv kog je sve ratoval u te tri godine. Njega nije niko ni pital i bolil ga je kurac.
Mario, buraz od Mrtvoga, bil je istim poslom, al s puno manje uspjeha. Spizdili su ga nakon samo
dva mjeseca. Vratil se u limenom sanduku omotanom zastavom. U kasnu jesen devedesettree. Sjeam
se, dan je bil ko stvoren za pokopat nekog mladog. Siv i vlaan. Trulo lie i gnjecava zemlja ljepila
nam se za cipele. Crne vrane su prekrile polje. Nikad ne bum zaboravil taj dodir vlane ljepljive
zemlje koju smo ubacivali u raku. Nad sandukom je govor odral debeli kreten u uniformi. Prokleti
ratni profiter kojem je jebeno krenulo s poetkom rata i koji je jo imal obraza srat tu nad mrtvim
tijelom siromaha koji je ubijen samo zato jer kurca nije kuil kaj se oko njega deava. Debeli je sral
o devetstoljetnom snu, prirodnoj granici, hrvatskim vitezovima, predziu kranstva i ostalim
sranjima. Izreferiral je sve ono kaj je nauil na kratkom teaju iz povijesti, u stoeru HDZ-a. Na kraju
je Marijevim starcima reko da su rodili junaka koji je svima nama na ponos. Kurac junaka. Rodili su
kretena kom su ovakvi isprali ono malo kaj je imal od mozga i poslali ga, uvjerenog da radi pravu
stvar, u vukojebinu. Popuil je staru foru ko mnogi prije njega. Zbog imperijalistikog sna starog
drkadije zavril je karijeru u blatu neke bosanske selendre za koju u ivotu nije ul. Najvei apsurd
je bil kaj je ta selendra par dana nakon Marijeve smrti sporazumno pripala drugoj ekipi. Bez
ispaljenog metka. Tog se ni Pytonovci ne bi dosjetili. Tisue takvih izmanipuliranih luzera zavrilo je
slino, u unaprijed prodanoj tekmi u gostima. Najgori je zloin bil kaj niko nije kuil da su svi oni
poginuli samo zato da bi ovakvi smradovi koji sad seru nad njegovim mrtvim tijelom dobro zaradili.
Siromah je poginul kak je i ivil, totalno beskorisno. Moda je tak i bolje. Da nije dobil metak u elo,
prije il kasnije popuil bi no u birtiji ili bi polako i u mukama krepaval od ciroze, dok bi mu
zlostavljana ena i djeca jedva ekali kraj. Svi smo mislili da od njega nikad ne bu ni, a on je, jadan,
dao ivot za domovinu, bila je samo jedna od kretenskih izjava moje stare kad je ula za Marijevu
smrt.
A nas dvojica smo u Bosni zato kaj je Dejo kreten. Kreten koji ne samo da se po n-ti put navuko na
iglu nego se i zaduil kod Jedinka, najgoreg smrada u gradu. Nepismenog kretena oko kojeg se, bez
obzira kaj zgleda ko psei kurac, okupljaju fudbaleri, missice i debili kojima se tepa da su zlatna
mlade. Moroni kojima je najvei intelektualni domet turbo folk poezija i koji imaju sve B-sides,
raritets, remixes & unreleased tracks od Ceca, Goca i Droca u svojim Grand Cherokijima,
Porscheima, Masseratijima i ostalim indikatorima malog kurca. Da ih pita ko je Lennon, ne bi znali
odgovorit ni uz jocker zovi cijelo drutvo.
Prije dva dana bili smo u smradnoj i gnjusnoj krmi na kojoj je neonskim slovima pisalo Seherezada
night club, radi dogovora s Jedinkom oko detalja. Ta septika jama je glavno okupljalite nove elite.
Bila je puna tipova kratkih vratova i obrijanih glava, koji na spomen stare majke odmah dignu ruke u
zrak. Njih mi je drago vidit samo okupljene oko lijesa jednog od njih. Svravaju uz muziku za koju
sam siguran da je izmiljena u nekom labaratoriju kao oblik psiholoko-kemijsko-biolokog
ratovanja. Mislim da djeluje pogubnije na mozak od virusa kravljeg ludila. Sinovi nepismenih

tajkuna, ljigavih politiara, samozvanih generala i ostale gamadi kojima su usta puna Hrvatske, u
znojnom zagrljaju i s bolnim grem na faci padaju u trans uz srpske narodnjake. Krdo upljoglavih
modela, ija je jedina zasluga to kaj imaju piku, krui oko njih ko kojoti oko mrtvog bizona.
Sredinji ivani sustav evoluiral im je do razine da mogu istovremeno puit kurac a da se ne zagute,
razlikovat Verssace od Gabane i Cecu od Goce. Povezuje ih ljubav prema Hrvatskoj i turbo folku.
Najveu tetu rade irei oko sebe, ko kuni smrad, na sav glas, to sranje kaj ga zovu muzikom.
Ljigavci koji jo imaju obraza solit nam pamet i prozivat svakog za kog posumnjaju da ne voli
domovinu ko oni. Volil bi je i ja da mi je tatica zgrnul bogatstvo u njeno ime.
Jedinko je sjedil tam gdje bi sjedila mlada da je svadba. Peatnjakom je lupkal po ai. Svako malo
neko mu se doao pokloniti, a on je to nagraivao s konobar, daj svima svega.
I u toj gnjusnoj rupi, da se izvue iz govana, Dejo je pristal prefurat ni manje ni vie nego pet kila
horsa prek grane. Ne ti pet kila. A u cijeloj toj prii najvei kreten sam ispal ja jer sam se dal
nagovorit da mu budem prva pratilja. Ni mi se nemre desit osim da me iduih deset godina grupno
siluju pod tuevima Lepoglave. Sitnica.
Prolo je podne kad smo stigli u Sarajevo. Grad nad kojim je konano i u praksi zaivjela parola
IVELO ORUANO BRATSTVO I JEDINSTVO HRVATSKOG I SRPSKOG NARODA. I to onog
dijela koji drka na Draganu Mirkovi. Nevjerojatno je kak obani bez obzira na obrede koje vre,
odmah sklope savez i udrue snage kad god se moe dobro zaradit na tuoj muci. Dok se god u
opkoljenom gradu gladnima i bolesnima mogla prodat i jebena jabuka za par maraka, fakat nije imalo
nikakvog smisla vojsku slat negdi u srednju Bosnu di je muslimanska brigada vrila genocid nad onim
dijelom domaeg puanstva koje nakon sranja koristi toaletni papir. Raunica je jasna ko dan. Stavi
si neki nacionalni kurac na elo i zarauje na sirotinji bez obzira na nacionalnost. i s tim sranjem na
elu moe svima na sav glas srat, i boli te kurac. I svak je imal svoje opravdane razloge za zloin.
Jedni zato kaj su uli da je jednom davno neka njihova carica morala dat pike nekom Turinu, drugi
jer su previe vjerovali lokalnom guslaru, trei jer su skuili da se od pljake humanitarne pomoi
moe odlino ivjet, etvrti zato kaj su bili preglupi da bilo kaj shvate.
Sunce pri visoko na nebu. Sjene se uvukle pod stabla i zgrade. Grad izgleda ko jaje razliveno po
okolnim brdima. Polako vozimo i traimo putokaz za Grbavicu.
- Mogli bi njega pitat - veli Dejo i pokae na malog, epavog tipa s velikom grbom na leima.
Spigani zgleda ko opaki, zli patuljak koji jede ivu djecu pa se, ipak, odluimo za tipa koji zgleda
onak kak zgledaju oni koji se zalau za jedinstvenu BiH. Frajer je pun tikova i jo je sav u strahu od
snajpera.
Bez problema smo nali kalanu Drina. Sjednemo za niski stol u kutu i naruimo kavu. Konobar nije
prozboril ni rije. Donese nam mutavi bakrenu dezvu s izrezbarenom damijom, dva fildana i par
kockica eera. Iz kuta usana visi mu cigareta, a desno oko dri zatvoreno. Vie je nego oito da mu
idemo na kurac.
Prolo je dva kad je uo tip u plavoj trenirci s vijencem debelih lanaca oko vrata. Ima slinavu facu
obinog domaeg balije. Donja usna mu je debela i ispupena. Vlai, i to joj daje visoki sjaj. U
zubima stie akalicu. Razmijeni par rijei s konobarom i prie naem stolu.
- Mirza - prui nam ruku - slijedite me.
Slijedimo ga. On cijelo vrijeme pjevui neki kurac sebi u bradu. Uemo u veliki crni mercedes. Tip
vozi ko zadnji kreten, a slua muziku ko prosjeni hrvatski fudbaler. Izgleda da na ovim prostorima

