Miljenko Smoje

Dnevnik jednog
penzionera
Jednogodinje osobno iskustvo

Digitalizacija Knjiga : | Equilibrium |

KAZALO
Od danas - sam sebi ef! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
Sve je palo u vodu
10
Razgovori uein blagdana
15
Oemo li krepat od smija?
20
Di u sa miljunima?
24
Kolodvorska idila
30
Kroz neveru zabordiali u novo lito
34
Izmeu Splita i Zagreba
42
Kaj n a n pak moreju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
Kolumbo - govno od ovika
55
Oriana - pekinka patka i makice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
Adio, bili grade! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
Lip je Split iz Zagreba, a Zagreb iz Splita
85
O pasima, bakalaru i Las Vegasu
95
Balun bez uta i guta . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
Za kil ribe na Pacifik!
112
Starost i mladost
Lipo li je u spizu odit!
Najlipi standard na svitu
Fenomenalni rekordi pekarije
Flota
Nae more i naa unutranjost
Svete nedije i radni dani
Prvomajske kice i kiceti
Split je bez rii reka sve a mu je na srcu

121
129
136
143
148
157
161
166
173

Stoj dijesi!
Lako li se danas priranit!
Spasit e nas UNESCO
Mirakul do mirakula
Aneli i prostata
Svrija je kurbin pir
Devalvacija u Veneciji
J a h t a u ibenskoj luci
Veliki su puti od Splita do olte
Skitnje po raju zemaljskome
Grube, porke rii
Na brodu
Doli lipo vrime!
Makinjeta
Smino trite
a nan je init
Muzuviri

180
186
194
202
210
217
223
230
236
243
252
259
261
265
268
270
273

Ventule, paruni i Franeine

Bez kufera i vetiti
Velika avantura d u h a i tila
tauni, judi i uspomene
J u d i i pasi
Jahta, jahta je mene najidila!
Zagrebaki susreti
Lipa, tuna dalmatinska jesen
Deset minuti na Prokurative
Ferate, oteli, oceani
Od ufitado ferate
a gladniji, to zdraviji!
Sve za presti
etnja kroz butige, lokale i libre

276
284
289
293
301
305
310
322
332
336
345
353
360
365

Male stvari iz Veloga mista

373
U snigu, ledu i kii
380
Sunce, led, mrak i svitlost
386
Novi ivot, novi sadraji
391
U iekivanju Nove: Pamet u glavu . . . . . . . . . . . . . . . . . . 397
Diktatura trgovine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 399
Veliki vija u Miinchen
404
Dalmacija u Beu
411
I sa penzijon ka lord

421

Feraton od Hungarije priko Subotice i Beograda

do Splita

431

OD DANAS - SAM SEBI EF!

16. XI 1979.
Cilu cilcatu boju no nisan oka stiska. Dugo san ita
dok mi god nisu poele oi suzit, onda san udunija letriku,
lea u mraku, privra se po posteji, ali san nikako na oi. Ni
san nervoast nego san uzbuen. Zovedu me na komejun
radi penjuna. U sedan uri moran bit na Socijalni, soba br.
58. Sad su eter bota, jo tri ure ekanja, neizvjesnosti. Dien se, brijen, kuvan kafu, puin. Ovako uzbuen nisan
bija njanci onda kad san se enija oli polaga ispite.
Ne ti a su to veliki trenuci? Nisan ni zapantija te da
tume. J e r oeni se i, ako te ne kunferi, rastavi se. Oli kad
polae i pade, vrati se u drugi rok.
Penjun! Mirovina! Koja lipa, koja sveta ri! Koji je
ono lude reka - jema bit Hemingway - da je penzija naj
odvratnija besida. Zato i je onako svrija. Ubija se iz pu
ke. A poajedu li me u penjun, meni e, bogami, upalit
puka drugovaije.
Ja, bogami, trevijen sve vie naega mladoga svita koji
govori o penjunu. J u r se zaposli i ve govori kako jema
godinu dan radnoga staa. Oli, ako se ne zaposli, omar pla
e kako mu ne tee radni sta. A moga je bit cilu godinu
blie penjunu.
Meni do punoga radnoga staa fali jo pet oli est godin.
Puno. A naradija san se. I tufalo me. I radni kapacitet mi
se naglo smanjija.
Ritko koji novinar doeka penjun. More bit od deset
jedan. Niti toko. Masovno partiju jedan za drugin u najbojin godinan. Od nai novinari doekali su penjun samo
stari ogelja i stari Korek, i to zato a su ili u penjun
pri vrimena.

Jo po ure...
I ja san se odluija uvrstit u te ritkosti. Jo pri godinu
dan ia san u likara i reka mu da bi tija po u penjun.
- Ne morete ako niste bolesni.
- Nije da san ba zdrav, kripje tot i tamo, ali vi, doture,
udrite malo eu dijagnozu. Napiite koju rigu vie.
Viita me i poeja avat na preglede, na analize, i kad
san sve karte donija, govori mi:
- Nemojte se alit sa zdravjen!
- a je, doture, oli ne mogu u penjun?
- Bilo bi boje da ne morete!
- Onda mogu?
- Na alost, skupilo se u vas za dva penjuna.
Kad me to reka, tija san ga ciloga izjubit.
- Fala van, doture, nikad van ovo neu zaboravit.
- Ne biste morali bit tako veseli!
- Kako neu bit vesel kad gren u penjun?
- Ali zdravje!
- K vragu, doture, zdravje, lako u ja za zdravje, samo
neka se ja uvatin penjuna!
Nita nikad ovi likari needu razumit. Oni ne moredu
nikako svatit da je boje bit u penjun makar bolestan, ne
go zdrav na radu.
Sve san karte, sve analize prida i evo ve sedan miseci
ekan poziv i dren da mi se sluajno nije zdravje a po
pravilo, da se analize nisu poboljale. Ajme, koja bi to bila
katastrofa!
Digla mi se i ena. Zna san a e pitat:
- Jesi li se okupa? Jesi li prominija mudante?
Izlazin. Jo po ure i odluit e se moja sudbina.
Prva estitka
Sve je ilo lake, jednostavnije i bre nego a s a n mislija.
Preidente komejuna je gleda analize i daktilografkinji
izdiktira pet-est latinski besid.
Govori mi:
- Od danas ste penjunat!

Nisan se moga dignut s katrige. Smanta san se. Nita

nisan reka.
Pogleda san na leroj. Bilo je sedan uri i etrnajst mi
nuti.
Nisan ni piva, ni skaka, ni vika, ni inija tumbule, nego
san se, nikako vas prazan, upalj dovuka do otela "Marjan". Gren popit kafu i u kafanu najden jednoga naeg
poznatog starog likara.
Pita me a je novo.
- Nita, moj doture.
- A Homeini, Amerikanci, kako vi prognozirate da bi se
mogla razvijat situacija?
- Jebe me se, moj doture, ja san u penjun!
- A okad?
- J e m a pet minuti!
- estitan, drago mi je.
- Fala, fala, moj doture!
Evo a oe re pametan, mudar ovik. Nije me pita a
mi je, nije se interesira za moju zdravstvenu sliku, nego
mi je lipo, ka pravi ovik, estita na penjunu. I to me
omar razvedrilo.
Zdravo, kolega!
Iz otela telefonski zoven enu.
- Ko je? - javja mi se.
- Penzioner!
- Prdonjo stari!
Tren javit novitad mome prijateju antu i najden ga
sa mulon u ruke.
- Zdravo, kolega!
Stari lisac pogodija je otprve:
- Onda ti je upalila puka?
- J e , je, moj kolega!
- estitan, estitan. Jo a emo se napit danas?
- Oemo, oemo!
- A koliko su ti pinez odredili?
- Ne znan. Dat edu mi moj gibirung. Bit e za koru
kruva!

- Bit e tebi i za vino, ne boj se!

Gren se javit mojima u redakciju. Vazimjen taksi, neka
kurbina dica vidu a oe re gospodin penzioner. Nikome
nita ne govorin nego najpri gren u sekretarice izmatat
karte, notee, lapie, flomastere. Daje mi plik karte za makinjetu.
- Daj jo!
udi se sekretarica a e mi pusta karta:
- Oli ete pisat novu seriju?
Oprotajni bierin
Tek kad san se oskrbija, govorin jon da vie nisan lan
kolektiva.
- Kako niste?
- Gotovo je, u penjun san.
- Pa ta omar niste rekli?
- Bogati, oli ja ne znan svoj kolektiv, pa da mi ne date
notee i karte.
Javjan se direturu i glavnome uredniku i pijemo opro
tajni bierin. Zbogojin, drugovi. Od danas nima za mene
vie efova. Od danas ja san sam sebi jedini ef!
Nima vie telefoni, rukopisi, narubi, rokova...
- Oli vie nee pisat?
- Ako me bude voja, kad me bude voja i ta me bude
voja.
I to san svrija, a tek je deset uri. Di u sad?
Mislin se di more po jedan poteni penjunat. A priko pekarije i pazara! Ne znan poto je kruv, poto cukar, mliko, meso, zeje. Sad sve to moran nauit, da se
mogu kreat u penzionerskim krugovima. Koji bi ja bija
penjunat a da te osnovne stvari ne znan? Moran izvrit
cilu tudiju cina.
Dobar sinjal
Na pekariju malo ribe. Gruba vrimena i ne lovi se.
Samo nito gavuni, i to po osan ijad! Ovo bi trebalo poet
apsit! Kako gavuni moredu bit priko etiri dolora kil?

Ma di to na svitu jema? A u New Zealandu kil jastogi

- dolor!
Najboje mi se pripomistit u Novi Zeland, pa neka mi ta
mo ajedu penjun. ivit u ka lord.
Na pazar su stigle prve zagorske, kajkavske tuke - dvanajst ijad kil!
Nita ne kupujen, samo merkan, tudiran. Svratin u
"Belvija" na kafu. I kafa - dolor. Skupji smo od Amerike.
Evo, poeja san ronjat. Dobar sinjal; pritvaran se u pra
voga penjunata.
Poza obida itan, lein, sluan radijo, spavan.
Pononi pozdrav
Prid veer izajden vanka, etan s prijatejima, sedin u
restoran, i juto tue ponoa a ja se penjen uza skale. Po
lako otvaran vrata. ula me:
- Oo, je li ovo ura kad penzioneri doma dolazidu?
- Ree li jo jednu ri, omar gren vanka u disko!
- Mo, ali pri obuci kratke gae jerbo si i tako ia na
ditinjstvo.
Najidila me. Jopet ne mogu zaspat. Privren se po posteji, svata mislin i sitin se kako to da jo nikor nije opisa
prvi dan u penjunu. Oli ja bar to nisan ita. Smista se
dien i poinjen tu po makinjeti.
Eto, tako je poeja ovi moj Dnevnik jednoga penzionera.
Ko zna a u sve u n u t r a zapiivat?

SVE JE PALO U VODU

PETAK, 23. XI
Gospe moja, koje san sve lipe planove kroji, a u sve
init i kako u se divertit kad pojden u penjun, a evo, da
ni prolazidu a ja nita! Ama ba nita!
Od svi moji lipi planov nisan ostvarija njanci jedan po
sto! Zato nisan, ne znan. Svaku veer odluin: gotovo je,
ujutru poinjemo. A nikako poet.
Mislija san kako u svako jutro odit u Naunu bibjoteku,
vrtit libre, prouit nike stvari koje me zanimadu a nisan
dosad jema vrimena. Guta san, tra ruke pri samoj pomisli
kako u proirit svoje oskudno obrazovanje: vanka kia
pada a ja vrtin libre, biljein, sintetiziran gradivo, irin
vidike...
I ba ti dan kad san vrsto odluija poet, nakon veliki
ki, razvedrilo se nebo, povirilo sunce. I di u sunani dan
provest u bibjoteku! Triba bit lud. A ni boje etat!
Planiran napisat i jedan veliki roman. Sve mi je u glavu,
samo sist i pisat. Ve bi ja to bija davno uinija da nisan bija ovin prokletin novinarskin zanaton razapet na sve stra
ne. Ne more se ovik profesionalno bavit novinarstvom,
punit svaki dan novinske stupce, a onda posli tega jopet
pisat roman, ka da mu je to hobi.
I eka san penjun da pomen svoje veliko dilo. Zavidija
san knjievnicima koji moredu lipo, polako, esno radit.
Samo dvi-tri rige na dan i kroz eter godine skupi se romanina. A koji pie uijavu karticu na dan, ti je ve pro
duktivan ka Balzac.
A meni su znali na telefon naruit temu i do po ure pi
tat:
- A a je, oli jo feljton nije gotov?
A tamparija eka.

Nikad nisan jema vrimena poteno ispravit rukopis, i

puno mi se puti dogodilo da bi poeja mislit, da bi mi ideje
kopjale tek kad bi rukopis, odnosno mainopis, preda. I
onda bi se griza.
Na dane bi proizveja vie kartic nego daktilografkinja.
Koliko puti mi se dogodilo da vrtin stare novine od pri
dvadeset, trideset godin (kad su se lanci ritko potpisivali),
pa ne znan jesan li ja to napisa oli ko drugi.
eka san penjun, sniva kako u onda poet estito,
pomnjivo, studiozno radit, mislit, svaku napisanu reeni
cu gladit, stivavat rii da jemadu ritam, muiku, i evo,
penjun je doa, dani prolazidu, a ja nita.
Dosad san vie pisa nego mislija, a sad niti radin niti
mislin.
U posteju me zna uvatit i deveta ura, i onda jedino mi
slin kako u ta pri izletit vanka. Opravdanje mi je da niman kafe i moran je po vanka popit.
(Interesantno je to da svi bufeti, svi kafii, snekovi, ba
rovi, sve kafane i oteli jemadu kafu, a za narod je nima. Ko
njima daje kafu? Kako oni najdu? Okle je vadu?)
Seden u kafanu, tijen novine, onda se zavrtin po gradu,
obajden pekariju i pazar, svratin u koju butigu i eto me
doma za obid. Ako obid nije gotov, dok ekan, sedan za
makinju i brzometno opalin desetak reenic ovega moga
jadnoga penjunatskog dnevnika. Evo je zove:
- Ja gren jist. Juva je na stolu, oladit e se. Evo, ja jin.
A mater me zvala:
- Ajmo blagovati
Jopet zove. Moran prekinut. Gren jist.
Ne volin grube rii
Poza obida poinen malo, tijen novine, ubijen oko. Prvi
put u novinan vidin obavist za penzionere; niki sastanci po
mjesnin zajednican, oli da e in se ovi dan davat obveznice
o zajma. Njima, odnosno nan, uvik zanjima!
Ne znan triba li se javit Udruenju penzioneri oli edu
me oni sami pozvat. Ne mili mi se tamo po jerbo edu
omar trait da uplatin pogrebninu. Nike rii ne volin, gru-

be su, a pogrebnina je najgrubja od svi koje znan. Platit

pogrebninu, to je za me isto ka po izabrat kasil. Bogami,
neu! Udruenje penzioneri nee me vidit.
Veliko otkrie
Dogodila mi se neobina stvar. Otkrija san radijo. Za
pravo, nisan ga otkrija nego san ga poeja sluat.
Radijo san slua jedino u vrime rata, dok je to bilo za
branjeno, kad smo svi s uvon uz radijo-prijemnik vatali
London. A okad je svrija rat, zaboravija san da radijo
postoji. Nikoliko san godin i pisa za radijo i govorija priko
radija, a nikad ga nisan slua. Bija san meju prvima koji
je progovorija sa Radijo-Splita, a evo, sve do niki dan ni
an zna kad Radijo-Split radi, kad emitira program i na
kojemu valu. U moju sobu nije nikad uliza nikakvi apa
rat. Samo posteja, stol, karta, makinja, libri... Sad drin
tranzistor ispod kuina. Znan i zaspat, a muika mi svira.
Uz muiku se i probudin, i jo mi radijo ree koja je ura.
Jo blaenoga izuma, est ijad puti boji od televizije! Sveta
sprava! Probudi me sa muikon, zaeli mi dobro jutro, re
e mi koja je u r a i informira me o svemu a se dogodilo
po svitu dok san ja spava. A ne moran ustat iz posteje, ne
moran njanci oi otvorit.
Sritni petak
Televiziju san ritko gleda, jedino ako je prenos koje uta
kmice, a sad i utakmicu vie volin sluat na radijo nego je
gledat na televiziju.
Radijo od tebe ne ie nikakvi napor. Lei, spava, a
radijo ti piva, apje, daje ti informacije, ui te, obrazuje,
piva ti uspavanke i budnice, uspavljuje te i budi.
Jutros, ne znan koji je danas datum, dvadeset i dva oli
i tri, more bit i etiri, samo znan da je petak (asti Gospu,
osan dan je da san u penjun, prva nedija je prola, mo
glo bi se i proslavit), dakle, jutros budi me radijo i apje
mi da su poevi od prvog sinja 1980. godine svima penjunatima poveane penzije za priko jedanajst posto.

Jo divote, majko moja! Jo lipo li je bit penjunat! Pri

osan dan san ia u penjun, a ve mi kreije jedanajst po
sto. Bude li uvik ovako, ma ne svaki osan dan, nego svaki
misec neka krei, jemat u kroz koju godinu penjun trista
miljardi na misec.
Da znan koju su mi penziju odredili, sad bi moga ra
unat koliko u dobit vika. Recimo, pretpostavimo da su
mi dali miljun dinari, onda bi sad moga omar jemat priko
miljun i sto ijad.
Od dragosti jubin tranzistor i pada mi na pamet kako
bi tribalo omar kupit radijo koje te budi u odreenu uru,
ka velerin.
velerin je monstrum
velerin je grub, tik-tae, to tik-takanje gre na nerve, ne
da ti spavat i budi te surovo, sa reskon, runon zvonjavon,
jo i pome skakuat po tavalinu ka da je pijan, velerin
je nakazan, batast, jema i kratke bataste noice, velerin
je monstrum.
A tranzistor navije na est uri i juto u est budi te lipa
muika, eli ti dobro jutro, govori ti kakvo je vanka vrime...
Ko zna a e jo meni sve past na pamet, u ta u se
sve prometnut?
U Francusku je velika moda da stariji judi, najee
penjunati, pomu tudirat, i oni su takozvani "tudenti
treeg doba". I uidu boje od mladi. Pari mi se da bi ja sad
ka od ale moga napisat doktorsku dizertaciju. Ne ti a je
to u n a s teko, pogotovo u ovakoj inflaciji doktorati. Neu!
Neu se po porkavat. Jeman i pametnijeg posla.
A onda, pod starost bi me poeli zvat "doktore" i parilo
bi mi se da me svit uvatija u ir, da me zajebaju.
Veliki nerad
Danas je utorak, ali jopet ne znan koji je datum - j e m a
bit dvadeset i sedmi, je, dvadeset i sedmi, jer prikosutra
je feta. Evo, etiri dana nisan napisa njanci rige, nisan
jema vrimena jer me svaki put kad bi doa izvanka obid
eka na stolu. Bude li se nastavila ova urednost, gotovo je
s mojin dnevnikon.

Nita ne radin. Lipi su dani pa etan, vrtin se po ka

fiima i bufetima. I svud je sve puno. Najpri san uliza u
"Bobisa" u Marmontovu i ne mo pristupit banku. Krcato!
Gren u drugi kafe - isto. U bufet najranije svi lou. A ta
je ovo, di smo?
Danas je radni dan, svi bi morali bit na posal oli u skulu.
U Split jema osandeset ijad zaposleni, pedest ijad po
skulan, a ostalo su starci i dica. Oni koji radidu morali bidu sad radit, bit u fabrike, u kancelarije; skulari u skule,
studenti na predavanje. A pari mi se da su svi vanka, na
ulice, po bufetima.
Ko onda radi, za majku boju?
Puna pekarija, pune ulice, pun pazar, ibadu tonobili,
vozidu se judi, eta mladost po Rivi, sidi po kafanan. Usrid
radnoga dana.
Sve je vanka, samo nima starci i dice. Ne vidin ni penjunate. Okad san ja ia u penjun, jema bit da su se svi
povukli.
Iz Velog mista
Kako se ove dane snima po Splitu serija Velo misto
koju san jo pri dvi-tri godine napisa ka faturetu, to me
svaki as fermaju moji sugraani i dajedu mi nove ideje
za seriju.
- Jesi li stavija u seriju macakana? - pita me jedan moj
stari prijatej.
- Ajme, nisan!
- Kako si to moga zaudobit?
- Ubij me! Nisan. Ko e na sve mislit!
Sutradan jopet me trevi na Pjacu.
- Jesi li ubacija macakana?
- A nisan.
- Boje da jo nisi. Jeman ideju. Evo ovako. Prazna uli
ca. Gre macakan. purtil mu na rame. Iz portuna izleti
pas. purtil ga poklopi. Pas ini kain, kain...
I serija poinje!
Fala ti ka bratu. Omar tren doma napisat.
I evo, zapisa san.

RAZGOVORI UEIN BLAGDANA:

Republiko, majko naa...!
25. XI 1979.
Niki dan pita mene moj prijatej anto:
- Je li, a je pri u staro doba bija Boi, sad je n a n to
na Dan Republike!
- J e , moj anto, lipo si to reka, ka da si mi iz just oteja.
Ovo je na najvei i to ispovidni blagdan, u ovi dan rodila
se n a a Republika!
- Bog jon da svaku sriu i zdravlje! Je se opotenila.
Okad je svita i vika, nikad nije bilo ovakve sritne drave.
Niti je bilo, niti e je vie bit. Koji put, kad ne mogu zaspat,
stavin se mislit: ja poznajen puno svita: i nai Spliani, i
kojari, i gornjaci, i di kod dojden, svud jema jist i pit, svuda
je p u n a kua svega, jemadu veltrine, tapete, televizore, vetite, kapote, tonobile, brode, i jema pusti godin da nisan
uja da se ko tui, da ree - slabo mi je.
- Nije tako, moj anto, jema i gladnega i ednega svita!
Planuja je:
- Nima! Nije istina! Lae! Evo, jednega, samo jednega
mi siromaja kai i omar ga dovedi u mene neka dere i loe.
- A oni bidni koji su na dijetu, kojima su likari zabranili
i jist, i pit i puit?
I on se nasmija:
- Sve ti okrene. Ali je, je... Ti boga, a to jema bit gru
bo? Sve jema, a ne mo dat ivotu na voju. Sve je vie bidnoga svita koji dri regulu, stoji na dijetu, bati glad. Eno,
prvi moj brat Bepo tii se regule, ne smi pit, a ji brez soli,
i to malo ka ti.
- Drava je sve to kriva, drava, moj anto!
- a je bidna drava sad kriva? Zato?

- Evo ovako. Velika je obilanca, a narod je ingorad, ni

ma mire...
- A a emo init kad ne fali, kad pritie?
- Nabubaj se u podne, nabubaj se uveer i mora te vrag
odnit!
- E, da ni i marende. Bravo, zaudobija san ti i ovu ka
zat... Juer, ne, laen, prikjuer ujutru, zove me prijatej da
gremo u bufet izist tripice. Nisan izija dva peruna, nisan
moga, bile su tvrde...
- Bit e isto popija kvarat?
- Jesan i po litre! Nego a san ono tija re, an bravo,
zove on kamarjera za platit, i promisli, ne daje pineze, nego
vadi iz portafoja nike male bulentine. Ja san mislija da se
ali. A konobar ji vazimje. a je, koji su to novi pinezi sad
u promet? Govori, ovo su bonovi. Ma koji bonovi? Bonovi,
bome, govori on, a mi daje poduzee za marendu.
- Milost ti Isusovu, i poduzee ti daje bone da gre va
nka derat tripice? - I kune mi se da je! - Reci mi, je li to
more bit, oli su me uvatili u ir?
- Oli i to nisi zna, da svakome sad dajedu ujutro ma
rendu?
- Ne, nan penjunatima jo nisu poeli davat.
- Ma samo onima koji radidu.
- Ajme meni lude drave, svu emo je rasut! Eto, da mi
je ko to pria, ja mu ne bi virova. Ko more zamislit da more
postojat drava koja narodu za marendu plaa tripice. Nu
ti boga, sminoga zakona! Ko se to samo sitija?
Bez slubenog saopenja
I tako smo dugo, lipo i esno razgovarali o dravi, dakle
o dravnin poslovima, a brujet je bija gotov i nismo jemali
vrimena donit slubeno saopenje.
A niki jo govoridu da je brujet boji kad stane, kad se
oladi. Dat edu n a n indiric, puno se ti razumidu u spizu!
I dok smo jili, drali smo govore kontra likari, dijete i
regule.
- Puno danas znadu ovi likari. A ne moredu po k vra
gu, oni i njijove ricete! Samo popizdiju narod! Jij ti i pij,
mali, a bit e a bude. Oli se jedan uva pa je isto partija!

Evo, meni je niki dan osandeset godin pasalo, a vas san

ka momak. A zna a mene dri? Vino, vino, moj sinko!
A da je jo ono vino ka a je bilo u staro doba! Sluaj ti
mene: danas je sve ijadu puti boje nego a je pri bilo, sa
mo je vino slabije. Jo da je uinit kombinacjun: OVA DR
AVA, A ONO VINO!
Sutradan ga najden di vodi borbu sa friideron. Nabija
ga je do vrja pa ga ne more zatvorit i ispadaju iznutra krila
od kokoke, vrati o janjca, suvo meso, lignje, glamci...
- a to ini, jesi li poludija?
- Kako u kad ne more stat!
- Nita na silu, lipo, polako, pomnjivo, sve emo stivat.
Ako snig zamete
Sve iz friidera vadimo i inimo novi raspored. Koliko
je ti fagoti, ne more na stol stat. Odmotan svaku kartu i
gledan a je unutra. Sve meso. Rebra, jazik, mulam, asti
onu Gospu, i muda o brava.
- a ti zna, ovo je slako ka cukar.
- A koliko si ovo nakupova, oli e lave ranit?
- A sad za Dan Republike bit e dva dana sve zatvore
no!
- J e m a jo eter dana do Republike.
- A neka snig zamete?
- Oli ne vidi da vrime gre u meko?
- J u d i su mi u otariju rekli da zove snig s mora.
- Ma koji snig?
- J e , piker je reka.
- To ti je u Gorski kotar.
- Jebi ti to, a nije i pri pet-est godin pa u Split u ovi
zeman?
- Pa neka i pade, bikarija ti je tot, kraj nosa!
- A mesar ne dojde, i di san onda?
krovadu sa glamcima stavjamo doli u prizemje fri
idera, suvo meso vanka jer se ne more pokvarit, onda
gori na pod o friidera mulam, trbuj, jazik. Otvaran gori
friz, a u n u t r a u kartu nito zamatano, zaleeno, ne mo
izvadit.

- a ti je ovo unutra?
- A a ja znan a je!
- Okad ti stoji?
- Ko zna okad?
Poadon san grata i izvadija. Bataci od kokoe!
- Mo me i ubit ali ne znan, ne spominjen se kad san
to kupija!
- a kupuje vie nego mo prodrit?
- Neka se najde! Nisan ti ni kaza, gori san obisija dva
bakalara!
- A kad emo sve to detrigat?
- Bakalar neka eka za Badnji dan.
- Pa a si jur zapriija?
- Vidi da nestaje spize po butigan! Nesriknji narod sve
e razgrabit, a jebi ti Badnji dan bez bakalara.
Ne more ova drava umrit!
Gledan moga anta i udin se kako ovik, kad je ovik,
more bit lip.
A on mi se o botu rastuija. I bocun je larga od sebe.
- a je sad? Oli vie ne pit?
- Neu! Ne marin.
- A a si se dipera?
- Molaj me, uja san grube stvari i svega me smutilo.
- A nita mi ne govori?
- Evo, sad u ti re. Sino u bufetu jedan ovik, ne zna
ga a velike je skule proa, govorija je kako ova n a a umi
re.
- Bit e reka "odumire"?
- Oli to nije sve isto?
- Nije ba isto!
- Onda bogami i ti to zna.
- Kojo?
- To da nan drava umire!
- A a si ti njemu na to reka?
- Ovoko je falilo da ga nisan udrija. Reka san mu: da
te nisan uja pisnut kontra ove drave, jerbo omar gren
zvat miliciju.

- Dobro si mu reka!
- A a se ti smije?
- Kako se neu smijat?
- Onda naoj dravi nije slabo?
- Ne boj se, anto, nima perikula! Nikad jon nije bilo
boje. I njoj i nan.
- I ja govorin. Prvi put jemamo pravu lipu dravu pa da
nan umre? Koja bi to bila eta! Onda bi bilo boje da nas
svi vrag odnese.
Napunili smo mule, nazdravili dravi i zapivali:
Republiko, majko naa...
I tako je feta poela!

OEMO LI KREPAT OD SMIJA?

Bioritam
Ulizli smo u prosinac. Pri nego san napisa "prosinac",
mislija san se ou li napisat decembar. Mi Spliani smino
brojimo misece. Ovako, sianj, vejaa, mara, travanj,
svibanj i maj misec (ali uvik Prvi maja), onda za ne falit do
kraja godine niemo: esti, sedmi, osmi misec i tako sve
do dvanajestoga.
Cilu nediju nisan njanci jedan redak napisa. J e m a bit
da mi je ovu etimanu bija slab bioritam. Eto, to je jedina
novost - poeja san virovat u bioritam. Mislija san dosad
da su to pizdarije, ali niki dan uvati me gut radit, a to se
meni ritko, puno ritko dogaalo u ivotu.
Pien brzo i dobro, pametno. Nike stvari koje san misecima riava a nikako ji riit, sad mi postaju kristalno
jasne. Falidu mi niki podaci i gren u Naunu bibjoteku i
planiran tamo radit bar dva-tri jutra. U po ure sve san na
a. Svaki libar otvaran na stranicu koja mi triba.
Sve nalazin otprve. Isto ka da mi je Duh sveti pamet
prosvitlija. Odija san le u bot, diza se u tri i omar bi na
valija na makinjetu.
ena me tira.
- a si se zalipija za makinju, ajde vanka etat! Iskoristi
ovo lipo vrime!
- Neu. Ou radit, neka neradi etaju!
U tri dana uinija san vie posla nego pri u tri miseca.
Mislija san: ovo se dogodija mirakul jer san u penjun,
osloboen svi brig i obavezi. A onda mi ena dolazi iz spize
i govori mi da je jednome oviku dala podatke za moj bio
ritam.
- Ajde k vragu ti, on i bioritam!
- On se u to razumi.

- To ti je isto ka gatat u funda od kafe.

- Virova ti oli ne virova, ali evo ti tvoj bioritam. Sad su
tvoja tri dana, sad si u kulminaciji, sve ti se poklopilo, i
intelektualna i emotivna snaga, ali od sutra ti poinje padat...
Tako je i bilo. Sutra san ve radija malo slabije. Prikosutra s mukom. Trei dan nikako.
Ogadila mi makinja. Ni libar ne mogu itat. Jedva no
vine pregledan. Vuen se ka stara pantagana. U ovi zadnji
pet-est dan jedino pametan i koristan posal koji san uinija je da san patina dva para postoli.
Molin enu da gre u tega ovika a se razumi u bioritam,
da mi kae kad e mi jopet kopjat ti svitli momenti. Je
li to dojde samo botu u ivotu, oli se ponavja u redovite
cikluse? Neka mi ovik lipo izrauna kad su moji dani, i
onda u radit samo u te dane, a u druge u linarit, sidit
uz kafu, tit foje, etat.
ovik je nidir otputova. ekan ga ka boga.
Betija koja pie
Kroz ovu tridesetak godina novinarstva jema bit da
san posta kriboman. Kad ne pien pet-est dan, onda
utin da mi nito fali. Tuno mi je vidit stol sa makinjon
i neispisanon karton po kojima pada praina. Pari ka da
san ve umra. I postajen nervoast, zapravo bolestan.
I onda moran sest za makinju, i in zaukadu slova,
omar je lake, boje.
Ja jeman i svoju definiciju ovika:
OVIK JE JEDINA BETIJA KOJA PIE.
Nije istina da je ovik jedina betija koja misli. I druge
betije mislidu, a one najpametnije (dupini, pasi, imje) je
madu svoju logiku miljenja, donosidu i zakljuke, jemadu
asocijacije. Betije se mogu smijat, mogu plakat, moredu
se bavit umjetnou. Ko piva boje od slavuja?
Betije moredu i balat. Vidija san od nji prave balete.
Moredu i glumit ka u Hudoestveni teatar. Moredu se ba
vit arhitekturom i likovnim umjetnostima. a je gnjizdo

nego skulptura, a ele i mravi su arhitekti, graevinari,

urbanisti.
Ali samo ovik pie.
Najvea nepravda
Na Dan Republike ispa mi je zub. Jo su ostala etiri,
dva gori, dva doli, a i od ta etiri dva mi se gingadu i bolidu
me.
Nadan se da u do drugi dan Dana Republike ostat bez
njanci jednoga. Skinut u brigu: vie me nikad nee mo
zub zabolit. A oli je to mala stvar? I ne spominjen se vie
kad su mi svi ti pusti zubi ispali. Odjedanput san suoen
da su ostala zadnja etiri.
Uvik san ja govorija da je velika nepravda kad nikor je
ma sva trideset i dva zuba u justima, a njanci jedan ga ne
boli. A nikor jema jedan pa ga i ti jedan boli!
Koje su samo to kolosalne socijalne razlike! Jer, oni sa
zubima dere meso, potie, rastie, grize ka vuk, a oni, bidan, bez zub, ji samo likvido.
Inae mi se ini, taki je moj dojam, da se ove godine na
fetu Dana Republike frajavalo manje nego proli godin.
Jagma i navala na butige nije bila tako silovita.
Interesantno je da je uein fete, po starom obiaju,
ve oko deset uri, nestalo kruva. Jedna stara ena je to je
dnostavno prokomentirala: "Feta je, a ka da smo u ratu!
Kruva nima. Za svaku nau fetu, nestane kruv."
Ovi put je novost da je nestalo iz butigi pruta. Izilo ga
se po kolektivima di su se uein fete inili marendini.
Nova moda
Biljein jo jednu zanimljivu pojavu. U novine san vidija i na radijo slua puste blagdanske oglase i estitke
nai radni kolektivi. I svi kolektivi bez razlike estitaju
praznik svojin radnima judima, dakle sami sebi oli bar
sebe stavidu na prvo misto, a na drugo svoje potroae,
muterije, klijente, poslovne prijateje.

Poduzee to i to estita praznik svojim radnim judima,

a kako ti radni judi sainjavadu to poduzee, onda poduze
e plaa oglas da estita samo sebi.
A odreda svima regrutima koji gredu u soldate, otac,
mater, baba, dida, sestre, zarunice elidu sritan put i ta
bri povratak.
To da in se eli sritan put - to razumin, ali kako in mo
elit ta bri povratak kad se zna koliko traje vojni rok? Pri
more do doma jedino ako se razboli, oli postane invalid,
oli dezertira.
Dakle, bidnome soldatu njegovi najblii elidu bolest,
da postane nesposoban za vojsku!
Skupi Misir
Ni za praznike nije bilo u prodaji ni kafe ni limuni. A
misecima se govori i pie o hitnoj intervenciji. Jema bit da
ekamo novu berbu.
J e d a n prijatej donija mi je paket kafe iz vicarske. Go
vori da je tamo najboja kafa esnaest ijad kil. A u nas ne
isplati se uvozit ni najgoru jer da se na nju gubi.
U tu skupu bankarsku vicarsku, govori mi da su na
rane i mandarine po franak i dvadeset centi, a u nas su
deboto etiri franka. I to nae iz doline Neretve koja je pri
tvorena u Misir. Jema bit da je to najskupji Misir na svitu!
Straj me da u tome naemu Misiru ne pomu sadit i kafu.
Bila bi po trista ijad dolori kil!
U razvijenin zemjan koje jemadu visoki standard uvik
je sve skupje. Kad smo mi bili nerazvijeni, i u nas je bilo
sve jeftino. Jema bit da smo u zanje vrime postali jedna
od najrazvijeniji zemaj na svitu. Priko svake mire smo ra
zvijeni.

DI U SA MILJUNIMA?
Danas je 16. prosinca. Juto misec dan moga penjuna. Jema bit da su me svi zaboravili. Nikor me nidir ne
zove. Nikakve karte nisan primija. Ne samo da mi poer
nije donija pineze, nego niti ne znan koju su mi penziju
odredili. Govoridu mi kolege - penzioneri da to gre polako.
More pro i eter-pet, pa i sedan-osan miseci dok se cila
ta procedura obavi. Mogu ekat, nisan bez dinara, ali isto
niman ka pri vidit na vrata poera. Vadi iz bore pineze
i govori: potpiite!
Pada mi na pamet: a a bi bilo da jeman koji kredit?
Kako bi ga sad otplaiva?
Jutros san na Pjacu jema jedan interesantan susret.
Trevija san a s n u starinu, popularnog naeg glumca Joka Viskia. Neka jema 83 godine, ne more se za nj re
da je starac. Ka momak je, ne pari mu pedeset, a tre po
gradu ka roketa. Jo vodi izletnike po svitu ka voa puta.
Zove me da gren s njin na Siciliju. - Nita se ne boj, govori
mi, ja u pazit na te.
A moga bi mi bit otac.
Pria mi da je ia u penjun pri dvadeset i sedan godin,
i prva mu je mirovina bila 1800 dinari. Danas mu je pesto
etrdeset ijad, onih stari dinari. Kreila mu je u dvadeset
sedan godin trista puti.
I ja omar raunan: neka ja poiven dvadeset godin, pa
mi tako bude skakao penjun, onda bi moga do do bli
zu trista miljuni. Zapravo puno vie. Ove ranije godine i
decenije bile su prilino mirne, a tek zanji godin jemamo
galopirajuu inflaciju. Realniji su izgledi da ona potraje,
ak da se povea, nego da se obuzda.
Dakle, s ovakin razvojen, penjun bi mi do dvadeset go
din lako moga bit i po miljarde, moda ak i staru miljardu
dinari. A minimum za ivot bit e dvista miljuni.

Jo da mi je to doekat!
Poer mi svakoga prvoga nosi miljardu dinari, pa ma
kar i staru. A ja stojin na etvrti pod. Kako e se bidan
poer uspet na etvrti pod sa tolikin oldiman? Koliko e
to vri nosit? Dobro, od pote do kue donit e mi mirovi
nu na karijolu oli kamioncinon. Ali bidan, morat e mi od
kue do vrat nosit bar u etiri puta. Slomit e se. Onda,
koliko e brojit te olde? Najmanje jedan radni dan.
Na vidiku je dakle vrime kad e svaki penjunat jemat
svoga poera.
Poeru e onda morat dat dobre ruke jednu pedeset
miljuni. Moga bi mu dat i sto!
A di emo drat vrie sa pinezima?
A koliko e onda zapast kilovat struje? Oe li se vie is
platit loit paker pinezima oli kuvat na struju?
Ne triba bit futurolog za sve ovo tano predviditi. Samo
neka se ekonomski procesi budu odvijali ka do sad. Si
an se, na primjer, da san odmar poza rata u zagrebaki
Otel "Esplanadu" platija veeru 12 dinari. Danas bi tu istu
veeru u isti otel platija najmanje trideset ijad, dakle tri
ijade puti vie!
To oe re da e do trideset godin ta ista veera zapast
izmeu dvadeset i sto miljuni!
J u d i needu jemat vrimena za nita drugo nego samo
za brojit pineze. Ali ja isto mislin da e se problem riit
tako da edu se pinezi opet prominit i miljun dinari vridit
e dinar.
Suni period
Parilo je da e kia. Obuka san nove antipioggia postole
koje san niki dan kupija u Bari. Ba u vidit jesu li me Pujizi privarili oli e me zaista titit od kie.
Dogodilo se ono ega san se najvie boja. in san ugazija na Pjacu, naletin na dotura D., diretura muzeja o stari
bovani. Smije mi se:
- ta je doture, ta ti je smino?
- Obuka si nove postole!
- Kako si bre opazija! A a si ti dotur o postoli oli od
stari bovani?

- A a se jidi?
- Kako neu, od ciloga ovika vidija si samo postole!
Ovako san jedanput lani stavija kularinu i deset nji me
pitalo: "A di si se to uputija? Di e veeras?"
Kia nije padala. Okad san kupija antipioggia postole,
nasta je suni period. Jema bit da ni ulice vie ne peru.
Nidir u Split niman di ugazit na mokro...
A kad nisan jema te postole, svudir di san ugazija bila
je lokva.
Inventar garderobe
Tokat e mi ove dane po u Zagreb. I to ba sad usrid
zime.
A niman kapot.
Niman gvante.
Asti boga, njanci kapu niman.
Niman ni alpu.
Niman ni inceradu.
A pun mi je armerun robe. Ba u pogledat a je to me
ni u armerunu.
Prvi put u ivotu biingajen po armerunu i gledan svoju
garderobu.
Pet-est pari litnji ga. Tri tanke jaketice. Dvi dokerske
jakete. Nito kouji, majic, tanki demperi...
- Jesan li ja jema kapot? - pitan enu.
- Jesi, ma ga nisi nosija!
- A di je, an?
- A nisan ga priklani dala Makedoncu kad n a n je doa
ispilat drva?
- Pari mi se da san jema i jednu crnu inceradu a san
je kupija u "Jugoplastike".
- Reka si da je nee nosit, da pari u nju detektiv, pa
smo je dali Crvenome kriu.
- A di mi je ona kapa od notroma?
- Okad si je izgubija?
- A ona lumbrela iz Londona?
- A nisi je ostavija u kafanu?
- A ta ja onda jeman same mudantine?

- Nima ni nji, ostavija si ji na banj!

Kad je tako, gol golcat gren u Zagreb i cilu u garderobu
gori kupit.
Jo da mi je kako kivat ti Zagreb! Ne mogu, moran po.
A bude li snig, pa zamete prugu?
Gledat u odgodit bar do posli sveci.
Utopila se!
Zaelila mi ena ikaru mlika.
- a e ti mliko, pij vino!
- Ba san zaelila malo mlika!
- Da nisi nosea?
- Kako ne razumi da ejade more ponekad zaelit i
karu mlika?
- Ne! Meni to nikad nije palo na pamet.
ujen je di iz kuine govori sama sobon:
- Kojega ja to mua jeman? Za koga san se ja to udala?
Paket mlika mu je problem.
- Dobro je, niman mlika, utopila si se. Bi vazest koje
ga a jema kravu.
- Da je za tebe, ti bi se snaa. Tebe poznaju, pogledaj
po butigan, dat e ti ispod banka.
Naa san. Dali su mi dva tetrapaka. Baci san jon na
stol:
- Na, loi! Spasi se!
Ma ta je ovo dolo, da moran odit vanka prosit po litre
mlika! Cila Evropa pliva u mliku, ne zna a e s mlikon,
proizvoai ga demonstrativno proliju, a u nas svaku malo
kriza mlika. Nestaica.
I sad kad je mliko kreilo, kad se litra mlika po cini pri
bliila litri vina, jopet ga nima. A koje mi to krave jemamo
u Jugoslaviji? Jema bit da su to nike specijalne krave od
velikoga lua.
J e s u li krave krive oli mi ne znamo must? Mliko je kre
ilo, sad je zaista skupo i jo uvik ga nije rentabilno pro
izvodit.
Interesantno je to kako u nas brzo reste spisak neren
tabilni artikli. Sve postaje nerentabilno.

Nerentabilno je proizvodit meso, nerentabilno je must

kravu, nerentabilno je gojit kukuruz i enicu, nerentabil
no je proizvodit postole, nerentabilno je lovit ribu. U nas
je kafa najskuplja u Evropi, a nima ni kafe, nerentabilno
je i kafu uvozit.
Di emo ovako svrit?
Novi pacjenti
Trevija san staroga likara-kirurga, dra P., koji me po
zdravlja.
- Zdravo, kolega!
- Oli ste i vi, doture, u penjun?
- Jesan, fala bogu!
- A okad?
- Isto ka i vi. Danas juto misec dan.
Drago mi je bilo na ovika koji je ia u penjun isti
dan ka i ja.
Pria mi kako je miran, sritan, kako slako spava. Ne triba mu vie nou skakat, zvat bolnicu kako pacijent kojega
je juer operira.
etrdeset godin je liija jude, a sad lii pase.
- Ne znate vi koliko betija zna bit zahvalan pacjent.
Niki dan san jednome pasu liija nogu, i kad mu dojden u
viitu, on mi prua tu bolesnu nogu i posli viite mi polie
ruku.
Iznenadija me podatak da su likarima za nono deur
stvo plaali petnajst ijad, a u zanje vrime je kreilo na osamnajst, dakako stari ijad.
A sigurno mu se znalo dogodit da je kroz koju no mo
ra napravit i po tri operacije, najskoli posli saobraajni
degracji.
I na svaku operaciju zaradija bi po pet ijad dinari. Stari.
A zovi doma metra neka ti promini rubinet, opalit e ti
pedeset ijad, ka da je uinija deset najei operacjuni.
Pripali su me
Ili su. Partili su. Odnija ji je vrag! Nisan ji vie mo
ga gledat. A Spliani su mene vatali ka da san ja kriv,

ka da san ja inija zulum po Splitu. Govorili su mi: ti i

tvoja ekipa zatvorili ste Pjacu, ne moremo etat, zatvorili
promet na Rivi. I taksisti i butige po gradu su mi se tuili
da in je opa promet, da jin platin otetu.
A a san ja kriv? I koje ja veze jeman s njima? Ja san
bidan samo napisa scenarij za Velo misto, ja san to na ka
li i inija, i ko je zna da e bit taki konfujun! Kad su doli,
kad san ji ugleda, ja san se prvi pripa. Pusti kamioni, tonobili, motorizacija, cile kolone, ka da vojske dolazidu.
Dra san za svoj rukopis: ajme, kad ga ova mainerija
uvati i pone mlit, a e od njega ostat?!
Ba niki dan gleda san u kino jedan film na kome san
i ja radija. Bilo me sram i uteka san napo filma. I ena
Je bila s menon pa mi na izlazu govori: - Neu vie odit s
tebon vanka, sram me.
Nisan ja ba tako glup ovik kako bi se po filmu dalo
sudit. Od svega ta san napisa, ostavili su mi na picu sa
mo ime i prezime. Ma jedan dijalog, jednu reenicu, makar
jednu besidu da su ostavili! Napravili su slikovnicu, i to za
malu dicu do deset godin. Da nisan vidija svoje ime, ni po
emu ne bi zna da san se ja tot mia. Nima ti miljardi na
svitu koje bi me namamile na suradnju u ratnom filmu.
Sa televizijon je ipak drukije. Ali koga je zmija ujila,
i guerice se boji! ast svakome, ali isto u ja skoknut
U kontrolu do Zagreba di se nastavja snimanje Veloga mi
sta.
Teko mi je ali moran po, ne toliko radi sebe koliko
radi Splita.

KOLODVORSKA IDILA
Uein Boia
Uvik san mislija da je spliska eljeznika stanica naj
gora, najgrubja tacija u Evropi, a u Evropi, na svitu!
Sve su tacije grube, ali nita runije od ove nae spliske
nisan moga ni zamislit.
A niki dan, dok san na zagrebaku stanicu eka feratu
za Split, parilo mi se da san u najdonjemu krugu pakla, i
s te distance moja nesriknja spliska tacija uinila mi se
komad raja.
Kao i svi Spliani, kad iz Zagreba putuju za Split, doa
san na stanicu tri kvarta od ure pri partence. Ne mo ma
nje! More udrit kia, more se zatopat saobraaj i di si
onda?
A velika stanica jema puno kolosijeki i dok ja pronaem
feratjera koji e me uputit na koji kolosijek stoji moja
ferata, i dok ja pronajden ti kolosijek, pa jo botu pitan i
kontroliran jesan li falija, pa dok pronajdem moj vagunle, dok se uspenjen i smistin - oe se vrimena.
Miljun svita pritislo taciju. Gredu, tru, nosu, vuu,
sputaju se u tunele, izlazidu iz tuneli, sididu, leidu oko
lo, nosidu kufere, pakete, bore, demejane, vuedu vrie,
turadu te, gazu, miljarde kuferi prolazi. Dola je nika fe
rata, nije se ni zaustavila a putnici kroz ponistre skau
vanka, izbacijedu kroz ponistre prtljagu, na kosti nosidu
ak bojlere, kondute i lavandine. Kumice zamotane u vu
nene plete vuu po est, po deset, po esnajst bori. Nasrid ini ostavjadu svoje bore i zaveljaje pa panino tru
i pribaciju ji na peron. A ferata svaki as more pro, more
ji smeit! Gospe moja, koliko to one rukjemadu za sve to
prenit? Ja jeman tri bore i vas san se Smanta, spustin li
ji na tle, ko e ji vie poznat, nikad ji vie neu prona. A
one stotine bori na jarpu baciju i svaka zna svoju.

Pronaa san feratjera, pronaa san kolosijek, ali nima

jo ferate. Dolazi iz Njemake. Bit e to ona na koju pie
Ostende-Stuttgart-Split. Uvik ona dojde u zanji as i onda
je pripolovidu, pola vaguni otcipidu, a nadountaju spa
vaa kola. I u nju putnici uvik skau ka zeci.
Di nee zakasnit? Ka da je blizu Ostende? Devet uri, jo
je nima. A u devet i deset morala bi partit. Priko razglasa
javljaju da kasni ezdeset minuti. Asti ezdeset bogov!
Dolazu ferate, gredu ferate, tiska se miljun svita, vrti
se oko mene miljardu kuferi, bori i paketi, gazidu me, turadu, viu na me poeri koji vozidu po peronu karocete,
uru vrimena ve stojin, vrtin se, noge me bolidu, ruke su
mi pomodrile, usale, kroz postole utin vlagu, zima mi je,
dren...
Vas san se izgubija, samo a ne plaen nad samin so
bom. Nisan toliko umoran nego san nikako jadan, kican,
i pari mi se da san regrut koji gre u soldate, oli soldat ko
ji gre na frontu, oli da san gastarbajter. Minuti se sporo
vuu i svaki minut otkida s mene po dil ovika, i nakon po
ure pari mi se da san kufer, bora, komad najlona, baen,
izgubljen i zaboravljen u vrevi tacije.
Gren u ekaonicu. Nima mista. J a d a n svit sidi, drimje,
spava okruen svojin partljagon. Nika pjana nabrekla ba
ba loe vinjak. Sva zabaljena, gleda mutno. Sididu, ru,
riu slaninu, gucaju sendvie, lou gemite.
U staninu restoraciju ista slika.
Isparuje kion natopljena roba. Mia se vonj prdea,
faola, kobasica, gulaa...
Di u, kud u? Dolazi mi da se i ja balkanski zavalin na
tle. To i inin. Na jednu boru seden, drugu stavin uza zid
ka kuin. I jebe me se.
I u toj diperatnoj situaciji meni se spliska tacija pri
kazala ka raj. Da san sad u Split, ja bi eta po mulu,
popia se u more, gleda brode, galebe, svratija na koji tra
bakul, popija mul vina, akula s mornarima...
A ovod, na zagrebakon kolodvoru, sidin na pod, smrza
van se i kajen i pjujen oko sebe. Lein na tle i gledan
boino drvce. Koja idila! Toliko san se dipera, toliko me
bilo sve indiferentno da je ta prokleta ferata iz Ostendea
mogla komotno kasnit esto minuti oli esto uri. Kad bu-

den umira, nastojat u mislit na zagrebaki kolodvor u

pretpraznike dane i omar e mi biti lako umrit. Sa slikon
te boine kolodvorske idile lako u se rastat od ivota.
U mraku, bez letrike, bez panjuleti...
I kad san ve otupija, kad mi je bilo svejedno oe li ta
ferata iz Ostendea sti oli nee, ou li krepat tot na podu,
na kolodvoru, oli u doma do - stigla je ferata, zatutnjala
i zaustavila se na prvome kolosijeku. I prvi putnik je ka
imja kroz ponistru izletija...
U mraku spavai kola vraa san se polako sebi. U mra
ku zato jer se letrika nije mogla ugat. Gorilo je samo
dok san pritiska teker, a in bi skinija prst, omar bi se
udunilo. Bija je mrak, bilo je vrue, ali in se na vrata
vaguna pojavija kondukter, smista san se smrza. Nima
na svitu ozbiljnijega svita od kondukteri po feratan. ak i
kad bazdidu po vinu i luku, kad se jedva na noge dridu,
i onda su puni dostojanstva i autoriteta. Nije me straj od
milicije, ali u feratu uvik me straj od konduktera. Ovi koji
se pojavija na vrata bija je mlad, u brie, ali tako ozbiljan,
tako sluben, tako strog i neprikosnoven da mu ni jedan
narednik, nijedan andar austrijski ni jugoslavenski nije
bija ni do pete. Samo je zaokruija po kabini pogledon, izustija: - Karte molim - i ja san se smrza. Di ji ferata samo
pronae? Nikad, nikad na brodu ne morete trevit taku
vrst svita.
Tija san naruit bocu vina, ali ko e od straja re samo
bocu vina, i reka san: - Tri boce vina, molin!
- I mineralnu vodu, molin!
Nita nije reka, ni da - ni ne, ni no, ni i, nita! Niti me
nije pita ou li crno oli bilo.
Mislija san da nee donit, da je zaboravlja, vanka je ve
bija snjeni noni pejza kad se on pojavija sa boican.
Ustepa san se: - Plastinu au, molin!
Nije mi da pest. Samo je odgovorija: NEMA!
A ujutru donija mi je kafu u plastinu au. J e m a san
donji leaj. Premda ritko putujen, tri puta u zanji par godin bija san svidok, oevidac, kad se gornji leaj ruija na
donji. Bilo je i ranjeni.

Suputniku san velikoduno ponudija donji. Boje da

ja paden na nj, nego on na me. Uvjerava san ga da se
meni lako uspet, ja san stari gimnastiar, skoknit u ka
vjeverica, a popeja san se jedva, ka slon.
Mrak je, itat ne mogu, a moj suputnik je higijeniar,
puit ne smin, a oe da ponistra bude malo otvorena.
Kad opruin noge, pari mi se da snig po njima pada.
ovik je umoran, omar je zaspa, zahrka, a meni piat
triba i polako, polako se libin, sputan, i in san taka la
vandin, omar se probudija.
- Ne spavate?
- Boli me glava, tija san se malo osvjeit.
Zanja je decenija dvadesetog stoljea, a ja jedanajst
uri drman se u ferati od Zagreba do Splita, u mraku, bez
letrike, bez panjuleti...
Enti cilo kompletno dvadeseto stoljee
I napokon, napokon san doma. More, galebi, a lebiada
pue, tue deset-jedanajst bofori, kida grane palmi, bacije
vale priko rive, a taksista mi pria da je juer bila nevera
kakva se u Split ne pamti, cipali su gromi, nebo je palo na
zemju, rike su tekle, cili je grad poplunta, sve je bilo pod
vodon.
Otvaran vrata od kue, u mraku pipan teker, upren,
ne gori. J e m a bit daje izgorila aruja. Drugi, trei prekida
isto... Gledan na skale, letrika gori. A kod mene - nima!
Dien telefonsku slualicu, ne radi.
Asti boga, to je sad?
A od jueranje nevere kua mi protampanjala. Kapje
vode jo visu na plafonu.
Gren iz susida telefonirat. Zoven elektrino poduzee.
Ukinuli su mi letriku jer nisan platija... Ukinili mi i tele
fon...
Otputova san, a zaboravija platit.
Bez teple vode, bez telefona, u mraku, a s plafona ka
pje po palketima, po otomanu... En ti cilo kompletno dva
deseto stoljee!
Evo, sad bi se smista feraton vratija u Zagreb, na kolo
dvor, na prvi kolosijek.

KROZ NEVERU ZABORDIALI

U NOVO LITO
PETAK, 28. prosinca
Vuedu se zanji dani stare godine, a vuen se, bogami,
i ja. Niman nikakvog veselja, sve mi je bez uta i guta.
A dani su lipi, puni sunca i bonace, ka da je rana jesen.
Uteka san iz Zagreba, nisan tija gori uinit blagdane,
a more bit da bi bilo i boje da san osta. Gori-doli, sve mi
dojde isto. Jer pa mi je bioritam.
Sasvim je doli, na dno, na cencu tabele; straj me i po
gledat. To je jedina novost. Jedan na ovik koji ive u Beo
grad posla mi je za novogodinji poklon moje bioritamske
tabele za decembar i cilu ovu novu godinu. I poklapa se.
Po tabelan sad su mi dani krize. Pa koje krize!
Zaista me straj pogledat koliko me bioritam ia oto.
Vidili ste one tabele proizvodnje u fabrikan. Krivulja se pe
nje pa onda pada doli. Gospe moja, je li mogue da more
ovako past! Ovo bi se svaki kolektiv raspa!
Sad ne znan je li se ja to ovako bezvoljno i nesposobno
osjean jer san to vidija u tabelan, oli bi mi ovako bilo i
bez tabeli?
Danas je petak, pet uri ujutro. Sad san slua na radijo
da na J a d r a n u slabi greben anticiklone i poinje jugo. Pro
gnoza za dvanajst sati najavljuje jugo u porastu. Da meni
nije ovo od juga? I kritiki bioritam i jugo u porastu. Po
pizdit u!
Dugo san noas ita i onda san zaspa, more bit uru
vrimena.
Da je jemat sto ruk!
A umoran san, dosta san ove dane radija. Interesantno je
to da sad, kad san u penjunu, moran radit vie nego pri.

Zapravo ne moran, ali, eto, tako se namistilo. Telefonski

mi se javjadu kolege iz drugi redakciji i svi govoridu isto:
uj, stari, sad kad si u penziju, moga bi i za nas neto
radit. Bar jedan prilog sedmino.
A drugi me jopet zovu da dojden desetak-petnajst dan
gostovat u njijovu redakciju.
A ja san ia u penjun za ne radit!
A najgore je jopet u ove dane, kad svi traidu novogodinje priloge. Niki dan san dra simultanku. Jedan san
prilog na makinju pisa, a drugi eni diktira.
U ove dane novinar bi mora jemat sto ruk!
Ovo je bija zanji ko. Neu vie za nikoga radit. Neu.
Ne triba mi. Osin ovega mojega penzionerskoga dnevnika,
nita vie neu pisat. Njanci bogu. Miljune da mi dajedu!
Ou ivit mirno, polako, ivoton pravoga penjunata.
Gutat jo ovo malo dan ako ji je ujope ta preostalo.
Najzad, meni ne triba vie radit. Niman za koga.
A meni sad malo triba. Zahtjeve san sveja na minimum.
Nikad u ivotu, njanci jednog trenutka, nisan zaelija
ni auto ni vikendicu, a a se ono po narodski ree, ni na
kurbe mi vie ne triba troit. I tega san se libera. Zapravo
svega.
Za sve ove blagdane, jedino a san guta izist pijati
bakalara i popit kvarat vina. Ne ti take doze, njanci za
kanarina!
Zov ditinjstva
Ne znan zato san se ja tako zalipija za Badnji dan i bakalar? A od ditinjstva san bezvirac! U Zagreb san mislija
ostat do prolia i Novu godinu doekat u Zagreb, pisa
san kako u iz otelske ponistre gledat kako snig pada po
Tukancu, ali utija san bakalarski timung, zov bakalara
i uteka san prvon feraton doma.
U otelu san ostavija i kufer, i makinju, i libre koje san
odnija, i nove koje san tamo pokupova.
Razmiljan a je to u tome porkome bakalaru, i onda
oko njega, za stolon, u kuini, nalazin sve moje pokojnike:
mater, oca, tetu Tonu. Za obid je uvik, uvik bija bakalar,

a za veeru uvik slana srdela, kavol na uje, frigana anguja

i mali barbuni.
Sad bi moga jist i velike barbune, ali ja zaelin ba take iste, male. Anguju ne volin, nikad je nisan volija, a tu
veer ja i anguju zaelin.
Zaelin blagovat, sluat lipe, esne razgovore.
Kad je bija u veliku modu dobri papa ovani, moja teta
je pitala:
- Boe moj, da mi je znat a ovani najvie voli jist?
- Bakalara, lud je za bakalaron - izmislija san ti as.
- E, pizda je ovani, ne zna on a je lipo.
I sitin se kad san u ti dan doveja prvi put curu u kuu.
Lipo smo jili i pili, a kad sanja ne znan koji put napunija
kriglu, njoj se otelo:
- Puno pije!
- A a je, oli ti aino pije? - rekla jon je moja stara
priko zalogaja. - Oo, nisi ni dola, ve si poela zanovetat.
Sad mu ne da pit, a do koju godinu ne mu dat ni jist.
Nije onda bilo dijete i regule. Nikor meni onda nije broji
mule i zalogaje.
Brisan sa spiska
Drag mi je ti dan, i drago mi je kad je ti dan nebo sivo,
oblano, i kad se gleda u nebo i govori:
Ovo je vrime od sniga, zove snig priko mora.
A niki dan je bilo vedro, sjalo je sunce, svitlost mi je sme
tala, bliala, oi su mi suzile i oale san mora stavit, crne
oale, ka reiser. I sve se svelo na mali pijati bakalara i
kvarti razvodnjenoga vina.
En ti boga i takome ivotu! I onda me jo tako infotanoga
gnjavidu sa novogodinjin prilozima.
Zato san se ujope vraa? Boje bi bilo da san osta u
Zagreb, u otel!
Jo pri dvadeset dan Zagreb je bija okien. Jelke na Tr
gu. U Split nita. Njanci jedan bor. Prvi put nita! Oli su i
bore pouale Mediteranske igre?
Ipak san penjunat, pravi pravcati penjunat. Evo, prvi
put da nisan dobija njanci jedan jedini kalendar. Nikor mi
nije posla ni kalendar, ni blok, ni note.
Penjunate svi briu sa svi spiskova.

Izbrisan san. Nima me. U penjunu san.

Ni mi briga, ne triba mi kalendar. Cili ivot nisan jema
leroj a, a sad mi ne triba ni kalendar. Po poeru u znat
kad smo oko prvoga. A u kojemu smo taunu, je li lito oli
zima, to znan i bez kalendara.
Najdrai susret
Desija mi se jedan smini, simpatini susret. Svega me
razgalija. Nisan moga ni slutit da mi se i to more jo do
godit.
Gren uveer doma, nosin boru, u n u t r a mliko i jogurt,
a trevi me jedna lipukasta cura.
- Di ete za Novu godinu? - pita me mala.
- A di u, erce, doma! A ti?
- Gremo na otok, u vikendicu. Velika klapa. J e m a nas
petnajst.
- A koliko jema sob?
- J e m a dvi, ali zbit emo se. Bit e lipo.
- Neka van bog da!
- A bi li ste vi doli? Fali nan jo jedan muki.
Lipa, draga, smina mala! I mene bi ona dovela ka mukia. Pa koji muki! I kako bi mi bilo lipo uestero spavat
na branu posteju. I to bi moga le u sridu, da ne paden.
Spasi me Tahir
Subota. Pada kia, ena mi se ne uti dobro i aje me
u spizu.
Donit u svega. Vazeja san tri bore. Gren bez lumbrele, ali zato jeman antipioggia postole koje san u Bari kupija. Nikoliko nji me pitalo kako me sluidu. Dobro, puno
dobro.
Mogu gazit po najein lokvan, odooto nita ne pro
bije. Nisu se ni raspale ni procvitale, samo in je odozgar
koa nikako tanka i pari mi se da je svaka kapja odozgar
probua.
Kupujen na pazaru dva kila narana, kil limuni, dva
kila kapule, dva kila kumpliri, malo zeja, jedan kavol, a
prsti su mi se ve smrzli, pobilili. Ne mogu nosit.

Najden jednoga mladia, reka mi je da se zove Tahir, i

on mi nosi. Po bikarijan i butigan velika guva. Ne volin se
turat. A kia jo uvik pada.
Asti boga, a se kupuje, nosi, grabi! Ovi nesriknji narod
nikad se nee najist!
- Zna a, Tahire, amo mi dva u "Belvija" popit kafu,
zagrijat se malo pa emo kupovat kad ferma kia.
Tahir se slae.
itan u kafanu novine, a Tahir mi pria kako jema e
tvero dice. Sve ta zaradi njima aje. Kupi kruva, salama,
a svaki drugi dan veera kod "Bastiona". Samo je skupo,
brate, ne moe se veerati ispod etiri-pet ijad.
Kia ne pristaje. A podne je brzo. Ostat u bez obida.
ajen moga Tahira da mi kupi kil, kil i po mesa, tri boce
biloga i tri kisele vode. I dvi truice kruva.
Sve je Tahir donija. Cila spiza zapala me pedeset i etiri
ijade. A ena mi je dala sto ijad.
- Dobro smo proli, Tahire, evo uzmi ovo pinez ta je
ostalo, i evo ti adresa od kue pa nosi spizu.
- Puno je, gazda!
- Ajde k vragu, Tahire, ti i ko ti je gazda! Nego uzmi ti
lipo taksi i nosi.
U bot obid je bija na stolu.
Oli ja ne znan moj svit!?
Ponedijak, zanji dan stare godine. Kia pada. Sidin u
"Belvija", itan novogodinje novine. Vrtin se po gradu po
kii. Po ulican krcato svita, pro ne mo. Polak Splita je
otputovalo na otoke i u svoja sela, a jo uvik se micat ne
mo. Jo uvik jema dosta nai graani koji su nauni na
slobodni prostor, na poja, ume, brda, i kad se najdu u
guvu, u kaletan, turadu sve isprid sebe, upiredu ti rukan
i laktima u kinu. Sad su pune sve butige, a u bikarije i
pekariju malo ko uliza. Na pekariju gavuni po etiri ija
de, a niki dan su bili osan.
Eto kako cine padadu kad nima navale!
Poza obida lein i sluan Radijo-Split. A vanka nevera,
gromi, vitar, kia. Miga letrika. Poinju upozorenja cijenje-

nom graanstvu da se manje troi struja. Temperatura naglo pada. Letrika sve vie ini kerce. Aj a, gotovo je!
Dien se, train terike i namian petrolejke. Upozo
renja priko radija sve dramatinija. A di e se ovo divje
nae cijenjeno graanstvo disciplinirat? Oli ja ne znan
moj svit? Ugali su sve a gori. Sad peu tuke, peu torte,
kuvadu sarme, frigadu nicle, sad umpreaju, ugali su
sve bojlere, kupadu se, peru kose, a kako je zaladilo, ugali
su sve tuve, punidu termoakumulacione pei, ukljuili
su televizore, radija, gramofone.
Jebe se nji za upozorenja da od preoptereenja u trafostanican ispadadu sklopke. (Je li se to tako ree: ispadadu
sklopke?)
Nestaje letrike. Mrak. Gutan. Posta san zal.
Gutan a nima letrike. Evo, sad bi da miljun dinari
da ne dojde tri dana. Samo tri dana da se ovi narod malo,
malo osvisti. Smijen se ka lud.
- a ti je? - udi mi se ena.
- A kako se neu smijat? Promisli a e bit ne dojde li
letrika dva-tri dana.
a edu tuke, buti, fileti, praevina, teletina letit kroz
ponistre! init edu po gradu demontracjune, razbit e
eletrino poduzee, past e opina.
ene koje inidu slako, sad edu se diperat.
Ako in se u pe diglo, sve edu sad morat bacit.
A zamisli sad stotine en koje se ovega trenutka nalazidu u frizera pod haubon. Napo naricane. Mokri glav, za
motani u ugamane, po ovoj zimi trkat edu doma. Ola,
koliko e ji nazepst!
Ne da mi vrag mira, na brzinu se obuijen i tren vanka.
Jesi li poludija, di e po mraku, kii i vitru?
Vanka uzbuna, panika! Butige se zatvaradu oli su ve
zatvorene, a narod tue na vrata, trai terike.
Svi su jidni, infotani. Dvi kapje kie i omar letrike nima.
Sramota! Sramota!
U est i po sve je u mraku, sve je zatvoreno, samo radi
"Makedonac" u Matoia ulicu.
Kia se mia sa snigom. ujen da se na Visoku dosta
sniga nakupilo.
Veeran fetu pruta, fregulu sira i iznimno, ka za vee
ras, stavja se prida me cila boca vina.

Radijo-Zagreb daje dramatian prikaz spliske situacije.

Bura sto osandeset kilometri na uru. Aparati je ne moredu
mirit. Velika podruja ostala su u mraku. Jadranska cesta
neprohodna. Kod Mua ostalo je u snigu trideset tonobili.
Dostojni svoje patnje
Gledan kroz ponistru. Fini isti pejza - priko marjanske
ume gledan Kozjak u snigu. ista slika, fini obrisi.
No je udesno svitla.
Vazimjen note i poinjen pisat sa flomasteron pod te
rikon. Pod ovin uvjetiman ne mogu pisat na makinjetu, a
kad pien rukon, ne znan protit a san napisa.
Dre mi paver na teriki i svaki as ga moran dricavat.
Sjena ruke pada mi na note. Udarci vitra mi rastvaraju
vrata od terace i turan kredencu na vrata.
Pien uz pe na drva, pucketa drvo, miga terika. Lipo
mi je. Popija san boicu. Drugu ne da taknit.
Prijateji mi telefonski javjadu da in je dola letrika. Gledadu na televiziju Arsena Dedia i Dimi Stania.
Ajme Gospe, samo da struja ne dojde, da me i ta po
kora ne toka! Ovako pod terikon pisa je i sveti Jere. Je li
ono njemu pod nogan lea lav? Bar mu noge nisu zeble,
dra ji je na lavju grivu. Di je sad njegov dan? Dan INTE
LEKTUALNOSTI!
Utiran se u posteju i pod terikon itan. Oi mi suzidu
ali isto itan. itan jedan libar o straotama u nacistikin
logorima. Tema mu je patnja. Psiholoka analiza patnje.
Veliina ovika da bude dostojan svoje patnje.
Naa je patnja kad nima letrike, kad ostane auton u
Mu, kad ostane pod haubon u frizera, kad ne mo do
do Ruskamena, a jema rezerviran stol.
Jesan li ja lud ovik? Pien i itan pod terikon u no
vogodinjoj noi. Koji je to tek satanizam u oviku?
U deset uri dola je letrika. U ponoa san je ugasija.
Ujutru u est uri kuvan kafu i na makinjetu prepiijen
retke koje san sino pod terikon zapisa.
I onda u vanka na Rivu, do mula, vidit ko e do s oto
ci trajekton.

I nidir nee bit nikoga. Svi e krepavat, svi e rutavat...

Najvridniji dil judskoga standarda je pravo na linost.
Di se p u n o radi, makar se i puno zaraivalo, tot nima stan
darda. Standard je u neradu, u linosti!
a se god manje radi - to ti standard raste. U nas je
najvei standard na svitu.
Eto, to je prva misal koja mi je pala na pamet u prvome
danu Nove, 1980. godine.
Prva estitka
Proeta san. Lipo zimsko jutro. Je malo studeno, ujida, ali je vedro i, kad je sunce izalo, bilo je teplo. Train
tragove noanjeg nevrimena. Bura je bacila i osikla nito
stabal u ardinu i kraj bolnice. Otetila je TV funtanu na
Rivi, bacila dil ograde i ferale. Bar edu je sad skinut!
Prvoga ovika trevija san na Matejuku kraj izvuenoga
broda. Proa je autobus sa dva putnika.
Primija san prvu estitku. Da miljardu godin pogaate,
ne biste pogodili od koga! Od jedne male vore. Bilo je to
u Marmontovu, ja san bija s jedne a ona s druge strane
trotoara. Nasmijala se, pokazala zubie i dvi buice na
crvenim obrazima.
- Sritna van Nova - zavikala je. - Je li vi to u pustolo
vinu?
- Ne train, asna sestro, pustolovinu, nego picaliju.
Gledan koja je deurna.
aj mi je bilo a nismo na istoj strani trotoara. Bija bi
je pojubija u obraz.
Nisan zna da me i asne sestre poznajedu, da me i one
itadu. Odsad u pazit a pien, neu vie duperat grube
rii.
Zagrebulje
Prikosutra jopet putujen u Zagreb. Gori u otel ostavija
san kufer i makinjetu. Ostat u bar misec dan. Bilo bi boje
da se nisan ni vraa, da san gori osta!
A a mogu kad mi vrag mira nije da, kad san u Split tija
uinit svece. A sad u gori poet pisat Zagrebulje.

IZMEU SPLITA I ZAGREBA

Danas - trei dan sinja miseca - uja san priko radija
prvu lipu vist: jema letrike, bit e letrike za prve misece;
rike su pune, nabumbala su jezera tako da velike termo
elektrane moredu tedit garbun i naftu.
A velika je to stvar letrika! Oli je mala panika bila u
gradu kad je u novogodinjoj noi tri ure letrike nestalo?
Judi koji stojidu u nebodere priadu fjabe od koji ti se
die kosa. J e d a n na stari pomorac koji stoji na trinajsti
pod pripovida da je proa sva mora, tukli su ga uragani i
tajfuni, zibjali su ga i gingolavali valovi od esnajst metri,
ali, govori, nita se ne da usporedit sa ton jeivom noi na
trinajsti pod. Tristo puti bi se volija na u najeoj neveri
u Biskaju nego jo jedanput doivit tu no u neboderu.
kripja je neboder, cenija ka trotul, naginja se na jednu
bandu i parilo je svaki as da e se sorit, sruit.
A vitar je sablasno uka, cvilili su palketi, oivile su
stvari, jeivo je sve stenjalo ka due u istilitu, a usto bija
je mrak, samo se ulo to urlanje, to cviljenje, lomljenje
neboderskog kostura i judi su izbezumjeno biali i urlali
na rubu ludila.
Arija je od sniga. Radijo-Split je javija da bi lako moga
past snig. Ali sve je spremno. Na cestama oko Splita krstari
trideset specijalni vozil za istit snig.
Upozoravadu se vozai da ne gredu na put bez zimske
opreme. Spominjen se kad su Borisa Dvornika i mene
fermali u Gorski kotar i pitali di nan je zimska oprema.
- Ko e je dat, ne da nimamo zimsku nego nimamo ni
litnju.
Isto nas je pustilo.
Snig nikako da pade. Zabili koja pahuljica, tek da nas
dri u napetosti. A nee ni past. Kurba je snig. Sad kad
smo spremni, nee, ne da mu se. Past e kad mi budemo
nespremni, i onda e bit trke.

Spaena je teta Kate

Stara teta Kate je inila kapote. U zanje vrime nije se ni
dizala iz posteje. Svi su je bili prikriili. I robu jon za u k o p
pripremili.
A niki dan su je vidili na pazaru. Uspravila se, zarume
nila, pari jon deset godin manje.
a je, teta Kate, dobro ste se rekuperali?
Morala san, erce moja, morala. Nije bilo druge!
Pria starica kako je bila spremna umrit i ispovidila se,
sa Bogon se pomirila i od svoga malog penjuna kroz duge
godine skupila je za pogreb.
I kad se sa sviton tila oprostit, ula je da su pogrebni
trokovi kreili i jo jon triba esto ijad skupit. I nije jon
oslalo drugo nego skupit kura i ustat, i sad ive samo za
skupit jo po miljuna.
Nadamo se da e, dok to skupi, pogrebni trokovi jopet
kreit i produit ivot naoj dobroj teti Kati.
Vidite kako nije svako zlo za zlo. Kako i rast cina jema
svoju dobru stranu.
Sve na istu balancu
Gren kupit biljete. Veeras putujen za Zagreb. Svratija
san na kavu u "Belvija". Interesantna, tipina naa slika.
Prvi radni dan, a kafana krcata. Mista nima. Tri-eter pensjunata, a sve ostalo mlaji svit. A juer, prekjuer, dok
je feta trajala, kafana deboto prazna. Poeja radni dan,
sve krcato.
Gledan novine. Naslov do naslova: SVUDA VESELO I
RAZDRAGANO! - BURA BACILA DVA AUTOBUSA - VESE
LI TIMUNG- DOBRO RASPOLOENJE - KOVITLAC GLAZBE I VINA - SMRT U SNJENOJ MEAVI - 19 MRTVIH
U VALOVIMA NERETVE - OKUPACIJA AFGANISTANA.
Tenkovi, helikopteri i dobro raspoloenje, veseli timung
uz muiku i ampanju. Trusi, mize, degracije, ratovi uz
veseli timung! Sve na jarpu! Na istu balancu.
Neka bura pue i studen ujida, proeta san gradon i
vidija a nikad nisan vidija. Prolo je stotine, ijade en i
ni jedna nita ne nosi. Ni jednoj bora u ruci. Nikor nita

ne kupuje. Pazar prazan, pekarija pusta, svaka druga butiga zatvorena radi inventure.
kovacini su jutros u portunu ispraznili kante za sme
e. Kad san se vratija doma, sve kante jopet pune. Na vrju
kante jedna bombonjera u kojoj jo jema bonboni.
Ferata
etvrtak uveer. Ferata za Zagreb. Spavaa kola.
Prispija san u zanji as, u zanji sekund.
Nikad mi se jo to nije dogodilo. Ia san na feratu ka a
se gre na feratu i doa dvajst minuti pri polaska voza!
Ka i uvik, doa san etando na gradsku taciju. Ko se
moga sitit da ferata sad gre iz Predgraa?
Pedeset godin putujen sa stare tacije i nisan mislija,
automatski san se uputija tamo. U zanji as uvatija san
taksi i prispija na feratu u Predgrae.
Lipo san putova. Mirno. Nije puno ni treslo. More bit
da je prolo po ure od partence kad san se sitija pogledat
kroz ponistru, i ve je svud bija snig. Uz cilu prugu snjeni
nanosi. Isprid Zagreba nita. Interesantno je to - od Splita
do Zagreba jema sniga, jedino u Split i Zagreb nima. A iz
meu nji sve je zatrpano.
Uspija san i zaspat dvi-tri ure i u Zagreb prispija puno
dobre voje, pogotovo ta me doekalo sunce. Dan svital,
nebo modro, isto ka caklo. Temperatura je ka u Split, mo
re bit grad nie ali ne pue, a in ne pue, omar je lako.
Ovod bi ja moga u jaketu odit.
Lud za Zagrebon
SUBOTA, 5. sinja. Sedan uri ujutro.
Evo, sad je radijo javilo daje Sarajevo najladniji grad u
Evropu. Minus 2 1 ! Dren a e javit koliko je u Zagreb.
Ajde-de, nije ni tako strano, samo minus etiri. Pripa
me i ti minus etiri, ali sve mi je prolo i poeja san se smi
jat i trat ruke kad san uja da je u Split minus tri.

Ola, koji e doli bit konfujuni, koja panika! Evo da ji

polovica nee jutros po na posal.
A je, judi, lake je ovod minus trideset nego doli minus
tri. Ovod nikad ne pue, a doli tue svaki vitar: oli je
tramuntana, oli jugo, oli lebiada. Nesriknji grad! Ono je
misto za jedriliare, za bordiavanje, a ne za ivjenje.
Dva dana san u Zagreb, a nisan njanci utija zimu.
Svud se loi, svuda je teplo, priteplo. Gutan iza vanka,
malo proetat, oladit se...
Kamarjer mi je donija kafu u sobu.
Pitan ga kakvo je vrime.
Kad je dolazija na posal, bilo je malo ladno, ujidalo je.
Svituje mi da, ako ne moran, ne izlazin vanka do devetdeset uri.
Neu, bogami do podne.
Lipo je meni u Zagreb! a meni u Zagreb fali? Lud san
za Zagrebon. Split mi njanci na pamet ne pada. Ostat u
ovod sve dokle ne zatepli.
Bar u bit sa finin sviton i nee mi puvat!

KAJ NAN PAK MOREJU...

I u Zagreb se ovik more nasmijat. Eto, sino na Trgu
piva i mae bandiran velika klapa mladii. Bit e ji bilo
dvista, morebit i trista.
Ne ujen a viu, a pivadu, jer prolazidu tramvaji,
a oni su tamo s druge strane ini. Promislija san u prvi
tren da su "Dinamovi" navijai jer zastave su in plave, ali
prvenstvena je pauza, "Dinamo" nije moga igrat. Da nisu
koji izviai?
Do po ure promarirali su isprid moga otela i klicali:
- "Cibona", "Cibona"!
Slavili su uspjeh svoje "Cibone" koja je potukla "Bosnu".
I onda je tot, isprid otela, ti zbor od dvista-trista mladii,
zajedniki i to dosta dobro, zapiva znate ta? Marjane, Marjane, a barjak ne vije!
Lipo razgovitno san uja to a.
Puno, puno me to bilo drago ut. Dolo mi je da zavien:
- Tak je, deki!
I da sam samcat zapivan:
- Kaj nan pak moreju...
Danas je nedija, 6. sinja. Sedan uri ujutro. Kamarjer
mi je sad u sobu donija kafu i govori mi da vanka pada
snig.
Dien koltrine.
Je, pada! Lipo se, bogami, uputija. Dobro se uvatija.
Stojin uz ponistru, pijuckan kafu, puin i gledan bile
zagrebake krovove.
Da je ovo u Split, omar bi se ja sada obuka i izletija
vanka. A u Zagreb nita! Drugo je snig u Zagreb, drugo je
snig u Split.
Sad bi ja vas uzbuen, radostan, pun konfujuna, trka
najpri na Matejuku vidit kajie i motorine pod snigom, gle
da bi galebe kako se skupjadu na mulet i korni, skoknija

bi priko Pjace do pekarije i pazara, gleda bi dicu i momke

kako se itadu balotan...
A ovod u Zagreb san prema snigu totalno indiferentan,
ravnoduan, ne interesira me nimalo. Pada - ne pada, jebe
me se. Ostajen u sobi, sputan koltrine i mirno nastavjan
svoj dnevnik.
Lokalpatrioti
Poeja san kivavat Spliane. Kako koji odozdal dojde,
pria mi kako je doli bilo strano, jezivo; bura je sve nosila,
trajekti nisu mogli isplovit, krpe su letile, cabla padala, letrike je nestalo, vode je nestalo... A u novine jo itan da
su se sastali komejuni, obilazili teren, procjenivali tetu.
Priaju ka da su utekli iz pakla.
A bit e odnilo dvi-tri panere, pala koja gnjila kupa,
slomilo koju duzinu garifuli cviarima i odnilo in koji me
tar najlona...
A a je vi doli, a konfujunajete? Oli biste tili pomo
odozgar?
Evo jema tri dana da san u Zagreb i ve mi je uteklo:
vi - doli, i mi - gori. Sad razumin nae jude koji su gori
godinan na poicjunima, a mi ji znamo napadat da vie ni
su isti, da su se prominili. A to je tako normalno.
Evo, da san ja sad doli pa nima letrike, nima vode,
ne radi telefon, ja bi popizdija, ujida bi. Ali ja san sad
gori, radi mi telefon, jeman vodu, teplu i studenu, jeman
letrike, kamarjer mi nosi kafu, i s te ditance vi doli ste
sad za me lokalpatrioti, kampanelisti, vi mislite da je doli
centar svita, da se sve oko vas vrti; vi samo znate init konfujune i balit o "Ajduku"...
Sino san ve kiva nike nae Spliane. Gnjavidu me.
Ja gori komuniciran samo sa finin sviton.
Snig jo pada. Ne znan a u, di u, kud u? Gren se
brijat, oprat i sest u doli u bar, popit jo jednu kafu.
Prvi snig
Veliku san borbu vodija. Sta san na vrata otela i sve se
mislin: ou-neu. Svuda debeli snini pokriva. Dva diteta

vuku saonice pod cablima u ardinu. J a t a golubi traidu

po snigu zrna. Jedan ovik prolazi pod lumbrelon. Snig
me mami da ga ugazin, da krenen, a straj me.
Tija bi po do "Dubrovnika".
Nedija je danas i po obiaju skupit e se oko podne,
gori, u kafanu, na pod, klapa nai "Zagrepani" uglavnome Spliani, ibenani i Kninjani, a zna zalutat i dikoji
otoanin. (Interesantno je to da su nai otoani, dok ive
u gradu, uredni, esni, uvik jemadu dobar vetit, istu kouju, kolarinu, a kad se pripomistidu na otok, posli petest miseci vidi ji u feratu oli na vaporu sa demejanan,
lumbrelon, neobrijane, vetit in je kican, nima kularine
oli jo gore, sva je izmaena, izlizana, postoli porki, pete
na postole krive, izidene. Samo in je sad cera boja, crvena,
ali mot in se sasvim prominija). Tija bi ut novitadu iz te
dalmatinske male kolonije, vidit kako reagiradu na prvi
snig, oe li konfujunavat.
A straj me.
Sitin se tot na vrata naeg dobroga Splianina pokoj
noga Ronka koji je od svega na svitu jedino mrzija snig.
Nije ga tija gledat njanci kroz ponistru. Nikad nidir nije
bilo eega snigomrsca! A oni dan, zapravo oni tren kad
su ga spuali u grob, poeja je padat snig.
Nije da ja snig mrzin, ali me straj. Ulist e mi u postole,
a mogu i past, gincat nogu oli je, ne daj boe, slomit.
Prigorija san se, gren pa a bude da bude!
Nije bilo nita!
Nisan tija dat guta Zagrepanima da san nespretan
oli plaivac, prvi put san gazija po snigu muki, vrsto, ka
jedan soldat. Ja mislin da me bilo divota gledat kako bez
straja gazin kroz snig i bjuzgavicu. Nije mi bilo ni ladno.
Obuka san se, posta san ve napo Zagrepanin.
Noni posjet
Tri bota ujutru.
Juer poza obida, oko dva bota, vrati san se u otel i
nisan vie ni izlazija. Isto san se malo smrza i od leda su
me templa zabolila. inija san se mukardin i priko Trga
proa san gole glave.

Lea san, slua radio, malo pisa pa ita i vrime me pro

sio.
Bija san lin obuivat se i spustit na veeru u restoran.
A opet nisan tija zvat kamarjera da mi veeru servira u sobu, jer mi onda cilu no ostaju pijati i tee oko posteje.
Popija san jogurt, ita i zaspa. Nisan spava po ure, a
trgne me iz sna telefon.
- a je? koji je sad vrag?
- A ko e bit? Ja!?
J o snen, nisan pozna glas.
- J a , strie, Boris!
- a je? a me budi?
- Nisan moga pretpostavit da si ve zaspa.
- A koja je ura?
- Tek je bot.
- I u ovu me uru zove?
- Bija san siguran da u te na.
- A a je? a se dogodilo?
- Nita! Sve je zatvoreno!
- Nemoj mi dolazit!
- Ou, do' u. Ne ti mene tirat!
- Niman vina, ne triba ti dolazit.
- Nemoj sakrivat, sve u ti biingat!
- A dojdi kad si navalija, i pogledaj dikod usput jema
li mineralne.
Doa je do deset minuti sa bocon mineralne.
Palija je panjulet na panjulet, poloka mi vino i ia
spavat.
Molija san ga da ostane jo po ure. Ni ut. Drimje mu
se.
A mene je ostavija budnoga. Sad jopet moran itat da
se uspavan.
"Uznike uspomene"
I itan Radieve Uznike uspomene koje san naa u an
tikvarijat. Jema ji bit proda niki estoki Rvat kad ji nije
ni otvorija pa mi noen triba rizat stranice. Dirnija me
pokojni Stipica fragmenton kad je prvi put doa sa ma-

teron u Zagreb i vidija spomenik bana Jelaia. "inilo

mi se, kao da stojim, hvala mu budi i dika, pred samim
Bogom".
Ne mogu vie nikako zaspat. Da mi je bar kafu popit,
ali tek u sedan otvara restoran. Da mi je bar ostavija prst
vina!
Nima mi druge nego okupat se u banj i poet pisat.
Da ne zaboravin! Mi se u Split bunimo da misecima ni
ma kuvane unke, a ove dane obaa san cili Zagreb i nidir
je nima. Zaelija san izist fetu unke.
Pari mi se da je Zagreb jo slabije opskrbjen od Splita.
Jedino jema daleko vei izbor vina.
A nije ni to mala stvar!
Dvi ake soli
Ponedijak po podne. Snig je pada cilu cilcatu no. Ja
mislin da nije ferma padat njanci jedne jedine sekunde.
Evo i sad pada. Uvik pada.
Jutros, kad san pogleda kroz ponistru, pripa san se.
Bilina mi je zabliala isprid oiju, kupe, terace, dvori,
ulice, ardini, cabla - sve je bilo bilo. Bit e snini nanos
visok najmanje esnajst metri! Ovo je ka da san na Artik
oli Antartik.
Uinija san tonobilom velik ir i nidir nisan vidija da se
snig isti. Od miljun svita jedan jedini ovik je meja snig
metlon i onda je struga led isprid svoje kue.
Ovo je isto ka u Split. Nikor ne isti, nisan vidija ni ralice. ofer mi govori da su samo posuli dvi ake soli - more
bit kil, kil i po - po Trgu Republike.
I ofer bogaje. Dva puta nan je auto zaplesalo i deboto
smo udrili u tramvaj. Iskrca san se u Ilicu, volin i past u
snig nego doivit autodegracju. Sam samcat, bez da me
ikor vodija i bez da san se dra zida, vratija san se u otel.
Usput san u jednu butigu kupija kapu, alpu, gvante i
debele bive. Svratija san i u restoran "Split" vidit jema li
ribe. Samo smrznute!
Marenda san porciju tripic, to mi je dosta do veeras.