marka auta odreuje vrstu muzike.

- I? - pita nakon kaj se ipak udostojil stat na crveno - ta ima u Zagrebu?
- Sve po starom - odgovorim.
- Guzi li se togod?
- Guzi.
- To je dobro - zakljui.
Nakon desetak minuta divlje vonje zaustavimo se kraj ograde od visoke guste ivice. Ispred elinih
vrata stoji grmalj od dva metra i sto kila. Na iji ima tri prsta masti, a oko pasa pitolj.
- Tu smo - veli Mirza i pljune kroz prozor.
Proemo pokraj grmalja u veliki vrt. Po kui se vidi da je vlasnik do prije par godina ibicaril po
buvljacima i tugoval zbog voljene ovce koju je ostavil u planinama Sandaka. Onda mu se posreilo
jer je poel rat i kak su se gomilali leevi, tak je on gomila! bogatstvo. Zakonom gravitacije rijeil je
stambeno pitanje cijelom svom plemenu, bacajui one s vikom koice na kurcu kroz prozor.
Prie nam miiav tip s kosom svezanom u rep. Par sekundi nas sumnjiavo ubija pogledom.
- Pa e vas nae, jebem li ga u dupe? - napokon izgovori i prasne u smijeh.
- alje nas Jedinko - progovori Dejo.
- Znam, jebo vas on. Sve znam.
Onda se do nas dogega mali, debeli tip koji zgleda ko obini domai tajkun.
- Kevin, moj bodyguard - predstavi nam ga miiavi.
Opaki efendija ponovo prasne u smijeh. I ova dvojica skup s njim.
- Imo sam jednog istog vakvog - zagrli Kevina - upucalo ga gore u Holandiji. Pravo ga raznijelo.
Tono meu oi. Evo oe - pokae prstom na korijen nosa. Ovoga vazda vodam sa sobom. Svi misle
da sam ja on, a on da je ja. Razumije, neuka raja.
- Dobra ideja - sloi se Dejo.
- A vi, jebote, izgledate ko da ste doli kupus kiselit, a ne tjerat biznis.
Vidim, Jedini me citira. Moja kola, reklo bi se. Ko bi u vas posumnjo? Sjednemo za kameni ank u
hladu borova. Po povrini anka nanie on nekolko lajni koke. Umrkne jednu i zatvori oi. Onda
sloi facu ko da se upravo sprema posrat lubenicu i pone pjevat:
Snijeg padne na behar, na voe
Neka ljubi ko god koga hoe!
Mirza se vrati s crnom konom torbom. Stavi je na ank i digne ruke u zrak. Narukvica mu zapne na
pol puta izmeu ake i lakta.
Ako nee nek se ne namee
Od nameta nema selameta!
Pjevaju zagrljeni. Ne mogu doekat da se izgubimo.
- Zna ta nas je sjebalo? - pita me i prebaci mi ruku preko ramena.
- Koga? - pitam ve na rubu ivaca.
- Pa nas Bosance, ne valjda Bumane, jebo ga ti.
- Ne.
- To to nismo imali s kim ratovat jo tamo od etrdesetpete. Sve neko bratstvo-jedinstvo. Sjebo nas

bravar. Mir i dobro. Nagomilalo se u narodu mnogo zla u tih pedeset godina, uzavrela im krv i pobili
se meu sobom ko nikad do sad. Trebalo je malo-pomalo putat krv. Nae nekog, izmisli, jebiga,
pa da pomalo ratujemo, a ne ovako. Jebaj ga sad. Sad smo mirni neko vrijeme. Ko kad izdrka,
razumije, isprazni jaja i miran si.
Ma boli mene kurac za vas Bosance i za rat, mislim si. Jedva ekam da nestanem i zadnje kaj mi sad
treba su njegove narodne mudrosti.
Mirza nas odbaci nazad do auta.

Heroin smo ugurali u rupu na stranjem sjedalu. Sjedimo bez rijei skoro pola sata. Duvamo. Trava
je masna i estoka.
- Jebote - velim.
- Jebo tebe - veli Dejo.
- Bumo krenuli?
- Aha - upali auto.
- Pazi, Gavrilo! - viknem.
- E, ne bi mu se maknul iz principa - veli on.
Vozimo prema izlazu iz grada. Barem mi se tako ini. Visoki neboderi stre pored ceste. Vidim
omotanu ensku kak gura kolica. Ponem se drapat od smijeha.
- Koji ti je kurac? - pita Dejo.
- ena-beba - jedva uspijem izgovorit od smijeha.
- Stvarno si kreten.
Mislim da smo izali iz grada. Zapravo, siguran sam da smo izali jer vozimo kroz gustu umu.
- Ovdje je brijal Savo - veli Dejo.
- Koji Savo?
- Pa Kovaevi.
- Savo K. and his coconuts.
- Jel zna kaj je Savo reko kad je ugledo njemaku diviziju kak nadire prema Tjentitu?
- Kaj?
- Nadiru Nemci.
- Buraz mu se zval Dravo.
- I onda po takvoj pizdi nazovu kolu.
- Da, jebote, a ono Hendrix ni vrti nemre dobit.
- Zato kaj je crnac.
- Da, koji jebeni rasizam. Sreom, vremena se mijenjaju.
- Pa Lennon nije crnac, a opet ni. Jebote, mora bit ratni zloinac il Francuska revolucija da dobije
ono, ulicu il trg.