U otel me doekala prva pota. Grupa Dubrovani pie

mi kontra novogodinjeg TV programa.
Sad san sa televizijon u dobre pa ji neu citirat.
etiri dana san ve u Zagreb, a pari mi se da san etiri
godine.
ovik je izdrljiva betija, more podnit svega i svata,
ali ja isto ne znan koliko u jo izdurat.
"Bagatela"
U kulturnome gradu posta san i ja kulturni graanin.
Sino san bija u teatar, i to u teatar koji se zove BAGATELA.
Da se tako ne zove, ne bi bija ni ia.
Pada je snig i ja san zva iz otela taksi.
Kuda? - pita taksista.
U teatar "Bagatela".
Pogleda me sumnjivo. Mislija je da ga zajebajen.
- Kako ste rekli?
- Bagatela!
Nikad nije uja za to kazalite. Pita me di e vozit. Bome
u "Bagatelu". A di je "Bagatela"? A ta ja znan di je. Nisan
ni Zagrepanin ni taksista. Tija me potirat iz auta kad san
se sitija da san to vidija u "Vjesnika".
Vozi me do prvoga kioska i kupujen "Vjesnik". itan
najavu predstave i pokazujen oferu.
Vidite. Teatar "Bagatela". Ulica Bednjanska 13. Trai
ofer na karti Zagreba tu ulicu, i kad je naa, opet se s
menon poinje karat.
- Ne moe tamo bit teatar, tamo su samo upe i skla
dita.
Ipak me odveja u Bednjansku 13.
Jedan pun sniga mali dvor uokviren u japno obiljenim
prizemnican. Na prvu ponistru, na komad karte napisano
RASPRODANO. Klapan na ponistru. Otvara se i ukae se
jedna nasmijana bradata glava.
Kako san prvi posjetilac, ovik me puta bez karte.
Dva glumca i jedna glumica jo ponavjadu tekst, vibadu mizanscen i usput namiadu katrige.

Jedan od nji je Ivica Vidovi. Samo ta nije pa u afan

kad me vidija. Drugi je Vanja Drah, a glumica i domaica je
Slavica Maras. A oni ovik koji me je uveja je njezin mu.
Dvorana je malena, kad se sve zbije, ne more se unu
tra nikako stisnit 100 judi, pozornica minijaturna ali sve
skupa smino, ka jedan antan.
Poinju dolazit gledaoci. Glumica, odnosno domaica,
svakoga nudi travaricon. Mu joj je jema pinez i svoji 150
miljuni je uloija u ovi teatrin.
- Ma jeste li ludi? - otvoreno mu govorin. - Te pineze
uloit u teatar? A jeste li mogli otvorit bufet? Oli otariju?
Ovo je ka stvoreno za otariju! Jemate i dvor liti za tekat.
A ne bi van bilo pametnije prodavat tripice i gemite?
- I ja san mu to reka - vie Ivica sa pozornice.
Isto me drago da jo jema ovako ludoga svita!
Gleda san dvi jednoinke Ionesca: DJEVOJKA ZA UDA
JU i RUPA i Kuanovu improvizaciju RUPA ZA UDAJU.
Nikad nisan uteka prid RUPON, pa ni ovu veer.
Stari, fini gospodin
UTORAK. Umoran san. Oi me bolidu. Poslali su mi u
otel jednu malu daktilografkinju. Pet uri san radija, dik
tira i tek kad smo svrili, kad se obuivala i izlazila iz so
be, vidija san da je esna, zgodna mlada cura.
Aperta. Dola je, sela za makinju bez trepnit. Pari mi
ut kako su jon rekli da se nita ne boji, da je to jedan sta
ri, fini gospon.
Jesan, ne boj se! Ali a te nisu poslali pri trideset, pri
bar dvadeset godin! Njanci se sobarica nije onda usudila
ulist mi u sobu.
Fini, stari gospon? En ti sve na svitu!
Otkrie slikarstva
SRIDA, ne znan koji od miseca. Jutros je samo minus
dva. Kamarjer koji mi je donija kafu estoko me pripa. Go
vori da on pamti kad je pri godin bilo minus trideset.
Gospe moja, je li ko osta iv?

Ja san prova minus sedan, a sad oto minus tri ne bi

riskira.
Kulturno napredujen. Juer san posjetija izlobu Ljube
Ivanica. Osta san bez rii. Veliki slikar i kipar. Pogotovo
je to meni drago otkrie jer je jor Jubo dite Plinarske uli
ce. Bit e dvi-tri godine mlaji od mene, a poznava san mu
oca i pasa vujaka.
Zapazija san na izlobi jedan bizarni detalj.
Kad slika ribu, onda su to pari i srdele. J e m a prav, nee
crtat jastoge i lubine kad su nas srdele i pari odranili!
Ovu izlobu bi svakako tribalo prinit u Split. Ali jema
miljardu kvadri. Di emo ji u Split izloit?
Makar ispraznili sve dvorane i salone, tu jor J u b i n u
izlobu tribali bi Spliani vidit.
Istorija na gvantjeri
Bija san uinit viitu Predsjednitvu SR Hrvatske. Upo
zna san staroga konobara tefa, starca od 84 godine koji
od pokojne Austrije do danas slui u ovin rezidencijan, dvorima i kabinetima. Servira je cilu nau istoriju dvadesetog
stoljea! Koji bi to bili kolosalni memoari.
Posluija mi je konjak.
- Gospon tef, da ovo nije vinjak?
- Sauvaj boe! Pravi francuski - i onda mi apje povjerljivo: - Pa mi smo najbogatija zemlja na Balkanu. I dalje,
I dalje, gospon!
ivi sa staricon vanka Zagreba, ne znan u koje ono se
lo. J e m a bit u Svesvete oli tako nikako. Radi u svome vrtlu
i svako jutro putuje u Zagreb. Nima straja da gospon tef
nee do, da je na bolovanje. Ne more to bit. Kaj bi drugovi
delali bez gospona tefa?
I da van pravo kaen, meni je puno drago kad u visoke
intitucije i ustanove vidin konobare. Tako san pri par godin
bija n a jednoga naega ovika u CK. Kazali su mi di je to,
i doa ja prid ulaz i vidin s live bande portirnicu, a vrtidu
se konobari, nosidu gvantjere sa kafan i bibitima, desno je
restoran, i ja san se malo smanta i pitan portira:
- Molim vas lipo, je li ovo otel oli CK?

Strogo me pogleda i jo stroe upita:

- ta vi traite?
Bit e mislija da se zajebajen, ali nisan toliko lud da u
ovod do init ale.
Lipo san mu objasnija da jeman po do jednoga naega
ovika. ovik je bi gori i sve je bilo u redu.
I konobar mi je donija bibit.
Mene nidir nije straj ulist di vidin konobare i gvantjere,
ali da su misto konobari policjoti, puke i bajunete, ne bi
za miljarde uliza.
Gori od Eskimca
Judi, neete virovat a letin po snigu! Gren ka da san
roen na snig. Kreem se lako ka Eskimac, ka jedan jeti.
Malo se raaralo. Ba na Zrinjevcu kraj antikvarijata
"Tin Ujevi" kroz jedan rasparani oblak ugleda san dva
prsta plavoga neba.
Ulizen u antikvarijat i prva stvar koju uzmen u ruke je
Sunana Dalmacija.
udne mi se stvari dogaadu. Di kod se maknen, za
me se lipi Dalmacija.
Priboden san za nju ka kukac u muzejskoj vitrini. Tako
u Moskvi dogodi mi se da u knjiari, izmeu ijade libar,
pronaen Marulove stihove na ruskome. I prvi p u t su mi
ti stihovi bili dragi. Pronaa san i Jeliia. Meni je i ivko
drag ali u Moskvu.
PETAK. Nita! Danas ne radin, vazeja san dan odmora.
SUBOTA. I meni je abato inglee.
NEDIJA. Moran po na potu impotat ovi rukopis, a
onda u u restoran "Split" di me eka klapa i bakalar. Cili
dan nisan ni promislija na Split. tuf san Splita, neu se
vratit iz Zagreba dok me kod ne upiraju.
Opalit u bakalar popit po litre, najvie tri kvarta, i zapivat - KAJ NAN PAK MOREJU...

KOLUMBO - GOVNO OD OVIKA

PONEDIJAK, 14. sinja
Do mene je seja jedan fini, elegantan gospodin moji
godin, koji se ve nikoliko dan vrti po otelu. Uvik nosi
sobon jedan debji libar sa kompasima, sidrima i karton
eografikon na korican. Juer, kad ga je ostavija na ank,
U prolazu san uvatija da je to Dnevnik Kristofa Kolumba
na talijanskome.
Sami on i ja za ankon.
- Kako plovi Kolumbo, dokle je stiga? - zapoinjen raz
govor.
- A ta ete, mio sinjor, kad je u ciloj Italiji nered, ana
rhija, terorizam! Ne zna se ni ko pije ni ko plaa. I ta e
tu jadni Kolumbo?
- A ta jema Kolumbo veze sa ovon vaon talijanskon
situacijon?
- Vi me pitate za naeg ministra Kolumba?
- Ma vraga, nikad nisan ni uja za njega, nego za Kristofala Kolumba.
I tako smo se poeli razgovarat. Svega mi je o Kolumbu
govorija. I ovaki i onaki, samo to nije reka da je Kolumbo
govno od ovika.
Samo je bija opsjednut zlaton i dragin kamenjen, nita
ga se drugo nije ticalo. Kakve ideje, kakva otkria, kakvi
novi putovi; zlato je njega interesiralo, moj gospodine, zlato! Nije istina da je on traija novi put za Indiju, nego je
unaprid zna da e otkrit novi kontinent.
Krajevski par mu je ve bija uskratija financiranje eks
pedicije, sve je bilo ve palo u vodu, a onda je skoija is
povidnik krajice (pari mi se daje reka padre Perez), kojemu
se Kolumbo ispovida i koji je dakle zna sve njegove tajne,
i ti jeuit reka je krajici da se radi o novome kontinentu, i
investicija je odmah nastavjena i Kolumbo je otplovija.

Napunija se igraak, zvonii, jeftine arene robice,

drangulija koje e minjat za zlato i drago kamenje! Uro
enike nije svaa ka jude, nego ka najgore robje koje e
nemilosrdno eksploatirat i unitavat. On je taj glavni kri
vac ta su unitene one divne stare junoamerike kultu
re, zapravo kulture i civilizacije. Kad je doa na niko otoje
koje nije jemalo zlata i dragog kamenja, omar die sidro i
trai nove terene. Njegova vira, njegov bog je zlato.
- Ja san, gospodine, enove, ka i Kolumbo, aj mi
je ta moran tako govorit o svome sugraaninu, ta ga
moran sasvin razotkrit, devalvirat ali, na alost, to van
je suta istina. Radin ve godinama na tome, pretraija
san i prouija sve arhive, sve dokumente, i u enovi, i u
Sevilji, i sad pien knjigu koja e skinut lani aureol sa
Kolumbove glave. Sve to je o njemu dosad pisano bila je
la, mistifikacija. Znate, ja nisan knjievnik, nisan litera
ta, nego brodograevni inenjer koji sve zasniva na poda
tku, na preciznosti...
Pitan ga ta je inija Kolumbo kad je otkrija Ameriku.
- Jo je uinija tri vijaa jer mu nije bilo dosta ono ta
je pokreja prvi put. Od ciloga blaga njemu je pripadala pe
tina, dvadeset posto.
- Onda je velike pineze uinija?
- Enormne. Posta je jedan od najbogatijih judi onega
vrimena.
- Lipo mu je, bogami, puka upalila! A koje govno od
ovika!
- Propjo, merda - nasmija se enove.
Sva sria za Ameriku da se po njemu nije prozvala Ko
lumbija. Kako s a n pokaza odvratnost prema tome pjakau, razbojniku, kurbinome sinu Kristofalu Kolumbu, to
mi je jor ininjer uzeja indiric i obea poslat knjigu in
bude izala.
Besida kontra tramvaja
Eto, tako je Kolumbo otkrija Ameriku i tako je sinjor
inenjere razotkrija Kolumba. I ja san u tima otkriima i
razotkriima guta sve do podne. I kad san ocijenija da je

vanka malo steplilo, a kako mi se Kolumbo sasvim zgadija, izaa san iz otela.
Doeka me vedar, kristalno ist dan. I sunce. Pravo
pravcato sunce. Vas san ivnija, priporodija se. Pomladija.
Je li mogue da je jutros bilo minus jedanaest? Kalma bo
naca. A sunce grije. Zimsko sunce ali isto grije. Tek kad
ulizen u sjenu, u lad, utin da je malo studeno. Ali biin
od ku, vatan sunce i nisan ni ia za tin da gren po inan
i da mi je iza kine tramvaj. Jedan ovik me sa ini potega,
a voza iz tramvaja mi priti i bogaje.
Pritin i ja njemu:
- Ajde k vragu ti i tramvaj!
Ko je vidija usrid grada ine stavjat? I ovi Zagrepani
mogli bidu uinit bar dvista metri metroa. Osim dubrova
koga, koji mi se parija zjogatul, nikada mi nije bija drag
tramvaj. porki vaguni i ine koje blistaju ka noi usrid
grada, izmeu ku, izmeu prolaznika. Grubo, odvratno
gvoe!
Zamislite koliko bi bija nakazan na Split da mu je sta
vit ine na Rivu i da ibadu vaguni.
Ba se gren ukrcat u tramvaj. J e m a bar sedan-osan
godin da se nisan vozija tranvajen.
Skoija san na prvu taciju. I na drugu izaa. I dosta
mi je za jo sedan-osan godin.
Gren. etan. Letin. Tvrdo mi je pod nogan. Tek sad vidin
da nima leda ni sniga. An, zato se meni ne puze. Govoridu
mi da su bacili puste kvintale soli i da sezato led rastopija.
Ali ja isto mislin daje vei dil posla obavilo sunce.
A kako sad ovo? Nima vie leda, nima sniga, a utin
studen u noge? Prvi put okad san u Zagreb, u noge mi je
zima. A ba prikjuer kupi san debele bive, esnajst ijad
par!
Izaa san u podne a sad je bot i po. Uvatit u jo u bo
ca. Amo mi put otela, pri nego zaladi.
Obidva san malo ee jer triba kalorij na minus jedanajst. I popija san po litre. I slako zaspa.
Do veeri itan, pien, sluan muiku.
A onda se kalajen u bar popit kafu, a za ankom moj
sinjor inenjere sa svojim Kolumbon.
kivajen ga. Za danas mi je dosta otkria.

Train partnericu
Pronaa san novu zabavu. U malom oglasniku "Vee
rnjeg lista" tudiran rubriku ENIDBA UDAJA. Vie me
enidbe i udaje ne interesiradu, ali jema ponudi di se trai
partner drutva radi.
Sminoga svita jema!
Ko e, na primjer, razumit kad likar oli inenjer od tri
deset godin, visok, zgodan, situiran, priko oglasnika trai
enu jer je navodno prezaposlen. Ajde k vragu ti i tvoja
prezaposlenost! Ako se ne ali, ako ne ini vic, onda bi ga
tribalo striljat.
Ajde, razumin nikako ove starije samce - penjunate ko
ji traidu osjeajnu enu oli udovicu s neto nekretnina,
pa makar jemala i koje dite.
I svi ti koji traidu enu odreda su nepuai, antialkoholiari, simpatini, lank, volidu drutvo, volidu prirodu,
volidu glazbu, izlaske, putovanja, jemadu i vikendice na
otocima, kue, stanove, automobile, dobro su situirani,
zdravi...
Uinija mi je milo jedan enidbeni kandidat, penju
nat, antialkoholiar, nepua, jema penziju pesto ijad i
dobroudan je.
Ka da je ovik pas pa ne ujida, dobre je udi. Dolazi mi
blesava ideja da sad, kad san u Zagreb i mislin ostat koji
misec, dan ponudu u mali oglasnik da traim partnericu
drutva radi.
Ali ta u stavit? Ne mogu navest njanci da san lank.
Penjunat, bolestan, pije i pui, neka su mu likari strogo
zabranili, inempjan, nervoast, boga ne trpi u sobu, ne
zna vozit auto, nije ba ni osjeajan, ne voli izlete u priro
du, njanci nije dobroudan. Jedini mi je adut - materijal
no nezavisan. Oli mi ko ta daje?
Od nikoga ne zavisin i kako a zaradin smista frajajen.
I tako zahvaljuju malome oglasniku, suoija san se
san sobon. Skup, zbirka, antologija, enciklopedija negativnosti! Monstrum! Franketajn!
Ko bi me moga dvi ure uza se trpit, osin bidne moje
ene?

A da svi ovi judi i ene iz maloga oglasnika ne lau? Svi

do njanci jednoga?
Poznava san pri puno godin jednu Zagrepanku koja
je ostala udovica s ditetom. Odazvala se na oglas i nala
zgodnoga mladoenju. Kako je on jema stan, prodali su
njezin i ivili su lipo i sritno u njegovon stanu. Ali samo
est-sedam miseci.
Morete naslutit a se dogodilo. Izija jon je pineze, ostavija je, razveli se i ostala je na ulici sa ditetom. Tribalo
bi ispitat koliko je opaine, koliko tragedija sakriveno u
svakome ovome malome oglasniku.
Kolumbo u penjunu
UTORAK, 15. sinja. U ardinu na Zrinjevcu je mala
meteoroloka stanica i, kako mi je usput, sino oko 11
uri, kad san se vraa u otel, pogleda san na termometar.
Minus sedan. Iznenadija san se jer san mislija da bi moglo bit oko nula, jo koji grad priko. Komodno se moglo
etat.
A jutros mi je u sobu bilo zima. Nita ne razumin. Uvik
mi je bilo u sobu teplo, uvik mi je arije falilo, a jutros
dren. Pokvarija mi se tranzistor, niman novine, zima mi
je... Pitan recepciju jesu li u kvaru klima ureaji. Nisu.
Sve je u redu.
A zato mi je onda u sobu ladno?
J e r je vanka studeno, minus dvanajst. I snig iznova pada. Pogledan kroz ponistru: je, snig pada.
Sidin u baru, pijen kafu. Nikoga nima. Dosadno mi je.
Nesriknji otel ni novine nima, a ko e sad odit vanka u
snig i led!
Da bar sad dojde moj enove pa da mi pria novitadi
o Kolumbu. Nima ni njega jutros. Ko zna di ga je vrag odnija? Nije valjda toliko lud da trai Kolumbove tragove po
Zagrebu? a ja znan, Kolumbo nije svraa na ove strane.
An bravo, zaboravlja san iznit jo jedan mali detalj u
vezi Kolumba. Bija je enove, dakle Talijanac, a jema
bit da nije zna dobro talijanski. Dnevnik je vodija na
panjolskome, a isto tako i cilu prepisku sa enovekim
bankarima.

Di mi je inenjere? Ba bi ga tija pitat ta je Kolumbo

inija kad je otkrija Ameriku? Je li ia u mirovinu? Pada
mi na pamet da bi i ja sad, kad san u penjunu, moga ui
nit vija do Amerike. Nikad nisan tamo bija. Kolumbo je
otkrija Ameriku pa ia u penjun, a ja bi moga obratno:
po u penjun, a onda otkrit Ameriku!
Jema bit da san dobro ostarija. Pri san svaki dan van
ka Dalmacije smatra izgubljenim, a sada mi vijai tuu po
glavi. A sian se, pri desetak godin zvali su me u slubeni
posjet Inglekoj. Nisan tija, nisan moga jer san ba te da
ne bija odredija za viitaciju olte. Onima koji su me avali nikako nije bilo jasno da ja oltu pretpostavljan In
glekoj. A meni je olta sedansto sedandeset sedan puti
draa od cile Britanske Imperije. Jo da mi se sad na u
Roga oli Maslinicu pa jist teple gavune i pit oni crnjak
pun tanina?
Lud ovik!
Ove ritke pien u baru. Sami ja i konobar. Vanka snig
sve gue pada.
Uliza stari moj znanac, novinar Zlatan Juki. J e m a na
se pribaen kapot i skida ga jednon rukon.
Druga mu je infaana.
- ta je, Zlatane?
- Jebi ga, sad san iz bolnice.
Pria mi kako je i pa i slomija ruku. Sad je taksijen ti
ja po doma, ali isprid kue mu je dvista metri zaleene
uzbrdice i auto ne more povu. Na noge se ne usuuje,
puze se, jopet bi moga past. A samac je. Moli mene bi li
ga ja odveja.
Uvik je bija lud ovik! Pa je mene naa? Njega Bosa
nca da po ledu vodin ja, Splianin! Mene bidu nali de
montiranoga, u bokune.
Svitova san ga da vazme sobu u otel dok ne stepli.
Historijska kletva
Ne mogu se nikako otarasit Kolumba. Noas mi je u
san doa stari prijatej dotur L. tudira je on u Zagrebu

dvadesetak godin i nije mu bila pria svrit, jer mu je otac

ava dolare iz Amerike. Ali kako se to tudiranje oteglo, oca
je tufalo i povuka ga je k sebi, u Kaliforniju. I promislite:
inija ga je radit! Baci ga je na kou ka ribara. I bidan
na studente je est-sedan miseci bati Pacifik, ribu lovija,
na valovima se gingolava. Kad su mu dali njegov dil zara
eni dolari, omar je uteka nazad. I kad je taka nae tle,
izgovorija je historijske rii:
Jeben ti Kolumba, i oni dan i u r u kad je Ameriku otkrija!
I sve se meni sad pari da je na vajali dotur dvadeset
godin pri inenjera enoveza proita Kolumba.
Zabava sa lupeicon
U blizini moga otela je jedna klasina butiga mjeovite
robe sa bancima, kancijan i vonjima koje nosidu ti sta
rinski duani. Kako mi je to usput, svratin kupit limune,
jogurt, koju boicu vina, fregulu sira, da mi se najde u
sobu.
in san prvi put uliza, zapazija san jednu apertu pro
davaicu, sridnji godin i velikog iskustva. Otprve bilo me
jasno da je ona u butigu zaduena za lupeinu.
Iz oiju jon lupeina viri. I kad ulizen, ja se samo njoj
obraan. Ako ona posluuje koju muteriju a druga je
prodavaica slobodna, ja isto ekan. Neu da s drugima
jeman posla. Prvi put mi je malo ukrela, ali omar mi je
poela pipat pulac. Ko san, a san, okle san, a sve ono iz
daleka, neosjetno.
Ve trei dan, kad je vidila da san ovik na pravu, opalila
me je malo vie. Train najskupja vina, najskupji sir, ne
gledan na balancu, svaki put kad plaan izvadin duplo
pinez nego triba. Gnjein pineze u ruku ka kartuinu i ne
pogledan koliko me vratila. Znan da i ovo ta ja inin nije
ba poteno, ali zanima me dokle strast profesionalne, ro
ene lupeice more odit. Jema li uope mire? Pjaka me
drsko. Razleti se kad dojden i govori mi slake beside. Ali
ton jon je grez.
Pala mi je niki dan ka na baketinu.

Uzeja san samo bocu vina i komad sira tako da nima

puno artikli i naplatila me samo osan ijad i sto dinari.
Ukrela je samo oko ijadu dinari. I kad me uinila raun,
"sitija" san se kupit jo tri jogurta i dva-tri limuna.
Uinila mi je novi raun - sve skupa etrnajst ijadi etiristo dinari.
Dakle, par limuni, tri jogurta est ijad i trista dinari.
Kad san jon platija i zafalija, bit e promisiila: "Boe
moj, koja je ovo pizda od ovika!"
Nidir se po butigan ne krede ka u nas. Sve manje jemamo trgovaku, a sve vie lupeku mriu.
Neu tri-etiri dana po u tu butigu, pustit u da se pita
di san, da me eka, i onda e ona igru nastavit i nastojat
se refat za ove dane ta nisan dolazija.
Neka gubin, mene ova igra zabavja. To je takva kome
dija, lakrdija, da se moe i platit ulaznica.
Princip samoobrane
Gotovo identian lupeki sluaj jemali smo pri par godin Boris Dvornik i ja. Dogodilo se da smo za kratko vrime
nikoliko puti putovali za Riku, odnosno za Trst.
Otkrili smo isprid Rike otariju uz more u kojoj smo
dobro i jeftino obidvali.
Svratili smo kad smo se sutradan vraali u Split. Ocijenija je da ne pazimo svaki dinar i opalija nas. Ponovilo se
to nikoliko puti i sve mu je vie resta apetit.
Prispili smo jednoga jutra za obid. I ene su bile s nan.
Druge ribe nije bilo i ispeka nan je dvi lokarde, a naplatija
dva jastoga.
Dali smo mu i dobre ruke, a ene su u autu poludile.
Opjaka vas je, a vi mu manu dajete! Nikad vie u njega!
Do dva dana vraali smo se iz Trsta i ja predloin da
svratimo na obid kod naega prijateja. ene ni ut, ali ja
namignen Borisu i on vozi prid otariju.
Bilo je oko 11 uri ujutru. Doeka nas je veselo i govori
nan kako je utija da emo do i ostavija nan oboritu ribu.
Pogledali smo u friider, izabrali po dva barbuna i jednoga
lipoga lubina.

Ispe e nan sve na gradele i bit e servirano juto u

bot. Dotle mi emo se malo zabavit, kupat, bacit tunju.
Lipo n a n je reka di bismo mogli ta i uvatit. Popili smo
svaki po eter-pet viskija, zamolili da n a n iskria pruta i
pakoga sira i, dok budemo lovili i kupali se, malo emo i
blagovat. Uzeli smo i par boc vina. I mule.
Jili smo i pili ali sto kilometri naprid. Jesmo ga dobro
opalili ali ja mislin da jo nismo izjednaili rezultat. ak
smo mu uzeli i dvi lignje za eku. I bogami je dobro za
uca!
More se ko na ovo i skandalizirat, ali ja smatran da
smo izvrili junako dilo i kaznili drumskog razbojnika.
A a smo mogli po se karat, vikat, zvat inpektore u
pomo? Proti svi agresori, pjakai i lupei vridu principi
samoobrane!
Dnevnik oli memoari
Asti boga, ta mi se ovo dogodilo! Nita ne razumin. Po
eja san pisat dnevnik, a svrija na memoare! Poeja san
pisat Zagrebulje, a svrija na oltu i Ameriku.
Ne mogu vie. Usmrdija san se u otel. Gren vanka, pa
sad da je sedandeset ispod nule. Veerat u u restoran
"Split", more bit da jema ribe. Zaelija san makar giric,
aku gavuni.
Ponoa. Evo, sad san se vratija. Misto ribe, ji san arambaie. Naa san u "Splita" dva brata Delia, Mladena i
Cicu, i prid njima velika tea arambaii. a san moga,
maija san se. U subotu na isto misto je obid: katradina,
mulam, dupjan i kupus. rtvovat u se, po u.
Stegla je zima. Smrza san se do otela. A u otelu eka
me Boris.
Dok pien, eno ga u posteju, re. Oli njemu a smeta?
Gren ga probudit, zakasnit e na snimanje.
Vanka je sve bilo, gusti snig pada.
- Di si, od osan uri te ekan, cili san Zagreb privrnija?
Papagalo, ke ora e?
Srida, osan uri ujutro. Kad san doma, prva radnja koju
ujutro inin je da rastvorin ponistru i pogledan kakvo je

vrime. To san dosad inija i u Zagreb, ali vie neu. a u

gledat kad znan: nebo je sivo i snig pada.
ekan da mi ena telefonira. Svako jutro oko ove ure
me zove. Na dane i po dva puta, ujutru i uveer. Razgovor
je uvik isti.
- ta je novo?
- A nita!
- Kako nita!
- Lipo: zima je i snig pada.
Poeja san govorit ka papagalo. Samo misto - ke ora e
- j a govorin: snig pada, snig pada.
Evo zvoni telefon. Ovo je ona.
- ta je novo?
- A nita, snig pada.
- A ovod pada kia.
Zaelija san se promine, kie, juga, bure, tramuntane,
levanta, lebia, ma bilo ta, samo da snig ne pada i da nije
ova kalma bonaca. Ali isto jon ne dan guta. - Volin i snig
nego kiu.
- Koliko ti govori da pada, moralo je sve zatrpat.
- A a ja znan kako je to: uvik pada a uvik stoji na isto.
Jema bit da posipju sol, da ga krabu, nosu.
- Nemoj ti izlazit.
- Ne boj se!
Po cili dan itan. itan u sobu, a onda se pripomistin
itat u bar. A a u init u Zagreb kad snig pada nego
itat? Jedino da se gren skijat? Vie san proita u ovi pet
najst dan nego doli u petnajst godin. Jo bi u Zagreb moga
postat i pametan. Ako pri ne oorin.
Ovo je trei dan da nisan pogleda novine. Kad nima
"Slobodne", druge za dipet neu da kupujen.
I sino san po snigu liza do kioska i "Slobodne" nije
bilo. A niki dan na taciju jedva jedvice su mi prodali "Ne
djeljnu". Bili su za kioskon dva prodavaa. Prvi je reka da
nima, a drugi se smilova i izvadija je ispod banka.
Poela je kriza
Prvi put nisan posli obida lega. Ia san na Trg uvatit
"Slobodnu Dalmaciju". I ugrabija san je.

itan kako se kaskade gradidu, ve tri godine, a jo in

se ne vidi kraja. Jeste li poludili? a vi to doli inite? Koji
je to doli ajran-bajran?
Jopet me zvala ena. Svadija san se s njon i to priko
telefona. Kako neu? Svaki as me upozorava da govorin
jasnije, razgovjetnije, jer da me nita ne razumi.
ainu i materinu, oe li da gren uit u teatar dikciju?
Razgovaran priko telefona sa Slovencima, sa Srbima, sa
Bosancima, i svi me razumidu. Samo ona ne razumi!
Kad me ne razumi, vie ne zovi! I buga san jon tele
fon.
Uvik isto: probudija san se, rastvorija koltrine i ugleda
snig. Sve je nepomino, ladno mrtvo, pusto ka na grobju
zavijanom snigom. Niman za nita voje, niman nikakvog
plana. Niti itat ne mogu. Vas san prazan, upalj, bespo
moan.
a je sve ovo meni tribalo? Jesan li moga doma stat?
Prvi put mi dolazi misal da se spakujen i da doma gren.
Ali niman ni voje ni snage prtjagu spremat, robu stivavat,
putne karte uinit, na taciju po.
Kue san se zaelija, Splita san se zaelija, ali niman
se force maknit.
Je li ovo samo trenutna kriza?
Gren se obu i do podne biingavat po antikvarijatu.
Jedino bi me to moglo maknit, probudit mi znatielju.
Nikoga danas ne bi tija susrest, ni s kin se razgovarat.
Poela je kriza.

ORIANA - PEKINKA PATKA I MAKICE

SUBOTA, 19. sinja, sedan uri uveer. Ve dva dana
nisan taka dnevnik. Niman ta zapisat. Jedina je novost
da je zima malo popustila i snig vie ne pada. Manje san
u sobu, a vie se kreen. I in san vie vanka, in jeman
vie susreti i doivljaji, opservacije su mi povrnije, tanje,
impresije blie.
Svi mi se ini da je za pametno pisanje potriban asketizam. Mora bi samo stat u sobu, itat, razmijat, biljeit,
gledat kroz ponistru, nasluivat stvari, ali a mogu kad je
vrime omekalo, ugodilo i, in otvorin oi, omar biin va
nka! ini mi se da ovod poznajen vie svita nego u Split.
Koliko mi se p u t a dogodilo da etan po Pjaci oli Rivi uru
vrimena a nikoga ne poznajen. Oli u "Belvija" sidin uz ka
fu uru-dvi a nikoga poznatog. A u Zagreb, di se kod maknen, susreen poznata lica. J o mi se nije dogodilo da
san desetak minuti sidija u bilo koju kafanu a da mi koji
poznanik nije pria.
I gotovo mi se ini nevirovatno da vie svita poznajen u
Zagreb nego u Split.
I Zagrepani su me poeli pripoznavat. Niki dan u knji
aru biigajen po librima a dolazi mi mala bjonda proda
vaica.
- Gospon, zato nam vie ne piete o Zagrebu? Vae
vienje Zagreba za nas je tak interesantno!
A u butigu na Trgu pripozna me jedan stariji ovik i priti s menon prodavaici:
- Gospon vas je tak lepo izribal a vi ni! Vas kao da se
to ne tie!
Uteka san iz butige.
Ve mi dolazidu i s pridlozima ta bi sve tribalo napast
po Zagrebu. J e d a n se nadoveza da me odvede u Zaprue,
drugi nidir tamo kraj damije, a trei jopet da svakako mo
ran vidit Akademijinu drvodjeljsku radionicu di se samo ji

i piva, a jema radnika, govori, koji su tamo zaposleni jo

od Strossmayera.
Nisan nikad bija zaduen za Zagreb, a najmanje sad kad
njanci nisan vie novinar, nego najobiniji penjunat.
Di je vie poer?
Prolo je vie od dva miseca otkako san u penjunu,
a od poera ni traga ni glasa. Ne samo da jo niman mi
rovinu nego se vie ne daje ni akontacija. A triba plaat
letriku, fit, telefon, rate, kupovat spizu, odiu, obuu. I ti
ne mo re: platit u kad mi pone dolazit mirovina! A ke!
Oli smista platit oli e ti iskljuit letriku, zatvorit telefon.
Nikako ne razumin a inidu drugi penjunati u oeki
vanju prve mirovine. Bit e da se duidu, prodajedu stvari
iz kue.
Da i neu - j a moran pisat!
Mudrost spomenika
Nova i draga mi je navika svaki dan, juto u podne
skoknit do "Kazaline kavane" di znan da u na jor Ivu
Mihovilovia. Sve zna a ne mie se iz Zagreba. Mislin da
ovik koji puno putuje ne more ni bit erudita. A jor Ive,
ka pametan ovik, mrzi putovanje. Kad spominje zemje i
gradove, ja ga gutan pitat:
- A jor Ive, kad ste tamo bili?
I uvik slidi odgovor:
- Pri pedesetak godin...
A ako ree da je to bilo pri etrdeset godin, e, onda je to
friki vija, ka da je bilo juer.
Zoven ga da dojde koji dan u Split, pa da vidi a smo sve
mi od Splita uinili. Koji mirakul od grada! Smije se, vidin
da bi mu bilo drago do, ali kako? Nije to lako! Tribalo bi
se odluit pa spremat kufere, kontrolirat jesi li ta zabo
ravlja, pa onda rezervirat biljete, pa po na feratu oli na
aerodrom, moebit ba oni dan kad ti se ne da putovat,
pa onda triba putovat, pa do u otel, pa raspakovat kufer,
gledat niku ladnu otelsku sobu di nima tvoji libri i stvari
koje voli, pa onda prominit posteju, zvukove, kamarjere,

spizu, pa onda opet pakovat kufer, opet init biljete, opet

gledat na leroj, opet trkat na taciju oli na aerodrom. Lipo
bi bilo do da nije cile te banalne i surove torture.
A lip je Split, armantan je to bija gradi, ugodno je bilo
u Split pri svega etrdesetak godin. Ostala je u sjeanju
jedna etnja u Meje po proljetnom danu i blagom burinu. U
kafanama je bilo mediteranske atmosfere, dobro se jelo u
restoranu "Kod Stude", pokojni iro iin-ain bio je drag
vodi, fin kozer, a u sudskoj arhivi nalo se i zanimljivih
dokumenata...
Samo jedna misal, jedna briga
Razgovor n a n prekine gospar Mato Jaki koji je upravo
doletija iz Amsterdama priko Pariza.
Priapne mi jor Ive:
- Nemojte, zaboga, rei da nikad nisam bio u Dubro
vniku!
jor Mato n a n pria kako Evropa reagira na bolest na
eg Predsjednika. ak i obini mali ljudi, radnici, kono
bari, oferi, taksisti sa zebnjom iekuju biltene o njegovoj
zdravstvenoj situaciji. Nije susreo ovjeka koji ga o tome
nije pitao.
Teko mi je o tome pisat ali samo se o tome misli. Di san
kod u Zagreb doa, samo se o tome govori. J u d i ivedu no
rmalno, obavjadu svoje redovite, dnevne poslove, ali ka da
su sve druge brige, svi nai drugi problemi nestali, iezli.
Jedna misal, jedna briga svi nas je pritisla, a sve druge
postale su nevane sitnice, pa se svit jidi ta se bilteni o
zdravstvenoj situaciji javjadu jedanput na dan, a ne bar
svaku uru.
Judi se na ulican, u tramvajima i ne pozdravjadu dru
kije nego:
- Jesi li ta uja? Kako mu je?
Bajina besida
Ve dvadeset dan san u Zagrebu i sva sria da mi jo
nisu traili da podmirin otelske raune jer san pri kraju

sa oldima. Skup je Zagreb, a ja ne znan vodit ekonomiju.

Koliko san dosad sarija, komodno san moga uinit vija
oko svita. Svako jutro kad izlazin, oli uveer kad ulazin u
otel, libin se uz recepciju ka pantagana da in ne pade na
pamet turnit mi raun koji bi tribalo plaat svaki sedan
dan. Viruju mi, znaju da ji neu imbrojit, ali tokat e me
po na banku dignit bar miljun sa tedne knjiice.
A sram me ba u ovo vrime po na banku dizat lovu,
tiskat se u filu. ujen da je ove dane bilo dosta ludoga,
nesriknjega svita koji vri pritisak na banke i vadi uloene
devize i dinare. Ne gre mi u glavu da moredu bit tako inempjani. I onda kad si diga lovu, mo mirno spavat, sve
si probleme riija. Vie ti se nita ne more dogodit!
A iz Splita mi dolazidu glasi da jema i naega svita doli
koji "misli" na budunost i kupuju vrie brana, uja, cukra, manistre.
Sline stvari dogaale su se pri dvadesetak godin, i ka
danas se sian rii koje je tada izgovorija drug Baja naje
dnom velikom skupu graani:
- Pojavili su se i pekulanti koji kupuju, nosu, punidu
ambare, stvaradu zalihe, i ako se bude tribalo tu, branit
nezavisnost, oni misle kako e derat i lokat dok e se radni
narod borit. Oli smo oravi pa ne vidimo ko kupuje?
Cila se sala vajala od smija, a on ugleda mene sa noleom i u intervalu izmeu dvi reenice mi dobaci: - A ti
tamo, pazi ta pie!
Evo pazin, drue Baja, pomnjivo pazin, a utin di bi tri
balo nagazit i ujist.
Najlipji zanat u socijalizmu
NEDIJA. Dola me u vizite ena i donila lipega anpjera.
Morete zamislit kako san se razveselija, mislin, anpjeru.
Omar san zva Borisa Dvornika, pozajmija je nidir auto i sa
anpjeron u portapaki ili smo na izlet u Samobor.
Ve san ja jedanput bija u Samobor, pri trideset go
din, kad san za spliske tampadure igra na cone, ah i
balun kontra zagrebaki grafiari. Morete zamislit kakvi
je to bija drugarski, portski susret kad se niega ne spominjen nego samo da smo ili iz Zagreba nikon malon fe-

ratinon, sminon ka zjogatula, s otvorenin vagunima. A

svaki takmiar nosija je svoju demejanu. I ne spominjen
se kako san se vratija.
Sad me ti Samobor iznenadija. Lipo starinsko misto, ka
malo fikalsko, puno bufeti i betul. Da san trevija Matoa
oli Vidria, nita se ne bi iznenadija.
Snig je pada, dica su se puzla i sanjkala u dvorima, a
judi, svi dobro stavjeni, crveni u obrazima, teturali su po
snigu.
Tija san vidit gradski muzej ali je bija zatvoren. Ali je
zato bila otvorena jedna puno lipa otarija blizu Samobora,
di se ve govori slovenski.
Zaboravija san kako se ono zove, ali uvena je po divlja
i, srnetini, veprovini.
Pitamo di je gospodar. Nima ga, ia je u lov.
- A di je gospodarica?
- Nima ni nje, otputovala je na skijanje.
Nima lipjega zanata i bojega zvanja na svitu nego bit pri
vatni ugostitelj u socijalizmu. Radi kad oe, zaradi koliko
oe, putuje di mu une. Poznajen nikoliko nai visoki funkcioneri kojima kad a triba (zaposlit, na primjer, koga, ak
sina oli er, oli biljet za avion koji je danima unaprid ra
sprodan), samo se obratidu poznaniku-privatniku i sve se
u pet minuti rii.
Gospodar je dakle bija u lov, gospodarica na skijanje,
ali osoblje je bilo ljubezno i pustilo nas je u kuinu leat
anpjera.
Sve je bilo puno, svi su jili divja, a mi smo sidili uz
ponistru kraj pei, gledali kako vanka snig pada i polako
anpjera jili.
Na rastanku ia san u kuinu i lipin, slakin besidan
zafalija se kuvarici.
Nita me nije razumila. Pita me je li to gospon govori
nemki.
Interesantno je to da su me u Samobor razumili, a petnajst metri daje njanci rii.
Tri makice
Opazija san da po Zagrebu jema dosta poslovni judi
iz Italije. I svaki brzo najde svoju makicu. Evo, i sad su

za ankom dva Talijania sa dvi cure; sporazumijevadu

se nikon puno sminon talijansko-kajkavskom varijanton
koja bi mogla zanimat filologe.
Cure oslovljavadu jedna drugu sa "makice". Glavni je
niki sinjor Pino kojemu bjonda maka govori kontra za
grebaki mladii. Nai deki tak su loi deki. A deki italiano entlmeni.
Sinjor Pino se krabi.
Izgleda da e do jo jedan sinjor, jer traidu i treu
maku.
Prva bjonda maka pita drugu crnu maku:
- Je li to za onog starog gospona?
- Pa nije tak star!
- Pa ima pet banki!
Vanka ji ekadu dva auta. Samo edu se malo vozit. Nije
daleko, samo stotinjak kilometri od Zagreba. Talijanii in
galantno pridravaju fale, jeftine bundice.
Makice izlazidu i migadu guzican.
Kineske varijacije
UTORAK, ponoa. Bija san veerat u kineski restoran.
Naruija san juvu od morskega pasa.
Mali mekinjasti Kine, kamarjer, odgovara da ove da
ne nije uvaen njanci jedan morski pas.
- A imate li pekinku patku?
Smije se i potvruje glavon.
- A da patka nije iz leda?
- Nije, frika je, danas je kupljena na trnici.
- Asti boga, onda to nije kineka nego naa rvaska patka.
- Pripremljena je na kineski nain!
- J e , ali je rvaska!
I tako san u kineski restoran veera beki nicel i patu
svitu bolonjee!
Posjetija sam i izlobu kinekog slikarstva u zanju
trista pedeset godin. Najstarije njijove slike nastale su
na svili pri dvi i po ijade godin, ali ja san se zadra prid
najnovijin platnima nastalim u Maovo vrime. Fino, isto,

jasno slikarstvo precizna crtea koje je mene podsjetilo na

slike iz predratni udbenika higijene. Veseli svinjogojci:
lipa rumena zdrava cura grli praia i bosonogi narodni
likari skupjadu likovite trave, kurs akupunkture, svuda
u nanivanu mirie rua, narodni pivai, rudari, soldati,
crvene bandire, trinje, voe; na platnima raspivana sritna zemja.
A isti dan u novine itan kako i tamo huligani inidu
barufe po lokalima, poinje i lupeina, mito, korupcija,
narod se jagmi za televizore i magnetofone. Mali je svit, ne
more se ute oli se zatvorit u caklenu bocu.
Oriana me izjebala
SRIDA, 23. sinja. Propa mi je dan. Ovo mi je najcrnji
dan, najgori okad san u Zagrebu. Vas san devan, izmo
ren, izmuen, ispaen. Sve mi je kriva Oriana Fallaci. Sve
ga me izjebala.
Ovako je to poelo.
Ka i svaki dan u podne, sidija san u "Kazalinu kafanu"
sa jor Ivon Mihovilovien, lipo smo se juski razgovarali,
a eto ti jedna fina gospoja iz talijanskog konzulata i ka ve
liku senzaciju javja nan vist da sutra u Zagreb stie Oria
na Fallaci. Dolazi na promociju svoga zadnjega romana
Jedan ovjek.
Ajde, neka dolazi, bog jon da sriu i zdravje! Do po ure,
eto ti jopet ta gospoja iz konzulata i nosi nan na makinju
tampan program Orianina boravka.
jor Ive totalno nezainteresiran, a ja, kako san fino od
gojen, proitan kako je u 12 sati predviena konferencija
za tampu.
- Onda, jor Ive, oemo li po?
- Sauvaj boe!
Mi novinari iz provincije ritko jemamo prilike prisustvovat konferencijan za tampu, a proita san dosta Orianini
intervjui, pa mi se ini da je prilino poznajen i tija bi je
vidit izbliza, eventualno jon postavit koje pitanje.
Ve u jedanajst i po doa san u kancelarije "Prosvjete"
di je zakazana konferencija, i n a a nike inovnice koje o
tome pojma nimaju.

eka san do podne, nikor nije doa. Raspitijen se a

se to moglo dogodit, i govoridu mi da je Oriana umorna
od puta, tufa, indisponirana. A opet se uka da se jema
bit malo i pripala da eventualno ne bi bilo provokativni pi
tanja. To je la. Di e se ona, najprovokativniji novinar na
svitu, pripast provokacije?
Ajde nita, fala bogu, vidit u je po podne u est uri, kad
je u "Centru za kulturu i informacije" predvien Orianin
susret sa publikon.
Doa san na lice mista u pet i po. Susret je odgoen za
osan.
Vratija san se u sedan i po i dvorana je bila dupkon
puna, hodnik je bija pun, skale su bile pune, isprid vrat
na ulicu tiska se svit. Da je u Split dola ne Oriana nego
Shakespeare, i da je sobon Dantea doveja, ne bi se skupilo
toko svita. Koga sve tot nije bilo? I mladoga svita, tudenti,
gimnazijalac, stari gospoji, domaic, kulturni radnika, ak
akademika. I akademici i pjesnici su na skale stali.
Dali su mi jednu katrigu iz kancelarije i seja san na
dno skal i eka.
Da se zabavin, dali su mi da pogledan ti novi njezin
roman koji san dosad jema prilike proitat samo u frag
mentima. I pravo da van kaen, to malo ta san proita nije
mi bilo drago. A pisala ga je dugo, zakljuana, odvojena
od svita, sa napeton pukon na stolu, od straja da je ne
bi ubili i tako sprijeili da "istina" izajde na vidilo. Zaista
ga je pisala pod dramatinin uslovima, u napetoj situaciji,
sva i ugana i priplaena, i sve se u njoj izmialo, pa i
rezultat nije moga bit ba u redu. Debeli libar, pet stotin
stranic. Ne znan koliko zapada, ali i da su ga dilili mukte,
isto ga ne bi vazeja.
U osan i deset jo je nima. U osan i kvarat velika uzbuna.
Dola je sa direktoron, ne znan s kojin to direktoron, i trau se kjui za niki drugi, tajni ulaz, i apelira se na publiku
da jon otvori prolaz.
Nahrupija je novi val svita i oni koji ne moredu njanci
na skale ulist viu: - MALOGRAANI! SRAMOTA!
Ne znan kako ni kuda je ula. Falilo mi je arije i uteka
san vanka. Ne znan kakva je, nisan je vidija, ali po svemu
ta san od nje i o njoj proita, ja mislin da je malena, sla-

ba, basetna, ne ba lipukasta nego tvrda, u m o r n a lica,

ali energina, aperta, hrabra ena, od oni koja brzo plane
i koja bi ovika nogon dreto u jaja udrila.
Kad san se izvuka iz te guve, padala je sitna kia, a na
nebu san prvi put posli dvadeset ovi zagrebaki dan vidija
misec, zapravo bokun miseca, ka krnjutak od gnjiloga zu
ba. A ve san se bija pripa da nad Zagrebom nima neba,
sunca, miseca, zvizd, nego da nad krovovima visi raste
gnuta velika, porka, siva traca, i kad Zagrepani umru,
ne gredu u nebo nego se gubidu u sivilo.
Gledan program koji mi je donila gospoja iz konzulata.
Sutra u etvrtak ruak kod Generalnog konzula.
Nikor me nije zva ali ne bi ia ni pod optimalnim uvje
tima, to jest kad bidu i samog Bucala poslali po mene.
Oriana, Oriana, non ti me kuki pju!
Roeni pod sritnon zvizdon
Jutros je lipo vrime, zapravo nije ba lipo, ali s obzirom
na zagrebake prilike, za me je puno lipo. Steplilo je, svuka san jedan demper i duge mudante. I kia pada. Drago
mi je sluat kiu, jo samo da mi je malo juga, da vitar
ujen!
Bilteni o zdravju predsjednika Tita su sve boji i svak je
dobre voje.
S pinezima san sasvim pri kraju, i danas san ka tu
dente obidva u sobu dvi fete mortadele i komad kruva.
Ali ujen da nima vie fili na banke, sve se normaliziralo
i vie se ulae nego die. Sad mogu po dignut pineze i
malo frajat.
Doli su mi u viite dva mlada novinara omladinskog
lista "Polet". Zgodni, pametni momci. Koji put pogledan
tu novinu i zape me za oko jedan poten, pravi novinarski
napis o problemima omladine, pjaki i pekulacijan disko
klubova. Udrili su estoko, virujem bez zli misli, po redu
prozvali na odgovornost nadlene.
Pofalija san novinara koji je napisa, i urednika koji je
to pustija.

- Je, je, ali je radi toga napisa smijenjen na glavni

urednik.
Sva sria da nisan ja nikad bija urednik. Mene bidu
sminjivali tri puta na dan.
- A ko ga je to sminija?
- A nae omladinsko rukovodstvo!
Mora bit da se ja nita ne razumin u novinarstvo, vi
dite, ja bi mu bija da nagradu.
I znate a san jo uja? uja san da se omladinsko
rukovodstvo ve i vanjtinon razlikuje od lanstva. Omla
dinsko rukovodstvo nosi se decentno, obueni su u vetite,
jemadu kularine, a lanstvo jema monturu: farmerice i
dempere.
Rukovodstvo jema stanove, a lanstvo afitaje male tu
dentske sobice.
A jema i teg po svitu, i uvik je bilo, da se dite rodi pod
sritnon zvizdon i cili mu ivot tee ka po loju. Uvik e do
bro ivit, nikad nee nita radit, samo e davat direktive i
uvat svoju liniju.
a se more kad jema takvoga sritnoga svita! Roeni
pod sritnon zvizdon, svaki blagoslov s neba ba na nji pa
da. Narod ree: rodili se u koujicu.
Tren na potu predat ovi rukopis i onda u na b a n k u .
Veeras emo dimit. Jemamo zato slavit.
Kia se dobro uputila. Okisnit u do pote. Zoven taksi.
Nee me vie tramvaj vidit. A kad nestane pinez, evo mene
doma.

ADIO, BILI GRADE!

SUBOTA, 26. sinja, est uri naveer.
Posli pusti godin jopet san se vratija lapiu. A bija san
ga i zaboravija. Samo san po makinjeti tuka i nisam moga
zamislit da se more i drugovaije pisat. Uvik sam u sobu,
isprid tebe makinja i udri. Govorija san kako ja ne mislin,
makinjeta za me misli. Ona radi. Tek kad bi nju taka, po
ele bidu mi kopjavat ideje.
Koji san bija tukac! Koje san puste ure, dane, godine
u sobi za makinjetom izgubija. I u Zagreb san je vuka jer
san mislija da bez nje ne mogu rige napisat. I kartoline
san na makinju pisa. I tek sad, pod stare dane, u Zagrebu,
svatija san svoj kolosalni ivotni promaaj. Za ovaku vrst
posla ka a je moj, trista miljardi puti je boje sidit i pisat
po kafanan: vanka si, vrime ne gubi a radi. Vrtidu se
kamarjeri, mia se oko tebe svit, svata vidi i uje, i
iri se lipi stimulativni vonj kafe, duvana, bibiti, i teplo
je i zabavno je ka da si u teatar, a radi, pie. Jedini mi
je problem a san zaboravija pisat lipa, okrugla slova pa
sutradan, kad gren to na makinjetu prepisat, ne mogu,
ne znan protit pa se moran mislit a san sve ovo napisa.
Morat u kupit teku na rige pa iznova uit krasnopis.
I kad pien rukon, nikad ne znan koliko san kartic
ispisa.
Muziki dan
Danas mi je bija muziki dan. Najmuzikalniji dan u
mome ivotu.
Ovako je to bilo.
Sidija san sa prijatejon Stipon Martinien u kafanu, a
evo ti jedne nae mlade Splianke koja ve tri godine tudja pivanje u Jubjanu. Sva uzbuena, priplaena, pria

nan kako ba gre na niku audiciju oli eliminaciju za mla

de pivae iz cile Jugoslavije. Velika bi bila stvar da bude
meu prvima, to otvara vrata u karijeru.
Stipe jema uvik pune epe pirul za sve bolesti, za sve
situacije. Opskrbjen je boje nego ijedna naa apoteka.
Omar vadi iz epa jednu katulu i iz nje pirulu.
- Progucaj, mala, ovo i nita se ne boj! Smirit e te, bit
e koncentrirana i pivat e ka slavuj.
Mala proguca. Da si jon da, progucala bi i otrov. I gre
ona dreto u Glazbeni zavod di se dri to takmienje. Di e
je pustit samu? Ajmo i mi, jemat e mala kuraa.
Po putu trevimo jo jednoga prijateja likara, ibenanina, pa i on gre s nan drukat.
Ka momak, ka tudenti, odija san u ti Glazbeni zavod
na ajanke, balali smo tanga, engli valcere i pili pricere.
Sad je tiho ka u crikvu, gre se na prste. Isprid svaki vrat
te doekuju sa prston na justa. Ne smi pisnit.
Iza svaki vrat uju se flaute, klaviri, violine, a gori, u
veliku dvoranu, za dugin stolon iri i na pozornicu mladi
pivai.
Prvi piva jedan mladi zgodni tenor iz Beograda. Piva ka
bog. Glas pun, plemenit, jema uva, vata visine, ne mo ga
od dragosti sluat.
Sva trojica smo se pripali. A a e govorit, ovi je prvi
na svitu. Piva ka anel. Teatri bi se morali za nj tu.
I onda za redon pet-est pivaic, pa jedan bariton, pa
jopet nike pivaice. A sve jedna boja od druge. Puste ari
je, glasovi, interpretacije, dikcije... I di naa mora bit ba
zanja.
Nismo ni marendali ni obidvali, a ve su eter bota po
podne.
I onda je dola jedna isto mlada ali debela, prava, pravcata pivaica. Jema u nju najmanje sto i dvajst kili. Piva
ka slavuj - sve vata sigurno, precizno, igra se i piva. Mo
je sluat, uiva je sluat, ali bidnu je grubo gledat. Sitila
me d a n a kad san zamrzija operu.
Bija san momi i ita san jade mladoga Werthera.
I ba u te dane kad san ja bija vas opijen Wertheron, u
spliski teatar davala se opera Werther. Ia san u aki.
I kad se na pozornicu pojavija Werther, jedan n a ve
liki tenor, trbucjo, a onda i Lota, gruba, velika, cila ka

trokrilni armerun, ja san najpri promislija da je to nika

zajebancija. Stari, debeli, grubi, nespretni judi koji se ne
moredu njanci pojubit jerbo in se trbuji tuedu, a kad i ne
bi bilo ti trbuji, on, Werther, mora bi se uspet na bani za
pojubit Lotu. aj me bilo ta nisan jema latik u ep.
Uteka san i tribalo je pro desetak godin dok san skupija hrabrost za ponovno povirit u teatar na koju operu.
I onda je dola na red naa mala. Lipa, smina, elega
ntna.
apje mi Stipe:
- Naa more po na izbor za mis svita. Kad je ovaka, ne
triba jon ni pivat. Grijota je.
I kad je ta n a a mala Splianka zapivala na francuski
ariju Luise, svi smo stali, inkantali se, poeli jedan drugo
ga gledat.
Svi koji su bili u dvorani, i iri, svi su ostali ka nika
stvar. U grlu je jemala sve intrumente, i ti intrumenti
jemali su duu. Bilo je u tome pivanju i u toj pismi i fine
poetine erotike, i ja san se sitija moga Werthera, i kako
bi opera magla bit lipa.
Nisu nan dali pleskat, ali izletili smo vanka, izjubili ma
lu i rekli jon, ako pade, sorit emo Glazbeni zavod. Ostat
e Zagreb bez Glazbenog zavoda.
Uveer nan je javila priko telefona da je prola, ali sad
jema drugi, pa trei krug natjecanja.
Gladni, trkali smo u Gradski podrum slavit njezin us
pjeh.
Izaa san vanka u pono i svud je bila teka magla. Nisi
vidija tri metra isprid sebe.
Na Trgu govorin Stipi:
- Ola koja je ovo magla. Njanci se ne mo orjentirat.
Evo ni Jelaia ne vidin.
I po toj gustoj magli tonobilon smo ili slavit naprid u
"ardu". U Zagrebu, ka i u Split, zatvaradu se klubovi, ni
ma vie ni Kluba knjievnika ni Kluba novinara, ali je zato
otvorena "arda".
A u "ardi", zna se, sviraju Romi ili, kako ih mi jo uvik
katkad zovemo, Cigani.
Na uvo ti jeca violina a gudalo ti svaki as dodirne kosu
misto strunu. Prima nas isprati do vrat i apje:

- Ovo je noas bilo samo profesionalno, drugi put bit

e za duu.
Tonobil priko ramena
NEDIJA. Lip, vedar dan. Sunce.
Trevili smo nike nae Spliane koji su se vraali sa ski
janja nidir tamo u Italiji, i priaju kako je bilo divno. Od
njijove grupe samo su dvoje slomili nogu. A koji tereni,
koje uspinjae!
Govorin eni:
- Amo se i mi uspet uspinjaon.
- A di?
- Bome na Dverca!
Koliko san puti bija u Zagreb, a nikad nisan seja u uspi
njau! Nikad mi nije palo na pamet.
Tremo u Ilicu, inin biljet i pitan biljetara:
- Koliko godin vozi ova uspinjaa?
- Lani smo proslavili devedesetu godinjicu.
- I koliko je bilo degracji?
- Nikad nita.
Ufan se da nee bit nita ni ovi put.
Gori na vidikovcu niz entadi s pogledon na zagrebake
krovove, a na zanjoj sidi Mato. Pribacija nogu priko no
ge. Jedno dite selo mu na kolina i upka mu brk. Otac ga
fotografaje. Jedan starac se jidi da je to profanacija, sve
togre, a meni je uvik drago vidit dicu, pa i jude kad tiu,
miluju spomenik.
Lip je Gornji grad, deboto lipji od moga Veloga varoa,
i po Gornjemu gradu u nediljno podne eta fini, lipo obu
eni svit. Prolazidu dame u bunde i krzna, a ena mi se
okrie.
- a bi reka koliko zapada ona jedna bunda?
- Ne znan!
- Otprilike?
- Ne znan ni otprilike!
- Najmanje etrnajst, petnajst miljuni.
- Asti boga, pa a to auto nosi na se!
Da je stari moj ribar anto bija s menon, bili bismo ra
unali koliko to ektolitri, koliko baav nosi na se.

A a bi tek reka da je vidija kako se izvodu u etnju

fini mali pasii, koji su duplo manji od nae potene pantagane.
I ti pasii, da bidni ne nazebedu, jemadu zimsku robicu, ka nike velurane iletie i jaketine. Mora san do u Za
greb za doznat kako se iz inostranstva nosidu puderi, prakovi, masti, roba i spiza za pase. E, moj anto, ne zna ti
da oni danas trista puti vie pazidu i troidu na pase nego
se u nae ditinjstvo pazilo i troilo na dicu.
Pa me na pamet jedan moj Splianin koji mi se falija da
mu pas jema predigru. Tija je re pedigre.
I nikako ne razumin da mi u Jugoslaviju jo nimamo
sve a triba za pasju potribu. A ja san mislija da jemamo
sve, sve a oviku triba. I ne razumin: jesan li ja tako ma
louman, slabo razvijen, pa su i pasje potribe vee nego
moje?
uvaj me od zla i napasti, sveti moj Marko, reka san,
jer san ba bija prid crikvan sv. Marka i ulizen. Ba je
pop priko mikrofona dra prediku na poslanicu sv. Pavla
Korinanima.
Govorija je o bezgrinosti, o sjedinjenju ovika sa mistinin tilon Krista. I onda je s Gria puka top, najavija po
dne, i ja san uteka vanka.
Sitija san se kad je jo pri pusti godin top iz Marjana
puca podne, pa bi usprenuja jata golubovi i repce koji bidu iz vaguni i braceri u portu kreli ito. Za nas dicu koji
bismo odili u rondu o vinogradima i bujaima, to je bija
znak da triba smista skoit u more, uinit jo jedan banj
i trkat doma.
Okad top ne najavjuje podne u Split? A u Zagreb puca.
Oli naa opina nima pinez za dva kuerina praja?
Grijalo je sunce, dan je bija lip, sve je bilo lipo, ali ja
san jema bit bija smantan, bit e od muike i dima noas
u ardi.
PONEDIJAK, 28. sinja
Dan je ka i jueranji: vedar i sunan. A meni je zima.
Prvi put okad san u Zagreb, utin zimu. A jutros, kad san

izaa i pogleda u termometar u ardin kraj otela, bilo je

samo nula.
Na minus jedanajst nije mi bilo zima. A jutros dren.
Ooo, ovo mi nita nije drago. Da se nisan razbolija?
Nazad u posteju i itat!
Prikjuer je bija dan muike, juer etnje, danas od
itanja.
UTORAK, 29. sinja
I danas ne izlazin iz otela. Nebo je sivo i jo dren. Stu
den ka da mi se uvukla u kosti.
Pronaa san za mene interesantan libar Ljudi, ljudi...
dra Dragoljuba Jovanovia, predratnog politiara, prvaka
Srpske zemljoradnike stranke, koji prikazuje i ocjenjuje
ondanje politiare s kojima je "lino bio u dodiru ili u saradnji". Veliki libar u dva dila sa oko stotinu, kako ji pisac
zove, medaljona, a zapravo portreta svoji suvremenika.
Od Spliana naa san u n u t r a samo dotura Antu Trumbia. Uz svaki portret pisac je tija dat u jednu ili u dvi rii
sintezu ovika. Jedan mu je "bard ujedinjenja", drugi "se
ljaki tribun" ili "idealist", "mudrac", "heroj", "veni jeretik", a naemu doturu Trumbiu priija je "latinstvo".
Evo kako ga je vidija:
"Veliki advokat a slab politiar. Radi je za njega rekao:
uvek u zakanjenju za jednu ideju. Latinska kultura, maj
stor rei. Ne veliki govornik, ali odreit. Ljudi njegove vrste
prodaju vie nego to imaju.
Kad je stvorena Jugoslavija, bio je ministar spoljnih po
slova i na prvom koraku je pokazao koliko visoko ceni se
be. Kako je bio delegat na Konferenciji mira, zahtevao je
da sedite njegovog ministarstva bude u Parizu gde je on
boravio. Tako velika je bila njegova samosvest, tako mali
njegov smisao za dravu.
Dobar advokat, nije bio nikakav voa. Bio je tuma i
posrednik, ne tvorac i organizator. Bio je gospodin, ne go
spodar. Takve gospode je u Hrvatskoj bilo uvek mnogo, i
to u samoj Seljakoj stranci. Oni su stranku iskoriavali,
ali ni o emu nisu odluivali. Zvali su se, kad su izabrani,

zastupnicima, ali su vie bili pravozastupnici. Meu njima

je dr Ante Trumbi bio, kako Hrvati kau, najumiljeniji,
ali ne i najsmeniji. Drugi su bili skromniji u dranju ali
korisniji na poslu. Takvih nekoliko je Maek uzeo za svoj
'trust mozgova'."
I tako on o jedinome Splianinu, i to Luaninu, nae
mu doturu Trumbiu! Da se ovik ne bi najidija? Od ranog
ditinjstva o njemu san samo najlipe stvari slua. Luani
su se kleli na svoga dotura. I na sprovod san mu bija. Koji
je to bija sprovod, najvei koji je Split dotad vidija, u Sv.
Frane smo ga zakopali.
Misto LATINSTVO, da mu je bar stavija JUGOSLAVEN
STVO!
Mogu zamislit koliko e se stari Spliani ugat i razbisnit
kad protiju ove retke.
Eto, nisan ji ni ja moga mirno proitat. Ugalo me. Sa
mo mi je brzo prolo.
SRIDA, 30. sinja, sedan uri ujutru
Juer su mi se u isto vrime dogaale dvi udne stvari.
Termometar u ardinu kraj otela kaiva je plus pet, a me
ni je bilo zima, dra san, tuka brokune, a moj prijatej stari
profeur poeja je ka izdaleka falit reformu kolstva. Zinija san. Od prvoga dana je kontra te reforme i jidija se, uia, a kako je pametan i trizven ovik, iznosija mi je dokaze
kako e od nje bit puno vie tete nego koristi.
A juer, dok smo etali po ardinu i dok san se ja tresa
na plus pet, on mi poinje reformu branit.
- Bila je potribna reforma. Nije moglo vie onako, i u
tome Stipe jema sto posto prav. Ali ne mogu je privatit u
cilosti.
I poeja mi je dokazivat kako bi se puno dobilo kad bi
se jo ranije poelo vrit usmjeravanje.
Nisan bija od voje, nisan se moga karat, ali san promislija: asti Gospu, a a je sad posta ei reformator i od
samog uvara!
A a u sad ja? On je mene dokazima uvirija da reforma
ne vridi. I onda san je ja meju prvima u novine nagazija.

I ou li sad po demantirat? Neu. Neka moj prijatej profeur misli a oe, neka on pome reformatora i u nebo
dizat, ja neu, ja ostajen dosljedno na svojoj poziciji, samo
vie ne znan koja je.
Svi san ji tuf
SRIDA, ponoa
Nisan bolestan nego san u botu posta zimogrozan, bo
lestan, nervoast, fali mi arije, promine. Gui me. Ovo mi
je nikako sve isto, ka rika, ka Sava, uvik tee jednako, u
istom pravcu, a meni more fali, falidu mi vali, juga, bure...
Sve mi je dosad bilo lipo, ni moglo bit boje, i mislija
san da mi nita ne fali, da mogu izdurat miljardu godin, a
onda se pojavila ta ladnoa, ta zima. Na minus jedanajst
san guta, na plus pet dren. I nije mi vie lipo i sve mi
sad fali. Spiza mi nidir vie ne vridi, vino ne vridi, arija ne
vridi, ulice, tramvaji, butige, prodai, kamarjeri. Sve se u
botu prominilo. Sve je bilo lipo, sve je vridilo, ali sad san
ji svi tuf.
Nikoga vidit ne mogu. Postajen sve nemirniji, lui, nervoastiji.
Kad bi osta jo tri dana, skoija bi kroz ponistru, bacija
bi se ispod tramvaja. Ne mogu, ubijte me, ali ne mogu!
Najranije ujutru gren rezervirat karte. Bude li za da
nas, putujen smista. Ne bude li, onda sutra. Ako ne bude
ni za sutra, list u, pust u do Splita.
SRIDA, 18 sati i 46 minuti
Tono znan ne samo minut nego i sekund kad su mi dali
biljet o spavai koli za Split. Sutra gren, putujen, odlazin,
zapravo dolazin. Od srie ne znan vie a pien. Sad mi je
dobro, sve mi je prolo. Ka da mi je ko sve tegobe rukon
skinija. Nije mi vie ni zima, ne gui me, nisan nervoast,
sad mi je ugodno, lipo, temperatura je ne znan koja ali
ne more bit boja. Trka san u otel, skinija duge mudante
i demper i ve se obuka za Split. Ve san u Split, ve ga

vonjan, ve utin pod nos vonj pikere, lipi od svi kolonji

i parfemi.
Pri nego san ia kupit biljet od ferate, svratija san u Gla
zbeni zavod vidit a je sa naon mladon pivaicon. Prola
je sve eliminacije, i etvrfinale, i polufinale, i u finale osvo
jila drugo misto - srebrnu medaju. Nije to mala stvar od
svi pivai i pivaic iz cile Jugoslavije bit druga! Tek sad u
re da je to Marina Jaji. Izjubija san i nju i metrovicu
jon Slovenkinju.
Gren se pakovat i najpri zatvaran makinju. Zagrebaka
epizoda je gotova. Adio, bili grade!

LIP JE SPLIT IZ ZAGREBA, A ZAGREB

IZ SPLITA
PETAK, prvi vejae. Devet uri ujutru.
Niman ja srie u ivotu. Sve je kontra mene. Misec dan
uinija san u Zagreb i za ti misec dan, empre uvik, bila je
bonaca, taka kalma bonaca da se list na cablo ni zatresa,
zatreperija; da si perje iz kuina stavija na ponistru, nakon
misec dan bi ga jopet naa na isto misto. A sino, kad san
ia put ferate, poelo je puikat i utija san vonj od juga,
ali ne znan koji je pravac, ne mogu se orjentirat, ne vidin
di je Bra, olta. Je, jugo je, ne more meni ute, ne more
me privarit, neka je putuju dovle izgubilo svoju eencu,
svoj zvuk, miris, okus; ka da je patvoreno, falsicifirano, ka
da se nae jugo obuklo u makare.
Iz Zagreba u Split uveer gredu dvi ferate, jedna u devet
i deset, druga u devet i pedeset. Ta prva gre priko cile Ev
rope, uputi se iz Ostenda i nikad, nikad (bar kad san ja pu
tova za Split) nije dola na vrime. Znala je kasnit po trista
minuti, a najmierjastije pedeset. A ova druga koja gre u
devet i pedeset polazi iz Zagreba i uvik gre na vrime.
I zato san izabra ovu drugu. A ne, nee me vie privarit!
Oli san se malo napatija na snigu i ledu ekaju tu prvu
feratu, proklinja Ostende i ko ga je izventa. I uvik je ova
druga ferata koja gre u devet i pedeset partivala ranije od
one koja gre u devet i deset. Uvik!
Za svaki sluaj, na taciju san doa po ure pri. Unaprid
san se radova kako edu cukuni, injoranti koji ne znadu
putovat, sad ekat voz iz Ostenda i kako edu betimat jer
puno kasni.
Dolazin, nima ga. A, a, a san reka?
Prvoga feratjera kojega san trevi pitan koliko kasni voz
iz Ostenda.

- Ni sekunde. Ve je proa.
Ali zato ovi moj, koji uvik gre na vrime, veeras kasni
dvadeset minuta. I ne samo to nego su ga stavili nidir
doli, daleko u d n u tacije, ja mislin deboto napo p u t a do
Zidanoga Mosta. Momak iz otela nosi mi kufere, ali i meni
su ruke pune fagoti. Kad ja putujen po Dalmaciji, uvik
putujen sa rukan u ep, jedino a boricu nosin priko ra
mena. A sad ka da se iz Amerike vraan.
U spavaa kola jeman gornji leaj, ena mi je na donji.
Lein nikako ukoso nagnut i govorin jon:
- Pogledaj odooto kako ova moja posteja stoji.
- Ajme - skrikne ona - profundat e se! Past e po
meni.
Kalan se. Gledan: je, stoji koso, donji dil posteje spuza
je bar za dva pedlja.
Zoven konduktera. Gleda on:
- Je, ukrivo je ali ne bojte se, gospon. - Nasloni se ru
kan: - Vidite kak je vrsto. To je tak, malo se nakrivila, ali
ne bu ni!
Bog i bokme, meni isto ni drago. I pripomiamo se;
ona je lagja, ona gre gori, neka ona pade po meni.
itan i ekan kad e me poklopit i ranit.
Cilu san no preda, a kad san malo zakunja, ujen kon
duktera - lapion kucka o vrata. Triba se ustat a vanka je
jo gusti mrak.
- Pogledaj di smo ovo stali? - govori mi ona odozgar.
- Ne znan.
- Poviri kroz ponistru.
- Povirija san ali ne znan. Ne vidin nita. Samo ine i
malo oebada oko ini. Jo smo, pari mi se, u Vlaku.
Dobrodolica u Predgrau
Grub li je dolazak u Split na taciju Predgrae! Kladin
se da u Europi, u Europi sigurno a more lako bit i na svitu,
nima grubje, divije tacije. Kad je ugleda, najrae bi se
vratija. Samo je bija jo mrak i nisan je moga ugledat.
Kako je moj vagun sta vanka nasipa, to se s voza ne si
lazi nego se skae. Stariji svit triba sputat.

Jedva jedvice san se kala, i to prazni ruk. Train nosa

a. I kondukter vie: "Nosa, nosa!" Ma kakvi!
Lake stvari smo polako prinili, ali ko e teki kufer
prinit? Gren u bufet trait nosae. Nima ji ali najden za
ankon ovika koji e mi pomo prinit stvari do taksija.
Ali sad nima taksija.
Koja tortura, gospe moja! Nisan ni doa, a vas san se
slomija, snerva.
Doa je i taksi i uz mene i enu ukrca jo dva ovika.
Najpri e nas bacit. Ali ja san ostavija kjue od kue kod
prijateja. A on stoji na etvrti pod. A ovoj drugoj dvojici je
pria, a ofer je nervoast, ne more ekat.
Vodi mi enu doma a mene ostavja. Ona e me ekat
prid kuon. Sa kuferima.
Penjen se na etvrti pod. Vazmen kjue. Tren doma.
ena me eka. Ali i ja stojin na etvrti pod. Do njega san
uinija osandeset i etiri, a do moga stanajeman jo osandeset i sedan skalini. ena u portunu uva stvari, a ja
polako, po dionican, prenosin bagaje.
Isusa nisu ovako muili. Ovo je sedansto puti gore ne
go njegov put do kria. Nima koga zvat da ti pomoe, a
platija bi koliko god promisli. Jesan dobru uru vrimena
pribaciva stvari, a onda je jo osta teki kufer. Liza san,
stenja, puca, plaka, inija skalu po skalu. I svake tri skale
bi seja.
Lord i tovar
Kad mi ni srce ni puklo, nee nikad vie. Doa san u
kuu mokar ka voda. Tee, napornije mi je bilo nego Bo
iu osvojit Mount Everest.
Nisan dobro ni odanija, a ena ve plae kako u kui
nimamo nita: ni kafe, ni kruva, ni mlika, ni kria bojega,
i tribalo bi po u grad uinit provitu.
- Ajde, dobro, skoknit u i do pekarije, i do bikarije,
i do pazara, i kupit u i karote, i limune, i narane, neu
zaboravit ni kumplire, ni kapulu, ni kafu, ni vino...
Niza skale vie za menon:
- Selen i petersimul nemoj zaboravit!

Proklinjen as kad san se vratija. Sad bi ja u "Palas"

otel lea u posteju, a kamarjer bi mi donija kafu. Moga
san ivit ka lord, a ja se prtin i patin ka najgori tovar. Ne
ka me, ovo mi je katig a san ovaki, a se nikad opametit
ne mogu. En ti cili Split, od Dioklecijana pa naprid!
Malopri san doa iz spize, sve san donija, nita nisan
zaboravija: ni luk, ni kapulu, ni kumplire, ali tuf san ve
Splita. I evo, sad bi, ovega sekunda, seja u reoplan i u Za
greb makar sa padobranom skoija.
Lip li je Split kad ga gleda iz Zagreba, i Zagreb iz Spli
ta!
Kad sad razmiljan, kad gren init sintezu svog zagre
bakog boravka, ispada mi ka najvanije, najbitnije da je
ovo prva zima u zanju dvadeset godin da nisan nazeba.
(Da udren u drvo!)
Dosad ve oko Boia, ako ne i u jesen, bi me stislo i
sve do prolia bi mrka, kalja, pjuva, boe sauvaj! Uvik
su mi bili puni epi udari, po est bi ji na dan minja, a
sad u cili misec dan udar nisan dupera.
Evo sad me palo na pamet: gren se izmirit na balancu.
Njanci sedandeset kili! Drago me, ne da se nisan nadebja nego san kil i po smravija. Kil i po mesa s a n u Za
greb ostavija. A nisan ni gladova ni ea. A nisan se ba ni
jidija. Nisan se ni umorija. Onda kako san smravija? Ne
znan, je li me Zagreb kunferi oli me ne kunferi.
antu u viite
SUBOTA, sedan uri ujutro.
Noas, kad san se diga za po piat, u predsobje san pa
priko bagaji. Ko e se sad raspakovat? Meni se ne da, a i
ona ne bacila. Po meni sto godin moredu ostat ovako.
Sino san bija povirit kod anta. Prieka san ga kod
susidi, i kad je doa, juski me, uljudno doeka:
- A a nisi, kurbin sine, javija da dolazi? Oli s a n ja zna
da si doa! A a si gori jija?
- Svata.
- A je li bilo vina?
- Ka vode!

- Onda te bilo lipo?

- Ka u raju.
- A a si se onda vraa?
- J e r me tufalo.
- Ko e na svitu dat nau Matejuku. Ovod ti je sve pri
ruci. A bit e se gori i itrapacira?
- Ka betija.
- A a mui tilo ka da si ga na putu naa?
Mrani grad
Uinija san i ir do mula. Koji mrani grad! Riva mi se
uinila ka grobje sa luminima. Je li to javna rasvjeta? I
to Rive, izloga grada? Boje i lipe je bila osvitljena sa fera
lima u staro vrime. A gornji dil Rive vas je pod vodon. Pari
jezero. Samo fali da patke po njemu plivadu.
A kataretiko se po novinan ita sa renesansom i pro
gresom Splita. Ka da smo sa Mediteranskin igran uvatili
B o g a za bradu?
A sino, u kinu veer, sa luminiman u mraku, sa lokvan i jezerima u koje upada do kolina, dok te tonobili
blaton trcaju, cili mi se grad uinija izgubjen, mierjast,
tuan. J e m a bit da progres na sidi na tribine novega sta
diona oli porske dvorane oli u loi teatra, ali ga po ulican nima; vanka ti objekti jo uvik samo trevijen regres i
deficit. A da nije ovo krizni, prelazni period iz jedne faze u
drugu? Ili da nisan ja u trenutnoj krizi?
SUBOTA, tri ure poza podne.
Sunce. Teplo. Lito. J u d i u vetite. eta san sve do bota.
Sunce me smetalo i crne san oale stavija. Kia je isprala
kolure, oistila konture. Bili oblaii ka anelii igradu
se na modrome nebu, a bila se jidra odrazuju na plavome
moru.
Lipa li je Riva suncen obasjana, i pogled s nje na zeleni
Marjan, i na konal, i na oltu, Bra... I trajekti koji su mi
sino bili grubi ka visoki kauni, sad su mi se produili,
prolipali, postali elegantni. Kako to: cili Split mi je bija

sino mraan, mierjast, jadan, a sad mi je svital ka per

spektiva. Najlipji na svitu! Jedini!
Lignjarnica
A enti i taki grad koji toliko ovisi o malo sunca, od dvi
kapje kie! Ko zna, more bit i da kataretiko jema prav. Bi
ja san i na pekariji. Na svima bancima lignje. Samo lignje.
Mogla bi se zvat komodno lignjarnica, a ne ribarnica.
I u Zagrebu san dva puta bija povirit na ribarnicu, ali
mi se zgadila pa nisan vie ia. Najpri mi ni draga jer do
nje vodidu skaline, a ja ne mogu zamislit pekariju do ko
je se triba penjat. Onda na ulazu joj je ka znak aran od
late. Onda jin pekarija ne vonja po pekariji. Ne uje se
frikina. Doekadu te arani, pastrve i smuevi, a in vidin
debeloga gruboga arana, meni se ve poimje kukujat u
trbuju. Kad ti arane nudidu na kajkavski, onda to gre,
ali kad i srdeline i papaline i pimole prodajedu kajkavski,
onda je to za me vic i ne mogu stat od smija. Dva san
puta bija i nisan vidija ribu osim ti zgnjeeni srdelini i
pimoli. ujen da dojde i prave ribe, ali ispod banka, za
ugostiteje. Od sridnjega vika pa sve do socijalizma u nas
je bija zakon da sva ulovjena riba mora do na pekariju.
A sad je pravilo: sva riba najpri ugostitejima, a retaji koji
njima ostanu - pekariji.
Ni zagrebaka trnica ne more se stavit sa spliskon. Ni
ma ni uta ni guta. Ni vonja ni kolura.
U Gradski podrum zaelija san za veeru malo zeja, a
kad mi ga je konobar donija, juto da u se mait a prijatej mi govori:
- Zna li okle je?
- Ne znan, a okle!
- Sa Save!
Turnija san pijat. Niman ja nita kontra Save, ast i
Savi i Dravi, ali verdura koja raste uz te obale daleko od
mene!
Kupija san malo liganj i na pazaru dvi salatice.
-Koliko?
- Dvi ijade!

Dan joj dvi ijade a ona puca od smija.

- A a je, a se smijete?
- Ma puno je dvi ijade, evo van ijadu nazad.
Sad san se ja poeja smijat.
I onda smo ja i prodavaica skupa cenili od smija. Do
godilo mi se a se nisan ni u snu nada da mi se more do
godit.
eta san uz mul do Pomorskog terminala i uliza tamo u
samoposlugu. Pitan prodavaicu jema li unke.
- J e m a - govori ona.
- A di je?
- Evo je - govori ona i tue noen po prutu - samo mi
to zovemo prut, a vi gori unka.
- Ma bogati! A ko to mi iz gornji kraji?
- A vi, bome!
- A oklen san to ja?
- Odozgar sigurno jeste, more bit lako da ste i Zagrep
anin, a u zanje vrime ivete doli.
- A kako vi to sve tono znate?
- A vidin vas, bome, i ujen. Nisan ni gluva ni slipa.
Ona trideset godin ive u Split, od ditinjstva moglo bi se
kazat, i omar pozna fureto ejade.
Malo san se sprenuja. Da se nisan u Zagreb infeta i po
eja zanaat na kajkavski? Meni se pari da nisan.
in san doa doma, gledan se na zrcalo. Pari mi se da
san osta isti. I cera mi je ista. Nisan njanci malo ublidija.
Mlika nisan stavija u justa. Zato mi je to rekla?
Da me nije pripoznala pa se alila? A a drugo more
bit? Oli se alila oli je luckasta!
NEDIJA, trei dan vejae.
Ludoga li vrimena! Juer lito, danas jopet kia i zima.
Kakvi smo, i dobri smo pod ovin nain nestalnin, privrtljivin nebon!
Jopet pien na makinju, a dok pien, kolina mi tuu u
kufer. Jo ga nije raspakovala nego turnula u moju sobu,
pod pisai stol. Ovo me oe prisilit da ga ja raspakujen, jer
su moje stvari unutra.

in se makla iz kue, omar san ga tura u kuinu i ostavija isprid pakera. Vidit emo koga e prvoga tufat.
Danas ne izlazin iz kue. itan, pien, sluan muiku i
pazin da mi se ne udune pe. Svaku po ure moran bacivat
drva. Ajme, a guca! Metar drv prodre u nediju dan.
Ovo bi tribalo jedan feljton na misec pisat za letriku,
jedan za drva, jedan za fit i telefon, jedan za vino i bibite,
etiri feljtona za spizu, dva za panjulete i druge vicje, je
dan za odiu i obuu, bar jedan za libre i novine...
A di su onda izlasci? A njezini vicji? A vijai?
Ko bi pripravlja toko feljtoni!
Gledan televiziju. Prvi put posli misec dan. Zapravo ne
gledan nego nju ostavjan isprid ekrana da deura, pa ako
je a lipo, neka mi se javi.
Gledan pet minuti pa me tufa i jopet gren itat.
Oli se pe ugasila? Gren bacit jo jednu biju.
PONEDIJAK, 4. vejae.
Ne vidin kufer. Ne znan di je. Nita ne pitan.
Ova igra sa kuferon poela me zabavjat.
UTORAK, 5. vejae.
U moju sobu na podan nog o posteje pojavija se kufer
ali ispranjen. Sada je entlemenski da ga ja spremin u
ufit.
Probudija san se jutros juto u pet uri, ali nisan jema
snage ustat. Lea san ka krpa, ka traca. Kunja, krepava
sve do osan.
Niman voje za nita. Nita me na svitu ne interesira. Na
nikoliko mista obea san poslat priloge, a ne ajen nikome
nita. Da me ne zajebajedu, iskljuija san telefon jer ko
e njima gori objasnit, kako oni moredu svatit da je doli
niko gnjilo bolesno vrime, da san p u n fjake, da mi je misal
mutna, da su mi se i pokreti usporili. Obrijat se ne mogu,
a sino nisan jema snage niti obu pidamu nego san lega
u kouju.
Sad je devet uri. Gren se polako obuivat pa u onda
vanka. A ne znan ni di u ni kud u.

Bilo bi najboje po na mul, ukrcat se na prvi trajekt za

Bra, za oltu, za bilo di, sest u salon i sluat kako makinje tresu. Salon bi mora bit prazan, samo dva-tri ovika,
svaki u svoj kantun; mogla bi bit koja vora oli pop sa
molitvenikon, i samo da se uje mrmjanje molitve i u u r
od makinje. To je tako monotono, dosadno, upje, da kad
uini ir i iskrca se jopet na mul, vas si sritan. Nima
bojega lika za izvu se iz ovake depresivne situacije. Ia
bi kad bi zna da je salonet prazan, ali ako je pun? Dva su
onda izlaza: oli skoit u more nasrid konala oli popit de
setak bierini travarice.
SRIDA, 6. vejae
Sino san bija povirit u "Klub Belvija". ufit otela pri
tvoren je u puno lipu kafanu. Jema i muzike, svira mali
orkestar. Sve dupkon puno, i to sve sama mladost. Stojidu
u fili isprid lifta. Kamarjeri se tuidu da nima stari gostiju
i za to su mi se obradovali ka jedinome prestavniku stare
garde. Boje da nima staroga svita, a edu do kajat i
pjuvat u kafanu, neka doma sididu i gledadu televiziju!
Lipo je sidit u kafanu a oko tebe sve mladi, lipi, esni svit.
Znaju sidit, jemadu mota. Uvik san ja govorija: nije vano
jesi li protija dva libra vie oli manje, nego zna li sidit za
stolon. I skladno se razgovarat, a ne prolivat, maavat oko
sebe, turat, tu akan o stol. A ovi mladi svijet jednosta
van, leeran, elegantan. Gleda san jednu malu rudastu cu
ru. U isto vrime uala je gumu za vakanje, puila i grizla
nokat. J o bi i pojubila momka i pomalo pijuckala.
Bila je draga i smina.
Osta san pune dvi ure i jopet u po.
ETVRTAK, 7. vejae.
Juer su igrali "Ajduk" i "Dinamo". Nisan ia gledat.
Nije mi se dalo. Da se igralo na stari plac, bija bi ia.
A novi stadion mi je nikako vanka ruke, daleko. Monume
ntalan je, lip, ali nikako mi se pari da san u tujemu gradu,
da gostujen na tujemu terenu.

Pri san zna svratit u baraku, ali okad se "Ajduk" pripomistija, ne pada mi ni na pamet svraat.
PETAK, 8. vejae.
Jema ve nikoliko dan da nisan ni promislija na Za
greb. A jutros me telefonski zovu da bi mora skoknit gori
bar na koji dan. Protrnija san o straja.
Ne mogu, nisan ja kufer koji se u svaku u r u more na
po tacijan i aerodromima!

O PASIMA, BAKALARU I LAS VEGASU

SUBOTA, 9. vejae
Juer me zaustavija jedan stariji, meni nepoznat ovik
i uljudno se ispriava a me fermaje ovako na ulicu, ali,
eto, da moran ut a se njemu dogodilo. On jema pasa,
mladoga sminoga mianca, i ti njegov pas niki dan je
isprid kue zalaja na milicionera. Ne budi lin, milicioner je
podnija prijavu i sudac za prekraje rebnija ga je pedeset
ijad dinari.
- Ne more bit - govorin ja - ne mogu to virovat!
Pas je pas i pasu je, ka takome, ivotni zadatak da laje.
Nikor ne more pasu uskratit to njegovo pravo. Pas more
lajat u svako doba i na svako misto, ali ne smi ujidat.
- Nije ujija, samo je laja.
I ka dokaz ovik mi iz portafoja vadi presudu suca za
prekraje.
itan: "...Na ulici, bez nadzora i brnjice, pas je napadao
prolaznike i slubenu osobu".
- E, bogati, ovo je deseta stvar! Nije laja nego je napada
prolaznike i slubenu osobu.
- Nije, jor, nije! Mogu van se zaklet sa svin na svitu.
Nikad on nikoga nije napa. To je smini mladi pas, njanci
godinu dan mu nima, i svaki se dan igra na ulicu sa dicon.
On voli dicu, dica njega, igradu se, tredu, skaedu, a kad
je naia milicioner, pas je zalaja.
- A bome, a e nego zalajat, nee stat u stavu mirno,
oli izvadit iz epa legitimaciju i re: "Ja san ti i ti!"
Pas ne zna govorit, pas zna lajat.
- Tako je, jor! To san i ja reka. I da je pas napada dicu,
prolaznike, slubenu osobu, onda bi koga bija i ujija. Oli
bar malo fria oli kome gae razdera. Ali nita.

Rundo i monture
Ova pria vratila me pedeset godina unazad, kad smo
mi jemali pasa a zvali smo ga Rundo. Bija je batardani
vujak - kus betije. Ka manji tovar. Drali smo ga na teracu, uvik vezana kadenon, ali kad bi se mola, u cili Veli
varo nastala bi uzbuna. Iz kalete u kaletu, iz dvora u
dvor, irila se vijest: pustija se Rundo. Matere su panino
zvale i kupile dicu, zatvarala se sva vrata. A on je bidan
bija dobar.
Volija je dicu, tija se s njima igrat, ali kako bi skoija,
dite bi palo, povalija bi ga i mali bi plaka, cenija. Ali ni
kad, nikad dite nije ujija. Jedino bi dici ukre balun, naj
ee krpa; ako bi bija balun od gume, onda bi ga pro
bija, a usput bi, dok bi obaa Veli varo, od Marjana do
Matejuke, uvik zakla koju maku oli donija doma u zube
koko oli pivca. Priznajen da bi se ejade moralo pripast
kad ga vidi onako velikoga, pa jo potie za sobon komad
debele kadene koja se vue i strue po tleju.
Ti moj lipi, pametni Rundo jema je jednu odliku oli ako
oete, jednu manu. Nije volija uniformu. Nikakvu. Sve su
mu uniforme bile crne prid oima. A najei je bija na policjote. Teraca je jemala zidi i on bi guta skoit na zidi i
odozgar gledat prolaznike. Ali in bi proa koji monturani
ovik, policjot, feratjer oli jo ee picigamorte, poeja bi
reat, trest se od bisa.
Jedanput je sa zidia skoija na policjota i osta visit.
Jedva san ga spasija. Svaka uniforma mu je smrdila, samo
je inija iznimku poeru. Poerima se radova, vrtija bi
jin repon i povonja boru. Za desetak godin a smo ga dr
ali, ujija je tri ol etiri monturana ovika, zapravo nije i
nji ujida nego bi jin samo raspara gae i jakete, a kako bi
se ovi otimali, tako bi ji i neote malo zubon fria. Dicu ni
kad taka nije, a od civili napa je samo dva ovika i to oba
trgovaka putnika.
Na te trgovake putnike bija je ei nego na policjote. I nikad mi u kui nismo znali objasnit kako n a pa
metni Rundo izmeu sto svita pronae ba onoga jedno
ga trgovakoga putnika. Evo, tek danas kad o tome razmijam, pada mi na pamet da su u ono doba, pri pedeset

godin, trgovaki putnici bili najfiniji judi koji su mogli za

u Veli varo. Jedino su oni jemali vetite, dobre kapote,
patinane sjajne postole, bili su uvik obrijani, namuani,
i pametnome pasu mogli su odit na nerve. Da virujen u
seobu dua, sve bi bilo lako objasnit.
U jednome od prijanji ivota moj Rundo je moga bit
koji butiger i bit e ga koji trgovaki putnik nasamarija,
butiga mu propala, ila na inkanat i doli su monturani
judi, policjoti, fanti, sve mu zaplinili, zatvorili ga, u preun
ga odveli, a tamo su jopet bili monturani straari.
Da se moj Rundo nije jopet reinkarnira u pasa i sad
je on ti mladi pas koji je laja na milicionera? Mora bi ga
vidit, pogledat ga u oi, jer moj je Rundo jema pametne,
paenike oi koje nikad neu zaboravit.
"Bakaljar za Dalmaciju"
Asti boga, a je produija dan! U 5 uri ve svie, a sad
je blizu 5 uri poza podne a ja sidin uz otvorenu ponistru
i pien. Ne triba mi jo ugat letriku, ne gorin tuvu, ponistra mi je irom otvorena. Ne ti zime u Split? Atroke
Zagreb! Vejaa je, a ovo je ka premalie.
Evo s a n dva puta izasebice kinija. Jebi ti to, isto u ja
zatvorit ponistru. Nije se s vragon igrat.
Biingava san niki dan po starima librima i pronaa
jedan puno lipi, dragocjeni podatak. J u t o pri sedandeset
godin, dakle godine gospodnje 1910, niki zastupnici u Dalmatinskome saboru predlagali su da se u Dalmaciji formira
posebna parobrodska kompanija koja e se bavit direktin
uvozon bakalara (pisali su BAKALJAR) iz Norveke. Mogu
zamislit koliko je gladna Dalmacija derala toga bakalara!
Koje je to bilo masovno rutavanje!
Sasvin se ozbiljno o tome vodila rasprava, a novinski
izvjestilac sa saborske sjednice se udi kako nikor ne
postavja i pitanje izvoza nae srdele u inostranstvo. Ko bi
reka da su i onda bili aktualni problemi izvoza i uvoza. I
mesa je falilo i kreivalo je, jer je zaobilazilo Dalmaciju i
izvozilo se u Trst i Italiju.

I jo onda vas kart koji se uvozija, bez obzira na koju

se robu odnosi, zva se "bakalar za Dalmaciju".
Ti termin jo se i danas uje u Trstu.
ak i jedna kazalina druina koja je iz Zagreba gosto
vala u Split, a prestave su jon bile slabo opremljene, siro
mane, n a p a d n u t a je u novine pod naslovom "BAKALAR
ZA DALMACIJU!"
Sve mi se ini da, kad bi se dobro protualo, analizira
lo sve a se i danas u nas uvozi, vidili bismo da puno toga
jo uvik nosi oznaku BAKALARA ZA DALMACIJU.
I dan-danas uvozimo bakalar tree klae, juno voe
zanje vrsti, najciniju, odnosno najgoru kafu koja se more
na na svjetskome tritu, koja nan se prodaje skupje ne
go prva A klaa.
Bakalar za Dalmaciju dolazi nan i u vidu umjetniki
gostovanji. Najskoli u litnju sezonu.
Prokleta linost
UTORAK, 12. vejae
Dva dana nisan ni rige napisa. Jema san pametnijega
posla. Skita san se, eta. Kad su lipi dani, grijota je radit.
eta san i uz more, vonja lainu, gleda momke koji na
salbunadu igradu picigin. Vidija san i prve kupae. I lipe
razgolacane cure.
Nisan moga odolit zovu mora i broda i u nediju uinija
san vija do Lastova. Lipi, udoban brod sa tri salona i kabinan. Gospodski san obidva i u kabinu ita i spava. Za
male pineze guta ka da si na jahti.
Izaa san u Ubli protegnut malo noge i povirija u otariju kod Ante vidit jema li bokun ribe. Nije bilo nita.
Njanci giric. Koje bogato more oko Lastova, dani lipi a ribe
nima! Bogava s a n na Lastovce. Di neu? Riba jin u kraj
tue, a oni lini lovit! Poznava san jednoga makinjitu koji
me govorija da bi on mukte plovija za Lastovo. Svake veeri,
tot u Ubli, s broda bi on za uru-dvi uvatija na udicu petest kili ribe. Plaka je kad su ga bacili na drugu prugu.
Veeri u Ublima i liti su ladne, ka da si u Sloveniju. Ko
nobar Bepo zva me da gremo pod osti, i bija bi ia ali mi se
nije dalo patit. Kad ne gredu Lastovci, ne gren ni ja.

Bila je nedija, soldati su jemali izlaz, krcata i je bila os

a i svi su jili biftek sa jajen. Ista slika i u Domu armije.
Parilo mi se da san i ja soldat i da jeman izlaz. U osan i po
sve se ispraznilo, soldati su ili u kasarne a ja na brod. Na
rivu, di brod stane, podigli su agenciju za prodaju brodski
biljeti i u nju bufet. I tot san svratija na mul vina.
Za ankon san naa staroga poznanika, Lastovca, koji
me pita koliko u dan ostat.
Ne viruje mi da se omar vraan.
- Kako si tako brzo moga svrit posal?
Ma koji posal, nisan doa za nikakvi posal.
Sumnjiv sam mu. Nikako mu ne gre u glavu da san sa
mo doa uinit vija simo-tamo. Kako me mirija, kako je
vrlija glavon, jema bit mislija da san poludija.
Vrime je o karnjevala, gori u selo je ples. Zovu me na
ples. Neu, ne da mi se, volin sidit u salon i ekat Bepa.
Vratija se sa pajeron ubotnic, karpuni i mali ugori.
Dugo san ita i zaspa. Probudija se, pogleda kroz finestrinu i vidija Mrduju.
Tuira san se, popija kafu i ve bija u Split.
Ka da smo vuci
Neu da gren dreto doma nego se zavrtin po gradu, od
pazara do pekarije. Povirin i u bikariju i mesar mi nudi
lipoga janjca.
Ne bi bilo loe malo u krovadu sa kumplirima.
- J e d a n kil? - pita me mesar.
- Ajde, more, samo nemoj priko kila!
Baci meso na balancu i zamota ga.
Stavin ga u boru i vadin dvadeset ijad.
- J o esnajst ijad - govori mesar.
- A kako more bit?
- A kako ne more?
- Ne more nikako! Kil mesa trideset i est ijad.
- Ma kakvi kil? Da san dva kila i kvarat.
Ko e sad to prodrit? Ka da san vuk. Meni i eni je i
po kila priko glave. Koliko e se vu po friideru a ve mi
se zgadilo.

Interesantni su ovi nai mesari! Eto, u nesriknju Italiju

pita dvadeset deki i da ti juto dvadeset deki.
Ako je dek priko, pita te moe li.
Nai su obilate ruke. Izgubili su osjeaj za miru, za balancu. Trai li po kila, najmanje ti dadu kil.
Isto je kad gre kupit, recimo, salama. Trai petnajst
deki, da ti etrdeset. Ajde da jin utee dek-dva, ali uvik
bar duplo!
Luda Amerika
Primija san i jednu poiljku iz Amerik. J e d a n moj prijatej, koji je sa enon uinija ir po SAD, javja mi se iz Las
Vegasa i aje mi nike tamonje novine "This Week". udi
me kako je moga to poslat kad zna da ja ne znan njanci
beside ingleki.
A pametan je ovik, nije mi je posla bez vraga. Za riit
tu zagonetku stavin novine u ep i gren u kafanu, ou li
na kojega poznatoga koji zna ingleki. Naa san za dugin
stolon 6 penjunati, sve sami likari, advokati, inenjeri, i
sva estorica pojagmili se za novine jer svi znaju ingleki.
Ta novina je reklamna, trgovaka, nika vrst vodia kroz
Las Vegas. J e m a u njoj plan grada, uputi za kockare, repe
rtoar ou-programi, slik lipotic i njijovi telefonski brojevi, i
kad zaeli, u svako doba dana i noi, do edu ti u sobu.
Grupni seks jema popust. J e m a i slik mladii koje ene
moredu pozvat.
Ta kockarska i kurbanjska posla me vie ne zanimadu,
ali san u n u t r a naa cjenike otelski usluga i to u svitu
poznati oteli. Ko gleda televiziju oli amerikanske filmove,
ti je sigurno uja za otele SAHARA, ALDIN, TROPICANA,
MAXIM, TREE HOUSE, DESERT INN i kako li se sve zovu.
Najskupja je SAHARA. Ajde, a biste rekli da zapada obid
u toj uvenoj SAHARI? Nai ugostiteji koji budu ovo itali,
sad e lupnit: sto dolori! Malo ste se zaletili. Nije ba
tako!
Breakfast oliti doruak je 2,95 dolori, odnosno 3 dolora
manje pet centi. Lunch oli obid je isto toko (2,95), a dinner,
a to jema bit veera, 4,25 dolori.

U otel TREASURY doruak je 49 centi, obid 99 centi,

veera 1,49. Ne virujete? I meni je teko virovat, ali evo
crno na bilo.
- Da to nije greka? - pita san. - Da vi to ne raunate
dolore za cente? Da to nije doruak 49 dolori, a ne 49
centi?
Ne, ne, nemojte se smijat! S obzirom na nae otelske
cjenike, pitanje je sasvim umjesno. Niki dan u Trogiru, u
jednu malu otariju, dva moja prijateja naruili su prstace.
Donija in je na stol u jednu zdilu devetnajst prstaci. I ti
devetnajst prstaci platili su dvadeset i jednu ijadu dinari.
Dakle, svaki prstac priko po dolora. A evo van veliki
oglas na prvu stranicu "This Weeka":
DORUAK, DVA JAJA SA SLANINON I TOST SA PATETON, 59 centi.
Vas san se smanta. Nita vie ne razumin. U spliske
kafane ja plaan porku kafu dolor, a tamo u Las Vegasu
za po dolora moga bi se nabubat, izist dva jaja, slaninu,
tost...
A da ovo nisu koje fale novine, da me nisu zajebali! Ni
su. Jer evo ulaznice za ou-programe su dosta skupe. Od
5 do
25
dolori.
Da ta oteljerska slika bude kompletnija, navest u i to
da mi prijatej pie kako je spava u New Yorku u slavnoj
Waldorf Astoriji i platija sobu 67 dolori, dok je po moteli
ma, sa televizorom i friiderom u sobu, plaa posteju 10
dolori.
Ako je tako kako ovi nesrikniji lasvegaski "This Week"
pie, onda bi ja sa mojin penjunaton moga komodno ivit po otelima Las Vegasa, a u nas bi moga jist faol i manistru po seoskin otarijan i spavat u aki dom.
J e m a bit da mi gradimo otele za bogate Amerikance, a
Amerikanci gradidu otele za svoju sirotinju! Nita ne razu
min. Volija bi da se nae koji na oteljer oli ovik od svita
koji e n a n ove stvari razjasnit.
Evo, ve je podne. Zanija san se i nisan ni gleda u leroj.
Sad mi je kasno izlazit. Vrag odnija i Las Vegas, radi njega
propalo me jutro! A jesan li ka ovik moga etat? Bura je
sforcala.

Janjac je davno u krovadu i sad e me zvat na obid.

I onda u poinit, itat, ubit malo oko, a kad se dignen,
ve e bit mrak. I bit u lin obuivat se i redit. I b u r a nee
past.
Neu cili dan ni iza. Jema bit da san ostarija. Pri
san sa
40
fibre po kii letija vanka. Ko me moga
fermat? A evo, sad stojin doma ka stara kukvia i orin uz
libar oli uz makinju. Sa nikoliko stran su mi istovremeno
uputili ponude za Sjevernu i J u n u Ameriku. aju me i u
Njemaku i sve mi plaaju.
I misto da ka ovik putujen po velikome svitu, gutan,
godin i irin svoje horizonte, kad se zaelin maknit, ja
se gren skitat po otocima i tiskan se po otarijan, pijen
gemite sa soldatima i jedino me interesira oe li konobar
Bepo ubit koji kil ribe pod osti.
Koje su to kolosalne, mondijalne preokupacije!
Interes mi se sve vie suzuje. Ne gren u kino, ne gren u
teatar, televizor danima ve nisan otvorija. Njanci "Ajduka"
vie ne gledan.
Je li se to isto dogaa i drugima judima kad pojdu u
penjun?

BALUN BEZ UTA I GUTA

ETVRTAK, 14. vejae
Danas mi je roendan. Ulizan u pedeset i osmu godinu.
S obziron na kratki vik ivota novinara, dobro san, bogami,
i uvatija! Ko bi reka da je posli probni piloti najkrai vik
novinara?! Malo ji od ovega zanata uvatidu ove godine. Da
san se dra prosjeka, davno san mora bit na Trenicu.
Na dane mi se ini da san jo momak, a na dane da mi je
ma trista miljardi godin i da iven od postanka svita.
Niki dan san u stare novine, s poetka ovega stoljea,
naa vist kako je ferata kod Klisa satrala starca od ez
deset godin. I jopet jednu drugu vist, da se u gradskoj luci
utopija starac od pedeset i osan godin.
unjevi i regule
Onda se krae ivilo, a sad kad je prosjek ivota priko
sedandeset, pedesetogodinjaci vodidu jo jubav, igradu
tenis i obuiju trenerke i tredu oko Marjana. Nije mi ji
drago vidit. Jema bit da san ja staromodan i mislin da to
nije ba dostojno ovika enatikavat, trkat, init unjeve
i uvik stat na regulu, ivit higijenski, ne zapalit, ne popit
po litre, samo za produit koju godinu. Jebi ti ivot koji se
sastoji samo od trke, enatike, unjevi i regule!
Ne bi unija da znan da e mi svaki uanj darovat
jedan dan.
I ti moji roendani prolazidu nezapaeno. Nikor mi ne
estita, nikor mi fetu ne ini. Jedino a me ena ujutru
dojde pojubit u posteju.
Jutros ni to, nego me iz svoje sobe zove:
- Dojdi da ti estitan!

- Ne zajebaji, mala, najranije, nisan od voje, ne priman

estitke.
Okad nan se standard diga, u modu su ti roendani.
Dici koja jo nisu ni prohodala inidu se roendanske
fete i stavjadu in na stol torte s jednon oli dvi svie. I pasima su poeli roendane slavit.
A meni nikad nita. Evo, sad san se sitija lipoga prigo
dnoga poklona i vien eni:
- Mogla si mi platit jednu pismu priko Radijo-Splita.
- Mogu ako oe!
- Kakva si, jo bi mi i to uinila!
Prvu roendansku fetu priredila mi pokojna mater, i
to tek kad san poeja radit i pineze nosit u kuu. Dotad
nikad se nije ni spomenija moj roendan. Dotad stimava
se samo oev roendan, ali kad je ferma radit i od njega
vie nije bilo koristi, fermali su i njegovi roendani. Tvrda,
surova je ta ivotna logika, mierje. I nikako je se ne mogu
otrest i postavjat sebi vee, rafiniranije zahtjeve.
Sad mi je standard visok, pogotovo s obziron na moje
prohtjeve koji su ostali na sitnin juskin potriban i gutima.
Osta san u sutini ribarsko dite koje misli da jema sve na
svitu, kad more jist, pit i puit koliko ga je voja. Gospode,
je li mogue da je filozofija ivota ribara anta identina
mojoj? Jedino a san proita koji libar, a on ne zna tit.
Moga san, recimo, kupit auto, ak i mercedes. Pa ta
onda? Mora bi nauit cestovne znakove, oferska pravila,
karat se sa saobraajnon milicjon, trait parkiralita, puvat u mijur i, ne daj boe, satrat koga, najskoli koje dite.
Padalo me na pamet kako bi bilo lipo zgradit vikendicu
u koju lipu zelenu uvalu. I ta onda? Mora bi svaki vikend
odit uvik na isto misto, kupovat truce kruva, vu puste
bore, gamele, vitrit kuu, pituravat ponistre, sadit cvie.
Jedanput u ivotu san stavija prsten, odnosno veru,
na prst i nisan moga zaspat, smetala me ka da me prst u
moru, i zaspat nisan moga dok je nisan skinija. I nikad
je vie nisan stavija.
Jedanput u ivotu, i to davno u mladosti, kupija san i
runi sat, tri san se dana muija, a nisan se moga obiknit.
Leroj me smeta. Uvatija san sam sebe kako bez potribe
gledan koja je ura, a onda mi se inilo da mi juto na ili
kuca, da mi broji otkucaje.

Kad ou znat koja je ura, na telefon zavrtin 95 i javi mi

tono vrime.
Ni portafoj nikad u ivotu nisan jema, i pineze drin
po epiman, i nikad ne znan koliko jeman pinez u ep, u
kafetin oli na banku.
Bezvezni putnik
Jedini poklon koji za roendan radosno priman poklo
nilo mi je nebo. Ne pada kia, vitar ne pue, dan je vedar,
pun s u n c a i svitlosti. Gren vanka, kupit u novine, sest u
"Belvija", popit u kafu, moga bi danas i koji konjak opalit
i onda u proetat do mula. Privue li me koji brod, moga
bi se lako i ukrcat. Reka san eni:
- Ne dojden li do dva bota, ne ekaj me s obidon, partija
san.
- A di e?
- Ne znan. Di me brod odvede.
- Nemoj daleko. I telefoniraj di si.
- Ne boj se!
- Nita ne nosit?
- Nita.
- Vazmi bar pidamu.
- a e mi kad jo ne znan ou li po oli neu.
- Ajme a si teak!
Nidir nisan ia. Nikako me nije kunferija svit na njanci
jedan vapor. Sve niki bezvezni putnici. I nijedan kapetan,
makinjita, notromo nije me zazva da gren s njima. Spiza
mi s ni jednega broda nije zavonjala.
Sveta pauza
Proeta san do teatra vidit kako napreduju zavrni ra
dovi, i u s p u t povirit je li in proradija bufet. Reka san jin:
U bufet mogu svratit, ali na prestavu teko. Jer sad su u
modu dugi komadi, a ja niman pacjence po dvi-tri ure na
katrigu sidit. Smanjuju se i ukidaju pauze pa ne mo ni
zapalit, ni popiat se. A najlipi dil teatarskog ina je uvik
pauza.

Nikad u teatar nisan doivija slabu pauzu. Nikad me

pauza nije razoarala. I kad bi na prestavu zaspa, u pauzi
bi ivnija.
U pauzi pui, akula, izminjuje impresije, svrati na
ank, gleda ko je doa, vidi ko je ostarija. Pauza je sveta
stvar, pauza zlata vridi i uvik bi odija u teatar kad bi po
ure traja in, a onda po ure pauze. A kad te po dvi-tri ure
zalipi za katrigu, onda je to trapac, tortura; nervoitad ti
skae, urlat bi poeja.
Usput san svratija i u samoposlugu "Dalme" di je gori na
pod otvoren novi odjel enske konfekcije. Butik. Navalile
Splianke. Popizdile. Jutros je otvoren, a do deset uri ve
su ga opustoile, po robe su ve pokupovale. Telefonski
se javja da se aje nova roba. Kuridu bunde, demperi, ko
stimi, kouje, unikati, duplikati. Od en koji tot provaju i
etaju isprid zrcali, ujen da je ti odjel boji od svi spliski
butiki.
PONEDIJAK, 18. vejae
Tri dana nisan taka dnevnik. Ni jednu rigu napisa ni
an. Nita ne mislin, iven ka tukac. Jedino ta uinin
ir po gradu, a pri tome nita zanimljivo ne zapaan. Ne
vidin. itan tek tako da itan, a da do po ure ne znan ta
san prostija.
Ne mogu njanci gledat televiziju. Ako je otvorin, posli
pet minuti je u d u n e n .
U jednu ri: kreden bogu dane.
Juer, ba kad san sebe prisilija sest za makinju i juto
da u poet pisat, prikine me telefon. Zove me Zebec. Mi
slija san da se javja iz Hamburga, a on u Split doa gledat
"Ajduka".
I da neu, moran iza i pozdravit se sa ovikon. Moli me
da gren s njin na utakmicu. Ne viruje da san se ostavlja
baluna. Uope me ne interesira jer ti balun nima za me vie
ni uta ni guta. Pogotovo su mi prijatejske utakmice bes
mislene. Davno je prolo vrime kad se puplika pozivjala
na nogometne zabave.

Gleda san niki dan 10 minuti na televiziju utakmicu

Italija-Rumunjska i udunija televizor i ia itat novine.
Ipak, Zebec me uspija nagovorit. Ili smo u r u vrimena pri
utakmice da mu pokaen na stadion, nau lipoticu. Nije
od veliki besid, ri nije progovorija, samo je gleda i mua,
ali vidin da ga je impresionirala. Osjetija san: kad je raz
gleda dvorane, sale, kafane, ankove, restorane, pripa se
"Ajduka". Reka mi je:
- Tuete li "Hamburga", bit ete prvaci Evrope!
- Daj boe! - odgovorija san.
Gleda je utakmicu i rii nije progovorija. Pitan ga na
poluvrime:
- Jemate li vi u Hamburg ovaki stadion?
- Nemamo, ali imamo momad.
Vodili smo jedan i nula, i pitan ga ta misli o "Ajduku".
- Ne razumijem - reka je - je li to oni ovako igraju jer
sam ja ovdje pa me zajebavaju, ili ne znaju nita?
Cilo drugo poluvrime nije usta otvorija. Uspili smo ga
privarit i uspavat. Nita nije vidija. Osin stadiona. I kad
nan dojde gostovat "Hamburg", ja mislin da bi svakako
igrae pri utakmice tribalo odvest na razgledavanje naega
stadiona. Nima tega koji se nee pripast i promislit: "Ovaki
stadion more jemat samo velika momad".
Mogu re i to da mi ti Nijemci nisu dragi. Eto ti slavni
"Bayern" doletija je sa dva mala reoplana u r u vrimena pri
poetka utakmice. Njanci jednu marku nisu u Split potroili. Bar da su marendali, koktu popili. Nita. I in je
svrila utakmica, omar su poletili. I doma veerali.
Najboje s njima nimat nikakva posla!
UTORAK, 19. vejae
Dobija san jedno smino pismo kontra privilegij. I to,
zamislite, kontra privilegij radni judi koji radidu u "isto
i". Razumin da feratjeri jemadu godinje mukte koje putovanje, da jatovci mogu botu na godinu za male pineze
uinit ir oko svita, da novinari mukte uzimjedu novine, da
kuvari priko dana izidu koju porciju; ali koju to privilegiju
more jemat radnik "istoe"? Jema, jema, i to koju!

"Po zanimanju san brico" - pie mi dotini italac - "i

radin u jednu brijanicu kod kina "Tesla" pa esto svratin
u javni kondut na Pisturi. Tako je bilo i pri dva dana, i ka
ko je bilo vrime od marende, sve su kabine bile zauzete pa
ekan da ko izajde.
I izlazi mlaji ovik i, dok pere ruke, govori eni koja tot
posluuje: - Daj libar da se upien!
Donese mu ona niki spisak i on lipo pie ime i bezime.
- ta je ovo, zato ne plaa? - pitan enu.
- Mi smo donili taki pravilnik!
- Kakvi pravilnik?
- Ko radi u "istou", ne plaa.
- Pa zato se onda upisuje? ta e van evidencija sra
nja?
- Kako ne razumite? "Svaka kabina jema numerator.
I svaki prvi nosin spisak u upravu da se ovjeri, i za svaki
potpis poloin manje inkasa. A kako jema i nepismeni
korisnika ti besplatni usluga, oni misto potpisa uinidu
kri."
Na javnim kondutima ne more bit pronevjere ni lupeine!
A judi iz "istoe" sa duplin guton koristidu tu svoju
malu privilegiju za veliku potribu.
Neka ji, neka gutadu! I kad uvatidu proliv, onda bidni
svoju privilegiju moredu koristit i deset puti na dan. I sva
ku po ure.
I svakome oviku je jopet drago da je i on bar u niemu
privilegiran nad ostalima.
Sad san se sitija jednoga poznatoga, ve pokojnoga spli
tskoga likara koji je mrzija putovanja, najskoli u inostranstvo, samo radi zahoda. in otputuje, pria bi mi, omar
ti se poremeti stolica. I nikad ne zna kad e te i di e te
uvatit. I kad uti da bi to sad brzo moglo bit, pome se
vrtit oko konduta. I in si blizu, nee, retira se; odalei
se -jopet sinjal.
I ulize, natie se - zaludu!
Jidan izajde, plati i gre trait novi zahod jer te se u
ovi, ako te sad uvati, sram vratit. Trai sad novi zahod i
pome ga uvat. Znalo bi mi se, pria bi, dogodit da po tri
zahoda prominin, tri puta platin i sve zaludu. I dogodi se

da te svaki put uvati kad ti zahod nije pri ruci. I onda tri,
trai, moli po bufetima i butigan da te pustidu.
SRIDA, 20. vejae
J e m a evo ve priko misec dan da mi se ena tui da
njoj nito je, da je bolesna i da osjea da to mora bit nito
ozbiljno. ajen je da gre na pregled. Nee! Ni ut! in jon
spomenen pregled oli bolnicu, omar se pone trest i konvuli je vatadu. I misec dan se ve s menon kara, ka da
san ja kriv a se ona ne lii. Jer, ka mene nije briga! Lipo
jon govorin: "eno boja, ne mogu te ja liit, nisan ja likar,
u likara mora po."
Omar se trese, ka da je tarcanu uvatila. Sve jon ispada
iz ruk, obid ne more kuvat. I sad zamislite sluaja: ba
juer, dok san pisa ove retke o likaru i problemima vecea,
upade mi u sobu:
- A a ti ne bi zamolija kojega prijateja likara da me do
ma dojde viitat?
Dobro se sitila. Tako je bilo i u stara vrimena, kad je
svaka kua, pa i ona najmierjastija, jemala svoga ku
nog likara koji je zna zdravstvenu situaciju svakoga la
na famije. Unaprid bi ti prognotika bolest od koje e
partit.
Dida ti je umra od bulsa, otac ti je bulsav, ne mo ni ti
ute. I zna je koje je dite i kad pribolilo tifus, karlatinu,
fere.
Zva san dakle prijateja likara i obea je do po podne
izmeu 5 i 6 uri.
Ali ve od 3 bota ne da mi po u zahod. Pripremila ga
je za likara. Obisila mu je novi ugaman od punje i drugi,
tanki, jo neduperani. Otvorila mu je novi francuski sapun
od garifuli.
Ovako bi mi i pokojna mater ekala likara, samo a
onda nije bilo banja nego bi mu pripremila kajin i brokvu
od porculana.
I in je likar doa, omar san ga doeka.
- Daj, molin te, svri to a pri!
- A ta ti je pria?

- Moran po u kondut.
- Ajde, ko ti brani!
- Ona mi ne da!
Poeja se i on smijat i, zamislite, sitija se isti stvari ka
i ja i pita:
- A di van je kajin i brokva?
Dok ju je viitava, vie mi iz sobe:
- Nima ti srie, ne ostat udovac!
Dok se ona obuivala a likar u banj pra ruke, na uvo
san mu poapja: - Strogo jon zabrani spolni odnoaj. Reci
da jon to njanci na pamet nije palo!
- U redu, ne boj se!
U oekivanju poera
Pripali su me niki penjunati da na prvi penjun triba
ekat po 7 - 8 miseci. Jo laivci!
Evo, tek san u penjun 3 miseca, a malopri su me
zvali iz Socijalnoga i pitaju di e mi avat pineze. To dakle
oe re da je sve ve ureeno, gotovo, i penjun mi je ve
stiga. Bez mene pitat, ena in je rekla da mi aju na iroraun.
Najidija san se. Poludija. Neu! Neu na iro-raun.
- Ali to ti je najbolje, najpraktinije! - govori mi ena.
- Neka je, ali neu! Neu na iro-raun!
- Onda kako oe?
- Ou da mi poer lipo, ka pravome potenome penjunatu, pineze nosi na kuu.
- A poer dojde, a mi nismo doma?
- Ne boj se ti za to; oko prvoga ja u stat doma i ekat
poera.
- Uvik, uvik, svaki prvi od miseca?
- Uvik!
- A on ne dojde, a tebe tufa?
- Nee me tufat.
- A toka te dikod otputovat?
- Ja san u penjunu, nidir ja ne moran putovat ako ne
u. Nikor mene vie ne more na nita prisilit.
- A nije ti sto puti boje na iro-raun i skinit svaku
brigu?

- E, ali ja ba ou jemat brigu! Ou ekat, jidit se, di

je vie ti poer, nogu dabogda slomija! I ou ga doekat,
vidit sa boron na vrata, i ou sa tintanon olovkon potpisat
primitak i gledat ga kako pjuje u prste i broji snope pinez.
I onda u mu gutat dat svaki put manu. Ovo tebi, kume,
za napit se!
A da gre priko iro-rauna, onda ja ne bi jema gut od
penjuna, parilo bi mi se da je to nikako u tajno, kurbanjski. I onda kad gre priko banke, moredu mi se pinezi izmiat, pa ne znan a je od penjuna a a od faturete. I onda
bi mi se parilo da san radija, a ja ou pensiju posebno,
istu, isto ka da mi je pala s neba. Ve sama ta injenica
da ja gren na banku, da stojin isprid altera, da ispunjan
ek oli formular, pokvarila bi mi svu radost. Drugo je to
kad gre po pineze, a drugo kad ti pineze nosidu doma,
na stol.
A onda, kako u priko iro-rauna dat poeru manu?!
Cili ivot ti dolazidu doma judi sa kartan dizat pineze.
Za fit, za televiziju, za letriku, za istou, za vodu, i uvik
se usprene kad ti zazvoni na vrata. A sad je evo prvi
put dolo vrime da ti ne dolazidu samo pitat nego i nosit
pineze.
I lipo u se dogovorit s poerom da, kad mi god nosi
pineze, neka kucne 3 puta lapion o vrata. Veselo, povje
rljivo: kuc, kuc, kuc!
I kad san jon sve tako lipo razloija i objasnija, posla
san je na Socijalno neka javi da ou penjun samo priko
poera. Doma! Na ruke!
I sad samo dren da mi se ne dogodi ta pegula da poer
dojde pri prvoga, a mene ne bude doma. Omar ga sad gren
na, da se sve lipo dogovorimo.

ZA KIL RIBE NA PACIFIK!

Kraj vejae.
Sve su rii datumi moga dnevnika i sve su vei izmeu
nji razmaci. Vie se i ne spominjen kad san zanje rige
napisa. Nisan ja kriv nego ova kurbanjska vejaa koja se
blii kraju a da cili misec na nebo njanci jedan oblak nisi
moga vidit.
U cilome mome viku ovaku vejau jemali smo samo
onda kad je pri dvajst godin bila totalna pomrina sunca
nazvana spektaklom stoljea.
Svako jutro odluin sest za makinju, ali kad rastvorin
ponistru i udre me sunce, onda promislim: "Grijota je stat
u kuu po ovakome vrimenu. Boje etat. A pisat u kad se
naoblai, kad u d r u juga i kie." Ali nad Spliton se usidrila
nika estoka anticiklona, sminjuju se dani jedan lipi od
drugoga, pa etan, vijaan, gutan, rekreiran se i kupin
forcu za rad kad krenu gruba vrimena.
ovik od svita
Niki dan, ne znan vie tano kad je to bilo, ali prolo
je sigurno nedija dan, jema san jedan neobian i pouan
susret. eta san po Pjaci sa dvojicon prijateji i zanili smo
se u estokoj debati o balunu i "Ajduku" kad mimo nas
projde jedan ovik, roba ovako etrdesetak godin, dobro
obuen. Projde, okrene se, diskretno me odizad takne i pa
rdonira samo za trenutak. Kako je to elegantno izveja, ka
ko me uljudno pardonira, omar san vidija da jeman posla
sa ovikon od svita.
- Kolega Miljenko, kako si, kako zdravlje? Drago mi je
ta te vidin.
a u mu re:
- A, eto, nije loe, a kako si ti, kolega?

- Naravski, sea me se?

- A kako te se ne bi sia!
Fin ovik, ne mui me da pogaan ko je, nego brzo
upada:
- Ja uvek na beogradskoj televiziji. Otkad te, burazeru,
nema u Beogradu!
- A, eto, niman vrimena, ali dou, skoknut u.
- Pa da se javi, bre!
- Ou, kako neu!
- Ima moj telefon?
- Ma ne triba, lako u te ja na.
A sve se mislin: ma koji je ovo ovik, za Majku Boju?
Di san ga upozna? Znan ja sa beogradske televizije Miu
Orlovia, ali ovo nije Mia. Znan i Dunju Lango, ali ovo nije
ensko, ovi je muko. Znan onda Nikitu, ali nije ni Nikita,
ovi je lipi. A koji je onda ovo? Plete se riga - banda, jema
iroko lice, ekransko, fotogenino. A da nije ovo Svetolik
Miti? Nije, nije, Miti je mrav, a ovi je basji i bucmast.
Nije ni kalja. Ne smi ti televizijsko, ekransko lice grezo
pitat: "A koji si ti?" Ekranska lica nisu obina lica ka vi
i ja, nego su osjetljivi, i ako ji ne pripozna, obisidu nos,
uvrididu se...
Sian se pri godin kad san sa Borison Dvornikon bija
na beogradsku televiziju, pa smo se pozdravjali i jubili
sa ekranskim licima a ja nikoga ne poznajen, ali isto se
pozdravjan i jubin. A kako Boris zna da ja ne pantin lica,
svjesno, namjerno, bacija me u velika govna. Izali smo
iz televizije s jednon lipukaston enskon koju san, nara
vski, pojubija ka i on. Seli smo u jedan lokal, popili po
dva-tri bibita, lipo se razgovarali, smijali, i onda me on u
botu pita:
- Strie, evo da ne zna koja je ovo?
- Ne pizdi, mali!
- Evo da ne zna!
- Ja ne znan, e! A znan je boje od tebe!
- Evo sto ijad, platit u ti najboji obid, kai kako se
zove.
- Ma nee ti mene skuvat!
- Ajde, reci, pogodi u tri puta!
Navalila i ona:
- Ajde recite!

Boris jon nito apje na uvo.

Nadovezala me se i ona.
- Ma kako te ne bi zna, ti si Milena Dravi.
Pa je od smija ispod stola. Ona je pocrvenila.
- Jesan li ti poapja da e re Milena Dravi. Njemu je
svaka enska Milena Dravi - bruka me i nastavja: - Aj
de, strie, kad ne zna kako se zove, pogodi a radi: je li
glumica, pivaica, balerina, pikerka?
Kiselo se smijala, ali duboko se uvridila i cila jon je
krv udrila u glavu. Zaludu san se ja pokua izvu slakin
besidan. Govorija san jon: - Jebe se mene koja si, glavno
da si lipa i da si mi draga. - Ali isto smirit i utiit je nisan
moga. I otad san se zakleja da nikad vie neu ekransko
lice pitat za ime i posal.
I zato ovega moga kolegu sa beogradske televizije koji
me zaustavja na Pjacu nita ne pitan.
Ni kako se zove, ni a radi. Sam mi pria.
Doveja je dite u bolnicu u Djeje Selo. J e m a je niki
maler s tonobilon i da ga je na servis. Odseja je u otel
"Marjan" i morat e ostat dva dana vie nego je predvidija.
Boji se da e mu falit oldi. Javija je svojima na televiziju i
poslat e omar olde, ali dobro da me je trevija. Neugodno
mu je pitat, ali, eto, naa se u neobranom grou.
- Ma kolega, zaboga, svakome se to more dogodit. Nego
ja ne znan koliko jeman pinez u ep.
Vadin sve a jeman, kupin i munitu - svega ezdesetak
ijad.
- Evo ti, kume, pedeset ijad, a ovo munite neka ostane
meni za veeras.
Gren a jer me malo i sram a nisan jema vie, a on va
di portafoj i uz plik crveni desetijadarki utira i moje bankanote. I kad san se udaljija vie:
- Kako u ti, kolega, vratit?
- Poslat e mi lako.
Sutra e on primit pineze od televizije, a kako ja jeman
sutra u jedanajst uri sastanak u otel "Marjan", on e tono
u jedanajst ekat u kafanu.
Oni as kad san da pineze, kako ji je vazeja, kako ji je
stavija u takujin, zna san da me je privarija, da je izmislija
i televiziju i bolesno dite i kvar na autu.

Pogleda san ga u oi i vidija kako mu se oi lupeki

smiju.
- Onda, kolega, u jedanaest?
- Ne brini, bit u tamo.
Vraan se prijatejima i pitaju me koji mi je ono.
- J e d a n privarant.
- Zato si mu onda da pineze?
- A tako, jer san mona.
Sutra u jedanajst pitan na recepciju otela "Marjan" za
kolegu iz beogradske televizije.
Nikoga sa televizije nima ove dane u otelu. Pari mi
se vidit sa koliko e guta i veselja ove retke itat moj
stari drug Jug Grizelj. Pri par godin zva me iz Beograda
telefonski i pita me znan li tega i tega.
- Ne znan. Odakle bi ga zna?
- A on tebe dobro poznaje.
- More bit.
- Ma zna ga dobro, on ti je u upravi "Hajduka".
- Znan jude iz uprave, ti tvoj sigurno nije. A ta ti
triba?
I pria mi ta mu se dogodilo. Ti ovik iz uprave
"Ajduka" doa mu je ravno u redakciju i pria mu da mu
se dogodija taki sluaj da je osta bez pinez. Omar e mu iz
Splita brzojavno poslat.
I J u g je da, di nee dat oviku iz uprave "Ajduka". Sva
sria da nije ba puno traija.
- I di je ba mene naa? - pita se Jug.
- A bit e da te ita - smijen se ja.
- Pa ta da me ita?
- Pametan ovik, skroz te protija! Kako pie, vidija je
da si naivna mona.
Sad ekam da me J u g nazove i uzvrati iston miron.
I kako ovi lupei, privaranti, hohtapleri znaju tono
firme koje sva vrata otvaraju: TELEVIZIJA! UPRAVA HAJ
DUKA!
A ja san se smija i ruga Jugu kako je pa na tu baketinu.
I ne udin se ja jugu, nego kako san ja moga ka luda naletit!
A virujte: ovi moj je jema pravu ekransku glavu. eta
a ne radi na televiziju. Da ga vazmu, ne bi falili.

Brodi i oteli
Asti boga, a je lipo po na vikend! Mora da je bija puno
pametan oni koji je vikend izmislija.
Petak u bot i po pravac Lastovo. Ovo mi je prvi put
nakon vie od godine dan da gren na ribe. Volin tunju,
ona mi je bila jedini moj hobi, ali san i njega zapustija. S
menon gre i jedan mladi kolega, estoki ribolovac, i nosi
p u n u kantu rvi. Nije se vapor ni uputija a ja ve lein u
kabinu. I lee ka Rimjanin izija san fetu crnoga kruva,
10 deki pruta, popija 2 prsta rizlinga pa zapalija,
ita i zaspa. Interesantno da najslaje zaspen ba na bro
du. Doma mi svaki, i najsitniji um smeta. Je li mi ena
u kuini pere pijate, ja u sobu ne mogu spavat. Postajen
nervoast. A na brodu trese, drma, klapa, zvoni, bati, a ja
spavan ka anel.
Probudija san se posli Veleluke; na cilome brodu ostalo
samo 5 - 6 putnika, a pata uta eka me na stolu. Ni
kako ne razumin zato su sve ugostiteljske usluge na bro
dovima puno boje nego u otelima. Sve je puno boje i sve je
puno cinije nego po otelima. I to san se opazija: dobroga
brodskoga kuvara baci u otel i nita vie ne zna, sve je za
boravlja i kuva spirine. Vrati ga na brod opet propiva.
Pravi dobri kuvari uvik su jemali vee plae nego direturi. Danas se tuidu da su in plae malene i radidu bez
veselja, priko voje, ka da su na robiju. Smini su mi otelski
kolektivi koji plau kako nimadu koga, a nimadu ga jer ga
ne moredu platit koliko triba, a ne moredu ga platit jer je
taki pravilnik. Uloidu miljarde u otele, a kljunoga ovika
ne moredu platit. Ka da kolektivu ko brani prominit pra
vilnik! Jer jema kogi koji miritadu i dva miljuna na misec,
a jema ji kojima ne bi da niti iskriat kapulu.
Cilu no moj mladi drug preda i svaku po ure pali letriku i gleda na leroj da ne bismo zakasnili. U 5 uri me
die. Di u u ovu u r u na ribe odit? J o je no. I zima je na
moru. Jo jema frikoga burina. I motorin je vas mokar.
I nije ovo lito, da triba bit na potu u svitanje, sad, u ovo
doba, riba ne ji pri 10 uri, ali ne viruje on meni i tira me
da gremo. Dvi ure triba nan do pote vozit.

a je ovo dolo da za uvatit kil ribe triba se do Lastova

6 uri vozit, a onda iz Lastova jo dvi ure vanka? Enti
boga i ribi, jo e mi tribat za njon na Pacifik izlazit.
Ka i uvik, motor ne pali. Drug mi se slomija vrtit manicu. I klanjce je izdera. Nee da pali bez spreja. I motori
su se pogospodili, sprejon ji treba prait da se uputidu.
Napokon je krenija. Uputili smo se. On stoji za timunon,
a ja san se skupija na provu, puin i kajen. Nabija san
se robetinon, gvante san stavija, vunenu kapu nataka, a
jopet mi je zima, dren, tresen se, vas san pomodrija.
Je li meni ovo triba, jesan li moga lipo u teplo ka ovik
leat i gutat?
More sve lii
Dvi ure vozimo, a onda traimo brak i vrtimo se oko niki
sik koje podmuklo viridu iz mora, a vali oko nji huidu i
pinidu. Sunce je visoko skoilo a mi tek bacijemo sidra i
poinjemo lovit. Nita. Ka u kajin.
- Zakasnili smo - govori moj drug - riba vie ne ji.
- Nije nego smo uranili. Jo ni poela grist.
Pripomiamo se na drugi brak. Zbonacalo je i steplilo.
Svuijen najpri kapot. Pa jedan demper. Pa drugi. Potegne
prvi fratar pa drugi. Pa izasebice 3 kantara.
Gospe moja, a je lipo! Ko ovo more platit? Rastvaran
kouju, otkrijen prsi, gledan galebe, pivan, lovin, peren
ruke, kvasin obraz, kosu, vrat, priporodija san se, pomladija, pomamija, izliija se, pari mi da mi je dvajst godin.
Godinu dan nisan izlazija na more, godinu dan san izgubija po soban i kafanan, tumija, organizam ruvinava. Ni
ma dekota do mora. More sve lii.
Drug mi vue komaru, ja pica pa in za redon 2 ka
ntara, svaki od 3 kvarta, ako ne i kil.
Donili smo sobon marendu ali nimamo vrimena jist.
Oko 2 bota poimje tramuntana. Gingolajemo se. I vitar
tunje mrsi. Amo doma! Vrime je.
Nee. Jo po ure.
Vitar forcaje. Brzo kupimo tunje, diemo sidra. Ne
upali li motor, gotovi smo, bacit e nas na sike. Veslat

emo, govori on. Bogati, a ne bi volija poginut nego uvatit

vesla u ruke!
Upalija je otprve.
Restu vali. Zabililo more. Polije priko broda. Posremo,
teturamo s vala na val, ka pijani. Jedan ga doeka i digne,
drugi uvati i sputa. Kako sunce tinja i slabi, more se ei
i kreije. Obuka san dempere, kapot, kapu, gvante i utira
se oto prove. Nasru vali i svaki me tue po bubrezima.
Ajme, majko, cilo e mi se intrame odlipit. Lein skupjen
ispod prove i vidin samo komad neba, timun i na timunu
ruku moga druga. Svaki as je die i pue u prste. Kad val
digne provu, nestane neba i samo vidin uspinjeno more.
Vien drugu:
- Vei se da te ne odnese!
Ne uje. utin ispod sebe sve mokro. Asti Gospu, a je
ovo sad? Nismo sekali brod, ispod pajoli sve je puno vode.
I sad se s obe bande priko rebar penje i izlije.
Naglo se uspravin, opalin glavon. Ajme, okrvavija san
se. Nisan, samo je gorac na upiu skoija. Gledan poda
se: sve mokro. I kapot mi je mokar. I demper. I moja oto. I
mudante. Izvuijen se vanka a eka me vitar i more. Prska
po meni, zalije me. Koji trapac, koji patimenat! Popizdija
san, dolazi mi da se svuen, da skoin.
Nikad do. Dvi i po ure traju ove muke i patnje. a ne
bi da da mi se bilo ti tren stvorit u kafanu! Sidit u "Belvija"
i pit kafu. Di me vrag usrid zime na ribe nosi, je li to za
me?
Gladan, mokar, modar, smrznut, dovatija san se teple
kuine i lipe spize i lega uz peicu na kau, more bit i zakunja 10 minuti, a eto ti moj drug.
- Di si dosad?
- Sprema san brod, namistija feral, prominija retinu.
- Zato, a e ti to?
- Pa je vitar, noas e bit bonaca i po emo pod osti.
Tija san ga noen izbuat. Skroz lud ovik.
Uveer, oko 9 i po, zoven telefonski enu. Zvoni, ni
kor se ne javja. a je sad? Pa ovako vrsto spava. A znan,
tankoga je sna.
Zoven u 10 - nita. A da nije umrla? U ovu u r u ona
je uvik doma. A di more bit?

Jedino da nismo platili telefon pa nas je pota iskjuila.

Drug mi je ia svitlit. uja san oko 2 bota motor kad
se vraa, i domalo evo ga, libi se u sobu.
A u pet me tura:
- Oemo li?
- A di?
- Bome na ribe!
Ne bi da znan da u kita uvatit. Sad mi se triba barenko
osan dan rekuperavat. Izaa je i domalo ujen motor kako
klapa i udaljava se.
A poera nisan doeka
Ujutro najranije zoven enu. ujen zvoni jon telefon.
Probudila se.
- A di si ti?
- Kako di san, doma, di u bit?
- A di te vrag nosija sino? a si se proskitala?
- Bila san vanka, slavila san.
- A a si slavila?
- Tvoj prvi penjun.
- Oli je poer donija pineze?
- J u e r prid podne.
Ajme, ajme! Puste godine sanjan ti najsritniji trenutak
u ivotu: poera na vrata, kako mi iz borete pineze vadi,
u prste pjuje i broji, i sad kad se to dogodilo, mene doma
nima!
Infota san se, poludija. Kako ti moga dat bez moga pot
pisa? Kako si smila primit bez mene? I a ti, boga ti aina
i materinoga vlakoga, jema slavit moj penjun? Ja san
ga odradija, a ne ti!
A ona se smije, guta, puca od smija.
- Zvala san ti na veeru i prijateje. Sve isto ka da si i
ti bija.
- Jesi li oviku dala manu?
- Fala bogu, i to obilatu.
Brzo san se smirija. Glavno da je penjun poeja kurit.
Omar san veseliji. Vrtin se po Pasaduru koji je za me jedan

od najlipji detalji balote zemaljske, razgovaran sa radnicima

na gradilitu novega otela, 11 miljardi investicija, visoka
b-kategorija, pokazuju mi di e bit teraca, saloni, kuglana,
disko klub, i ja znan da e bit tako lipo, komfortno, svi sa
draji, samo nee bit personala, nee bit kogi i ja u se
morat jidit i bogavat. I nikad neu razumit: kako se u nas
lako najdu miljarde za gradit otele, a teko je na i jedan
posto investicije za kadrove koji e vodit te otele.
Proeta san se do Ublija, povirija u Dom armije i do
Antine otarije, do butige i pilota, dakle obaa kompletno
misto i svud se falija koliko san ribe juer ulovija.
Uvatija san desetak kili, ali ne mogu, nikako ne mogu
re desetak, uvik mi utee dvadesetak.
Iz novega bufeta u portu izlazi jedan ovik i govori mi:
- ta o meni ne pie, o meni triba pisat.
- A ko si ti, a si?
- Ja san najboji ribar na Lastovo. Juer san ulovija ugo
ra od osamnajst kili.
Tega ugora od osamnajst kili posla je po brodu prodat
u Split. I kad su ga na brodu izmirili, piza je juto sedan
kili i osandeset deki.
udo jedno kako se na brodu smanjija!
etan po otoku, sunan se, itan, marendajen, obidvan,
zaspen, probudin se, popijen kafu, jopet etan i tek kad se
poelo smrkavat, ujen motorin. Vraa se moj neumorni
drug.
Nosi novu lovinu. Pun veliki si ribe.
Izdvojin arga od kila za veeru. Pijati prokuli i po arga meni je dosta!
U nediju uveer, in je trajekt prispija, utira san se
u kabinu. I u ponedijak ujutro s kofon ribe iskrca se u
Split.

STAROST I MLADOST
UTORAK, 4. mara
Naruija san obid juto u bot manje kvarat. Jo san
vika:
- Makarune ou, razumi li: makarune!
Bunila se:
- Makaruni te debjadu.
- Jebe me se, neka debjadu, neka u me dojde dvista ki
li, ali makarune ou. I u bot manje kvarat, u minut tono,
da su na stolu!
A doa san doma posli dvi. Pripala se, poludila, zvala
telefonski sve prijateje, kafane, prvu pomo, miliciju, bol
nicu...
Dojden doma a ona plae, dre, u afane pada, kolonjon
se razabire.
- Di si dosad?
- Na Rivu, bome!
- Zato? a si inija?
- Nita, eta san.
- A a nisi doa kako si reka?
- J e r me bilo drago etat, jer se nisan moga odlipit od
Rive.
Veliki dan
Protumaija san jon da je danas za grad veliki dan.
Riva je spaena. Jopet je Riva Rivon postala. Svit po Rivi
eta, die, guta. Nima vie porki tonobili, prdenja motori,
gadljive raznobojne late parkirane oto palmi.
eta kako bog zapovida, ka ovik, ne tiska se meu
tonobile, ne porkaje gae o parafange. Riva iroka, ista,
lipa, mami te na etnju. Samo autobusi jo prolazidu, ali

ne smetaju i nee ni oni jo zadugo. Vidija san da svit eta

Marmontovom. Nima straja da e te satrat. Kraj Prime nja
nci vie ne triba semafor, mo pro s jedne strane ulice na
drugu kad te voja, ne eka zeleno pa da svi ka stado ovac
grunemo jedan za drugim.
Split je bija izgubija Rivu, pritvorija je u saobraajnicu,
parkiralite, a sad ju je jopet naa, dala se prednost oviku
prid laton i Riva je propivala, postala je ono a je bila: najlipa Riva na Mediteranu. A mogla bi bit i na svitu, jer
tek sad more je se uredit, osvitlit, prostrit tekate, dignit
tende, iznit cvie, lumbreline, banke, i muike bi se moglo
dovest, koncerte init, prestave prikazivat.
Sad triba zamislit kakva bi mogla bit litnja no na Rivu.
"Sto koluri daje nebo, more Split, a uz more lipa mladost
udri u smij". Bili vapori okriedu se u portu i svitlost jin se
gubi u konalu, motorini se vrtidu u nonoj etnji, sa gajeti
otoani nudu grozje, smokve, svud su tekati, kamarjeri
tredu, nosidu gvanere pune bibiti, muika svira, liedu
se elati, debele gospoje sididu po entadan, vatadu bavu
s mora i maedu se ventulan. Odrebatije pono, a nikor
nee da gre doma. Matere jo etadu sa dicon u karoceti.
Petak je oli subota, sutra se ne radi, sve je krcato svita i
Vlaji se nisu vratili na selo, ni oni koji jemadu vikendice
ne gredu na vikend, aj in je bilo Rivu ostavit.
I a je interesantno - nikor se ne buni, samo oni prdonje
motorbiiklisti koji su po Rivu inili zulume. I jedan stari
Splianin posla me opirno pismo kontra novoga reima,
jer oni koje su noge izdale, koji bol o srca utidu, kako e
sad oni do na Rivu? I ako stojidu oko Rive, kako e sad
oni odit u ambulante ili u opidal? Oedu li ji u portantine
nosit?
I mene su poele noge tradivat, i ja utin bol o srca, ali'
ne dan se, jo mogu do Rive skoknit, a kad jo vie izduin, odit u polako, drat u se zida, pust u do Rive. Bude
li o jute potribe, zvat u taksi. A ne daj boe ono najgore,
ali i onda jema prva pomo.
Svaki na grad, pa i Split se fali kako je on grad mla
dosti. Isto ka da je sramota priznat da je svaki grad i grad
starosti. I na to triba mislit. Eno Be, na primjer, di se kod
starac makne pa se umori, eka ga misto za poinit, za

sest. U glavne ulice ak su veliki pitari cvia tako uinjeni

da mo sest.
Mladosti triba otvarat radna mista, a starosti ova sidea, odmarajua.
Mi vie razbijemo glavu di e se mladost zabavit nego di
e radit. A tribalo bi zapravo mislit kako edu se zabavit i
odmorit oni koji su se naradili.
I evo, pridlaen da se smista na Rivu udeseterostrui
kapacitet sidei misti.
Za razliku od zatvorene gospodske Pjace, Riva je uvik
bila iroka, demokratina, plebejska, uvik otvorena svima
doljacima i putnicima, furetima, i starima i mladima.
Ona triba svakome ugodit. I svako da na njoj najde svoj
sadraj.
Dobro su govorili nai stari: "Nije ni mara magarac".
Zabilila su brda oko Splita, govoridu mi da je noas i u
Split snig poeja padat. Srion se nije uvatija. En ti snig i
ko ga voli! Cila vejaa bila je vedra, p u n a sunca. Pada mi
na pamet kako su novine donile sliku procvitani bajami.
Cili san ivot radija u novine i ne spominjen se da je
ikad prola i jedna vejaa bez te slike stabal rascvitani ba
jami. P u n a mi je pipa rascvitani bajami!
Da u vejai cvitaju bajami, to je u nas, u Dalmaciji, pra
vilo, a ne izuzetak.
Sino snig i bura, a danas jopet vedar, sunan dan.
Lipo je vidit okolo Splita bila brda, a po Rivi punoj sunca
razgolacanu mladost.
SRIDA, 5. mara
I danas je lipi dan. Nisan radno raspoloen. Tren na
Rivu, ou etat, ou je izgutirat.
I nervoast san. Veeras igra "Ajduk". Gledat emo TV
prenos.
ETVRTAK,

6. mara

J e m a naega svita kojemu nikako nije drago da e se

pre na litnje vrime, odnosno da e se leroji maknit u r u

naprid. Bunidu se kontra te novotarije, a ne znadu da

smo mi u Split jo pri rata, pari mi se od prvoga aprila,
jemali litnje vrime. Moran priznat da i meni litnje vrime ni
je drago jer san nauan veerat u osan uri, a po litnjemu
vrimenu u osan uri se jo vidi, a ja ne mogu, ne gre mi
veera pri vidilu. En ti ja veeru koja nije pod svion! Pari
mi se da je marenda. Morat u spustit kontrine, zamrait
kuinu, ugat letriku i onda sest i jist.
I tokat e me u r u vrimena pri dolazit doma. Uru vrimena
pri po u posteju. Volin litnje veeri, a one edu sad bit
krae. Ukrest edu mi uru vrimena od svake veeri.
Ali to je rentabilno vrime. Miljarde se uparadu. Miljarde
kilovati, miljarde dinari.
Besklasna riba
A druga je sad stvar a smo mi sebini i volimo u r u li
tnje veeri nego cilu atomsku centralu. a edu meni ute
eni kilovati, oli ja iven na kilovate, ja iven na ure!
Kad san ve spomenija stara vrimena, napomenut u
i to da san niki dan u stare spliske novine od pri 50
godin ita kako je niki ribar kanjen globon i oduzimanjen
ribe, jer je na pekariji prodava skue po
30
dinara, a
cina in je bila maksimirana na
22
dinara.
Riba je bila razvrstana u 4 klae i svakoj klai bila
je odreena maksimalna cina.
Naa antiklasna borba ila je u taku irinu da je razbila
i klasne razlike meu riban, pa se sad sirotinjski bodljikavi
karpuni i prezreni kantari puedu i izjednauju sa elitnim
zubacima i komaran.
Jedino je srdela ostala srdela i zato sad svak od nje
okrie glavu, i kad je vidi u masama, zgnjeenu, gadi ti
se.
I ribari je znadu nazad u more iskriat. U sve lokale, pa
i u najgrezije crne betule, zabranjen jon je ulaz.
A od svi stanovnika mora ona jema najvee zasluge.
Podigla je i kroz puste generacije odranila cilu Dalmaciju.
A sad je degradirana, devalvirana, osuena, izolirana; ma
ke i pantagane jon riva i glavu raznosidu. Narod je se
odreka, mrzi je ka da mu je bila najgori dumanin.

A ja virujen da e jednoga dana i ta nesritna dobra na

a srdela - muenica doivit potpunu rehabilitaciju. Stari
svit sve je volija odreivat, klasificirat, maksimirat, tako
da si sve moga znat unaprid.
Gradi li kuu, oli da ne gremo na veliko, da li jolat
postole, tano si zna koliko e platit. Svaku uslugu.
Kad se, recimo, danas vraan s puta, ja uvik vazmen
taksi od mula, odnosno od tacije do kue. I svaki put
platin drugu cinu. Plaa se po kilometru, udaljenost je
uvik ista, a cina je uvik druga. Deset taksija, deset razliiti
tarifi.
PETAK, 7. mara
Evo san pronaa jedan stari spliski libret iz godine
1823. i tot mi lipo pie, da san se od mula ili od tacije
do kue vozija karocon, platija bi osan dinari, ako je bila
karoca sa jednin konjon; ako bi vazeja dvopreg, platija bi
dvanajst i po dinari.
Vonju do bolnice platija bi osan dinari, do Pojuda ili
Osamice 15 dinari. Da stojin u Solin ili Vranjic, platija bi
etrdeset dinari, do Kamena i Stobrea pedeset dinari, a
kad bi me vrag odnija karocon na alku, triba bi se isprsit
sto i osandeset dinari. Ili, dvopregon dvista trideset i pet
dinari.
Ako bi se vozija po gradu, obavezno bi me koija mora
ekat kvarat od ure; izvan grada, u podruju opine, mora
bi ekat cilu uru, a kad bi ia u Sinj, onda bi me mora
obavezno ekat est uri. Dakle, moga bi komodno obidvat,
gledat alku i lipo se vratit.
I lipo pie da koija mora primit u karocu etiri put
nika, pa kad svak podili po glavi, onda ni do Sinja nije bilo
skupo.
I nosaima su tarife odreene za svaku distancu po
gradu: koliko kad jedan nosa nosi, koliko bez karijole,
koliko sa karijolon, koliko sa karijolon na dva, koliko s
eter kola.
ak je bila odreena tarifa od dva i po dinara "za dopraenje putnika do bud koje restauracije ili privatne kue
bez prtljaga."

I pacakaminima su odredili tarife za dimnjake u prizemju, za dimnjake kroz dva poda, kroz etiri poda; ta
rife za tednjake, za male, za velike, za tednjake sa dvi
peenjarke, za pekarne, parne kotlove i pripadne dimnjake,
za gvozdene pei, za pei od majolike. Cila tudija samo za
pacakaminske tarife!
A neka mi danas ko kae koliko u Splitu zapada bilo
koja usluga, osim brijake. Samo su brijaima ostale ta
rife. A svak te drugi dere i koje kako oe.
Jemamo puste slube, savjete, inpekcije i inpektore,
a nimamo tarife ni cjenike.
I meni se, ka jednome gradskome kroniaru, lako
sna za svaki problem iz proli vrimen (koliko je u Split
bilo kurab, koliko policjoti, koliko upirani, koliko se ta
plaalo), ali kako i koliko se plaa danas - to ni dragi bog
ne zna. Njanci ne znan poto je kruv.
Ne znan niti koja su danas sve sredstva plaanja u
upotrebi. Jer niki dan san vidija kad jedan ovik kupuje
duvan i daje sto ijad dinari. Blagajnica mu nije jemala prominit. Izvadija je nike bone i uzeja cilu teku Kenta.
Muno me bilo pitat koji su to novi pinezi u promet, a
more lako bit da su bili i bonovi za marendu.
Ostarija san, sve slabije se snalazin u modernoj proble
matici; bija je zanji as da uteen u penjun.
Subjekti i objekti
Juer san na pazaru trevija moga staroga prijateja, profeura. Jo nije u penjun ali ve se sprema, ve mu je
drago u spizu odit. I gremo mi dva od banka do banka, izabiremo, kupujemo karote, zeje, salatu, i kako je niki dan
naa "Nedjeljna Dalmacija" pisala o masovnome picavanju,
dok kupujemo, usput i razgovaramo na tu temu.
- Ba u proli etvrtak - pria mi profeur - nai ma
turanti jemali su bal. Zabava in je trajala do zore i, naravski,
u petak nikor od nji ni doa u skulu. Ajde dobro, neka ji
vrag nosi, jemali su bal, dimili su, slavili i ostali doma
krepavat, i progleda in kroz prste. U subotu skule nima,
i njima je abato inglee, i onda in je sutradan nedija,

jopet nima skule i mogli su se lipo i odmorit i spremit. I

u ponedijak eto ti ih, ali bez bori, bez libar, skupili se u
razred i pivadu. Doli profeuri da e odrat svoje satove
ali maturanti ni ut. Kakva nastava, needu oni danas na
stavu! Oni oedu pivat!
I svi, do njanci jednoga, muki i enske, izali vanka u
grad pivat.
I a in ti mo, mo in jedino puvat jer oni su u novoj
koli subjekti nastave.
- Ajde, bogati, subjekti govori, a a ste onda vi, pro
feuri? a ste vi postali sad objekti?
A ke, i mi smo subjekti!
- A ko je onda objekt?
- Nikor, nima vie objekta.
J e m a d u prav dica a masovno picaju, a e in i taka
nastava bez objekta! A od sami subjekti njanci jednu
prostu reenicu ne mo sastavit. A onda, u "Nedjeljnu"
san niki dan proita miljenje, ne znan je li pedagoga oli
psihologa, da nisu dica kriva a biidu sa satova, a picajedu i bruajedu, nego krivi ste vi, profeuri, niste uspili
uenike zainteresirat, satovi su van dosadni.
- J e , to priznajen - odgovara mi profeur - puno je in
teresantnije i zabavnije po na matineju u kino "Tesla"
nego u skulu. Puno je zabavnije gledat Hopa-cupa u kre
vetu nego sidit u klupi i zajebavat se matematikon. I a
bi sad mi profeuri morali od nastave uinit pa da n a n
satovi b u d u zabavniji od Hopa-cupa u krevetu? Oemo li
u skulu vodit striptizete da in se prid ploon svuiju gole
i etaju izme klup, oli da mi profeuri inimo striptiz, da
predajemo goli golcati, ili, ako in je i to dosadno, da za kaledron inimo stoj?
I tako, uz razgovor, obali smo pazar, bikarije i rastali
se na pekariju. On e doma pa u skulu na zabavu, a ja
na obid pa u posteju. Isto je meni zabavnije.
Sve se budi
Evo n a n i premalie. Sve se budi, sve se die, sve je ivnulo. I ja utin premalie, utin ga duboko u kosti.

Kosti su mi ivnule, i ne samo da ji utin nego me bo

lidu. Sino san seja u sobu na tapet i vrtija nike libre. I
kad san se tija dignut, nisan moga. Zoven enu da mi da
ruku.
Nee nego da se sam ustanem. Jo je i drukala:
- Ajde, jo malo, vidi da more!
Kad san se napokon diga, pljeskala me i vikala:
- Prooda je mali!
Cila me ploa odizad boli. I kad ustanen, ne mogu se
uspravit. Upiren rukan u plou, drecajen se i 10 mi se
minuti oe dok ponen normalno odit.
En ti taka premalia koje samo u kostima uti! A jo
pri dvi-tri godine premalie mi se javjalo drugin, veselijin
sinjalima.
Nita se vie ne budi. Finili su, Mare, bali!

LIPO LI JE U SPIZU ODIT!

UPO MARA MISECA
Osladilo mi se odit u spizu. Nisan dosad ni zna koliko
je to lipo. Nae ene i matere koje su cili ivot odile u spizu
prikaivale su nan se ka velike muenice. Trkale bidu u
grad, na pekariju, na pazar, po bikarijan - i po buri, po
ledu, po kii i snigu, i liti, kad zvizdan poludi, kad zemja
gori.
Spominjen se kad bi mi se pokojna mater spremala u
spizu, kupila bore, gledala koliko pinez jema jo u borin,
i ako bi vanka bilo grubo vrime, dok bi se pripremala, sve
bi ronjala: a nju sve toka po ovoj argovici, po ovome ledu
odit vanka, zepst, trapacirat se i bolest na se napsat, a
sve za vau kurbu gujcu!
Otac bi naivno naletija:
- A ti ne ajde! Oli ti je o glavi?
- Ne ajde, e? Lako li je pizdit! A a ete derat?
Liti ista pisma, samo u drugoj varijaciji. Umorila se,
spotila, uspuvala. a nju toka po ovoj egi? Sva je u jednoj
vodi. Naprtili smo je ka najgorega tovara. Koju ona rtvu
ini! I sad pod stare dane, ona se mora trapacirat. I ba
je jutros na pazaru trevila jednu finu gospou i ta jon fina
gospoa govori: - Gospoo moja, nije to vie za vas, oli ni
ma koga mlajega u kui da vas zamini?
Ajme, ako se ti mlaji javi, pogotovo ako je to nevista ko
ja se ponudi da e ona spizu init.
- Ona, ona e je zaminit, a ne zna ko jon glavu nosi! I
ona e po u bikara meso izabrat, znat koji je poicjun. A
zeje koje e donit ne bi ni prasac jija.
I ako bi se dogodilo da bi se zaista razbolila i ne bi u
spizu ila nego u posteju ostala, onda bi jon se na posteju
moralo do kazat a se to kupilo.

I sve bi izgadila.
- Ovo, ovo si kupila, i ovo ti zove meso? Di su ti oi
bile? Pa te ovako privarija? A crno je ka sukno, a vidi kourine, lojetina, bii, s oiju mi ga nosi da ne izrigan!
I riba ni vajala, smrdila je, poela se raspadat. I pome
nisi znala kupit, i pome su gnjile, a vidi koji je kumplir ku
pila, ve je proklija, a zeje, zeje da je skupjala oto banka,
boje bi izabrala!
I ve sutradan, i kad ju je sa svi stran probadalo, i
kad je utila bol o srca, ona bi se najranije digla i u spizu
trkala.
I koliko pamtim, a to je pedesetak godin unazad, uvik,
uvik je vladala velika skupoa. Uvik se tuila da nije lako
po ovoj skupoi u spizu odit. Kad vidi cine, koliko deru,
templa te zabolidu. I uvik, uvik je ponavjala da dolazi vrime kad e se pinez u boru nosit, a spiza u borin.
I jednoga dana vratila se iz spize, iskrenula bore, po
tuila se na skupou, sela za stol i umrla.
U ivotu nisan trevija enu kojoj nije drago u spizu odit.
I a kod gredu starije, sve su ee.
I ne udi me to, ali me zaprepastila injenica da je i
mene - okad san u penjunu - to uvatilo. Osladilo me je.
Zamislit nisan moga da muki u spizu gre, bore nosi. Ta
kve jude koji su se sa enskinjan miali i enskin stvarima
bavili, u Split se pogrdno zvalo enska pravda.
U staro doba, kad pederi nisu bili u modi, oni su sma
trani jednon vrston pederi.
Bilo je dovoljno da me dva-tri dana, kad se nije dobro
utila, ena poaje u spizu i ja san se vas okrenija, infeta,
oduevija. Najpri san se bunija: di u ti ja spizu init, di
u ja bore vu? A ko e od srama? Da mi ko ree: vidi ove
enske pravde!
Osin toga, ne razumin se, ne znan ti ja kupovat, osin
duvana i novin malo san a u ivotu kupija.
Teko, muno mi se bilo sa jednon boron uputit, ali
san se uputija, teko me zaustavit. Sad se ujutro karamo
ko e po u spizu, ja oli ona.
I kad najee ujutru radin, a ona mi predloi da bi ja
danas moga po, sve ostavjan i letin vanka.

Drago mi je obilazit banke, kupovat, vu i doma na stol

iskrenit:
- Gledaj a san ti kupija! Svake gracje boje!
- A koliko si sarija?
- Jebe te se!
- A ko e sve to izist?
- Prodrit e se, ne boj se.
Niki dan, kad san se vratija iz spize i sve na stol istresa,
pita me:
- A di je novina? Zaboravija si "Slobodnu".
- Nisan zaboravija nego mi ni doteklo. Zanju pet dinari
kupija san petresimul.
I svaki put isto. Koliko pinez odnesen, toko potroin.
Uvidija san da su najvea, najgora napast samoposluge.
One najvie pineze gucaju. Samoposluge su izmiljene sa
mo za must svitu pineze.
Ulize da e jednu stvar kupit, recimo bocu vina, a u
boru natrpa deset artikli. Kako gre po samoposluzi, sa
ma ti ruka leti i bacije u koaru. Uvidija san da je daleko
mudrije kupovat u staru klasinu butigu, vazme samo
ono a ti triba, za to si i doa.
Samoposluge su manjabeci i pametan potroa mora bi
ji zaobilazit. Pogotovo one najvee. I premda to znan, jopet
gren, jopet upadan i svaki put iznova inin iste gluposti.
Niki dan san i katulu puntini kupija. Nikad mi u i
votu puntina nije pala na pamet, nikad mi nije tribala, a
sad gledan po kui, mirin zide ta bi moga obisit. Vidija
san jednu linu brakuju. Kad bi bilo muholovac, ka u stara
vrimena, sad bi moga puntinom jednoga u trop zalipit.
Najtee mi je kad donesen meso, a ona me pita da ko
liko s a n to kupija.
Odgovorin:
- Osamnajst ili dvadeset ijad.
- A koliko tot jema?
- a koliko jema? Reka san ti dvadeset ijad!
- Znan, ula san, ali pitan te koliko jema, koliko kili,
deki?
- Ne znan.
- Kako ne zna?
- Kako u znat, oli me reka?
- A nisi gleda u balancu kad je mirija?

- A nisan, nisan se sitija.

Odluin odsad gledat na balancu, ali svaki put kad mi
miri, zaboravin.
Kad kupujen na pazar, poimje mi bit drago karat se,
cjenkat. Pri san dava koliko bi mi rekli, a sad gutan spu
stit cinu za dinar, za dva. Savreno mi se jebe za ta dva
porka dinara, ali jopet to nikako smatram za svoj lini
uspjeh.
Niki dan kupujen na pazar sir. Komad sira.
Izmiri mi. Koliko? Pet ijad.
- A poto je sir?
- Po petnajst ijad!
- A koliko ovod jema.
- Trideset deki.
- Jema bar dva deka manje?
Bez rii me vratija 3 dinara.
Uvatija san sebe di eni laen. Bez ikakve namjere, bez
ikakva smisla, reen da san potroija manje nego a stratin.
Potroin li
30,
reen dvajst i pet. Ne znan zato.
Pripa san se - kad tako laen, oli se u ensko pritvaran?
Zato ne reen da san potroija vie?
Ne znan.
A kad ona gre uinit spizu, a ja u etnju, opet u s p u t
svratin u butigu i kupin bilo ta. Ne mogu se vie doma
vratit prazni ruk. Donesen koju konzervu, komad sira,
botilju vina oli bar deset deki pruta. Kad san ve spomenija prut, uoija san da ti prut miridu sa karton. A u
talijanske san novine proita da trgovci samo na tome,
samo na karti na kojoj miridu prut, zaradidu, pari mi se,
etrdeset miljardi liri na godinu.
Najveu zabunu stvara mi kruv. Oko kruva nastala je
taka zbrka da nikor vie ne zna koliko zapada kil.
Niki dan san kupija glavu sojinog kruva (jer stoji friak
eter-pet dan) i platija ijadu i sedansto dinari. A u glavu
tri kvarta od kila. To oe re da je kvarat esto dinari.
Ako je glava pakovana, odnosno zamotana, onda je dvista
dinari skupja.
Jema bit da je ti celofan u koji je kruv zamotan pozlaen.
Sigurno je pozlaen jer drukije gram ne bi moga zapast
dvista dinari. Mala glava kukuruznog kruva ijadu i po!

Ne samo da su razliite cine prema vrsti kruva nego

jema bit i prema formi, jer i enini kruv - prema tome
jesu li drece, truice, kornete i kako li se sve zovu - j e m a
drugu cinu. I postaje slastica.
I tako se kruv na svagdanji pritvorija u slakusariju.
A ako je tako, onda ne razumin zato se kruv ne prodaje
po paticerijan.
A jopet, vie od svega impresionirala me kapula. Niki
dan san se iz spize vratija sa velikon ikolaton.
Kolika je - u boru mi se slomila.
Popizdila je.
- A a si poludija, ikolatu si poeja kupovat?
- A vidi kolika je, jema u njoj deboto kil.
- A kapulu si zaboravija!
- Nisan zaboravija, nego nisan tija kupit. eter ijade
kil, a vidi ovu ikolatu, jema je grickat 3 miseca a 3
ijade i 600 dinari.
I mortadela je cinija od kapule.
A narane koje su se pri rata samo za bolest dici davale,
duplo su cinije od kapule. Kil kapule - dva kila narana.
Sve se priokrenulo. Najist se kruva i kapule postaje ve
liki lu koji ritko ko more sebi priutit. Ali zato svak more
jist mortadelu, ikolatu i naranu. Gospodska spiza posta
la je dohvatna najirin narodnin masan, a narodna spiza
- kruv, kapula, faol - pritvorila se u elitnu.
I kad je kapula eter ijade kil, onda se mora izgubit
svaki kriterij, i kad kupuje, vie ne zna a je skupo, a
cine. Boca najfinijega vina 3 i po ijade dinari, a kapula
4,
onda je vino cine. I meso mi se ini jeftino. I riba na
pekariju.
Sad razumin zato je enskan drago odit u Trst trgovat.
To mora da su jo vei guti nego odit u spizu. Otkrivadu
se nove butige, novi artikli, minjadu se i brojidu pinezi,
tre se, vue bore, gleda se i tivaje kupjena roba, inidu
se konti, vas si u trgovini i na nita drugo na svitu ne mi
sli. I zabavja se ka da si u teatru. Razgovara sa sviton,
sklapa poznanstva.
I jema bit da svi judi kad gredu u penjun otkrivadu
tu dra kupovanja, trgovanja. I inovnik, i radnik, i dotur,
i profeur. I a je vano, jema zadatak, jema posal, ne
luta besciljno nego zna di sve jema po.

Vrime ti leti. I kad gre u spizu, onda sam sebi kom

binira jelovnik. Vidi na pekariju ubotnicu i siti se: "Za
predjelo ubotnica na salatu". Do nje su gavuni. I malo ga
vuni pofrigat. Obid ka bog!
Znan da bi bilo pametnije itat, pisat, ali a mogu kad
mi je ovo trista puti draje. Evo je i kia poela a ja letin
vanka sa dvi bore.
Moga bi, ini mi se, ivit 3 ijade godin a da nikako ne
svatin ti odnos cine i robe. Za svu robu, osin jia i pia, ja
ne znan je li skupa oli jeftina.
Dogodilo mi se niki dan u Ravennu da san u izlog vidija
niku jaketu i ispod nje proitan cinu - sedan ijad i devesto
liri. Nije skupa, ali nije mi ni draga. I a e mi jaketa? Pri
jateju koji je bija s menon govorin:
- Eno ti je pa kupi, isplati se, njanci osan ijad liri!
On se boje zagleda:
- Ma nije sedan, nego sedandeset i devet ijad liri!
Eto koji san ti ja trgovac, jaketu od sedandeset i devet
ijad liri ja ne bi kupi ni da je sedan ijad liri.
Tako mi se jedanput u Trst dogodilo da san vidija u
izlog lagani litnji vetit i na nj oznaena cina od dvadeset
ijad liri.
Omar ga gren kupit. Govorin prodavau da mi pokae
oni vetit iz izloga od dvadeset ijad liri.
udi se on:
- Koji to vetit? Vetit od dvadeset ijad?
Vodin ga isprid izloga i lipo mu kaijen:
- Eno oni sivkasti! Pie: dvadeset ijad!
Puca ovik od smija.
- Ma nije van vetit dvadeset ijad, ono je kai dvadeset
ijad! Vidite da je cedulja okaena o kai.
A nita, onda mi dajte kai!
I tako: uliza s a n kupit vetit, a izaa san sa kaion.
Oemo li nokte grist?
Kad okinen nokte, ja onda tee pien na makinju. Oli
ja to u redu uinin? orav san, nervoast. I jo nikako i
znan okinit nokte na livu ruku, ali noice ne znan drat

u livoj ruci i desnu uvik iznakazin. ena mi je jo oravija

od mene, i okad mi je jedan put s nokton okinula i komad
mesa, sam to inin.
Zar nije udo da u Split nima ejade di uinit manikir?
Sad ete re da san se pogospodija. Sian se kad je u Split
otvoren prvi manikir, onda su ondanje humoristine no
vine zajebavale kako je to puno potribno, jer u Split jema
sve vie svita sa porkin prstima. Primitivno dozlaboga!
Split danas jema dvista ijad stanovnika, to je 2 miljuna prstiju na rukan, a nidir ne mo nokte uredit. Jer
jema bit da je pokvareno, gnjilo, nazadno, buroaski jemat
uredne ruke.
Bavimo se i turizmom, miljun stranac projdu kroz Dal
maciju, a prvi najblii manikir je u Zagreb.
Interesantan smo mi turistiki grad, interesantna je ci
la regija. U prospekte bi tribalo turiste upozoravat da no
su sa sobon i noice.
Ko nima noice, oli ne zna s njima baratat, ti more lipo
grist nokte.
Kako to objasnit da Split nima manikirske usluge? Jemamo salone o lipote, inimo masae, maske, gremo u
saune, duperajemo pomade, kolonje, jemamo i pedikere
za njegovat noge, a samo smo ruke zapustili. Rukan radi
mo, gradimo, stvaramo, branimo se, ranimo, ruka je mirakulana, ruka je stvorila ovika - a mi smo se okruili sa
svima servisima na svitu - osin servisa za ruku. inimo
konfujun ako nan se tak na postolu iskrivi, ako maamo
gae, i omar tremo u postolara oli u istionicu, pade li
nan u tinel malo piture sa zida, zovemo pitura, njegujemo
kose, tremo u najbojega brijaa, svaki dil auta uvamo
ka sveto otajstvo, a ruku zaputamo, potcjenjujemo ka da
je najgora traca, ka da je lata na putu naena.
A ba ruku bi tribalo najvie jubit, iskazivat jon svaku
ast i njegu.
A u nas njega ruk je samo za kurbe i pokvarenjake.
Samo za one sa porkin prstima!

NAJLIPI STANDARD NA SVITU

PRVI DAN PROLIA
Nazeba san, bolestan san. Slinin, kajen, ripjen, bulsajen, i svaki p u t kad zakajen, ka da mi ko tenperinon
stre u grlo. Okle vie ova bulsa izlazi? Prizlovojan san,
nemoan, za nita niman voje ni force.
A koliko san se uva i pazija da mi se ovo ne dogodi! Od
jeseni se pomnjivo uvan i ve san likova i govorija da je
posli pusti godin ovo prva zima koja e mi pro lio. I Bog
je reka: uvaj se i uvat u te.
I kad je zima ve svrila, bilo je dovoljno da mi budnost
samo pet minuti popusti. Tano znan di san to uvatija.
Malo me bilo po u Ravennu pa me eter d a n a posli
vrag odnija sa "Ambasadoron" i u Pekaru. Volin brodove
i vijae na kratke ture. Do Pekare mi je ka i do Lastova,
a ne mo uvik ni u Lastovo odit.
Popija san na brodu prst vie i u kabinu san zaspa in
san taka posteju. Ujutro se budin: nos zaepjen i kakje
me u grlo. Oo, a je sad?
A okle ovo pue?
Asti onu Gospu: pirja na tropu kabine kroz koju do
lazi frika arija okrenuta je prema mojoj posteji i gaa
me juto u glavu. Brzo skoin, okrien pirju, zaepljenje
ugamanon, ali kasno je, uinila je svoje. Mogli su tako
stavit i top pa pucat u me dok spavan.
Sve mi se skupilo u glavi, bit e mi i nabrekla. Sigurno
jeman i koju u n c u fibre.
Neka me, kad me vrag aje po putima, a jesan li lipo
moga doma stat?
Kako Pekara nima siguran porat, usidrili smo se ezde
setak kilometar juno, u Punta Penu. Doli su autobusi
po putnike i svi su ili u Pekaru, samo san ja osta na
brod.

Lea san, ita, igra trijumf sa mornarima.