The long and Winding Road

28 FILIP
Trebalo nam je sat vremena dok nismo nali jebenu tvornicu koe. Ne u Mexico Cityju, nego u
kurevom Bugojnu, u jebenoj Bosni. Prek puta ivi moja tetka Zora. Dejo je cijelim putem pjeval
Konjuh planinom i zbilja mi je io na kurac. S pet kila horsa u gepeku na ivce bi mi ila i rahmetla
Janis. Sparkamo se kraj drvenog plota i uemo u dvorite prekriveno trulim ljivama. Suneve zrake
lome se u gustim kronjama. Zora orezuje biljke u vrtu. Ima stopedeset kila, malu glavu i ten ko
karfiol. Mahnem joj. Gleda me sumnjiavo par sekundi, a onda vrisne ko da je ugledala kurac od
crnca. Grko-rimskim stilom stisne me na svoje sisurine i zabali mi obraze.
- Filipe - sunce moje... zlato tetkino.
Nisam mogo izbje ovaj izljev njenosti i lijezda slinovnica. Deju nisam ni stigo predstavit jer je i
njega ve drala u klinu na desnoj sisi ko frika babinjaa svoje prvoroeno. Za njom se dogega
tetak Brane. Bulja mu je ko da je jutros bil u krai meda.
- E, Filipe, e si - gleda si u vrhove slapa dok se rukujemo. Na podlaktici ima istetovirano sidro,
datum i JNA koju je devedesetdruge prekrstil u ONA.
- Tu sam.
- ta ima?
- Ni.
- A ta?
Posjednu nas za veliki drveni stol u hladu ispod ljive. U rekordnom roku smo popili litru domae
brije. Za to vrijeme Zora je zgomilala tonu klope ispred nas. Brane je jo za svaki sluaj naloil
rotilj. Na dolazak i miris peenog mesa djelovao je ko magnet. Prvi je stigo Dragan, Hrvat za kojeg
su svi mislili da je Srbin, kaj nije ni udno obzirom da zgleda ko zarobljeni pripadnik srpske vojske.
Fakat, takvu bulju moe imat sam bosanski Srbin.
Odmah za njim ugmie Reuf, domai sunit sav ushien naim dolaskom, ko da smo skupa ovce pasli.
Zgleda ko da je do juer kupil adami-oglan meu kranskom djecom. U jednoj ruci guva dve kutije
Maribora, a u drugoj stie ik. Prije neg je Reuf stigo, Brane je izjavil da, osim Reufa, nemre smislit
ivog baliju, a Zora se nadovezala da ni ona, osim Omeraginice, Jusufpaievih, Hadibegovievih,
Alije iz pekarnice, njene frizerke Esme i doktora Fuke. Dragan jo doda Envera i Mirzu s kojima igra
fudbal i malog Harisa. Sve u svemu, nabrojali oni skoro cijelu tursku populaciju bugojanske nahije.
Dragan, Hrvat za kojeg svi misle da je Srbin, veeras se odluil za casual kombinaciju: potkoulja,
traperice i platnene tenisice, u emu se osjea zaigrano i neobavezno.
Reuf je ostal vjeran klasici i za ovu priliku odjenuo zelenu fluorescentnu trenirku plus opjevane
nanule koje mu istiu kurje oi i crno ispod nokata. Iz istog mira detaljno nas upozna sa svim fazama
graevinskih radova na kui brata tetke Zore, iliti mog ujka Josipa, u Sesvetama. Prekosutra on i
Brane odlaze bacit drugu ruku, a to me zanima ko ljubavna avantura morskog konjica.
Izgleda da je na dolazak pravi kulturni dogaaj jer se to popodne u vrtu moje tetke Zore skupilo
poprilino to Turaka, to kranske raje. Jede se, pije se, a betek se koristi samo u nudi. Komije
se opet igraju bratstva i jedinstva. Do sljedeih izbora. Zamiljam kak bu za dvadeset godina neko od
njih stajal nad masovnom grobnicom uz rijei: A do juer smo zajedno kafu pili.

Omamljeni od klope, jedva se odvuemo do kreveta. ujem da su zapjevali. Spominju behar,

Bendbau, pau, aik i Alaha. Usred noi bude me bolni grevi u crijevima i prisiljavaju na hitan
posjet zahodu. Tamo ve sjedi Dejo u pozi: serem, bljujem i loe mi je. Sav se trese. Probavni sustav
naviknut na aku Metadona i pokoji jogurt, skrahiral je pod naletom ivotinjskih i biljnih masnoa
srednje Bosne.
- U, jebote - umirem.
- Daj pouri - zasral bum se u gae.
- Umirem - stenje.
Odjurim u vrt iza garae, u zadnji as skinem gae, unem i razbakarim iznutrice u duboku travu.
Izaserem se ko vidra, reklo bi se. Na kraju se obilno ispiam uz rekordno dug prdac. Skinem
potkoulju, obriem si dupe i noge, zguvam je i hitim na krov garae. I u tom trenutku dok je gledam
kak leti zrakom, sine mi genijalna ideja. Tolko genijalna ko da ju je smislil sam profesor Okultis.
Sve sam obavio brzo i elegantno.
Ali san vie nije imao anse.
Dok sam se vraal u sobu, prvo se aktivirala boina estitka iz Australije: Jingle bells. Toliko
glasno da vie nije bilo teoretske anse da zaspim. Nije ni udo kaj je ta jebena ustaka emigracija
spuila rat od tifusara. Nakon kaj sam ju napokon neutraliziral bacanjem u septiku jamu, aktiviral se
Brane. Hre ko bolesni vepar. Zvunu kulisu je upotpunjavala krinja za duboko smrzavanje. Cijelu
no se palila i zujala u pravilnim razmacima. I jo k tome, Dejo je svakih pol sata io srat.
- Doooruak - vie tetka Zora.
Ustanem i odbauljam do kuhinje. Tamo ve sjedi Reuf i sre kavu. Pepeljaru je napunil do vrha.
Odmah mi prui ruku, postavi gomilu nepotrebnih pitanja i nastavi o graevinskim zahvatima na kui
ujka Josipa u Sesvetama. Ja se pravim zainteresiran i za kvadrate i za lokaciju. Ko da nisam bil tamo.
A sad sam siguran da bum jo jednom.
Za pol sata dovue se Dejo. Zgleda ko da je preleal koleru.
- Vode - prostenje.
Tetki Zori nikak da objasnimo da nismo gladni pa kompromisno uzmemo etri pohanca, vrue lepinje
i teglu ajvara da nam se nae po putu. Jo mi uvali i torbu punu nekakvih sranja za staru. Dobrih deset
minuta nas grli i slini po nama ko da se nikad vie ne bumo vidli. Maramicom brie suze i ispuhuje
nos.
Granini prijelaz Bosanska Gradika zgleda ko granini prijelaz Bosanska Gradika. Nekoliko
kontejnera, rampa i tipovi koji su ispunili sve svoje snove im su natukli sto kila i navukli uniformu,
ma kakva ona bila.
- Dobar dan - pruim dokumente zajapurenom tipu to teko die i s kojeg se cijedi znoj - izvolite.
- Mmmm, uzima ih svojim debelim, kratkim prstima. Sav je mastan i znojan. Koulja mu puna mokrih
fleka.
Gleda nas, gleda osobne, pa opet gleda nas. Dugo i sumnjiavo. Ipak ima preglup izraz lica da bi
ovaj njegov projektivni pristup djelovao zastraujue na nekog s prosjenim IQ. Poto ova
transakcijska analiza i transfer emocija nije urodio plodom, debeli ode u kuicu s naim
dokumentima. Dejo se trese i zubima kida kou oko nokata. Ja mirno sjedim i pjevuim si Bad od U2.