Partili smo po kii i jugu i vanka na moru cipalo nas je
sa devet i deset bofori. Blidi putnici teturali su u kabine,
a kad san se i ja utira u posteju, uja san kako se bidan
svit mui, stenje, riga...
Ne mo spavat, iz posteje te ita. A svud okolo rade lavandini, pua se nad kondutima voda, stenje se, gui...
Jo me zovedu da gren s njima petnajst dan po Medi
teranu. Ne kodi mi more, ali ne bi za sve miljarde!
Na svit zovu na ta krstarenja po Mediteranu zimi, a
liti gredu fureti. Mogli bidu slobodno ta petnajstodnevna mediteranska krstarenja reklamirat ka poziv na petnajstodnevno riganje.
Mogu zamislit te bidne nae turiste iz unutranjosti
kad se danima gingolaju u fortunalima. J e m a ji, ujen,
koji dojdu u taka stanja da ponu halucinirat.
Evo 5 - 6 uri priko ove nae lokve i meni je p u n a
kapa.
Usrid lita, je li malo maetrala, svaki drugi na otoanin
riga, pita kanjce. Jeste li se opazili: kad se nagnu priko pa
lube, uvik iz nji izlazidu rii. Uvik rii koji letidu noeni
vitron. I kad sidin na palubu a pome gingolavat i priblii
mi se koji na otoanin, omar ga pitan: "Jesi li jija rie?
Ako jesi, bii od mene!"
I nikako ne razumin: zato uvik obidvaju rii? Bilo bi in
uputnije jist makarune.
Cili ivot su vezani s moren, a je li malo bave, od Braa,
od Fara do Splita dojdu krepani, bolesni. Koliko se tek na
pati bidan Bosanac, Slovenac kad ga petnajst dana usrid
zime remenaju po Mediteranu!
Prvi put nisan u inostranstvo potroija njanci dolora.
Zapravo jesan, kupija san na brodu za devize teku duvana. Ni na nae brode ne prodaju vie za dinare, samo
u devize.
Di kod putujen, uvik nosin vie pinez nego mi triba. Va
nka pogotovo. Ne volin putovat ka siromaj. I a kod gren
stariji, sve vie nosin. O straja.
Prijatej me na brodu pita:
- a misli kupovat?
- Nita, a u kupit!

- A a onda nosi toko pinez?

- Neka se najde, a ja znan a se more dogodit. More
bit trajk, mogu nogu slomit, mogu se razbolit, more mi
vapor ute. Svata se more oviku dogodit.
I carinici uvik gledaju koliko pinez vanka iznosi, a ne
zanima ji koliko si od tega vratija.
Jugo dere, brod posre, kripje i u posteju s bande na
bandu letin. Ne mo itat. Sa kabelina poletili su mi katula duvana i uferini. Lizen po podu kabine i train di su
pali. Kad bi ovo trajalo dva dana, u more bi skoija. Volin
umrit nego patit. Grube stvari padadu mi na pamet. Je li
ovo poinjen halucinirat?
Vaja se, kripje, gingolaje, a ja kajen, ripjen i fibra mi
skae. edan san. Niman nita za pit. Rano se dien i gren
u salon, popit u aj oli konjak. Boje konjak. A e, salon
zatvoren! Posada spava.
Zima jednoga lava
Tri dana ve lein, inin kapote, krepajen. Ne radin ni
ta, ne mislin nita. ena me tira vanka.
- Usmrdit e se - govori - izajdi malo na ariju, boje e
ti bit.
Izaa bi, ali niman force.
Ovo ti je zima jednoga lava. I dosta je dvi unce fibre i
omar je gori od pantagane.
Rastegla se ova zima. Prvi dan premalia a ja kupujen
jo metar drv. tuva me je u kuinu i po cili dan gori. U
sobu ne ulizan, spavan u kuinu uz tuvu, ka sibirski
muik.
Sunca, sunca mi dajte!
Da jeman pinez, uvik bi trka za suncen i ivija tamo
di je lito. Ne tribaju mi etiri tauna, dosta je meni oni
jedan, litnji.
Interesantno je to kako se sklonosti ovika minjaju.
Sve do pri par godin volija san no, letriku. I ja s a n ka i
tenor Noje u zoru petava suncu roge: na, a e mi ti kad
jemamo letriku!
No me godila, nou san se skita, zore eka, estoki
san noar bija, a sad za suncen tren.

in je lipi dan, omar tren vanka, na sunce se ka guerica grijen, utin kako mi kosti ka melem blai. Mogu re
da san tek sad otkrija sunce.
A noi koje su mi uvik bile lipe, kratke, sad su postale
grube, duge, teke. Dan brzo izmie, bii, a noi se rastiu,
zgunjavaju i bit e sad tako sve do kraja, dok sve ne po
stane crna gusta no bez izlaza. To je ti hod od sunca ka
luminu.
Svaku no preda oe li zaspat, eli ta pri zaspat, ka
da e te san izliit, i nikako blesavo, kretenski misli da
e se ujutru posli prespavane noi utit boje, i ka ne bi
se niti zaudija da ti priko noi, kroz san, zubi u ustima
narestu. Ti se budi a svi zubi u u s t a i bit e lagaan,
svje, mo e trkat, na balun igrat.
I onda se budi sa jo linijin, jo sporijin pokretima, i
sve uobiajene radnje ini tee nego si ji juer inija, i sve
debulece jo su izraenije. I misli sad je dan prid tobon,
cili dugi dan, ali nisi se ni okrenija, nisi se ni uputija a ve
je veer.
Ko to zna kako i zato dan biva sve krai. U ditinjstvu
dan je beskonaan. Svaki mi je bija dui nego danas go
dina. Bilo je vrimena za sve, za kupanje, igre, skulu, skitnje. Miljardu doivljaja u jednome jedinome danu.
Ovo sad nisu dani, ovo su retaji od dana. Lau i varaju
nas oni koji danas miridu vrime. Minute nan za ure po
dmeu. I lupei bezobrazni, nemilosrdni nan onda noi
rastiu. Ka da se tako dan da refat.
Da mi barenko jedan jedini dan ostavu netaknut!
U kaleti sv. Ivana
Sino mi se dogodila udna stvar. Ko zna Split i kaletu
sv. Ivana, nee mi virovat. Rei e da san izmislija. Kaleta
sv. Ivana je najtinja ulica na svitu. Bar ja uu nisan vidija. Debeli se moredu tuda provu jedino ako se stavidu
treso. jor Bepo u "Floramye" fali Spliane koji su bili tako
pametni da su napravili uske kalete di te tonobil ne more
satrat, a u kaletu sv. Ivana njanci biikleta.
A sino me u kaletu sv. Ivana udrila biikleta! Prolazija
san miran, siguran, ka i uvik u ovoj blaenoj kaleti, a iza

sebe ujem pi... pi... pi. Jedan momi na biikletu, koji je

justima inija ka trumbeton, usrid kalete opali me guman
po nogan a timunon u kinu. Ponera san ali san isto na
noge osta i zida se uvatija.
- Jesi li poludija? - vien na maloga.
- A jesan li van inija sinjal?
I iza njega jo tri njegova druga, sva tri na biikletan,
kroz kaletu sv. Ivana vozu. I svi justima trumbetaju.
I pravdaju se dica: - Mi stojimo ovod doli na Voni trg.
Ko se ikad n a d a da e vozilo, makar to bila i biikleta,
oskvrnit svetu kaletu.
Jemadu dica prav! Kad kamioni moredu gnjeit i detrigavat Pjacu, zato oni ne bidu mogli oskvrnit laganin
biikletan kaletu?
Priko svake mire
Kroz godinu dan, od sinja do sinja miseca, spiza je
kreila
30
posto, a ostali trokovi ivota tek nito ma
nje. Puno je to
30
posto! Priko svake mire! S kin god
govorin, svak mi se tui da su mu primanja ostala ista, a
niki da su in ak i umanjena. Ako je to tako, onda je to
strani pad ivotnoga standarda. A ne vidi se. J e m a bit da
nan je standard bija tako visok da mu je pad od 30
posto neosjetan. A onda na ovik i ne vodi puno konta o
tome standardu, ne uzbuuje se ni kad mu reste ni kad
mu pada.
Pari mi se, da nima statistike, na ovik ne bi ni zna
je li mu standard pa oli se diga. Kako e znat? Ji, pije,
pui, izlazi vanka, vozi se tonobilon, kupuje robu, gre
u ite. Evo, na primjer, gren sest u "Belvija". I ritko kad
najden stol. Uvik sve puno. I to mlaarije. Boga aina i
materina koliko bi to tribalo standard da pade pa da naj
den malo mista!
Gren u kino, nima karat. Kupujen kartu u verc. Karte
za plac kontra "Hamburgera" ni bilo za lik. Plaali su ko
liko pita. A standard pa!
Kupuju se tonobili ka ludi. U file za tonobile stojidu. A
vonja in se ograniava - par-nepar, vikendi - i jo e se
vie ograniit.

Nita ne razumin. ovik kupuje postole da ji nosi, ije

vetit da ga obuije, a tonobil kupuje da ga vozi. Ako se
ograniava vonja, prodaja bi morala past.
Ako je jo pa i standard, onda bi po logici malo ko to
nobil kupija. A kupuje se sve ee.
Zemji skae cina, stanovi se kupujedu ka da su zjogatuli, a to bogami nisu znaci ruenja standarda. Ako
pada standard, onda je manja potranja, a kad je manja
potranja, cine ne restu. A u nas restu svaki dan. Kako to:
pada standard, manje je pinez, a reste potronja?
I to san se opazija: o padu standarda uja san govorit
u forumima, u intitucijan. Kad su najavljivali ekonomske
tekoe, restrikcije, pad standarda - bili su ka malo priplaeni. A jedan na drug me pita:
- A a ti govori?
- A a u govorit, nita! Smijen se. Jebe se meni za pad
standarda. a me more pogodit? Ako mi pade standard,
produit u ivot.
- A kako?
- Lipo! Sad puin dvi katule duvana, i smanjit u na
pola. Popijen dvi boice. Pit u boicu. Manje u bit u zadimjene lokale, a vie na arju. Manje u se vozit, a vie
pjeait.
Mira za ovika
J e m a judi koji cili ivot govoridu a nikad nita nisu re
kli. A o svemu govoridu, a nikad ni o emu jednu jedinu
misal da su oblikovali.
Ali, srion, jema i oni, ritki, koji malo govoridu, ali uvik
nito reu. Svaki susret s njima te bar malo obogati.
Na Pjacu trevin barba Luku. Osamdeset i sedan mu
je godin, a ka momak je. Na nj samo kouja i jaketa. Bez
kapota, bez dempera.
Na brzinu, u letu, skaemo s teme na temu. Dotaknemo se i naega standarda.
- Na standard je - govori mi - najlipi standard na
svitu.

- Nije mogue, barba Luka, pretjerali ste! Ne moremo

se potuit, ivemo dobro, ali di je, recimo, vedska, a di
smo mi!
- Onda me nisi razumija. Nisan ja reka da jemamo najboji nego najlipi standard na svitu. Puno visoki standard
umrtvljuje smisal za ivot, ovik postaje pasivan, pada u
diperacjune. Spomenija si vedsku. Tamo se ia droga i
najvei je procenat samoubistvi. A u nas ti uvik nito fali.
Mora bi aktivan. I kad gre u penjun, jopet te toka malo
radit, i to je dobro, ta aktivnost, razumi li, to ovika dri.
Ne smi se opustit. I zato je ovi na standard najlipi na
svitu. Juto je mira za ovika.
Razgovarali smo, naravski, i o fuzbalu. uja san novu
anegdotu koju moran zabiljeit.
- Igrali smo - pria barba Luka - u Sarajevo 1923. go
dine i tu utakmicu morali smo dobit. Objasnin igraima
kako emo igrat, a spojkan zabranin da se vraaju priko
centra.
- Ne budu li se dvi spojke vraale i pomagale obrani,
uvatit emo gol - upade bek Janko Rodin.
- Vas je pet u obranu, i na vrata Gazari esti, dakle vas
je est, a samo se s jednim balunon igra. I kako morete
primit gol?
- I kako je, barba Luka, svrilo? Jesmo li tukli?
- Naravski, etiri i jedan za nas.
- A kako smo to primili gol?
- Iz elfera, bome!

FENOMENALNI REKORDI PEKARIJE

SUBOTA, 22. mara
Jutros san vidija di se na pekariju prodaju arkaji, od
nosno ovice, po
30
ijad dinari kil. To je novi rekord
u skoku cina. Pitan se di su granice juske moi?
Pri me zanimalo di su granice juske moi u porskin disciplinan. More li ovik skoit u zrak 3 metra, oe li ikad
sa motkon priskoit 6 metri, je li mogue pritrkat 100
metri ispod 9 sekundi?
Vie me ta pitanja ne muidu. Interesantnije mi je pratit
rekorde u skokovima cina. Svaki dan ruidu se stari, a po
stiu novi, dosad nezamislivi rekordi.
Oborita riba dosizala je cinu od osamnajst-devetnajst
ijad, i pri godinu dan parilo je da e dvadeset ijad bit gra
nica sna.
A sian se da su niki dan, ba osmoga mara, ti datun
precizno pantin jer je bija Dan en, zabiljeeni novi apso
lutni rekordi koji se nisu mogli niti zamislit.
Toga jutra karpine su se prodavale po dvadeset i osan
ijad dinari!
I tako je ta granica snova naglo pomaknuta od dvadeset
na blizu trideset ijad dinari.
Pomnjivo san pratija kad e se i ti rekord sruit. Nije
mi tribalo dugo ekat. Samo etrnajst dan posli, dakle 22.
mara, arkaji oli ovice probili su zvunu barijeru.
Moran priznat, bili su to lipi friki arkaji i inili su mi
voju. I dragi su mi arkaji, lei i peeni. Isto ji nisan tija
kupit.
Reka san prodavau:
- Jesi li ti lud ovik? Ko e ti dat
30
ijad za kil ar
kaji?
ene su se skupile oko ploe, komentirale, nekale,
dvoumile. Jedna gospoja prva se riala.

Opravdavala se:
- Ovo mi je za bolest u kui.
U ovakin prilikan bolest sve opravdava, ali ja ne znan,
likare bi tribalo pitat koja je to bolest koja se lii arkajima
od
30
ijad dinari kil.
Jedino da bolesnik lei na p u n t u smrti pa je za partencu zaelija izist arkaja. Ali koji je to jopet bolesnik kojemu
u smrtnome asu arkaji padadu na pamet? I kako more
umirui jist arkaje?
Uinija san ir do pazara, do po ure vratija se na peka
riju i ploa je bila prazna, arkaji prodani. Dosad se ulo
kako ugostiteji diu cine ribi. Meutim, moran kazat da
su ba osmoga mara ugostiteji kolektivno odbili kupit
karpine po dvadeset i osan ijad.
I kupili su ji graani.
Nidir na svitu nima toko ribari ka u Dalmaciji. Nima
kue, nima vikendice bez motorina i mri. Jo nisan u Dal
maciji vidija podrum, magazin, konobu bez bar 3 vre,
bar 5 - 6 kof i kaet parangali, bez tri-eter popovnice,
gavunare, straina...
Evo da po glavi stanovnika jemamo najvie ribarskoga
alata na svitu! Ako u Japan dojde eter centimetara mrie
po glavi stanovnika, u nas dojde bar etiri metra.
Koliko jemamo mri, mogli bismo cili Japan zapasat.
Koliko kod s a n puti bija na more, pa i onu najpustiju
valu uz krape di galebi jaja nesu, di mi je parilo da nikad
nije juska noga stupila, i tamo san u more mrie ugleda.
Mrie se priko mri baciju i zapliu.
Po malin otokin mistima ti reu da a e jin pekarija
kad danas svak lovi za se. Dobro, neka je tako, neka svak
jema i svak lovi za se. Ali kako onda u svako misto, ba u
svako, kad koji profesionalni ribar ulovi dvajst, trijst, e
trdeset kili bilo koje ribe, omar sve plane, proda se pri nego
dojde na pekariju? Isplovi li koja koa, onda se na igu,
na mul, na rivu eka sa kartucima kad e se vratit.
U najribarskiju Komiu san te scene gleda. Svi su ribe
ejni, svi su ribe gladni.
I sve a u vezi ribe itan, ujen i vidin, sve je kontra
diktorno. U moru jema ribe, u moru nima ribe. Malo se u
nas lovi, puno se u nas lovi.

Kad se u nas prikaije rast standarda, onda se iznosi

kako je pri za par postoli tribalo radit est dan, sad se radi
za par postoli 3 dana, za vetit se radilo petnajst dan, sad
est; za kil kruva desetak minuti, pri cilu uru.
Danas za kil ribe triba radit cili dan, i to ko je dobro
plaen. Kad bi samo ribu uzeli za mjerilo, onda bi nan sta
ndard bija daleko gori nego pri rata.
Kronika Velog mista
Posli dugo spava san noas ka top. Noas je svrilo sni
manje Veloga mista. Nikor sritniji od mene! Sritan san bija
kad je poelo, ali puno sritniji sad kad je svrilo, kad znan
da na ulicu neu trevit nikoga iz Veloga mista. Rasturili
se, partili, nima vie kolone kamioni, makinj, reflektori,
glumac, statist...
Reka san ekipi na rastanku: "Puna mi vas je pipa, znan
i van mene..."
Snimili su, govoridu, priko dvadeset uri filma, etrnajst
epizodi, svaka od ure i po.
I tek sad kad je svrilo, priznali su da ji ba ni puno ni
zapalo. A cilo vrime su me pripadali da u bacit televiziju
na inkanat.
Poeja san pisat i Kroniku Velog mista, di bi u prvome
redu tija iznit i objasnit onu grau koja se iz tehniki ili fina
ncijski razloga nije mogla snimit.
Ne znan ni sam zato, ali poeja san jesenskin predveerjen na spliskoj Rivi kad tue esta ura.
Napisa san dosad pedeset kartic i da eni proitat. Izbe
zumila se. Poela plakat.
- a ti je?
- A a si uinija! Jesi li skroz lud?
- A zato?
- U prvu reenicu ti je udrilo est uri, a na etrdesetu
karticu tek je est odrebatilo.
- Pa ta onda?
- A misli pratit spliski ivot kroz etrdeset godin. A za
tri minuta, triba ti - etrdeset kartic. Ako tako nastavi,
dok dojde do kraja, nestat e u nau dravu karte.
Pripala me. Ako nestane karte, na to u pisat?

SUBOTA, 29. mara

Telefonira mi jedan po glasu mlad ovik i pria mi a
mu se dogodilo, kakvo je on senzacionalno otkrie uinija
usrid Splita, u Plinarsku ulicu.
Nima stana, a jema enu pa bidu tili akod stania
afitat i traidu, skitadu se po Splitu od jedne do druge
adrese.
I tako nabasaju u Plinarsku ulicu na jedan stani u
ufitu. Gospodar ji vodi, kaije in kuinu friko pituranu,
sa pakeron, lavandinon, friideron.
Gledadu i sobu: dupla posteja, kantunal, armerun, sve
je u redu, centar grada, sve je blizu, a nije ni priskupo.
ena mu daje glavon sinjal da pristaje, on se ve vata
za portafoj da unaprid plati fit za 2 miseca, ali mu se
samo od sebe otme: - A zahod? Di je zahod?
- Pri je bija u dvor - odgovori mu gospodar ali san se
ja inenja i ne triba van odit vanka. Evo van ga lipo ovod
- kaije in gospodar niki drveni bavul uvuen izmeu frii
dera i lavandina. Digne pokrivo i ukae se nova zahodska
koljka.
Pobigli su, trkali niza skale.
I sad ti mladi ovik mene pita je li to mogue. Je li mo
gue da kondut bude tako otvoren, ka sastavni dil kuine?
I kako e stanari u tome stanu init potribu?
I jo kad in dojdu viite? Njemu prijatej, njoj prijatejice.
Pa neka in se samo i popiat triba.
Morete li to zamislit: dojde van viita i oviku oli eni
triba se popiat. I sad bi tribalo da svi izajdu iz kuine. Di
je to ikad bilo? Di to na svitu more bit?
E, moj mladi ovie! Ne samo da more bit, nego je tega
bilo i to je ve modernija varijanta zahoda koju ja puno
dobro poznajen. Zanji put u ivotu posluija san se takin
zahodon u Veli varo, u kuinu jednega moga prijateja
koji se nedavno modernizira, odvojija zahod, uinija banj.
A u moje ditinjstvo bilo je po Splitu puno taki konduti,
a jedan od nji se nalazija isto u ufitu, u kuini, samo u
kantunu izmeu kamenoga lavandina i zida. Kasnije smo
pripomistili kuinu u prizemje i jemali odvojeni kondut u
dvor, a ja san plaka za staron kuinon u ufitu iz koje san
gleda porat, igu, otoke.

Za dicu su ti konduti u kuinu bili ka stvoreni. Kuvalo

se na drva, kuina bi zimi bila tepla i dite ne bi tribalo odit
u drugu prostoriju, minjat temperaturu za piat oli kakit.
Nisi mora ni prikidat blagovat, samo prinese svoj pijat oli
ti ga dodadu dok si na zahodu, da se spiza ne oladi.
I sad kad se probudin u teplu posteju, grozin se pomislit
da moran ulist u ladni zahod.
Zahod u kuini - veliki je to bija komod. I judi su onda
bili prisiljeni na veu komunikativnost, nisu se mogli puvat, bit licemjeri, glumit. Morali su se ponaat isto i u za
hodu i za stolon.
A ja znan dosta svita koji doma jema jedno lice, a va
nka drugo. Isto ka da jemadu maske - jednu za doma,
drugu za vanka kue. Jedno mislidu na sastanku, drugo
u posteji.
Tribalo bi ji poslat na kurs konduta usrid kuine i sigu
rno bi se preodgojili i oplemenili.

FLOTA
ZANJI DANI TRAVNJA
Bija san proetat do ige vidit ruske brode. Boe moj,
koliko su se flote prominile! Nita vie nije ka a je bilo,
cili svit se prominija, ali od svega najvie su se izminile flo
te, i to ne toliko sami brodi koliko judi, mornari.
Jedna od najimpresivniji slik iz ditinjstva mi je ba sli
ka flote. Koje su to bile flote, koji marinjeri, koji kaluni!
Obino bi rano ujutru najavile svoj dolazak kalunadan od
koji bi se cili grad tresa, dica bi iz posteje ispadala i trkala
priko Rive prema igi. "Dolazi flota! Flota dolazi!" - orilo se
priko ciloga grada. Kamarjeri bi se po kafanan i tekatima
uzmuvali, poeli bidu namiat stole i dogovarat se s kur
ban koje bi se ve minkale, dizale bive i spremale se za
borbu, za osvajanje.
Velike karocade, koje njanci nisu mogle stat u portu,
bliale bidu u konalu, a more bidu poeli parat pusti motorini, fini, elegantasti, lutrani, sa koltrinima, merlima i
kuinima za oficire, i veliki grezi motorini sa daskan i pajolima za marinjere.
Za po ure cili bi grad popliva od mornari i irija bi se
niki neobini, udni miris duvana, sapuna, uniformi,
alkohola i spirin koje bidu s brodi bacivali u more. Svaki
mornar je za n a s dicu bija mister i mi bismo ji vatali za
ruke i potizali: - Mister, cigaret! Mister igi-igi! - i vodili
smo ji u get.
Svaki mornar jema je epe nabrekle od duvana i na glavu
ispod kape bili su mu katule panjuleti, svaki je mornar
loka biru, trusija rum i odija na kurbe. Prvi panjulet ko
jega san zapalija bija je Camel sa slikon deve.
Prve san pineze u ivotu zaradija kad san ukreja na Matejuki oev guc i sa prijatejen vozija svit na Hooda.

Dica su plivala oko brodi, norili, lovili spizu koju bidu

kuvari bacivali. A na Hoodu, ispod topi, oficiri su igrali
tenis.
Ti stari mornari nisu nikad odili po butigan, nisu nita
kupovali, samo su frajavali, lokali i inili igi-digi.
Sve flote ovega svita su se prominile, i ingleka, i ruska,
i amerikanska, i talijanska. Flote vie ne vonjadu, nimadu
ni uta ni guta.
ovik danas pogleda na more, na igu oli na konal i vidi
brode: - Asti boga, oli je koja flota u Split?
Dojdu i pojdu neujno, ka da se libidu. Mornari po gra
du samo a na prste ne gredu. Ni konobari ni dica ji ne
obadaju.
Jedino ako jin koje dite znaku pita.
Svi mornari svi flot gredu danas po butigan, nosidu pa
kete, kupujedu suvenire, gledadu starine, viitaju crikve,
fotografiradu se...
A ja ji gledan, zlamenujen se - u ime Oca i Sina... je li
ovo flota, jesu li ovo marinjeri? Finiji su, mirniji su nego
dica iz kolea, nego popii.
a je ovo dolo na svit, mornari su se prometnuli u sve
ce, a sveci se prokurbali?
Cili se svit prominija!
Ko bi danas moga trpit oni silni konfujun stari floti kad
bidu u Split stali nediju dan oli petnajst dan. Nervoasti
smo, svi bismo popizdili.
Na igu san se naa koji minut pri est uri. Mornari koji
su jemali izlaz do 6, gledali su u leroje i trkali na brod.
Svaki je vuka paket. Oficir je ka carinik viitava pakete.
Gleda je na brzinu, povrno, ali je isto jednome morna
ru pronaa bocu vinjaka. I zaplinija mu je.
Jo a mi je bilo aj toga momka iz ernomorske flote
kad je osta bez boce vinjaka! Pari mi se da je bilo alije
meni nego njemu.
Dolo mi je da vien oficjalu-cariniku: "Sve zaplini sve
u more baci, samo temu momku tu bocu vinjaka pusti!"
Enti sve na svitu kad popii lou, a marinjeri po crikvan
kredu!
Koliko san puti u mladosti gleda prijeme i bale na paluban oto tendi! Oficjali u lipe gala uniforme i dame u

duge toalete balali bidu, apjali, pili ampanju, muika svi

ra, lampioni i feralii diskretno obasjavaju palubu, i ja bi
mislija a bi sve prigorija da mi se gori stvorit. I od Hooda
do danas samo san se botu uspeja na palubu velikoga no
saa avioni. Poastili su me koka-kolon. Reka san u se:
"Mogli ste i kalumelon".
Ne znan zato, ali mi je sve zavonjalo po opidalu. Na
ove dananje flote, na ove dananje brode, mogli bidu me
dovest samo vezanoga.
Milicioneri
Pripovida mi moj kolega novinar a mu se niki d a n do
godilo.
Vozija je brzo i tamo nidir iza Omia zaustavi ga milicioner.
- Vozili ste nedozvoljenon brzinon!
- A jesan!
- Puno brzo.
- Bit e kad vi govorite.
- Isprave, molin!
Pogleda mu je isprave i vidija da mu je ba danas ro
endan. Nije ga tija na roendan kaznit. estita mu je, uz
upozorenje:
- Ako elite doekat i idui, nemojte ovako brzo vozit.
Sritno, drue!
Moj kolega tija bi sad uzvratit milicioneru i pozvat ga
na veeru. Svudi ga sad trai.
Dobar in provod! Uz upozorenje da tu veer ne sedu u
auto, nego neka gredu na noge doma. Oli taksijen. A ne
davno u Zagrebu jedan moj kolega novinar tui mi se na
miliciju.
Vraa se nou doma malo poprucan. Ferma ga milicija,
dva su milicionera bila, i inidu ga puvat u balun.
Izbacili su ga iz saobraaja, uinili prijavu sucu za pre
kraje.
Uz novinarsku legitimaciju i slakin besidan udobrovojija
i je, skuva. Ka judi su se lipo, drugarski razgovarali, odveja
ji je doma, iznija je in dobar viski, pa prut, kulinje, sir,
vino. Jili su, pili, zabavili se i rastali ka veliki prijateji.

A do 2 - 3 dana doa mu je poziv od suca za prekraje

koji ga je radi ponovjenog prekraja estoko rebnija.
Jidan, bisan je na milicionere. - Promisli koji su to judi? Dovede ji lipo doma, s njima jo i pije, prut ti izidu,
viski polou i onda te prijavu!
Drago mi je bilo. To je meni najboji dokaz da jemamo
pametnu, kulturnu miliciju.
Sad san se sitija i brakoga milicionera Filipa, koji mo
ra da je davno u penjun. Pri puno godin zateka san ga u
Selca di je mora intervenirat u jednome zaista blesavom
incidentu. Razgoropadija se niki mianin koji je mora pla
tit globu, porez, a li. Ali ni ut da plati! U preun oe, ali
platit nee! Zaintaija se i, misto platit desetak ijad dinari,
oe u preun.
A na cili Bra i nima preuna. I sad bi ga Filipu tribalo
uapsit i u Split straarno sprovest.
Ali pametan je Filip, di e po ovika apsit i u preun ga
vodit! A sluaj triba riit. A ovik nee i nee da plati.
eka ga je dok ulize u otariju. I tot u otariju, prid judi, Filip je izvadija pineze.
- Evo judi, ja za nj plaan!
ovik je poludija:
- Nee ti za me plaat! U preun me vodi!
- Volin platit nego ovika vodit! - uporan je Filip. I oviku nije ostalo drugo nego da gre doma po pineze i Smi
sta vrati Filipu dug. Jer dravu more, ali ne more ovika
imbrojat.
Jo je Filipa i otarija poastila i rastali su se ka pravi
drugovi.
Kad san se tega sitija, zaelija san se Braa, jopet se
na u Selca, na bilu kamenu pjacetu, u onu istu otariju.
Ajme, okad nisan bija u Selca, jema i 5 - 6 godin! Bilo
je prid Dan Republike, u Sumartin san ia lovit komare,
a priko noi je vrime poludilo, snig je pa i ja san ujutru,
in san ugazija na vrata od kue i zagleda se u snig, falo
sta, popuza i nogu ginca. Odveli su me u Selca, namistili
mi u ambulantu nogu i pribacili me u Supetar na trajekt.
A uja san da su otariju na pjaceti uredili, modernali,
napravili pravi restoran i da se puno dobro ji.

Gotovo je, odluija san. Gren uinit vikend na Bra, vidit u ti restoran, moga bi se kalat i u Bol di je, bar tako
se falidu, podrum proizveja pravo vino. Kunedu mi se da
jema izvjesna koliina plavca bez njanci deka cukra. Triba
to udo provat.
PRVA ETIMANA APRILA
Jedna od najlipi rvaski besid je vikend. Gospe moja,
koliko li naroda gre na vikend! Partija san za Supetar u
subotu ne prvin nego drugin trajekton, onin od 9 uri,
a vikendai pun brod. Nije jo njanci predsezona, a bilo je
strke i barufe oko ukrcaja auti.
Trajekt se jo nije ni akota, a ve je kolona palila mo
tore, spremila se za tart. Dosta je tonobili ostalo, a meu
njima i jedan Zagrepanin, pizdun niki koji je bija prvi u
koloni ali se nije zna sna, potiva je pravila igre i osta visit. Jema bit da je toko fin, pristojan ovik da e na mul
ostat do jeseni.
Ako je sad ovako, a e bit ovega lita? Glave edu padat.
Lipo li se sad po Brau tonobilon vozit! Nove iroke ce
ste vodidu u sva mista priko ciloga otoka, a prometa na
njima malo. Vozi kilometre i kilometre, a nikoga ne trevi. I ovik se udi di su ona pusta auta i kamioni koji se
po cili dan prebacijedu u Supetar. Jema bit da se samo na
trajekat ukrcaju i iskrcaju.
Bra je plaka kako je on jedini otok bez njanci kilometra
asvalta, a sad je, pari mi se, najasvaltiraniji otok na kugli
zemajskoj. Sve su asvaltirali: i ceste i prilaze, i prolaze,
i kozje staze, i vrtle, i dvore, i koko nima vie di zabit
kjun.
Sva san sela obaa, nidir nisan koko vidija, jema bit
da su sve pokrepale, i kokoe i pivci.
Bija san u Grku ali meni je Bra, Lodin Bra, bija autentiniji, ea Grka od same Grke. Danas vie nije. Umra
je Loda, nestalo je ovac, pastiri i satiri. Nima vie kozlii,
miin za vino, sira iz uja. Ne vonja vie zemja. Prolitnje
sunce nije izmamilo guerice ni zelembae, nima kaduje,
rumarina, vrisa - samo asvalt, svuda asvalt.

U butigu na pjaceti u Nereie pitan da mi prodadu bilo

a brakoga. Nudidu mi vakau gumicu, aving-gumu.
Na jednu istinu, malo podaje od sela, die se velika fa
brika za vake. Cila e Jugoslavija mo vilice iskrivit.
Proizvodidu i konfekciju. Vidija san na jednu kanciju
lipe mudante od futanja, na rige. Omar san jedne kupija,
makar ji nikad ne obuka.
A sira nima nego livanjskoga.
Po bikarijan janjca nima, samo makedonskoga.
Misto vitalca, dajedu mi kranjske i krenovke.
Ka da Lodu ujen: "Pretura van grkoga, a ste ovo
uinili?"
Riba i nafta
Spustija san se u Sumartin. Sian se kad san se poza
rata prvi put iskrca u Sumartin, a poer iz Selac doa je
prid brod sa tovaron preuzet potu.
Polako, nogu prid nogu, on tovar i ja, uspeli smo se do
Selac i u s p u t miljardu mi je podatak da. Sve san o mistu
zna.
Subota, jo nije ni podne, a otarija zatvorena.
- a je ovo? - buban o vrata i protestiran. Nima ovik
di mul vina popit.
- Ajmo gori u kuu, nai e se vina - zovu me dva brata
ribara koji su prid otarijon prostirali mrie. Mladi judi,
ali isto ji davno znan jer san njijovu kou nalazija u Visu,
Koruli, oko Mljeta. Mladi, zdravi, vajali, velti, vavik na
moru. Zanji put san ji naa lani, kad su se neispavani,
krvavi oiju, prid fortunon sklonili u Komiu.
Lipi prolitnji dan, a oni se zajebaju oko kue.
- A a je, oli ste se i vi razlinili?
- Ribu triba trait, gorivo arit, a nafta je skupa virujte
da se vie ne isplati.
U kuini za stolon na kartu mi konte inidu kako se
vie ne isplati lovit. Za godinu dan triba jin najmierjastije
potroit pedeset miljuni dinari za naftu.
A onda porezi! Pa cestarina. Enti boga, da cestarina!?
Ribar koji brazdi more, koji cestu nikad ne vidi pa da pla-

a cestarinu? Misto da nan daju regres na gorivo, na alat,

oni nan nabiju cestarinu!
Izraunali su, kad bi svaki mrak ulovili 2 vaguna
srdel, jedva jedvice bi se pokrili. Tek sa 3 vaguna moglo
bi se ivit. Za plivaricu triba sedan drugov, ali neka smanjidu na est, neka jedan radi za dva, jopet, je teko iza.
Vidit edu kakvi e bit taun, oe li Bog providit, pa
ako ne bude ilo, spremaju se po u dravni sektor.
Po kilu posadi plaaju 3 dinara i skine svaku brigu.
Jebe te se za cestarinu, za gorivo, za poreze, za prodaju.
I jema misec d a n odmora i jo bolovanja. I penjun te
eka.
Jopet nita ne razumin. Riba se prodaje po zlato, a
dobrima, vajalima ribarima ne isplati se lovit.
I kako to da se u nas nita ne isplati? Ni ribu lovit, ni
stado uvat, ni sir init, ni mliko must, ni vinograd kopat.
Jema bit da se u nas jedino isplati kafie drat.
A meni je jedan pametni Braanin reka:
- Mogu razumit da kuridu ti barovi i kafii u Ingleku,
jer se tamo pije dobar viski. Mogu razumit u Francusku
da kuri posal jer se pije dobar konjak. I u Rusiju bi moga
kafi kurit jer jemadu dobru votku. A u nas se po kafiima
loe vinjak. A jema li ta na svitu gore od vinjaka?
Obidva san po planu u restoraciji u Selcima. isto, ure
dno, bili stolnjaci, cvie na stolu, lipukasta mlada kono
barica. Juva ka doma, frike lignje po zanatu peene, sa
mo salate nima. A za provat to vino triba se kalat u Bol, i
to ne u otel, nima ga u otelu, nego u podrum.
Vino me oduevilo. Svaka je jubav u njemu. Plavac, ma
li plavac, ist, bistar, gusto a pitak, jedva dvanajst gradi.
Lipo lize. Puno lipo.
Davno se u Dalmaciji nisan namirija na tako lipo vino.
A daju ga cine - tri ijade litra.
Naravski da san osta u Bol spavat.
U otelu nije bilo teple vode. Govorin curi na portirnici:
- Ne gre tepla voda.
- Jema je, ali triba otvorit obe pine.
- Ali mene je straj.
- Zato vas je straj?
- Jer in san otvorija jednu pinu, banj je popliva.

Susret s umitnikom
Dozna san da u Bolu zimuje slikar Ljubo Ivani. elija
san upoznat velikog slikara. Red je da mu se ka Splianin
Splianinu gren javit, pozdravit ga, poklonit se umjetniku.
Mala, jednostavna vikendica i sa verande kroz staklo ug
leda san ga kako sidi u fotelju, okrenut zidu. Mislija san
da je zagledan u koju novu sliku.
Gospoja i on primili su me srdano. Malo san se smanta
jer zidovi su bili isti, nidir kvadra, nidir tafelaja, piture,
pineli. Njanci mi nije zavonjala terpentina.
Od ciloga slikarstva vidija san samo na kolino njegovi
ga mau od piture.
Voli sunce. Za razliku o Zagreba, u sunanu Dalmaciju
godina vridi dvi i ovik duplo ivi jer jema sunca. Priali smo
o ditinjstvu pod Marjanon, o Velon varou, nestalucima,
igran, pasima, tovarima i teacima. Interesantno kako se
dobro sia impozantnoga, debeloga teaka Pavline, koji se
i meni usika u pamet.
Veseli ga da e posli Zagreba i Beograda njegova velika
izloba bit prenesena u Split. Neka Spliani vidu da Plinarska ulica nije davala samo fuzbalite.
Pustinja gleda zvizde
Naa san u Bolu i velikoga Braanina Ivu Marinkovia. Padala je vanka kia, a mi smo sidili uz komin, pili
ono vino iz podruma i gledali u oganj. Vodija me po Bra
u najpri kad je riava probleme letrike i podmorskog ka
bela, onda probleme vode, pa asvalta. Sad se bacija na kulturne vridnosti otoka. Triba tampat reprezentativni libar
o pustinji Blaca. Gori u pustinju triba po uit a je to
ekologija. Pustinjaci su razvili gospodarstvo, digli zgrade,
gojili ijade ovac i krav, jemali podrume, ambare, bibjoteke,
tampariju u kojoj su libre tampavali, a ne da nisu nita
prirodu zagaali, oskvrnili, nego su je jo obogatili, ople
menili. I odozgar su trgovinu vodili, po Mediteranu bro
dovi su jin plovili. A zanji je bija don Niko sa svojin opservatorijen i karton neba. Pustinja je zvizde gledala.

I ja san zurija kroz pustinjakov teleskop i gleda karte

neba. I lipi sir iz uja griza i murviko crno vino pija.
U litnjin veerima zvizde su kreivale, botile, resle, i
svaka je bila ka patakun. A danas su zvizde ka pikii.
Obea san ovega lita do u pustinju. Zaelija san se
neba i zvizd.
U nediju uveer uvatija san zanji trajekt. Jedva. Na
supetarskoj rivi ostalo je nikoliko tonobili. Ko in je kriv
kad se ne znaju ukrcat!
I tako je svrija moj braki vikend.
I evo me sad u Split, a ve razbijen glavu di bi ovi novi
vikend uteka.

NAE MORE I NAA UNUTRANJOST

PRVA ETIMANA TRAVNJA MISECA
Pojavili su se prvi tekati. udo jedno kako su poranili,
u nas se tekati iznesu obino za prvomajske praznike. U
Grku, u junu Italiju, tekati stojidu po cilu godinu, u
Veneciju ji iznesu usrid zime, in je lipi dan, a ve u maru svi su tekati vanka. Kako mi u Split jemamo surovu
klimu, to obino kasnimo i za Beogradon misec dan.
Lipi prolitnji dan. Jedanajst uri. Sunce grije. A na tekatu prid "Belvijen" sidu brani par fureti. Razgolacali
se: on zavrnuja rukave na kouju, rastvorija prsi, ona di
gla suknjicu; zatvorili oi ka da spavaju i sunaju se. Na cili
tekat samo nji dvoje.
A u n u t r a sve puno, krcato, stolanima. I to mladost, sama
mladost! Gutadu u dimu, u smradu, u enterijeru...
Ako smo mi Mediteran, a jesmo, onda bismo volili sidit
vanka na ulicu, na pjacetu nego u kuu.
Zato su onda svi unutra, a samo su ovo dvoje fureti
vanka?
Odgovor san naa iste te veeri. Ia san na Potu i vizavi Pote - tekat "Semafor" bija je krcat. A veer je, ladno
je, a mista nima.
Stojin, gledan, udin se. Lipi tekat, ograen cvien, gori
tenda, tavaje na stol, kuini ispod guzice.
An tot smo ga!
J e m a d u prav gosti. Drugi tekati su ka za prosjake. Izbacidu vanka par stoli i katrigi i eto tekat!
tekati bidu u nas morali bit vanka najmanje po go
dine ako ne i osan miseci. I oni bidu morali bit tretirani
ka dil kafane, odnosno restorana. I oni se ne izbacijedu
vanka nego namiaju, ureuju. Prema tekatima se ugostitejstvo odnosi krajnje aljkavo. Kamarjeri ne volidu te-

kate, ne volidu sputat i dizat tende, tekat je njima vie

pjeaenja, vie kilometrae.
Mi nasrid Pjace jemamo gadljiv, brutalan, surov tekat
sa eljeznom, visokon ogradon, ka da je tor a ne tekat.
I jebe se opinu da su tekati grubi, da nagruju grad.
tekati ka da ne spadaju pod niiju nadlenost. A volija
bi bar botu ut: tome i tome tekatu zabranjen rad jer je
grub.
Bidna etverolana famija
Makarska je, ka i svake godine, uputila poziv domain
gostima, a jedne nae novine iz unutranjosti falidu Ma
karsku ta vodi brigu o domaemu gostu, ali pitaju se kako
on more litovat na Makarskoj rivijeri, i inae na J a d r a n u ,
kad je otelski pansion u punoj sezoni od etrdeset do sedandeset ijad dinari.
I naravski, odmar se postavja pitanje: koliko triba e
tverolanoj famiji za litovanje na Jadranu? Deset dan na
moru za etverolanu famiju najmanje tri miljuna dinari!
Ne more nikako. Jedino da radidu otac, mater, da jemadu
dobre plae i da cilu godinu paradu za ti desetak dan od
mora na moru.
udna je n a a unutranjost, ona prid svaku turistiku
sezonu zaboravi da smo mi jedna jedinstvena zemja, i
novine iz unutranjosti poinju pisat ka da su oni u unu
tranjost jedna zemja, a mi uz more druga. A koliko ja znan,
u Makarsku, u Dubrovnik, u Split su isti trini zakoni i
otprilike iste cine ka u Beograd, Zagreb, Jubjanu.
Oli su iste oli je u nas jo skupje, jer smo daleko od
opskrbni centri. A to nae skupo ugostitejstvo na moru
je puno, puno cinije od ugostitejstva u unutranjosti. U
Beograd, Zagreb, Jubjanu oteli su duplo, sto posto Skupji
nego u Makarsku.
Pitaju novinari iz unutranjosti kako more deset dan
etverolana famija litovat na moru? A ja pitan kako ne e
tverolana famija, nego kako mogu ja sam samcat uinit
desetak dan po unutranjosti?
Puno naega svita dolo bi, recimo, u Beograd, vidit
FEST! Ali kako, ko e dat pinez za vidit Fest?

Samo spavanje, suvo spavanje, triba platit na dan u

beogradske otele
50
60
ijad dinari. Pansiona
nima. Isto je u Zagreb, jednako u Jubjanu. U Sarajevo. U
cilu unutranjost. Ispod 100 ijad dinari na dan ne mo ti
ni promislit povirit u unutranjost.
Ne mo vie po u unutranjost njanci kad ti poduzee
plaa dnevnice. Uvik potroi duplo. Ne isplati se i nai judi sve vie kivaju i sa dnevnicon po u unutranjost. Kad
oni iz unutranjosti dolaze sa dnevnican zimi na more,
onda cili pansion u otelima plaaju tridesetak ijad dinari.
Kad mi iz mora gremo u unutranjost, onda samo sobu
platimo
50
60
ijad dinari.
Oni platidu pansion i ostane in po dnevnice.
Nan je cila dnevnica malo samo za sobu. Unutranjost
je skupa i liti i zimi, nima u unutranjosti zimski popusti,
nima pansiona, a novinari iz unutranjosti se svake godi
ne iznova pitaju kako etverolana famija more litovat na
moru.
Molim vas, kolege, recite vi meni kako dvolana famija
iz Splita more do desetak dan u Beograd? Oli u Zagreb!
Bit u jo konkretniji. Plaan 10 dan otel po elji na mo
ru za 10 dan otela u Beograd ili Zagreb.
I nemojmo se vadit: vi na moru ste turistiko podruje,
a mi u unutranjost nismo! A ne - i Jubjana, i Zagreb, i
Beograd su eminentno turistiki gradovi, nai najvei tu
ristiki centri. ei i od Dubrovnika i od Opatije.
Oteli in radidu non stop. I uvik su puni. I duplo su Sku
pji od nai oteli na moru.
A buletu neka plaa Makarska rivijera!
Duvan i zdravje
Jemali smo i Dan zdravja. Na televiziju san uja da je
svaki panjulet a ga ovik popui 5 minuti ivota manje.
Sprenuja san se.
Moja dnevna doa je katula duvana, a ti dan muija
san se, borija, sve san od sebe da i popuija samo etrnajst
panjuleti. Produija san tako ivot po ure. Ali a e mi i
tu po ure kad nikakav testamenat ne mislin napisat!

30 godin dimija san dvi katule na dan. Koliko

je to minuti ivota, Gospe moja? Pokuat u izraunat na
brzinu. Dvi katule na dan, to je priko sedansto katul na
godinu. U trideset godin to je ve
20
i jedna ijada
katul, ali zaokruimo na
30
ijad jer san desetak
godin pri i posli tega puija samo po katulu.
A 30t ijad katul, to je 600 ijad panjuleti, a puta
5 je 3 miljuna minuti.
Ko e to izraunat koliko je to dan, miseci i godin? Pokuavan dilit i mnoit, ne znan, zaudobija san.
Nu ti boga, ni dilit vie ne znan. Uili su me po skulan
infinitezimale i integrale, a ja ni dilidbu ne znan. Samo
znan zbrajat i odbijat.
Miljune minuti, godine ivota san popuija, u dim izgorija.
I a e mi sad ovu porku po ure a san je niki dan krva
vo zaradija? En ti i tu po ure!
Od diperacjuna omar puin ka Turko. Ispalija san i
oni 6 panjuleti priko doe.
A a ja jopet znan? More bit, da nisan puija, ne bi uvatija ove godine.
Propali vikend
Rano je jutro. Petak je ali ne znan koji je datum. Ne
znan njanci otprilike. Je li deseti, jedanaesti, a moga bi bit
i deveti i dvanajsti.
Iz kue malo izlazin. Jedino a skoknen do bibjoteke.
Di u i kud u kad su gruba vrimena: oli kia pada oli
bura pue. Jo peicu gorin. U kue se uvukla studen i
ladnije je sad u kuu, nego na ulicu. Pari ka da ne gremo
u lito nego u zimu. Ovo mi je najodvratnije vrime. Posli lipi
vrimen, kad se pome temperavat na lito, udre zima.

SVETE N E D I J E I RADNI DANI

PONEDIJAK, 14. travnja
6 je uri ujutru. Evo, ovi as je radio javilo: Zaviane minus 2, Zagreb 0, Split 5. Na J a d r a n u anticiklonalni greben jaa. Sjeverozapadni vitar. To jema bit
tramuntana?
Kako more bit samo 5 usrid travnja miseca?
5 je sianjski prosjek!
Juer san u novine ita da se sunce smanjuje. Jo pri
par godin iznesena je ta teza, a sad su je najnovija astro
nomska prouavanja potvrdila. I ja u to sto posto virujen!
J e m a ve nikoliko godin da ja osjean smanjivanje su
nca u kosti. Sunce je bilo kus balote, sad nije njanci bulin,
sad je ka franja.
I uvik pue. Uvik. I to najee sjeverni i sjeverozapad
ni vitri. Vrime ka gospe za jedriliare. Moredu po cili dan
jedrit i regatavat se.
A jeste li se opazili - vrime je uvik za jidrit, a kad oni
zakau regate, onda je oli uragan ili u p a d u u mrtvu bonacu
i regate se moradu odgodit.
Juer je bila nedija. eta san jednu u r u pri obida uz
more, po Rivi, uz mul, priko grada. Sveta nedija, lipi prolitnji dan, a svita vanka malo, puno manje nego u radne
dane. En ti grad di je vie svita vanka na ulicu od radnoga
dana nego od blagdana.
I ne samo da je manje svita na ulicu - nego su prazniji i
bufeti, barovi i kafane. Kad se radi, svi etaju, svi su bufeti puni, sve kafane. Pari ka da se u nas samo blagdanom
radi, a u radne dane se slavi i praznikuje.
Ili su Spliani u svoja sela, na svoja imanja oli su se
povukli u svoje vikendice.

Ni postoli vie ne kripju

Pri, i da nisi zna koji je dan, in bi izaa na ulicu, omar
bi vidija da je nedija. Nedija je jemala svoje slike, svoje
vonje koje su je razlikovale od ostali dan. Judi su jemali
vetite i od nedije, kad bidu etali, postoli su im kripjali.
Dica su bila umivena, spletena i obuena u monturice i
vetitie.
Judi bidu odili ozbiljno, dostojanstveno i vodili bidu dicu za ruke.
Nije se onda ni sidilo ka danas. Sad se ujope ne gleda
di e i kako sest. A pri, u nediju svetu, kad bi se selo
i na entadu i na tekat, judi bidu pogledali di e sest,
jema li koja brokva, onda bidu propuvali to misto pa izva
dili udari, ist i umprean, rastvorili ga, razastrli i
na udari seli. Ko zna okad nisan vidija udari pod guzicon?
A prid obid svaki bi otac svratija u paticeriju i kupija
bar po duzine pat. I pate bi ti lipo zamotali, uinili na
paket fjok da mo prst stavit. Roditeji bi onda prema kui
ili ponosno, paljivo, s ispruenin kaiprston ispod koje
ga se lagano gingolavala gvanera sa patan.
Kue su vonjale, ulice su vonjale od blagdanske spize.
Kako si ia mimo ku, zna si a se u svakoj kuva. irili su
se vonji tinguleti, paticade, gradel.
Po podne se ilo u kino i ua se cukardeorz. Od nedije
svirala bi i glazba na Rivu, a veslai bi paradirali uz komi.
Jo do pri par godin od nedije se na Rivu uz more mog
lo vidit mlade, frike matere kako ponosno, pune mlika,
etadu sa karocetan i kaijedu svoje rumene anelie sa
uinon u justa.
Ni nji vie nima. Di je nji vrag odnija? Kako nji vie
nima? Tribalo bi pogledat demografske podatke jer mi se
ini da je ritkost trevit noseu enu.
Pri su marirale jedna za drugon sa trbujima do zub, a
sad ritko, ritko koju trevin. Oli se sad sramidu sa trbujon
iza pa se u k u u sakrijedu? Oli odreda iadu antibebe
pirule? Od niki dan ji je nestalo i omar protesti i uzbuna.
I ritko ko vetit nosi. Ispod pedeset godin nikor.

A i je malo udno vidit ovika u vetit, sa paneron.

Pari ka da je uteka iz starinski figurini.
U moje vrime, u skule se moralo dolazit u jaketu. Sian
se kad je jedan mali doa bez jakete, u demper. Stari
profeur latinskoga je zinija, oima nije virova, zlamenova
se:
- A ta je, mali, jesi li ti poludija? Bez jakete? Sutra,
sutra ja dolazin na sat bez ga. Bez ga. U same mudante.
Kad ti mo bez jakete, ja mogu bez ga.
I potira ga je doma.
SRIDA, 16. travnja
tijen u foje da Njemci prodru etvrtinu zarade. Popiju
estinu. Svaki trei zapadni Njemac je debeljko. Dvadeset
miljuni debeli. Svaki trei jema tlak. Svaki etvrti bolesnu
jetru. Pucadu od debljine. Najvie ji umire od bolesti koje
su vezane uz pretjeranu derainu.
I sad miljarde marak troidu na dijetalnu ishranu. Sve
vie se otvaraju specijalne dijetalne butige, razvija se ci
le velika industrija spize i preparati za mravljenje. Svi
poinju trkat, masovno se prodaju trenerke i papue za
trkanje.
Spiza se konumaje vie nego ikad. Cili svit postaje sve
vie ingord na spizu.
U n a s je sigurno gore vengo u Njemaku. Jimo i vie i
staje. I ako oni troidu na spizu etvrtinu, mi arimo na
jie i pie tri dila zarade.
Tuimo se kako je spiza skupa i svaki dan sve skupja.
Toka n a s radit samo za guzicu.
To nije istina! Moremo se puno jeftino i zdravo ranit za
male pineze.
U nike zemje, ka na primjer u vicarsku, obavezno je
da svako domainstvo dri u kuu spizu za misec dan.
Za svaki sluaj, zlu ne tribalo. U nas je to prihvatila prva,
naravski, Slovenija i nutricionisti, odnosno specijalisti za
prehranu, sastavili su pakete jia i pia za misec dan.
Sve a oviku triba za misec dan, sve mu je u n u t r a ,
ak i sol, papar, uferini i terika. Nije to mierjasto da se

ovik misec dan odri na ivotu, nego da se rani zdravo,

kalorino. Kafa, kakao, meso, zaini, manistra, povre, ri
ba, sokovi, kruv, slako. Sve. I ti paket more trajat godinu,
pa i vie dan.
I a biste rekli: koliko ti paket zapada? Samo sto trideset
i dvi ijade dinari.
Ne triba odit u spizu, vatat meso, ekat ribu, jidit se
na pazaru, ne triba se domaici zajebavat i kuvat. Samo
jedanput na misec ulize u butigu, kupi svoj paket i mi
ran si misec dan. I ji zdravu, kalorinu spizu koju su
strunjaci, nutricionisti pripremili.
More li ita na svitu bit boje i pametnije? Za me i za e
nu dva paketa, njanci dvista i pedeset ijad dinari. U to u
penjun potroit? Ostat e mi tri dila pinez?
Bija san trait po butigan. U Split ti paketi jo nisu
doli. Niti ne znaju za nji, ali ita san, jema ji u butige po
Sloveniji.
Naa trgovaka poduzea "Dalma" i "Prehrana" ne pratidu prehrambena kretanja. a ekadu? Neka omar naruidu te pakete!
Niman ka pri da dojdu. Ola a emo navalit!
Neka izin ne jedan nego dva paketa na misec, jopet se
isplati. Jopet je duplo cinije nego doma kuvat.
A ko e prodrit dva paketa? Di e mi stat?
I letriku u duplo manje plaat.
I nima straja od debjanja. Nisu nutricionisti pizde, zna
du oni a organizmu triba i najvie odgovara. Veliki izum!
Sveta stvar!
ETVRTAK, 17. travnja
Trevija san jutros prijateja profeura koji mi pria da se
i on sprema u penjun. Sad emo, govori, bit u famiju dva
penjunata - ja i otac.
Zaudija san se. Mislija san da mu je otac davno umra
jer je bija stari ovik, penjunat kad smo mi tudenti bili.
- Ma kakvi, iv je stari, zdrav, jo tre po gradu. Jutros
je najranije na pekariju ia vidit jema li ribe.
- A okad je u penjun?

- A jema blizu etrdeset godin.

- Za majku boju, etrdeset godin u penjun? To nikad
nisan uja. Cili radni sta u penjun!
- Ali on jema i cili radni sta. U penjun su ga po slali
kad je napunija etrdeset godin radnoga staa.
- Onda koliko mu je godin?
- A devedeset i est!
- Nu ti boga lipoga ivota!
etrdeset godin radnoga staa! etrdeset godin penjuna!
I jo tre po gradu i spizu ini.
To oe re puni ivot.
Ola a edu na nj bit jidni! Popizdit edu ovi iz Socijalno
ga osiguranja. A da ga posli etrdeset godin penjuna jopet ne poajedu radit?
- E, da oedu, stari bi to jedva doeka!

PRVOMAJSKE KICE I KICETI

Nima mi mre stvari nego kad me diu s obida. Pri nego
seden za stol, uan i telefon iskjuit. A juer, tek a san
poeja srkat juvu, nikor buba u vrata.
- Ajde k vragu, ko jesi da jesi! - zaronjan pa zavien:
- Ko je?
- Pota!
- A a je, oli jema koji brzojav? - Otvaran vrata.
- Nije, nego pinezi - uliza on u kuu i gre prema stolu.
Interesantno je to da svaki poer, kad nosi bilo a,
pismo, brzojav, paket, ostane na vrata i eka da ga pozove, a kad nosi pineze, onda se omar ponaa intimnije,
slobodnije, deboto ka da je u svoju kuu. I jema prav, to
mi je drago.
I naravski, kad su pinezi posridi, onda ga ponudi da
sede i oe li a popit.
- Pinezi - govori - a koji pinezi sad, za Majku Boju?
- Pensija, bome!
- Oli mi nisi niki dan donija za ovi misec?
- Ali ovo je za ovi novi. Oli nije Prvi maja prid vrata?
- Nu ti boga lipe uance: U ast Prvoga maja dajedu ti
pineze sedan dan unaprid. Bravo! Tako je! Neka se i pe
nzionerski narod veseli. Jesmo li oli nismo?
Jo lipe drave! Na sve misli!
Ba pri uru vrimena san u bibjoteku pronaa da je spliska opina jo 1912. godine za Prvi maja izvisila bandire,
okitila se cvien i gradska muika je po gradu zaudarala.
I to onda, za vrime Austrije!
Uvik je to n a n Splianima bila velika feta.
Najdraa feta.
A di nee bit danas!

Prizlovojni anto
Poza podne svratin do moga prijateja anta. Najden ga
samoga u kuini. Sidi za stolon, diga nogu na katrigu,
obraz naslonija na dlan i prid njin botija vina. Nije popija
dva prsta.
- a ne pije? - zaudija san se.
- Eto, ne mogu, nito me ne sladi.
- a si se zamislija, oli ti nije doa penjun?
- J e , jutros mi je poer donija.
- a je onda, kompanjo, a si prizlovojan? Oli te jubav
tradila?
- Ne zajebaji, mali!
anto zna za Prvi maja okitit gajetu i po sa prijatejima
u Stobre na janjetinu.
- Onda, evo nan, kompanjo, i Prvi maja!
- A, eto je!
- Oemo li na janjetinu u Stobre?
- Neemo! Nisu dani o fraje. Progorat e nan, pari mi
se, svima Prvi maja.
- Oli je a grubo javilo?
- Nije dobro.
Duboko je uzdanija.
Okad je drug Tito bolestan, anto slua i radijo i televi
ziju i ne gre le pri nego uje zanji medicinski izvjetaj.
Ne razumi on sve a likari reedu, ali isto se on po medicinskon izvjetaju zna ravnat.
Najdrae mu je bilo kad su ono javjali da je drug Tito
mirno proveja no. Onda bi i Santo slaje zaspa.
Sad uje duge, teke beside i nita ga vie ne kunferi.
Prizlovojan je. I njemu je teko.
- O se ti napit? - turne prida me botilju.
- Ne mogu, nije moja ura.
- Ako nisi marenda, eno ti na paker brujeti pa deri.
Ja ga nisan ni taka.
Umukli smo. anto se zamislija.
- A koji ovik! - uzdanu je. - Koji veliki ovik! Koji lipi
ovik! Okad je svita i vika, ni takega bilo. A straj me da
nee ni bit. Jo mi i ne znamo koga smo jemali. Od ove
nae jadne, nesriknje, mierjaste zemje koju je on sritnu

zemju uinija! Iz blata, iz fanga, iz gube i mierje nas je

izvuka i da nan brode, fabrike, zemju, stavija nas u tonobile i nebodere. Nikor nije ni gladan ni edan, ni gol ni
bos, svak danas jema, svakome pritie, spizu bacijemo.
Samo je mislija kako e narodu ugodit, kako e narodu
bit boje. Da ni bilo njega, pita bi te ja di bismo mi danas
bili? I ko bi ovod n a n bija gospodar? I ti i ja i svaki od nas
ne bismo bili ovo a jesmo. Ne bismo ni sliili na se. Ne
mo mu drukije uzvratit nego ga astit i slavit dokle je
kod svita i vika.
Ostavija san ga kako san ga i naa. Sa nogon na katrigu,
sa bradon naslonjenon na dlan. Zamiljena. Prizlovojna.
Ni pinezi od penjuna, ni Prvi maja, ni vino, ni brujeti,
nita ga ne more rekuperat i razveselit.
Leroj na kampanelu
Izaa san na Pjacu, a jedan momak me zaustavja:
- jor, molin vas, koja je ura?
Pogledan na zvonik.
- Eno ti est i po, fali minut.
- Kako znate? - zaudi se momi.
- A vidin leroj na kampanelu.
- A ja ovi jebeni leroj nikako ne razumin. Nikad ne znan
koja je na nj ura.
- Nisan ni ja, moj mladiu, zna dok ga nisan protua.
- Oete li i meni kazat?
Objasnija san mu da je leroj, isto ka i dan, podiljen na
dvadeset i etiri ure. Kad je mala vera na est, onda je to
est ujutru, kad je na osamnajst, onda je est uveer.
- Ola koji san ja tukac! - kori sebe momak. Kako to ni
an pri uvatija!
Lipo se zafalija i ia svojim drugovima objasnit tajnu
zvonika na Pjaci. Svi su stali i gledali leroj.
Malo pri osan sitin se da moran kupit kremu i kolonju
za brijanje. Prodavaice unutra biingaju a na vratima pi
e INVENTURA.
Tren u drugu profumeriju. Isto INVENTURA.
Ajte k vragu vi i inventura, svaki as udre noson u
koju inventuru.

Jo ni osan, fali deset minuti. Triba mi se i popiat.

Najblii mi je javni zahod na Pisturu. Tren pri nego ga
zatvoridu.
A, e, zakasnija san! Ve je zatvoren. Isprid vrat lokva,
velika lokva, ka da su se konji ispiali.
Dolazi jedan momak, vata za kvaku na vrata, drma.
I onda pia u vrata.
Za njin jedan ozbiljan ovik ini isto.
Kad je zahod zatvoren, onda mu se ini reklama isprid
vrat.
I jema svit prav!
Ko je to izventa, ko je izda tu naredbu da se javne piarjole s mrakon zatvaraju? Zasinilaju se ka da su trezori.
Javni zahodi gradu falidu. Jema ji manje danas nego
pri sedandeset godin, kad nas je bilo
20
ijad. Pona
amo se ka da su to koje sramotne institucije koje triba
sakrivat. I zato piarjole ne bi mogle bit cilu no otvore
ne? Oli e ji ko ukrest?
I kad su konduti zatvoreni, onda ejade mora potribu
init, oli u gae oli na ulicu.
U San Marinu vidija san lipi privatni zahod koji je svo
jina jedne gospoje. Ona ga tii, redi i naplatije. Daje ti
ugaman i sapun.
Ako "Javna istoa" nee oli ne more vodit brigu o toa
letima, neka se da licenca privatnicima.
Ako jemamo stotine privatni bufeti di se loe, moremo
onda jemat i bar koji privatni kondut di se popijeno ispra
zni.
A poela je i turistika sezona. Ve jema po gradu fureti. A oni su bidni obzirni.
Vrtin se uveer po gradu i gledan: svuda inventura.
U samoposlugu "Prehrane" kroz izloge vidin kako osobje
redon obilazi kancije i lipi nove cine. Kurjo san a je po
skupilo, pa virin.
Lipidu cine na boce vonoga soka.
Jebe me se za voni sok.
Asti boga, eno e i vino poskupit? Cila Evropa pliva u
vinu, Talijanci ga gledadu misto benzina troit, Francuzi
ma su puni podrumi, miljuni ektolitar, a u nas e evo opet
kreit.

I u papirnicu penju se po kancijan i piu nove cine.

Virin i tamo. Stavjadu nove etikete na nike katule - Fli
pere, Polo. To su igre za diicu.
I u "Splitski magazin" inidu inventuru. Sve osobje je
na noge, doli su i inpektori u crne konate jakete. Radidu digitroni i makinjete.
Jedna prodavaica se uspela na kale i biingaje po vetitima. Oli e i roba poskupit?
A a onda sve gre gori? A za koliko? Bit e dvajst, trijest
posto! Nima u n a s manje batude.
Je, sve gre gori. Eno, inventura je u butigu od muki
kouj.
Ba izlazi prodavaica.
- A a je? - pitan je. - Koliko gre gori?
- Ma nita, niti dva posto! Kreija je republiki porez.
- Nu ti boga, koji konfujun! A ja san se ve bija pripa!
a se mrite samo za dva posto!
- I ja govorin - umorno e ona. - Njanci nismo svrili,
sutra emo nastavit!
Bidni prodavai! Nimaju mira ni o danu, ni o noi. Uvik
inventure, uvik minjat cine.
ini mi ji milo. Kad edu oni bidni poinit? Ruke ji bo
lidu od pustoga pisanja i lipjenja novi cin.
A promet jin, tuidu se, pada. I svaka druga muterija
u sve butige dolazi sa bonima od marende.
Boni od marende legaliziraju se ka sredstvo plaanja.
Ne bi se zaudija da pomu kurit i u Trstu.
SUBOTA, 26. travnja
Noas san protija jednu medicinsku novost. Slina od
pasa ini dobro ranan. Bre zacilidu. Sitija san se svetog
Roka. Uvik su mi se gadili kvadri i kipi koji su prikaivali
kako mu pas lie rane.
A sad vidin da sveti Roko nije bija mona. Onda, u ona
daleka vrimena, on je zna a danas medicina otkrije.
Evo i Prvi maja, a ka da gremo u zimu! Jo uvik je ladno i uvik pue.

Niki dan me jopet vrag odnija na ribe. Partili smo ujutru

u tri bota. Obuka san se ee nego feratjeri usrid zime na
Zrmanju. Sta san po ure u motorinu za timunon i svega
me probilo. Na moru je ladnije vengo u Sibiru, najskoli
prid zoru, kad malo zapue i more se najeuri.
Ali zato je lipo kad sunce izajde i pome se penjat. I
kako se ono penje, skidan sa sebe komad po komad robe.
Najpri kapot i alpu. Pa kapu, pa jaketu, pa jedan, pa dru
gi demper. Onda rastvorin i kouju.
A poza podne proces je obratan. Stavi demper, pa jo
jedan, pa kapu. Pa jaketu. I jopet si ka feratjer na Zrma
nju.
Premalie i postoli
a je ovo sad da ni jedne postole ne mogu obu? Za
pravo, mogu ji navu, ali me sad i stari postoli, koje san cilu
zimu nosija, poimju tu. Postaju mi nikako tisne, utin:
ruaju mi prste. I one najkomodnije sad mi smetaju.
Asti Gospu, oli me poela noga rast? Gren ka da san
gobav. utin rebote. Svaki me postol stiska.
Bit e da noga uti premalie pa poimje botit. Zato
onda samo noga boti?
Prominijen postole. Vazimjen one koje san nosija pro
loga lita. Ne vaja. utin ji. Jo edu mi kale uinit.
Nima druge nego kupit nove postole. I kupija san ji. Najlaganije koje san moga na.
Vazeja san obilate, neka noga pliva. Prova san oba postola, eta po butigi, sve je bilo u redu. Skupo san ji i platija, neka mi je prodavaica rekla da ne gren s njima po
mokrome.
- A ako me uvati kia?
- Nisu za kiu - govori.
- Dobro, ali kad grad poliju? a u init, ou li ji skinit
pa odit bos? Ou li poet letit priko mokri ulic ka da jeman
krila?
Slegla je ramenima.
Plati deboto sto ijad postole pa ji ne smi po mokrome
nosit. Koje su ovo danas nesriknje fabrike! inidu postole

da ti se a pri raspadu, pa da mora kupit nove. I tako sve

produkte. aruje, televizore, tonobile.
ita san da je tako i u Rusiju. Potroai su se alili
Ministarstvu industrije da aruje ne vridu. Ministarstvo je
naredilo da se proizvedu trajnije aruje. Kad su se trajnije
aruje proizvele, alila se i trgovina i fabrike da su in puna
skladita.
I kupija san te nesriknje postole jer su mi bile komodne.
Juer san u njima prvi put izaa, i a ete vidit? Mislite da
su se raspale? A ne, nisu! A boje bi bilo da jesu.
Juer u butigu bile su mi komodne, iroke, a danas,
kad san odija po gradu, poele su me tu. Pa kako? Parilo
je da me noga u moru. Jedva jedvice san doa do kue. U
portun san ji skinija. I odanija, spasija se. U bive san, sa
postolima u ruke, otvorija vrata. ena je zinula.
- a je sad?
- Ne vridu! Baci ji a! Neu ji vie vidit!
- A a e sad nosit? - pita ona. I sama odgovara: - Sad
ti jedino priostaje - prominit noge!
Ne bude li ladno, bos u za Prvi maja po gradu odit, ka
da inin zavit!

SPLIT JE BEZ RII REKA SVE A MU

JE NA SRCU
NEDIJA, 4. svibnja
Veliki derbi "Ajduk"-"Zvizda" koji lako more odluit pr
vaka, a ja ne gren na utakmicu. Karta mi je u epu, ali isto
ne gren. a u se po jidit! Izbjegavan velika uzbuenja.
a se toga tie, sluan likare.
J e m a n ja svoj razraeni ceremonijal prvomajske fete.
Uein Prvoga maja volin po do tacije i mula gledat kako
se grad prazni, kako se vodu prave bitke za svaki autobus.
Prometnik na autobusnom kolodvoru mi je pria kako su
se svi putnici popravili, samo su Sinjani ostali isti. More
bit i autobus prazan, a samo nji trojica putnika i opet se
sva trojica sudare i uklite na vratima. A morete zamislit
kad na jedan autobus navali dvista!
Kad san ji ispratija, red je i da ji doekan. ekan doma
pet uri da ujen visti. Javjaju da je dolo do pogoranja i
da je stanje zdravlja predsjednika Tita opet kritino.
Oo, nita mi ovo nije drago!
ena mi jema crne slutnje.
Posla san je k vragu, izletija vanka, buga vratima.
Prikjuer san od kue do Belvija trevija
4
auta,
3 ovika, jednu enu i dvoje dice. Grad je bija sablasno
pust, a evo, sad u ovu pozapodnevnu u r u sve je opet na
misto. Narod se ve vratija i priko Rive trevijen posljednje
povratnike koji puni fagoti vataju gradske autobuse.
Mase svita gredu prema stadionu.
Dolazin u iskuenje da se i ja utisnen u tu riku.
Ako "Ajduk" potue, bit e mi aj a nisan bija. Ipak odolin napasti, vrtin se po trajektnoj luci. Lipo predveerje, ne
ka pue malo toplega juga.

"Umra je! Umra nan je..."

Nito me pritie, zove u Veli varo. Jutros san tamo
bija i a u init? Jedino da seden u stari dvor i sluan
prenos utakmice. Najden li ribara anta i potue "Ajduk",
jo emo se i napit.
Projden priko "Dalme" i kupin dvi botilje vina.
ujen viku. Utakmica je poela.
Prolazin Velin varoen, penjen se u Borievu ulicu. Sve
je ka i uvik u ovu uru. Obino premalitnje predveerje.
Dica se igradu prid kuan. J e d a n ovik uga oganj i na
gradele pee srdele. Iz kafii uje se muzika iz duboksa.
Otvorena je i nika nova konoba i uje se iz nje dernjava.
Moglo je bit sedan uri manje 5 - 6 minuti.
Nika mlada ena u crvenu dugu kunu vetu pritrala
je isprid mene s jedne na drugu stranu ulice. Izletila je iz
dvora i uletila u prvi portun. Ne znan koliko je to moglo
trajati: dvi-tri sekunde? Koliko se oe za priletit kaletu.
Ijadu puti san vidija tu sliku. Cura, ena, ovik prikorau
ulicu iz jednoga u drugi portun.
Ne znan, ne mogu objasnit a san to posebno zapazija
na toj eni u crvenoj kunoj veti. a mi je na njoj bilo sum
njivo, zato me privukla, zato san za njon uliza u portun?
Bila je na podan stari drveni skal.
- eno, eno, a se dogodilo? - zazva san je. Stala je na
najdonju skalinu, rukon se uvatila za tanat i pripadnuto
je okrenula glavu. Zamucala je:
- Po... po... pogoralo se...
Utekla je uza skaline.
Nita nisan razumija. Slua san u pet uri radijo, zna
san da je dolo do pogoranja. Ali zato nije mogla govorit,
zato je mucala, zato jon je glas zadra? I zato je utekla?
Zato se za tanat drala?
10 metri naprid iz kue ispa je na ulicu ovik visok,
mrav, roba pedesetak godin.
Sta je pognut, pogrbjen; lia crna kosa pala mu je priko
oiju.
Zatetura se, nije vidija di gre.
Opet se ferma i frontinon, koji mu je bija u ruci, udrija
je o tle.

Zaorija je stranu betimju. Najteu koju je moga prona. Sova je estoko, glasno, betimje je minja i posli svake
dvi betimje je ka za se tiho ponavja:
- Umra je! Umra nan je...
I opet jid, betimje.
Svit okolo sta. Sledija se. Ukipija.
J e d n a ena sidila je prid pragon na baniu. Ostala je
otvoreni ust. Nije mogla ustat.
Iz jedne ponistre uja san tunu muziku. Jedna ruka
potegla je sa ponistre bandiru.
Moga je i piker falit
Sad me bilo jasno da je ona mlada ena ula tunu vist,
i in je ula, trkalaje doma, a ovik koji je vist doma uja
pobiga je na ulicu.
Nego, zato je ona lagala, zato je zamucala i izgovorila
la? ula je za katastrofu, ali nije virovala, nije tila virovat.
Ona je najzad ula samo jednu jedinu malu kratku ree
nicu: "Umra je drug Tito."
Ne more ona virovat da se to tek tako jednostavno more
javit.
Radijo uvik govori velike, duge, komplicirane reenice
koje i ne razumi, i kako se sad strana vist more javit sa
mo u dvi rii? Da se to njoj nije samo uinilo?
Njoj se moglo priinit, a moga je i piker falit.
Oli jedanput falije?
ena u crvenoj kunoj veti bila je vanka u dvoru, i in
je ula, bez komentara, bez rii, utekla je doma.
A visoki ovik je iz kue izletija na ulicu. On je svjestan
a se dogodilo, ali nee i ne more se s tin pomirit.
Teko mu je samome u kui, ovik se smuti, puno se
tega u tren skupi u prsi, uine se grop i lake je vanka,
meu sviton.
On je svjestan a se dogodilo, ali nee, ne more se s tin
pomirit, bori se kontra jeive istine, opire jon se, i sad bi
on nebo na zemju kala, zvizde bi zgnjeija, svemir bi nogan trepja.

Tri drugara mornara izlazidu smrknuti iz bufeta, namiaju kape, natiu opasae i brzin korakon sputaju se
niz ulicu.
Prolazi starica i jeca.
- a mene Bog nije vazeja, ja san i tako svakome na
teretu, a on je svakome vridija. Cilome svitu.
Matere zovu dicu. Potiu ji u kuu. Dica plau. Dica
nita ne znadu, tila bi se jo igrat.
- Kad e drug Tito opet do u Split? - pita jedna mala
u materinon naruju.
Mater je jubi i plae.
Zamire zanja ploa u duboksu. Mladii i cure izlazidu
bez rii. Zatvaraju se vrata svi lokali.
U izlog trafike ve stavjaju Titovu sliku sa crnin floron.
Ispod Prokurative milicioneri sputaju bandire napo
kopja.
Sat na kampanelu Sv. Frane na Rivu odrebatije sedan
uri. Tue nikako udno, muklo. Nikakvi se vie u u r ne
uje, zamra je svaki zvuk.
Kako ovo tue leroj? a se dogodilo u mehanizmu leroja? Nikad nije ovako tuka.
Gredu, gredu, a nita se ne uje
Jugo pue, ali ka daje skrenulo. Zaladilo je. Smrklo se.
Instinktivno gren prema kui. Tija bi bit pet minuti
sam. Tija bi i enu vidit.
Ali opet san profesionalno do nakaznosti deformiran.
Moran vidit a e se sve dogaat na ulici. Kako e moji
Spliani reagirat.
Tija bi se stvorit i u redakciju. itat visti sa teleprintera.
Eventualno in pomo ako ta triba. Pripremit e izvanre
dni broj. Bit e strke, konfujuna. Znadu svoj posal, nisu
dica, a a e in stari penjunat, samo smetat!
Svit se poimje vraat sa stadiona. Utakmica je prikinuta.
Ijade ijade, deseci ijad sliju se ka rika prema centru gra
da. Nikad take povorke nisan vidija.
udesna povorka!

Gredu, gredu, gredu, a nita se ne uje.

Svima su stisnuta usta, i svima su oi nikako udno
rastvorene, i svi ka da gledadu nidir daleko isprid sebe.
Otac vodi u povorci za ruku sina.
I mali gre ka i otac. Ka i svi drugi.
Diga glavu, stiska u s t a i gleda naprid.
Di on gleda? a mali more vidit?
Ijade prolazu, a nikor jednu ri da izusti.
I koraci se ne uju.
Ka da nimadu postole. Ka da su bosi. Oli ne tiu tle. Tija
bi znat kad i kako je utakmica prikinuta. Kako se doznalo,
ko je javija, kako je strana vist na stadionu doivjena?
Kako je svit na stadionu reagira?
Ijade nji prolazi, vidin i poznanike, ali kako ji pitat kad
ovako udno gredu, kad nikor nita ne govori? Prolazu po
kraj mene, a niti mi se ne javjaju.
I nikor ne plae, ne jeca, ne mrca.
Nikor nije slomjen, izgubjen, nego su se svi uspravili,
isprsili...
Nisu to drukeri koji se vraaju sa prikinute utakmice.
To se sam od sebe stvorija vojniki stroj, to divizije gredu
i u sebe apju zakletvu: "Drue Tito, mi ti se kunemo..."
Sveta tiina
Svata san u ovome naem gradu vidija i doivija, ali
ovaku udesnu povorku nikad.
Ovaka sveta tiina bila je onega jutra kad je grad eka
svoju, Titovu vojsku. I u onu kinu zoru Slobode judi nisu
mogli govorit.
Kako je najvea radost blizu najdubje tuge?
Vidija san koliko je na grad, koliko je naa zemja ve
lika i lipa u trenucima srie i radosti.
Ali nikad mi ovi grad nije bija tako lip, tako drag ka u
ovin trenucima najvee tuge.
Veeras, kad su sve rii izgubile smisal i vridnost, i kad
su se same povukle, grad je bez rii reka sve a je jema
re, sve a mu je bilo u dui i na srcu.
Veeras san vidija kako se i dica kroz minut pritvaraju
u jude.

PONEDIJAK, 5. svibnja
Rano je jutro. Kia pada.
Brzo se obuijen i gren vanka.
- Di e? - pita ena.
- Ne znan.
Radni narod ia je na posal. Dica u skulu. Nikor nije
zakasnija.
Svak je na svoje misto.
Poela su se dogaat uda. I oni kronini "bolesnici" ko
jima se drago vu po bolovanju smista su ozdravili.
Nikad po ambulantama manje svita.
Nima simuliranja, zabuavanja, kivavanja.
Po gradu daleko manje svita nego u druge radne dane.
Kladin se da je danas u Splitu proizvodnja rekordna.
Jedan moj prijatej, profeur univerziteta, objanjava to
slikon famije koja je ostala bez oca. Dok je otac bija iv i
vodija brigu o famiji, dica su se mogla i leernije ponaat,
bit dikod i malo trambasta, pa i sarit koji dinar priko mi
re. Stari umre i oni se odmar uozbilju, ponaaju se kako i
je on uija, jer sad nji toka preuzest brigu i odgovornost.
Ovo mi je prvi dan u ivotu a nisan uja da ikor ronja,
tui se, kritikuje.
Tredu judi u poduzea i kad triba i kad ne triba. Dica
se po skulan tuu jer bi svaki tija bit ove dane deuran.
Tek poza podne, kad je svrija radni dan, radni narod
je na ulice. Ali isto ovo nije dan ka a su drugi dani. Nije
to samo vanjski alobni dekor, bandire napo stijega, crni
flor, crne novine - nego se u arju uti nika udna herojska
patetika kakvu dosad nikad nisan osjetija. Svi smo postali
svjesni velikog istorijskog trenutka, i ka da smo svi sa Ti
tom ulizli u istoriju.
Mia se tuga i ponos. Tuga jer ga vie nima, ponos jer
smo ga jemali.
Kad triba, svi smo jedna momad
Sluan a svit razgovara. Nikor ne pita:
- A a sad?
Nikor nije pripadnut, zaplaen, zabrinut.

Nikome nije ni palo na pamet da tre na banku dignut

pineze oli u butigu stvarat zalihe.
udan je ovi na narod! Nije ni dosad bija ba plaiv,
ali sad se vie nikoga i niega ne boji.
I hipohondri su ozdravili.
UTORAK, 6. svibnja
Je li to dilo, je li to nain, je li to naa sluba informiranja
pa da meni, spliskome novinaru i kroniaru, strane novi
ne i agencije moradu javit da se na vist o Titovoj smrti
najimpresivniji prizor odigra u Split na "Ajdukovu" stadi
onu?
A a se to veliko, senzacijonalno dogodilo da je vist obja
vljena u svim svjetskin novinan, da su slike sa Pojuda do
nile sve svjetske televizije?
Za n a s u Split deboto nita! Obina, normalna stvar
koja se morala dogodit. Kako je Split i moga drukije rea
girat? Onda Split ne bi bija Split.
Kad je utakmica prikinuta, kad je Preidente Ajduka
Skataretiko javija priko mikrofona najtuniju vist, pedeset
ijad judi, koliko ji je bilo na plac, diglo se i zapivalo ono a
in je na srcu: "Drue Tito, mi Ti se kunemo..."
A igrai dvi protivnike momadi koji su dotad jedan
drugome tartali u noge, inili faule, borili se za bodove i
naslov ampiona, vie nisu bili suparnici, dvi protivnike
momadi, nije bilo "Ajduka" ni "Zvizde", postali su jedna
momad, jedna eta. Momci su se zagrlili, pomiali in se
znoj i suze. Mora bit puno momadi da bi se mogle igrat
utakmice, ali kad triba, omar smo svi jedna momad.
Ovo je trei dan da se u Split nije ula ni jedna druga
pisma nego samo "Drue Tito, mi Ti se kunemo..."
Sve smo druge zaboravili pivat.

STOJ DI J E S I !
SRIDA, 7. svibnja
Na bilome kampanelu, vikovnome simbolu Splita, tu
no visi crna bandira. A danas je Sveti Duje.
Svata se dogaalo u Split na Svetoga Duju, bilo je i lipi
procesjuni i demontracij, kad se bajunetan tira narod s
Rive i Pjace, ali ovo je, a ja znan, prvi put da je Split ba
na Svetog Duju u koroti.
Davno nima procesjuni ni banci na Rivu na kojima bi
se slegla sva kart roba od Trsta do Boke. Bezvirni san Spli
anin koji nikad u nita nije virova, ali virujen u Svetog
Duju.
Veliki je sveti Duje! Jo je rat traja, jo je Split bija oku
piran, kad je ba na dan svetog Duje na Visu obnovjen
"Ajduk". To mi je bija njegov najdrai mirakul. Koliko je ti
mirakul onda radosti unija u razrueni, ranjeni, gladni i
tuni Split!
U ditinjstvu kupova san na ovi dan svirke i balunie.
A posli san materi kupova drvene lice. Da su na pazar do
li Zagorci sa narodnin rukotvorinan, kupija bi eni koju
licu. A sebi cigalin.
Padaju mi na pamet nike spliske datumske podudarno
sti. Uein Svetog Duje, dakle 6. svibnja, pri 87 godin, sve
ano je otvoren spliski teatar, najvei na Balkanu. A juer,
dakle jopet uein Svetog Duje, obnovjeni teatar otvoren
je tunom komemoracijon. Tunije i dostojanstvenije nije
se moga otvorit.
Crni vetiti i side glave, ali uz nji bilo je i dosta mlajega
svita. Dobro je to! Nije bilo oznaeno di e ko sidit, ali zna
se red i stareinstvo. Sitija san se kad mi je jo pri desetak
godin jedan drug pria kako mu je najtei zadatak i dan u
ivotu bija kad su ga zaduili za podilu pozivnic. Svakome

odredit red i misto di e sidit. U ratu, govori, nije se toko

napatija. I naravski, nalo ji se uvrieni koji su mu digli
pozdrav.
Ovo je etvrti dan okad je tuga pala na grad. Ali ivot
trai svoje. Ne more ga se fermat. Triba radit, ivit, volit
se.
Vidija san zagrljene jubavnike na entadu. Dva momka
se etala uz korni; razgovarali su i nasmijali se.
ETVRTAK, 8. svibnja
Bija san u dvor oba anta. Nisan ga naa. Na ribe nije
ia, u konobu ga nima. A di ga je vrag odnija?
Sidija san u dvoru na baniu po ure i eto ti ga. Svetano je obuen.
- A di si to bija?
- U Zajednicu...
- U koju zajednicu?
- Bome nau varoku!
- Oli su te a prizvali?
- Nije nego san se ia upisat u libar alosti.
- I a si napisa?
- A a u napisat kad ne znan pisat?
- I a si onda uinija?
- A uinija san u libar kri, neka se zna da je i ribar
anto bija.
- Bravo, moj kompanjo, pametniji si od Salamuna!
- Rugaj se ti, rugaj, ali e judi, pametni judi, koji b u d u
knjigu tili, znat a je oni nepismeni ribar tija re kad je
svoj kri stavija!
Svud pusto
Nikad se spliske ulice nisu tako brzo ispraznile ka da
nas pri podne.
Promet je uinija udo. Njanci nije bila tiska na tacije.
Autobusi su stizali svaki minut.
U podne, kad je na televiziju poeja prenos pogrebnog
ceremonijala, gleda san sa terace kanoalon.

I nidir nikoga! Poeja san od Marjana. Prazne entade

uz udinski kanap, nikoga na Belvederu.
Nima ni jubavnika, ni etai, ni trkai koji skidaju kile,
ni oni koji boluju o srca pa in je likar priporuija etat,
etat...
Na dil Rive koji iz kue vidin nikoga. Njanci milicionara.
Ni putnika oko autobusi. Vapori su naputeni. Gospe mo
ja, a je ovo? a nikor, ama ba nikor ne putuje?
Gren uz mule, vatan motorine, bracere i svud pusto.
Samo na one bovane na punti ige jedan ovik sa tunjon
u ruci.
Znan, sve znan, kume!
I ja san jutros jema istu ideju. Vazest tunju i po dikod
u pusto ribu lovit.
Zvona zvonidu.
Samo galebi po portu letidu.
Kako su nestvarne sve stvari, kako je sablastan grad
kad nidir ovika nima!
Vraan se televizoru i vodin borbu sa enon. Plae, je
ca, rida, sva se lomi, privije, kida...
Pokuavam riima koje su dosad uvik upalile:
- Gruba li si kad plae! Sva si se iznakazila.
Ne gre prid zrcalo. Ne gleda rige. Skupila se na otomanu.
Pokrila se dekon priko glave. I plae, plae...
Zapritin jon:
- Udrit u te. Zapamtit e ovi dan.
- Nemoj, nemoj... -jeca ispod deke.
- Ajde kuvat! Di mi je obid? - vien na nju. Upalilo je. Poimje se karat. Kroz pla optuuje me da san monstrum.
Gasin jon televizor.
Priti mi rastavon...
Opet san na teracu sa kanoalon. Oni ovik na puntu
ige kupi tunju.
Di e kum sad ute? Nima ute. Stoj di jesi!
Bez tona
Ona je otkrila nain kako more gledat televiziju. Iskjuila je ton. Kad je sama slika, kad je slika mutava, onda
je puno lake.

Prvi put mi se dogodilo da mi pune etiri ure nije zazvonija telefon. Uvik, uvik zovu, a sad kad bi tija da mi se
ko javi, nikor! Gledan je li telefon u kvaru.
Je li platila? Da ga nije pota iskljuila?
- Nije, radi.
itan roman.
Pa kuvan kafu.
Pa patinajen postole.
I svaki as povirin na televizor.
Sporo, sporo tee vrime.
Na tranzistor otvaran Radijo-Split. Ne javja se. Oli je
prominija valnu duinu? Ovo je Radijo-Split preuzeja za
grebaki program. Svoga nima. Jema bit da je ovako sve
ove dane. A bogami, jemali su ta reporteri iz Splita javjat.
Otvorili su najmoderniji Radjo-televizijski centar, a kad
se desija ovi veliki istorijski dogaaj, oni zatvorili butigu.
Ne mogu oprostit ni televiziji ta je prekinula prenos
utakmice "Ajduk"-"Crvena zvezda" onega trenutka kad ga
je zapravo tribalo tek poet.
Tek sa prekidon utakmice poeja je dogaaj ka stvoren
za televiziju: cili e svit o njemu javjat, a televizija ga Smi
sta prikida.
Sluan na tranzistor zanje minute pogrebnog ceremo
nijala.
uju se samo tice.
Sve utihnulo, samo tii pivaju?
Smutilo me. Zbunilo. Ne razumim di se to sad tice glase.
Je li to sa Marjana oli iz Beograda? Zatvaran tranzistor i
sluan na teraci kako i splisku tiinu produbjuje cvrkut
tii s Marjana.
Grdelini - Marjanani pridruili se zboru svoji beogra
dski drugari. Koja je ovo tija veza? Miljardu reisera ne
bi moglo ovo namistit.
Pogrebni ceremonijal je zavren.
Isti as ulice su ivnule.
Nita se nije prominilo. Nita nije poelo iznova.
Sve se nastavilo di je stalo.
Pala je veer.
Sa Rive gledan kako se na Marjanu palidu slova i jopet
svitli TITO!

NEDIJA, 11. svibnja

Oni osan dan slubeno proglaene alosti su svrili. Da
nas se igradu utakmice, redovno prvenstveno kolo, kine
matografi su se opet otvorili, danas bi se moglo svirat,
pivat, veselit.
Moglo bi, ali nikor nima voje. Ni najei vikendai nisu
ili na izlet.
Svuda bandire napo stijega, svuda crni flor...
Kupujen u trafiku duvan i novine i govorin trafikantici:
- Prola je alost, morete skinit flor s izloga!
- Ne mogu - govori ona - niman srca skidat!
I na milicijskoj stanici zastave na pola stijega.
Oni su judi koji znadu red i propise, ali eto, ne moredu
dignit bandiru.
Duboksi zaustavjeni po bifetima prole nedije, nikako
se uputit.
Jedan momak apje:
- Previe smo mi uz druga Tita vezani. Meni je sad jo
tee.
Iste rii uja san veeras na radijo od jednoga staroga
Crnogorca. Reka je:
- Preerano smo se mi uza nj vezali.
Isti osjeaji, iste misli kod splitskog momka i kod crno
gorskog starca.
Nedija je. Vojnici i mornari jemadu izlaz. Nisu veseli.
Vidija san priko Pjace pro jednu grupu mladi strankinj. Predvodila ji je jedna cura, bjonda, pigava, kolo
salni razmjeri. Pea cure. Planina od ene. J e m a u nju
najmierjastije sto dvajst, sto trideset kili. U male tisne
gaice. I samu majicu. Koje ruetine, koje noetine! I svud
jednako pigava. Po obrazu i tilu.
Nije bilo glave ni muke ni enske koja se nije za njon
okrenula.
PONEDIJAK, 12. svibnja
Osvanuja je lipi vedar dan. Tren vanka. Interesira me
kakvi e danas bit grad.

Iz prvoga kafia ujen pismu. Svira duboks. I to "Jugoslavijo" .

Nasmija san se i uliza popit kafu.
Sputene bandire s floron, Titove slike u crnome okviru.
Nita nije taknuto.
Trinje su zakasnile. Tek danas vidija san prve na pa
zaru. Malene. A deset ijad dinari kil. Isto se prodalo.
Poza podne san radija u bibjoteci. I trka doma da prispijen na emisiju Titovi memoari.
Oduevili su me.
Iz svakoga detalja njegovog jednostavnog kazivanja iz
bija jedan gotovo nesvatljivi humanizam, plemenitost ovika koji je sve proa, sve iskusija, sve zna i svakoga ra
zumi.
O nikome nije progovorija sa mrnjon. Pa ni o onima
koji su ga zatvarali i tukli.
O policjotu koji ga kadenon vezanoga vodi na robiju,
govori kako je bija dobar ovik.
O efu preuna u kojemu je robija govori da je bija isto
fin, pristojan.
Najtee optuuje efa robijanice u Mariboru, koji da je
bija tipini austrougarski birokrata.
Ovi n a socijalizam i nije moga bit nego ovaki, humani
stiki.
I normalno je da je cila ova naa zemja jo uvik u tuzi.
Stari Spliani su govorili da se po sprovodu najboje vidi
kakvi je ko bija ovik.

LAKO LI SE DANAS PRIRANIT!

ETVRTAK, 15. svibnja
Kia pada. Pada ve dvajst etiri ure. Ne znan je li 5
minuti pristala. Iz kue nisan izlazija. Zapravo laen. Izaa
san noas. Bija san na nonu premijeru Limenog bubnja.
Najboji film koji je ikad snimjen po jednome romanu. Jemamo i u n a u literaturu veliki romani, ali nima filma.
Doa san doma po kii u 2 bota. I od kina do kue
nikoga nisan trevija. Ni pasa. Grad ivi danju, nou umi
re. Noni Split vie ne postoji.
Davno me ve ova kasna, zapravo ova rana u r a nije uvatila na ulicu. Bojin se da vie i nee. A di je ono kad san
eka svaku zoru! Nisan moga po spavat dok ne svane,
dok se repci po palman na Rivi ne ispivaju.
Asti boga a sad vanka lije! Ka iz kabla. Nabumbat e
nae rike i jezera. Ovo, govoru, zlato pada. Je za teake.
Radujen se kii samo radi letrike, ali ne radi poljopri
vrede. Jebe me se za poljoprivredu, jer pada li, ne pada li,
cine uvik skau. Urodilo, ne urodilo, spliski pazar je isti.
On rui zakone o ponudi i potranji. itan da se trite
stabilizira i da u prolome misecu, u travnju, trokovi i
vota nisu poskupili njanci dva posto.
a je to 2 posto, ko bi vodija konta da godina nima
dvanajst miseci. Ali 2 posto puta dvanajst, to je dvajsti
etiri posto.
Tajna jugoslavenskog prosjeka
Nego, iznenadilo me koliko malo troimo na spizu. Ne
davno san ita nae najnovije statistike u novine objavjene
po kojima n a a prosjena jugoslavenska famija na misec
jema miljun i sto dvadeset ijad dinari.

I a biste vi rekli, koliko od tega troi na spizu? Evo

da ete re 3 dila. Je vi, ali ne prosjena famija koja ne
troi njanci trista ijad. Po glavi izlazi da se za spizu troi
devedeset ijad miseno, odnosno samo tri ijade na dan po
oviku.
Dugo san razmilja kako ovik more iza sa 3 ijade na
dan? Sigurno more jer statistika ne lae. A meni nikako
ne izlazi raun.
a more prodrit za 3 ijade dinari?
Di je mliko, cukar, uje, meso, riba, zeje? More jedino
kupit trucu kruva i kartu salame pa cipat.
Razbiva san dugo glavu i naa rienje.
Pri rata osandeset posto svita ivilo je na selo. I 3 dila
graani jo uvik je vezano uz selo, uz poje.
I prema tome, prosjena jugoslavenska famija bit e da
goji 5 - 6 prasac, desetak ovac, dvi krave, koje tele; najde u poje po vaguna vina, koji ektolitar uja, 5 - 6 vri
kumpliri i kapule. A s onu 3 ijade statistiki dinari kupi
kruv, sol, papar, cukar i koju patu.
Ba niki dan u Baku Vodu gleda san nae domae go
ste koji su doli na vikend. Ispadale su famije iz tonobili
i dolazile na recepciju trait sobu. Svi do njanci jednoga
debeli. Kako je dugo vozija, pape-debeljko se ispotija, iza
li mu vanka skuti od kouje pa ji isprid recepcije utiraje u
gae. Mama iroka, crvena; dica dobro stavjena, pucadu
od zdravja.
Divota ji je bilo vidit!
Gledan ji i mislin se: "Boe moj, ko bi reka da ovi troidu samo 3 ijade dinari na dan za spizu!"
A cila naa prosjena famija potroi na dan za pie e
sto dinari.
a to lou za 600 dinari?
Bit e da jin toko dojde za vodu. Oli, ako nije u r a u n a t a
voda, onda svaki trei dan prosjena famija popije boicu
vonoga soka. An, an a lou? Deboto ka moj anto!
Za kulturu troidu
50
ijad miseno. To e bit dici
za libre, eventualno jo i televizijska preplata, i ako gredu
botu na nediju u kino; onda botu na nediju moredu kupit
i novine.

Dosta se troi za odiu i obuu, za saobraaj, za higi

jenu i toaletu. I ostane priko sto ijad miseno za stavit na
tednu knjiicu.
Statistika in je zaboravila izraunat koliko troidu za
otelske trokove.
U otelu prosjena jugoslavenska porodica ne da mi ni
spavat. Ni poza podne ni uveer. Oka nisan stiska. Ni itat
ti ne dadu. Krupni, debeli, tusti (di nee bit kad izidu na
dan 3 ijade dinari?), gredu po hodniku ka soldati. Stupadu - otel se trese. Bubaju vratima, otvaraju pine, na
zahod putaju vodu...
Posteje kripju; jema bit da u prosjeku jubav vodu 2
puta na dan. I pri i posli tega uvik po sobi potiu, vuu; je
li to posteje pripomiaju?
En ti statistiku, i ko je izmislija! Radi nje zamrzit u
prosjenu jugoslavensku famiju.
Usidilica
Konobar me uvee stavija sest za stol nike samice.
Nisan vie komunikativan. Ne znan se vie sa enskan
razgovarat.
Pozdravlja san je.
- Dobra veer! - odgovorila je.
Dakle, naa je. Roba
40
godin. Godinu vie oli
manje. Fina nika enska. Ji polako, pomalo. Kida meso na
komadie i ji delikano na puntu peruna. Nima veru, nije
udata. Jema prsten od biloga zlata.
I braolet. I oale velike. Crne kose (bit e piturane) i
jedan sidi pramen.
Decentno obuena. Pastelni kostim, kolet od kouje ra
stvoren.
Nije loa. A kako je bidna ostala usidilica? Bit e bila
potena, odnosno luda, pa se nije udavala. I kako e se
onda udat? Ja vidin da je svaka koja je bila iroke ruke
nala svoga ovika. Mora se ko zalipit. Ako ni prvi, je dru
gi, je trei, je stoti...
Gledan je. Da nisi bila krta, sad ne bi bila sama. Eto
ti sad dri!

Uteka jon je pogled ispod veliki oali. Progucala je. Mi

slija san da e jon ostat komad u grlo. Nije, skliznija jon
je. Ne ji slako.
Mogla bi bit koja inovnica. I to iz raunovodstva.
Dokle ekan veeru, gren zapalit. Vadin katulu. Sitin
se da triba bit fin pa pitan dozvolu. Odobri mi klimanjen
glave.
Napokon je svrila jist. I sve je izila. Cili gula. Meni no
si pagete, njoj sladoled.
Ni mi drago prid nepoznaton damom jist pagete. Nima
za stolon grubje stvari nego kad kome pageti ostanu visit
iz just. I brada se zamasti.
J e s a n fin, jesan delikan, ali jebe me se, pageti su mi
dragi.
Pri s a n izija pagete nego ona elat. Izvadila je katulu
panjuleti, i to ingleki, i zapalila. Ko bi reka da pui? I jo
ingleke? Di i je dobavila?
Sad ja jin gula, ona pui. Popuila je. Oe li se dignit?
Nee. Dakle, zainteresirana je jer, da nije, digla bi se. Koju
bi Gospu ostala gledat kako ja deren gula?
Veera san, napija se, zapalija. Ona sidi ka kip.
a u govorit? a u je pitat? Oklen je? Je li jon drago?
Je li ovod prvi put?
A ni boje muat nego vodit glupe banalne razgovore.
A a u je pitat, a misli o modernoj dramaturgiji? Zo
ven konobara, platin, naklonin se i uteen.
Atroke Hong Kong
Posli veere proetan se po mistu. ita san da s ob
zirom na broj stanovnitva najvie butigi na svitu jema
Hong Kong pa Trst. Nije istina. Daleko vie i od Trsta i od
Hong Konga jema butigi Baka Voda. Zbrojija san ji pri
ko
40
a svega ijadu i dvista stanovnika. Dakle, na
30 stanovnika jedna butiga odnosno radnja.
Na jednoj kui 3 vrata u prizemlju, a 4 butige. Prva
"UNIS", druga butiga od suveniri i brijanica. A etvrta je
uza skale, na pod, i to postolar.

Samoposluge, filigrami, fotografi, konobe, restorani, ka

fii. Firma do firme. Jema ji iz svi republik, iz svi pokrajin,
samo nima Slovenac. Tribalo bi svakako dovest jednog Slo
venca da Baka Voda bude Jugoslavija u malome. teta
da fali ba Slovenac. ujen da jemadu jednoga ovika
koji ui za pravoslavnoga popa, a ovod radi u "istou"
ka radnik, da ne reen kovacin. I vridan je, vajal, puste
zanate zna.
Danci i naa dica
Trevija san prijateja profeura koji je sa acima bija na
ekskurziju u Dansku. Danci su najpri bili njima u viite u
Split, aci su svoje kolege odveli spavat po kuan i sad in
uzvratili posjetu.
Pria mi profeur da je bilo i lipo i tuno. in su sletili
u Kopenhagen, doekala i je najtunija vist. Momci su pla
kali.
Jemali su momci velike planove: Kopenhagen je vele
grad, svata jema u nj i u disko su mislili po, vidit kopenhake noi... A momci su plakali da se oedu doma
vratit. Nidir nisu izlazili.
Danci ji tiidu da se ne bojidu, da jin se u Danskoj ni
ta ne more dogodit.
- Nismo se mi pripali - objanjavali su dica Dancima.
- A zato onda plaete?
- Kako neemo plakat, drug Tito nan je umra!
- U nas umre kraj pa ne plaemo.
- Ne bismo ni mi plakali da jemamo kraja - odgovorila
su naa dica.
Zvir na igu
Bravo, deboto san i zaboravlja; juer san bija proetat
do ige. Tija san po put Mej, ali nito mi je u n u t r a apjalo: "Ajde put ige!"
I tamo na igu, isprid "Jadranovi" ledenic, vidin zvir.
Ogromnu betiju. Morskoga pasa - volonju. Obisili ga na
pal; brez glave jema u nj priko 3 metra.

Parali su ga, noima rizali ka vola, i ko je kod tija, moga

je vazest fetu.
Ribar koji ga je ba riza velikin noen pita me:
- Evo da ne znate koja je ovo zvir?
Naletija je. Isprsija san se.
- Ja da ne znan? Ja, ribarski sin! Di si ti bija kad san
ja volonju na pag ka pasia vodija.
Sitija san se kad san pri bit e i dvajst godin sa "Bioson"
od Oceanografskag instituta ia gledat eksperimentalni
ribolov na velike dubine. Bacili su iza Mljeta parangale.
Istizalo se velike ugore, morine, ogromne mole i jednoga
volonju od sto i pedeset kili. Visija je na udicu i nije mrda.
Da je glavon zatresa, puka bi pijok. A on, tukac, mrdnija
nije.
Kad su mu kroz vale provukli konop, ja san ga s broda
vodija ka pasia u etnju.
U Dubrovnik su se otelski kuvari tukli ko e ga vazest.
Govorili su da e fureti prste lizat kad ga uveer budu jili
ka pohanoga anpjera.
Samo ovi volonja kojega su u mrie uvatili ribari "Ja
drana" je rekordan primjerak. Priko
4
metra i blizu
500 kili. Taki nikad nije uvaen u J a d r a n u .
U glavu mu je bilo 117 kili, u trbuj deboto 100. Glavu
edu mu preparirat i u muzej izloit, ka veliku ritkost. Uliza san u ledenicu da u mu viitat glavu, rastvorit vale.
Uteka san pri nego san uliza. Ka sabjon priko kolini
prisika me led.
PETAK, 16. svibnja
Uvatija san no za dan ka malo dite. Kada san se probudija, nisan zna je li dan oli no. J e s u li 4 ure poza
podne oli 4 ure ujutro.
J u t r o je. Kia cipa. Uvik pada. Tue mi po ponistri. I
vitar zvide.
Nu ti onega boga, ovo jema bit bacilo na buru. Je, i ladno je.
Bura pue. Uien pe.

Ulizli smo u drugu polovicu svibnja miseca a pe triba

loit! A niki dan san po kampovima vidija furete pod a
torima. Gutat edu boga svoga u sunanoj Dalmaciji!
Jemadu prav nai radni judi a vazimjedu godinje od
more samo u sedmi i osmi misec. Ka da su mone pa edu
u prolie dolazit i proklet as kad su se rodili.
Kuvan kafu i sluan prognozu.
Ciklona iz Jonskoga mora. U sjevernom i srednjem Ja
dranu bura od 5 i 6 bofori, a vanka na otvorenome i
od 8 do 10. Dajedu upozorenje pomorcima.
Sve su izmiali. Evo, sad je reka da je na srednjem Ja
dranu vitar jugoistoni.
Kako to more bit? Pri 3 sekunde je reka orkanska bu
ra, a sad je jugoistonjak.
Poludilo vrime pa ni meteorolozi ne znadu a edu go
vorit.
Pari mi se da ni danas neu iz kue. a u jutros init?
Najboje gledat obrazovni program za dicu.
SUBOTA, 17. svibnja
utin se malo pokvaren. Makinja mi je zakripjala.
- Ajde u likara, viitaj se! - govori mi ena.
- Neu, a u odit, oli mi more dat bolovanje?
Ja ne znan je li i kod drugi penjunati tako, ali ja, okad
san ia u penjun, ne bi ia u likara za miljarde. A a e
mi likar?
Pri, dok san radija, bilo je smisla po do ambulante oli
opidala. Uvik si moga izvu koju nediju bolovanja.
A sad mi se jebe i za bolovanje i za likara.
Sad san uvik na bolovanje.
Isto je penjunat hendikepiran. Ne samo da ne gre na
bolovanje nego vie nima ni godinjega odmora.
I ba se mislin bi li prikinija ovi moj jadni dnevnik mi
sec dana. Samo neka se zna da i penjunati jemadu prav
na godinji odmor.
Samo, a u init misec dan, di u po? Kurbat se po
otelima? Bi ja, ne boj se, da mogu!

Skue i lokarde
Poeja san zaboravjat. in a smista ne zapien, zaboravin pa mi se tek kasnije vrati u pamet.
Niki dan, prikjuer pari mi se, proulo se po gradu da
je pekarija puna skui. I to po 9 ijad kil!
Nisan virova; di skue moredu bit
9
ijad, a ja san
dan pri bukve platija po petnajst.
Gren vidit to udo.
Govno, a ne skue! Odvratne lokarde. Ne mogu ji ut
ni vidit.
A svit navalija, kupuje. I svi se falidu kako su jili skue.
Jeben ti grad koji ne zna a je skua a a lokarda.
Mogli bidu nai strunjaci iz Oceanografskog instituta
preparirat koju lipu skuu pa je izloit na pekariju neka
je mlaji svit vidi. Jer jema ji koji je jo nisu nikad vidili.

SPASIT E NAS UNESCO!

SUBOTA, 24. svibnja
Pravi marinjeri
Bija san na mul kad su arivali, sidrili se i veivali. Uoija san da je veina mornari puno mladi, sve roba sedamnaest-osamnajst godin. I svi u kratke gae, bive do kolin i majice sa kratkin rukavima. Nije mi drago vidit krat
ke gae, pogotovo s dokoljenican, i promislija san: "Bit e
jopet koji marinjerski kole; popii, a ne mornari."
Privarija san se. Pravi pravcati marinjeri. Ve poza po
dne dimili su po gradu. Nisu bili turisti, gledali starine,
fotografavali, niti virili u izloge i kupovali po butigan, nego
su navalili na bufete i kafane.
Jo u ponoa pivali su i teturali po gradu da ji je ovik
guta gledat. Pravi marinjeri! Samo su na brodu jemali
kratke gae, a vanka su u duge, ali isto u kratke tanke
majice. A no je bila dosta frika.
Veseli, pjani, teturali su prema igi i njanci jedan nita
nije nosija. Ruke u ep - i dimi. Drago mi je posli dugo vidit
taku flotu. Ne more to ute. Velike su to tradicije. Kako su
se samo lipo akotali, kako su manovar isto izveli.
Sutra i je bilo manje po gradu: pola u kratke majice,
pola u plave zimske bluze.
Ovo su se sigurno bidni razbolili. Prozebli. Di nee, ova
ko tanko obueni, ka da su u arku Afriku!
Pismo iz Podaca
Primija san jedno pismo iz Podaca. Zovu me miani da
dojden vidit a se u njijovo misto dogaa.
I sad ja oekujen da se dogodilo bogzna ta, a kad tamo
- nita! Malenkost. ovik izvanka, na ovik, kupija uz

plau zemljite za vikendicu, oli vilu, posika par bori i u

more izveja septiku jamu.
I nji u Podace sad afanaje. Kako smi si bore, zagaivat
plae i more! Prizvalo ga je i Turistiko drutvo i Mjesna
zajednica, ali ovik ini svoje.
A sad mene zovu u Podace da ja to dojden vidit i o tome
pisat. Zato ja? a ja tot mogu?
Ne mogu ja ni doma pomo, a nekmoli u u Podace.
Bija san ja pri godin kad je tamo nidir blizu Podaca jedan
na ugledni ovik komad dravne ceste ujija da svoj vrtal
proiri, i pisa san o tome jer me fotalo, pa nikome nita!
I u n a Split u staru jezgru grada, koju je UNESCO proglasija svjetskin spomenikon kulture, jema divje i divjake
izgradnje, pa nikor nita ne more! Oli nee?
Ba me niki dan vata jedan na konzervator i govori:
- Pomozi!
Ou, pomo u. Koliko ti triba pinez?
- Ma ne radi se o pinezima. Pomozi meni, sebi, gradu!
- Ou, ou, di neu kad je u korist grada!
Vodi me na Peristil i s Peristila mi kaije nikakvu na
dogradnju ka aluminijsku veliku kapunjeru.
- Vidi li ono?
- Vidin.
- I a govori?
- a niste sruili, inpektore poslali?
- Kako nismo! Ia je inpektor, zaklapa na vrata.
- Ko je? - pita ovik.
Inpektor govori:
- Inpektor!
- Ajde u miru bojemu - govori mu graditej. - I da vie
nisi doa - vie mu iza zatvoreni vrat - jer u te udarit sikiron po glavi.
I sad ja pitan konzervatora:
- I a bi sad ti tija da mene, misto inspektora, opali sikiron po lubanji?
Vodija me i po Varou u razgledanje divje i divjake iz
gradnje. Izvjesni nosioci divje izgradnje, da me nije straj,
reka bi u ovom sluaju divjaci, kad su bili upozoravani,
falili su se kako jemadu toko maraka da moredu platit
svaku globu, i kupit svakoga.

Dakako da in ne virujen, ali kako to da in nikor nita

ne more? Ni konzervatori, ni inpektori, ni Viak, ni kataretiko, ni sud, ni Prvan, ni milicija...
- Pomozi! - sklopjeni ruk moli konzervator.
- Ja u ti pomo? A ne mo se obratiti na UNESCO?
Eto, tako van je to, moji drugovi iz Podaca!
A vi mene zovete radi dva bora i jedne donje?
A ne pomae ni Turistiko drutvo, ni Mjesna zajednica,
ni opina. I kako u van ja pomo?
Da san novinar, jo bi i riskira da me ko opali sikiron
po glavi, ali ja san u penjun, i a van ja tot mogu! Diga
san ja ruke i od Splita, di u se sad po u Podace miat?
Kupite aldama!
Svit se sve glasnije tui na razne nestaice. Poelo je s
kafon jo pri Nove godine. I tada se reklo da su uvoznici,
trgovci krivi, a kafe e bit, kafa je osigurana. Ja san virova
i virujen i danas, ali prolo je 6 miseci i nestaica kafe
je ve kronina.
Kurbe trgovci bit edu jopet a zamutili!
Ako u koju butigu kafa i dojde, jema je po ure, koliko
traje tunjava, a onda je jopet nima misecima. Razumija
bi da svit navali pa da je vue na vrie.
Ali svak dobije paketi od
20
oli 10 deki.
Ne nudidu te vie kafon ni po uredima i kancelarijan.
Nimaju ni oni, i inovnici gubidu radni elan. Bez kafe sa
stanci nimaju stimulans, krae traju, a
diskusije nisu vie plodne.
Ribar anto mi niki dan govori:
- a te sad vrag ne nosi u Italiju? Okad nisi bija?
- a je, zato?
- Donesi mi desetak deki kafe, zaeli san se.
Davno je nestalo i deterdenta!
Jednoj mladoj eni san reka:
- a e van deterdent, boje da ga nima, i pri smo mirno
ivili bez deterdenta. Kupite aldama!
- A a je to aldam? - zinila je mlada gospoja.

Prian eni a mi se dogodilo: - Promisli, ne zna a je

aldam. Nikad za aldam nije ula.
- Kako e ut, di e ut? - brani je moja ena. - Bar
30 godin nima nidir aldama.
Interesantno, a ja san mislija da se aldam jo uvik pro
daje po butigan.
Opasno voe
Tui mi se svit da je u nike butige doa deterdent, na
rod je navalija i kupova pakete od 2 i od 3 kila. Kad su
li paketi razgrabjeni, ostale su vrie od dvajst i pet kili. I
trgovci da nisu tili prodavat na kile, rifuo, nego samo na
vrie.
To je originalno pakovanje, od dvajst i pet kili, i ko e se
sad po zajebavat, otvarat vrie i mirit na kile!
Ko nima kamion, vriu na kosti pa nosi doma!
Tui se narod da nima ni voa. Samo truli jabuk, a ako
su malo boje, onda po 6 ijad kil. I nita drugo.
Naa dica su navikla na voe, na vitamine, i to je sa
stavni dil svakidanje ishrane.
(Ja san jija mandarine jedanput u ditinjstvu kad san
jema paratifus, i otad kad bi god vidija koga da ia ma
ndarinu, uvik san mislija da jema paratifus.)
Danas su druga vrimena.
Ne moredu dica bez limuni, bez narana, bez banan.
Deboto svaka kua jema i makinju za init frape.
ujen da niki dan nije bilo u bolnicu limuni za bole
snike.
Pojavili su se verceri koji prodajedu limune i narane
po 5 - 6 ijad kil. I kafu prodaju. I svit plaa, kupuje, ne
pijaje. Kako e ji pijat?
J e m a ji koji kupuju ne iz morbina, nego za bolest.
Nikako ne razumin i nikad neu razumit: kako to da je od
svega jedino zabranjena privatna prodaja voa i povra?
Mo privatno prodavat kruv, mo prodavat meso, mo
prodavat ribu, mo prodavat vino, bibite, zlato mo pro
davat, jemat svaku vrst radionice, otel mo zgradit, a bokun porke butigice voa i povra ne smi.

Kupujedu judi najmodernije makinje za gradnju cesta

i ceste privatno gradu, jemadu buldoere, kamione, otele,
zlato i briljante prodaju, nita to ni perikulano, samo je
opasno privatno voe i povre prodavat. Samo bi butigica
od voa i povra mogla ugrozit socijalizam.
Pria o bulima
Jema svita koji vas zadre kad ugleda bul, potansku
marku koju on nima doma u svojoj kolekciji. Zagledadu
se u nju ka u Gospu, ka u jubavnicu, i kad gredu prema
njoj pinceton, ruke jin stanu drat, oi in se rairidu, plantidu, dah zadru, da bul ne bi otetili, ranili. Za taku
ritku marku sve bi dali; kuu, zemju, auto, dil sebe, enu,
dicu... Jema taki judi, jednoga san ja gleda i znamenova
san se: "a je ovo, boe mi, oprosti, na to ovo slii? Je li
ovik more bit obuzet ovakon strau?"
Svaki ovik se najde koji put s kojon frikon, lipon enon u posteju, i kad je golu svue, i tad nee tako drat,
tako je strano elit ka ti svoj mali porki bul. A a je ti
nakazni bul prema lipoj goloj eni?
A meni se niki dan dogodila slina stvar. Ka i oniman
najeima filatelistima.
Dakako, radilo se o puno vanijoj i ivotnoj stvari nego
a su buli.
Proeta san do mula i tamo u samoposlugu, di je Po
morski terminal, uliza san kupit botiju slovenskoga vina!
I gledan: kancije, pune najfiniji botiji. Gospe moja li
pa, ajme koja vina! I vina koja jo nisan pija, a uja san
za nji.
Svaka pegula na me! I sad su morala do kad su meni
likari zabranili pit!
Gucnen ja isto malo jer san ita kako se vino dupera
i u postoperativnim zahvatima, kako umjereno uivanje
vina ne moe nikome nakodit, pa se drin one francuske
norme da se ovik koji pije do litre na dan slobodno more
upisat u antialkoholiare.
Inoma, na kanciju defiliradu te botilje, omar izvadin
oale i ponen ji tuat.

Uz obina vina, mislin poznata, vidin i boice VINA IZ

ARHIVA sve poznate vrsti (burgunci, traminci, rizlinzi), be
rba iz 1969. Boce zamotane fino ka torte. Poeja san malo
drat, ne ba kao filatelist kad ugleda bul.
I ta boica arhivskoga vina od sedan deci malo vie od
trinajst ijad dinari. Dvi ijade dec! K vragu i pinezi! Jebe mi
se za pineze! Ne ti moji lui!
Da neu provat! Koji bi ja bija ovik da ne provan! Nu
ti boga, jema i "Venerinog mlika". Najboje poet s mlikon.
I likar mi je mliko priporuija. A a je ovo?
Niki rulandec? Nikad nisan uja za rulandec. "Polslatko
in zelo harmonino vino. Sorta znana tudi pod imenom si
vi burgendec". Nu ti boga, evo i slovenski znan. Sivi burgundec! uja san da je i car Frane Josip volija sivi burgundec. A nije Frane bija pizda.
I ovo emo provat.
Sve u provat i izabrat jedno na koje u se bacit.
Kupija san pet botiji. Nisan vie ni jema pinez. A da san
i jema, ko e nosit!
Sino san inija degutaciju. Nita me glava ne boli.
NEDIJA, 25. svibnja
Sad je blizu 10 ujutru. Malopri san se probudija. Je
ma ve godin da nisan ovako slako spava.
A utin se ka ti.
Samoposluga kod terminala otvorena je i od nedije.
Gren ja u viitu mojima Slovencima. Nima meni do Slove
nac. J e s u judi.
Sve mi se pari da u se bacit na renski rizling. Puno li
po vino. Prosto te jubi. Puna su ti ga justa. Lipo rizi, lize.
Je malo slatkasto, ali dva dila vina i dil mineralne pa je
ka bog.
Dobro ga je popit dec pri obida ka aperitiv. A i posli obida mul ciloga uz slatko.
Mo i usupat.
I od noi kad se probudi gorki just, mo ga liznut.
I ujutro kad se probudi, mo ga popit ka konjak. Sveto
vino za svaku priliku. Da ga popi za priest daju, svaki bi
se dan 2 puta prietiva.

Obuijen se i tren na mul.

- Oli e za vino radit? - vie za menon ena.
- Ne, nego u radit za vodu.
- A ve ti je p u n friider.
- Neka je, boje se osigurat. U butigu more jedino nestat
oli kreit. Danas ti je doa taki nesriknji narod da sve gra
bi. Oli ko pita poto je a! Samo nosi.
Ne oskrbin li se, i vino edu mi polokat.
Ko je ia na vikend, more se grist. Dan mladosti! Jedna
od najlipi nedij koje ujope pamtim.
Lipo vrime, lipe slike, lipi svit. U porti tri bila vapora. I
dvi duzine bili jidar.
Usidren je i kolski brod "Jadran". Na njemu i oko njega
feta. Piva zbor mornari. Svira se, armonikaje, recitira...
Cure i momci vataju se u kolo. Gutadu u mladosti, u slo
bodi, u lipoti.
Regataju se mornari. Veliki mornarski kajii, majice na
rige; kripju vesla, dimi more.
Oficjali me zovu na brod i astidu me bierinom.
Izmia se i pusti svit - gledaoci, prolaznici, putnici, to
rbe i valie, armonike i demejane.
Pristaje trajekt "Lastovo". Kad su se putnici iskrcali, pe
njen se u salon vidit jema li a novo u ribarini.
Kamarjer Bepo asti kafon i travaricon i pria da se lovidu na panulu palamide.
U konalu pusti kajii. Dri se klupsko prvenstvo Splita
u udiarenju.
Na Matejuku dok se eka ribare-takmiare, oko stola
sa balancon, na kojoj e se mirit ulov, kuvadu se kobasice.
Na fetu kruva mae se senf, ujida kobasica da trcne po
obrazu. Pije se crno vino. Main se i ja. a u init, mora
bit uljudan i mait se. Ne smi jude odbit i uvridit.
Oko podne ribari se vraaju. Ulov se miri i iskrie u
ledenicu.
Nije bogzna a. Bukve i pari najvie. Stari ampion
Pivalica nosi dva saketa. Lipi veliki cipli i pari. Priko 6
i po kila.
Vodi sidi Lelas. Izmirilo mu se priko osan i po kili bukav.
Pria mi da je lovi na
30
pai, a da su se digle, jo bi
daleko vie ulovija.

Poza podne spavan i sluan radijo-prenos. Lipo je spa

vat i sluat prenos.
Nilije su "Ajduku" dali drugi gol. Dva i nula za Real
sa Moravu. Gasin tranzistor. A ne morete po k vragu, vi
i balun!
Tren na Matejuku. Jema bit da edu uinit brujetadu.

MIRAKUL DO MIRAKULA
ZANJI DANI SVIBNJA MISECA
Da san bija sluajno dikod vanka, da nisan bija u Split,
da nisan na svoje oi vidija, ne bi, judi, virova.
I ko to more virovat? U koji se to grad, di se to na svitu
more dogodit?
Gren u Galeriju slik vidit izlobu Jube Ivania. Svea
no otvorenje. Tren da ne zakasnin.
Isprid Galerije pusti narod. Gomile svita. Zapravo, nisu
gomile nego civilizirane, lipo obuene narodne mase.
Svetani vetiti. Pastelni prolitnji kostimi. Losioni! Par
femi!
Prid vrata veliki bus naroda.
a je, da se nije a dogodilo? Da nije kome pa kolap?
Nije, srion, nego natiskalo se svita. Formirala se duga ko
lona u etveroredove.
Mili fila polako, sve nogu prid nogu. Dvajst minuti san
uliza. Narod pokrija zide. Ne vidu se kvadri.
Mase nadiru. Sve su sale poplavile.
Davi me. Pripa san se. Brzo vanka! Deset minuti mi triba za probit se na ulicu.
Doa je cili Split: Matoii, egvii, Duplanii, Koceii,
Ivanici, Rojini, dakako i Smojini.
Koji smo mi jubiteji (Spliani reu jubimci) umitnosti!
Nima tega trapaca koji ne bismo za umitnost podnili!
Prut za Hamleta
U ove dane ne mo do ni blizu teatra. I ne samo to,
nego je unaprid na preplatu prodano osandeset prestavi.
Fala bogu, po u ja dogodine, kad se ispuca.

Prodano je priko tri ijade preplati. Svaka sto ijad. Prvi

put na teatar krcat je pinez. Nisu teatarski judi nauni
na pineze. Ko zna a edu sa miljunima?
I sve je prodano, sve za cilu doglednu budunost. I ope
re, i baleti, i drame, i operete.
Ne bi tija pritirat, ali me najmanje trista svita pitalo,
kumilo, molilo da jin dobavin kartu za Hamleta.
Diperat edu se, umrit edu ako Hamleta ne vidu.
Hamlet je tragedija, ali dupla je ne vidit Hamleta.
Sve je popizdilo za Hamleton.
Vidit Hamleta, to je stvar prestia.
Za Hamleta mesar e ti ostavit teletinu. Za biljet mo
prut dobit.
Je li se Hamlet moga i u snu nadat da e ovo doekat
u Split?
Posli ovega more slako spavat.
Laku no, ljupki knee, i rojevi aneli uspavljivali te
svojin pismican u san.
I u podrume file, beskrajne file.
Tri kvarta od ure prid Kaoton u podrume triba stat u
fili za kupit biljet. Navala je velika, sajam cvia produije
se iz d a n a u dan.
Cvie je uvelo, visi, izgubilo je boju, pari ka ono na grobju
osan dan posli pokopa pokojnika. Smrdit je poelo.
A navala traje.
avli u mojane
Ne mogu vie. Ne mogu. Skroz san poludija. Ne znan je
li i u druge kue ovako, ali ova naa u koju ja stojin nije
kua, ovo je ludnica.
Nima nedije da se u njoj ne kucka, ne tue mlatima,
ne rui koji zid, ne gradi koja nova pregrada, ne ini bilo
koja preinaka.
I in seden za stol radit, pone kuckat. Jeman li estoko
radit, estoko kucka.
Evo, i sad su poeli. Sedan uri ujutro, a doli tuu macolan.
U mudante tren niza skale.

- Di to sad tue? Koja van je sad Gospe?

Susida iz donjega poda slegne ramenima:
- A tue u mene!
- a tue, zato tue? I juer je tuklo!
- Popravjamo cijevi, sve je izgnjijalo.
- A juer?
- I juer su popravjali.
- A prole nedije?
- Ono su bile letrine intalacije.
- En ti PIS i njegovu rasipnost! a svaki as daje olde
za popravke. Samo ova naa kua e ga rasut.
A kad PIS ne daje, onda se po stanovima rui i gradi
samofinanciranjen.
Samo u ovu zanju 5 miseci 2 puta su krov popravja
li i tucali mi dvadesetak dan iznad glave.
Onda su u stanu vizavi pituri radili. oto su se zidi ru
ili. Ko jema veliku sobu, ini od nje dvi male. Ko jema dvi
sobice, ini salon.
Ne mogu radit, ne mogu pisat. Uveer dren pri pomisli
a me ujutro toka.
Evo, sad doli tuu i batidu ka da mi avle u mojane
zabiju. Zatvaran prstima ui, ali onda su mi prsti u uima,
a nisu na makinji. Kako u pisat? Stavjan bumbak u ui.
Ali zunzi mi u glavi, ne mogu mislit. U glavu zunzi i tuctuc kjucka po mojanima.
I kad se uvatidu jedne kue, koliko se ove ekipe PIS-a
zajebaju s njon!
I nikad ne zna kad edu do radit, dokle e radit, ko
liko e posal trajat.
Evo, sad vie ne tuu. Tukli su po ure. Od sedan i po
do osan.
Juer od 8 do 9. Di su sad, a inidu? Gren doli
pitat!
Pita san.
Sad marendaju.
Koristin pauzu za marendu, za njijovu marendu, i pokuavan pisat brzo, a mogu bre, pa i ne mislin a pien.
Mislin samo dokle su doli sa marendon. Oedu li se posli
marende napit? I onda ka judi neka malo poinu! Neka
zapalidu.

Evo, utin kako sad vazimju mlate. Sad e poet.

Juer su me zajebali. Tukli su dok san pisa, a kad san
ostavija posal, brzo se obuka i sletija niza skale, skupili su
se i oni i izali vanka.
Tija san se vratit, ali bilo me sumnjivo. Siguran san da
bi se i oni vratili.
Pita san ji:
- Judi, koliko jo jemate radit?
Rekli su mi:
- J o 2 dana, 3, najvie 4.
J e m a bit da jin moja makinjeta diluje ka stimulans.
Kad ja radin, radu i oni, kad ja stanen, stanu i oni.
Da je PIS gradija Dioklecijanovu palau, jo bi Diokle
cijan ivija u koju baraku oli bi sta na rit.
Uvik san ja govorija da je najjebenija stvar na svitu
jemat vajaloga, vridnoga susida. Meni su prole zime u
dvoru priko puta doselila dva naa gastarbajtera. Gospe
moja, a san s njima prova!
Dobri judi, vridni judi, ali teki! in bidu doli doma s
posla, izili bi ka pasi i poinjali radit.
Ne znan a nisu radili. Radili su sve. Jemali su puste
makinje, alate. Gradili zide, dizali icu, tukli icu, cipali
stine; jemali su nike zujalice, klapalice, drndalice.
Kad nita, nita nisu jemali vie init, onda su nosili
stine, mlili stine.
A kad stin vie nije bilo, onda su cipali drva.
Kad su ume iscipali, onda su popravjali motore. Cilo
popodne motori su prdili.
Molija san Boga da svru sa motorima, da opet uzmu
mlate i pile u ruku.
Sad ji vie ne vidin i ne ujen. Jema bit da ji je vrag nidir odnija. Bit edu ovod malo radili pa su se jopet vratili
u Njemaku.
A doli je sad mir.
Udrili desetak puti mlaton da mi javidu - tot smo - i
ili.
Ako su svrili posal, a nisu ti desetak puti mlatnuli
juer nego su dolazili i danas?
Ne mogu pisat. Sad san kurjo i gren doli vidit a je, a
se dogodilo pa ne klapadu.

Nu ti boga, a mi se sad dogodilo!

Ne mogu iza. Ne mogu se oprat, obrijat. Nima vode.
Kurbina dica zatvorili su mi doli vodu. Juer su me doli
avizat: oskrbite se, vodu emo zatvorit, danas nita.
Bija san doli vidit. I ne znan a je. Nita se ne uje. Ni
koga nima. Zvonija san. Nikor ne otvara. Asti Majku Boju,
utekli i radnici i ukuani! A vode nima. pina zatvorena.
Bez oprat se, p u n krmeji, biin vanka.
Ko je ukreja paprike?
Zatvorena je izloba cvia. Ovi put nisan nita ukreja.
Nisan jema a ukrest.
Sad u priznat, tek sad u priznat.
Na lanjsku izlobu u jednu kofu, u zanju malu dvora
nu, bile su izloene dvi lipe velike zelene, zelene paprike,
tako lipe da nisu parile prave nego od plastike. Tri san
puta na izlobu dolazija i svaki put od cile izlobe inili su
mi voju samo te paprike. Gospe moja, koje lipe paprike! I
u ruke san ji uzimja, da se uvirin da nisu fale.
Ovo e ji koji kurbin sin ukrest, promislija san. a e
du init sa paprikan kad izloba svri? Nee ji bacit u ka
n t u za smee. Oli edu ji ukrest oli e ji izist ko od orga
nizatora? Grijota. A na pazar paprike ni za lik. A ja san
se paprik zaelija, jebe se meni za njijovo cvie. Eto van
ja sve cvie, dajte vi meni te dvi paprike. Nisan to reka, to
san promislija, jer kome u to po govorit?
I prizanji izlobeni dan sluajno, virujte mi, sasvin slu
ajno (jer san se vraa sa pazara), jema san u ruke boru.
I te dvi velike zelene paprike, ne znan ni san kako, poletile
su u moju boru. Ne virujete, mislite da nisan sluajno je
ma boru u ruke? Zato mi ne virujete? Zato san ja ovo
mora priznat? Moga san i muat, i do sudnjega dana ne bi
se znalo ko je ukreja izloene eksponate.
Nisan lupe, nikad nita ukreja nisan, samo te dvi ve
like lipe paprike. To mi je jedina kraa u ivotu. Nisan tija
dat da ji koji kurbin sin oli organizator ne izi. A na pazaru
paprik nije bilo (ka a ji ni danas nima). Te dvi paprike
meni su stvarale iluziju da san na koju bogatu trnicu u
Rim oli u Veneciju.

Kad san doa doma i na stol bacija paprike, ena mi je

zinula.
- Di si ovo naa?
- Na izlobu cvia!
- Poto si kupija?
- Kako poto? Nisu prodavali.
- Kako to da su ji ba tebi darovali?
Straj me bilo re a se dogodilo, da me ne vie, da me
ne ini paprike nazad vratit.
Ipak san reka:
- Ukreja san ji!
Nije me vikala!
Nasmijala se. Svega me izjubila.
Tri dana me nije drukije zazvala nego samo: "Lupeu!"
Oli: "Lupeu moj!"
Lupeki arm
Sad san se sitija da san u mladosti jema jednega prijateja lupea, samo nisan onda zna da je lupe, i to prova
lnik estoka kalibra. Vata je enske ka da je jema magnet.
udija san se kako se to cure na nj lipidu.
A onda su ga uvatili u Beograd i sudili, a "Politika" je o
njemu pisala pod naslovom PROVALNIK KOJEG SU ENE
VOLELE.
To oe re da lupei jemadu niki svoj lupeki arm na
koji ene padadu.
Mene je ena izjubila za dvi porke paprike. I u kino
san trista puti vidija da su veliki gansteri, koji obijedu ba
nke oli kredu briljante, uvik okrueni lipotican.
Na ovu zanju, tek zatvorenu izlobu, nije bilo a za
ukrest, samo je "Jadro" izloija 5 - 6 sasvim obini pomi i 3 - 4 banalna krastavca, odnosno kukumara.
A tega je bilo koliko oete i na pazaru. Bit edu ji one
moje paprike oparile.
Nego, pitan se sad ja: zato nisu kapulu izloili? Ne koji
posebni estravagantni uzorak nego najobiniju kapulu,
koja se u normalnim zemanima prodaje na vrie.
Ko e dat kapule? Da je kapulu izloilo, tribalo bi je uvat
u trezore ili bar ispod cakla, sa alarmnin ureajima.

Eto, to smo mi!

Jemamo najfinijega cvia, proizvodimo ne samo garifule, rue, nego gardenije, oleandre, orhideje (ne znan kako
se sve to cvie zove), ali kapule nima, kapulu smo pristali
proizvodit.
Kapulu uvozimo. Gardenij i orhideji jema, kapule nima.
En ti sve orhideje svita! Kapule, kapule mi dajte!
Zaelija san ut vonj od kapule. Kapula nan smrdi i
njeni svoj nos zabadamo u niko tamo gosposko, miljardersko cvie.
Ne mogu ja ni gardenije ni orhideje izrizat za salatu, ufigat za brujet oli gula. Jebite se vi i vae orhideje! Kapulu
mi vratite!
Niki dan na pazaru na svoje san oi vidija - j e d n a sta
rica kupila je deset deki karote. Tri male karote.
Kad jon je prodavaica zatraila ijadu dinari, stara je iz
borina izvadila pet komadi od dinari i zamolila da jon da
samo pet deki.
arobni pitar
NEDIJA, 1. lipnja
udna mi se stvar dogodila. Jutros na teracu di drimo
drva, izmeu dvi bije, ugledan stari razbijeni pitar, a u nje
mu niku udnu stabljiku koju nikad nisan vidija.
Pitan enu:
- a ti je ovo? Koje ti je ovo cvie?
Slegla je ramenima. Ne zna.
- Kako ne zna?
Veliki iroki pitar. Puka je i ona ga je bacila, zaboravila
iza drv. U pitaru je bilo nito zemje.
I naresla je stabljika i niki cviti.
Probrka ona prstima po zemji u pitaru i vadi lipi mladi
kumplir. Pa jo jedan, i jo jedan.
Mladi kumpliri!
Asti Majku Boju! Omar emo ji za obid ispe. Tri kumplira.
Sam od sebe u pitaru rodija kumplir!?

Ja san ribarski sin, nikad nisan posidova pedalj zemje,

ne razumin se u zemju, u cvie, poljoprivredu, i eto, nisan
zna da kumplir tako sam od sebe reste.
Da san iza drvi baci jednu raminu sa zemjon, sad bi
jema desetak kili kumpliri. I to mladi.
A mladi kumplir na pazaru pet-est ijad dinari.
I ja ujen da jema sve vie svita u Split koji jemadu oko
ku vrtle i dvore, a misto cvia povre sadu.
Ba bi tija vidit vile i vikendice a oko nji kumplirite oli
kapulite!

ANELI I PROSTATA
PETAK, 6. lipnja
Mirno teku dani. Nita se ne dogaa. Ne znan a u
zapisat u dnevnik. Mislim se bi li vridilo zapisat: ove dane
nije se dogodilo nita osobito!
Puno radin, pien, tijen, biljein... Niman vrimena ni
u kondut po. Ako kurjoasti italac pita a a to radin,
moga bi mu odgovorit ka ona dva koja su u noi krela u
butigu, a policjot ji pita a inite.
- Sviramo na pjano - odgovorili su!
- A kako se ne uje?
- ut e se sutra! - odgovorili su mu.
Sino san eta malo isprid kue. Lipa veer, mirna, bo
naca.
Doa san doma, bilo je juto 10 i po. Zatvorija san
ponistre, navuka kontrine, izuja postole, seja, natoija
prst vina i ujen niki udni um i uur.
- a je sad? - pitan enu koja je ve legla.
- Vitar se diga - govori ona.
- Koji vitar, vitar ti je u glavi. Sad san doa, vanka je
kalma bonaca.
Asti boga! Je! Pue!
Otvaran ponistre: ne pue ali je sve mokro.
Kia je pala.
Svaki dan nebo se bar malo pomokri. I danas isto. est
puti je bar pomalo kiilo.
J e m a bit i gori anelima popustila prostata: svaki as
piadu.
Ostarili su i oni, bidni!

Kompot od jagodi
Poza podne san samo za protegnut noge proeta do mu
la i u samoposlugu u Terminalu usput kupija dvi boice
slovenskoga vina.
Prodavaica je na nike vae lipila nove tikete.
- Koliko je poskupilo? - pitan je tek onako.
- Skoro sto posto!
- A koji su to vai?
- Kompot od jagoda!
- Ma bogati, kompot od jagodi!
- E, i omar sto posto!
Ne udi me to sto posto, nego kompot od jagodi? Prvi
put u ivotu ujen za kompot od jagodi. Nisan zna da se i
od jagodi ini kompot.
- A kakvi je?
- Puno je dobar.
Dolazi mi voja da ga kupin. Da provan i to udo. Ne volin kompote i nikad ji nisan volija. Ne znan jesan li izija tri
kompota u ivotu.
Neu! Jebe me se za kompot!
Usputni dijalozi
Gren polako uz mul pa priko Pjace na Rivu, pa uz Rivu
put Matejuke, gren polako mimo svita, iza cur, momak,
judi, i vatan samo po male fragmente njijovi razgovori.
Prijatejica prijatejici oto palme govori:
- Ka gudu me noas...
Okrenija san se. Pogleda je. Ko bi reka, a pari ka anel.
Ne smeta mi glagol koji nisan napisa, ni najmanje, sme
ta mi njezina metafora: ka gudu!
Dva momka karadu se oko Ivia. J e d a n ga fali, drugi
napada!
- Rade je divan, boanstven! - govori mlada gospoja,
koja je sigurno pod dojmom "Hamleta".
Iz motorina na Matejuki jedan ovik vie kako mu je
ulizlo more u naftu.
Isprid kaota o novin dva se razgovaradu kako je sve
kreilo.

Jedan ovik kupuje 10 panjuleti. Okad nisan vidija

da se panjuleti kupujedu na komade. Na teke, to i, to
san vidija, ali na komade?
Pet panjuleti, deset panjuleti. I ja san u stara vrime
na svako jutro kupova na Pjacu u "Automat" po pet "Zeti".
Ka danas se sian: pet "Zeti" dinar i pol.
Nove bue na kaiu
A ondanje humoristike spliske novine zajebajedu se
oko kreivanja. a e init nego se zajebavat? Nee pla
kat!
Interesantno mi je kako narod na ovo zanje kreivanje
reagira. Nije se smija ali se ni pripa.
A a e se i pripadat? Karakteristike standarda i jesu
u tome da oli reste, oli pada. Sad pada i triba se stisnit,
otvarat nove bue na kaiu.
A napuvali smo se, natekli, nee nan naudit malo se
disciplinirat, uestit.
Na narod jema puno lipe poslovice. Ko ne plati kurbu,
plati likara!
Ko ne plati likara, plati popa!
Malo smo se itali, ivili na veliku nogu. Svi skupa. Puno
n a n je bilo drago malo radit, a dobro ivit. A otkad je svita
i vika, to se nikad nidir nije moglo. Za dobro ivit, toka
puno radit.
Poele su nan bakule tu u glavu. Lui! Triba se osvistit
i stat na zemju.
itan niki dan u novine. U Splitu tri ijade godin bolo
vanja.
To oe re da smo poeli bolovat ijadu godin pri Krista
i jo uvik bolujemo.
Danas san se zakara sa jednin prijatejen. More se re
da je bogat ovik, ne fali mu ni tijeg mlika. A on, ba on
se pripa. Dre!
J e m a kuu i tonobil i punu kuu svega. I pripa se.
- A a si se to pripa? Zato?
- Dolazu teki dani.
- I a e ti bit teko!

- Svakome, a ne samo meni!

- Ali ba tebi?
Poeja je govorit pizdarije. U Ameriku, na primjer, sa
zaradon od nedije dan mo se priranit cili misec.
- Ne, ne, falija si. Sa zaradon od nedije dan mo ivit
dvajst godin. Ali samo u veliko misto. Recimo u New York.
Je, asna ri! Evo ovako. Pri puno, puno godin naa dva
ovika, kojima nije bilo drago radit, ila su u Ameriku. Ra
dili su samo etimanu dan. I kad su primili dolore, kupili
su u staretinarnicu kapu i monturu od polismena.
Pametniji, igova je to bila ideja, govori prijateju:
- Ti obuci monturu i stani isprid ovega najbojega lokala.
Vrti se blizu vrat a ja gren unutra!
Uliza je, seja, jija i pija. I kad se lipo nabuba, zove go
spodara i govori mu kako nima za platit. Gospodar poludija. Vie, zove redara. I doleti "redar" koji se naa isprid
vrata i odvede svoga prijateja.
- Ti si se najija - govori "redar" prijateju. - A ja?
- Nita, sad daj meni uniformu, a ti ajde jist!
Dakako, ili su u drugi lokal. Sad je redar blagova, a
ovi drugi je eta isprid vrat.
I kad se nadra i napojija, zove gospodara. Jopet ska
ndal. Gospodar zove policiju.
Policjot se isti tren stvori i gospodar od lokala prida ga
u sigurne ruke. I jo je bija sritan, od srie je ruke tra!
I tako su oni u New Yorku od prve sedmine plae ivili
20 godin. Jesu uvatili nito preuna, ali su 20 godin
godili.
- To je pizdarija - govori mi prijatej. - a si s tin tija
re?
- Nita. Samo to kako se u Amerike more radit nediju
dan a ivit dvadeset godin.
Lita redukcije
NEDIJA, 7. lipnja
Puno se govori o devalvaciji dinara. Paritet prema doloru
dvi ijade i sedansto dinari. To oe re da su konvertibilne
valute ile gori za karu
30
posto. Odnosno, sad

nan je dinar za toliko debuliji. Krola je naglo. Deboto za

treinu.
a bi reka pokojni Vice: "a si jema kupit litru uja, ku
pi sedan deci pa si na svoje."
Misto
30
panjuleti, puit u dvadeset i bit u
zdraviji, manje u ripjat u prsi.
Ali svi tako:
Ko je jema gradit kuu na 3 poda, neka je zgradi na
dva!
Ko je tija kupit "meru", neka kupi "renoa"!
Oni od "renoa", neka kupi "fiu"!
Ko je jema kupit "fiu", sad neka vazme motorbiikletu.
Ko se bija odluija za motor, sad neka se preorijentira
na biikletu.
A ko je tija kupit biikletu, sad neka kupi lipe postole.
A ko je mislija kupit postole, sad neka nosi tri miseca
stare. A za zakrpit postole, prominit jole, uvik e biti pinez.
Ko je tija kupit jahtu, neka kupi kuter!
Oni od kutera, neka kupi motorin!
Ko je tija kupit motorin, preorjentirat e se na kaji.
Oni od kajia, na batelinu.
Ko nima za batelinu, neka napravi gondolu.
I danas se sian kad je sin jednoga varokoga bogatoga
teaka doa na Sustipan gondolon. I jo kad je ukrca e
kinju, seja je meju nogan, zamrzija san ga ka pasa.
Na gondulu ju je uvatija, kurbin sin!
I sad kad ga vidin ka staroga ovika, sitin se ekinje i
gondule. A ja san je tija uvatit! Ali nisan gondulu jema!
PONEDIJAK, 9. lipnja
eta san malo po Pjaci. I dolo mi je kinut. Naglo san i
estoko kinija i pjunija. Nisan jema vrimena ni udari iz
epa izvadit.
ovik koji je prolazija se nasmije:
- a i vi, jor Smoje, po Pjaci pjujete?
- A a ete, moj jor, kad se ne mogu dobacit iz pjace
na Rivu.
Zavrtija je glavon i nastavija put.

Mokra braa
UTORAK, BOT OD NOI
Evo, sad san doa doma. Postoli vezani pigetan su mi
priko ramena, a gae zavrnute do kolin. Kouja mokra, ulipjena. Nisan se opija, nisan u more upa, vengo san trizan
ka i vi koji u ovu uru slako spavate. A ja bosin nogan gazin po palketima, voda se s mene cidi, train priobuku,
ena gre za menon i ne vie da u jon palkete ruvinat.
I ona je mokra, bosa, sa postolima u ruke. Cili smo
grad tako proli. Pitate: di nas je vrag nosija?
Ba tako!
Proli smo sino mimo teatra, poela je kia i, dok ne
ferma, svratili smo u teatarski bufet.
Bilo nas je petero-estero, sidili smo, akulali, pijuckali
i uli da vanka cipadu gromi. I onda je nikor uletija i za
vika:
- Upomo, judi! Voda! Voda prodire!
Omar smo se svi digli ka jedan i poletili. Priko skal vo
da je tekla ka rika. Mase vode, ektolitri, vaguni... Da se
nisan dra tanta, odnese me sa skal ka kartu.
Zvali smo, telefonirali smo u pomo vatrogascima. Omar
edu, govoridu, do.
Nismo ji tili ekat nego smo uvatili metle i krenuli u bo
rbu protiv vodene stihije.
Ja i ena ispriili smo se vodenoj masi na ulazu u bufet.
Prvi put u ivotu naa san se u poplavjenin krajevima.
Od krpi smo napravili nasip i, do kolin isprid nasipa,
svraali smo bujice u vargule.
- Ostavi tu metlu! - vie mi jedan glumac. - Vazmi koju
drugu.
- Zato? - pitan ga.
- To n a n je metla iz Andre Cheniera.
Vatrogasci javjadu da edu do ako jema vode priko pet
centimetri.
- Javi in da dojdu izmirit!
Da pet centimetri!? A meni je do kolin.
Najpri su ga pustili da izgori, a sad edu pustit da ga
voda raznese.

Borba je dramatina.
Uspili smo, prodor je zaustavjen. Mi mokri, sritni a
smo kapulali teatar, okupili se oko anka, priamo svoje
podvige, a gazda od bufeta, Pero Francuz, asti n a s .
eni mi oi pune suz.
- a je sad?
Kaije mi ruvinane postole:
- Sad ji mogu bacit.
- Baci ji, jebe te se, glavno da smo teatar spasili!
- Ali ovo su mi najdrae, ovo su venecijanske.
- I to ti se jebe!
- Sad e me morat odvest u Veneciju!
En ti boga, van i teatru!

SVRIJA JE KURBIN PIR!

SRIDA, 11. lipnja
Malo san zaspa posli obida. Ubija oko. I kroza san slu
an Radijo-Split.
Javja se niki inenjer Trajev iz Skopja i nie najfrikije
cine sa skopske trnice. Jagod i trianj ima u izobilju. Ja
gode 3 ijade, trinje dvi ijade, bii (reka je mladi graak)
ijadu dinari, mladi kumplir ijadu dinari.
Razbudija san se jidan ka pas.
- a je? a betima? - javja se moj spiker, odnosno
moja ena iz kuine.
- Ne betiman nego blagoslivjen.
- A koga, an?
- Nae trite!
Juer san proa priko pazara. Cine duple nego u Sko
pje.
Daleko je za nas Skopje. Drugi je to kontinent. Oni (to
san trista puti ita) pome baciju, iz zemje ne vadu kad ji
mi po zlato kupujemo.
Ia san se u banj oprat, i kad san se vratija u sobu,
ve je poela na radijo diskusija: zvali su nae odgovorne
drugove iz opskrbe i drugovi niu razloge nae skupoe.
"Zeleni plan, optimalizacija dohotka radne organizaci
je, intenziviranje poljoprivredne politike... Moramo se orga
nizirat, dogovarat, pa e bit ka i u druga mista".
Sluan dok nije jedan drug spomenija i melioraciju Si
njskoga poja.
Udunija san smista radijo. Nisan moga vie sluat. Niman ivce. kopjalo mi je.
Znate zato san prikinija kad je dolo do melioracije
Sinjskog poja?

Pri
30
godin, kad san ja bija mladi novinar poslali
su me pisat o melioracijonin radovima u Sinjskome poju.
I ka sad se sian kako san ia na niko poljoprivredno do
bro, socijalistiko gazdinstvo, di je poela masovna stona
proizvodnja. Govorili su mi o planovima, o ijadama ton
mesa.
Nikad to neu zaboravit, kad su me vodili u moderne,
higijenske tale. Prvi put san u ivotu vidija kad je jedan
strani bik, koji mi je parija zmaj s vatron iz nozdrv, zajaija kravu. Gospe moja, a je je lipo opalija! J e d a n po
ljoprivrednik diga jon je jo repicu. Utira jon je bik svoje
kopje da se bidna sva uvila. Ja san zavika: "Aj a, gotovo
je, krepat e!"
Oi su jon izletile.
Malo je trajalo. Par sekundi. I ja san onda zna da nisu
te stvari za bike.
Upirali su kravi u kinu da je izravnaju, produidu.
Nije krepala.
Ali, bogami, evo, ni posli
30
godin nima teletine,
bar je se ja davno, davno nisan okusija.
Biki jo cipadu krave, a teletine nima. I sad ja, koji san
sve to na svoje oi vidija, i to pri
30
godin, ne mogu
vie sluat o naim poljoprivrednim planovima. Bar ne na
ovoj naoj spliskoj regiji.
Omar san ove retke napisa da ne zaboravin, i jopet otvorija radijo.
Sad je niki drugi drug napada potroae da su nepri
stojni, da svu robu privru, pipaju, da se tako ne ponaa
ju Inglei.
Farmeri, di s t e ?
Zaludu mi je. Ne smin sluat. Srce e me zabolit. Puno
se jidin. Za svaku malenkost.
Sluaoci Radijo-Splita postavjadu pitanja, a odgovorni
drugovi verbalno odgovaraju.
Objektivne tekoe, drutveni sektor-privatni sektor, tribaju nan ne pastiri i seljaci, nego pravi pravcati farmeri.
Bogati, a a emo govorit! Oli mi ne znamo a su farme
ri? Trista puti san ji vidija na filmu.

Nikor nije na etu

Ja nisan guverner Narodne banke pa da u govorit ka
ko je narod sritan a je dolo do ove najnovije devalvacije.
Po njemu nikor nije na tetu. Ko je jema devize, sad ji
jema za treinu vie; ko nije jema devize nego dinare, na
svoje je, nita nije izgubija jer cine ostaju neprominjene,
dakle narodu je sve isto.
ena mi je jutros ila kupit sudoper jer nan se ovi stari
razbija, vrata su mu otpala.
Dola je doma bez sudopera (pri se to zva lavandin).
- A a je, di ti je lavandin?
- Nisan ga tila kupit.
- A a se dogodilo?
- J u t r o s je poskupija
90
posto!
- Nije krivo poskupljenje nego tvoja linost!
- I sad san ja kriva?
- A da ko je? Prikjuer san ti reka: tri kupit!
- I za ovi jedan, prikjuer san mogla kupit dva.
- Eto vidi kako sad pametno misli.
I sad se ticala, nee da ga kupi. Ne da kurban guta.
Do smrti e, govori, prat sude u stari lavandin. A ja u sa
stola u kuini gledat tee i pokriva.
Uredila je i to. Stavila je na sudoper, misto otpali vrat,
malu koltrinicu pa se ne vidu tee a lipo kumpari.
Dola je danas iz grada sa drugon novitadi. Nike deke
su kreile ezdeset ijad. Ako su bile sto i pedeset, sad su
dvista i deset ijad.
- Jebe te se! a e ti deke, i tako je sad lito!
PETAK, 13. lipnja.
Sad kad san ostarija, kad san ve s jednon nogon u gre
bu, tek sad san mora doznat ko san zapravo ja i tek sad
svaan mnoge svoje dileme.
Niki dan san protija novu teoriju o turistima, teoriju
nikoga profeura Wilsona iz Toronta.
On govori kako u usijanon sreditu Zemje plivadu ogro
mne ploe, odnosno kontinenti, i oni se cimaju pritiskaju,
sudaraju.

I potresi u ovon naen dilu svita nastaju jer smo mi

ba na granici dva kontinenta, afrikoga i evropskoga. Ce
ntrifugalne sile, okrianje Zemje oko svoje osi, pige na Su
ncu, gravitacione energije - sve to nima veze! Afrika ploa
tare se o evropsku ka brod o mul, i svaki put kad oto u
utrobicu Zemje jedna ploa cima drugu, gori se sve trese
i rui. I po toj teoriji mi smo ne na granici Evrope, nego
mi smo na afrikoj ploi. I Split je na toj afrikoj ploi, na
tome uarenome afrikom tleju.
I bit e tako! Sad san siguran da je tako!
Stojin ja na afriku plou, a ako tako stojin, onda san
jedan Afrikanac. U najboju ruku mogu bit po Afrikanac,
po Evropjanin. J e d n a noga na jednu, druga na drugu plo
u. Oli noge su mi na afriku, a stojin ukoso glavon u
Evropu.
Odatle, dakle, meni nike moje nostalgije, dileme, nemi
ri, mrnje i sklonosti.
Nikad nisan volija zimu i snig. in padu dvi ake sniga,
umren o straja. Iz kue ne izlazin. Straj me in je iva bli
zu nule. Dren, po est demperi stavjan na se. A drago
mi je lito, sunce, banji, sidit u ladu ispod smokve. Uvik
san govorija: blaeni mouni, imavice, muice, jer onda
je vrue, onda je lito.
To mene moja arka Afrika vue.
Jo ka malo dite, volija san latik, praku i strilice koje
san inija od ice od lumbrele. Ko je to mene nauija? Strilicu init, iz latika se itat? To je meni bilo u genima. Tu
tice, golube, lovit guerice i zelembae po Marjanu.
Volija san se ka imja verat po cablima, po murvan,
po palman, po smokvan, obrstit trinje iz vrtli, po Mejan
krest praske, gulit iz poji bob i grozje.
Volija san bos odit, po oebadu gazit, na poplate san
jema kou ka lamarine, a i dan dananji ne mogu podnit
ni jedne postole. U Split za me postoli nima, svake mi sme
taju, tuu me, tvrde su mi, jer ja bi i danas bos tija odit.
Meni su postoli kale uinili.
Ne trpin uure velegradov, smeta mi dim fabriki fumari, neboderi, autobusi, vonj od opidala, monture,
puke, a nikad mi ni smeta vonj od konjske piote, od
kari, tovari, jarci, pikere, gnjiloga voa, ni vonj zviri po

cirkusima i zoolokin vrtima. Zna san isprid imji u zoolo

kom vrtu na Marjanu stat ure i ure.
A auto vidit ne mogu. More bit najlipje na svitu, pogledat
ga neu. Gadi mi se ta lata. Pod atrama, pod cirkuskin
tendan, ja san udavima prston u trbuj upira, i trista puti
draa me rika lava nego elektrina muika koja me tira iz
lokali.
Ka dite stavija bi ruke na justa i urlika ka Tarzan, a
stari lav iz zoolokog vrta se odaziva.
Sve je to mene moja afrika postojbina vukla. Njoj san
se odaziva.
Kleopatra - moja teta?
Nikad nisan zna zato je mene u skulu najvie zanima
la istorija Egipta, Tutankamon, Ramzes, Tutmozis; sve
san dinastije zna, od svi bogi najdrai mi je bija bog sunca
Oziris, Ra, a posli J a d r a najdraa rika bila me Nil. A da
moji preci nisu po rici veslali? More bit da san i u svojtu s
kojin faraonon, da mi je Kleopatra bila koja daleka teta?
Eto, zato san ja cili ivot mrzija led, zimu, snig, Sibir,
a volija lito, fjaku, nerad, plandovanje, sidit ispod tende o
tekata oli u ladovini uz more noge toat.
a se god cvrak vie eija, ja san sve vie guta.
I koliko me puti u ivotu uteklo: kurba Evropa, kurbanjska, pokvarena Evropa! A nikad, nikad nisan izustija
kurba Afrika. Nikad to nisan ni promislija.
Afriku, arku Afriku mi dajte! Doma me vodite! U Af
riku!
Uvik me vukla Afrika, uvik je nito u meni govorilo: u
Afriku skokni, u Afriku! A sad gren. Nikor mene ne more
fermat.
Neu po smista jer sad je i ovod lito, ali ove zime, in
zaladi, in ponu prve bure, odo ja u moju Afriku. Lipo u
se sunat i kupat, a vi, drugovi, zebite.
Pocrnit u ka Arapin, stavit u velike bile zube ka biseri,
ako triba, i ovu sidu kosu u piturat ka garbun i neete
me njanci pripoznat kad se vratin.
Vie me nije straj ni od trusa. To moja Afrika evropsku
plou cimaje i pritiska. Upri, moja Afriko!

I ja se tresen na cencu kontinenti, ali isto gutan, zibjen se, rien i vien.
PONEDIJAK, 16. srpnja
Dolo je lito. Pravo pravcato vrilo lito. Plakali smo a ga
nima, ka da nikad nee do. Gutan ka da san u Afriku.
I di me lito uvatilo na brodu u putu za Veneciju! Samo
san bija jedan dan, skoknija san vidit kakvi e bit moj
postdevalvacioni odnos prema inostranstvu.
Samo san tija izist pata utu i kupit za lito pagerice.
Vratija san se bez pageric i bez pinez, ali o tome drugi
put, u nastavku dnevnika.
Pria me. Sad tren na banj. Proa je Sveti Ante i sra
mota je ne okupat se. Oli bar noge ne smoit!

DEVALVACIJA U VENECIJI
SUBOTA, 14. lipnja
U Veneciju san. Oko sedan je uveer. Ona se ila zavrtit, vidit jo koji izlog, a mene je ostavila ovod, na je
dnome tekatu na Rivu da Schiavoni, dakako, okruena
paketima i boran. Zauzeja san cili stol; ja na jednu katrigu, a najlonske kese i paketi na tri katrige, i jo ji jema
po tleju. Sram me da mi kamarjer ne dojde vikat a san
mu od tekata napravija vaarite, oli da me ne trevi koji
Splianin. Omar zoven kamarjera da mu platin pivo i li
munadu, i da se ne jidi, dat u mu ijadu liri mane. Bira
i limunada - tri i po ijade liri. Brzo preraunan u dinare
- etrnajst ijad dinari. Dajen mu samo pesto liri mane.
Vruina je popustila. S mora puika. Sad je lipo, a pri
ko ciloga dana bilo je ka u paklu. Dosadno mi je i sve bi
ove pakete da samo da mi se stvorit sad doma.
I ne znan a je sve nakupovala! Nu ti boga! Jedan maleni crni pas koji jema bit ovi as izaa iz frizera - svega
ga je iznakazija, ostriga mu dlaku sa ciloga tila, samo mu
je ostavija cuf na rep i bundu oko vrata - ti mali nakazni
pasi diga nogu i popia mi je jedan paket, jo me uvatija
po postolu!
Jeba mu pas unku venecijansku, di on moje pakete
gre piat! Jo a bi ga probija nogon u trbuj da nisan u Ve
neciju. Dri se largo, lupeki me gleda, ali ako mi dojde na
tir, isto u ga opalit.
Gledan a je u ispianome paketu.
Deterdent "Koral" i sapuni za prat robu. (Niki dan san
u Split na pazar vidija jednu Vlajinu koja je prodavala ra
tne sapune domae proizvodnje).

Ofelija i njezina mater

Dosadno mi je, ne znan a u init, pa gledan druge
bore i pakete, da vidin a je sve pokupovala. U ovu boru
su limuni, u drugu narane. Nu ti boga, evo paprike! Ovod
su za me dvi maje. Samo mi maje kupuje, da jon ne triba
umpreavat kouje. A lae mi u oi kako mi maje boje stojidu. Oli ja ne znan moj svit? Kupila je i sebi postole i robu
za gae. Na treu katrigu su kafa, rii i parmean.
Prolaze dvi nakaze, dvi karikature. Jema bit mater i
er, okladija bi se da su Amerikanke. Mlaja je sva u bilo,
ka Ofelija kad je poludila i gre se utopit. Bila veta puna
kamufi, duga ali isto se vidu i bile bive i bile postole. I
bili kapelin.
A mater jon tanka, mrava, isto u bilo, ali ima kratku
vetu do kolin, ute postolie i dvi ute dlake na glavi. I
kus nosa.
Skratija bi vrime zapisuju venecijanske impresije, ali
niman karte. Uz tekat je kaot s novinan pa molin pro
davaa da mi da bokun karte.
Gleda me udno:
- Oli nima u zahod karte?
Vidi ludega ovika.
- Per krivere, per krivere...
Nima karte za pisat. Kako nima? kartoc, bilo a! Da
mi je niki plakat. Okrien ga. Reklama za Europeo.
I ove retke pien na tome plakatu.
Evo je, dolazi. Nita ne nosi. Fala bogu! Pouruje me.
Nije pria, tek u 9 moramo bit na vapor.
- A sad ti je 9 prolo.
- Ne more bit. Kako 9 kad se jo vidi?
- Po nau osan, po njijovu 9.
Moramo trkat i vatat motorin.
Interesantno je da Venecijanci plaaju motorin 100 li
ri, a svi drugi, i Talijanci i fureti 500 liri. Jer kad bidu i
Venecijanci plaali 500 liri, onda bidu radili samo za vaporet i motorine.
U motorinu mi je friko. Skupija san se.

Sa Periinon u epu
Iskrcali smo se isprid Pomorskog terminala. Tribalo bi
na brzinu a veerat, ali nima nidir okolo otarije. U bufetu terminala jimo sendvie.
U kabinu rekonstruiran dananji dan.
Doli smo jutros "Tintoretton".
U devet uri ja san ve sidija na Rialto i pija kafu, a nju
je vrag odnija po butigan. Zna san a me toka, i vadin iz
epa beogradski NIN. itan a Ive Periin pie o devalvaciji
i naoj situaciji. Otvoren je, jasan. Situacija je gruba, doli
smo do ruba provalije. Ne triba jude plait, ali svakome triba da bude pod kou saznanje da se moramo svi ponaat
domainski ili propast.
Sa Periinon u epu, propast e mi ova ita. Kojega san
vraga Periina mora sobon u Veneciju vodit! Sad bi ja popija koji lipi francuski konjak, ali, jebi ga, triba se ponaat
domainski. Naruin jo jedan espreso.
Kupin i venecijanski IL GAZETTINO, da vidin a jema
kod nji novo.
Oo, ni njima se lipo ne pie. Kreija in je benzin na 700
liri. Kreila in je i letrika..
I oni raspravjadu o devalvaciji.
Cili svit je u krizi. Svud gre naopako. U Ameriku kriza
automobilske industrije postaje tragina, u Sovjetskom Sa
vezu - talijanske novine piu - izbila su dva trajka u tvornican auti u Gorkome i Toljatigradu, i to radi nestaice
neki iveni namirnica. Poslin itan da ruske novine to
demantiraju.
U Afganistanu se estoko petaju. Ubojstva, otmice, vu
lkani, potresi! Taerovica se izvinjava Italiji zbog ponaanja
ingleki navijaa koji su posli utakmice cilu no ludovali i
torinske ulice pritvorili u teatar nereda.
Atroke picalija!
Vidija san na izlog jedne minjanice kurs valuti. Na di
nar minja se jedan prema etiri. Za sto ijad dinari dvajst i
pet ijad liri. U druge minjanice, govoru mi da je jo gore,
ak gre do jedan naprama pet.

Nisan krt ovik, ali ini mi se da je sve strano skupo.

Narane od ijadu esto do dvi ijade liri.
Pa to je osan ijad dinari kil!
Limun osansto liri, ijadu i ijadu i dvista!
Faolet dvi ijade liri.
Sve je puno skupje nego na spliski pazar.
Banke na kojima se prodaje riba straj te pogledat. Sipa
pet ijad liri, muzgavci sedan ijad, pas sedan i po ijad,
tunj osan ijad. U nas osan ijad dinari, u nji osan ijad liri.
Najcinije su, dakako, srdele - 1500 liri kil.
Pri dvi godine pisa san reportau iz Barija i iznija cine
sa tamonje trnice. Reka san: da je po trabakulon i na
punit ga voa i verdure pa prodat u Split, ovik bi posta
Rockefeller.
A sad da Rockefeller pribaci dva trabakula verdure i ri
be iz Venecije u Split, raspa bi se, posta siromaj.
Pri je u Veneciju turistiki meni po lokalin bija ijadu i
dvista, ijadu i po liri, sad je najciniji sedan ijad.
Utroje smo obidvali u jedan restoran ka na "Ero" - ni
boji ni gori - i izili smo tri pate ute, jednu porciju bakalara, jednu porciju sira, jedno slako, boicu vina i mi
neralnu vodu, i platili - a biste rekli?
Nita manje nego trideset i pet ijad liri! Odnosno sto
etrdeset ijad dinari. A ostali i gladni i edni.
Za skromno ivit jedan dan vanka, spavat u skromni
otel, triba oviku pedesetak ijad liri. Bez toga nemojte va
nka noson povirit!
Trevija san i jednoga naega Splianina, kapetana, ko
jega je brod akvetran u Veneciju. Pria kako mu je go
spodar od kumpanije svrija u preun; imbroja je dravu
desetak miljardi liri, a posada - sve Jugoslaveni - sad gu
ta u Veneciju boga svoga. Stojidu na brod, kuvadu, jidu
i piju, a plaa kuri.
Pria mi kako je jedanput, pri dosta godin, u Veneciji
estoko strada. Dola mu je ena i odvela ga je u otel "Danieli".
Mislija je: niki stari otel, nee bit skupo.
I njanci mu nije bilo puno drago, jer mu se parilo da je
spava u muzej. Opalilo ga je za spavanje onda, onda -e
trdeset ijad liri!

Kako smo ba prolazili mimo tega otela, za kurjoitad

ili smo pitat koliko soba!
Nije puno. Sto sedandeset ijad liri na no.
Ne apartman, nego obina dvokrevetna soba!
- A je li ujutru dajete i kafu? - pita san recepcionera.
Drage su mi litnje postole od paga. Vidija san jedne li
pe u izlogu. Dvadeset i pet ijad liri! J u t o sto ijad dinari!
Ve san bija uliza u butigu, a Ive Periin me potega za
rukav: "Stoj! Di e!?"
Poza obida ona se ostala vrtit, a ja san motorinon skoknija do vapora malo ubit oko. U kabinu vrue. Sunce
uprlo. Vapor gori. U pet minuti vas san bija u jednoj vodi.
Davilo me. Tuira san se i ia sest u terminal, juto kraj
vrat, da me tue korenat. Oko pet uri poza podne pronala
me di sidin na kolonu isprid broda i odvela jopet u grad.
Nestalo mi je duvana i kupija san katulu panjuleti.
Ijadu liri. I njima je duvan kreija!
Zaluta san u kalete i jedan Venecijanac, dotore, koji
me izveja na Trg sv. Marka, pria mi u s p u t da Venecija
jema samo sto ijad stanovnika. A ako jon se raunadu i
Metre, koje sa Venecijon inu jednu opinu, jemaju dvista pedeset ijad. Venecija i Metre skupa - manji su od
moga Splita!
Niki dan su jemali plebiscit oedu li se razdvojit u dvi
komune, i veina se izjasnila za integraciju. Ali to su za
me dva mista jer svetog Marka ne priznaju u Metre, njijov patron je sveti Lovre.
Preorjentirat carinike
NEDIJA, 15. lipnja
"Tintoretto" nas je iskrca u Zadar. Dok smo plovili iz
Venecije prema Zadru, sitija san se da san pri pedesetak
godin sa talijanskin brodon "Francesco Morosini" plovija
iz Splita u okupirani Zadar. Mater me vodila u verc. Pu
tovali smo etvrton klason, cilu no sidili smo pod provu
na drvene banke. I u Zadar me kupila kouju s patenton.
Prvi p u t san u ivotu vidija patent i potiza san ga gori-doli
dok se god nije pokvarija! Istukla me radi tega!

U carinarnicu stojin u filu sa boron limuni i boron

deterdenta. Carinici ne gledaju, sve puaju.
Vidu judi koja je ura!
U ovome jednome danu u Veneciju vidija san a je to
devalvacija. Nije devalvira samo dinar, devalvira san i ja
ka turista, ka kupac. I to puno vie od
30
posto.
I posli ovega sve me straj da edu carinici jemat puno
manje posla. Tribat e puno nji preorjentirat na nove za
datke.
UTORAK, 17. lipnja
Puno me drago da san bija u Veneciju. Ova 2 dana
posli Venecije pari mi se da je u nas sve cinije, da se sve
dili mukte.
Izi san gula, popija dva deca i platija pet ijad i dvista
dinari. U Veneciju bi platija pet i po ijad liri gula, onda
stol ijadu, servis ijadu - dakle, najmanje sedan-osan ijad
liri.
I sad mi nikako jedna stvar ne gre u glavu.
Sad edu Talijanci u nas mo marendat za ijadu i po
liri. Sad smo mi za nji i sve furete postali jedna puno je
ftina zemja.
Nije poteno da jedan njijov gula vridi koliko etiri
moja!
a ja tamo izin gula, oni meni izidu etiri gulaa.
Asti Gospu i tega pariteta!
Da mi je trevit Periina, sad bi ga ja pita nike stvari. Da
nismo ili puno oto?
Dosad san ja guta kad bi se fureti tuili kako smo
skupi. Kad bi furet u koji na lokal platija boicu vina
deset ijad dinar i plaka kako je to skupo, ja bi omar, za
dipet furetu, popija dvi boice.
I govorija bi u se: "a dolazi kad ti je skupo? Stoj do
ma i loi!"
Sad edu se s malin pinezima u nas razbacivat ka pi
jani miljuneri.
Nije mi to drago. Nikako mi nije drago da smo mi jeftina
zemja.

SRIDA, 18. lipnja

Iz Italije san vuka limune, a danas po butigan limuni
koliko oe. Ista cina ka i tamo. U nji osansto liri, u nas tri
ijade dvista dinari. Lira eter dinara. Jutik!
Gren doma u podne i vidin u samoposlugu isprid moje
kue veliku guvu. Uzbuenje. Jednu jaku, debelu enu
milicioner i jedan momak nosu priko ulice u ambulantu.
Ispali jon postoli. Bosi je nog.
Skoili likari i sestre. a je, je li mrtva? Jema bi da nije.
a je bilo? A nita! Doli su deterdenti. Velika navala.
Bitka za deterdenti. Ostala je bez zraka, poela se trest.
Svadila se sa milicioneron, uzbudila i pala u afan.
Mladi milicioner se vratija iz ambulante; vas je upotan,
skida kapu i tare znoj. Sad se on trese. Pripa se da ena
ne umre. A on se s njon uvatija.
Ola a san pogodija donit deterdent iz Venecije! Ne triba mi se tu po filan i padat u afane.
Sad, ne bi ja pa u afan i da niman deterdenta.
Isto ja ne razumin koja je to tragedija ostat bez deter
denta.
A da nae ene nisu postale preve komodne? Bit edu
se malo i razlinile.
A nije lake oprat robu i pijate na ruke nego se tu u
filu?
Evo da devedeset posto dananji domaic ne zna a je
to luija.
ETVRTAK, 19. lipnja
Uvatila me kia. Prva lipa litnja kia. Guta san okisnit.
Doa san doma vas mokar. eter-pet dan lita i ve me i
lito tufalo.
Pari mi se da jema dosta fureti po gradu.
Kad e jesen da ji ne gledan?

JAHTA U IBENSKOJ LUCI

ZADNJI DANI LIPNJA
Koliko san puti uz koju stranu jahtu u spliskoj luci
- dok gospodar sidi u salonu ili oto tende na krmi, a slui
ga konobar i toi mu bibite - slua komentare naega svi
ta koji bi se uvik sveli na zakljuak: jo da su meni tvoji
oldi a moja pamet!
Na ovik je pametan, on ne bi minja svoju pamet, sa
mo bi vazeja jahtu. Bit u koji put i ja tako promislija. Ja
hta je vrhunac guti. Maksimalni standard. Ono zanje a
ovik more poelit.
U ivotu nisan plovija jahton. Samo gajeton na vesla,
a u zadnju dvadesetak godin i dikojin motorinon. I gos
podar motorina oli bi bija ufitik oli bi inija partu od
komandanta. I in bi seja u motorin, omar bi poeja: daj,
dodaj mi onu kantu! Izvuci konop, vei sidro, otvori bukaportu, pogledaj ispod prove...
I okad se ukrca dok se ne iskrca, uvik mu triba nito
dodat, skoit, pogledat, skupit, zavezat, kalat, dignit, otvo
rit, zatvorit; minut te ne pua na miru.
I zato, kad me ko zove da gremo motoron u itu, omar
postavjan uvjete: nemoj vodit o meni konta, ponaaj se ka
da mene nima na brodu, nita neu dodat, dignit, otvorit,
ni zatvorit. ini fintu da me ne vidi, da me nima, da san
zrak; mo po meni gazit, tu u me, nima me, osin kad se
bude jilo.
A na jahtu nikad nisan bija. Plovin na jahti.
Gren na veliku ditu. Sve do Trsta.
Lipo mi je. Sidija san uru vrimena u ezlongu na palubi
oto tende, pijucka kafu, puija, gleda kroz kanoal! Obu
ka san kratke gae i suna samo noge, da mi uvatidu malo
kolura. Mudante mi viridu dva prsta ispod ga, ne volin
one male francuske mudante, stisnu me, friaju...