- uti, jebote - veli mi nervozno.

Zasral se ko grlica.
- Dobro - velim ja mirno i ponem fukat The Long and Winding Road.
- uti, uti u piku materinu! - izdere se.
Znojne dlanove si brie u hlae.
- Kaj si nervozan? - pitam ga.
- Kaj sam nervozan? Kaj sam nervozan? U piku materinu... kretenu... ne mogu vjerovat... dri se
dlanovima vrsto za glavu. Idiot me pita kaj sam nervozan? Nije mu jasno zakaj sam nervozan.
Nevjerojatno.
Glasno pria sam sa sobom.
- Preglasno razmilja - dobacim mu usput.
Samo me pogleda i prosike: Odjebi kretenino.
utimo i ekamo da se krme vrati. Upalim radio.
Sve bi seke ljubile mornare, ali mame njima brane to svoje male usne bi im dale, kad bi one samo
smjele to.
Dejo otvori vrata i zbljuje se.
- Kaj misli kaj je pjesnik mislio s ovim malim usnama? Deminutiv od usana, sonih, toplih, poudnih
enskih usana, ili male usne kao male usne, ljepe reeno: ... svoje male pike bi im dale...
- Kreten - veli on vie za sebe.
- Nisi raspoloen za razgovor?
On samo uti, trese se i sve je bijedi i bljei. Oko noktiju mu naviru kapljice krvi.
Nije prolo ni deset minuta ugodnog askanja kad nas okruie tipovi u uniformama. Jedan vodi dva
vujaka na uzici.
- Parkirajte kola sa strane! - naredi nam tip sa staklenim pogledom.
Izvadi nekakvu iskaznicu: Milicija. Odjel za suzbijanje narkotika.
- Kaj bumo sad? - Dejo se trese.
- Boli me kurac. Auto je tvoj, droga je tvoja, ja s tim nemam ni - velim mirno.
- Kaj si reko? - gleda me blijedo.
- Ono kaj si ul, tvoj auto, tvoja droga. Jebe mi se.
- Pederu - prosike - pederino. Mislim da bi me mogo ubit pogledom.
- Idemo, izlazi! - grubo nas iz auta izbaci tip koji ima facu ko Matija Gubec prije neg su ga
raetvorili.
Stojimo u hladu starog hrasta dok nam uvjebana ekipa rastavlja auto na osnovne dijelove. Cucki
njukaju i krue oko auta.
- Izgleda mi zabrinuto.
- Odjebi!
- Zabrinuto lice trenera Barcelone...
- Zauti, kretenu!
Odem do debelog carinika koji sjedi i ita novine.

- Nabuja ili Sava ponekad pa bude opasno? - pitam ga.

Tip me zbunjeno pogleda i nastavi itati.
ivot uz granicu je opasan i tvrd, al moje ime ovdje odsad znai pravdu - pjevam. On promumlja
sebi u bradu neto ko: Odjebi.
- Gospodine, molim vas moete li mi rei kakav je ivot vas carinika i moete li nabrojati prednosti
ali i nedostatke vaeg posla. Moete li mi moda povui paralelu izmeu graninog prijelaza ovdje, u
Bosanskoj Gradici i onoga u Bajakovu? - trudim se zvuat to gluplje, ko novinar HTV-a.
Tip odloi novine, ustane i mirno mi veli: Jebi si mater.
I ode dalje.
- Majstori, jeste li za kafu? - viknem ekipi koja nam rastavlja auto.
Iz starog tranzistora zavija seljaina koja pije u kafani da zaboravi crnu enu.
- e me nade! - viknem i dignem ruke visoko u zrak.
Onda ponem agat ko Travolta u Pulp Fictionu. ak i cipele skinem. Dejo me gleda izbezumljen od
straha.
- Luak, jebo majku svoju - veli jedan od carinika.
- Komandiru, nema nita! - vikne drugi.
- Nita, komandiru!
- Kako, u piku materinu? - udi se Gubec-beg.
- Nema, jebaj ga, sve pretraismo.
- Nema?
- Nema.
- Kriva dojava.
- Ma, vidi ih, jalijae, ma vidi ih - udari on punktum na sve.
Vozimo i utimo. Dejo prvi progovori negdje kod Okuana.
- Duguje mi objanjenje.
- A ti meni petsto kuna.
- Ne seri.
- Razmisli malo.
- Nemoj mi se sad kurit, nego mi izvoli objasnit.
- Morali bumo posjetit Branu i Reufa im stignu u Sesvete.
- Nisi valjda...
- Jesam, u vreu s alatom i mandurama. Zakaj riskirat.
Dejo zaustavlja auto na parkiralitu ispred neke birtije uz autocestu.
- Hitno mi treba piva.
- To ti je odlina ideja.
im sam zakorail na ljunak, rekonvalescentova rahitina aka mazne me u bradu i ja se prevalim na
lea.
- Koji ti je ku...

Nisam dovril, a lijeeni ovisnik je ve na meni i lupa me di god stigne. Srea je bila da s tim svojim
krljavim rukicama i onemoao od metadonske terapije ne bi mogo ozbiljnije naudit ni nedoneenom
kanarincu.
- Rade, sto maraka na klempavijeg - vie neko iza nas.

Balkanska ruta

29 FILIP
- Kretenu - vie Dejo - kretenino!
- Odjebi - velim mu najmirnije kaj mogu. Osjeam da sam blizu sloma. U grlu ne da mi stoji knedla,
nego mi stoje Zagrebake pekare Klara d.d.
U ovom asu izgleda mi nemogue pomaknut se s ovog mjesta. ini mi se da bum ostatak ivota
provel prikovan za ovu stolicu.
Dejo se nervozno preetava po sobi i glasno ita:

"Balkanska ruta: Na graninom prijelazu zaplijenjeno pet kilograma heroina.