Kad me tufalo sidit na palubu i gledat kroz kanoal,

spustija san se u salon, pija bibite i tija libar.
Kogo je puno dobar. Ispeka nan je za obid janjca i kumpliri u krovadu, bilo je salate i faoleti, sira, roade i
lipoga vina.
Poza obida san i zaspa dvi ure u svoju kabinu.
Puno mi je lipo, ba ka na jahtu.
Ovako je poelo.
Spliski konzul u Trstu dotur Vojko agar doa je u Split
svojon jahton.
- Amo a! - govori mi.
- A di? - govorin ja.
- Put Trsta! Di oe!
- A triba li a radit?
- a e radit?
- Ne triba dizat sidra, bacivat konope, dodavat?
- Ma kakvi!
- Prat pjate?
- Jesi li lud?
- J e m a li koga?
- Kako niman!
- A kamarjera?
- I kamarjera!
- A jema li bibiti?
- Normalno da jema!
Vazeja san samo kratke gae i za priobuku dva para
mudanat i bive. I partija.
Ka da san u more upa
Napustili smo spliski porat oko podne. Mornar je za
nas dva pripravija stol u salonu. Omar smo obidvali, slako
izili, akulali, pijuckali i ja san se omar povuka malo poinut.
Posli poinka gren se u kondut popiat. Niki moderni
kondut i ne znan kako se pua voda. Upren u botun i ponen kalavat boge i gospe.
- a je, a ti je? - uja me agar.

Izaa san iz zahoda mokar ka da san u more upa.

Umisto uprit u botun, povuka san ruicu i tu me ciloga
okupa.
Mornar me ozaeja gae i maju i stavija suit na krmu.
Prid ibenikon uvatilo nas je malo mrtvoga mora i
bacivalo nas s bande na bandu. Nikad mi nije more nau
dilo, ali isto me poelo tufavat.
Udrija san se u kolino. Malo mi je i oteklo.
a mi je ovo tribalo?
Jesan li moga ka ovik sad po Splitu etat! Da san
osa doma, sad bi ja popija kafu ispod Prokurativi, sidija
po ure i onda se priko Pjace uputija put mula. Zva san i
anta da dojde s menon na jahtu. Nije tija. J e m a je prav.
Ka pametan ovik.
Pri vengo su s jahte bacili konop, skoija san na ibe
nsku rivu. eka san ga u bufet za ankon.
- Oli nima vina na brod? - govori mi agar.
- Jebi ti vino na brodu, zaelija san se anka!
Nima za me broja
Jema i godin da nisan bija u ibenik, pa ga sad otkrivan
ka novo, fureto misto. Naresta je, produija se, prolipa,
diga se pod nebo sa neboderima, ali meni ka da fali stari
teaki ibenik, judi snani, crveni glav, konobe, betule.
Meni najdraa Masna ulica sad je postala Zagrebaka, a
di je bila otarija Marije Vatavuk, koja bi uvik prisolila gi
rice da se ovik slaje napije, sad je butiga o postoli. a in
je udrilo u postole! Svud samo postoli, postoli, a kad gre
kupit postole, ne mo ji na oli u najbojen sluaju, i kad i
najde, nema tvoga broja.
Raspitujen se po ibeniku za par judi koje san volija.
Svi su umrli. Kraj Gradskoga muzeja sitin se barba Boe
Dulibia. Koji je to bija erudita, enciklopedija Dalmacije!
Sve a si ga pita, sve je zna, a skroman, jednostavan ovik.
Pari mi se da u ga sad trevit sa po kila jabuk u najlonskoj
bori.
I stari otel "Krka" koji mi je bija jedan od simbola i
benika pritvoren je u kancelarije. Samo je osta tekat i
restoran. Ko zna di sad ibenani na karte igraju?

Proa san kroz ardin, proeta po Pojani.

ibenik je jedino misto uz more koji nima pjacu nego
pojanu. I jemadu stube misto skal i skalinadi. U ibeniku
se ba odrava Festival djeteta. Gledan repertoar, moga
bi po na koju prestavu. Ali koju kad jema pet prestav u
jednu veer? Koji mostrum od festivala! Zanja poimje u
jedanajst uri.
Nita ne razumin: diji festival a ponone prestave?
Lipo predveerje. etan uz Rivu di je akotano nikoliko
turistiki trabakuli.
Ka na kriu
Potien agara. Omar amo jist. Neu na jahtu. Ou ve
erat vanka, u lokal, meu sviton. a emo mi dva sama
izolirana u salon, ka dva tukca? Judi od svita koji plovidu
jahton kad kod dojdu u porat, uvik veeraju po otelima.
Poza veere irajemo uz Rivu. J e m a n dojam da se i
benik napokon spustija na more. Ispred "Krke" svira mu
ika na razglas, sve se ori, prolazidu tonobili, prdidu motorbiiklete...
agaru se ve spava. Ziva. Mornari su ili davno le. a
u, di u sam? Gren i ja u kabinu pa u itat. Muin se ka
Bertoldo na kriu.
Najpri me vrue, fali mi arje pa sve rastvaran. Ali smeta
mi muika, smetaju mi motori.
Svit prolazi. ujen razgovore. Niki se raspriali na entadu. Gredu mi na nerve.
Udunjan letriku. Ali svitla s rive mi dopiru u kabinu.
Jopet sve zatvaran.
Sad san ka u kaldaju. En ti gospu i agaru i njegovoj
jahti! a me zove na jahtu kad njanci nima erkondin!
Jopet pokuavan itat. Riva se smirila. Mirno je. Dre
mi i kripje posteja. Bit e malo bave s mora.
Poelo mi se spavat ali ne mogu zaspat. Zatvorin li sve,
fali mi zraka; otvorin li - svitlost probije.
Mislin se: kako bi bilo skupit se i ute? Bit e sigurno
koji noni autobus za Split. Kako e ute bez se oviku
javit. Ujutro kad se probudi a mene ne najde, pripast e se.

Najboje mi je pisat. Sva sria da san u boru donija no

te i lapi. I evo pien.
Poelo je i sviat. Bit e prolo tri bota.
Evo, sad se u Split anto diga i stavja kuvat brujet.
Koja san ja mona! Jesan li sad moga doma spavat. a
mi je ovo tribalo?
Nije ni jahta ono a san ja mislija. I jahta je jedan trapac.
Razdanilo je. Riva je oivila. ujen jopet vanka glasove,
dozivanja. Prvi ribii bacili su tunje. Otvorili su se bufeti.
Budin mornare, budin Zagara. I ve drin boru u ruke.
- A a e ti bora?
- Kako a e mi? Gren doma!
- A nee do Trsta?
- Neu njanci do Zadra.
Popija san kafu i u sedan uri uvatija autobus za Split.
Susret u autobusu
U zanji as, kad je autobus ve jema krenut, sa velikin
kuferon upala je jedna mlada crnka.
Sila je kraj mene. Moli me da jon kaen kad budemo
blizu Primotena.
Mislija san da gre u Primoten na litovanje. Gre radit.
Pria mi da je ugostitejski radnik, zapravo jo ui, a ovo
jon je sad praksa. Iz nikoga je sela blizu Drnia.
Otac jon je radnik u kamenolomu.
- Jesi li donila kostim za kupanje?
Potvruje glavon i smij jon otkriva lipe bile zube.
- A zna li plivat?
Opet potvruje glavon, i die kratke bile bive koje je
na njutu maala malo od patine dok je, sigurno jutros u
prii, patinala crne postole.
Samo boji se da nee jemat vrimena za kupanje.
Svakog petka morat e nazad u Drni. Ima velike dru
tvene obaveze.
- A a je? Oli si ti sekretar Skoja?
Kad je autobus sta u Primoten, dala mi je ruku.
- Sritno, divojko! - manija san za njon.

Nikad neu jahtu kupit

U devet uri ve san bija u Veli varo i sa anton jija
brujet od pari.
Prian antu koji san trapac od juer uinija.
- Neka te kad ti vrag nikad ne da mira! A ne more po
k vragu Trst, agar i njegova jahta! Jo ste i mene zvali?
Nuti boga, a biste me bili privarili!
Jili smo vanka u dvoru, a eto ti poera i daje antu dvi
doznake od pinez. J e d n a na etrdeset, a druga na osandeset ijad.
Ja san potpisa primitak.
Koji su ovo pinezi, za Majku Boju? Ne zna ni poer,
ne zna ni anto, ne znan ni ja. Pie samo na doznaku da
je od Socijalnoga za borako-invalidsko osiguranje.
- Dosad ove batude nisu avali. Ovo je nito novo?
- Bit e ti ovo a si oslobodija Trst - govorin ja antu,
koji je tamo pod Trston i ranjen od gelera.
- Zajebaji ti, mali, zajebaji, ali je ovo lipa batuda! J e m a
ovod za sedandeset litar vina. Neemo mi pod ovon dravon bit ni gladni ni edni.
Isto mi nije aj a san uinija ovi trapac do ibenika.
Oslobodija san se jedne iluzije.
Nikad neu kupit jahtu.

VELIKI SU PUTI OD SPLITA DO OLTE

UTORAK, 2. srpnja
Lito je. Svak putuje, odmara se, godi ivot. Triba se micat. Triba ivit. I ja san se da u velike vijae. Prolu nediju
bija san sve do olte. Smijete se. E, do olte? Ka da je
olta blizu?
Koliko san putova do olte, komodno san moga do u
London.
Interesantno da je olta Marku Maruliu pri pesto godin bila blizu. U jednu svoju poslanicu je pisa kako mu je
skoknit do olte do svoga kuma u Neujam as posla. I to
leuton na vesla.
Sa gajeton na vesla odija san pri pedeset godin sa pokojnin ocen svitlit pod oltu. Nije bilo daleko.
Pet vesal - manje od dvi ure.
A sa nain moderniziranin pomorskin saobraajen prilagoenin potriban modernog vrimena ja san se niki dan
do Maslinice vozija dvi i po ure.
Prolo me uas. Nisan ni uliza na brod, a trojica su ve
sidila, miali karte i ekala etvrtoga.
Kad po svitu judi putuju feratan i reoplanima, itaju foje i urnale; kad putuju vaporima, itaju libre, a nai kad
putuju, igraju na karte.
Akuava san, inija duge napolitane, batija san, striava, akuava trice i ae, ija karige i do Maslinice se tufa
i igrat.
Bidna olta, koliko ju je "Jadrolinija" odaleila od Splita!
Pria o butigi
I kako to: nima vie vikend biljeti?
Pri, kad nije bilo vikendi i vikendic, na alterima su se
prodavale vikend-karte. Zanji godin, kad od vikendic disat
ne mo, vikend-biljeti su ukinuti?

Maslinicu san naa pod okupacijon; pusti karabinjeri,

crnokoujai etadu po rivi sa kandijan u ruke. Reiser
Lordan Zafranovi snima svoj novi film i za potribe filma
kaetira je kue, nadogradija pode, od kartuna diga nove
zide i mirine. Sve oltane pritvorija u statiste. Ne gre se u
poje, ne lovi se riba - snima se.
Jedva san pronaa u dnu vale butigu u koju neizostav
no svratin kad dojden u Maslinicu. Jedna puno, puno smina butiga! Pri jedno dvadesetak godin diretur svi oltanski oteli pok. anto Rui priredija je okrugli stol sa stra
ncima koji su litovali u Maslinicu. I svi su se bunili da je
taka butiga sramota za turistiko misto, a onda je skoija
jedan beki likar, pametan ovik, koji je u s t a u obranu
te butige. Za njega je to najlipja, najinteresantnija butiga
na svitu. Oni koji je cili svit obaa nidir taku butigu nije
vidija.
Sve a ovik triba, sve si moga kupit u tu malu katulicu
od butige. Uvik je bilo dvi vrsti manistre, angriza, cukra,
kafe, mortadele, dvi vrsti panjuleti, uferini, a koji put i
kruva, ako si se dan unaprid priplatija.
I meni je ta butiga bila draga i siala me na drage butiice u Velome varou u kojima su ribari dizali spizu na
libret.
Po ovakin butiican kupuje se ono a ti nuno triba;
po velikin samoposlugan kupuje se bar trideset posto nepotribni artikli. Ovako mala butiga bila bi u skladu i sa
mirama tednje.
Butiga je ostala ista, a isti su ostali turisti i vikendai.
Deset me nji fermalo i nagovaralo da piem kontra te bu
tige. A ja ne mogu.
rtve vikendic
Ne ti problema ako vikendaima koji lituju u Maslinici
triba dva puta na nediju skoknit do splitskog pazara. A
onda, ko jema vikendicu, san je sebe osudija na to da za
svaki vikend mora na vapor vu puste bore, gamele, me
tle, rusake, demejane. Kad gledan vikendae, uvik iznova
zafalijen Bogu a me skrojija ovako pametnoga pa mi ne

triba, kad gren na vikend, nita sobon vu nego samo sta

vit mudantine u ep.
Ko jema vikendicu, ti je sebe osudija da do smrti putuje
uvik u isto misto, u istu valu, a nan koji je nimamo otvore
ni su po cilu godinu svi oteli, ekadu nas kogi, kamarjeri,
sobarice, bazeni...
Ne bi nosija na vija dvi bore zeja i bocu b u t a n gasa
za est vikendici
Oli ove zadnje dane nestalo uja. Svit se uzbudija: uja
nima!
Friga se mene da nima uja. Jin u otel. I ena mi ne tri
ba kuvat.
Niman ni kafe.
Kafu pijen u kafanu.
Oli tako ne moredu ivit i svi oni koji jemadu vikendice?
Prodadu vikendicu i moredu bar 10 godin po otelima
godit.
Sritna punta
Da me odrebati sa snimanja, da mu ne smetan, Lordan
me aje da se gren kupat, i daje mi i tunju pa da provan
ulovit kojega fratra.
ak mi je da komad rva. I kaza mi je potu. Na drugu
puntu.
Poslua san ga. Bacija san tunju i kupa se.
Za obid se vraan u otel. Vraan mu njegovu tunju.
- Jesi li a uvatija?
- Ne mo bacit tunju, vitar pue.
- Onda nisi nita ulovija?
- Deboto nita!
Gleda mi u najlonski saket - u n u t r a komara od kila!
- Da me vitar pustija, uvatija bi pet-est.
Popizdija je. Ne viruje da san komaru uvatija na poicjun di me on posla.
Ozbiljno se jidi. Ne more snimat. Upropastija san mu
dan snimanja.
Ni miani ne viruju da je uvaena komara.
Dolazidu je gledat ka muzejski primjerak.

Dok san se kupa i lovija, uza me se sunala jedna mala

Njemica. Bila je sama. Jemala je samo male mudantice,
a gori nita (je li se to ree toples?). Ni mi mrzak toples, u
prvi trenutak samo je prikriila ruke na prsi, pokrila ie,
ali je brzo zaboravila i spustila ruke.
Potvrdija san glavon da odobravan njezin postupak i
reka jon:
- Sehr gut! Danke!
Kad se mazala picbuinom da boje pocrni, ostavi san tunju i opra ruke, nada san se da e me pozvat u pomo da
je malo namaen. Zaludu san eka.
A kad je zagucala komara i kad san skoija i poeja
je istizat, skoila je i moja mala. Pomogla mi je (inija san
fintu da mi pomae). I kad se komara praakala na ali,
mi smo skakali i jubili se.
Lik kontra raka
Interesantno da je posli tega pokazivala vie interesa
za komaru koju je sa svi stran razgledala, nego za lovca.
Uvridila me.
Poza podne san se vrtija po mistu. J e d n a draga gospoja
pozvala me u vikendicu na gavune. Popija san i po litre
gustoga oltanskog vina puna tanina. To taninozno vino
po ricetan japanski strunjaka spreava rak na rivima.
Popija san jo po litre da se zatitin.
Do vapora zvali su me jo u dvi kue.
Vazeja san lipu preventivu i dobro se zatitija od te vrs
ti raka.
ena me doekala:
- Dobro si pocrvenija!
- Di neu kad san sta na sunce.
- Okad sunce tako vonja po bavi?
Dok smo za veeru jili komaru, mislija san na moj ma
li toples. Da ona zna ko mi je pomoga, progorala bi jon
komara.
Bila je slaka ka cukar.
aje me da gren lovit na ti isti sritni poicjun. Ia bi ja
i daje da znan da e me ekat.

ETVRTAK, 4. srpnja
Bija san u zabludi, pripa san se puno vie nego a je
tribalo; zapravo, nije se ni uope tribalo pripast. Protija
san niki dan izjavu jednoga naega uglednoga ovika da
e u ovoj godini standard realno opast za 5 posto.
Malo. Nita. a je to 5 posto? Devedeset i pet posto
dosadanjega standarda nan ostaje. Tu 5 posto realno
neemo ni utit.
Koja san ja mona? Oekiva san, brat bratu, tridesetak
posto. I vie.
A pet posto je ala. Pet posto je za malu dicu. Bonbon
manje. Pet posto nije njanci jedna nova bua na kaiu. A
ja san zaludu 3 nove napravija bue.
Nego, straj me jedino da nije u novine bila tamparska
greka. Da nije slagar ufalice izostavlja nulu? Udrija 5 misto 50 posto?
Ni to nije mogue! Bilo bi preve!
A i nisan vidija da je izala ispravka.
Sino san s jednin prijatejen koji ive u inostranstvo
eta po gradu. Bili smo na 2 - 3 mista, da vidi kako na
grad ive.
Terace, bate, restorani, bufeti, peenjarnice, evabdinice. Svuda sve puno. Po bufetima i evabdinican stoji
se u file.
- Nima ovega na svitu - govori mi prijatej. - Nidir nima
guvi pred ankovima.
Sve puno Napoleoni
Da van kaen iskreno, ni meni nije to ba sasvim jasno.
Dimi vanka do bota, a ujutru u 5 se die, vozi kamion,
riava spise, ini nacrte, vodi knjigovodstvo. ilav je na
mladi svit. Napoleon je spava samo eter ure na dan. U
nas sve puno Napoleoni.
Od noi su vanka, ujutro radu, poza podne se kupadu.
Moj prijatej mi govori da u sva mista na svitu, od Mila
na do Berlina, Tokija i Moskve, poinju radit u osan i u
devet uri pa jopet svi gredu rano doma, da budu sutra od-

morni, friki na poslu. Izlazi se vanka jedan, dva puta na

nediju, i to petkon i suboton, kad se ujutro ne radi.
Gospe moja, koji je to lini svit! Koje krepaline!
Na radni ovik uveer nikad ne bi lega; ako je doma,
on e ekat i film koji poimje u deset, u deset i po; ujutro
se digne u pet, radi do dva bota i uspije se jo okupat i
uinit koju faturetu.
Dok san bija mlaji, i ja san sta vanka dokle kod ne bi i
zanji lokal zatvorili. Kako mogu po doma spavat kad su
lokali otvoreni? Koji bi ja to onda bija ovik?
Sad san malo ostarija pa, kad ujutro moran radit, onda
uveer malo jin, pripremin se, rano gren spavat. J e s a n
li uveer malo prikardaija, dva dana nidsn sposoban za
makinju sest.
A mladi ovik je ilav, more radit i trapacirat.
A kad ga stisne, kad se izmori, gre desetak dan na bo
lovanje pa se poteno odmori, voga i jopet iznova.
Tako jopet produi 2 - 3 miseca, onda gre na godinji.
PONEDIJAK, 7. srpnja
Puno me drag spliski festival vedri noti, samo mi nije
drago 5 - 6 dan pri nego pome i 2 - 3 posli nego
svri.
Navika san prid podne sidit u ladovinu ispod Prokurativi, pit kafu, tit novine, a poza podne se pripomistin isprid
"Belvija" da me ladi bava s mora. I lipo mi je dok ne pome
izgradnja pozornice. Po cili dan klapadu mlati, miedu e
ljezne katrige i nike tube, zavidaju, odvidaju, bubaju, kla
padu, proizvodu umove koji mi gricule inidu.
Kad su to uinili, onda provaju mikrofune i cili u boga
dan viu: OSAM, OSAM, OSAM...
Normalan ovik ne more to izdurat.
Ali zato kad pome festival, gutan boga svoga.
Sve etiri festivalske veeri sidija san u "Belvija".
I sve etiri veeri jija san pata utu na pome.
U razmaku od tridesetak godin, bar san
30
puti u
novine napisa i trista puti kamarjerima reka da je sramota
a se u ni jedan na otel nikad nije skuvala ta manistra

na pome. I sad posli trideset godin "Belvi" me demantira.

in san se pojavija, tre mi ef sale, tare ruke i veselo mi
govori: - Jemamo manistre na pome!
I tako san vrtija pagete na perun, maava se po kouji
i slua ovogodinju produkciju pismic. Drag mi je ovi na
festival jer jema nito od puke fete, od derneka, samo
falidu janjci na ranju i da se toi vino iz baav.
Sidin, sluan, pagete vrtin, a prolazidu puste mlade
ene: lipo, festivalski obuene, vrtidu se gori-doli ugane,
oi in svitlidu i tako su uzbuene da pari ka da e svaka
nastupit i pivat na pozornicu.
Kako je piva i Boris Dvornik, to se iz svoga dvora u Velome varou na Prokurativu spustija i ribar anto da dru
ka za svoga prijateja. Puno se lipo uklopija u festivalski
timung. Zanju veer skuva je veliku teu brujeta i donija
u "Belvi" za poastit kamarjere. Vidi se da jema mota,
da je ovik od svita koji zna a je red. Pofalija je otelske
usluge, a nije zaboravija podilit i komplimente eni koja re
di kondut, kako ga dri isto, kako joj je zahod puno juzak
i kako se on u nje guta do popiat.
Krabila se od srie kad ju je falija, i kaivala mu je tavele koje da jemadu niku tvorniku greku, inae bidu
bile jo sjajnije.
- Puno van je lipo, pari van kondut paticerija.
I ovi njijov dijalog u zahodu za me je bija najimpresivniji
festivalski dogaaj.
eta ta ga kamere nisu zabiljeile!

SKITNJE PO RAJU ZEMALJSKOME

PETAK, 11. srpnja
Boje i u Raanj nego na raanj. Deset je uri ujutru.
Sidin na jednu gredu ispod jednoga velikog bora i mislin
kako nije prikladan naziv Raanj za ovaku zelenu valu.
Ne ujen cvrka. Oblano je, a pue maestral, vali se
rasprskavaju i pinu po crnin krapan, a bori u vali dru.
Teke grane velikog bora, oto kojega sidin, vezane pagon, kripju.
Ne znan jesan li ikad bija u ovu uvalu oli me je prvi put.
Slika, vonji, zvukovi - sve mi je dobro znano.
Na alu jedna ena isti karpine. Pijat od late i petest crveni karpunii.
Okolo brodi, motori i gajete. Debeli ribar u modru maju
pribire mriu. Skae s broda na krapu.
Jak, teak, a lagano je skoija. udin se kako jema
crne picaste konate postole s uzdignutim puntan, ka u
Robin Hooda. Penje se putejkon i po estu, po motu vidi
se da je navigava, da mu je puna pipa New Yorka i Hong
Konga.
Vitar je forca.
Jedno dite je zaplakalo.
Bati niki dizel-motor.
Onda se sve smiri i nita se ne mie. Ka da gledan fo
tografiju.
Stari ribarski porat pritiskaju vikendice.
A la Strauss
Uglavnome su jo zatvorene, zakljuane, jer petak je,
gospodari su na radna mista. Po podne e navalit. Sa novogradnjan sto vikendic - sve spliske oznake. Graene za svoj
gut, svoj komod, svoj mir. Nikor ne afitaje furetima.

Malopri, sputaju se u valu, povirija san u malu butigu.

Nima ni kafe ni uja ni deterdenta. Prodava, anto
se zove i omar me drag, objanjava da su sve raznili Spli
ani.
Fureti ne dolazidu. Samo se ovod instalira jedan debeli
njemaki ministar koji piza sto pedeset kili, a kad dri di
jetu, onda pade na stotrideset.
- A da nije Strauss?
- Bogami nije Strauss, nego nikako drukije. Sve isto,
bit e a la Strauss jer mu je drago i popit i izist. Puno
fini i dobar ovik. Ba je javija da e sutra do. U jedan
dvor je namistija prikolicu - cilu kuu, skinija jon je kola,
zgradija uz nju bokun komina pa pee ribe i pije crnjak.
J e m a ovik puno visoki tlak, ali kad dojde u Raanj, pade
m u na po.
Kunferi ga Raanj i betima kad ga zovu u Njemaku.
Zna ujutro skoknit reoplanon i uveer ve pe srdele na
svome kominu.
Rauna se da je on peti ovik cile Njemake. anto ne
zna njemaki, ministar ne zna rvaski, ali se isto lipo, esno razgovaradu na ure i ure. Svak govori svoju i sve se
razumidu. A ena mu tamo u Njemakoj gre po naim lo
kalima i butigan i ui kurs rvaskoga.
Kad lica o pijat zazvoni
U butigu san kupija jednu bocu staroga postupa. Ugle
da san je osamjenu na najgornju kanciju. Poua bi je
ovod ispod bora, ali niman kavatapi.
ena je oistila karpune i sa pijaton isprid sebe gre ka
da nosi sveto otajstvo.
Mir. Samo bori dru.
Iza kamene ribarske kue isprid koje sidin dopre mi no
vi zvuk: lica je takla lateni pijat. Po ritmu te muike, lice
i pijata, znan a se dogaa u kuini.
Stari dida (more bit i baba, sve isto) sad u kuinu jide
panibrod. Dre starcu lica u ruke i, dok je prinese usti
ma, polak se po njemu prolije.

Polagje zvoni. Bit e ostalo jo malo juve pri dnu. Je,

stari je zakaja, bit e ga zakakja papar koji je osta pri
dnu.
Uini mi se ka da ujen i enski glas u n u k e mu, neviste
- a li?
Kori ga a je goluast. Ne srni on papar! Oe li mu dat
mul vina? Da mu ga nesriknjica ne privodni. Uvik sta
rcima privodnu misto da in dadu cilo.
Nu ti boga... nidir je drobilica poela mlit stine. Uz no
vogradnje zastruu lopate, mia se cimenat. Gre mi na
nerve.
Niman mudantine. Na alo di je ena istila karpine
okupan se u mudante.
Sve mi se ee deava da dolazin doma bez mudanat
oli sa mudantan u ruke. eni san posta sumnjiv.
SUBOTA, 12. srpnja
Ako san ita uinija, napisa u ivotu, onda san to uinija u ova dva vrila litnja miseca. Kad sunce pripee, judi
se potidu, tonobili pritisnu, fureti navalu na brode i va
le postanu tisne, ja dignen ruke od moje Dalmacije, od
njezini koji i vali i prepustin je Njemcima. Zatvorin se
u sobu, radin i tek prid veer izajden se vanka proetat i
veerat.
A evo, sad smo upo srpnja miseca, usrid lita, a ja se ne
mogu u sobu zatvorit i radit. Jeman sve radne uvjete, pri
par godin san i erkondin u sobu uveja, ali vrag mi ne da
mira, u skitnju me tira.
Rano svie, rano se dien, pien uru-dvi i biin vanka,
ka da me ko eka.
Niki dan ujutru proeta san do mula, sija isprid termi
nala, pijucka kafu i gleda turistiku guvu. Miljarde kufe
ri. Kuferi u svima pravcima. Kuferi koji plovidu moren,
kuferi letidu nebon.
Alergian san na kufere (i sve prtljage), a judi se sve
vie u kufere pritvaradu.
Tiska guve, ambalae; okriu se veliki grubi kamioni,
hladnjae-mesarnice, piturana lata, unezvireni svit, ki-

can, potan, pospan, krvavi oiju. Gredu na Jadran. Koji

su trapac uinili od Subotice do Splita! I sad ve dvi ure
ekadu na kraju kolone. Moredu ekat i deset uri dok i
dojde red na trajekt se ukrcat.
Njoki i paticada
Putovat pod ovin suncen, po ovin cestan, glavu nosit u
torbi, patit, trapacirat i onda nakon svega deset uri stat
na tome bojemu suncu na mulu i gledat porko more.
Gredu na Bra. Koje ji to naslade ekadu na Brau da
in refadu cilu kalvariju?
Onako bez obaveze, sa rukan u ep, ukrca san se u
trajekt za Supetar. Oni su ostali. ekat edu drugi, trei,
etvrti trajekt.
Trajekt ka ipak pun. Niman di sest. Stojin uza ank.
Momci se oko mene tiskadu, vinjake lou. Malo vaja, je
dnoj eni se kukuja, ublidila je. Biin vanka, na palubu.
Ni ovod nima mista. Vitar me kolpaje.
Kad san ve doa do Supetra, navratin i do "Kaktusa".
Kad san se naa u ladovinu bara, parilo mi je da san se
priporodija. Popija san kafu i bibit.
I brzo je dolo vrime od obida.
A za obid dalmatinski specijalitet nad specijalitetima.
Pisma nad pismama. Njoki i paticada.
Sa njokima koji e se ovega lita skuvat po dalmatinskim
otelima moglo bi se nasut, ako ne Jadransko more, a ono
bar veliko jezero.
Koje su to kolosalne, monumentalne njokade! Proguca
san njoke, popija bocu vina i (kako je meni pokojni otac
jo u ditinjstvu pria da se posli obida ne smi kupat, jer
dva eha je posli obida kolpalo u moru) tribalo je malo
prile. Sluajno se nala i prazna soba.
Vridni barbir
Tek iz kurjoitadi, da vidin kakvi je kvalitet usluge, zva
san iz sobe kamarjera. Omar se javija. I donija jo bocu
ladnoga. I lipo san pijucka, foje tija i zaspa.

A kad san se prid veer probudija i jopet zazvonija, ko

nobarica je doletila i kafu donila.
Bogami, ni loe bit turista, pogotovo u "Kaktusa"! Okad
se ja vie ne bavin turizmom, jema bit da se usluga po
pravila.
Nidir po otelima ne sluidu rado po soban; kad san u
Moskvu zatraija u sobu veeru, pitali su me jesan li bo
lestan.
Reka san da nisan, nego da san malo lin i da se neu
tiskat; nisu me razumili i telefon su mi zatvorili. I u nae
prvorazredne otele u pici sezone ne odazivju se pozivu.
A moji Braani ne nosidu, nego letidu. U ivotu svome,
a puno san oteli proa, nisan naa boju uslugu. Toliko su
me razvicjali da nisan ni izaa iz sobe. Osta san pisat.
Ujutro, in je svanulo, eta san uz more. Prvi Njemci
ve su bacili ape s udican. Prve kupaice, gole dakako,
ve su se laskale u moru.
Proeta san do porta, eka svaki motorin, gleda ulov.
Boo mi je izdaleka mava sa karpinon od dva kila i sa jo
vein crnin lapon. eka san da se otvoridu prvi kafii i bufeti, i promislite - prvi je svoju butigu otvorija barbir.
Ve u pet brija je prvu muteriju.
Brako udo
Oko pet uri poeli su se otvarat kafii. Mislija san da su
privatni. Bili su ali vie nisu. Drutveni sektor ugostitelj
stva svima je privatnicima nametnija takvu konkurenciju
da ji je prisilija na odstupanje. Ka zadnji Mohikanac osta
je kafi fubalite Muinia, ali, kako ujen, i on die bilu
bandiru i nudi ga na prodaju.
Utakmica je bila estoka ali korektna i pobijedila je
spremnija, sposobnija ekipa. A ipak je to za me senza
cionalan rezultat jer su dosad svuda i uvik trijumfirali
privatnici. Eto novinarima prilike da ispituju ovo brako
udo.
Uspija san se i okupat. I doma do bez mudanat. Ostavija san ji na brodu.

Trogirski akvarel
Niki dan san u predveernju u r u skoknija do Trogira,
u s p u t i do aerodroma.
Trogir me oduevija svojin finin, prijatnin, armantnim
kafiima i tekatima. Za me je Trogir najlipi gradi na svi
tu, a sada su se ovi kafii i tekati sa raznolikin oblicima
i kolurima tendi razlili po njegovin kaletan i pjacetan ka
lagani koluri svjeega, prozranog akvarela.
Stara suva vora bdila je isprid retelade i prodavala
biljete za svoga malog Kairosa.
Uz Rivu puste jahte. Zvona su slavila. Iz paticeriji vonjali su friki ravijoli.
Nisko je proa i zagrmija DC-9. Diga san glavu i krivo
ga pogleda, i vidija kako je i kampanel zadra. Zavonjala
je nidir nika fonja. Oli e jopet jugo? Povirija san desetak
minuti i na aerodrom i gleda kako se spua jedan veliki
ingleki reoplan - jema bit DC-10 - na bile i crvene kva
drate.
Putnici su iz njega izlazili ka iz ferate. Di su stali, za
Majku Boju?
Aerodromska pikerica zvala je putnike za Manchester.
Jedna bidna mala cotava Ingleica vukla se zanja iza
svi putnika i gledala u tle.
Da san jon bija blizu i da san zna ingleki, bija bi jon
za utjehu, za okuraat je, na uvo poapja:
- Glavu gori, mala! Jer ko nije opalija cotu, ti ne zna
a je pika!
Bezgrian ka dite
Posli dugo bija san u moj mali mirni Pisak. Mislija san
ostat dva-tri dana, odmorit se, okupat se, i ba kad san na
starome kominu u konobi brole peka, doli su Njemci. U
dva velika crna "mercedesa". Moga san ostat, ali mi se nije
drago s Njemcima zbivat. Ne s njima nego s nikin.
Njanci s Rvatima.
Ne mrzin ja nikoga, neka jin svima Bog da zdravje, ali
daleko od mene!

Na povratku, usput, svratija san u nudistiko naselje

Ruskamen.
Bogami je lipo. Pari raj zemajski kad jo nije bilo grija i
ni se znalo a je sram i stid.
Po kunome redu nudistikog naselja ne more se, ne
smi se, nepristojno je obuen etat meu golie.
Svuka san se i osjetija nevin ka dite.
Tukac, veliki je tukac bija Adam kad je jabuku zagriza.
Ma da je a drugo nego jabuku? Ne ti lipe spize!
Nisan u ivotu izija dvi-tri jabuke, ako bi i ugriza, brzo
bi ispjunija, gadu mi se jabuke, diturb mi inidu, a radi
jabuke mi smo iz raja potirani. Pue jugo, grubi suvi palac
koji me ini nervoastin, razdraljivin, i mora bit da je pa
lac puva i tega dalekoga mutnoga dana kad je dragi gos
podin Bog zbog te banalne gnjile jabuke tako planuja i
ovika na smrt osudija. Jer ne mogu virovat da je unaprid
ia Adamu trapulu namistit.
Nego, evo me gologa, bezgrinoga u ruskamenskom ra
ju zemajskome.
Gledan lipa enska tila oko sebe.
Svi smo bezgrini, svi smo nevini, nikor se nikoga ne
srami. Nikor nita prid blinjin ne skriva.
Superkonfor. Uz more na alima telefoni. Digne slu
alicu, narui i konobar ti nosi bibite, kafe. Da je Adam
jema ovaki konfor, ovaki komod, ne bi mu ludosti padale
na pamet. Pogotovo ne jabuke.
Kamarjer mi je donija bocu ladnoga biloga vina. Ne
znan zato su mi pale na pamet pa ga pitan:
- J e m a li muul?
Kamarjer se smije:
- Muul koliko oete!
- Dobro, dobro, vidit u posli, ako me bude voja.
Velika ideja
Bit u sta na sunce po ure, tri kvarta. I utin kako mi
kosti goridu. Pokrija san se samo koujon. Tribalo bi i ga
e obu, ali da se moji susidi ne uvridu.

De fakto, u nudistikome kampu triba otkrit samo onu

stvar (je li se to ree spolovilo?), a sve drugo mo slobodno
pokrit.
Gorin. Obuen se.
A da onu stvar izvadin vanka, isto ka da - oprostite - pi
an? I tako raskopani ga, s uvidon u moju butigu, mogu
komodno po kampu etat.
Train diretura. On je u vetit. Zatvaran brzo butigu i
iznosin mu svoju ideju kako se more bit obueni nudista.
Sian se kad su pri puno godin prvi golai stigli u ove
kraje, i mene su Mimiani ka novinara telefonski zvali da
napaden tu sramotu. Seljaci su vikali na nudiste, tirali ji,
itali se u nji. - ta inite, magaradi jedna! - sian se kako
in je iz poja vika jedan teak.
Magarad se pritvorila u drage goste koji nosidu pineze.
Triba malo razmislit i pisat o ovoj transformaciji. Jesmo
bili primitivci? Sad vie nismo!
U ove kue oko Ruskamena molila se krunica i uz ko
min u ladne zimske veeri, dok bi bura fijukala, tila se
Kaieva Pismarica. Svaka kua jemala je Pismaricu.
A sad jemadu Njemaki u sto lekcija!
Kue na tri-eter poda, apartmane, ingleke kondute.
Nemojte mislit da ja plaen za krunican i guslan. Jebi ti
gusle, volin ja ovo.
Slaje zaspen na francusku posteju nego na slamaricu.
Intimni dijalog
NEDIJA, 13. srpnja
Ne mogu leat ni na trbuj ni na prsi. Izgorija san ka
sveti Lovre.
Di je za me bilo na sunce stat? A eto, zanilo me ka e
a. Dobro nisan uvatija opekotine najteega stupnja. Do
bro nisan u m u k a n umra.
ena me lagano peruinon mae i ujen:
- Di te vrag nosija?
- U raj, u raj san bija!
- A ka da su te vrazi u paklu pekli?
- Potcinija san sunce.

- a se nisi bar u lad maka!

- Gleda san i zanilo me.
- U kurbanjske skitnje, je li?
- J e , bila me voja i jopet u!
- A jesi li moga bar litru uja donit?
- A nemo po k vragu ti, uje i drava!
Ve dva dana stojin doma, liin se od opekotin i razmiljan o naim ekonomskin problemima.
I svata mi pada na pamet.

GRUBE, PORKE RII

SUBOTA, 19. srpnja
Niki dan me na ulicu zaustavi jedan finiji ovik. (Pada
mi na pamet pokojna mater: kad bi god dola iz spize,
uvik je govorila kako je zaustavila nika fina gospoja, oli da
jon je to i to reka jedan puno pametan ovik. Nikad nije
susrela grezu gospoju oli nepametnog ovika. Svi judi i
ene koji su nju vanka fermavali bili su fini, pametni, esni, sve sama gospoda i gospoje.) Ali mene je zaista ferma
fini, kulturni gospodin i govori on meni:
- jor dragi, zato u novine piete grube rii?
- J a ? Grube rii? Ma ajte, jor?
- A vi ste ti i ti? - pita ovik.
- Jesan, ja san!
- Pa svaki va napis - govori mi fini ovik - vrvi grubin
rietinan.
- Misusovo sveto! - govorin ja.
- emu to? Ne triba van to! Ajte, kaite mi, molin vas
- nastavja fini ovik - sa kakvin to intencan inite?
- Bogami, jor, ja vas ne razumin.
- Kako ne razumite?
- Njanci slova!
- Puste grube rii...
- Molin vas, koje rii?
- Reka san: grube, porke!
- Navedite koju moju grubu ri.
- Nima u vas napisa bez izvjesnoga glagola!
- Kojega glagola, zaboga?
- Pa na primjer enti - zacrveni se ovik.
- Ne ti glagola!
- Ali vi napiete i jeben ti!

- Pa to je, jor moj lipi, i vaa ri koliko i moja. Nisan

je ja izventa. Ri ka i svaka druga. Sve su to rii, samo
puke obine svakidanje rii. A ja volin rii. Volin sve rii.
A nike rii, istina, i mrzin. Rii zle, rii koje jemadu po
gane, porke sadraje. A ta ri koju ste izvolili izre lipa je,
draga, smina ri.
- Pretjerujete, jor, puno, preve...
- Ka na primjer?
- U zadnji broj ste napisali ono o coti...
- Ne, ne sian se. An, bravo! Da nije ono: "Ko nije opalija cotu, ti ne zna ta je pika!"
- To je uas!
- Nije, jor. Varate se. To je bija moj izliv njenosti pre
ma maloj betenoj Ingleini. Tija san joj komplimenat ui
nit, re nito lipoga, njenoga. I siti san se nae narodne
poslovice.
Razili smo se i nismo se razumili.
Ti dragi, fini, dobronamjerni ovik nije sam. Niki dan je
jedan dotur samo zbog mojih rietin otkaza pretplatu na
"Nedjeljnu Dalmaciju". Urednik me na to upozorija!
Zbog moji rietin napale su me i nike bogobojazne, da
ne reen svete novine.
Siate se, tioci, dotura Luia iz Maloga mista? Onega
staroga likara porkauna kojemu je uvik mona bila na
jeziku?
Da je tu lipu, odnosno porku ri izgovara narodski:
rvaski oliti srpski - televizija ne bi pustila.
Mora san zajebat televiziju i fikat monu, obu je u ta
lijansku govornu muiku, da naa mona ne bi izazvala
revolt nevini narodni mas.
Bilo je i onda, pri desetak godin, koji su mi zamirali da
san porkin besidan obeastija televiziju.
A da me bilo pustit? Bija bi sritan i ponosan da san ja
toj televizijskoj moni diga potenje!
Na alost, nisan, ostala je ista i potena ka a je i bila.
I to je meni interesantno: u kino se moredu ut grube
rii i gledat porke slike, a na televiziju ne smidu. Kino se
davno prokurbalo, a televizija se jo dri.
Nevina diica moredu u kino po uit sve poze i tehnike
jahanja, moredu gledat sve najperverznije perverzije, jer

kino-dvorane su javna prostaka mista, ali da bi se tako

nito gledalo doma, na televiziju, u svome svetomu domu,
boe sauvaj!
I di e to gledat otac isprid sina, mater isprid ere? A
ne! To e oni po gledat svaki napose u kino i nee o tome
uope govorit.
Jer doma je doma, a vanka je vanka! Ulica je pokvare
na, porka, kue su nan ka crkve iste.
A onda, moran priznat, ja jeman i jednu veliku manu.
I u razgovoru u najfinijemu drutvu meni utee, spuzne
s jazika gruba, porka ri. Taki san, ribarski sin, i ko zna
koja je to tirpa svita, omar mu je sve jasno. Njanci na
sastanke ne smin odit, a ako me ve tokalo - to je bilo ritko, puno ritko - mora san drat jazik za zube. J e r ja bi
uglavnome uvik reka sve ta mislin, a kad bi poeja govorit
u fino, uvijat, mirit beside, trait rii, onda bi muca, tepa,
ne bi moga oblikovat misal; rii koje san traija nikako
su mi bile tuje, fale, i brzo bi me tufalo, pa bi za oistit,
iskupit se, progovorija tvrdo, grezo, prostaki, i otisak mo
je misli tek bi onda bija precizan.
Divin se svitu koji more porko mislit a fino govorit. A
jema i jedna stara spliska: "Slatka justa - porko srce!"
Glagoli i sadraji
U jedno malo misto na otoku jema san jednu staru pri
jatejicu, udovicu, pobonu enu, koja me volila ka sina, ka
brata, i nita njoj na meni nije smetalo nego samo grube
rii. I zbog toga, zbog grubi rii smo se bili i svadili.
Meni bi u razgovoru popuzla betimja oli gruba ri i
ona bi me svaki put prikorila. Pazija san se da ne povridin
njezino uvo, ali ta prokleta gruba ri utee ne zna ni sam
kako.
I jednega lipega dana, litnjega dana, pobigne meni gla
gol. (Vidite: glagol je uasna ri. More li bit grubje, porkije
rii nego glagol! Jein se od te rii. Gadi mi se.) Inoma,
utee meni ti jebeni glagol a ona plane. I na me svata: i
ovaki si i onaki, i a ti misli, i kako te nije sram i stid?

Sidili smo u dvor pod odrinon, vrata o kue bila su otvo

rena i iz sobe ula se kripa posteje. A ona je jemala nike
goste Njemce.
Uvatin je za ruku.
- Psss, mui!
Pristala me napadat i korit.
- uje li, Franina?
- a jeman ut?
- Njemci se jebajedu u tvoju posteju.
- porkaunu! - skoila je na me.
Oi mi tila iskopat.
Eto, tot smo! Njoj smeta moj nevini glagol, a ne smeta
jon radnja oznaena tin glagolon koja se vri u njezinu
posteju.
udan je na svit! Afitaje posteje, od kue kaine inidu,
nevine jim eri za furetin jubavnicima lancune istidu,
kripu posteji sluadu, krv jin u glavu tue, a porku ri
ne moredu podnit!
Posteje na kojima su se raali, di su jin umirali najdra
i, za blud prodajedu, a rii in smetaju.
Kain od kue inidu, i to jin ne smeta jer kain pineze
nosi, a prid mojima bezazlenin riima ui zatvaraju.
Meni rii ne smetaju, meni dila smetaju. Ne bi da furetima d a u moju posteju jubav inidu za miljardu dinari na
no. Bi, ali bi posli tega posteju uga, novu kuu kupija.
Moj drug gvardijan
Evo, zanija san se, larga od teme i zabordia u druge
vode. I da se vratin na moje porke beside. Tija bi spomenit
kako je na nji reagira jedan pop, gvardijan samostana u
malo misto na otoku.
Poza obida i biloga misnoga vina gvardijana i mene vi
ali su na karte diretur otela i niki mjesni profeur. Tre
ete i brikulu pop i ja kontra nji dva.
Sian se ka sad: moj drug veleasni doa je do zjoga, a
ja san bija akua napolitanu batoni.
Bilo je sve moje, a on meni u dinare izlazi. Njanci baze
nisan uinija. A vidin, jema je batoni.

Popizdija san.
Infotalo me. Di nee?
- Skuajte, veleasni, ali ovo je da vas ovik poaje u...
materinu, i vas i ko s van igra!
- A ta ja mogu - reka je moj drug i rairija ruke. - Falija
san, ubijte me. Zaboravija san koji ste zjog akuali.
Posli tega kartava san mu, bia kupe i dinare, zva ga
u pade, a on meni u kupe izlazi.
Zaitija san karte, Boga zabetima, a on je mirno reka:
- Na me viite, na me betimajte, poajite me di oete,
ali ne Boga, jer nije on falija, nego ja.
Na kraju smo ipak potukli, inili ji platit obid i ja i moj
drug veleasni smo se zagrlili i zapivali:
"Kad se braska srca sloe, i olovo plivat moe! "
NEDIJA, 20. srpnja
Zapazija san jednu udnu stvar. Kad sjednican SIV-a
predsjedava drug Ubiparip, uvik nito krei, poskupi. Oli
je drug Ubiparip zaduen samo za kreimente?
I sad je predsjedava sjednici na kojoj je odlueno da kre
i brano i kafa. Brano zato to je kreila enica, a kafa
zbog devalvacije pa je skupje kupujemo na strana trita.
Sad mi pada na pamet kako cina kruva sve manje zavisi
od cine brana. Pri rata kil biloga brana zapada je eter
dinara. I kil biloga kruva prodava se isto eter dinara.
Danas je kruv do tri puta Skupji od brana. enica je
jeftina, kruv skup. Pri, u stara vrimena, peari su samo
od kree kruva mogli plaat i radnike, i fit, i drva, i porez,
i jo in je, ostalo za ivot. Dakle, samo od tega a bi od kila
brana izaa kil i kvarat, oli koliko ve kruva, oni su sve
trokove podmirivali i sebe namirili.
Ako vridu isti pekarski zakoni, onda bi svi proizvoai
kruva morali bit miljarderi. Ovu zagonetku nikako ne mo
gu riit. A znate li vi u emu je stvar?
Kreila je dakle i kafa. Dosad smo je plaali najskupje
u Evropi, a oemo li bar sad bit prvi u svitu?
Sian se crkvene predike jednoga brakoga upnika.

Govorija je virnicima kako se po nikin statistikan rau

na da smo mi ka betimaduri drugi na svitu.
Jedan klesar pjunija je na pod.
- Pu, enti boga, njanci u tome nismo prvi!
Lipo je jemat primat u svitu. Bar u kafi!
Fala bogu, neemo se vie razbacivat kafon. Pit e se
manje.
Opustoeni oteli
Di si kod doa, svud se kuvala kafa.
Svi uredi, sve kancelarije i poduzea, sve kue, cila zemja bila je pritvorena u jednu veliku kafetariju. Sad e se
manje gatat i na funda o kafe.
Sad kad je kreilo, sad e sigurno bit kafe.
Kreija je i deterdent, bit e i deterdenta.
Sian se jednoga staroga trgovca koji bi u nestaican
govorija:
- Mi pago duve mile di pju e mi go!
Iz svi oteli i bufeti u koje san zanje vrime svratija ne
stalo je strani pia. Uvozna restrikcija opustoila je otelske barove.
U puno nai ku vidija san bogatije bufete, vie boc
stranog pia nego u najboje nae otele.
Lipo je do u taku kuu pa te pitadu ta ete popit. I
nosidu ti boce oli ti dovuedu cila kolica p u n a konjaka,
viskija, votke...
I jo te domain lipo svituje kako je boje popit NAPOLEON konjak nego MARTEL, a od viskija priporui ti CHIVERS, a kad ti da konjak, ugrije malo au.
A u nas po otelima sluidu te mladi kamarjeri koji ni
kad za ta pia nisu uli.
a su oni bidni krivi kad vidu u svome otelu samo koju
bocu vinjaka oli pelinkovca!
Nego, nikako ne razumin kako mi to mislimo od fureti
izmust vie deviza, i to u vanpansionskoj potronji!
A a ovik pita, nita u otelu nima.
Njanci limunade.
Furet koji lituje u nas ne more kupit svoje panjulete,
ne more popit svoj omiljeni bibit, more jedino popit ljivo
vicu i izist TSCHEWAPTSCHISCHE.

Ako ve nima strani bibiti, kako to da po oteli nima niti

oni najpoznatiji jugoslavenski vina?
Zamislite otel di ti nude samo Bepa i Kujunduu?
I onda ti donesu teplo vino. Leda nima!
Niki dan san uja kad je jedan gost izvadija kjue od
kue i daje ji kamarjeru.
- ta e mi vai kjui?
- Skokni, sinko, do moje kue i u kuinu u dva friidera
na e leda koliko oe. Ajde lipo pa mi donesi!
U stara vrimena nae matere bi znale muu re:
- Ako te ne komoda, ajde u otel!
Otel je bija vrhunac raskoi.
Danas je situacija obratna.
Danas bi se moglo re: ako te ne komoda u otel, ti ajde
doma!

NA BRODU
KONAC SRPNJA
Putujen u Far i evo me na palubu "Liburnije". etna
paluba, promenade deck, a ne da ne mo etat, nego nima di ugazit. Pokrili je deke, vrie za spavanje, gumeni
tramaci, a po njima pusti momci i cure. Niki uvueni u
vrie jo spavaju, a devet je uri, sunce je visoko, u oi in
tue. Nita in ne udi, spavaju slako ka u zivku.
Gazin in priko nog, priko glav, s deke na tramac, pa
priko vri, gazin pomnjivo da koga ne iinen. Lipi mladi
svit - prijateji, jubavnici i dikoja mlada famija sa diteton.
I oni koji ne spavaju nisu ustali, ostaju leat i piu pisma,
piu dnevnike, tudjaju geografske karte, itaju libre, a
samo dikoji tije novine.
Od svi turisti, od miljuni nji koji se skitaju sviton, ovi
u vriama mi paridu najpametniji. J e m a bit da ji veina
gre za Grku, jer svaki drugi tije monografije o Grkoj i
Ateni. itaju i krimie, Simenona, Hansa Falladu, Guntera Grassa i filozofske traktate. Jedan oalinko ita Hegela. Filozofiju prava. Boe, kad to ita sad na odmoru, a
e tek itat ove zime? Jidu skromno ka tii, inidu male
sendvie, mau maslo na kruv, piju ajeve, sokove i kafe.
Stojin uz ank bara, ekan oe li ko popit koji bibit. Nikor.
Svi jemadu bit antialkoholiari. Oli in ovo nije ura?
Svuijedu kouje; jema ji dosta u same mudantine, ka
na plau. Gutadu na suncu. Tamo, u njijova mista, jema
bit da su uvik magle, sivi oblaci, kie, i sad zatvaraju oi,
pridaju se suncu, upijadu ga, sru...
Sve je oko nji isto; nima kartuine, otpadak, njanci ik
o panjuleti. Jema bit da su svi borci kontra zagaivanja
okolia.

Oni e svit vodit

Pri dvadesetak godin lako je bilo pogodit koji su nai, a
kojo fureti; sad su se izmiali i svi su isti.
Mo ji razlikovat jedino po librima i novinan koje itaju.
Gledan jedan par - da in u ruke nije "Politika" nikad ne bi
promislija da su nai.
Do koju godinu bit edu likari, vodit edu klinike, dizat
e gradove i fabrike, drat edu predavanja na fakultetima,
pisat libre, bit edu direturi, ministri. Lako more bit da e
ovi bradonja u vriu bit Preidente vlade, a oalinko ef ka
tedre u Tubingenu. Ovi spavai u vrian vodit e svit.
U zanje vrime ponavja mi se jedna gruba stvar. Dolazin
na mista i u drutva di san ja najstariji. A nidir mi ni dra
go bit najstariji.
Pri godin redovito san odija na dva bala, na bal likari i
na bal advokati. A znate zato? J e r san tamo redovito bija
jedan od najmlai.
A ovod na palubi ja san duplo stariji od najstarijega
putnika, pa biin u ladovinu salona. I pien ove retke na
brodskome jelovniku.
Nu ti boga, a a je ovo? I u salonu san najstariji.
A a je ovo danas? Oli san ja najstariji putnik na bro
du?
A di je vrag odnija stare, inkrepite Amerikanke?
Dolazi mi da u more skoin!

DOLI LIPO VRIME!

PRVI DANI KOLOVOZA
Evo sad, u ovi tren, a sad su dvi i po ure poza podne, da
mi ko spomene lipo vrime, iz rivolvera bi u nj puca. Najvie
od svega na svitu mrzin ovo PROKLETO LIPO VRIME.
En ti lipo vrime i ko ga je izmislija! I jo da ovako dura?
Ovo je pasje vrime.
Nikad nije bilo ovako vrue, vrilo, ognjeno, pakleno. Mo
re bit da je bila via temperatura, ali meni nije bilo ovako
sparno, zaparno, smrdljivo. Jutros san prolazija priko gra
da i sam sebe vonja. Grad se usmrdija, lata, guma, tonobili, kovace po ulican i svit oko mene, i ja san sebi, sve mi
je zaudaralo nikako otuno, lipljivo, kiselo...
I kad san u podne grabija dama priko peruna, jedna
moja armantna prijatejica iz mladosti, glumica koju ni
an vidija bar dvadeset godin, fermala me i poela jubit. A
bija san mokar, sve se na meni zalipilo. I ona.
Bacija san na pod tramac i pokua zaspat. Ne mo ni
kako. Lako mi je probdit no, ali ako poza obida ne zaspen
bar po ure, postajen nervoast, razdraljiv.
Tri ure poza podne, i to liti, to je najgora, najglupja ura!
a ovik uope more init u tri poza podne? Siguran san
da je bilo izmeu dva i tri bota poza podne, i to usrid lita,
kad je Pizistrat napa na Akropolu i udrija prvu tiraniju.
Poteni Atenjani su u tu uru spavali i nisu jemali voje ni
force izvadit maeve i branit slobodu.
Evo, ovo mi je prvi put u ivotu da u tri ure poza podne
pokuavan sest za makinju.
Ka u lopii
J e m a bit da se od vruine zalipe i vere na leroju i jedva
jedvice se miu. Vrtija san se po kui u mudante, skuva
kafu, tuira se, popija kafu, a nije prolo deset minuti.

Da je normalno vrime, bilo bi prolo najmanje po ure.

Kad se vuu nebon oblaci, kad lije kia, kad grmi, vitri
zvidu i kad snig pada - sve je to grubo vrime. A zato?
Zato je grubo?
Sad bi to meni bilo lipo vrime, a ova pripeka, omara,
zapara - ovo je jeivo vrime!
Svako jutro, in svane, rastvaran ponistre i gledan je
li se naoblailo! Nee. Uvik je vedro. Nebo nima dubine,
spustilo se ka modro pokrivo i pari mi se da se pod njin
kuvan ka u lopii.
Cila Europa plae da je ovo najgore lito u zanju sto godin. U Ingleku najgori srpanj u trista godin, u Njemaku
kia lije ve pedeset dan. Puni su vlage, eljni sunca, i sva
ki drugi Njemac pada u depresiju. Bolnice i ambulante su
pune svita. Da se narod razvedri, da mu se vrati optimizam,
emitiradu se humoristiki programi na radijo i televiziju, a
zabranjen je i crni, galgen humor.
Kod mene je obratno. Upadan u depresiju zbog lipog
vrimena.
in ujutru otvorin ponistru i vidin, tamo s istoka priko
Biokova, fetu sunca (izalo jo nije, a ve se ei), omar
znan koja me tortura danas eka.
Omar zatvaran ponistre, sputan koltrine, uien letriku i pripreman se za kalvariju.
Di su ciklone, di su bofori?
Ne mogu ugat erkondin, dotrajale su mi u s t a n u letrine instalacije i tribalo bi ji prominit. Zvat ovika. I kad
ovik dojde, tui e mlaton, zide e mi iskopat i onda e
morat do pituri pa edu nosit pinele i skale i pivat e po
kui.
Karan se sa enon. Neka je sve u kvaru, neka se cila
kua raspade, neu jude po kui!
E, da ja mogu osan dan di ute! Ali di u, kud u?
Ne volin turistiku industriju, tisku, vrevu, guvu. I bit
u otelu broj. Broj stola.
Svako jutro sluan vremenske izvjetaje. I jutros san
najranije slua. Brzda je nito o cikloni koja se pribliava

enovskome zaljevu i spominje tri bofora na Srednjemu

Jadranu.
Di su te ciklone, ti bofori? Nima njanci maetralia. Nio
tkuda daka vitra.
Jo da mi je sad bit u Ingleku pa stat na kiu. U koji
zeleni ingleki park sa zelenon travicon! Gospe moja, lipe
li su u Ingleku kie! Samo u Ingleku zna kia padat!
Kad san ja bija u Ingleku a kia je padala, nikad ni
an porka postole. A u nas itrcan se blaton do kolin.
Za jednu lipu ingleku kiu da bi jin moj cili litnji obrok
sunca.
a ja jeman od lita u Split? Samo mi suzi kretanje. Ne
bacilan njanci po vie do pekarije.
I smetaju mi primitivno postavjeni erkondini po splitskin butigan. Postavjeni su nisko na vrata tako da teplu
arju izbacuju na ulicu i paridu prolaznike. Kad projde
mimo butige, pari ka da te opalila para od najeega fumara.
Na pekariji ve danima nisan bija, ali ujen da su ju
tros prodavali male arkaje po trideset ijad kil. A karpina
od dva kila prodana je sedandeset ijad dinari. Padadu re
kordi ei nego na Olimpijadi.
Suci lupei
A jopet na toj Olimpijadi miri se i krede ka u nas na
balancu.
Toliko me infotalo lupeko suenje i mirenje da TV prenos iz Moskve vie nisan ni gleda.
Sudac je neprikosnoven, i sudac lupe je neprikosno
ven.
Kome to uope triba? Od tega je puno vie ete nego
koristi!
Koja je to glad za medaje?
Mi se skandaliziramo kad se fuzbaliti pobiju na plac.
A kad koji porta jo udre suca, onda je to velika afera i
eka ga teka kazna i doivotna suspenzija. Ne ispituje se
je li sudac kriv, je li sudac lupe.

Znamo i mi kakva su u nas suenja i kako se primaju

mita. I meni je drago kad se opali suca lupea. Svakome
momku koji tako reagira ja bi Smista da zlatnu medaju.
Poten ovik ne smi trpit nikakav teror, a najmanje lupeki.
Zlatni Bepino
Koliko me draga zlatna olimpijska medaja nai koa
rkai, jo me drae zlato a ga je u Moskvi osvojija jedan
mali Napolitanac. Dvadeset i dvi godine, metar i po visok,
etrdeset i pet kili piza. Ne znan mu ime, nikad nisan za
nj uja, ali recimo da je mali Bepino.
Na talijansko san radijo slua da jema sedmero brae i
sestar, svi nezaposleni, samo mu otac radi na feratu.
Mogu zamislit koliko stari feratjer gobaje za priranit
sedmoro dice, sebe i enu - devet just.
Bija san u Napoli, vidija san koliko ti bidni a opet sritni
judi energije utroidu za do u podne i uveer do pijata
pate ute i mula vina.
Okad sunce svane, dva miljuna Napolitanac pome mi
slit kako do do pijata manistre. inidu se miljarde kombinacij, postavja se miljarde trapul! Toliko energije njanci
sunce ne emitira. I mali degracjani Bepino mora je ba
po u rvae, u port od koga nima nikakve koristi. More
bit da su mu jedino u klub za pojaanu ishranu davali
dnevno dva panina i pijat pageti. I sad je Bepino povalija
prvaka svita, Rusa, i steka zlato u najlaku kategoriju.
Iz Moskve nije se usudija doma telefonirat, ali u njegov
siromani kvart u Napoli se brzo saznalo i izalo je vanka
susistvo, estitalo mu ocu i materi, dola je muika i no
vinari i stari feratjer je reka:
- Drago mi je a je Bepino osvojija medaju, ali jebi me
daju, bilo bi boje da je naa posal.

MAKINJETA
PETAK, 8. kolovoza
Oskudica repromaterijala pogodila je i moju proizvod
nju. Ne alin se. Najozbiljnije govorin odnosno pien. Da
bi odra dosadanji ritam proizvodnje, prisiljen san na ve
e napore i gubljenje radnog vrimena.
Ne znan koliko jo mogu ovako izdrat, ali sve me straj
da e me tufat i da u izduit.
Moj alat, moja sredstva za proizvodnju veoma su jedno
stavna. Triba mi karte i pisaa maina.
Karte mi nikad nije falilo, a ve dvadesetak godin ni
jednog trenutka nisan osta bez makinjete. Uvik san jema
dvi. Veu na koju redovito doma pien, i manju portabl
za putovanja, ali i ka rezervu kad je velika makinja na i
enje oli na popravak.
Kako ove dananje makinjete nisu onako vrste i so
lidne ka a su bile starinske koje su mogle trajat cili i
vot, to san s vrimena na vrime prisiljen kupovat novu
makinju. Alat ja ne tedin. Pien dosta, gotovo svaki dan
cipan po makinji nemilice, ali moran priznat i to da svaku
investiciju brzo vratin. Kad je ri o proizvodnji, nije mi aj
troit pineze.
I ve puste godine duperan makinju "Olivetti". Ne mi
slin jon init reklamu, ali, eto, dogodilo se da je prva ma
kinja koju san kupija bila "Olivetti" i ja san na nju navika.
Drugome ak ne bi ni svitova da je kupuje, a ja san na nju
ve uvatija ruku.
Ova zanja moja velika "Olivettica" kripje mi ve par
miseci i opominje me da moran kupit novu.
Vrtija san se po butigan, davno bi je bija kupija, ali
"Olivetti" makinje vie nima. Samo san moga na "Olimpiju", ali kad san je prova, nikako mi je ukala, zvuk mi

nije bija drag. Otiza san s kupovinon, krpija svoju staru

makinju i eka da se proiri asortiman.
Kad mi je stara makinja crkla, a po butigan nestalo je
i "Olimpije". Samo jema mali makinjetic koje nisu za moje
potribe i moju ruku.
Muin se sad na drugu isto taku staru malu "Olivetticu"
koja bi mogla izdurat jo misec, najvie dva, i ve se plain
kako e me tokat vratit se lapiu i pisat lipa velika okrugla
slova, ka da san u puku skulu. Nikor mi ne zna re je li
ova nestaica pisai makinj dugovina oli trenutana. Mo
re bit lako da su ji povukli iz prodaje jer se eka poveanje
cine.
I sve me straj da u morat putovat u Italiju da kupin
nove dvi makinje. Uz makinje kupit u jo koju sitnicu i s
puton, spizon i otelon potroit u najmanje dva miljuna, i
to devizni dinari.
Tija bi bit svjestan graanin koji slua direktive, koji e
doprinit svoj mali dil stabilizaciji, izjednaavanju platnog
balanca s inozemstvon, ali enti ja sve te lipe rii kad ja makinjetu niman i ne mogu radit.
Ne znan kako poduzea nabavjadu pisae maine. Ne
virujen da edu, nastavi li se ova oskudica, svoju korespo
ndenciju poet vodit rukopisno.
Jo edu nan daktilografkinje ostat bez posla a oivit e
stari lipi zanat - pisari.
Ne volin putovat daleko liti, kad su vruine, kad se o
vik poti, ali bit u prisiljen uinit ti trapac do Italije.
Moran po jer nimamo doma ni kapje uja, a ena mi je
niki dan sude oprala u amponu. J u v a mi je mirisala po
finoj brijanici.
Kafe jeman jo pet deki, i to san je - javno priznajen
- dobija priko veze, oto banka. Nije mi to drago, ali ako
ujutru ne popijen eu kafu, ne mogu radit.
Dakle, svakako moran putovat vanka, prisiljen san, i
lista kupovine se iri.
Nuno mi je kupit dvi pisae makinje, dvi kantice uja i
par kili deterdenta i kafe.
Kako se lista iri, sve me straj da e mi vrag odnit i ijadu dolori.

A virujte mi, tioci, da mi nije drago fagote nosit. Kad

vuen te pakete i vrie, pari mi se da san siromaj.
ujen da su se u Trstu nike butige ve specijalizirale
za ove, u nas deficitarne artikle. I to su sad jedine butige
kojima kuri posal.
Tribalo bi izraunat koliko su samo deterdenta nai
graani pribacili priko granice. Sigurno bi izaa raun da
se paralo na pinu, a gubilo na tapunu.

SMINO TRITE
Ove nae novine donile su vist kako na svjetskome tri
tu pada cina kafe. Sad je pala esto funti po toni, i okad je
osnovana burza sirove kafe, nikad jon cina nije bila nia.
I a emo sad?
Na svjetskom tritu cina kafe se naglo rui, na nae
mu domaemu tritu cina kafe naglo reste.
Oli vie ne ovisimo o cinama na svjetskom tritu? Do
sad, kad je god ta u svitu, na svjetskom tritu, poskupi
lo, smista se i u nas reagiralo korekcijama cina. I uvik bi
u nas skok bija vei nego u svitu.
U redu, to je ta vezanost, ovisnost o kretanju cina u
svitu, i ne mo ute.
Ali kad proces na svjetskom tritu gre u obratnom
smjeru, kad se na svjetskome tritu cine pojedini artikli
pomu ruit, onda omar se prikida i prestaje naa ovisnost
o svjetskin cinama.
Mi smo uz svjetsko trite vezani samo onom negativ
nom linijom koja se okree u jednome pravcu, u pravcu
poskupljenja.
Kad je vanka ve pala cina kafi, onda je u nas mogla
bar ostat ova koja je bila dosad, a bila je, kako znamo, najskupja u Evropi.
I sad vanka pada, rui se, trite ne zna a e s kafon,
a mi biljeimo novi skok, odnosno kompletnu neovisnost
o kretanjima svjetskog trita.
Mi jemamo jedno puno, puno smino domae trite.
Izija bi ga ovik od dragosti.
Tija bi da mi ko izrauna poto bi u nas bija kil kafe da
se kafa na svjetskom tritu dili mukte. Badava. Dabe.
Ne alin se, ozbiljno to pitam! I kladin se: da je kafa
vanka mukte, u nas bi bila najmanje trideset ijad dinari i
jopet bi svi koji jemadu posla sa kafon knjiili gubitke.

Kako bi se to dogodilo, ne znan, ali da bi bilo tako, si

guran san.
Jo pri puno godin meni su u nain vinarijan dokaziva
li kako bi nae vino bilo skupje od talijanskog ak i pod
uvjetom da nae vinarije groje dobijedu mukte.
U novine tijen da su u prvi est miseci ove godine tro
kovi ivota porasli dvadeset i est posto.
Isti dan osvanule su visti o poskupljenju kruva i letrike. Mesari se tuidu na gubitke i, ne poskupi li meso - ne
emo ga jemat. Nove lite poskupljenja su spremne i eka
se znak za tart.
Bit e dobro budemo li do konca godine drali sadanji
ritam, pa da trokovi ivota u ovoj godini u odnosu na la
njsku zabiljee samo skok od pedesetak posto.
Koga god pitan, svak mi se tui da mu je plaa ista, pa
i manja nego prole godine.
A kafane su pune, i bufeti, tekati, bate, svud di dojde
- nima mista.
Niki dan san se u jednu batu najidija.
Doa san veerat, a stola nima. I reka san: - Kad e vi
e ovi standard poet padat pa da dojden do stola!
Po svima pakazateljima, standard bi ve mora bit oz
biljno naet, a to se jo ne vidi, ne osjea. Kupujedu se
tonobili, brodi, vikendice, isto ka i pri, puni su autobusi,
ferate, reoplani, misecima unaprid sve je rasprodano, re
zervirano, svi litujemo, ve se rezerviraju oteli za zimske
odmore, snig i skijanje.
Lito je doba fraje.
Nego, ini mi se, taki je moj utisak, da jo nismo psi
hiki spremni za stezanje kaia. Nikako se i meni teko s
tim pomirit.
Di e me tokat vie radit, a manje arit?

A NAN JE INIT?
SRIDA, 13. kolovoza
Morete vi re da san i ovaki i onaki, ali ja ne mogu mu
at. Drugovi moji, ja se ne slaen. Ne slaen se i nikako se
ne mogu sloit.
Stoga dien ruku i train demokratsku diskusiju. Meni
je nosija uje jedan moj stari Braanin. Nosi mi ga ve puste
godine. Kako mi ve godinan ne radi zvono na vratima ku
e, on mi kuca tajni znak, na koji ja otvaran vrata.
Jo da ga ujete kako kuca! Obino dojde u najnezgodniju
uru, oko dva, dva i po, kad ja spavan. Zakucka onako tvrdo,
po teaku, ka da iz kaluna puca. Mrtve bi probudija.
Od devalvacije ga nima. Nije umra, znan ja da je moj
Braanin iv, nego ne dolazi, muno mu je re da je uje
ilo gori.
I evo, ovin puten ga molim: lipi moj Braanin, dojdi,
ekan te, uja niman. U redu, priznajen devalvaciju, platit
u ti skupje.
Dojdi, spasi me!
Posli trideset godina niki dan san prvi put sta u filu i
kupija bocu "Zvijezda" uja.
Pomladila me fila. Vratila me u dane mladosti.
Sta san u filu i slua ta ene govoridu. A govoridu
svata.
A refren svega je: okad nan nima naega druga Tita, sve
ga je poelo nestajat. Kafe, deterdenta, uja, pa i cukra!
Zna san da e to narod govorit. Oni dan kad je drug
Tito umra, meni je ribar anto plaka: - Sad kad nima nje
ga, poet e sve naopako, nastat e ajram-bajram i jopet
e do mierja, i jopet emo bit gladni! Pokuava san mu
objasnit da su se te stvari deavale nezavisno jedne od
drugi, i da nan je, kojon srion, drug na Tito jo poivija,
jopet bi bilo isto.

I ja mislin, drugovi, da stvari triba stavit na svoje misto

i narodu jasno, bistro i isto kazat a je i kako je.
Okad je svita i vika, postoje site i gladne godine, koje
jo Biblija spominje. U svitu nastaje kriza. I Amerika se
bori sa problemima i ne ive kako je ivila. Cili svit manje
ari. Nafta naglo skae, miljarde dolari triba dat vie nego
dosad da bi se nadoknadija samo ti deficit.
Mi smo ivili obilatije nego smo mogli.
Gladni i edni neemo bit, u mierju se neemo vratit,
ali ivit emo skromnije nego dosad.
I a je najvanije, svoji smo na svome. Nikor s nan ne
zapovida. I bit e nan tono onako kako budemo radili, ka
ko se budemo ponaali, dakle kako miritamo.
Prigrmili smo mi i tee stvari nego je otvorit dvi nove
bue na kai, pa se i ovega sad neemo pripast. Ako triba,
neka se kritini artikli i na deke dilidu. Nije lipo vidit file,
tunjave, padanje u afane, borbu za kafu, borbu za deter
dente!
U svaku butigu pored prodavaa triba dovest deurne
milicionere. A to nan ne triba!
Misecima ve vue se ti problem kafe i deterdenti. Go
vorili su nan: i nestaica je umjetno stvorena, krivi su uvo
znici, krive su prionice, kriva je trgovina, kriv je narod
koji je stvorija zalihe.
Recite, drugovi, otvoreno jema li kafe oli nima. Ako je
ma ogranieno, dajte mi moji pet-deset deki na misec, a
ako nima, nita, pit u jeam.
Drago mi je ujutru popit kafu i zapalit, ali ako kafe ni
ma, nee me vrag odnit. Neu vie puit onako slako svoju
prvu jutarnju cigaretu.
Nemojte me init da gren u filu, barufu za kafu. Sad san
se sitija da bi se ujutru moga bacit i na kakao. Gospe moja
okad ga nisan popija? Od ditinjstva? A moga bi ikaru a
ja i stavit unutra kapju travarice. Ni mi to bilo mrsko.
Ne znan zapravo ni a je sa deterdentom. Pedeset godin ivija san bez deterdenta i sad bi potpisa ivit jo pe
deset bez njega!
Ali a je, drugovi, s njim?
Tija bi znat da bi mi se ena mogla orjentirat. Bit e i
zaboravila prat robu na ruke!

itan u foje da jema uja, ali da nima boci. a je sad s

bocan, ko je boce proguca oli porazbija?
Ja jeman doma krcato botilji, ali uja niman.
A di je cukar? Ko je cukar poliza?
Sigurno su ga proizvoai i trgovci zadrali dok ne po
skupi, jer ne virujen da smo vas cukar izili.
A normalno je da e cukar bit skupji, da e fiti bit
skupji, da e struja po gori. Sad najboje da mi i struju
privremeno ukinu dok se ne uspostave nove tarife!
Ka da narod ne zna da posli devalvacije mora kreivat.
I lipo, jasno triba narodu re a n a n je u ovoj situaciji
danas init.

MUZUVIRI
Ako nima sklada izmeu rii i dila ako se jedno govori
a drugo ini, onda je to falitad, la, pokvarenjatvo i muzuvirstvo najgore vrsti.
Zato to govorin? Zato ta san se infota. Tolerantan
san ovik, mogu svatit male juske betege i mane, ali grube
lai ne mogu progucat.
U jedne beogradske novine itan kako jema bolesni dru
govi koji u inostrane klinike gredu operirat i krajnike i
sinuse. A niki ak vanka umpreaju bore, rige na obra
zima, da budu lipi i mlaji.
Drugovi, nemojmo se zajebavat! Ako emo tako, onda
ja gren u vicarsku izvadit svoj zanji zub koji mi se i tako
ginga. Ako potegnen, ispast e sam, ali zato ga ja ne bi
ia potegnut u vicarsku?
Nikad nisan bija u vicarsku.
I ne samo a oni gredu u strane klinike, nego sobon
vodu pratilje i pratioce. I taki drug, naravski, ne more
stat u obinu bolniku sobu. Jer da je on obian bolniki
bolesnik, njega ne bi ni poslali u svit, nego bi mu sinuse
izvadili u hodnik opidala, dakle: taki drug ne spava u
sobu, ne, on oe posebni apartman. Zajednici zdravstva
stiu i rauni za instaliranje televizora, da drug more bit
u toku sa svjetskin dogaajima, i astronomski rauni za
telefonske razgovore jer on mora bit u toku sa svin ta se
i u zemji dogaa.
Ako koga poevi, je li mu i to Socijalno plaa? Ne znan,
to ne pie, ali more bit lako!
J e d n a drugarica liila se tako puni deset miseci i troak
nije bija njanci pesto miljuni dinari. a je to pedeset miljuni na misec za jednu boju drugaricu?!
Ne znan koji su to drugovi, ali prepostavjan da nisu
kovacini, pekari, monteri; otprilike bi se dalo i naslutit
kojemu soju naega samoupravnoga drutva pripadaju.

Zato su anonimni? I oni i oni drugi koji su jin potpisali

raune, odnosno koji su ji poslali na lienje?
Radni narod e stiskat kai, vodit bitku za svaki dinar
pogotovo za svaku devizu, za svaki dolar, marku, franak,
a izvjesni drugovi e odit na kozmetike operacije.
Ja san pri par godin upozna draesnu damu - drugari
cu iz diplomatskog kora - koja je doletila u Rim kupit bo
tune za novi kostim. I promislite: nije ji mogla na u Rimu
i posli tri dana ila i je trait u Pariz. Botune, dugmad,
puceta!
Ne slaen se, drugovi, s peglanjem u vicarsku. Doma
te drugove triba peglat. Dobro, pomnjivo, i to vrilin umpreon.
A jopet, posebno je poglavlje kako se kriju ta minker
ska imena.
Uvik su to izvjesni drugovi, anonimni, bez imena i pre
zimena. Ja, na primjer, ujen da se u Splitu dalo pesto
dozvoli za vonju tonobili u sve dane.
Pet stotin tonobili u Splitu izuzeto je, odvojeno, za nji
ne vai par-nepar.
Dobro, u redu, oni su na vanim funkcijan i zadacima,
privrednin, zdravstvenin, opskrbnin - ali ko su, to se ni
kako ne more doznat.
Asti Gospu, a ta, a zato? Oli su jo u ilegali? I oni koji
se gredu peglat, i oni su ilegalci.
I dobijan dojam da se nikako sve vie pokrijemo. Ti pokrij mene, a ja u, kume, tebe!
U nas odgovornost postaje sve ira, sve kolektivnija,
sve manje pojedinana, vlastita.
I sve se odgovornije odnosimo prema riima, a sve neodgovornije prema dilima.
Tui mi se kolega novinar izvjesnog naeg lista da su
mu u kratko vrime tri lanka odbili tampat.
- Nisu vridili?
- Kako nisu, jesu. Sva tri lanka su mi platili i posebnu
mi nagradu dali za kvalitet jednoga lanka.
- A objavili ji nisu?
- Nisu!
- Korumpirali su te!
Pocrvenija je, protestira!

Mlad je, ne zna da jema i novinari koji se boridu za slo

bodu tampe, a kad su jin ruke odriene, onda biidu od
nje da bi mogli mirno, slako i neodgovorno spavat.
Izvjesni drugovi, izvjesne novine, izvjesna poduzea, iz
vjesni minkeri, narcisoidi i muzuviri koji bidu tili i ivit i
umrit bez bora, riga gripe na licu.
Kad in je ve do peglanja, pritisnit triba vrili umpre!

VENTULE, PARUNI I FRANEINE

SRIDA, 6. kolovoza
Ovo je prvo lito u mome ivotu a da uveer ne vidin na
e drage, lipe, smine, debele tete di sididu po entadan,
puedu i ventulaju se. Pri godin ladile su se, one finije, sa
pravin talijanskin i panjolskin ventulan, ak i kinekin i
japanskin, od slonove kosti, od svile i madre perle, od crni
ipki sa lutrinima. Od ditinjstva nosin slike sa ti ventuli:
Venecije i gondoljeri, panjolski plesaic, crveni i uti rua,
geji, mandarini, kulija, Budi, zmaji i hijeroglifi.
Fine gospoje jemale su fine ventule i govorile su malo
rvaski - malo talijanski, i inile besidan najsminije kom
binacije italo-dalmate da si mora plakat od dragosti. A one
najgrezije pavale su se sa kartunima od fugere i mlile po
spliski.
One najdebje i greze bi se razgolacale, razmavale i uspuvale; dizale bi vete i otane, rairile bidu noge pa in se
moglo vidit i obieno meso po bedrima i latik na bivu.
Velikin udarima trale su vrat, a ruka bi sama od sebe
utekla u znojna njidra da pospuga pot.
Udovice i usidilice, koje doma nikor ne eka, znale su
i do ponoa, i do bota, lambikavat se po entadan i na nji
ma i prvi san uinit.
Dikoja jemala je uza se i pasa koji bi spava sa unkon
na njezinoj cavati, oli ako bi cavata spuzla, ona bi ga gla
dila boson nogon po trbuju.
Pale su mi na pamet dok san na Peristilu slua Orfeja
i na pozornicu ugleda ventule.

Lupeka televizija
Bilo i je i u gledalitu. Zbrojija san ji sedan oli osan.
Posli prvoga ina pobiga san na Rivu, eta do mula,
gleda po entadan. Nidir njanci jedne ene. Njanci jedne
ventule.
Di su? Kud su?
Oli su sve umrle?
Dobro, neka su i umrle, ali druge su ostarile da ji naslidu. A ti novi nima!
Ovo sve stojidu doma u kombinete i gledadu televiziju.
Jeben ti televiziju, i ko ju je izmislija! Koliko mi je lipi
dragi slik odnila, ukrela!
Ba mi je drago da su se javno prid cilin miljunskin
auditorijen pobili i pestali Trogirani i Omiani. Priadu mi
da se jurialo na iri, da se skandiralo sucima: "Lupei!
Lupei!"
A sve radi pruta koji je pa u more. a ja to nisan vidija!
I nikako ne razumin da je prenos prekinut. Ne ti ska
ndala!
To je pravi TV dogaaj koji je televizija morala miljunima platit.
Zakaradu se i svadidu i koludrice u samostan, a di
nee nagla mladost dva estoka dalmatinska mista, kad
svako misli da jin se pruti i bodi kredu!
Onakvi smo kakvi jesmo, nikor nas ne more ni ukopit
ni disciplinirat.
Onda mi ne bismo bili mi, nego bismo bili niki drugi,
fureti svit.
Ako ne kunferimo televiziju i miljunski auditorij, neka
onda izaberedu druga mista. Neka onda snimadu vica
rske susrete izmeu Zuricha i Basela.
Kad sve gori
Vrilo pozapodne. Vruina. Omarina. Spavat ne mogu.
Sluan kako po otocima goridu ume. I jaki maetral ras
piruje i prenosi vatru.
Kurbanjski maetral, di je ia puvat tamo di gori! A
ovod u Split nima njanci malo bave!

a se maetral infota na Split i poeja ga zaobilazit?

Sluan kako su gasioci ume isikli makiju i stabla i tako
stvorili istinu priko koje se oganj ne more primit.
I a se dogodilo? Zapuvalo je smista jugo i okrenulo va
tru na drugu bandu.
A u ovi prokleti Split ni juga ni bure ni maetrala. Arija
se usmrdila. Sve je nepokretno, paralizirano. Judi se obisili ka trace. Nikor nima voje za nita. Vruina mori grad.
U bot, kad je sunce najvie peklo, vidija san lipu sliku.
Mala saobraajka koja regulira promet ia se sa momkon.
Drago mi je bilo vidit.
Jo da mi je u takoj pozi vidit milicionera! Zagrlija curu
a odizad pendrek dri u ruci.
Mali pariki rebac
Jema san udan, smian, simpatian susret.
Seja san sa prijatejima u "Belvija" popit bocu vina. Mu
ika se tek utimaje, gostiju malo, stoli prazni. Mi aku
lamo, smijemo se.
Kad u niko doba priko tekata gre jedna mala cura.
Oale pustila staraki na puntu nosa. Prolazi uza stole i
ravno na nas.
Promislija san da bidna mala slabo vidi pa je falila,
uzela nas za koje druge. Pristupa stolu i nito nan govori
ingleki. Kaije na katrigu sa drugog stola.
Ne znan ingleki.
- a mala oe? - pitan dotura koji sidi do mene.
- Moli da je pustimo sest s nan. Govori da nan nee
smetat.
Sa kuerinon od plastike jila je lag iz katulice. Ostavi
la je lag na stol, spustila na tle male gumene tramace i
niku jaketicu od punje koju je drala ispod ruke. Borin
od slame stavila je na tramac.
Sela je meu nas, slobodno, a jopet malo priplaeno.
Podigla sa punte nosia debele oale i ispod nji rairila
oi. Modre ka marinjerska vetica na njoj.
Pitan kamarjera koja je ovo mala.

Slegnuja je ramenima. Nikad je nije vidija.

- Je li nan smeta? - pita.
- Neka ostane kad je pala.
Govori i francuski. Da nije Francuzica?
Je, Francuzica je, Parianka, mali pariki rebac, aperat a oprezan.
Objanjava mi zato je sela. Draga jon je ova folklorna
muzika, a ona nima puno pinez da sidi u "Belvija".
Nee nan smetat, samo e sluat muiku. Ji polako,
delikano svoj lag. Merka u me.
Oe li madmoazel a bacit u kjun?
Nee, nije gladna. Mersi boku, mersi...
Bar malo slakoga?
Ne, to je debja.
Boje da vas nadebja, madmoazel, jer nima u vas etrde
set kili.
Kad ju je konobar ponudija, ipak je izabrala okoladnu
tortu.
Drugo nee.
Popila je i prst vina. Kucnula se. A la sante!
J e m a li esnajst godin? Smije se. Puno vie. Dvadeset i
jednu. Bogati, ko bi reka, pari dite!
Studentica je, tudira istu filozofiju i socjologiju. Obala je Donju Italiju i svratila na par dan u Split. Nauila
je jednu jedinu ri rvaski: Umoran. Viitala je galerije, mu
zeje, biblioteku...
Sve je tre, tre oli.
A mi, ta to mi slavimo? Imamo li koju godinjicu?
Je, slavimo pad Bastilje. Ne, ne smeta nita ta je to ve
prolo, mi jo uvik slavimo.
A sutra, oemo li i sutra slavit?
A a emo init? Plakat?
More li ona i sutra do?
Kako da ne, bit e nan drago.
I ba me interesira oe li mali pariki rebac do i sutra
a oknit.
Florans i kroketi
Dola je. I to je uranila. Jo nisan bija seja, nego san
eta ispod Prokurativi, a ona je ve obilazila stole. Pustija

san je da se razoara, ali ne i da se rastui. Pribliija san

jon se, namistija da me vidi.
- Mesje, mesje! - doletila je sa svojin bagajima. Zove se
Florans. Paketi su ostali isti, uta bora puna libar i gu
meni kuineti. Prominila je samo bluzu. Sad jema crvenu.
I ona je uvatila malo kolura.
Nee da jide. Samo sladoled. Ni vina nee, samo mine
ralnu.
Konobar je dogura kolica sa slakin. Ipak je izabrala je
dan trudel.
Pria mi da je noas spavala u "Belvija". Kako? Uzela
je sobu?
Ne sobu. Bili su tre antij i pustili su je spavat na ula
zu, u fotelju.
Ustala je sa suncem. Ila se kupat na Zvonac. Nala je
nike Francuze i ostala do veeri.
Jila nije nita.
Naruija san paticadu sa njokima. inija san fintu da
jin, a nju san inija da kua. Malo-pomalo progucala je
sve. Ne znan kako se zovu njoki na francuski. Nikad nije
jila njoke. Kad ne razumin koju ri, mala vadi iz bore francusko-rvaski i rvasko-francuski rinik.
Najdemo u riniku njoke, odnosno valjuke. Kroket.
Ne, nije nikad jila krokete. Kupila je i gramatiku naega
jezika. Osim umoran, nauila je i nove rii: toplo, sunce,
more, ivili...
Ji polako, delikano, aristokratski.
ETVRTAK, 7. kolovoza
Dola mi je ena. I njoj je mala draga. Sad mala papa
tortu.
ena mi je pita je li ta neugodno doivila u Split. Imala
je samo jedan tuan doivljaj. Zvali su je spavat na niki
brod usidren u luci. I jedan mornar tija je silovat. Niki mla
di Napolitanac.
Traila je po utoj bori. Mislija san da e izvadit rinik.
Izvadila je veliki no, skautski no.
Umra san od smija.