Bosanska Gradika - U etvrtak 22. rujna oko 18.30 sati policajci su otkrili pet kilograma
heroina u kamionu Mercedes, bosanskohercegovakih registarskih tablica 435- A-207. Droga je
bila skrivena meu alatom i odjevnim predmetima. Heroin koji je zaplijenjen vjerojatno dolazi
iz skladita u Bosni i Hercegovini, a bio je namijenjen tritu zapadne Europe. Prema
procjenama bosanskohercegovakih izvora njegova vrijednost na ilegalnom tritu iznosi oko
100.000 . Osumnjieni Branimir M. (60) i Reuf H. (57), obojica dravljani BiH, iz Bugojna,
nalaze se u pritvoru, a budu li osueni prijeti im kazna do 10 godina. Uhieni tvrde da ne znaju
nita o drogi koja je pronaena u njihovom kamionu. Tim je uhienjem presjeen jo jedan
lanac krijumarenja, tzv. Balkanska ruta droge iji jedan krak prolazi kroz BiH i Hrvatsku."
- I?
Glupog li pitanja.
- Kaj i?
- U kurac! Ajde pametni, smisli sad neki kurac... - uti!
- Napravi nekaj, kad misli da si tak jebeno pametan. Nemrem ga vie sluat.
- Trebal bi mi bit zahvalan - velim mu.
- Zahvalan? Za koji kurac?
- Sad bi gulil deset godina u Lepoglavi - velim mu makar znam da je u ovom sluaju to najmanje kaj
bi mogo dobit.
- Ali bio bi barem iv, idiote - nasloni se Dejo elom na zid i pone neutjeno ridat.
- Jebiga. Fakat, od toga da zavri na dnu Save jedina gadnija stvar je ta da ti to napravi neko ko se
zove Jedinko.
- Jebiga, jebiga... to je sve kaj zna re - rijei mu se gube u jecajima.
- Moda moemo... ni sam ne znam kaj moemo.
- Moemo moj kurac!
im je zalupio vratima, osjetio sam kako se otkinuo veliki dio mene i ostala samo muna praznina.
A onda se Veliki zli duh vratio i ponovo uo u mene ko u naputeni zamak.
Nisam mu se ni pokuao oduprijeti.

Jebem ti mater, moral bum prestat puit

30 KRPA
U piku materinu, pol osam je, a kretena jo nema.
- Kretena jo nema - velim Deji.
- Kaj?
- Od onog tvog debila Filipa ni traga ni glasa.
- Mog? Mog? Kaj sam mu ja tata?
Iznerviral se krljavi. Imal je osjeaj da bu se odmah osul mrtvakim pjegama na spomen Filipovog
imena.
- Nego je moj! Jesam li ja narkoman? Jesam li ja jebeni narkoman?
- Kakve to veze ima?
- Daj, zauti, pun mi vas je kurac. Na vas ovjek uope nemre raunat. Trgnem jo duplu votku.
Dvadeset do osam je. Izaemo van. Debil nas je zajebal.
- Ti stani tu - velim Deji i zabijem mu pitolj u ruke - sad se mora skoncentrirat. Gleda ljevo i
desno. Ljevo i desno. Cjelo jebeno vreme motri, jel ti jasno?
- Je.
- Ak vidi murjake... kaj ak vidi jebenu muriju? - provjeravam ga.
- Odmah ti javim.
- Normalno da mi odmah javi, jebem ti mater! Ne misli valjda zbrisat! - Ne.
- Ak vidi jebenu muriju da dolazi od tam - pokaem mu prstom - znai iz smjera Kvatria, lupi po
staklu i vikne: Krpa, Kvatri, jebeni Kvatri. I briemo gore prema Petrovoj.
- Da.
- Ak ih vidi da dolaze od tam, kaj ak ih vidi da idu od tam?
- Onda briemo na drugu stranu.
- Normalno da briemo na drugu stranu! Al prije vikne: Krpa, Petrova! Jebena Petrova! Tak da
odmah znam da briemo na kurevi Kvatri. Jasno?
- Je.
upam neki cvjet iz tegle i dam mu ga.
- Dr ovo! Ovale bu manje sumnjiv. Ko da eka piku, il tak neki kurac.
I svako malo gledaj na sat, ko ono, oekuje neku malu, pa si nervozan, jebem ti mater...
Nakon kaj sam idiotu sve objasni] krenem laganim korakom prema kladui. Hodam ravno i gledam
pred sebe. Idem samo vratit svoju lovu. Svoju lovu, nita vie.
Nutra je jo neki idiot. Jebo mu pas mater, ne kuim koji kurac ima sad u deset do osam za uplatit.
Kurevi baseball? Okrenem se na drugu stranu, prema nekom izlogu, da ne bi bil sumnjiv, i ekam.
Gledam u izlog i ekam da kreten izae. A u kurac! Jebem ti mater! Pa stojim pred jebenom
parfumerijom s jebenim kremicama i sredstvima za depilaciju. Ko da sam ugava pederina ili neki
perverznjak najgore vrste, stojim tam ispred izloga i gledam u te kremice i ostala sranja. Odmah se
premjestim pred susjedni izlog da me jo neko ne bi videl. Dobro je, turistika agencija. Nude put u
Australiju. Australija, jebem ti majku. Tam moram oti.

Jebena Australija... Pa to je ono kaj mi sad treba. Osim svega jo i more, sunce i pike... pun kurac
mora, sunca i piki svih vrsti...
Pogledam prek ramena. Dobro je. Jebeni ljubitelj baseballa je otio. Nutra je samo ona drolja na
alteru. Navuem si arapu prek glave i uem.
- Pljaka ti materina, ovo je pika! - viknem. A u kurac...
Pika me zbunjeno gleda.
- Pika ti materina, ovo je pljaka! - ispravim se, zvadim gan i uperim joj ga u glavu.
Samo me gleda otvorenih usta ko da je retardirana. Hitim torbu pred nju.
- Trpaj! Ou svu jebenu lovu iz kureve kase il bum ti rasul taj pilei mozak po ploicama!
Napuni ona torbu, a ja okinem u zid iznad njene glave, tek tolko.
Izjurim i vidim Deju kale stoji tamo ko zadnji debil s onim cvjetom u ruci. I vidim... vidim... u tri
pike materine... vidim kurevi kombi Sokol, jebeni Mari sparkiran prek puta... i dvojicu kak idu
prema nama...
- Pucaj! Pucaj! - viem debilu, a on samo stoji zasran i kurca ne kui - pucaj, jebem ti mater!
Viem kretenu koji je preglup da bilo kaj skui. Onda uperim u njihovom smjeru i okinem. ujem
prasak stakla... frajeri se hite na pod. Okinem jo par put i ponem trat gore prema Petrovoj.
Osvrnem se, a onaj srpski debil i dalje samo stoji, ko kurac.
- Dejo! Dejo! - viem mu, al kad skuim da je preglup za suradnju, ostavim ga.
Zaustavim se tek gore na Mirogoju. Hvatam zrak, a srce mi luaki nabija.
Jebem ti mater, moral bum prestat puit.

Papaver somniferum

31 FILIP
Xavit mi se ceri u facu dok vae smei prah.
- Dobro doao, Filipe, he, he, he, he. Welcome back.
Bacim mu lovu na stol.
- Ni govora, ugura mi zguvane novanice natrag u dep - danas kua asti, he, he, he....
Njegov zloguki smijeh odzvanja mi u uima dok u iglu, iz liice, uvlaim prljavi sadraj. Zubima
zateem remen. Debela, plava vena sama se nudi. Probijem kou i uem u ilu. Uvuem malo tamne
krvi koja zamuti pricu. Onda otpustim remen i spiim si sadraj u ilu. Drito do mozga. Preplavi me
divota...
Marcele, jebali te tvoji kolaii, uspio sam izgovorit prije neg sam potonul u neopisivu mekou i
tiinu.
...kolaii... kolaii... koji kurevi kolaii... onaj francuski peder i kurva... nisu samo karcinomi ti
koji ubijaju... 42%... mrak je, jebeni mrak... upalite to kurevo svjetlo da vas ujem... Filipe!
Filipe!... Mama, mama, jesi li to ti...
Ja sam, Filipe, tvoja mama... zato si mi to uinio, sine, meni koja sam zbog tebe bila neista sedam
dana, a onda sam se jo trideset i tri dana istila od svoje krvi... nisam htio, mama...
On je moj sin! Tatin ponos!...
Tata, tata... doi blie... jesi li to ti, ili stari parobrod koji suklja dim visoko... visoko... visoko...
Some of these days You'll miss me honey.
Mama me dri u naruju i pjeva. Oprosti, sine, ali Marcel me je pozvao na ples.
Nije on va sin! On je luak! Narkoman! Govori svemogui feces ogrnut bundom od samurovine... On
je sada moj, samo moj, a ja sam volja neba na zemlji...
Ne elim biti uniten svemoguim fecesom! Vrijeme je da se rijei kastracijskog kompleksa koji kod
tebe proizlazi iz seksualnih devijacija, pjevui mi na uho... Klitoris je jedan mali penis koji ne raste...
To nije moj sin, moj sin nije pika... Tata se okrene i odleti.
Tata, tata, vrati se, molim te! Tata, ne ostavljaj me!
Preimo na Vi, ujem glas Mrtvog...
Mrtvi, si to ti?
Davor, sada sam Davor, tako me zovi...
Di si, Filipe, nabijem te na kurac!
Krpa? Krpa, si to ti?
Nego ko bi bil, jebem ti mater!
elim nadvladati objekte i davaoce supstancije... 36:04... sati... ciklon B... Sa svoje desne strane
vidite Zagrebaku katedralu posveenu uznesenju Marijinu, graenu u gotikom stilu kojim
dominiraju iljasti lukovi i izduljeni svodovi, objanjava Dejo grupi lankonoaca, mrtvoj krtici i
krvavoj pileoj nozi...

Dejo! Dejo! Jesi li to ti? Ja sam, Filip!

Pridrui nam se prijatelju...
Osmjehne mi se i nastavi: A sa svoje lijeve strane moete vidjeti neobaroknu zgradu Hrvatskog
narodnog kazalita koja je izgraena prema nacrtima poznatih bekih arhitekata Ferdinanda Fellnera i
Hermana Helmera...
...ja sam napravila glavni ulaz, dometne krvava pilea noga.
A tamo dolje, tamo izmeu Save i Tvornice parnih kotlova, u onoj sivoj zgradi, tamo ivi Filip
Novak, poznat po tome to nita nije napravio u svom jadnom ivotu.
Ako se pourite, moi ete vidjeti njegovo obamrlo tijelo. S desne strane mu je prica i liica, a s
njegove lijeve strane su upalja i vreica praha koju smrtnici, zemljani, zovu heroin. Heroin je
polusintetski narkotik koji se dobija iz opijumskog maka, Papaver somniferuma, uz mnogo, mnogo
sunca, a koristi se kao zamjena za ljubav.

Uz marala Tita

32 JEKA SLIJEVA
- Sramota, taj probisvet ovo da mi uradi! - urlao je Stevo sav crven u licu, nervozno hodajui
po sobi, gazei komade razbijenog stakla. Soba je izgledala ko da ju je upravo poharao uragan
Biljana.
- Baraba, bitanga, varvarin, nitkov! - glasnice su ga izdavale i sad je to vie bio promukli apat, nego
galama ovjeka nakon ijeg mirno bi se ukopali i vojnici na drugoj strani kasarne.
- Smiri se, bre, Stevo - pokuava ga umiriti Milo.
Milo ima spljotenu glavu s puno guste, valovite kose.
- Kako da se smirim, kako, kako... - vapio je Stevo, a glasnice mu potpuno otkazuju poslunost - kako
Miloe, reci mi, bre - proape.
Prva reakcija na vijest da mu je sin uhapen prilikom pljake kladionice bilo je bacanje velike
kristalne vaze iz predsoblja u zid dnevne sobe. Nakon vaze redom su stradavali Eifelov toranj od
ibica, gondola s televizora, staklena vrata regala i uokvirena fotografija tenka. Drvena aplja je
zavrila u goblenu Kosovka devojka. Zasljepljen bijesom sruio je ak i sliku marala Tita. Uinilo
se da e i djeak sa Sutle zavriti meu krhotinama. Ipak, vratio ju je nazad na njeno mjesto i
rukavom paljivo obrisao prainu. I tko zna koliko bi trajao taj suludi razbijaki pohod po vlastitom
stanu na desetom katu da ga nije prekinuo susjed Milo. Tono u 17 sati, kao i svakog dana, stajao je
pred vratima s bocom rakije u jednoj i dvije kutije Drine u drugoj ruci. Bijela potkoulja, SMB hlae
i plastine natikae bile su mu radna uniforma za uobiajenu partiju aha na balkonu.
- Domaa, petnaest gradi - ponosno je pokazao na bocu - poslao burazer iz Ljiga.
Prilino iznenaen neredom, sjeo je na svoje mjesto i strpljivo sluao probleme starog prijatelja.
- Hajde, Stevo, smiri se, zna kako je, mladost-ludost.
- Ma to je kreten, razume, kreten, pizda mu materina, da mu pizda materina! Sve sam mu dao, sve!
Ptijeg mleka je mogo da pije, a on... evo kako mi on vraa! I to mi je hvala to sam oveka hteo da
napravim od njega.
- Daj donesi ae da popijemo koju - smirivao ga je Milo - sutra e da ode tamo pa e sve lepo
da ispita. Moda dete nije krivo. Navukla ga baraba, a i samo je strau drao. Nije pucao.
- Neu, neu, ko mu jebe mater! Neka se sam vadi kako zna i ume! Od danas ovde vie nee smeti
nogom da kroi! Nikad! Dok sam ja iv! Osramotio me pred svetom!
Milo opreznim korakom ode do kuhinje pazei da u svem tom neredu ne nagazi na neto.
- Sve sam mu dao, sve! Svake godine letovanje, barem mesec dana mora, zimovanje, na vojne parade
sam ga vodao, a on ni fakultet nije mogao da zavri, onu njegovu istoriju, istoriju...
- Umetnosti - dobaci Milo podrugljivo, vraajui se s dvije ae.
- Istorija umetnosti, jeste, umetnosti. A jeste izabrao ta e da studira. Ko da je peder, pika,
tatijaznam. Ma dobro da je kratko trajalo. Serem ti se ja na umetnost. Ti umetnici, to su sve pederi.
Peder do pedera, razume, pokoja pika i baterija pedera to pusti one pederske bradice, razume,
razmazuju boje i guze jedan drugoga.
- Jeste, potpuno si u pravu - sloi se Milo nalijevajui rakiju u ae.