Kad je taka, kad je spremna svoju ensku ast branit

noen, onda je pozivan svaku veer dok je u Split na ve
eru.
Smista je produila boravak za tri dana.
Sino san eta po Pjaci i udija se koliko jema kosiri.
Letili su nisko i nebo je od nji bilo crno.
Danas su iz reonplana prskali kontra muic i komarac.
Veeras nebo je bez kosiri. Nidir njanci jednoga.
ujen da je more puno meduz. Nikoliko moji poznanika
kaivalo mi je po rukan i trbuju otekline, frie i kraste. Je
dna gospoja mi pria da ju je meduza ugrizla ka morski
pas. a se to dogaa u moru? Pri bi te opekla malo vlasuja,
a sad nike divje, zle meduze napadaju kupae. Gotovo je s
kupanjem. Bogati, da me meduza uji!
Judi i otarije
Bija san niki dan na Bra, proa kroz Loie, svratija
po ure u Milnu i uteka.
Pitali su me da zato vie ne dolazin u Milnu. Puno je
ma meni dragi misti u koje vie ne gren. Uvati me tuga.
U Milnu san volija dolazit kad je otariju dra parun
Toni, jednu lipu, dugu usku otariju na rivi, a gori su bili
sobe na pod i velika teraca pod lozon.
I svako jutro parun Tani izvadija bi vre, dovesla isprid
same otarije i iz kajia bi me zva i budija.
Rastvorija bi kure, sunce bi me udrilo u oi i, jo snen i
smantan od sinonjega vina, tra bi oi i gleda a je apa.
Vadija bi ribu po ribu.
- Onda, a misli: kako emo ovega?
- Ispe emo ga na lozju, parun Toni!
- I ja san tega opinijuna.
- A ove dvi-tri manje?
- Brujeti, brujeti, parun Toni!
- I ja san tega opinijuna.
Godinan san dolazija, uvik se ista scena ponavjala i
uvik su n a n se miljenja podudarala.
Dok bi u kajin pra krmeje, jora Marijeta me ve ekala
sa kafon i travaricon.

A koje je jora Marijeta lipe makarune inila!

Jedanput pri rata niki njemaki turistiki novinar za
luta je u Milnu i napisa reportau o parunu Tonu i tanti
Marijeti.
Dolo je u Milnu iz Njemake stotine pisam: traili su
rezervaciju za lito, a niki oteljer ponudija je parun Tonu
da e zgradit u Milnu otel i da edu skupa radit.
Naravski da je parun Toni sve to odbija, jer di e se on
i njegova Marijeta po sa furetima zajebavat!
Otarije davno nima. Danas je nika menza iza pjacete i
kafii sa fliperima i dubokson.
I kako mogu vie u Milnu do? Di u do?
Krajevi Marko i Truman
I u Loie eka bi me moj parun Antonjo u otariji, za
me najlipoj na svitu. Jema je gori na pod tri sobe piturane
na starinski tanap. Posteje su bile visoke, meke, lancuni
su vonjali od luga i sunca, a da se od noi ne dien, da
komod ne razbijen, ekala me pod koeton lipa vrina na
cvitie.
A na kantunalu uvik je bila stara orahovica za oprat
justa.
Poeja san u njega dolazit omar poza rata i svaki bi me
put doeka jidan, jer nisan javija da u do i on mi nima
a dat jist. Samo malo zeja i jaje.
Slegnija bi ramenima. A on bi jidan, sa rukon na guzicu,
eta po otariji.
- Jedino ako bi ti tija za veeru malo bakalaria.
Gospe moja, bakalaria? A ja ga nisan okusija od pri
rata.
- A oe li - pita bi me parun Antonjo - kruva Trumanovog oli od Krajevia Marka?
Ti kruv od Krajevia Marka bija je crni, tvrdi, iz zadruge,
a Trumanov je bija od amerikanskoga brana, bili.
I onda, u to gladno vrijeme, ja san se uvik izjanjava
za Trumana.
Isprid otarije dra je dva zjoga za balote i ja bi se tot
rastega da uvatin malo apetita.

Prvi susid bija mu je pastir Loda koji bi prid veer dogna

stado, onda bi telalija po selu i svratija k nan na veeru.
Paron Antonjo se s njin igra ka sa diteton, kakja ga je,
inija recitirat pismicu o malome Radi.
I Loda bi se uspeja na bani i deklamira.
Sakriva je svoj repi i roie i betima nan pretura
grkoga.
jora Zorka
Proa san pored zatvorene puste parun Antonjove otarije i spustija se na more u Bobovie. Niki momci u koloni
juridu na motorbiiklete i fermajedu se isprid restorana
"Belgija". Unutra jema bit disko-klub.
Svira muika sa plo.
Ko e od straja ulist?
Ipak se isplatilo skoknut do Bobovia jer san naa
joru Zorku, ritku enu, Dalmatinku koja voli afitat sobu
naemu oviku nego furetomu.
- Volin ja - govori mi - nae jude jer su nai, a onda
nai su i finiji, iri, obazriviji. Svaka ast furetiman, ali
jebi te furete prema naima!
Petnajst dan slukinjavala je jednome Njemcu koji je
doa brodon. Iz Loia nosila mu je svaki dan i do dese
tak boc mineralne i sve drugo a mu je tribalo. I kad je
jema partit, doa se od nje oprostit i u ruke jon je nito
turnija.
- Ovo je za vas! - reka je Njemac.
Stisla je, mislila je: bit e zlatni napoleondor.
I kad je on partija a ona rastvorila aku, u njoj su se
zacrvenila dva dinara, dva stara dinara!
J e b a mu pas sve po spisku!

BEZ KUFERA I VETITI

PONEDIJAK, 11. kolovoza
Volin svaku veer proetat do Terminala u portu, uti
s n u t se u turistiku guvu, stavit se u situaciju bidne furetarije koja na ure i ure eka trajekat, tue se za auto
buse, tiska po vaporima, guva po tacijan, a onda se pripadnen i projde me elja za svakin putovanjen.
Sritan san a me Bog nije stvorija strancen, pa se ne
moran nidir micat.
A najdrae me od nedije i od blagdani uveer ekat tra
jekte i vapore iz Braa, iz olte, kojima se vraadu izletnici
i vikendai.
Toliko san se uviba da ve znan koga u trevit i na lice
mu proitat kako mu je bilo.
Tako ve od ovega premalia trevijen svake nedije uve
er staroga poznanika, koji je godinan lipo, ka ovik, sidija
ispod tende na tekat od "Belvija" i uz panjulet pija svoj
kapuciner.
Ne javjan mu se, kivajen ga jer se svaki put priko mu
la, put Rive, vraa kican, mrdav, obien, lice mu je ispa
eno, umorno.
Itrapacira se bidan i vidin omar da poza podne nije lega. A znan da je n a u a n poza obida dvi ure poinit, pa onda
prid veer, friak, obrijan, okupan, do isprid "Belvija".
Bit e da jadan gradi vikendicu, pa mu je to izminilo cili
ivot i slomilo ga.
Ne razumin, nikako ne razumin da ovik, kad ve uvati
godine, izmini stil ivota i vas se promini, postane drugovaiji.
A jo manje razumin one koji zgradidu vilu, vikendicu,
a onda je priko lita afitaju.

Ako su se ve upustili u izgradnju, oe re da jemadu

pinez, a ako jemadu pinez, a in triba afitavat? Zgradili su
vikendicu za svoje gute a onda se za pineze, za marke, ti
svoji guti odriu, i gospodin i gospoa vlasnici, odnosno
drug i drugarica, pritvaraju se u poslugu koja dvori svoje
goste.
Glavno je da liti marke brojidu, a oni edu gutat ove
zime, kad budu bure derale.
Drago mi je vidit i vesele izletnike klape koje jo na pa
lubu pivadu dok brod akotaje. I obino se u takoj klapi
trevi koja vesela, dobro stavjena ena koja se raspitoljila,
razmavala pa pui, piva, pije, sve vodi, sve zabavja, a mu
se kiselo smije i ka ono guta a mu je ena tako zabavna,
a ve vidin kako edu letit prsti in zatvori za sobon vrata
od kue. Jedva on eka doma do.
Gledan je i mislin se: "Boe moj, kako, tuko jedna, ne
vidi a te doma eka?!"
A jopet se niki parovi pomu karat in se iskrcadu s
broda. J e s u li ugazili na kraj, eto karanja! A ako je jo
dite izmeu nji, onda ga u odu, dok se karaju, svaki od nji
rastie na svoju stranu i mali plae.
I jo san se nito spazija: di su tende?
Pri je svaki vapor jema palubu pokrivenu tendon koja
je putnika titila od sunca i kie.
Godinan ve ni na jedan brod tende ne stavjadu. Lada
nima. Sunce ti tue dreto u mojane.
Ne znan ko more liti sidit na otvorenu palubu. Samo
furet ejan sunca.
Filoktet
Otkrivena je jo jedna litnja pozornica, i to na poetku
Kauni, ispod Bambine glavice, ba na poicjunu di je jo
pri rata Matkovi tija gradit otel.
Gleda san Filokteta koji se zlopati i strada na pustome
otoku.
Devet godin bidan Filoktet, izgubjen, pati u pustoi, a
oko i ispod njega vrtidu se gliseri i motorini, prolazi p u n
"Tizian", po cesti tutnjidu autobusi, prdidu motorbiikle-

te, iznad njega letidu reonplani i helikopteri, i nikako ne

mogu svatit antiku sliku svita. Filoktet se zlopati, muke
mui, a nije ni meni lako: piat mi triba.
A niman di.
Ovi nesriknji moderni reiseri infiali su u drame bez
pauze, bez inova, sve veu u jednome komadu. Ne dadu
ti se njanci popiat.
A na litnjim pozornican i nima di. Ako se digne i gre
iza bora, onda mislidu da si se demonstrativno diga.
SRIDA, 13. kolovoza
Evo me na "Liburniju". Gren u Dubrovnik. J e m a pusti
godin da nisan doivija litnji Dubrovnik. Drai me zimi
kad grmi, kad kie padaju, a tradun i otarije okolo su
tuni i prazni.
Na palubu broda uvik ista slika. Pusti mladi svit lei na
dekan, tramcima, u vrie zamotan.
A ta je ovo? Za brodima vie ne letidu galebi. Od Splita
do Korule jednoga jedinoga galeba nisan vidija. Train ji
po nebu, po moru. Nima ji. Oli su in krila osikli? Da nije
prskalo kontra galebi?
I nidir vie kufera. U Dubrovnik po ure se putnici s bro
da iskrcaju, a nikor u ruke kufer nima. Samo vrie, bore,
ruksaci.
ovik u vetit sa kuferon ispa bi komian, ka da je ispa
iz kojega starinskoga urnala.
Okad nima vetiti i kuferi, brodovi su udvostruili svoje
kapacitete. Na brodu zna bit po ijadu putnika koji sididu
po tleju, po skalan, leidu i ispod kajii, na konope. Da su
u vetite, di bidu sidili? Ko bi da ijadu foteji!
PETAK, 15. kolovoza
Evo me jopet na "Liburniju". Vraan se u Split. Na brzi
nu zapisujen svoje dubrovake impresije.
Nisu bogzna ta.
Najdubji, najsnaniji utisak ostavili su na me dubro
vaki taksisti. Dragi su, smini, ovik bi ji izija o dragosti.

est puti san vazimja taksi i njanci jedan nije uputija taksimetar.
Prvi me bacija do Pila i naplatija deset ijad. Pitan ga:
- Kako znate da je deset ijad?
- To je naa tarifa za ovu relaciju!
- A zato van taksimetar ne radi?
- U kvaru je! Nije doa ika iz Beograda koji ga je mora
telovat.
Drugi taksista, koji me vratija, naplatija mi je dvanajst.
Kako se nisan doa karat sa taksistima, dajen mu dvanajst ijad. Ali isto ne mogu trpit:
- A ta, nije doa ika?
- Koji ika? - pita taksist.
- A bome ika iz Beograda koji popravja taksimetre.
- A vi znate iku?
- Di ga neu znat? Ko ne zna iku? Kurba je ika, ve
liki zajebant!
Teatar
U dvi veeri gleda san dvi predstave: Kafetariju i Gloriju,
zapravo provu Glorije.
Za obje san se pripremija. Veera nisan, nita u justa
nisan stavija, dec nisan popija, da ne moran init pipi. I
bogami san junaki izdra jer Glorija tri ure traje.
A puvalo je obe veeri, bilo me zima, skupija san se,
tresa i zaelija lita.
Radi Glorije nisan prispija na otvorenje Velikovieve
izlobe, koja je bila u otmjenu, gospodsku uru jedanajst
uri od noi.
Skoknija san tek iza ponoi i naa krcato finoga svita,
koji nije moga izostat jer da je ta izloba dogaaj sezone.
Povirija san i u Babin Kuk. Sve puno, krcato. U otele se
unosidu pomoni leajevi. I u salu za konferencije tivali
su posteje ka u opidalu.
A isprid otela "Prezident" trevija san curu i momka. Grezo, tvrdo, seljaki zagrljeni marirali su i pivali:
Sad zelenu travu gazin
I u borbu ja polazin...

Nasmija san se. Zamislit mogu koju edu teku borbu

cilu no vodit!
etan po Stradunu i mislin na prola vrimena, na jude
s kojima san u Dubrovniku prijatejeva, a vie ji nima; je
dni pomrli, drugi se povukli.
a nan se sve nije dogaalo? I koliko je onda bilo za
nimljivije, uzbudljivije bilo bit novinar nego danas!
Svake veeri bi u Dubrovnik osta bez pinez, i kako u
partit kad ne bi jema ni za otel platit? I svako jutro ia bi
do Nadana Paloka, diretura o radija, kodit pineze.
in bi me vidija, omar bi zna koja je ura, i reka bi i
novnici da mi da makinju i karte.
Kurba je bija, nikad mi nije virova da u mu poslat re
portau iz Splita, nego me inija da mu smista napien. Ja
njemu reportau, on meni pineze.
A mene bi od neprospavane noi i glava bolila i oi bi
mi se sklapale, a on me bez milosti inija po makinjeti tu.
Nije onda bilo iro-rauna, na pineze se nije ekalo nego
se smista plaalo.
Koliko me Dubrovnik bija drai, interesantniji, uzbudlji
viji pri trideset godin!

VELIKA AVANTURA DUHA I TILA

ZADNJI DANI MISECA KOLOVOZA
Ne znan koji je datum, ni koji je dan, ni koja je ura. Ni
ta ne znan! Ni a se dogaa u svitu u zemji u Splitu. Novi
ne niman vrimena proitat, radijo ne sluan, televiziju ne
gledan.
Iz kue ne izlazin.
Po cili dan radin. Svako jutro, najranije, dolazi mi doma
daktilografkinja i diktiran jon do bota, bota i po, dok ona
more izdrat, dok ne klone. I onda ona gre poinit, a ja pri
preman stranice koje u jon poza podne diktirat.
Dojde oko tri, tri i po, i onda nastavjamo rad. Do osan,
osan i po.
I cilu nediju tako. Osan dan nisan vidija ni sunca ni miseca. Radimo iza zatvoreni ponistar, pod letrikon.
Neu da sluan buku grada ni da gledan s ponistre svit
koji planduje, koji guta ivit.
Daktilografkinja mi, kad dojde, ree kakvo je vrime va
nka. Promuka san od diktiranja, oi me bolidu. I vratnje
ile.
Cilo ovo lito na ribe nisan bija. etiri puta san se okupa.
Jeben ti ovakoga penjunata! Je li ovo ta mirovina? A
ja san i sna ejan!
A lipo san se bija uputija ivit! Ka pravi pravcati pen
junat. Sa boran san odija u spizu, skoknija bi do pazara,
povirija na pekariju, biingava po butigan. Kad bi me to
tufalo, na ribe san odija, a posli tega se odmara, po kafanan sidija.
Milosti nima
I onda san sam sebe u velika govna uvalija. Odluija
san se napisat libar - Velo misto. I ugovor san sa izdavaen

potpisa, mislija san: jema vrimena, lipo u, polako, poma

lo pisat. Nisan ni slutija koliki me posal eka i da e se
ovako otegnut. A sad me rokovi pritiskaju i libar moran
svrit i predat.
Grizen se. a mi je to tribalo? J e s a n li moga lipo ivit?
ivot godit!
A more bit da ja to i ne znan. Nikad, nikad nisan bija
na godinji odmor ka a ini drugi svit. Misec dan noge u
arju...
Skoknija bi dva-tri dana do Braa, do Fara, do olte,
do Lastova, do Dubrovnika. Je, bija san do Bea, Pete,
Rima, Londre, Moskve, ali me i tamo tokalo pisat, javit se
novinan sa reportaon, putopison.
Di san god odija priko tri dana, makinjetu san sobon
vuka.
Pari mi se da e mi makinjetu i u kasil stavit, i da u se
morat javjat s onega svita!
I sad san lipo, uljudno zamolija urednitvo da ova moja
penzionerska rubrika izostane dva-tri broja dok libar
svrin.
Drugovi se ne slau. Milosti nima!
Nova epizoda
Nikoliko muki i enski glasova javilo mi se telefonski i
pita me a se dogodilo s onon mojon Francuzicon, sa ma
lom Florans, repcen parikin.
Ko bi reka da su tioci tako kurjoi, da e ji to i inte
resirati
Nije se dogodilo nita. A zapravo i je!
Partila je. Ali bili smo se svadili, diga san joj pozdrav i
jopet se dola pomirit.
Ovako je to bilo.
Svaku veer dolazila bi u "Belvija" oknit svoj dil. Ispri
ala bi mi di je sve toga dana bila i a je sve inila. Ako
emo jon virovat obino bi ujutru radila, itala dvi-tri ure
u Naunu bibjoteku, a poza te do veeri se kupala.
J e d n u mi veer nije dola. a je sad? Oli je mala partila
za Pariz?

Pojavila se sutradan i dovela mi za stol nikoga Francuia, zamuzenog napuvanog kretena. I fali mi ga kako on
spava u "Marjana", kako jema auto i kako je s njin skokla
oba Mostar.
Kretino sidi i mui ka da je mutav. A ona ga jo fali ka
ko je on iz nikoga mista di je najboja ampanja.
Draga mi ampanja, pogotovo ona najboja, ali virujte mi
da ne bi pija ni ampanju iz boce koju je on dra u ruke!
Iz ampanje je, spava u "Marjana", jema auto, dakle pi
nez jema, a dolazi konobar, pita ga a e, a on gleda u me.
A ja gledan u njega i mislin: "A ta je, kume, oli u i
tebe ranit? Pinez jema, curu si naa, ajde, lipo se sad is
prsi! Neka vidin a e curi naruit!"
Kretino mui.
Muin, bogami, i ja!
Vidin da se Florans ka malo iznenadila. Zaudilo ju je
moje ponaanje. Ali i ona je umukla i ini fintu da nita
ne opaa.
Konobar me pita a e mala veeras jist.
Najidija san se. a mene pita? Pitaj nju, pitaj njega!
J e m a bit da je razumila. Postaje jon neugodno. Morete
zamislit kakva je to bila situacija, kad je ak njoj neprijat
no! Vidin da se vrti na katrigi i ne zna a e re.
Natoin sebi mul vina, ona vino ne pije, samo mineralnu,
natoin i njoj mul mineralne, buzdi francuskome nita!
A opet mi ini muku. Vidin, gladna je.
Okrenen jon kinu. I njoj i njemu.
Vrtin se i gledan ga ispod oka. Buzdo mirno sidi.
Jebe se buzdi! Ali ja nisan miran. Nju mi je aj.
Zoven kamarjera da jon donesu veeru, platin odma
ta je naruila. I dien se, gren a.
- Adje, Florans!
Ostavjan te tvome buzdi pa se lipo zabavite!
Nije vie dolazila, mislija san da je partila, kad veeri
nakon toga, eto ti moje male Francuzice, tre priko tekata
i nosi mi bocu ljivovice.
Nasmija san se. Bilo mi je drago vidit!
- Di si, mala moja, mislija san da si ve u Pariz. Jesi li,
mala, luda? a e meni ljivovica? Di si pineze ila troit!
Eto, tako smo se pomirili.
Za buzdu je nita ne pitan.

Lipo je veerala, vratila bocu u boru i odleprala.

Jopet je dva dana nisan vidija. Jopet san mislija: bit e
mala ve u Pariz, kad eto ti je oko deset uri uveer, bez
fagoti tre izmeu stoli, trai me. Sva je mokra, jema bit
da se oprala u hotelskom kondutu i tare ruke o kotulu.
Dola se samo pozdravit. Nima vrimena veerat. Nala
je kamion do Jubjane. Fagoti su jon ve u kamion.
- Florans, ekaj neka ti konobar zamota bar koji se
ndvi.
Nee nita, nima ni minut vrimena, tare sad kotulon
obraz. Kamiondija je ve eka.
- uvaj se, Florans, nije ti kamiondija oni Napolitanac! Nee se on pripast tvoga skautskog noa.
Pojubili smo se.
- Adje, Florans!
- Adje, mesje!
Ka da san iz opidala izaa
Evo je jopet!
Vi mislite sigurno Florans. Ma kakvi Florans! Daktilogra
fkinja mi je dola. J u t o u minut. U tri poza podne. Volija
bi sad sidit i sa onin buzdon Francuzon nego diktirat.
Dok je kucala na vrata, ula je kako mi tue makinjeta,
pa se vata za glavu: misli da san nadopisa nove stranice
libra.
Vrue jon je i, dok se namisti i oladi, pro e deset mi
nuti. Najpri e pustit erkondin tuta forca. Ja moran obu
kouju. Do po ure bit e jon ladno i plakat e kako su jon
se prsti smrzli.
Pui panjulet za panjuleton, a puin bogami i ja, i
kad mi ena donese kafu u sobu, bre izleti vanka da se
ne ugui.
Radili smo do osan. Postala je nervoasta i zakarala se
s menon, da ubacijen cile nove pasuse.
Vazeja san odmor. Cili jedan dan. Dvadeset i etiri ure.
Tija bi se odmorit, okupat, veerat vanka, proetat. Bit
u i odit zaboravija!
Tren po gradu, pari mi se da san iz bolnice izaa, i sve
mi ini veseje. Vapori u portu, mladost koja eta uz Rivu,
kamarjeri, muika priko razglasa.

TAUNI, JUDI I USPOMENE

PRVI DANI RUJNA MISECA
Juer san u Supetru gleda kako umire lito. Rano san
se probudija, moglo je bit pet i po, est najvie; lino se
rastegnen, zivan i maknen zastor sa otelske ponistre, da
vidin kakvo je vanka vrime.
Aj a, naoblailo se! Sivi porki oblaci putuju priko ne
ba, rastiu se i sve ga vie pokrivaju.
Ne pue, ne miu se grane bori i tamarisi na plai isprid
otela, ali u more je ve jugo. More se najeurilo i dobilo
tmaste, teke kolure...
Na caklo od ponistre udre eter-pet kapji kie i razliju
se polako, ka suze na licu.
A ja san nikako teak, umoran, ka da san cilu no ko
pa. Niman force po skuvat kafu, a oni doli, u kuinu, tek
u sedan poinju radit.
Rastvaran ponistru i lino, teko se svalin u poltronu
pa gledan more, nebo i pustu plau, Niki dan u ovu u r u
ve su dolazili prvi kupai - Njemci - ulizali su omar u mo
re, bacivali su tunje, birali najboje poicjune ispod bori i
tamarisi.
Sad nidir nikoga. A otel je pun, posteju se sino nije
moglo na. I svi spavaju.
Fureti nita ne znadu. Oni veedu more i sunce. Mislidu: kad nima sunca, nima ni mora! Ne znadu da se
ba sad najlipe kupat. Sad kad je sivo, oblano, kad
se mlado jugo javi a pome kiica roskat. Iz dipeta, iz
prezira prema tima injorantima, koji se samo znadu pe
na sunce ka sveti Lovre na gradele, savladavan i linost i
umor, obuijen mudantine i gren na plau. Sa panjuleton u u s t a polako gazin u more, i kad mi je samo glava
vanka, povuen zanju tiradu i bacin iku.

Plivan, ronin, plaskan se, a njanci jedna ponistra na

otelu da se otvori. Svi jo spavaju. Koliko moredu spavat,
za Majku Boju?!
Obuijen se mokar i friak i tren u porat di su se ve
otvorili prvi kafii. Kamarjer mi se tui da ga bolidu noge;
pod tendon na tekatu sidi milicioner, vidi se da mu je pu
na pipa sezone. Cilo lito na ribe nije bija.
Sve sami miani a fureti isto ka da i nima.
Na pazaru malo kupac. Grozje pet ijad kil, smokve pet
ijad! Sve po pet!
Nikako ne razumin te cine. Ako je grozje po pet ijad (a
od kila grozja izajde tri kvarta vina), onda bi litra vina mo
rala bit najmanje osan ijad.
A jema ga i po dvi!
Sedan je uri udrilo. Gren nazad u otel, kuina radi,
ankovi su otvoreni, a nikor od ciloga otela nije doa na
kafu. Navalili su tek oko devet uri.
A ja jopet sidin uz ponistru i gledan pustu plau. A a
se danas nikor nee okupat?
Jopet gren u grad: ekat vapor, kupit novine... Njemci
izlazidu etat u inceradu. Ko e meni dat inceradu? Ja u
kouji kisnen na kii.
Doa je trajekt, malo se svita iskrcalo, puno ukrcalo.
Doa je i katamaran sa novin gostima. Desetak je kufe
ri iskrca, pedesetak ukrca.
I svuda jema leda
Drago mi je da se mista praznidu; sad e bit svuda komodnije.
I u svaki bufet, u svaki kafi i restoran, sad e bit leda.
tufalo me pit teplo vino.
Mi bismo tili da se sezona produi, da u premalie po
rne a da se u jesen produi. Ka da su fureti tukci!
Ka da je lako po nain mistima, po otocima pogotovo,
kad udru kie i juga! Danima!
Lipi su to timunzi jedan dan, a posli treega pari ti se
poludit. A deseti dan od diperacjuna se vie i ne trizni.
Jeste li se opazili da su svi stanovnici nai izolirani otoki depresivci, isto ka i lanterniti?

A fureti oedu dane garantiranoga sunca.

Leidu na suncu od jutra do noi, makar se gulili ga kumpliri i rane jin se na prsima i kostima otvarale.
Jugo je malo vorcalo. Kia je pristala. Gledan kako go
spodari od vikendic iznosidu tabele: ZIMMER FREI!
Vraan se u otelsku sobu i do obida pien ove retke pa
itan.
Mirno je u otelu. Ne uje se vika dice po skalan i hodniciman, ne bubaju vrata. Vidi se da nima nai.
Kroz ponistru mi upadaju umovi, koluri i vonji jeseni.
Lipe i tune dalmatinske jeseni!
Siromaka kua
Pozva me na veeru iseljenik, Splianin, poznanik iz
mladosti. Sve je bilo ka a je i uvik u ovakin prilikan: vodili
smo obian, banalni razgovor. Falimo se i on i ja.
Nije meni loe u Split, jeman, fala bogu, lipi penjun, jo
se a i napie, uini se fatureta; ne mo se ba razbacivat,
ali ne fali mi nita. Nije ni zdravje ba tako loe, da udren
u drvo, i daje ovako jo jednu desetak godin...
A njemu jopet ne fali ni tijega mlika. Uinija je vanka
pineze, obogatija se, putovat more po svitu di zaeli. I pojde, kad ga uvati voja, u najekskluzivnija mista, u najekskluzivnije otele.
To se na nj i vidi: jema mota od svita, odnjegovan je,
soanjiran... Trudi se da potroi veeras a vie pinez; krivo
mu je a nimamo u ta sarit pineze; da je bar veeras
zdimit ijadu dolori, ali oba smo judi u godine, jimo malo,
a ne smi vie ni potegnit. A opet, i ovi nai oteli i nisu za
bogatiji svit. Ne ti a jema naruit!
Nima de fakto nita za pravoga gosta. Siromaka kua!
Karmenadle i bifteki. Ola spize! Nimadu njanci finije bibite, konjak ne mo popit. Dvi-tri vrste odvratnoga vina, ni
jedno specijalno, ni jedno poznato.
I tako jimo ka dva tia, popijemo bocu vina, muika svi
ra i mi se razgovaramo.
Tamo u njegovo misto jema sve a mo zaelit na svitu.
Zove me da mu dojden u viite. Dakako, ka njegov gost.
Nita mi nee falit, njanci tijega mlika.

Ia bi ja, ma mi je malo daleko.

- Pa a da je daleko? U penjun si, nima nikakve oba
veze, mo ostat misec-dva, godinu dan. Moremo di oemo.
I barovi i kockarnice, a razbolimo li se, jemamo najboje
klinike i likare na svitu. Ajde, a se misli!
Ia bi ja, i moglo bi nan bit lipo; ako on jema mota, jeman ga i ja, znan i ja svome svecu post.
Onda ajde, omar sad, s menon!
- E, znan, a kako e ostavit ovi porki Split? Je nesriknji grad, je pusta vlaarija, je i tvrd i primitivan, i nima
ovik di iza, nima se di zabavit, i sve je da ne more bit
gore, ali jebi ga, ne mogu ja bez njega!
U botu se moj prijatej vas prominija. Kretnje su mu
postale nikako brze, nervozne. Da nito ini, puni ae, minja vino, zove drugo vino i druge ae, ali sve to ini nika
ko odsutno; gleda me a ne vidi me, a onda i deset minuti
mui. Pustin ga da luta sa svojima mislima; ko zna a mu
je, more bit da na svoj veliki biznis sad misli.
Prene se i pita me a mi je: - Oli veeras nisi dobre voje?
Nasmija san se:
- Bogami, dobro mi je, nego di si ti bija?
Planuja je i poeja govorit brzo, a more bre, da a pri
istrese sve a mu se skupilo u prsi.
- ta ti zna, ta vi svi skupa znate kako je nan vanka,
kako je meni? Ja jeman svoje drugo misto, drugi grad,
drugu zemju i bogat san, nita mi ne fali, tamo je meni
dobro, lipo... I je, tamo je dobro, meni je lipo, i volin ti svoj
grad, tu svoju zemju, ali ja nisan stranac, ja nisan furet.
Sve a ja volin, a mi je drago, meni je ovod, u mojoj zemji,
u mome gradu. Svake godine dojden i uvik me mora ko
najidit, i onda uteen i reen: nikad, nikad vie! I projde
devet-deset miseci i ja san tvrd, jidan san, neu vie u
Split. Ne bi za miljarde. I onda me menader zove: "Mister,
je li namjeravate putovat? Triba izvrit rezervacije za avion,
za otele?" Njanci ut! Nidir ne gren. A meni je ve u a rv
u guzicu i ujutru san ve na aerodrom.
I biznismen se sad pritvori u poetu i lipo, puno lipe
nego ja to mogu napisat, pone mi govorit kako ga ve
sutradan sumrak zatee u Getu, di gladi stare stine
oeve butige i trai na njima ditinjstvo, mladost svoju,

i vidi staricu umotanu u krpe koja je na karjoli garbun

prodavala, kurbe na ponistran i portunima kaini, finance
i vercere; trai otarije, bufete i barove koji davno nima;
marangune, pa ako najde kojega starca jo iva, pa ga se
jo ovi siti, onda ga gleda, gleda i plae njin.
Cili mi je ivot u deset minuti ispria, cilu svoju bio
grafiju. U skulu je odija u klasinu gimnaziju, i dobro je
uija (i grke i latinske stihove je govorija da me uvjeri
ega se sve sia), a u peti razred gimnazije otac ga je iz
skule izvadija i bacija u mesarnicu da postane bikar. I bi
ja je bikar. A njegovi drugovi postali su likari i profeuri,
advokati, i nisu ga se denjali.
Di e likar, di e advokat sa bikaron sidit!
I to ga je zabolilo, revoltiralo, i mora je ute, bilo di ute
i pineze uinit.
Sad ga vie ne kivaju, sad je sve u redu. Sve je okej!
Godinama nije doma dolazija. I onda je poeja. Sad do
lazi i po dva puta na godinu. I ostaje dva-tri miseca.
Zareka se da nee vie do, ali zna da e do. rv u
guzici nee dat mira. I dolazit e sve ee, i ostajat sve
due.
Nita ga nisan pita, nisan upada, pustija san ga da iz
govori cili svoj monolog.
Kad je sve svrija i smirija se, zapita san ga:
- Jesi li sve reka?
- A ta bi jo moga re?
Grubo, surovo, otvoreno san mu reka:
- Oe li do doma umrit?
- Ne, neu! Tamo u umrit! - gotovo je zavika, a onda
je tiho nadoda: - Samo san ve odredija da me kremiraju,
a u r n u u Split poaju.
Otkrie ardina
Sa kolegon novinaron eta san po mulu, i ne znan a
mi je bilo kad san mu kraj Pomorskoga terminala reka:
- Ajmo sest malo u ardin!
Pogleda me ka da san poludija.
- U ardin? ta e sad u ardin? Otkud ti je sad a
rdin pa na pamet?

Slegnuja san ramenima.

Ne znan ni ja. Ali eto, zaelija san se ba ardina. Virovali vi oli ne, ali meni se dogaadu takve stvari. Zaelin
se nikoga mista, nikoga poicjuna koji su mi dobro znani,
i onda bi se ti as tija stvorit ba tamo.
Tako ponekad (svake dvi-tri godine) elin sest u ardin,
u gradski na perivoj.
Pamtin ga iz ditinjstva, kad su me za ruku vodili obu
enoga ala marinjera. U nediljna jutra muika je svira
la; pari mi se da je bija i niki glorijet pun ru. Muika
je zaudarala, voda prskala sa funtane, momci i cure bla
gdanski obueni su etali, korteavali se, a pod postolima
kripjalo je fino, sitno alo.
Jo se onda prialo o starome doturu zubaru, debelo
me, u irokoj obilatoj crnoj jaketi, koji nije moga trpit vru
inu pa bi u vrile litnje dane ordinira u ardinu.
Sobon je u epu iroke jakete nosija klia i u ladovinu
na entadi sidija i vadija zube.
Pacijenti bi isprid entade stali u filu.
Uvik san se n a d a da u ga trevit, ali onda kad san ja
otkrija ardin, on je jema bit bija ve umra.
I onda kroz osan godin realke svaki dan san bija u a
rdin.
Doli bismo i po uru vrimena pri poetka skule, tot bi
smo na brzinu pokuavali a nauit, prepisivali zadatke,
vadili rii iz debeli rinikov, nagovarali se za po u pic i na
prve randevue.
Sian ga se i od veeri, od noi kad se ve jubav vodila. I
u studeni zimske noi, kad bi se na funtani debeli mosuri
uinili, i kad bi snig pada a zagrjeni jubavnici sidili bi na
ure i ure i micali se ne bi.
Zanji put palo me na pamet sest u ardin pri tri-etiri
godine. Isto tako iznenada ka i danas.
Ne bilo jon uroka!
A onda san o njemu napisa desetak redak. Evo san i
naa:
"Oli to jo ko gre u ardin? J u d i gredu u kafane, u otarije, na plac, na balote, more kadikad u kino, ali ardin?

Gren veltije jer me ba interesira kakvi su ardini, ko to

danas sidi u ardin?
Omar na prvu entadu jedna stara gospoja sa izlizanin
kapelinon, a na drugi kantun iste entade niki mravi, cr
ni, zalizani ovik, roba koji pedeset godin.
Kako dri ruke prikriene na kolina, kako vrti oima,
omar vidin koja je ura, odnosno kojoj sorti svita pripada.
Kad ga pomnjivije pogledan, uini mi se nikako poznat, ka
da san ga via. Je, sigurno, i to ba po piarjolan.
A stara gospoja sigurno misli: "Boe, juskoga li, finoga
li ovika! Ritkost je danas trevit tako fino ejade!"
J e d n a debela mala tre oko funtane, a baba, s oalima
na punti nosa i sa apon u ruci, vie za njon: - Pomnjivo,
past e, slomit e se!
Debela mala, i da pade, ne bi nita utila, sva je ka baluni, ne bilo jon uroka!
Na zidi ardina sididu momak i cura. Vidi se: friki gra
ani. Zajubjeni su, a malo srameljivi, dridu se za ruke,
ali se ne gledadu. On gleda livo i zaneseno barka nos, a
ona se opet side prignula i zamiljeno grata po nozi. Asti
Gospu, a je srbi, sva e se izgratat!
Jo jedna stara gospoja pod kapelinon koji se lutra. Je
ma bit da ga patinaje. Puna je bradavic i dlak, a kus nosa.
Ka da se muko nespretno makaralo u ensko.
A izmeu entadi marira jedna prijatejica noi koja
je bila u modi dok san ja u skulu odija. Sve okolo gleda s
visoka i gazi vrsto; ispod nje alo kripje i leti. Bogami se
dobro dri. E vala, kuma!
Projde ona uz jednoga osamjenoga veseljaka koji se
s bocon u ruci raskomodija po entadi. Uneredija se be
krija i samo a ne zapiva. Kuma ga samo prezirno oine
pogledon koji zadri na boci.
I to van je sve! Cili ardin.
U gnjizdo svoje mame
UTORAK, 9. rujna
Nikad kraja iznenaenjima s onon malon Franeinon,
sa mojon Florans, parikin repcen koji bi mi svaku veer
sletija na stol u "Belvija".

Javjadu mi tioci da je priko zagrebakog "Veernjeg

lista" za njon izdana potjernica.
Kad su mi to javili, stresa san se, najeurija!
a je? Da nije probuala skautskin noen ofera-kamiondiju koji je pribacija iz Splita u Jubjanu? Ali ne virujen,
nije ona taka. No jon je samo finta.
Volila bi ona da nju svu izbuadu, nego da ona ubode
koga.
Omar san ia trait "Veernji list"!
Nije! Zna san ja! Sve je naivno, dirljivo.
Mamica je trai, mamica je zabrinuta, davno se morala
vratit u Pariz, a eto, maloj se osladilo, dopa jon se Split,
produila je boravak za petnaestak dana i mamica u Pa
rizu pada u afane.
Ne bojte se, madam, nima za Florans straja! Nee se
ona izgubit, ni po zlu putu svrit.
I koja je to bila strana potjera i potraga, deboto je cili
Interpol angairan, a ona, Florans mala, svaku veer s menon u "Belvija" sidi.
I svi je traidu, a ja o njoj u novine pien u nastavci
ma.
Mali rebac vratija se sigurno u svoje gnjizdo.
Oprostite, madam, nemojte na nju vikat, nemojte je nja
nci taknit. Dobra je ona cura. I nita bidna nije kriva. Ja
san kriv, malo san je razvicja, nauija san je veeravat
u "Belvija". I njoj se dopalo i produila je boravak za koji
dan. Eto, to je sve!

J U D I I PASI
SUBOTA, 13. rujna
Da me ko pita: ko je u Split najjai, najhrabriji ovik, ja
bi bez dvoumljenja reka: on, jor F.
Na svoje san oi vidija kad je iz kajia morskome pasu
kroz vale konop provuka i gau uinija. A to nije bija
morski pasi nego pasurina, neman od dvista kili. Kad je
rastvorija justa i kad san mu zube vidija, ja san oi sklopija. Od straja nisan moga gledat.
I sino me jor F. zaustavi na Pjacu. Trai me, govori,
ve nekoliko veer da mi iznese jednu stvar za novine. I
on pome:
- Sve je puno pas, vrije od pas. Na primjer, doli u Vranjice...
Ve san vidija kako more vrije od ti nemani i govorin:
- Bit edu doli za vaporima, ali udi me kako Kapetani
ja nije dala obavist, jo se svit kupa, lito je jo.
- Ma ne govorin ja o morskin pasima.
- Nego o kojima?
- O pasima, boe moj, o ovima sa pedigreon i bez pe
digrea. Poludija je svit u pase.
Ba ka za potvrdu njegovi rii, prola je jedna cura i na
uzici vodi dva lipa velika vujaka. Jedan s jedne, drugi s
druge bande. Lipa, mlada, elegantna, visoka cura i uz nju
dva snana vujaka. Divota i je bilo vidit! Okrenija san se,
zagleda; pomilova bi ji sve troje. Jer meni su dragi pasi.
A jor F. nastavja priu kontra pasi. Niki dan se u Vranjice pripa ka nikad kad je prida nj skoija pas, ka vuk.
Bilo je u nj osandeset kili! Taki pasi grizu kost od vola,
na dvadeset metri mo ut kako jin ta volujska kourina
puca pod zube.

Pasi, svuda pasi! Iznosi mi puste sluajeve kako su pa

si po Splitu izujidali svit.
Niki dan jednoga maloga Sarajliju, koji je ovod litova,
pas je tako ujija da mu je meso visilo.
Jednoga inenjera veliki pas ujija je za ruku, pa za nos.
Mora je init puste plastine operacije jer mu je nos oki
nija. Tri miseca je opidala inenjer uinija. I pria da je ti
inenjer bija tristoti bolniki sluaj pasjeg ujida.
- Ajte pitat likare, pa ete ut!
Pri, u stara vrimena, kad pasi nisu bili u ovakvoj ludoj
modi, pas je mora bit voen na uzici i jemat muarjolu na
justa.
Danas ji vodidu bez uzice i muarjole. Pasi tru po gra
du, ekadu gospodare isprid butigi.
Gori na Marjan pasi. Na Rivu pasi. U poje pasi. O straja
ne mo nidir po.
Di su danas macakani, stari dobri macakani sa purtilon koji su po cili dan krstarili gradon i lovili pase?
Svako, pa i najmanje misto jemalo je svoga macakana.
Najeija san se jer nikad nisan volija macakane. I drago
mi je da je ti zanat izumra. Ka dite, esto san pratija ma
cakana, i kad bi tija poklopit pasa purtilon, priplaija bi
pasa da utee, pa bi i ja pobiga za njin. Volija san vie pa
se nego macakane.
Ali macakani vie nima i nie mi jor F. puste sluajeve
ko je sve u Split u zanje vrime izujidan.
Niki dan je jednoga ovika prijatej pozva na veeru, sva
kako da doe, da e mu pokazat lipoga plemenitoga pasa
kojega je niki dan kupija. Ovi se boja pas i odbije do.
- Ne boj se, dojdi, divan pas! - I nikako ga je nagovorija.
Za veeron, da se umili pasu, pruija mu je ispod stola
komad mesa. Pas mu je deboto ruku okinija. U bolnicu je
svrija.
Vidin, panino se boji pas. Nima u pase povjerenja.
I priznaje mi, je, mrzi pase od ditinjstva. Da ga nije
stra, svakoga bi pasa nogon probija.
A pas to zna, pas to uti!
Ispria san mu jedan, meni puno drag susret s velikin
pason koji nikad neu zaboravit i koji san ve davno i
zapisa.

Nona avantura
U bot i po noi vesel gren priko Rive. Nidir nikoga ni
ma, cili grad spava, a meni se jo ne da doma. Vedro je,
miseina, studen malo ujida, zapravo lipo gricka. J o e
mo zapalit panjulet, uinit dva-tri ira uz more da se
razladin i razbistrin.
etan i mislin kako je ovi moj Split j e d a n miran grad.
Evo, brzo e i dva bota a mene nita nije straj. ujen iza
sebe niki udni uur, ka da zvecka, stre po tleju niko
gvoe, kadene, a li. Nisan se njanci j e m a vrimena okrenit, a na kosti mi skoi pas. Pa koji pas! Kus vuka! Gospe
mi, kad mu glava ni vea od moje. Pritiska me ka da mi
je vria cimenta na kosti. Ne znan a mi je bilo i zato se
nisan pripa. Reka san ve: bija san malo vesel, a kad san
taki, onda se niega ne bojin. Pogleda s a n pasa i nasmija
se:
- a je, prijateju? I kadenu vue? Ovo si je prikinija i
uteka! J e m a si prav! Ka da si mene pita. - Pogladin ga po
glavetini. - Ajde, kalaj se, pusti me!
Cilu mi je ruku utira u justa.
- Mo, mo, ali me nemoj ujist! Evo, svega si me izbalija! - Turnen ga a on opet skoi. Ol' si lud? J o e me ba
cit? Vidi da san slab na nogan!
- Vau vau vau - govori on meni, ali a vridi kad ne razumin!
Seden na entadu, da me ne baci kako se pomamija,
a on se unkon utiraje u me, gricka me, lie, zaplie mi
kadenu oko nog.
I nikako ga se oslobodit. etan a on sve za menon. Ne
mogu mu se sakrit, ne mogu ute. Omar me najde i ra
dosno laje. Gren doma, a on za menom uza skale. Poeja
san mu i pritit: - Aj a, boje ti je! Nogon u te probit!
Tija bi se polako ulibit u svoju sobu, da me ena ne uvati i ne vidi kakvi san.
- Psst, ne laji, ne stri ton kadenon, ut e nas!
I u m u k a je.
Otvaran polako vrata:
- Ajde bog, prijateju, vidit emo se sutra!

A, e! Nisan ni uliza a on stre po vratima. Gren ga potirat a on upade u sobu.

Probudila se i vie mi iz posteje: - S kin si to doa?
- Evo jedan prijatej s menon!
- A koji, an?
- Ne zna ga ti.
- Neka ga vidin.
Kad san jon doveja vuka u sobu, pokrila se priko glave.
- Ajme, bii!
Seli smo lipo u kuinu, veerali smo, a ja san pija vino,
a njemu san da dva trokuta mlika.
I da ne duin: veliku san s njin jema pokoru i tek u svanue ga ispratija do Rive.
Morete vi mislit a oete, ali, eto, meni je bilo drago
a je ti pas jema u mene povjerenje. On u me, ja u nj.
Povjerenje za povjerenje. Kad je na me skoija, da san se
pripa, poeja vikat, biat, jarat se, bija bi me sigurno izgriza. I jema bi me prav ujist zato a san mu iskaza ne
povjerenje.
Prolo je otad dosta godin. Danas mi se to vie ne bi
moglo dogodit. Dolazin ranije doma, nikad vie vesel, poprucan, i da na me skoi, sad bi se pripa. Ka da sve ma
nje virujen i pasima i judima. I riima.
Kad vidin pasa, zaobilazin ga, kivajen. I jude isto. Straj
me da me ne ujidu.
Sve je puno veliki, podmukli, opasni pas. Bez kadeni,
bez muarjoli. Samo ekan kad edu me poet ujidat.
More bit da su pasi isti, samo san se ja prominija. Ja
san u nji izgubija povjeremje.
Ali isto me drago a nima macakani. a edu macakani
kad jema i pas koji se vozidu u lipe, skupe limuzine. Gledadu ka ejade kroz ponistru.
J e m a pas koji specijalne spize jidu. Preparate za njegu
pas iz inostranstva se danas nabavja.
To su kulturni, civilizirani pasi. A macakani su uvik bi
li porki, grubi, primitivni.

JAHTA, JAHTA JE MENE NAJIDILA!

PETAK, 19. rujna
Danas, tono u devet uri i deset minuti, posli pusti miseci i ijade uri rada, stavija san zanju taku na Velo misto.
Pa mi je kamen sa srca!
Izletin vanka, velto, radosno, pun morbina.
Tren priko Veloga Varoa. Na dnu Krieve, isprid brake butige, velika fila.
Dolo je nito uja. Nisu mi drage file, njanci vidit a ne
kmoli u njima stat! Odvikli smo se od masti, nikor vie
mast ne dupera, mast stvara masnou u krvi, holesterin
reste, ali volin i holesterin, makar se popeja na sedan stotin, nego u filu stat.
Dobre san voje, nita me ne more najidit. Sve bacijen
u valcer.
Gren u moju samoposlugu. - a oete?
- Sve a nima!
Prodavaica ne razumi.
- Ozbiljno, ta elite?
-Uja!
- Nima uja!
- Kako: poskupilo je a isto ga nima?
- Nima pa nima!
- Kafe!
- Nima ni kafe!
- Kako: poskupila je a nima je!
- Nima pa nima! Do e!
- Deterdenta!
- Nima ni deterdenta!
- I deterdent je poskupija, a isto ga nima!
Koliko bi tribalo onda sve da krei pa da butige b u d u
ka i pri pune?

- Dajte mi onda kil cukra!

- Ko e dat cukra! ?
Nima cukra, a i cukar je kreija!
Jutros san u susida, u pet uri kad mu je velerin zvonija, ia prosit ikaru cukra. Kafe jeman doma jo po kila.
Sumnja san da e nestat pa san stvorija zalihu, kupija
san cili kil. A cukar san zaboravija, nisan prepostavja da
e ga nestat. I a e mi cukar? Meni je dosta dva kuarina
na dan, za dvi kafe uinit. Ne mogu ujutru poet radit bez
ikare ee kafe. Ne mogu zapalit.
Isprid Prokurativi seden popit espreso i train dvi kesice cukra. Jednu stavjan u ep.
Riija san problem cukra. Vie mi ga ne triba ni kupo
vat. Kad god seden u kafanu, trait u dupli cukar. Zavrtin
se oko pekarije. Pekarija prazna.
A mesnice stravino puste. Nidir deka mesa. Na pazaru
velike file za kokoe. Ooo, a su n a n se kokoe osladile, a
do juer su nan se gadile: ko e galofag derat!
Kreila je penzija
Fermaje me svit. Tuidu mi se:
- a je ovo dolo? Jesu li poludili? Meso je kreilo ez
deset i etrdeset posto.
Ne virujen, di u virovat, kako u virovat! Kaijedu mi
"Slobodnu Dalmaciju". Slobodno formiranje cina mesu.
Junjetina gori etrdeset posto, teletina ezdeset, janjetini
jo nije cina formirana.
Toliko san dobre voje da me nita ne more najidit. Nja
nci trista posto da je sve ilo gori!
Koga god trevin, svi infotani, svi ronjadu.
- Ovo s meson je ipak preve! - tui mi se na Pjacu prijatej.
- Jebe me se, meni je kreila penzija sedan posto!
- Ali kreila je i struja dvajst i pet posto!
- Jebe me se, meni je kreila penzija!
- I cukar, i kafa, i uje!
- Jebe mi se, diglo je meni penjun.
Sad e kreit i fit, i autobusi, i sve!

- I to mi se jebe, kad meni penjun skae.

- I sve e pokrit penjunon?
- A a ja jeman pokrit! Neu ni pokrivat!
Krepano more
U jedanajst uri ve skaen u jedan motorin na Matejuku i gren se na ijovo okupat. Posli dugo. Evo, lito je
na izmaku, a mogu re da se nisan poteno ni obanja.
Dva-tri puta usve!
Motorin vozi a ja gledan u more. Nikad ovo udo nisan
vidija. Vanka, u konalu, more ka u portu. Izranjeno, kre
pano, mrtvo... Od Matejuke do ijova svaki metar isti.
Ka u portu spliskome. Kilometri zagaenoga porkoga mo
ra. a sve po njemu ne pliva! Nika kafa ka da su prali
miljarde najporkiji vri, i po njoj plivadu drva, kartoci,
najloni, golduni, govna...
Da su kovacini nabavili vapor, tranzatlantik od pede
set ijad tonelati, i da su ga ciloga napunili smeen i sve
iskrenili u more, nisu ga mogli ovako infetat.
Ve san se tija vratit. I pokaja bi se. Uz ijovo tanki rub
mora ist.
Skoija san ka momak, okupa se, tufa glavon i ve u po
bota popija svoj bierin u bufet na Matejuku.
Koko i reforma
Za obid ekala me koko.
Nije mi se raspadala u usta nego u ruke.
Uzmen bat, stresen ga a meso samo otpada.
"Milo" san pogleda enu.
- A a u ti ja kad nita drugo nisan mogla na?
- A ni boje da se raspada, i tako niman zube! -jo uvik
san dobre voje.
Izija san fregulu sira, popija po litre, lega i tija lanak
jednoga naega dotura, ekonomite, koji analizira sve nae
greke, cili "niz promaaja u naoj sistemskoj izgradnji a
kao posljedica toga i u formuliranju ekonomske politike".
Sve je to poelo 1965., "pogrenom koncepcijon reforme".

I dok njega itan, pari mi se da sluan dotura Ivu Periina koji mi je isto to govorija davno pri petnajst godin,
dok smo jedne mirne decembarske noi etali Rivon uz
more.
Ueni dotur zavrija je lanak tvrdnjon da se nalazimo
"pred potrebom reforme ekonomskog sistema".
Njanci me to ne more oneraspoloit. Glava mi je klonu
la i juto da u zaspat, a bit u i zaspa minut-dva kad od
jekne niko urlanje i skaen iz posteje.
a je sad ovo? Ispod, u dvoru, jema bit da su upalili ka
mione. Ma kakvi kamioni! Ne moredu ulist kamioni kroz
vrata od portuna!
Jahta pod ponistron
Otvaran ponistru i vidin u susidnome dvoru elektrinon pilon piladu veliko debelo deblo. Nisan zna da ta pila
taki uur more stvorit. Urla ka avioni, ka bombarder. Ka
letee tvrave za vrime rata.
U velikome zelenome dvoru oto moje ponistre gradidu
judi jahtu, veliku, dugu, visoku. Kus vapora! I nije meni
briga a oni j a h t u gradidu, nego meni spavat ne dadu.
U pet uri san se diga, poinit mi triba, a oni bezduno,
sadistiki pod uvon najstraniju pilu na svitu sa jeivin
zvukon ka muziku putaju.
Znaju da se u ovu uru, od dvi do pet, ne smi ni radijo
glasnije otvorit, najslaja muika ne smi svirat.
A oni pilon urlikavicon debela debla pilaju.
Otvaraju se sve ponistre. Susida kojega je velerin u
pet uri zva na posal vie. Ne uju ga. Ko e ga ut kad pila
drekavica urla, jeca i tuli ka esnajst sireni!
- ... aina, materina, razbojnikoga - deren se a sara
sebe ne ujen.
ena mi se sa druge ponistre ita u nji kapulon, kumplirima i balancanan. Koliko je luda, dobro se nije itnila i
sa portafojon!
Da jeman revolver i da znan pucat, upa bi u nesriu.
Ubija bi ji. Bombu od trista kili na jahtu bi in bacija. Benzinon bi je polija, atentat bi uinija.

Od prole zime na teraci je ostalo jo desetak biji s ko

jima smo tuvu loili. ena izleti na teracu i ita prvu biju.
- Jesi li luda? - zatrka san se za njon i uvatija je za ru
ku. - Ostali smo bez kumpliri, bez kapule, bez balancani,
a oe i da bez ovo malo drv ostanemo!
Zima dolazi, veliki su problemi ogrjeva.
Malo je ta nisan spava nego san zbog njijove jahte deboto osta i bez drv!
I sad san jidan, jidan na sve i svakoga! Nervoast san,
lud.

ZAGREBAKI SUSRETI
SRIDA, 24. rujna
Sad bi moglo bit oko deset uri uveer. Ajde pogodite di
san. Nikad ne biste pogodili ni di san, ni a inin!
Evo me u spavaa kola, svuijen gae i pivan, pivan,
pivan: "Vraan se Zagrebe tebi..." pa onu drugu "Zagreb,
Zagreb, najljepi si grad", a ona se ve uspela na gornju
posteju, lei, ita i vie mi da a san popizdija, tit ne
more!
Ou pivat, jeman i zato. Beli moj Zagreb, okad ga ni
an vidija, ba san ga se zaelija! Cili sianj misec san u
njemu uinija i ba je bija cili misec beli, beli grad, jer je
uvik pada snig i ja san se puza, tombulava; na deset, na
dvanajst, na esnajst ispod nule ja san kroz snig gazija i
njanci nisan nazeba...
Lipo mi je bilo, puno lipo: komodni, intimni, tepli otel,
a ja pien na makinjetu i gledan kako vanka snig pada,
kamarjeri mi nosidu kafe i bibite, dolazidu mi viite; pa
vanka i u kafanu zanimljivi susreti sa finin, uglaenin, pametnin sviton... U ti tridesetak dan ja san deboto gospon
posta. Oni meni gospon, ja njima gospon... kako smo se
lipo titulavali, a tek rukoljubi i armantne dame kojima je
armantni gospon (to ka ja) prstie jubija...
A di je moj Zrinjevac, Tukanac moj, Cmrok, lipi Gornji
grad. Ne znan, ne razumin kako san moga puste ove misece bez moga Cmroka!
J e s a n li moga u Zagreb ivit? Pri tridesetak godin, kad
san bija mladi novinar, mene su u Zagreb zvali i ia san.
Di neu kad su mi stan kraj teatra davali, a dok se stan
ne uredi, ne pitura, u "Esplanadu" san spava. ofer je po
mene dolazija ujutru da me odvede na posal, a kad je tree
jutro doa, nije me naa; ka kurba san uteka, vratija se

u Veli Varo, u moju grezariju, u kaletu di njanci kondut

nisan jema. Uvik san bija i osta kadraf i montun, sad se
zaludu kajen i grizen.
Svaki mi vija progora
Vuen sa sobon ovi moj jadni penzionerski dnevnik i
dok se ferata drma i trese jer, naravski, jopet su mi dali
zadnji vagun, ja na brzinu pien ove retke, vatan svoje ra
zvijene, rasplinute misli, a kako mi lapi u ruci dre, ne
mogu ni protit a san zapisa.
- Jopet pui - vie ona odozgar. - Oe li me udavit?
Dien se, otvaran vrata.
- Di e?
- Gren zvat kamarjera neka mi donese dvi boice vina!
- Oli e opet lokat?
- Ko to loe, Gospu jon ainu i materinu! Jema vie
od ure da smo se uputili, nisan popija nego bocu od tri
deca. A daleko je Zagreb, cilu no jeman putovat. efe, tri
boice, molin!
- Odmah, gospon!
Ma vidi ti nje! Koga ja vodin sobon! Ne da mi njanci pivat o Zagrebu, ni pit, ni puit.
Svaki vija meni s njon progora. A di su ona lipa vri
mena kad bi putova sa Borison Dvornikon! Pri nego bi
smo se ukrcali, ili bismo pitat efa koliko jema vina na
lageru.
Sian se kad smo putovali u Beograd. Falija se da jema
dosta. Dvadeset boic. Omar smo sve kupili i poslali ga da
gre u drugi vagun vazest jo desetak boic. Bila je zima, i
a onda ako ostane voz u snigu?
Lavandin
Donija me boice.
Sad jon smeta svitlost!
- Oli ne mo pit u mraku?
- Mogu pit, ali ne pisat!
- Pa a sad pie?

- Evo, ba ovo a se s tobon karan.

Sian se ka sad kad san je prvi put u kuu uveja, doma
je na veeru doveja. I te prve veeri prigovorila mi je da pu
no pijen. A moja pokojna mater, fina i pametna ena, digla
se sa stola. Uljudno jon je rekla:
- Oli ti aino pije? Sad mu krati pit, a za koju godinu
nee mu dat ni jist.
Ni puit, ni puit, majko moja!
Sve je moja pametna mater juto prognotikala!
Ne mogu spavat. Gren piat i otvaran lavandin.
- a je to zasmrdilo? - Jema ona fini nos.
- Nita! Lavandin!
- Smrdi ka kondut.
- A di nee kad svi ovi nesriknji, lini putnici u lavandine piaju. Do njanci jednoga!
- Zato ti ne gre u zahod?
- Di u sad u mudante odit po hodniku! Neu ni ja da
buden iznimka mukog roda.
Jedan Preidente drave, kad su mu metri ureivali
kuu, inija je da mu malo spustidu lavandin da mu bude
juto po miri.
Puno trese, ne mogu pisat, ne mogu spavat. Moran e
kat da ona zaspe, pa da zapalin.
Sve me straj da u zaspat isprid Karlovca, a onda e me
do pet minuti do kondukter budit. I kad god zaspen, kad bi
tija spavat, onda me budidu jer ferata nima zakanjenja!
Ko zna kakvo me vrime eka u Zagreb? Oe li bit ki
a, oe li bit ladno? Ja san vazeja samo tanku litnju ro
bu. Ne dan Zagrepanima guta. Volin do u Zagreb lagano, litnje obuen, makar i dra. To je moja turistika
propaganda Dalmacije, da vididu okle dolazimo. Iz suna
ne Dalmacije.
Juer san bija oprostit se sa Dalmacijom, i to u moj ma
li Pisak. Frigali smo frike gavune i pekli meso koje san
bija kupit u Trilj i u s p u t izist abice.
Koja je to lipa relacija: Trilj (abice) - Pisak (gavuni).
I sad se, za pokoru, drndan u ferati. Koliko trese, straj
me da u ispast iz posteje. I da me ne toka do u Zagreb,
moga san se jo koji dan u Pisak kupat. Gutat boga svo-

ga. Sad je tamo lipo: Njemac nima, ala se bilidu, more se

modri, gavuni lovidu, a jematva je!
A i Zagreb je lip u jesen. Ko more platit zagrebaku je
sen!
ETVRTAK, 25. rujna
Trideset godin dolazin u Zagreb u isti otel. I tek san do
a, jo u knjigu gostiju nije upisalo, jo mi je bora u ruci,
a zovu me na telefon u kabinu 1. a je sad? Ko je sad?
Javja mi se Ive Bego, bivi igra "Ajduka".
-A a je, Ivanko, a se dogodilo?
- Nita! uja san da ste u Zagreb, i red je da se mi Spli
ani jedan drugome javimo.
Drag je meni Ivanko, dobar je Ivanko, ali kad je pri do
zna da san doa? Jo juer je dozna da u do, pa ve po
drugi p u t zove. Lipo bi bilo na se s Ivankon, zavrtit se
po Zagrebu, ut njegove komentare, ali a mogu kad me
posal eka! Ve zovu iz televizije.
Evo, omar tren, samo neka kafu popijen. Jopet telefon.
Ni kafu u miru popit ne mo.
Zove me jedna redakcija da jin opien jedan moj dan u
Zagrebu; desetak kartic, dvi njijove novinske stranice.
Poeja san se smijat. Smino mi je. J e d a n moj zagreba
ki dan? A a u pisat? Sian se kad san u skulu ia da
nan je profeurica rvaskoga dala taku temu za zadau:
"Moj dan".
J e d a n mali koji je sidija s menon u klupu lipo je napisa.
"Ujutro kad se probudin, ja najpri operen sapunon ruke i
oi. Onda popijen kafu."
Sta je i tura me:
- Kai dvi reenice!
- Onda popije bilu kafu i udrobi bikotin.
- Nije nego staroga kruva!
Pii: - Onda udrobin staroga kruva. I onda se gren u
zahod p...
Puno lipo tema, ali aj mi je, niman vrimena, drugi put
kad dojden u Zagreb...
Kafa mi se oladila. Pa opet telefon. Opet zovu.

Jo nisan u sobu uliza a etvrti, peti put me zovu.

a je ovo jutros, jesan li ja biznismen, amerikanski me
nader, oli poteni mirni penjunat?
Neugodno mi je, izvinjavan se recepcionerima.
- Nita, nita, gospon, kad vi doete, bar se malo razgibamo. Izvolite, kabina 2.
Popizdili telefoni. Svak zove. Prijateji i prijatejice. Ni
an ka pri ute iz otela. Od sada dolazin u Zagreb strogo
inkonjito!
Svega su me samlili. Izgubi san svoj stil, svoj ritam i
vota. U tri bota gren na obid, misto da san ve u posteju.
U TV studio gleda san prvu, drugu, treu epizodu Veloga
Mista. Ja gren u kino botu na godinu, televiziju nisan cilo
lito otvorija. A sad me toka gledat epizodu za epizodon. Posli druge epizode nita ne vidin, nita ne razumin. Totalno
sam dekoncentriran. Niman pacjence sidit, niman voje gle
dat. Sve mi se blii prid oiman!
I tako sutra, i prikosutra, i naksutra...
A ja san i tako napo orav, oslipit u... Jutros je bilo
malo magle i kiica roskala, ali sad se razvedrilo, dan je
lip, tekati su vanka, svit sidi. Na tri-etiri mista vidin no
ve tekate koji pri ni bilo.
U etiri bota san izaa iz restorana i sad je kasno po
le. Ne mogu ni tit u posteji, oi me bolidu.
Jedino se obrijat, okupat i etat malo po Zrinjevcu.
Gren veerat u Gradski podrum, i to samo radi kono
bara Nikole, najveega "ajdukovca" na svitu. Tija bi ga
sluat kako pria i plae kako smo to izgubili niki dan u
Maksimiru. Kad mu dojden, svaki minut tre za moj stol
dodat mi ono ta je zaboravlja mi re, oli ta me jo ni pita,
okolo ga gosti zovu, ali ji on ne uje i ne vidi. Ako in ta
nosi, oladi mu se na gvaneri dok ji poslui.
A Nikole nima, nije u slubu ove dane. Bit e bidan da
tuguje, boluje...
Kad njega nima, priskaen veeru. Tek reda radi naruin bocu vina.
Pri deset uveer tren na feratu doekat "Marjan-ekspres". Doi e mi kolega i donit "Nedjeljnu Dalmaciju".
Tren da ne zakasnin.
Stiga san na vrime, ali vlak kasni sedandeset minuti.

Vrtin se oko tacije, gren do otela, a do sedandeset mi

nuti eto me nazad na taciju.
"Marjan-ekspres" jo nije doa. Sad kasni sto etrdeset
minuti.
Ajte k vragu vi i ferate! Jo su mi govorili da putujen
s "Marjan-ekspreson", da je to najtoniji, najpouzdaniji
voz. Prvi put ga ekan i kasni priko dvi ure. Karan se na
informacije, kako more ferata kasnit dvi ure! A jo je lito,
nima sniga. Da se nije dogodila degracja?
Isto je jebeno putovat iz Splita u Zagreb. U avionu koji
je jutros doletija gotovo sve je bilo rezervirano za strance.
Grupe Spliani letile su za Jubjanu, a onda iz Jubjane feraton oli autobusima u Zagreb.
Trevi san ji. Bogaju na JAT-a!
A oni koji gredu feraton bogaju na Jugoslavenske e
ljeznice.
Dodijalo mi stat na taciju i ekat. Gren le. Ponoa je!
Neu se vu po tacijan ka kufer.
PETAK, 26. rujna
Vanka je jo crna no. Ne znan koja je ura. Niman leroja. Ne mogu spavat. Polako se dien, u mraku kupin ro
bu i, da enu ne probudin, gren se obu u banj.
Isto me ula!
- onambulo, di e?
- Vanka!
- Di e vanka a jo je no?
- U materinu, ne mogu spavat!
Gledan zidni leroj na recepciji. Pet manje pet minuti. I
portir spava u fotelju. Bezduan san pa ga budin i pitan
kad otvara restoran. Tek do uru vrimena.
- Di se sad more popit kafu u Zagrebu?
- Jedino na taciju!
Jeben ti taciju! Jopet na taciju! A u pono san bija
tamo. En ti take otele koji nimaju bar deurnu nonu aj
nu kuinu, da ovik kafu more popit, panjulet zapalit!
Mrak. No. Iznad "Esplanade" veliki, puni crveni misec.
Nije ladno.

Restoracija na stanici krcata. Niman di sest, a da i seden, dok me poslui, pro e bar u r u vrimena.
etiri mlada soldata jidu gula, mau to kruvon i piju
krigle bire.
Jo da mi je sad bit soldat! Od svega na svitu najvolija
bi sad bit soldat. Jemat devetnajst-dvajst godin, sidit na
taciju u pet uri ujutro, jist gula i pit biru!
Je li a more bit lipe od tega na svitu? Momci moji,
da mi se bilo s kojin od vas prominit! I meni nima lipe i
drae slike nego kad vidin soldata oli mornara kad gre od
nedije, kad jema izlaz, sa curon u otelsku sobu. Danas su
recepcioneri pametni pa ji puaju.
I kad ji vidin kako u otel ulizadu, omar se pitan: "Gospe
moja lipa, koliko e ovi soldat do veeri hitac ispalit? I to
oni bojovni, ne orak. I ona e veeras iza iz sobe crvena
ka rak, dekvartana, umorna, ali sritna."
Jo da mi je bit soldat bar est miseci pa jemat od nedije
izlaz.
Nego, kako u ja do do kafe? Stanen u prolaz kuine i
ekan jednoga mladoga kamarjera!
Turnen mu u epi bile bluze nito pinez.
- A ta ste imali? - pita me.
- Nita, kume, samo mi smista donesi kafu!
Popija san je, na noge zapalija i spasija se.
U pet i po ve u salonetu otela pien ove retke. A po gla
vi mi samo tuu soldati.
U sedan i po zoven taksi. Gren radit.
Barba Jere - demanti
a je sad? Malopri je bilo teplo i parilo mi je vedro. A
sad sputa se magla, poimje bit ladno.
ekan isprid otela taksi i dren.
Moga san vazest bar demperi.
I sad e bit jopet isto ka i juer. Gledat epizodu za epizodon dok ne oorin. Dok ne poblesavin.
Uteka san u dva bota. Gren na obid. Ali jist ne mogu.
Naguca televizijske trake.
Poza podne jeman sastanak sa urednikom izdavake
kue "Znanje". Donija san sa sobon prvi dil tek zavrenog

Velog mista i dajen mu da je protije, pa do dva-tri dana,

ako jin bude odgovaralo, moremo potpisat ugovor o ta
mpanju libra.
Jopet nima spavanja.
Gren do Trga i na tekatu isprid "Dubrovnika" izdaleka
ugledan veliku, lipu, kardinalsku glavu barba Jere ogelja, najstarijega rvaskoga novinara, moga Uiteja. Ka sad
se sian, kad san prvi dan doa u staru "Slobodnu", a on
me naotrija lapi, da mi note i posla me na prvi zadatak.
Samo je reka: "Sritno, sinko!" Sve unaprid znam a e mi
re. Izasovat e me ta u novine duperan porke rii.
Nikako mi to ne more oprostit. Odre e me se.
Barba Jeri je osandeset i druga godina, i on je za me
demanti teze o kratkome novinarskome viku.
Poimju padat prve kapje kie. Nisan se ni uvatija otela
a ve pada ka iz kabla.
Okisa san ka pivac.
Nikad mi se jo nije dogodilo da je padala kia a da ja
nisan okisa. Nikad nisan jema ni lumbrelu ni inceradu.
SUBOTA, 27. rujna
U pet uri ujutro opet san na taciju. Na isti nain ka i
juer dolazin do kafe.
Trevijen prvoga Splianina koji je uranija na feratu uva
lit "Marjan-ekspres".
Mislija je da i ja putujen.
Posla san k vragu njega i Split, najidija san se da su mi
deboto dole suze na oi.
Vie me telefoni ne zovu. Dogovorija san se sa recepcijon: ko zove da zove - nima me! Vanka je! U osan uri opet
u TV studio gledat nove kilometarske trake.
Obavezna viita
Izdra san do po bota i uteka. Moran svratit u Kazali
nu kafanu vidit jor Ivu Mihovilovia.
Ako ga ne vidin, pari mi se da i nisan bija u Zagreb.
Drago mi ga je na uvik istoga i na isto misto. Ka spo
menik.

Obea je do u Split na praslavu 500. broja "Nedjeljne

Dalmacije". A zanji put je bija u Split pri pedeset i est
godin!
Najavija san mu doek sa muikon od pompjeri, ali sve
me straj da se ne pridomisli.
U bot i po jeman sastanak s izdavaen. ovik je noas
proita libar i zove me na potpis ugovora.
Jema bit da jin se svidija. Ka da san ve pisa romane.
Kunen se da mi je ovo prvi i zanji.
Nisan maratonac. Brzo izduin. akula san s judima
i nita nisan tija popit, njanci jedan jedini bierin, i sva
sria da nisan jer je malo, malo falilo da nisan potpisa ugo
vor i za drugu knjigu.
Obea san: ako mi se bude dalo, vidit u, promislit u,
a bogami mi se ne da, tuf san.
Kasno san obidva i jopet nisan lega. Gleda san utakmi
cu Jugoslavija-Danska. Bidan na balun, bidna repreze
ntacija! Od 13 igrai koliko i je nastupilo, njanci jedan ne
bi moga igrat u onega "Ajduka" od pri etiri godine.
Metar File
Dok san jo minut-dva osta uz televizor komentirat uta
kmicu, vidija san najvee udo na svitu. Gleda san i nisan
virova.
Na malome ekranu stari Vajali tampadur, metar, meter, dika tampadurskoga plemena, sa svin pripadajuin
vrlinan, na File Rei-Kulinko, moj prijatej, drug! Koliko
smo noi proveli u tampariji kad je mene tokalo bit de
urni novinar!
A onda se tampadurima koji su radili u olovo davalo
po litru mlika da proistidu plua, riva i kulinja. Koliko je
bilo smija oko tega mlika! A ko ga se ikad okusija?
in bismo vidili mliko, omar smo trkali u bufet feratjeri
okripit se vinon oli suzon rakije. Koliko je bilo tu suz, Go
spe moja!
I sad moj metar, lipi meter File, reklamira kiselu
vodu.
Ma di su njega nali? Mogli su komodno onda i mene.

On neka reklamira vodu, ja mliko. Oli obratno. Veera

u Gradski podrum. Opet nima Nikole. Kad "Ajduk" izgubi
kontra "Dinama", on jema cilu nediju potedu.
NEDIJA, 28. rujna
Danas me tokalo gledat nove epizode. Ne mogu vie.
Gren veeras doma odmorit se koji dan, pa u se vratit na
nastavak serije.
J e m a n nike svoje obaveze doli. Nisan sobon donija makinjetu. I robu moran vazest, postole, pa u ostat koliko
bude tribalo. I desetak, petnajst dan.
Di neu do? Drago je meni u Zagreb! Gutan ja u Za
greb! a meni fali u Zagreb?
Karta mi je u ep, u devet i pet putujen. Najtee mi je
od pet do devet dok ekan feratu. Minuti stanu, vere se
na leroj u zalipidu.
Vrtin se po Zagrebu. Lipo su uredili Cvjetni trg sa librerijan i antikvarnican na bancima pod naranastin tendan.
atori. Pokrivena mala pozornica na kojoj nastupaju glu
mci.
tekati okolo.
Pusta mladost!
A na Trgu Republike na zidu palaca svitlea slova, emi
tiraju visti, informacije o koncertiman i priredban, spo
rtske rezultate, prognozu vrimena.
U sedan uri uveer sa boron kraj sebe sidin u holu ho
tela spreman za partencu. Ulazidu dvi mlade vitke cure u
demperima i rebatinkan. Plaivo poviridu.
Jo plaivije ulazidu i sedu u konate poltrone, jedna s
jedne, druga mi s druge strane.
inin fintu da ji ne vidin, a one umiru od straja da ji ne
potiradu kamarjeri.
- ta emo in re kad dou? Oe, potirat e nas!
Ja pien.
Zima in je, smrzle su se vanka!
- A ovo mora bit fini, skupi otel.
- Ajme, vidija nas je i oni ovik u uniformu, sad e nas
izbacit.

- A oklen ste vi, cure? - pitan ji.

- Iz Splita, jor - odgovaraju u jedan glas.
- Onda se nita ne bojte, nikor vas nee potirat. Veeru
edu van donit!
Ne znadu me. Mislili su da san koji furet. Vidili su mi
i enu, a i ona in pari strankinja!
Malo su me uvridile, ali san proguca. A sad kad me boje
pogledadu, sad na nikoga in sliin. Sram ih je re da ne
faliju pa da se ne uvridin. Odveja san ji u restoran ali nee
nita. eka ji u osan veera u "Splendida". Odveja s a n ji
u bar za ank i uzele su samo gusti sok. Nita drugo. One
su sportaice. Ne piju, ne puidu.
Atletiarke ASK-a. Jubica i Nevenka, jedna iz Mua,
druga iz Kamenskoga. Jedna tre 800, 1.500 i 3.000 met
ri, druga je desetobojac, naime rtvuje se za klub i n a s t u p a
u sve discipline.
Dole sa sela, nikoga ne poznaju u gradu. I brat jedne,
ne znan vie koje, ka pametan momak, odveja ji u ASK-a
da ne gredu po kafanan, po diskaima.
I sad su dil naega grada, nae sportske prestavnice.
Gutan ji sluat. Jedna radi i gre u veernju kolu. I
daktilografiju ui. I druga ui.
Prole su uz otel i radoznalo su samo malo "irile". Smi
ju se, drago in je da smo se upoznali. U osan uri su odleprale. Zaprintale.
Ferata mi gre u devet i pet. Uvik zakasni, uvik je ekan
i puno mi se puti dogodilo da ona koja gre malo pri deset
parti pri od ove. Ali sad, bogami, nije. Jeman srie. Eno je
na prvon peronu. eka me. Ulazin. Kondukter me vraa.
Jeman kartu za drugu feratu, za onu u devet i pedeset.
En ti sve perone!
a ja znan feratjerske brojke i rii! Njima je sve na nulu,
meni je pisalo 9.50, ali ja san mislija da se ona zanja nula
ne rauna. U nji je nul nul. I ta ferata od devet i pedeset
jo nije formirana.
Prvi put je nima!
Dola je nika na drugome peronu. Budimpeta-Split.
Miljardu svita ali ne vidin njanci jednoga feratjera!

U devet i po ova ferata gre, uputila se. Di se uputila, za

Majku Boju?... Tren za njon!
Ko e je fermat!
Svit se kupi. Blii se u r a partence, a ferate nima.
Karan se sa feratjerima. Koja je naa?
Okle e do?
Nima je, nito je zapelo. Ne zna njanci prometnik.
To se tako dogodi koji put.
Priko razglasa daju informacije za sve ferate, dolaske i
odlaske, samo za ovu ni rii.
Ispraznija se peron. Nidir njanci jednoga vaguna.
A moje ferate nima. Uvik je ekan, cili ivot.
Nervoast san, etan uz drugi peron. Jeben ti sve pero
ne na svitu! Koja gruba ri: Peron! Ma ko je je izventa?
Zato PERON?
Nito mi smrdi ka tala. ta je sad ovo? U kaetan spa
vaju veliki prajci. Putnici su poeli jopet prajce vozit po
feratan.
Do Splita nismo zakasnili nego samo uru i po; manje
od sto minuti.
U Predgrae kondukter me pita:
- Ili se vi ne mislite iskrcat?
- Kako iskrcat, zato iskrcat?
- J e r smo stigli!
- Oli ne gre na pravu taciju?
- Ne ide!
- Okad?
- Od danas!
Koje san ja srie! En ti boga, van i feratan!
A taksija nima. Taksisti jo ne znaju da je tacija jopet
pribaena u Predgrae.
Zakleja san se: drugi put u Zagreb gren samo avionon,
makar bila magla pa avion est uri kruija iznad Zagreb.
tufalo me vucarat se po tacijan i peronima ka da san
izgubjeni kufer.

LIPA, TUNA DALMATINSKA J E S E N

SRIDA, 1. listopada
Jutros mi telefonira prijatej i pridlae mi veliku ideju:
etnju oko Marjana.
Malo san se sprenuja. Oko Marjana?
Da to nije puno?
- Ne moramo ba uinit cili ir. Ali bar do Instituta,
pet-est kilometri.
- Bi ja, ali ne mogu, jeman radit!
- Zdravije ti je etat, etat triba u nae godine!
- Bi ja, s najvein guton, ali kako u kad jeman radit!
- Lipo je vrime. Radit e kad b u d u kie, juga, kad ne
bude moga iz kue iza.
Nekan se.
- Ajde, a se misli? - pritiska on. - iat emo friku
arju, razgibat se malo. Vazmi i mudantine, moremo se us
put i okupat. I za oi ti je najzdravije gledat u zeleno, a
e orit!
Pritisla i ena.
- Ajde, ajde, jema prav ovik!
Nali smo se u "Belvija", popili kafu i udrili priko Veloga varoa, pa uz Plinarsku, pa prema Luici.
Svaki as zastajen, osvren se.
- a gleda? - pita on. - A eto, nita!
Gremo naprid. Uvatili smo lipi korak.
Jopet stanen. Gledan, ekan.
- a ti je, a gleda?
- Gledan oe li vie pro koji jebeni taksi!
- Nemoj bit taki, samo bar do Bena! Bit e ponosan
n a se!
Kad je tako, ubrzan korak.
- ta si zaprinta? - vie za menon.

- Da ta pri dojden, glupo mi je gubit vrime u odanju.

Proleti u tonobilu jedan poznati n a n likar. Samo n a n
mane rukon.
- Koja mona, kreten od ovika!
- Zato? - udi se prijatej.
- A a nije sta!
- J e r je pametan, jer nan eli dobra...
Okupali smo se, plivali malo. U ciloj uvali Bene samo
tri kupaa: dva momka i jedna ena.
A dan lip, more teplo. udan je na svit, ferma se kupat
kad je najlipe.
Nastavili smo pjeait do Intituta. I kako ni jedan ta
ksi nije proa, kako se ni jedan tonobil nije ferma, podvig
je ostvaren.
I nita me noge ne bolidu. Ka ti san. A mislija san da
san zaboravlja odit.
Napadamo nesriknji lini svit koji sad gnjije po kafanan
i bufetima, puu, lou, a mi se lipo kupamo, etamo, i
amo friku arju.
Ba je lipo! Svaki dan emo ovako. Bit emo zdraviji.
Bar emo deset godin produit ivot. Kako san se uga,
tija san da nastavimo etnju od Intituta do grada!
- Amo ako si ovik!
- Bi ja, ali ve je 11 i po. Evo i autobus!
Sad emo lipo u grad popit po bierin. Proslavit podvig.
Miritamo. Zasluili smo.
A sutra emo uinit cili ir. Polako. Triba vatat formu.
Ne smimo naglit.
U autobus samo nas dva. Brojija san: proli smo osan
tacija i nikor se nije ukrca. Prvi putnici ekali su isprid
Socijalnoga.
Podvig smo proslavili u novu piceriju "Galija" na kantun Matoieve.
ETVRTAK, 2. listopada
Nikor mi kuca na vrata. Bit e mi ovo poer donija
penziju, promislin i otvaran vrata, a ono moj prijatej sa
mudantinan i ugamanon od punje.
- Ajde, oemo li? a jo nisi gotov?

- I ti ozbiljno misli da jopet gremo oko Marjana?

- Dogovorili smo se, ri si da!
- Nisan ba od voje. A dosta mi je podviga!
I vrime je nikako mutno, oblano.
Odvuka me nikako do "Jeinca". Okupali smo se. Nidir nikoga. Samo pod brigon dva jubavnika iadu se u
tonobilu.
Krejano smo se makli da jin ne smetamo.
Uveer sidin u "Belvija" i sluan oteljersku jadikovku.
Bidni oni, skroz su najebali!
Sa velikin grupan fureti gostiju sklopili su ve ugovore
po kojima in daju obrok - obid oli veeru - za deset ijad
dinari.
Za deset ijad kompletan meni. Juva, meso, varivo, slako, voe.
I posli ovi poskupjenja, a e jin sad dat za deset ijad?
Ja in nudin da i s menon potpiu ugovor za petnajst
ijad dinari po obroku!
Ni ut!
Dvadeset ijad?
Nisu ludi!
S ovakvin divjanjen cina oteljerstvu je onemoguen
rad. Oni su ve ugovore sa stranin agencijan uinili, a ko
zna kolike e bit cine dogodine u lito?
Mislija san da edu sa devalvacijon najvie dobit ba
oni, oteljeri. Needu znat a edu sa pustin dolorin i markan. A sad i oni plau; nikad gore.
Kome devize?
Njemac se iskrca na spliski aerodrom. Tonobil ga pre
baci u gradsku luku. Dakle, prve devize koje je ostavija
pripadadu vlasniku tonobila koji je Njemca vozija!
Njemac se ukrca na brod.
Plati kartu do Fara.
Dakle, te devize pripadadu brodovlasniku.
Njemac dojde u otoki otel.
Izi nicel. Popije bocu bire oli vina.
Te devize pripadadu proizvoau mesa i pia.
Njemac gre u sobu. Lee u posteju.

Devize od spavanja pripadaju proizvoau namjetaja!

Eventualno i graevinarima koji su otel sagradili.
Njemac se digne i gre sa barkarijolon na nudistiku
plau.
Dil deviza pripada barkarijolu.
Uveer slua na teraci muiku.
Dil deviza muikantima koji sviraju.
Oteljerima e tako ostat samo gubici, koje e trpit zbog
ti godinu dan ranije potpisani ugovori.
Ostaje in jedino otkazat sve ugovore. Ne primat vie nja
nci jednoga furetoga. I ekat novu devalvaciju, a dotad
radit samo sa domain gostima.
Propala me jedna lipa zabava. Puste godine se ve u
"Belvija" deboto svaku veer karan kako jin ne vridi ku
ina!
Sad su nali novog efa kuine, majstora svoga zanata,
i kuina in je omar propivala. Ali meni je karanje propalo i
sve me straj da u posli trideset godina staa morat minjat
lokal.
PETAK, 3. listopada
U Pisku san za stolon, u dvoru pod odrinon. Povrj glave
mi visi veliki, jo nezreli crvenkasto-zeleni grozd. J e d n a
brekulja mi zunzi oko glave i smeta mi. Moja gospodarica,
udovica Vera, sprema mi u kuini obid i uka tean i
pjatima.
Brzo e podne.
Od sino se nisan okusija, samo san suzu crne kafe
popija, a nisan gladan.
Jo san mokar. Kupa san se. Tri san puta od jutra bija
u more. Sam na bilome finome alu isprid kue. A isto
modro more tek treperi, dre, jeuri se od dragosti i milinja, ka da guta pod milovanjen blagoga levanta.
Nebo je vedro. Nidir ni najtanjeg oblaka.
Lipo je, puno je lipo, ali utin jesen, koja se uvik ova
ko, polako, tajanstveno libi i ulja, obmanjuje svojin ra
skoima, vonjima i kolurima, a onda u botu, izneda pada
jon maska, sklizne sjajna vetalja i uz grome i kiu i jauke
vitra ukae se gola, nevojna, tuna nakaza.

Ve se trei dan odmaran. Nita ne radin. Totalni od

mor. Od prikjuer, od one etnje oko Marjana, nisan seja
za makinju.
Tija san gutat, a ne mogu, ne znan... Sve oko mene li
po, samo san ja nikako teak, trom, tuf, bezvojan. utin
jesen, straj me... A ne znan ega se bojin.
Niman ta init, dosadno mi je, od svita biin i stoga
pien ove glupave retke. Bez uta i guta!
Vanka forme
J e m a bit da san ja litnji pisac. J e r vie nego u cilu go
dinu napravin posla u ona dva litnja miseca kad sve ee,
kad se cvrak raspiva, a ja seden za makinjetu pa cipan
ka da san ga izazva na takmienje, ko e vie izdrat. I on
umukne, crkne, pukne, a jo moja makinjeta piva.
Sad je jesen, s nje mi slova otpadaju i tuen po golin
ican.
Lito je ludo, puteno, puno morbini. Sve se smeka, opu
sti, raskalai, razgolaca. Grabi se ivot s obe ruke. I godi.
Liti se sve skida sa sebe i bacije: i roba, i brige, i problemi.
Liti se bar kadikad i sidi penjunat prometne u mangupa
pa skokne u avanture do Fara, Dubrovnika.
Ona to uti, osjea, zna i ronja:
- A a je, mangupe, pomamija si se!
A sad kad me vidi ovakoga diperanoga, obienoga, nervoastoga, prizlovojna, zajebaje:
- A a je, izduija mangup?
- Pa kako izduija! Totalno!
Sad i njon inin milo, aj jon je i tira me na vija.
- Ajde, skokni dikod, otputuj dva-tri dana, zabavi se,
odmori.
- Neu, ne mogu! Nisan u formi, jesen je.
Palamide
Danima san zna sa ribarima za jatima tunji i palamidi
lutat, jer veliki je to gut i veliki spektakl jata tunji oli pa
lamidi zajebat, mrion okruit i istizat.