- To to oni razmazuju normalan ovek stvarno ne moe da razume. Evo neki dan gledam na TV-u
jedan, kobajagi veliki umetnik, zavrio neke kole u Parizu kau, rasprio se nadugo i nairoko, a
nacrto konja ko da ga je dete iz obdanita crtalo. A petla nisam mogo ni da raspoznam, razume. I sad
je to neka umetnost. Mamicu im jebem pedersku.
Milo poutjelim prstima izvadi cigaretu, polie je i pripali. Dim uvlai duboko, zastane kao da
razmilja, pa ga ispusti kroz nos.
- Umetnost je za mene rastaviti puku, razume. Ko ume da je rastavi i sastavi bre od mene, taj je
umetnik. Umetnost je postavljanje protupeadijskih nagaznorasprskavajuih mina, a umetnik je onaj
ko ih tako postavi da ceo vod izbaci iz stroja - zanio se Milo.
Prua Stevi au punu do vrha, pa je kucne svojom, pomirie, a onda trzajem saspe u sebe zabacujui
pritom glavu.
- Jeste, potpuno se slaem.
- Nema vie leba ovde da trai, probisvet obini, niti vojsku nije mogo da odslui ko ovek. A ja sad
mora da crvenim pred svojima dole. U zemlju da propadam od stida pred burazerima, razume.
- To nije dobro.
Vrti Milo glavom, natoi ponovo, kucne pa trne.
- Dobraaaa! - ree i punim dlanom obrie usta.
- Nesposoban. Ne-spo-so-ban - rastee Stevo slogove - crno na belo lepo pie u vojnoj knjiici mog
sina jedinca, n e s p o s o b a n. Razume, nesposoban.
- Ajde, pusti sad to, bilo pa prolo, ne moe vreme da vrati. Rae popij koju - prui mu Milo au.
Stevo je zahvalno uzme i isprazni. Odloi je na stoli i na as se zamisli.
- Ma zna to u da ti kaem, nemoj da me krivo shvati, ovo govorim ko otac, a ne kao tatijaznam,
oficir JNA, ma... - zastane na trenutak.
- Reci, bre.
- Ma ne znam, to ti je neto ko da mi je no evo ovde - lupa se akom po prsima - ali, ponavljam, ovo
govorim kao otac, a ne ko...
- Pa reci bre, svoji smo.
- Ne smem, razume, ne smem to da...
- Ako nee meni da kae, e onda ga jebi.
- Ma zna ta u da ti kaem, e, da je i ovu ustaku uspeo da odslui, razume ta hou da kaem ispali Stevo kao da je skinuo veliki teret s due. Kao da je istisnuo bolni, gnojni ir i sada osjea
olakanje makar i dalje boli.
- E ovo ne razumem pa da ga jebe.
- Ma bilo bi mi lake, razume, bio bi svoj ovek.
- Ajde bre, sad preteruje.
Milo zapali novu cigaretu.
- Vojska je vojska - nije se dao Stevo - ko e posle da te pita kad si i koju si sluio. Bitno je da se
odslui ma kakva da je.
- To da, tu ima pravo, ali ipak ovo je poluvojska. Tu ne zna ko pije, a ko plaa.
- Poluvojska, poluovek, barem to, ovako nije ni pola oveka.

- He, he poluvojska, poluovek - smije se Milo i zabije mali prst duboko u uho.
- Vojska treba da se odslui pa ma kakva ona bila - znaajno ree Stevo gledajui negdje u daljinu,
iza Tvornice parnih kotlova.
Milo odmjerava ukastu mast na noktu.
- Ako ni zbog ega drugog, ono zbog devojke - nastavi Stevo.
- Kakve devojke? - upita Milo.
- Potene, potene devojke.
- Malo je potenih devojaka danas.
- Ovako vucara naokolo kurve. Ma ta kurve, ja ne znam jesu li to uopte pike. Pizda li im materina
nastrana. Da im pizda materina. Vie ne znam ko je muko, ko ensko. Razume. Nekad se to znalo, a
sad u kurac i s tim, s tim polovima. Koja potena devojka e da ga uzme ovakvog.
Sunce je uranjalo za neboder. Na balkonima se suilo rublje. Dolje na igralitu klinci su glasno bacali
loptu na ko. Malo dalje, u parku, cvilila je ljuljaka.
- Mojca - sjetno e Milo gledajui prema suncu - to je bila pika.
- Molim ? - trgne se Stevo.
- Piketina i po.
- Ko, bre?
- Mojca, Velenje, veernica, zar se ne sea?
Gladi Milo poutjele brie. Onda napuni prazne ae.
- Uuuuu, kako se ne bi seao - ta je volela kurac.
Sjedne Stevo na pletenu stolicu, podigne au prema nebu, gleda kako lomi svjetlo.
- A Radmila, sea li se, iz kantine?
- Uuuuu, ta je bila u stanju da onesposobi ivu silu za no. Ko protupeadijska mina. Ha ha ha.
- I materijalna sredstva, ha, ha, ha - nadoda Milo grcajui od smijeha.
- Ha, ha, ha, bila je ko poteznorasprskavajua. Nategne je, a ona prasne.
Boca se bliila kraju. Sunce je nestalo. Na igralitu vie nije bilo nikoga. Ljuljaka se umirila.
- To su bila vremena - sjetno e Milo i ustane. S poda podigne razbijeni goblen Kosovka devojka i
stavi ga na stol.
- Stevo, crni Stevo - pa kud nju da razbije?
- Pusti bre, pao mi mrak na oi, nisam znao ta radim.
- to ba nju, crni Stevo.
Ode Milo k sebi u stan po novu bocu ljivovica - Uice 97. Lupi njome o stol. ahovske figure
popadaju.
- Piemo.
Naizmjenino su otpijali u dugim gutljajima.
- iveo drug Tito! - vikne Stevo nakon treeg gutljaja.
- iveo! - prihvati Milo.

- ivela Jugoslavija!
- ivela JNA!
- ivela!
- iveli nesvrstani!
- iveli!
- iveo AVNOJ!
- iveo!
- ivelo bratstvo i jedinstvo!
- ivelo!
- iveo drug Moa Pijade!
- iveo drug Moa!
- iveo drug Edvard Kardelj!
- iveo drug Kardelj!
- iveli sedam sekretara SKOJ-a!
- iveli!
- iveo Pero Popovi Aga!
- iveo!
- iveo Janko Mii!
- iveo!
- iveo Josip Kolombo!
- iveo!
- iveo ikica Jovanovi panac!
- iveo!
- ivela Bitka za ranjenike, to jest Peta neprijateljska ofenziva!
- ivela!
- ivela esta neprijateljska ofenziva!
- ivela!
- I sedma!
- ivela!
- I Prva, i Druga, i Trea, i etvrta, i Peta, i..
- To si ve reko!
- Jebiga, ivele sve neprijateljske ofenzive!
- ivele!
- ivelo Jajce!
- iveo kurac.
- Ha, ha, ha, ha, ha...
- ivela Drina! - izguvanu kutiju baci preko balkonske ograde.
- ivela prepeenica! - potegne Stevo junaki gutljaj.
Fabrike radnicima. Bolje grob, nego rob. Trst je na. Neumorno su, jedva stojei, u toplu zagrebaku

no s desetog kata nebodera na Volovici izvikivali parole.

Odjednom Stevo nestane u sobi. Milo pripali novu slinavu cigaretu.
Za desetak minuta vrati se Stevo u maslinastozelenoj uniformi. Ukoi se ispred Miloa. Salutira, a
lijevu ruku opruio uz tijelo dirajui srednjim prstom av hlaa.
- Drue potpukovnie, ispred Komunistike partije i oruanih snaga SFRJ saoptavam da emo danas,
dvadeset i estog septembra, na ovom istorijskom mestu udariti temelje nove Jugoslavije. Krajnje je
vreme da se odupremo, ako treba i oruanom borbom, adaji nacionalizma, separatizma i kapitalizma,
koja uzima sve vie maha i prodire u sve pore naeg drutva. Sve je manje komunista meu
omladinom, ne cene se tekovine narodnooslobodilake borbe, ne ceni se lik i delo marala Tita, a
samoupravna akta izbaena su iz naih fabrika. Pod lanom krinkom emokratije zapadni Nemci
potpomognuti crkvenim krugovima i njihovi ovdanji sluge ele ponovo da od nas naprave robove.
Stoga, krajnje je vreme da svi mi, rodoljubi, komunisti, humanisti, radni ljudi i graani, radnika
klasa, svi narodi i narodnosti, pa i poteni Albanci, zbijemo svoje redove kao nekad i odluno se
odupremo. Recimo NE!
Vikao je tako da su mu iskoile vratne ile. Milo se usidrio za ogradu i netremice slua.
- Bravo drue, tako se govori - zagrli Stevu.
- U tu svrhu treba da organizujemo svoju vojsku i ilegalne elije. Probudimo narod.
- Tako je, drue.
- Sabotaama i diverzijama ometajmo okupatorov san.
- Tako je.
- Broj jedan, izdaemo proglas i podeliti narodu.
- Tako je, napiimo letke koje emo podeliti.
- Samo, trebae nam pouzdani ljudi, ne smemo da se izlaemo rizicima hapenja.
- Jeste, u pravu si, letke bi mogli kuriri da podele.
- Gde emo da ih naemo?
- Kako gde, pa imamo ih na svakom koraku, evo recimo deca, ko bi uopte posumnjao na njih. Na
primer, unue od Kalianina. Pozna Kalianina?
- Ih, kako ga ne bi znao, sluili smo skupa tri godine u Mitrovici, to su bila vremena.
- Eto, taj Kalianin svoje unue vaspita u pravom borbenom duhu, razume. Nema ti kod njega cilemile. Pravi ovek. Onda onaj Omerovi, zastavnik, isto ima unue.
- Omerovi? Ma goni ga u pizdu materinu! Nekad se kleo u Tita i Partiju, a sad ne mogu hodnikom da
proem od njegovih cipela.
- Pa dobro sad, nai emo.
Stevo padne u pletenu stolicu. Milo zamiljeno gleda u daljinu prema tamnoj silueti dimnjaka.
- ta misli? Bi li mogli napisati, ponovo: Recimo istorijsko ne.
- Ma jok, ko ti od ove omladine zna ta je bilo etrdesetosme, ne moemo ih tako pridobiti. Treba
neto savremenije, razume. Moda: Dignimo Jugoslaviju iz pepela u cvee.
- U kurac ti i cvee, vidi se da ti je sin umetnik - bocne ga Milo.
- Miloe, pazi ta govori, skoi Stevo na noge, prevrne opet stoli, ahovske figure se opet raspu po
podu.

- Smiri se, smiri se - hteo sam da kaem da to zvui premlako, nismo hipici, jebo ga ti. Omladini
treba poticaj, izazov, borba, akcija, razume, neto ta e da ih pokrene, da im prou trnci kad to
vide. Kao ilegalcima. Na primer: Svi na noge, oruje u ruke.
- Znam, setio sam se.
- Kako, reci.
- Nazvaemo Uzelca, on e da nam smisli neto lepo. Razume, poten ovek, na je. Objavljivo je u
Frontu, lanke, pesme i tako to.
Naitan ovek.
- Vrlo dobro.
Pet puta zazvrnda telefon dok se s druge strane ne javi pospani glas.
- Alo, ko je?
- ivela sloboda, drue! elimo neto snano, to e da pokrene mlade - nerazgovjetno je mumljao
Stevo u slualicu.
- Mar u pizdu materinu! - bijesno tresne slualicu Uzelac.
- ta kae, ta kae? nagurava Milo uho na slualicu.
- Odbija saradnju - razoarano e Stevo - narod e da mu sudi.
Stevo nesigurnim korakom krene prema vratima na kojima je velikim slovima pisalo: DONT
DISTURB. Bijesno lupi akom u vrata koja se irom otvore. S prezirom venka po sobi.
- Revoluciju poinjem od sopstvenog praga!
Rairenim rukama grabi poveu hrpu uredno sloenih ploa.
Raspu se posvuda.
- The Rolling Stones - ita jedva fokusirajui slova - mar u pizdu materinu kontrarevolucionarnu!
Zavitla je kroz otvoreni prozor u toplu no.
- U2, fiju, u tri pike materine!
- Stooges, napolje!
- Pihies, napolje! - pridrui se Milo netom zapoetoj revoluciji.
Raa se sunce nad Volovicom. Prvi jutarnji tramvaji izlaze iz spremita. Postavljaju se tandovi na
maloj trnici. Dva neobina lika, zagrljeni, s desetog kata iz sveg glasa kroz otvoren prozor pjevaju:
Uz Marala Tita,junakoga sina
Nas nee ni pakao smest
Mi diemo elo i kroimo smelo
I vrsto mi stiskamo pest.

Samo za one koji vole happy end

33 JEKA ZDESNA
Jo jedna u nizu mafijakih likvidacija. Zagreb, 28. rujna. - Jedinko S. (51) ubijen je juer u 22,15
sati u irem sreditu Zagreba, nedaleko Autobusnog kolodvora. Nepoznati ubojica, za kojim policija
traga, ispalio je u njega vie hitaca iz neposredne blizine iz zasad nepoznatog oruja. Jedinko S.
navodno je bio jedan od glavnih ljudi zagrebakog podzemlja. Odgovor na sva pitanja upuena
policiji na konferenciji za novinare u PU zagrebakoj bio je da policija uti u cilju daljnje istrage.
(I.B.)

Chita(m) 05.2012.