A mene sad ni ti veliki spektakl ne zanima.

Jebe me se za njijove palamide!
Vraadu se motorini i nosidu vijest: uteklo ogromno ja
to, veliki je korenat u moru.
I ti as zaelija san fetu palamide na gradele.
Poslin obida prilegnen i probudi me vika ispod ponistre.
a je? Uvatili su palamide. Vagun ribe. Pribacin se auton
bre u Mimice i ba uz mulet pristaju koe "Nemirna" i
"Artina".
Tredu svi Mimiani; iz okolni porti plovidu jata moto
rini, iz okolni misti spuadu se kolone tonobili. Cila ku
verta pokrivena visokon gomilon ribe. Ijade palamidi.
Svit nosi, grabi kupuje. Dvanaest ijad kil!
Ribari, sritni zbog bogate ulovine, iroke su ruke. Pribaciju na balancu, zaokruuju. Riba priko dva kila dvajest
ijad. Ajde k vragu, nosi!
Uspeja san se na parapet, drin se rukon za lancanu
i vien:
- Daj mi jednu manju, najvie dva kila!
Mladi ribar izabere najveu. Jema u nju bar eter kila!
- Na ti, nosi!
Ne miri, nee pineze.
- Ti pie. Nosi!
Demejana, a ne litra
U gospodarice mi nima biloga vina. A ono a san donija, ve san popija.
Ni u seosku butigu nima vina. Ni u mimiku butigu
vina nima.
Sitin se konobe Media-Bana. Uvik je jema vino ka
grom.
Najden se isprid kue.
- Ivane daj brzo litru!
- ta e ti litra? - udi se Ivan, koji me poznaje iz mladi
dan.
- ta e mi vie, ostavija san se!
Da mi je cilu demejanu!
Ne da litru, nego demejanu.

Spomenem li mu pineze, dat e mi jo pest.

Svratin na prut, pa na sir iz uja.
Altroke glad i mierija! Gotovo da nima kue u ovome
kraju koja nije uplatila dva i po miljuna dinari za uvest
telefon.
Koga god trevin, svi nosu palamide. I po dvi, po tri. Prid
veer se vraan malo poprucan u Pisak, nosin u jednu
ruku palamidu, u drugu demejanu, a u dvoru ve oganj
gori. Pee se palamida.
ena mi je ve kupila jednu malu od dva kila. Ribari su
je okolo po selima raznosili. No se sputa, a svud vatre
goridu i iri se miris ribe na gradele.
I svi deru, i svi govoru kako je palamida teka, i kako
se uveer ne smije jist.
A ja govorin: Je, samo je triba dobro, dobro zalit.
SUBOTA, 4. listopada
Posli dugo vrsto san zaspa. I to u jednome tiru, bez
pirul za spavanje.
utin se lagan ka ti. U osan uri ve se kupan.
U devet marendajen mariniranu palamidu i pijen bilo
ladno vino.
Ne utin vie jesen. Nije me straj od jeseni!
Nije me niti straj po u Zagreb. I ostat gori bar petnajst
dan.
Veliko otkrie
Bravo, sad san se tek sitija! Jo lipe, jo drage, jo pame
tne nae drave!
I neka mi jo ko dojde re da dravu triba ukinut! Niki
dan, kad san ono skoknija do Zagreba, gren ja uinit biljete za feratu doli na alteru agencije "Dalmacijaturist".
Pitan dvi putne karte: za se i za enu. Dajen curi na
blagajni dvi od pedeset ijad, a ona mi vazimje samo jednu
i govori:
- I ovo van je puno!
- Kako puno, a karta je blizu trideset ijad?
- Ali vi ste penzioner! - pripoznala me cura.
- Jesan, pa ta onda?

- Jemate pedeset posto popusta!

Nu ti onega boga, a okad to?
- A oduvik, bome!
- Pa mi to tek sad govorite?
Mala misli da se ja alin, ne viruje da to ja nisan zna. A
kako u znat? Oli me to ikad ikor reka?
Okad san u penjunu, bija san bar deset puta u Zagreb
i uvik san platija cilu kartu.
Ne gre maloj u glavu da ja to ne znan. Misli svit da ja sve
znan, a ja, bogami, ne znan nita pod kapon nebeskon!
I ini mi biljet prve klae do Zagreba - njanci petnajst
ijad.
Dobro je! Ka bog!
- A sad mi dajte kartu za enu! - I dajen maloj trideset
ijad.
- Ma ta van je? - udi se mala. - Je li van ona ena?
- A eto je! I to puni trideset godin! - uzdanuja san du
boko.
- I ona jema pravo na pedeset posto popusta!
- Ma a ona, zato ona? Ona nije u penjunu. Ona ne
radi - gotovo mi je bilo krivo.
- Ka ena penzionera jema prav na popust.
Promisli ti a je ona s menon doekala, da deboto mukte putuje!
Za petnajst ijad prva klasa do Zagreba! Po kila teletine.
Onda se isplati putovat u Zagreb. Putuje li samo dva
puta na nediju, upara si cili kil teleeg fileta. Petnajst
ijad karta do Zagreba?!
I dojden u Zagreb u otel, popijen bierin i platin e
trnajst ijad!
Ludoga li svita, muko Isukrstova!
Sad u se dat na velike vijae.
Uvik u bit po feratan.
Smrdit u ka kondukter.
NEDIJA, 5. listopada
Oblano je, pari da e kia. Posli etiri dana plandova
nja jopet me toka radit. Refavat izgubjeno vrime!

A jesen utin u kosti.

Lipu, tunu dalmatinsku jesen.
PONEDIJAK, 6. listopada
Sino san skoro do ponoa eta, ita u posteju do bota,
udunija sviu i zaspa.
Budin se, kuvan u kuinu kafu, zapalin panjulet i
gren se u banj okupat.
Tek a san otvorija vodu, a ona buba akon o zid.
a je sad?
Jopet buba!
Ugala je i letriku.
Ulizen jon u sobu!
- onanbulo nesriknji, a ini?
- Kako a inin? Kupan se!
- Kad e vie po le?!
- Ma a le!? Naspava san se!
- A vidi koja je ura! - kaije mi na leroj.
Tek su tri bota!
- Ne more bit, to ti je ferma leroj!
Zoven potu. Je, tri ure i pet minuti. Nu ti boga, a ko
bi reka, an?
Daje mi tavor.
- Pa sad, u tri bota, ti meni tavor daje?
- Vazmi, odmar e zaspat!
- Ti si skroz luda, daje mi pirulu za spavanje ujutro
misto uveer.
- Nije jutro, neg je no! - uzdie ona.
- Nije no, nego je jutro!
- Ja jo zaspala nisan!
- A ja san se naspava!
U tri bota ujutro ja se moran karat i vodit ovi ludi, sa
blasni dijalog.
Znan, in pomen tu po makinjeti, ona e zaspat.
To jon je "muzika di notte"!
Kuvan drugu kafu. Otvaran ponistru. Vanka je jo
mrak. Ne vidin zvizde. Mora da je oblano.
Domalo oglasi se prvi grdelin. Ovo je na Marjananin.
Za njin javidu se drugi tii.

Pa domalo zvona.
Proradija je Radijo-Zagreb.
Govori nito o filmu. Na dananji dan 1929. jema bit
prikazan prvi zvuni film. I to je bilo "gigantsko otkrie".
Koji je ono prvi zvuni film bija u Splitu prikazan?
Koliko se sian, prvi zvuni film san gleda u tek otvo
renom kinu "Sirius". Je li ono bija Carev glasnik s Ivanom
Mouhinin?
Nisan siguran!
Svie, grad se budi. Kako mu je udan um!
Interesantno kako se ovik minja... Ranije san volija
mrak, no... eka san zoru za po le!
Sad volin jutra, svitanja...

DESET MINUTI NA PROKURATIVE

PETAK, 10. listopada
Jesen. Kia.
Do obida radin, malo prilegnen pa izajden vanka. Gle
dan na leroj Sv. Frane: tri i po!
Rano san izaa. a u init do ponoa?
Ulizan u kafanu "Belvi". Galama. Zauzeta samo tri-etiri stola, ali momci za njima viu. Da je sve puno pa da
svi viu, moglo bi se izdrat jer onda se svi razgovori i vika
spoju u jedan uur.
Penjen se u restoran. A gori sve puno. Obidvaje velika
grupa domai izletnika-penjunati. J e d a n se diga, seja za
pjano i svi pivadu Za svaku dobru re.
Seden na tekat "Slavice", na drugu stranu Prokurativi.
Konobarica, u majicu kratki rukavi, zove me u n u t r a u
kafanu. Vanka je zima.
- Neka je, donesite mi vanka kafu.
Vanka sidi samo jedan momi - esnajst-sedamnajst
godin.
Pije koka-kolu i pui.
Pijuckan kafu, a on pljucne, trcne kroz zube.
Dobro se, bogami, more dobacit! Sedi eter stola daje
od mene, a dobacije se sve do moga postola.
trcne kroz zube ka iz pumpe jo botu.
Ovi put jo daje.
Nakajen se.
Fini niki momak. Sad pjuca ispod sebe. Popuija je panjulet i frnjokulon ga itne deset metri. Na stolu su mu dva
stripa, a ita niki libar.
in je bacija iku, vadi " M a r l b o r o " , i to tvrdu kuti
ju, amerikansko pakovanje, i omar zapali. Kad povue
dim, nadimju mu se obrazi ka da pue u trumbetu.

I pjuca, trca oko sebe ka funtana.

Pripomitan se na gornji tekat, a dolazidu tri diteta, tri
uenika, nisu ba prvaii, ali more bit da gredu u drugi,
trei razred puke. Dva nosidu oale. J e m a d u i torbice.
Seli su sa katulon keksi i grickadu. Prolazidu i druga
jata uenika. A a je, oli je jopet proradila puka skula is
pod Prokurativi?
I ja san u nju ia pri pedesetak godin.
A nije, nije, dica gredu u kino.
Pribacin se na drugu stranu; na tekat od "Belvija",
Zauzet samo jedan stol, a za njin se slako jubidu mo
mak i cura. Poljubac in traje eter-pet minuti. Kako se ne
uguidu!
Ona se zakarpunila, digla i sela mu na kolina.
A a jon vridi kad jema rebatinke. Koliko bi jon sad bila
praktinija kotula?
Dolazi kamarjer, tira ji i vie da ta mu od tekata inidu kain.
Pusti mladost, meni ne smeta, prikorin konobara. Gle
dan na leroj: eter manje dvadeset. U deset minuti tot, na
Prokurative, gleda san cili jedan film...
Bidan penjunat
Bidan, bidan penjunat! Svata se bidnome penjunatu more dogodit. Evo meni, na primjer.
Nisan ve puste misece bija do moga poduzea, do mo
je redakcije, i misto da zoven da dojdu po rukopis, odluin
in ga ja lino tamo odnit. Ou vidit moje stare drugove,
proakulat malo, ut novitadi (oni su na izvoru dogaaja),
a onda ujen da su se razvili, digli jo jedan pod.
I dojden tamo.
Nosin jin rukopise.
Zaustavija me na porti straar, uvar, portir, a li je,
ne znan.
- Di ete vi?
- Gori bome. - Gren ja naprid!
- Ne moe!
- Kako ne more?

- A ne moe, tako! Vae ime?

Reen mu.
- Di idete, kod koga!?
- Kod drugova, kod svi!
- Ne moe tako! Kome da vas najavin?
- Svima, svima reci!
Jedva jedvice me je pustija. I dok se ja doli jidin i karan
sa portiron i dokazujen mu da je ovo moja kua, u koju
san ja radija puno prije nego se on rodija, oni gori, kurbini
sinovi, pucadu od smija.
I dok se ja karan na porti, prolazi, tre niki mladi novi
svit. Koji su sad ovo? Novinari!
Deboto nikoga ne poznajen. Sve nika dica.
I svi moredu pro, samo mene ne pua.
Zaludu me diretur oe smirit i kupuje me s konjakon.
Ne, ne, vie ne dolazin! Zbogon jin, drugovi!
Ni komejunu nije lako
Trevin na pjaci prijateja. Nervoast je, uzbuen, ispa
en...
Evo, ovi as dolazi iz Socijalnoga, bija je produit bo
lovanje; jema je teku operaciju, jedva se izvuka i sad ve
nikoliko miseci ne radi.
Nee vie produivat bolovanje, voli i radit nego odit na
Socijalno, na komejun.
Zgadilo mu se. Pria da je bilo strano. Komejun radi
od tri do pet.
Skupilo ji se puno, najmanje osandesetak bolesnika.
Meu njima ak i jedna vora.
I tot, prid komejunon za bolovanje, bazdilo je po alko
holu ka u najcrnjoj krmetini. Bilo je i polupijani koji su
betimali, vikali i dogovarali se kako e se posli pregleda
na na pazaru, po krman i bufetima okolo.
Niki su otvoreno pritili komejunu. Jedan je vika: "Ne
da li mi bolovanje, noinon u ga proparati"
Po osan ji pozove u predsoblje, a onda po trojica ulaze
prid komejun.

Bidni likari, a i nji sve toka! Sitija san se one male dotoree iz Fara koja "bolesniku" nije tila produit bolovanje
pa je sama svrila u bolnicu.
Pisa san o tome ali ne znan kako je svrilo. Znan samo
da je ona dugo bolovala. Oemo li dovest milicionere da
inidu red i uvadu likare?
A ko najzad zna? More bit da ekaonica bazdi alkoho
lom jer je bolesnika straj od likari pa vatadu kura? I me
ne je straj po u likara.

FERATE, OTELI, OCEANI

KRAJEM LISTOPADA
Danima ve nisan nita zapisa. Nisan jema vrimena. Ni
an jema kad jer san proivija jedan burni tjedan, premda
je puvalo jugo i padala kia. Zaista, moglo bi se re da je
to bija jedan od ne ba burni, nego mokri tjedan.
U prizadnju subotu, ako bota, dolazin doma na obid, a
vrata otvorena, u n u t r a pusti svit. Skupili se svi susidi, cila
kua. Muvadu se po predsoblju, ulazidu i izlazidu iz banja,
gredu u kuinu, u njezinu - asti boga i u moju sobu.
A nju ne vidin.
Pripa san se: "A da jon se nije ta dogodilo?"
Da je nije kolpalo?
Kad je cila kua dola, onda mora da se nito strano
dogodilo?
- A di je? - uspija san proapjat?
- Evo me! - izlazi ona iz banja s velikin ugamanon
natopjenin vodon. Sva mokra. Tek sad vidin svuda puste
lavamane, kante, tee, bronzine, matile. I sve ugamane
i krpe koje jemamo u kui vodon natopjene i po tleju raz
bacane. I cili je pod mokar.
J a s n o mi je ta se dogodilo.
Poplava.
A ne volin poplavu najskoli u svojoj kui. Lake mije kad
se izlije cila Sava i Morava, nego kad mi banj poplavi.
Ona zna ti moj beteg pa me tii.
- Nita nije strano! Sad je sve u redu. Sva sria da nisi
doa pri kvarat od ure.
Za nju je to velika sria da mene nije bilo za vrime po
plave, jer ja bi se bija pripa, uzbudija, najidija, zabetima,
uteka vanka i eka da mi javidu ka bude sve gotovo.
- Kako se to dogodilo?

- Bome lipo! Pukla je cijev koja spaja makinju za pranje

robe sa pinom na banju.
- Zato nisi zatvorila sigurnosni ventil?
- Nisan mogla jer su ga radnici, kad su proli put radi
li, zacimentali. Sto san ti puti rekla da zove PIS!
- Eto, sad san ja kriv?
- Nisi ti, nego PIS! Ma di je naa one svoje metre?
Kad ti u kuu dojdu a popravit, vie uinu ete nego
koristi!
Inoma, prsla je cijev i voda je tekla. Plavila. Zvala je
PIS.
Rekli su jon da zove Vodovod. Zvala je Vodovod.
Rekli su jon da zove deurnoga.
Brzo je doa ali voda je jo bre tekla. Ektolitri vode. Ci
la je kua skoila sa bronzinima, matilima, lavamanima,
kupila je i sekavala vodu dok nije doa deurni radnik i
zatvorija vodu.
I sad je sve u redu.
Samo sad obida nima. Fala bogu, pofrigat emo jaja.
Izili smo i gren se napit.
- Daj vode da razvodnin vina.
- A ko e dat vode?
Nu ti boga, sve je plivalo u vodi a sad ni mul vode
nima!
Gren u susida vazest pot vode.
Ni on nima vode. Kako e jemat kad je zbog mene voda
iskjuena ciloj kui?
- A kad e do voda? - pitan enu.
Danas je subota, reka je ovik da edu do u ponedijak
popravit.
I sad cila kua od subote do ponediljka nee jemat
vode.
Meni je najlake, ali kako edu oni? Kako edu kuvat,
prat se, u kondut odit?
- Zato ti radnik nije smista popravija?
- Reka je da je ve proa bot a on ive na Klis.
Nije jema vrimena.
Zva san na telefon jednoga vodoinstalatera, metra, o
vik je doletija i za pet minuti voda je protekla.

I kako to da privatni metar to more i zna napravit, a

deurna sluba ne zna? Po njoj mogla je ne cila kua nego
cila ulica, cili kvart, cili grad ostat tri dana bez vode.
Uvik isto
esto me judi pitaju kako to da ja uvik na svakome vijau, makar i do Braa, nito doivin, nito mi se dogodi,
trevin koje ejade o kome se more pisat, a oni putuju pa
nikad nita. I pitaju me: je li ja bar malo nadountan, izmislin oli napuen?
Ne viruju mi da nikad nita ne izventan. A ta u izventat, kako? A najzad, ta se to meni posebno dogaa?
Nita. Nikad nita. Sve je uvik isto. Obino. Banalno. I
dosadno ve.
Evo me opet u spavaa kola za Zagreb. Lein na donju
posteju, tijen novinu, ne pijen, ne puin. Vi ete, tioci,
omar promislit: gori, na gornju posteju, mu je ena pa mu
ne da.
Nije, nikoga nima! Sam san! Niman se s kin karat pa ne
marin ni pit ni puit. Do Zagreba san malu boicu popija,
tri panjuleta usve zapalija.
Ispratili su me iz Splita kia i gromi, a Zagreb me do
eka suv i oblaan.
Ve preko trideset godin, kad dojden u Zagreb, gren
ravno u "Palasa". Odluija san prominit otel. Da ne bude
uvik isto, da togod novoga doivin.
Gren u "Interkontinental".
Taksista
Seden u taksi. Vozi me jedan glavati, basetni, zbiti ofer u jaketu na kvadre s frantinon. ovik moji godin. Ve
trideset i pet godin ivi u Zagreb, ali je Lianin. On Lianin,
a ja Dalmatinac. Zapivan mu onu n a u ratnu: "Sastala se
Dalmacija s Likon pa se ne da pokoriti nikom!"
- Nisam ja bio od tih! - otme se taksisti.
- A di si bija?
- A na onoj drugoj strani!

- Kako to, nesriknjae?

- A eto, falio izabrati gospodara. ta e, takav ti je i
vot. - Romane bi, govori, o njemu tribalo pisati. Di sve nije
bija, ta sve nije proa!
Doa je na osandeset kilometri prid Moskvu, a onda je
bia nazad i Bulganjinove orgulje su ga tukle do Zagreba.
Tri p u t a je osuen na smrt strijeljanjem. Prvi put su ga
osudili njegovi, Njemci kad je proda puku u Krakowu.
Drugi p u t su ga osudili na smrt u Frankfurt, kad je pro
valija u trafiku. I svaki put se nikako izvuka. Uspija je
pobi. A trei put nai. I opet se nikako izvuka. Dolo je
pomilovanje.
Svata mi pria. Puno fin, iskren, dobar ovik. Zlato
od ovika. Od dragosti bi ga izija. I ba se na me mora
namirit!
I promislite: etiri godine u vojsci, a nita mu se ne pri
znaje!
Puno mu je drago ta smo se upoznali. Samo ta me
nije izjubija!
i
Interkontinental
U otelu san u sedan manje dvadeset. Soba mi je reze
rvirana. Ali klju mi ne dadu. Sad u sedan bit e smjena pa
u dobit kju od sobe. Popijen kafu. Sedan manje deset.
Opet san na recepciju. Ne razumin zato moran ekat
smjenu za kju. Momak je nervoast, a meni se malo oe.
U sedan sati poinje novi otelski dan. Ako u sad kju,
onda e mi se deset minuti raunat za cili dan.
Daj, mome, kju i raunaj koliko oe. Jebe me se!
Nesta je bokaportu.
Kad je odrebatilo sedan i izvrila se smjena, dolazin do
kjua.
Soba na sedmome podu. Krasna veduta Zagreba. Kro
vovi, zvonici, drvoredi, ulice sa tramvajima, ali puno me
vie zaokupja sadraj friidera. Uvik me friider u sobi vo
di u napast.
Obrijen se, speren, priobuen, jer san se obuka ka da
gren na Zrmanju, a Zagreb tepliji od Splita. Seden za stol

i pien ove retke. Ne mogu odolit. Kako u pisat kad cilo

vrime mislin na friider? Napien prvu reenicu i popijen
prvi bibit.
Aj a, najranije se uputilo!
U osan i po jeman prvi sastanak. J e m a n adresu, ali ne
znan di je to. Jopet moram vazest taksi.
Portir prid vratima u uniformi, jema svirak i fioton
dozove taksi. I omar se stvori. Ka u prave otele u velikome
svitu. Jo lipo li fiota! Lud san za svircima. Sitija san se
svirak i fjere Sv. Duje! Do dva bota dva radna sastanka,
u dva dila grada. Niman ka pri odmorit se, prile malo.
Na brzinu san obidva, nita nisan popija. Pit u iz svoga
friidera, le u posteju i malo iat.
A u friideru pusti sokovi i kokte, samo jedna jedina
boica vina. Od tri dece! Moran zvat karnarjera da mi promini strukturu friidera.
"Interkontinental" je dobar, luksuzan otel visokoga sta
ndarda. Jema u svakoj sobi i radijo i televizor i friider, i
sve do dva bota u noi konobar e ti donit u sobu sve a
zaeli. Premda pie da servis radi non-top, od dva do se
dan ne radi, nikor se na telefon ne odazivje.
A ja se rano budin i volin omar popit kafu. Zoven u po
noa non-top servis.
- Znate, ja bi u pet uri ujutro popija teplu kavu.
- Oprostite, ali ne moe!
- Moe, moe!
- Ne radimo u taj sat!
- Sad je ponoa, sad mi donesite!
- Ali, gospodine, ohladit e se do jutra!
- Nee, ne bojte se.
- Vaa stvar, gospodine, ali kako ete ouvat kafu to
plom?
- Jednostavno, stavit ete mi duplu kafu u termosicu.
- Na alost, gospodine nemamo termosicu.
- Ma je li mogue, obinu banalnu termosicu nimate?
- Na alost, gospodine.
Ba mi je drago. Prvorazredni otel, svjetski standard,
nima a nima, sve a zaeli, sve a promisli, osin termo
sice!
I di ja to moran do otkrit!

Otel jema devet stotin posteji. I a nikad nikor od pusti

stotin ijad gostiju koji su kroza nj proli, nikor nikad nije
zaelija u pet, u est uri popit teplu kafu?
Pa nisan ja valjda najlui gost koji je ikad ua u ovi
otel?
Tipini Ingle
Od svega ta san u tri dana doivija u Zagreb, najveu
impresiju ostavija je na mene jedan obid. I to ne moj obid a
san jija. Toliko san se zaokupija i smanta obidon, zapravo
ne obidon nego razgovoron koji se odvija za susidni stol.
Za stolon u finome restoranu sidija je jedan zaista fini
otmjeni ovik sridnji godin, basetan, debeljkast, veliki crni
vlani oiju, zalizane crne kose, tamne puti i prepostavija
san da bi lako moga bit koji bogati Tunianin.
On je ve bija obidva kad mu je doa drugi, jo finiji o
vik i poeli su mlit ingleki.
Ne znan ingleki, ni rii ne razumin, ali gutan sluat
muiku inglekoga govora. Ovi koji je doa meni se uinija
tipini Ingle po izgledu, po "vetitu", dranju, manirima,
po svemu. Ba san promislija: "Ovi je stvoren da igra u
Pygmalionu doktora Higginsa."
Morete zamislit koliko san se razoara kad se ovi Ingle,
kad mu je pristupija konobar, pritvorija u naega ovika,
u Zagrepanina.
- ta gospodin eli?
- ta biste mi vi, efe, preporuili? - poeja je novi di
jalog izmeu njega i konobara.
- Juhicu?
- A kakvu juhicu?
- Goveu, gospodine, krem juhu, moda od povra...
Tri-etiri minuta razgovarali su o juhicama.
- Moda bi gospodin biftek? - prili su na meso.
- Ne, ne biftek, zaboga, ne biftek, juer sam jeo biftek.
- A ribu, gospodine?
- Imate ribu?
- Kako da ne! ta bi gospodin elio?
- A to biste mi vi, efe, preporuili?
- Pastrve, gospodine.

- Svjee?
- Garantirano svjee, gospodine!
- A kako biste mi pastrve priredili?
- Kako gospodin eli!
- A to vi preporuate, efe?
Konobar iznosi svoj prijedlog kako da se pripremidu pa
strve, a gospodin tare ruke, prati, slae se.
- A od povra, to biste mi od povra preporuili, da
kako svjeeg, ne konzerviranog?
Nabraja bidan kamarjer i povre.
Pa slatki!
I kad san mislija da je gotovo, da je napokon naruija
obid, gospodin se opet vraa na meso. Pridomislija se, ne
e pastrve, nee ribu, nego e meso.
- to biste mi vi, efe, preporuili?
I sad opet sve iznova.
Fileti, medaljoni, zagrebaki odrezak...
Ne mogu vie trpit. Popizdija san. Moran se savladat da
se u doktora Higginsa ne itnen mulon.
Izletija san vanka. I sve mi se izmialo. Toliko mi se izmialo da vie ne znan a san ja obidva.
Feratjerski san
Posli dugo i dugo vrsto san zaspa. Naspava se. I to u
spavaa kola od Zagreba do Splita. Probudin se u prvo
svitanje, gledan kroz ponistru i vidin more. Kako n a s nije
probudija? Nisan uja da kondukter lapion kucka o vra
ta. Kako ne nudi kafu?
Ustanen, gren u hodnik. Nima nikoga. Na svome leaju
on spava.
Budin ga:
- efe, ustani!
ef se okrene na drugu bandu i nito prostenje.
- Ej, efe, dii se, evo more!
- Kakvo more?
- Nae lipo, slano more.
Pokrija se dekon priko glave!
Jebe se efa da ferata stie!

Ve smo uvatili Katila a on jo spava.

Opet ga budin.
- Ustani, za Majku Boju, kafu daj!
- Nema jutros kafe! - tare on oi pune sna.
a je ovo dolo, da u spavaa kola ujutru ne mo kafu
popit?
Sino mi nije moga otvorit bocu jer da su mu ukreli
vadiep. eta a nisu i njega ukreli! A kako slako spava,
mogli su komodno.
J e m a bit da komod, udobnost na jugoslavenske ferate
reste samo za njijovo osobje.
Pri trideset godin moga si u spavaa kola i veerat, bilo
je bar sendvii, ispekli bi krenovke, jaja, dali unke. Cilu
no si moga kafu i aj naruit!
Sad nimadu ni vadiep.
I deurni ef prvi lee a zanji ustane. Ja ga moran budit
da smo stigli.
Koji san jemadu nai feratjeri! I to a spava osan-devet
uri, sve mu to kuri u radno vrime!
Vesela plovidba
Interesantno kolike li razlike u razgovorima koje san
vodija i slua po zagrebakin otelskin salonima i kafiima
i ovi koje sluan i vodin po spliskin.
U kafi "Kod Gage" vijaan jutros sa jednin pomorcem
na velikome tankeru od Pireja do Japana. Misena plaa
dvanajst miljuni dinar. Zajebaje se s opasnostima te plo
vidbe. Zapali li se tanker, dojde li do eksplozije, nikakve
su anse da se izvue. Oe li skakat u more a more oko
tebe gori? Najsigurnije je drat uvik rivolver u ep. Bar se
nee patit.
Ali vie mu ni rivolver ne triba. Sad e se pripomistit
na tankere za prenos plina. To su oni sa velikin ian.
Ne triba ti se nita bojat. Dogodi li se degracija, sve je u
sekundu gotovo. I ne zna da se dogodilo a ve si u svetog
Petra. A plaa je jo vea.
Pripomistin se u "Arsa" i s jednin makinjiton pribacin
se reoplanon do Rejkjavika, onda se krcan s njin u ribarski
brod i lovin bakalare.

Zajebali su ga, najidija se i uteka. Obeali su mu tri i

po ijade dolari za misec, a dali svega dvi i po.
I kaije mu ruke friane, ispucale, jer ga je tokalo si
bakalare. Zapravo nije mora, ali je u a u dil s ostalon posadon. Ko zna koliko je bakalari sika na dan! Ijadu, priko
ijade.
A je li bakalar manji od 45 centimetri, omar mora s
njin nazad u more. Globe su strane. I za grancigule ako
jemadu jaja. Pa koje grancigule, svaka ka platul!
Umia se i trei marinjer, i sad lovimo jastoge isprid
Durbana.
Uputili smo se prema New Zealandu, nismo ni poeli
lovit, a u kafi u p a d a veliki na menader Bekin, pria
mu je, pun je posla, nima vrimena priat, samo e popit
viski.
- Oe li, judi, jo ko viski?
Pria mu je. Ne more ostat ni sekundu. Evo, ovi as je
doletija iz New Yorka.
A "Ajduk" se more sad po jebat za onu sto ijad dolari
ta ji je moga uvatit za ungula. Nisu tili, malo in je. A
sad nita!
A ungul ve u subotu igra prvu utakmicu u velikome
balunu.
Amerikanski sud za pravo ovika donija je presudu.
Gotovo je, more igrat. Nima vrimena priat. Omar leti
nazad.
Jema bit da je doletija iz New Yorka samo da n a n to re
e. I Bekin odleti.
Altroke doktor Higgins i njegove pastrve!
Koji burni tjedan! Prikjuer san se vrtija oko Sljemena,
odmara oi na zelenim proplancima, tako mekin da bi ji
dlanon pogladija, udija se crnin jatima tic koje bi nebo
pokrile, juer san kupus jija na Kozjaku, a danas odma
rali u konobi u Pisku, i dok vanka kia pada, neprestano
pada, sidin za kominon, peen gavune na gradele i plaen,
plaen jer mi dim oi ipje.
Izmia mi se cili kalendar. Ne znan ni koji je dan, ni
koji je datum.

OD UFITA DO FERATE
SRIDA, 5. studenoga
Kua u kojoj stojin jema lipi veliki ufit koji bi se lako
da pritvorit u dva stana. Kako je i na atraktivnom mistu,
javilo se u zanju pet-est godin bar desetak kandidati koji
bi uloili pineze i izgradili stanove.
Krov prokinjava, i kad ponu jesenske kie i povodnji,
cidi mi se voda niz zide, kapje mi i na samu posteju, ruvinaje mobilju i tapete.
I mome susidu isto ka i meni.
I meni moj susid govori:
- Dobro bi bilo da ko ufit pritvori u stan, tako bismo
se riili brige!
A, eto, ja san ipak protiv! Umiren o straja da se to ne
dogodi.
Niki dan san u ovi na list ita kako je kolega Boko, no
vinar poten i duevan, estoko opalija po takin judima,
odnosno stanarima koji jemadu stav ka i ja, odnosno koji
ne dadu da in se gradi povie glave. J e m a ji koji tu situaci
ju koriste za ucjenu, tili bidu judi zaradit koji miljun ka
za otetu.
Zdravo, tovare!
Jedan od ufitai, stanara koji ga je ucini, pozdravja ga
kad ga trevi:
- Zdravo, tovare!
Uvrida je to za potenoga rabotnika tovara, jer ucinjiva je i od tovara gori. Virujte mi, tioci, da ja ne spadan
u tu kategoriju.
Od kandidati koji su tili gradit u mome ufitu nikakve pi
neze nisan nikad traija, ali jema san svoje male uvjete.

Ja iven u stanu, a kad mi oni pomu povie glave ra

dit, vie neu bit u stanu nego na radilitu. Ja cili svoj i
vot radin doma, za stolon, a ne u kancelariju. Dakle, dok
bude trajala gradnja, a to je najmanje est-sedan miseci,
ako ne i godinu dan, ja neu jemat ni stan, ni kancelariju.
Posli nego mi samo misec dan budu kripjali vini, mialo
se japno, ruilo se i dizalo, klapalo i kuckalo nad glavon,
ja u svrit u ludnicu.
Jednome od tih kandidati, koji je tija gradit u moj ufit
stan za sina ili er, ne spominjen se vie, ovako san reka:
- Dok bude trajala izgradnja, ti e ivit u mome stanu,
a ja u u tvome.
Eto, ja san traija samo to i nita drugo! I nije prista!
Bogati, pa da njemu uka nad glavon?
On bi na moju, ne na svoju glavu svalija gradilite. Dru
gi koji je tija gradit nije jema stan pa da se privremeno
prominimo, ali kako san ja irok ovik, pridloija s a n mu
drugo rienje.
Dok bude trajala izgradnja, ja u se priselit u otel, vazest
u mali apartman i, naravski, ne train od njega nikakvu
odtetu, samo da plati moj nuni otelski smjetaj.
Nije tija jer da bi to bilo skupo.
I jo me napa da kakvi san ja to ovik!
Ma promislite! Ja se odrien svoga stana, svoji guti,
navika, svoga mira, svoga stila ivota, jer ipak je moj stan
za me prikladniji, boji, komodniji od otelskoga apartmana,
a on me napada.
A di u ja to po ivit dok bude trajala izgradnja? Na
livadu ispod atora?!
Jedan koji je tija gradit jema je i lipu vikendicu uz mo
re, i pridloija san mu da pome radit u prolie i da svri u
jesen, a ja u za to vrime ivit u njegovoj vikendici.
Nije tija ni ut.
Bogati, on vikendicu afitaje!
A a u ja afitat?
Ja niman vikendicu, ja jeman makinjetu. Ne mogu ma
kinjetu nikome afitat, sad moram na njoj radit. A on bi

svoju vikendicu afita, a meni ne bi da ni na makinjetu

pisat.
Osin tega, ne znan ni kakva je statika nae kue.
Meni se ini da je debula; graena je prid sam rat, dosta
pekulanski, zidi su tanki, i tribalo bi izraunat trusne,
odnosno antitrusne elemente. Malo ei trus i pukla bi
ka latra!
Nisan kontra tega da se ufiti pritvaradu u stanove.
Pristajen i da izgubin svoj dil ufita koji mi slui i ka drva
rnica, i ka magazin, i ka zimski armerun, na sve ja pri
stajen, samo ne pristajen ivit godinu dan bez stana, na
gradilitu.
Nije ivot prida mnom; meni je svaki misec, svaka nedija vana, dragocjena, i sad bi me pod starost radi tega
nesriknjega ufita liili moga mira, moga rada i bacili na
ulicu.
ETVRTAK, 6. studenoga
Zaelija san se kue, svoje posteje. Vie i ne znan di
spavan.
U ovu zanju dvadesetak dan, koliko san posteji promi
nija?
Najpri no u spavaa kola za Zagreb. Tri noi u zagre
baki otel. Pa jopet no u spavaa kola.
Onda dva dana doma!
Pa tri noi u otelu u Faru.
Opet dva dana doma, pa kabina na brodu.
Onda tri noi u otelu u Trstu.
Onda kabina.
Budin se i ne znan di san. Triba mi piat. Mrak. A di san
ovo? Pipan oko sebe. Ruka mi tie nita ladno, okruglo.
Pipan libre. Prstima tuen o zid. Ne znan di san i di je teker.
Train po tleju uferine. Ko zna di su uferini? Dien
se. Pipan u mraku oko sebe. Gren uz posteju. Maknen se
od nje i izgubin sasvin orjentaciju. Tuen nogon u katrigu.
Ovo jema bit da san doma. Ili nisan?
A di su vrata? Asti boga, jopet san se vratija do posteje!
Koliko ovo traje? Dolazi mi da vien. A piat mi triba. Puknit u.

Piat u di jesan da jesan. Ajme, da ne pian u posteju?

Opet san udrija katrigu. Privalija san je. Bugla je! Ona
ustaje i vie:
- a je? - Uegla je letriku.
Sad vidin di san. Znan di je kondut.
- t a ti je?
- Nita.
- ta si to razbija?
- Katriga se privalila!
- Rebambija si!
-Ajde, mala, u... materinu!
Veeras opet putujen. Opet u Zagreb. A ujen da je zi
ma, daje snig, bljuzgavica.
I to mi se jebe.
tuf san juga i kie. Umidece i gnjiloe.
Gren u snig, u snig, na friku ladnu arju! Zaelija san
se da me studen opali po licu.
PETAK, 7. studenoga
Od sino, zapravo od noas, u ponoa, ferata je ila go
ri dvanajst posto. Zanji san as uinija kartu, tur-retur,
po staroj tarifi. Lipi je to osjeaj, pari ti se ka da si zajeba
Jugoslavenske eljeznice.
A u stvari, one uvik zeznu putnika. Bidan putnik! Sino
na taciji u Kopilicu od dva vaguna-le jednoga nima. Prikjuit e tek u Perkovi.
Putnici se zbijaju u jedan vagun i bogaju: - Kako nima?
Zato nima!?
- A eto, nima. Kola su u kvaru. Prikjuit e se u Pe
rkovi.
Zadnji put kad san se vraa iz Zagreba, pisa san kako
san mora dva puta budit konduktera. Uspija se razbudit
i rasvistit tek u Katila, i nije nan jema vrimena njanci
skuvat kafu. Nije judima od ferate bilo drago a san to na
pisa, zvali su me na telefon i protestirali, pa me sino na
taciju vatadu.
- Kad je to bilo? Toan datum?
- Ne znan, judi, ne znan, ne pamtin van ja datume!

Traidu opis konduktera.

- Ne znan, kako u znat? Samo znan da je bija obuen
od feratjera. Jema je monturu. A meni su svi feratjeri isti.
A onda ujutru, kad san ga budija, bija je pokriven dekon
priko glave.
U Katila, kad je usta, bija je pun sna i ziva je.
- A je li jema brk?
- Lako more bit da je!
- ute oli crne?
- Ne bi se ba moga zaklet!
- A je li visok oli basetan?
- Ajte k vragu, vi i on! Jesan li ja platija biljet? Je li ovo
putovanje oli izuminavanje?
- Znan ja koji je - apje mi uvjerljivo novi kondukter i
tare ruke, guta unaprid kako e zajebavat svoga kolegu.
Train botilju vina.
- Je li to onaj mravi, niski, je l'da?
- Ima li vina ili nima?
- Jedva da e meni dotei do Zagreba! - ali se simpa
tian, duhovit momak i nosi mi botilju.
Budin se. Jo je mrak.
Ferata usporava. Prolazi uz nike velike nebodere. Goridu svie.
Stali smo. Koja je ura? est i kvarat. Onda smo stigli
tono u minut. Brzo se obuijen.
Oprat u se u otel.
Izlazin u hodnik. Nidir nikoga. Svi spavaju. Otvaraju se
vrata jedne kabine. Jedan putnik u pidami. Gre u zahod.
- jor, znate li di smo ovo?
- J o u Bosni!
- Koliko onda to dan kasnimo? - odazove se niki glas
iz druge kabine.
Train konduktera da mi skuva kafu. Nima ga.
Udren u milicionera. Ni on ne zna di je kondukter.
I on ga ba trai.
A da nije u drugi vagun?
Traija ga je i tamo. Nima ga!
A di ga je moga vrag odnit? Da nije ispa iz ferate? Milicioner slegne ramenima. Ko zna, svata se moglo do
godit.

Pripa san se jer kondukter je zaista simpatian momak.

Da ga nije koja putnica uvukla u kabinu?
Do po ure se stvorija i skuva kafe.
Sve se ingropalo
Dvi putnice, nae Splianke, u hodniku razgovaraju.
Tuidu se kako je u Split, in je meso kalalo, nestalo
teletine. Juer je u cilome gradu nije bilo ni za lik.
Kad je kreila, nikor je nije kupova. Vraali su je u fri
idere i nisu znali a e s teletinon.
A sad je nima. Di je nestala, di su je sakrili?
- Sad edu je dat u izvoz.
- Sve bidu oni izvozili, da se more. A kako kad su u
nas cine svi proizvodi iznad svjetski cina? Cine svjetske, a
zarade balkanske. Lipo emo ovako svrit.
Nita one bidne ne razumidu. A bogami ni ja!
Ba san noas ita da su cine svi artikli koji su bili pod
kontrolon u zanje vrime kreile 29 posto, a one koje nisu
bili pod kontrolon, koje su se slobodno formirale, samo 21
posto. Je li to onda oe re da je kontrola dizala cine? Ko
to more razumit? Sve se ingropalo.
Stigli smo u Zagreb. Nismo puno ni kasnili. Samo sto i
dvadeset i dva-tri minuta.
Zagreb nas je doeka vedar, svital, samo po trotoarima
dikoja mala jarpica porkoga sniga.
Tren se u otel oprat, obrijat. Kupan se a ve mi telefon
zvoni. Uvik kad san u banju, telefon zvoni. Ve me ekadu. ajedu mi omar kola.
Izlazin vanka. Nu ti boga, a a se ovo ve naoblailo!
Smrailo se. Ovo e kia.
SUBOTA, 8. studenoga
Sino san sa prijatejen veera u otelskom restoranu.
Lipo juski jimo, pijemo, akulamo.
Iza nas prostrt dugi stol. Banket niki. Jema ji puno,
nai i fureti. Ali banket ipak stabilizacioni - u znaku te
dnje. Grezi nai bibiti, jeftina vina.

- Ledi end entlemen - poele su zdravice.

Ni rii ne znan ingleki pa mi pari da govoridu pametno,
ka da Shakespearea recitiradu. A in se prevede, omar ne
vridi nita, banalne fraze.
Zdravice se otegle. Cili lokal se stia, umirija. Konobari
stojidu ka da svira himna. Sluadu govornike ka virnici
popa u crikvi.
A ja neu sluat. Nisan ja pozvan na banket. I vina mi
je nestalo. inin mot kamarjeru. Ne vridi.
Zoven ga:
- Konobar, konobar!
- Psst - potie me prijatej. - Jesi li poludija?
- Zato?!
- Zdravice su...
- Jebe se mene za zdravice. Neka je dridu u Dverce.
Neka afitadu posebne lokale!
Kad su svrile zdravice, poela je nika druga govoranci
ja. Maltretiradu me!
- Platit molin, platit.
Spustila se vanka magla. Zima mi je. Dien kolet od incerade. Inkapotajen se.
NEDIJA, 9. studenoga
Danas mi je slobodan dan. Niman ta radit. Rano san
se spustija u restoran i zateka svate koji od sino piruju.
Pivadu rleni lajbec moj.
Dola je ve ferata iz Splita. Jedna naa Splianka
svratila na kafu. Dola je u viite muu koji bidan lei u
bolnicu na Rebro. Ka jedinu novitad pria mi da su se Solinjani pomirili sa Splianima.
Ajde neka, svoji smo. Ako je a i bilo, sve je ostalo u
famiji.
Sino san po Zagrebu luta sam ka pas. U Gradskome
podrumu, ka za dipet, nikoga od dalmatinske klape. A di
su veeras? Bit edu ili svi na kurbe.
Jopet nima ni konobara Nikole. Jopet jema slobodan
dan.
Pri deset bija san u posteju.

Jutro je oblano, sivo i friko.

Di u danas, kud u?
Najboje se zatvorit u sobu i zapivat: Tuna je nedija...
Sva sria da niman rivolver u epu.
Nu ti boga, a san se dipera!
Smista gren zvat konobara da mi nosi u sobu bibite!

A GLADNIJI, TO ZDRAVIJI!
ETVRTAK, 13. studenoga
Jema, evo, etiri oli pet dan da nisan slova napisa. Evo
zato.
Ba ono u pasanu nediju, kada san bija najdiperaniji,
kad su ostale samo dileme ou li se kroz otelsku ponistru
bacit doli na plonik oli u se itnit pod tranvaj, oli se utopit
u Savu, dok san razmija koja je smrt najbezbolnija, za
zvoni mi telefon.
- Ko je sad?
- Strie, ja san -javja mi se Boris Dvornik.
- A di si, an?
- Evo me u Zagreb, doa san...
Parilo mi se da ujen anela uvara! - Omar tri!
- Evo tren!
- Ajde spusti slualicu!
- Neu, spusti ti prvi!
- Neu, nego spusti ti!
- A ne jemat ti gut, spusti prvi ti!
- Neemo se karat, evo san prikinija!
- Nisi, lae!
- Evo, jesan!
- Da si spustija, ne bi te uja!
- Evo, vie te ne ujen.
- A ja tebe ujen.
- Ajde spusti!
- Nije me bila voja!
Ko e se s ludin ovikon po karat?!
Cilu no nisan oka stiska. Glava mi puca. Ko e s njin
zaspat?!
Loka je dok je bilo vina, duvan mi je popuija i onda je
zarka. Gospe moja, a lipo ree!

Trista puti san ga zazva.

- Mali, okreni se!
Okrene se i opet re!
Zazvien.
- Mali, ne ri!
- Ou rkat! Jebi ti ovika koji ne re dok spava.
Uien sviu. itan.
Nita mu ne smeta.
Ne prikida on svoju muiku.
Popizdija san.
Nikad me glava ne boli. A sad mi tenpla pucaju.
a slako spava, majko moja!
Nisan vidija ovika kojemu manje vrimena triba za ure
dit se za po vanka. Nisan se ni okrenija po sobi, a on ve
obuije kapot.
- Oemo li?
- A di?
- Vanka! Vanka!
A vanka je minus pet. U prvi as ne uti, ali posli pet
minuti ujida te za ui. U noge mi je zima. Zaboravija san
duge mudante. Ulizamo u prvi bufet, samo da se malo
steplimo. Tek u trei, laen, u etvrti smo marendali fileke. Posta san pravi Zagrepanin. Ve mi poer u otel
nosi potu. Poslali su mi i pozivnicu za otvorenje bufeta
TIP-TOP (bive "Blato") u kojemu se uva uspomena na
velikog pisnika Tina Ujevia, esta gosta ovega lokala.
Sad je tako primodernan i ureen da Tin ne bi vie svra
a. Krcato uzvanika, na noge stojidu. Arsen piva, ovagovi recitira, ime Vueti dri govor, a konobari nita ne
nosu. ekadu da svri ceremonijal, a mi nimamo vrimena
za dangubit.
Bijeg iz Zagreba
U bot obidvajemo u Gradski podrum.
- Platit! - zove on konobara.
- A a prii, oli neemo popit jo bocu?
- Bi ja, ali niman vrimena!
- A di gre?

- U Split, bome!
-A reka si ostat jo dva dana?
- Neu, tufalo me!
- A ja bi mora ostat jo dvajst dan.
- Poludit e!
- Toga se i ja bojin.
- Boje ti je po s menon, lipo emo pijuckat u feratu i
igrat na karte!
- Ne vridi in u ferati vino.
- Kupit emo koju bocu usput.
- A ko e nan dat karte?
- J e m a n ji u ep.
- Onda nan ne fali nita?
- Ni tijeg mlika!
- A a edu judi re da san uteka?
- Jebe te se, oli e ji ut?
Pokupili smo stvari u otelsku sobu. Mediteran-ekspres
je eka.
Odanija san.
Nisan ni utija kako smo doli. Ka u karocu.
Sa kuferon san ia veerat u "Belvija", a onda tek doma.
Nije se iznenadila. Govori:
- Znala san ja da e ti ute.
PETAK, 14. studenoga
Danas san obuka duge mudante. J e m a san nikakve
planove bez mudanat, ali san ji odgodija do premalia,
dok ne stepli.
a mogu kad studen najpri u noge utin! Interesantno:
niki dan san se po Zagrebu skita na minus pet i nije mi
bilo zima, a bija san lagnje obuen nego danas u Split,
na plus deset. A ja danas u kafanu kapot nisan skida, a
debeli san demper obuka i vas san se skupija.
Arija je nikako gnjila, bolesna. Kia, umideca. Lanjsku
san zimu u Zagreb uinija, puni etrdeset dan san po
snigu gazija, o noi na minus esnajst san se u otel vraa,
nera, tumbulava se, a prvi put da nisan nazeba; ka ti san
se utija. A u ove gnjile spliske jeseni uvik se razbolin!

Oko bota dolazin doma, a ona u posteju. Sva se skupila

i trese se. aje me da u susida pozajmim termometar.
Gren i ronjan:
- Nesriknje kue, ni termometar nimamo!
Izmirila je fibru:
- Trideset i osan i dvi linije. Izmiri i ti! - govori mi.
- Neu, ka da san lud pa u fibru po mirit!
- Zato nee, a trese se?
- Neu jer ne moremo oboje bit bolesni.
Ko e nas aitit? A onda, da jeman fibru, ja bi eja.
Meni dvi unce fibre omar zovu pit. I sve do trideset i osan i
po jubi me ladno bilo vino. Sutradan me boli grlo, pomen
ripjat, bulsavat, kajat, a svaki put kad zakajen, ka da
mi po grlu tenperinon stru. Moj organizam onda trai do
bro bilo ladno vino.
Ni mlika nima
Gucat ne mogu, samo mogu lokat. Nisu ni likari ludi kad
govoridu da za vrime gripe i prilade triba ta vie tekuine.
Posli druge botilje ve se utin boje i slako zaspen. Ali
ako fibra projde 39, onda, interesantno, ne mogu pit bilo.
Onda mi odgovara crno gusto - postup oli dinga. Pijen ga
polako, gucaj po gucaj, ka likariju. A nikad ne popuin cili
panjulet, samo povuen dvi-tri tirade i omar ga udunen.
Ona odbacuje ova moja dugogodinja iskustva i trai
kamumilu.
- Ne znan di ti stoji kamilica.
- Nimamo je!
- Eto, vina u kui jema, kamilice nima!
- A ko e nan sad dat kamilicu?
- Ajde pozajmi u susida.
Vraan termometar, pozajmijen kamilicu.
Daje mi upute kako u je pripremit.
A mene je ve poelo tufavat.
aje me posli tega u butigu da kupin mlika i meda. Me
da jema, mlika nima. Nesriknje drave, ni mlika nima!
Da se ne vraan prazni ruk, misto dva trokuta mlika,
nosin dvi botilje vina.

Vie na me ta san vino kupija.

- Neka se najde, oli se i ja ne mogu razbolit?
a emo init ako i ja zaleen? Morat u se javit tudentservisu da nan poaje koju tudenticu. Oli presvitloga bis
kupa zamolit da nan poaje koju asnu sestru.
Bolesnik se brzo razvicja i svaki as nito pita. Volija bi
ja bit bolestan pa da se ona oko mene vrti.
Ja ne znan bolesnika aitit. Ne znan di a stoji u kuu.
Ne znan ni di su kuerini, ni di su mi bive, maje. Nita
ne znan.
Uveer san gladan i gren veerat u "Belvija". A a u
njoj dat?
Sitija san se.
- a e ti veerat?
Ona slegne ramenima.
- A kad nimamo nita!
- Samo ti reci, a kod zaeli, sve u ti stvorit.
-Ti?
- E , ja!
- A ne zna ni jaje pofrigat!
- Ali se zato znan sna. Oe li nicel, paticadu, ka
mpe ala parizjen? Sve a promisli.
- Ali kako?
- Lipo, ako nimamo nita u kuu, jemamo telefon. Zvat
u "Belvi" i konobar e ti lipo donit taksijen i servirat.
I sad neka mi ree da nita po kui ne znan! A sve znan!
Nee. Zaelila je samo sira i kruva.
Dobro, donit u ti sira i kruva. Omar u ti donit, pa ti,
miu moj, grickaj i lipo lezi u teplo.
Odmaraj, lii se, a ja gren malo vanka trapacirat.
SUBOTA, 15. studenoga
Danas san u "Slobodnu Dalmaciju" proita intervju sa
direturon "Mesoprometa", koji je eto-neto reka da je je
dan od razloga to nima mesa i u tome jer ga mi puno
jimo!
Ma bravo!
Tako je!

Da ga ne jimo, bilo bi ga, a kako e ga bit kad jimo? a

dojde u mesnice, mi proderemo. Evo, ostavimo se mesa
i mesarnice e uvik bit pune. Neemo znat kud emo sa
meson.
Jo pri eter-pet godin nae statistike i nai strunjaci
nutricionisti govorili su da smo mi Jugoslaveni po potro
nji mesa meu zanjima u Evropi.
Ne bi se moga zaklet da u iznit precizne cifre, ali pari
mi se da smo mi godinje po glavi stanovnika jili dvadeset
kili dok su veani jili blizu sedandeset kili.
I tada se apeliralo na Jugoslavene da prominidu stru
kturu ishrane i da vie konumaju meso. I ribu isto, jer
smo i po potronji ribe bili meu zanjima u Evropi. Njanci
kil po glavi.
Dakle, najpri su nas upuivali na boju, raznolikiju, bo
gatiju ishranu, na meso i ribu i sad kad smo je poeli prihvaat, sad nas se vraa di smo i bili!
Kad nan je falilo enice, kad smo je naveliko uvozili,
onda nas se napadalo da jimo puno kruva.
Svitovali su nas da jimo manje kruva, a vie faola koji
je zdrav, hranjiv.
Sad nima mesa, nima ribe, nima faola, nutricinisti ka
kurbe muidu, a narod eka novu direktivu na koju e se
sad spizu bacit.
Zamiljena Evropa
Oemo li sad svi poet jist slakusariju? Ali cukra fali!
Ne znan kako stojimo sa kukuruzon, jer mogli bismo se
orjentirat na pulentu. Dakako, ne pulentu sa mlikon, jer
ni mlika nima.
A da se bacit na voe?
To bi bilo zdravo, pogotovu na limune, narane, bana
ne kokose...
Samo, ni voa nima!
Bravo, sad je taun kad se u Dalmaciji masovno jija
bakalar.
Ali ni bakalara davno nima! Bakalar je uvozni artikal!
I tako jedne spize nima jer je izvozimo, druge opet jer je
vie ne uvozimo.

Na ovi nain mogli bismo malo popravit negativnu pla

tnu bilancu, ali emo pokvarit tumik.
An bravo, ba san protija da su od svi spizi na svitu
najzdravije mekinje. E, mekinje, mekinje, one sa kojima
se prajce ranilo. Jedan moj prijatej, likar iz Amerike, doa
je sa vriicon mekinja pa su na carinarnici mislili da je to
hai. Mekinje je sa sobon iz Amerik nosija jer nije bija si
guran da e ji simo na.
Mekinje su sveta stvar za probavu. Najozbiljni medicin
ski strunjaci govoridu da ji triba uzimat bar tri puta na
dan po tri lice.
Ali ne znan kako? Je li ji samo onako zamiat ka za
prajca?
Triba jist spizu sa nikin vlaknima, pa svako jutro jema
obilatu stolicu.
Cila Europa, govoridu strunjaci, pati od zatvora. (Ne
preuna). Cila Europa svako jutro osvane zamiljena nad
vlastitin govnon. Jer ono ta ujutru izbaci prosjean Evro
pljanin koji ive visokin standardon, to je mierjasto ka da
je ti, kanarin, uinija!
Prosjeni Ingle, i to se izraunalo, uini svako jutro
stolicu od deset deki. A Ugananin, koji je daleko siroma
niji, koji ji jeftinu spizu i vlakna (bit e i mekinje), uine
po kila. Lipa torta, bogami! Pravi porcjun!
Dakle, sa zdravon, jednostavnon, jeftinon prehranon
bar neemo, a se u nas ree, tanko srat, nego emo init
svoje potribe ka judi.
Bit emo manje nervoasti, manje zamiljeni. Laganiji, vedriji.
Pekarija
Ona jo lei. Fibra jon je pala. Jutros me najranije zove
i aje na pekariju da kupin koju ribicu za leadu. Ribe
jema, ali nita za bolesnika. Samo karpunii, barbunii,
ugorii, srdele, grdobine...Na jednome banku naa san
pet-est mali lignjic.

SVE ZA PRESTI!
SRIDA, 19. studenoga
Tek a smo izglasali samodoprinos i precizno se dogo
vorili ta emo sa tin pinezima gradit, evo, ve se program
minja. Pridlog je da se dil pinez odvoji za adaptaciju baze
na "Jadrana" i "POK-a". Ne radi se o velikin pinezima,
samo o miljardu i sedansto miljuni dinari, ali stvar je u
principu.
Iz programa za koji smo glasali ne smi nita otpast, a
ti program sad bi bija okrnjen za miljardu i sedansto mi
ljuni. Dakle, nito bi moralo otpast. Koji objekat oli koji
objekti - to se ne govori.
A jopet, ne odvoju li se ti pinezi za bazene, morat emo
otkazat prvenstvo Evrope u plivanju i vatrepolu. A to bi
- plaidu nas - bila sramota za grad, "udarac prestiu
Splita, pa i Jugoslavije "!
Ma boga ti ivoga? Udarac, pa koji udarac? I to pre
stiu, i to kojemu prestiu? I to ne samo Splita nego cile
Jugoslavije!
Mi se puno lako itamo velikin pinezima, a jo lake ve
likin besidan.
Udarac prestiu cile zemje! Da se smrzne od straja!
A vidite, kad bi na Split odusta, ja se ka Splianin ne bi
smatra nimalo osramoen. Niti mislin da bi moj grad izgubija presti, koji mi je, da poteno kaen, sasvim mutan
pojam. U emu je ti na spliski presti, i kakvi bi to bija
udarac?
Ja san tija kad su druga, vea, bogatija mista od nae
ga Splita mirno odustavjala i otkazivala da budu domaini
velikin natjecanjima iz sasvim prozainog razloga - nisu
jemali pinez. I ako to mogu priznat i bogati Amerikanci,
zato ne moremo re i mi Spliani?

Dragi meunarodni prijatelj, mi u Splitu oldi nimamo,

aj nan je, puno aj, volili bismo da jemamo love do krova,
da vas ugostimo i poastimo, ali a se tot more! Stislo nas
pa jemamo mi priniji stvari.
Zato se radi tamo nikakvog fiktivnog prestia pribacivat vie nego smimo i moremo?
Drugovi moji, jebe se mene za PEP ako e od njega bit
vie ete nego koristi.
I ne samo za PEP!
File i parade
Juer na dno Pjace isprid butiice od "Konzuma", gleda
san veliku filu. Dola je kafa. Dola je i milicija. Po eter
ure ene i judi strpljivo su stali u filu za deset deki kafe.
Kad se govori o ovin nain filan, uvik se nadoda kako
su stranci slikavali.
Je, i ovi put su slikavali. Vidija san jednoga bidnoga fureta koji je desetak minuti kljoca po toj fili.
U isto vrime isto tako velika fila bila je isprid brake
butige koja je prodavala uje.
Eto, za me je to puno vanije pitanje nego MIS, PEP,
Zimska i Litnja Olimpijada.
Kad fali uja, kad fali cukra, kad kafe fali, kad bolnica
limuna nima, kad vani likarij nima, onda je to udarac pre
stiu i grada i zemje, udarac prestiu svi nas koji stojimo u
tu prokletu mrsku filu i trapacajemo se, patimo, jidimo,
tuemo, cakla razbijemo i bogajemo za litru uja, za deset
deki kafe.
Dajte vi nan mesa, masti, uja, cukra, kafe, bakalara, a
eto van PEP i MIS, parade i balade!
PONEDIJAK, 27. listopada
Bija san u Faru. Tek onako, na vikend. Puno me bilo
lipo, guta san.
I poelo je veselo.
U dvi i po iz Splita za Far gre katamaran. Gruba ura,
dva i po. Kad ne leen posli obida, nervoast san i sve oko
sebe ujidan.

I u dvi i kvarat eto me na mul isprid Kapetanije. Katamaran ve eka. Ulizen, stavin boru na sjedite pa kako
se u n u t r a ne smi puit, etan isprid broda. I vidin mornar
iznosi moju boretu.
- a je sad? a se dogodilo? - vraan boru na njezino
misto.
- Dolazi drug generalni.
- Pa a da dolazi? Znan ga, on je poten ovik, nee mi
je ukrest. A ne ti a bi se i pomoga? Unutra su samo dva
para biav, mudante, papue, eter katule duvana.
Mornar me oito ne razumi.
- Dolazi drug generalni direktor -jopet on skida boru
i da e je iznit vanka na palubu.
Ne dan ja boru.
- Ostavi, reka san ti! Nee je on ukrest. Poten je ovik.
Je mi jedanput u njegov tonobil ostala lumbrela i nikad je
vie nisan vidija, ali boru nee. Nije me straj za boru.
Ba mi je i drago da dolazi, traija me i na telefon da bi
se tija s menon malo razgovarat.
Dvi i po je prolo. Svi vapori izlazidu, na jo ne gre.
Tri manje dvadeset. Oho, a di je, di ga vrag odnija, poeja
san se ve jidit.
Nije meni drago ekat. Njanci generalnag direktora.
Gren na komandni most vidit a je!
Na obid je. S uzvanicima.
- Javite mu, molin vas, da me tufalo ekat. Ko zna kad
e do. I sad oni jidu kampe, a ja se vuen po mulu.
Partili smo za dva minuta. Bez njega i uzvanika. A ba
me aj. Mogli smo se lipo razgovarat.
armantna Madam
Ostavija san boru u otelsku sobu, malo se opra, popija bibit i sa prijatejen izaa u etnju.
Predveerje. J u t o se uga feral a ona ispod ferala.
Pogleda san je.
I ona mene.
Reka san prijateju:
- Mora bit interesantna ena.

Sloija se.
Ne znan ta je ona rekla, odnosno ta je promislila.
Europeizirana je, jema mota. Parfem koji je za sobon
ostavila ugodan je.
- Sama je! - govorin prijateju.
- Kako zna?
-A eto, znan. I pametna je. I veeras emo je dikod od
vest!
- Oemo, zato ne! - Uvik je na sve spreman moj prijatej.
Uveer je sidila za ankon u aperitiv-baru. Starija je
nego mi se uinila ispod ferala. Ali zaista je interesantna.
Mora bit bila udesno lipa. Zelena veernja veta, ute ko
se, modre velike oi i golo, fino, fino odnjegovano stopalo.
Zna, svjesna je da jon je taj detalj lip i zato ne nosi bive.
Prostuala je ve i ona nas. Pozdravjamo se ka stari
znanci.
Poljakinja je. S nan govori francuski, zapravo ne govori
nego cvrkue. Iz Krakowa je, zove se Marta! Sve su Po
ljakinje armantne, ali Madam Marta je strana, udo od
enske. Ne znan s kin bi je usporedija. Ma boja je i od Nadaline, smantala bi i oko prsta smotala i vee mukardine
i gore karonje nego smo ja i moj prijatej.
Zna Madam sve jezike: s Njemcima govori njemaki,
ka Njemica, s Ingleima ingleki, s nama francuski, zna i
grki i latinski. Vodi konverzaciju fino, leerno, koketno,
duhovito, rafinirano.
Biramo komplimente koji needu bit banalni, a ona se
s n a n igra.
- O, vi i ne slutite kako je u ovome hotelu bilo dosadno
dok se vi niste pojavili! - cvrkue Madam. Eto koje smo mi
jebene srie! Madam se ve pet nedija dosauje u Faru,
i ta n a n sad vridi da smo se pojavili kad ona ujutru pu
tuje.
Omar smo se diperali i poeli pit od diperacjuna. Fi
na, draga, pametna Madam nas ne more utiit. A ko e,
kako e nas utiit kad putuje! Bilo bi boje da nismo ni
doli!
Ujutru je bisnilo jugo, tuklo je sedan-osan bofori, vapor
je partija, ali bez Madam. Ne podnosi more. Moda e

oti sutra priko Starigrada, ali tribalo bi se ustat ve u tri

nou. A to je brutalno, dizat se u tri.
Blagoslivjali smo fortunal od juga koji je dva dana njoj
produija boravak, a nas usriija.
Posljednji tango
Uvik san govorija da je linost najtei grij. I bar ja znan
da na put uvik triba nosit dva para postoli! Di se m a k a da
maka.
Jugo je okrenulo na lebi i more je prolivalo priko hvar
ske rive. Kad san se vraa s okrugloga stola, vali su tukli
priko rive. Moga san se vratit, uinit kilometar vie, ali
bija san lin. I mislija san se zatrkat priko rive izmeu dva
vala.
Okupalo me.
Niman druge postole.
S Madam Marton obidvajen u papue.
Osjean se neugodno, ispriavan se, ali ona me tii,
ona sve razumi.
Posli pusti godin san zaplesa. Tango.
I to u mokre postole! Dakako sa mojon Poljakinjon. Ko
bi me drugi moga natirat balat? Ali tako me pogledala, ta
ko je zacvrkutala da je nisan moga odbit.
Kako su jon dlanovi meki! Nikad u ivotu nisan tako
osjetija enski dlan.
Pogaa mi misli. Kad mi uzmanjka ri, ona je izgovori.
Ba onu ri koja tono izraava misal.
udna ena!
Ispratila me na katamaran i mavala mi s rive.
Adje, draga, pametna, njena Madam!

ETNJA KROZ BUTIGE,

LOKALE I LIBRE
SRIDA, 29. listopada
Evo me u Trst. I da nisan tija, mora san po. Provitu
uinit, kafu kupit, vratit a san duan i vazest malo bakalara za svece, neka se najde.
Vazeja san sobu u otelu "Savoja" sa pogledon na Rivu,
pekariju i more. Stari, mirni, lipi otel, u kome su jo za
vrime Austrije bogatiji Spliani dolazili sprovest prvu bra
nu no. Samo jema bit da je ovo otel za nepismene. Sve
san kafetine u sobi rastvorija - nidir bokun karte. U sobi
je i televizor, i radio, i friider sa bibitima, ali osim karte
od konduta druge nima.
Silazin na recepciju pitan bokun karte "per krivere", i
daje mi jedan list manji od bankanote od deset ijad liri.
Lipo mu govorin da me to malo. Jo karte. Tek kad tre
i put pitan jo, najidija se i da mi plik.
Vrti glavon:
- A ta, sinjor, mislite cilu no pisat?
- A ne, moga san jubav cilu no vodit!
Ona ve lei u posteju, gleda televiziju, jema bit nika
kva serija TV-stanice TRIVENETA, sa naon glumicon
Anon Marijon Bakson koja se svuije gola i ini partu od
kurbe.
Sino san partija iz Splita. Brod p u n ka usrid lita. U
dvi se smjene jilo. Konobar mi je reka da bi bili prodali jo
najmanje dvadeset kabini.
Sad je jopet u modu putovanje brodon. I oni koji jemadu tonobile ukrcadu ga u brod. Komodnije je a benzin je
skup.
Bacija san brzojav doturu agaru da dolazin, i on me
eka u Riku i, naravski, vodi najpri na pekariju.

kampi, svaki ka mali jastog. 28.000 dinara kil. Taki

nikad nima u Split, a u Trstu su, govori, duplo skupji.
Trevimo predstavnika "Ajduka" koji nas vodi na marendu
u "Zlatnu koljku". Interesantno: svi Dalmatinci koji ovod
ive isto govoru, svi se tuu kako je teko ivit s ovin gornjin sviton. A svi lipo ivu.
- Teko je nan s njima!
- A njima s van?
- Nije ni njima lako!
Eto, "Ajdukovi" navijai koji volidu balun, za dipet "Ri
ci" ne gredu na utakmice i veselidu se da nikad na Kantridu nima deset ijad gledalac.
Sitija san se da nikad u ivotu nisan osta spavat u Ri
ku. Morat u botu do i ostat koji dan.
pacakamin
Po lipome jesenskome danu, punome sunca i svitlosti,
putujemo za Trst. Prolazimo kroz mista meni smini imen:
Hrpelje, Tublje, Slope, Materija, Ba pri Materiji... I ba
tot, u Bau pri Materiji, ceston grabi pacakamin. Lipi ma
li pacakamin! Nima mu etrnajst-petnajst godin i fina, cr
na monturica, kolo od ice priko ramena, andole na bose
noge, rumen, pupast, vesel, nasmijan; uti cuf kose pada
mu na elo; crveni obrazi sa dvi mae od garbuna.
Pari pupa, zjogatul! Ba oni lipi mali pacakamin koji
ka da je iz novogodinje kartoline uteka.
Veselo grabi, zvie, smije se.
- Fermaj! - govorin agaru: - Ba me dolazi voja da ga
ciloga iipjen.
Proli smo ga i zaustavili se, ali je nesta ka da se opet
vratija u kartolinu.
Neka je Nova godina daleko, isto bi mu bija da bar de
setak ijad dobre ruke.
U kafani u Trstu
Dan je lip, vanka tekati. Ali dica se igraju, tru izmeu
stoli, vozidu biiklete, kripju karocete, bebice plau, go-

lubi letidu i gren unutra. Samo jedan stol u kantunu pra

zan. Seden i gledan oko sebe. Puna kafana en, i to koji
en! Od najmlae san mlai bar desetak godin.
Nu ti boga, di san ovo upa?!
Pari da san u koji fini dom za bogate starice. Svud okolo
mene bile side kose, stotinu varijanti sidi vlas, a koja nije
sida, ta je piturana. Sve jemadu na kolina borine. Sve
pune zlata po rukan i prsima. Sve jemadu dempere, ko
stime, alpe oko vrata, sve nosidu oale. Ura je od njijovog
kapuina. akuladu ka da molidu Boga.
Interesantno koliko se puti na dan izmini publika u
ovu kafanu. Ujutro je izmiana, onda dolazu penjunati,
oko podne do bota inovnici i trgovci, poza podne starice,
a samo uveer, pri nego zatvori, mladi svit. Onda u ja bit
najstariji.
U nas u Split, u "Belvija" recimo, po cili dan mladost.
Skulari sa librima.
Pitan za nike nae jude, starce koje san uvik nalazija
u ovoj kafani.
Nima ji vie, umrli su.
Gori su na grobju Sv. Ane; u privremenin grobitima
ekaju dozvolu za prenos kostiju u rodnu zemju. Trojica
su sad u gori. Trojica friki.
Dobra je rodna zemja. Sve ona iroko primi i upokoji,
pa i kad si a zgriija kontra nje.
Tripice
Uveer jimo u "Re di coppe" (Kraja kup) najboje tripice
na svitu.
Niki vicarski novinar pisa je o njima u "Neue Zuricher
Zeitung".
Tri je dana boravija u Trstu, pisa o njemu ka o udnom,
dosadnom pograninom gradu u kome ejade nima a i
nit. I more je porko pa se ne mo ni kupat, ali isplatilo se
stat radi tripic kod "Kraja kupa". Plae vicarski novinar a
su se tripice (Kutteln), njijovo staro dobro nacionalno jelo,
izgubile iz njijovi otarij i ku, nestalo i je sa jelovnika, a
eto, on i je pronaa u Trstu, ba onakve kakve su se nekad

inile u vicarskoj. jora Karmela, stara sestra vlasnika

Marija Velica, dala mu je i ricetu koju on objavjuje u no
vinari. Samo sol, papar, luk, kapula i nikakve mirodije.
Za pripremanje tripic najvanije je toan idealan spoj ma
slinova uja i peka, onega biloga kojin mesar pikuje meso.
Dakako, i bokun debjega masnoga pruta. Bez kumpliri,
naravski. Tri puta san u tri dana svraa i tripice su bile
uvik iste, izvanredne. jora Karmela kuva jo gula i jotu,
ali tripice su njezin veliki specijalitet.
Puplika je arena, dolazi i stari i mladi svit, i finiji i pobasji. Upozna san nike kolege novinare, slikare i staroga
boksakog trenera Paola koji se ak spominje prvi spliski,
odavno pokojni bokseri Modrica i Tomia-Kukea. Sitija
san se da san pri pedeset godin na "Ajduka" placu ua
cukar de orzo i gleda njijov egzibicioni me. Tomi je po
kua otvorit boksersku skulu u koju je i mene primija, i
kako san bija mekinjast, dava mi je jist kruva i pancete.
Naa san i Kramaria kojemu je "Kraj kup" stalna tacija. Priali smo o Mati Parlovu. Kad su mu se otvorile bla
gajne, kad je moga zaradit miljune dolori, dragoga Matu
poeja je tufavat porki asketski reim i da je - a bismo
rekli - malo ivotu na voju. Jema prav Mate. a e po po
cili dan tu u vriu, trkat kroz umu i pestat se, a na svitu
postoje tolike lipe stvari!
- Ne krivin ga. Razumin ga! - iri ruke Kramari. A
tek ja!
Polemika Pet minuti posli sidin u staru kafanu "Tommaseo" i sa tamaseovcima, koji se u ovoj kafani sastaju
i odravaju kult ibenskog pisnika, deboto san se zakara.
Nosidu mi pisnikove knjige, pa rukopise, originalni, njegovon rukon napisani testament i dru dok ja vrtin stra
nice. Infiani su u Tommasea, ali pari mi se da o njemu
ne znadu ba puno. A ja san jo friak, tek san prostija
sjajnu Katuievu tudiju pa in iznesen prvi podatak koji
in nije drag, omar skau i eu se.
J e m a n taki dojam da oni, dok govoridu o Tommaseu,
mislidu na Bajamonta.
A ponoa je blizu, spava mi se. Ko e se po karat? Kafana stara sto i sedandeset godin, u svoje vrime mora bit
bila elegantna, gospodska, ali sad se tukatura guli i pa-

da, tribali bi je obnovit, renovirat. Dobila je ime pisca tek

kad je tako nazvan trg na kome se nalazi, i po svoj prilici
veliki ibenanin nije u nju nikad ni seja. Ali sidili su i pi
sali u njoj Stendhal, Rilke, Joyce, Saba, a est njezin gost
bija je i kompozitor Suppe.
ETVRTAK, 30. listopada
Sa doturon agaron vrtin se oko Trsta. Skokli smo do
Muggie, proetali se po Kopru, dva puta smo prelazili gra
nicu, a kad smo u Kopar ulizli u samoposlugu, apjen mu
da me ko ne uje:
- Je li Kopar na oli njijov?
- Jesi li lud? Kako mo to pitat?
Eto, prismeja san se. Samoposluga p u n a kafe, cukra,
deterdenta, uja. Svega jema, nita ne fali, nima u Kopru
deficitarni artikli!
Nu ti boga! Jema i maslinovoga uja. Dan pri nego san
partija, moj Braanin donija mi je pet litar i jedvice prista
na cinu dvadeset ijad litra.
A ovod u Kopar, jedanajst ijad litra!
Lupe braki, zajeba me!
I to sto posto!
Cilo jutro vrtija san se po Kopru, i virujte mi da nisan
jema s kin progovorit slovenski. Di san kod doa, sve na
svit.
U jahting klubu "Jadro" domar je stari Splianin Sre
ko Sinovi, kojega se ka kroz maglu sian sa Matejuke,
a on zna mene, ka po olda, i oca mi, i anta, Klikie,
Bandalovie...
Poeja je navigavat ka dite omar poza onega rata, i to
na jidra, sinko moj! kuner se zva "Mila Majka" i na njemu
je uinija pet vijai Split-Arentina. Ni vode ni bilo, prali
su se i umivali u moru, a vodu su in davale vlage i kie
koje bi skupjali u tendu.
Kasnije je naviga na "Svetu Terezu" pa na brode Oce
anije, Dubrovake plovidbe. Nima porta na svitu di nije
bija.

A 1929., kad je naviga na "Kumanovu", takali su Ankaran i vrag ga je odnija na ples. I upozna je jednu malu
Slovenkinju.
Vidit u je juto u podne, kad mu donese obid. Kuva
brujet za prste lizat. Ko e dat takega brujeta! Dobra je,
puno mu je dobra, nije se ni sekundu pokaja. I kad mu
donese obid, dok on ji, ona mu piva, da mu slaje lize.
Nauila je govorit po spliski, a on slovenski njanci jednu
besidu.
Bija je mornar na jahtan spliski bogatai. U ratu je na
viga na trabakule, pribaciva partizane dok ga jedno jutro
nisu napali avioni. Asti Gospu, a je bilo gusto! Skakali su
u more i est uri plivali do Bieva. I to na prvi sinja! Enti
boga, koje lipo Poelo! Atroke viski i ampanja! est uri je
pliva i sobon vuka jednoga maloga. Jedva ga je kapula.
Onda je radija u Kapetaniju do penjuna. I ka penju
nat doa je, evo, ovod u Kopar uit Slovence jidrit, plest
konope, init grope i uzle.
Usput Slovenci nauidu i betimje. On je i trener, in
truktor od jedrenja, i njegova dica, ti mali Slovenci, lipo
bogami napreduju. Na prvenstvu drave od deset najboji
jedriliari u klasi "Optimist" sedan je bilo njegovi. I sad je
ma dva mulca koji edu postat veliki regatjeri.
A a e init u Split? Oli doli vie koga poznaje? Stari
Spliani i danas spominju preune u Istriju. Istrija je za
nji bila sinonim tekoga preuna.
Kad smo bili dica, Istrijon su nas plaili, a ba tot di
su bili zloglasni zatvori, iri se i reste najmodernija naa
luka. Po kontejnerima ve je prva.
Jedanajst brodi je na vezovima, a deset ji eka misto. A
svaki novi vez zapada danas trideset miljardi.
Pusti kamioni, tonobili, ferate, dizalice, terminali i
svuda nai Braani, Korulani, Vlaji, i uz nji jedna mala
Slovenkinja.
Slovenski niman s kin progovorit.
Ajdukova "bila no" je u Kopru najfiniji bal.
Po tri miseca unaprid ulaznice su rasprodane.
J e d n a mala Slovenkinja uvik eka svoga Dalmatinca,
kojemu, bidnome, nima spasa. Ostat e ovamo do smrti

Iz starog putopisa
PETAK, 31. listopada
Dotur agar pronaa je u antikvarijatu interesantan
libar, putopis s kraja prolega vika Dalmatien und Montenegro L. Passargea.
Svata jema unutra. timung kafane Troccoli i Pjace, kojon eu ponosne Dioklecijanove eri, to jest Spli
anke.
Putopisca prati likar kojemu pacijenti plaaju viite u
vinu, a on vino skupja i prodaje trgovcu. Jednoga petka
putopisac prispije u otariju na Klis.
Lito je i on sidi za kamenim stolon prid vratima, u sjeni
loze i murve; prid njin je cesta ka snig bila, a pod njin di
van pogled na Jadro i Salonu. Kako je petak posni dan,
gostioniar se ispriava da ga ne more obilatije posluit.
Samo mravu juvu s riima i kupuson, meka jaja sa ra
kovima tek stiglim iz Sinja, i bakalaron.
Mora bit da je frika klika arja putopiscu otvorila ape
tit, jer pie da nidir nije jija tako slako, njanci na Siciliju
di su mu priredili banket sa dvadeset jela.
Marjan ga podsjea na brdo Monte Pelegrino kod Palerma, i pie kako se 20. srpnja 1866. sa Marjana moglo
vidit dio brodovlja koje odlazi u bitku pod Vison.
Uspija je zabiljeit kako se strade i kale pritvaraju u uli
ce i pute, a ulice se zovu po svecima: Sv. Frane, Sv. Kria,
Sv. Mande, Sv. Jure, Sv. Vlaha...
Riva postaje obala: Pjaca - Trg, na vedskome Torg, a
finskome TURKU.
Navodi kako je prosjaenje u Dalmaciji sramota, za ra
zliku od drugih zemalj di je prosjaenje postalo zanat.
Prosjaenje se doputa samo jadnima i betenima, za
rad nesposobnima, a putnik je onda duan pomo siromaju jer bi on osta sramotan.
Navodi i interesantan podatak da je jedan Hvaranin
(na alost, ne biljei mu ime) posta prvi redaktor "Sidney
Heralda", i da se 1880. vratija u rodni Hvar i podiga ku
u. Posebno opisuje komike ribare koji su mu nalik no
rvekima. Komiani raspolau sa 120 vojgi i 200 brodi,
a svaka vojga zapada 2000 krun a trata 4000 krun. Po-

red srdel koje se sole u barilima od 60 kg, lovidu se i in

uni, kue i lignje. Ribu dolazu kupovat ak trgovci iz
Rovinja.
Njoki Marije Teree
Po transkin ulican vidin malo naega svita. Od trgo
vac ujen da in je promet pa na polovicu. Nabrajaju duzine
butig koje su pale pod steaj samo u ovome terezijanskom
dilu grada. An bravo, deboto san i zaboravlja najvanije.
Sad se slavila 200-godinjica smrti Marije Teree koja je bi
la La vera madre di Trieste. U njezinu ast popularna pjaca Ponte rosso prominila je ime u Piazza Maria Teresa.
Puno je ona uinila za Trst, a za mene je najimpresivnije a je izmislila njoke. Naime, itan da Tretinci nisu znali
nita o spizi. Sa kruvon i kumplirima ranili su prajce koji
su se vajali i groktali po blatu ulic i dvori. Marija Terea,
pametnija od Salamuna, nauila i je od kumpliri init njo
ke, i druge njoke od kruva, pa bikote, altipance i puste
druge pjatance.
I ti tereijanski njoki priko Trsta sigurno su doli i nan
u Split.
U tereijanskom burgu od eljeznike tacije do Korza
butige se svaki dan zatvaraju.
Promet naglo pada.
Nego, ujen i to da sad iz Jugoslavije u Trst dolazi puno
manje dinari, ali zato se iznese vie marki i dolori.
Nai ne dolazu vie s dinarima. Samo sa devizan. J e r in
se dinar ne isplati minjat.
A na svima izlozima butigi vidin na poljskome i talijanskome ispisana upozorenja da se aju paketi za Poljsku!
SUBOTA, 1. studenoga
Naoblailo se, zaladilo. Pue gruba transka bura. Ladno mi je. Dosta mi je Trsta! Danas su Svi sveti i sve su
butige zatvorene.
Na granici kilometri talijanski tonobili koji putuju u Ju
goslaviju, a njanci jedan tonobil iz Jugoslavije.
Ovo udo nikad nisan vidija!

MALE STVARI IZ VELOGA MISTA

NEDIJA, ZADNJI DAN MISECA STUDENOGA
Vanka je jo mrak. Ne znan koja je ura. Otvaran tra
nzistor. Muika na nonome programu Radijo-Zagreb. A
koja je ura? Otvaran ponistru. Ni jedna jedina aruja ne
gori.
No je mirna, tiha.
Mora bit da je puno rano.
I nidir arulje. Ni jedna jedina ponistra da je osvitljena.
Oli san ja u ovome pospanome gradu jedini ovik koji
ne more spavat?
Kuvan kafu, puin i ekan da mi radijo javi koja je ura.
Tri bota. Emitira samo tri kratke bezvezne visti i vre
mensku prognozu.
Zove u unutranjost snig, na sjevernom i srednjem Ja
dranu buru.
Tri bota! Noi postaju sve due. Pari mi se ka da nikad
vie nee svanut.
Ona je kriva. Nagovorila me sino da ne izlazin vanka.
"Grubo je vrime, kia, di e vanka, ostani bar jednu je
dinu veer doma!"
Fibra
Poslua san je i falija. Ko zna, ne sian se vie kad san
zanji put doma osta. Mora da je to bilo davno. Bit e kad
san ono pri nikoliko godin jema gripu. Ti veernji izlasci
meni su u krvi. I pokojni mi otac i njegov otac, ribari, siromaji, i kad bi bilo doma vina, izlazili su uveer popit sa
judima jo po litre. Nisan smija ostat.

U devet uri ve san bija u posteju i ita libar, a ona je u

svoju sobu gledala televiziju.
udno je to da mene televizija nimalo ne zanima. Vie
niti ne gledan utakmice.
Asti onega boga, a san najeba! Evo, sad san se sitija.
I veeras u morat ostat doma. Veeras poinje VELO MISTO. J e m a ve misec dan da je od mene iznudila obeanje
da emo VELO MISTO gledat nas dvoje sami.
I sad e me tokat etrnajst nedij izasebice uveer ostat
doma!
Poludit u.
Sino nisan moga itat njanci uru vrimena. Bolile su
me oi, poeja san se trest.
Izmirila me fibru. J e m a san trideset i sedan i po.
Korila me:
- Vidi da je boje da si osta doma. I fibru jema, a izai
si tija.
- Ove dvi-tri linije priko trideset i sedan, to je fibrica od
nervoitadi a san osta doma. Da san vanka, bija bi zdrav
ka riba. Ti si kriva a jeman fibru.
Zakarali smo se.
I vino je sakrila, a donila mi kamilicu i andole.
utin se malo pokvaren; dobro san nazeba. Di neu po
ovakome gnjilome vrimenu?
Juer ujutru san okisa i doa se doma prominit. I kad
san izaa, jopet me prid kafanon uvatija kropac. I jopet
san okisa.
Morat u poet nosit lumbrelu. in otvoridu butige,
gren je kupit.
udari
Morat u napokon i leroj kupit. I to oni sa fosforentnin
veran, da od noi, u mraku, vidin koja je ura.
Dobro san uvatija. Kajen, ripjen, bulsajen. Kako neu
kad san tri-etiri veeri izasebice okisa na Pjaci.
Ba niki dan zaboravlja san udari i gren kupit u prvu
butigu pet-est udari.
Nima, Nestalo.

Gren u drugu. Nima.

Sta san se smijat. I ba sad kad san ja nazeba, kad kajen i kien, moralo van je nestat udari!
- A ta ja mogu, jor? Ostavila san za se zadnja dva i
to kineska.
- Dajte mi bar jedan, da sad ne gren doma.
Divna ena! Dala mi je oba.
U petak uveer ia san sa prijatejen tonobilon u Sinj
kupit malo mesa za svece.
Upali smo u gustu kolonu i tri kvarta od ure puzili smo
uz Klis. Da smo odili na noge, ili bismo bre.
Cila Zagora naputala je Split i vraala se u svoja sela.
Pa koliko ji, za Gospu, jema? Vie nego Kinei! Kilometri
tonobili.
Nismo ni doli do Sinja nego smo u Dicmo, u prvu bikariju, kupili po dva kila mladoga janjca. Dvajst i pet ijad
kil!
I na povratku sitija san se svratit u butigu u Klis i kupija san duzinu udari.
Rekla mi je da jon kupin i mlika. U tri butige san svra
a i nidir mlika.
a je ovo dolo, da ni sela mlika nimaju! Cila Europa
(pa i industrijski najrazvijenije zemje, di je fumar do fumara), kupa se u mliko, rike mlika teu po Evropi, a u nas
trokut, kvarat mlika u selo ne mo na.
I ba sad kad nima mlika, ona se ugala, poludila za
mlikon.
I kara se s menon, ka da san ja kriv a nima mlika.
Ma vidi ti nje! Jebe se mene za njezino mliko! Reka san
jon:
- Kupit u ti kravu pa muzi!
paker
U naoj trgovini poele su se dogaat pomalo neobine
stvari. J e m a ve tri-eter miseca da smo doma ostali bez
pakera. Izvukla je odnekud dva mala kuvala kakva su se
duperala za vrime rata, na njima mo jedino skuvat kafu
i pofrigat jaje. A ona se mui i kuva na njima obid, ali

sve adoaje butige da e kupit lipi mali paker koji nee

zauzest puno prostora u kuini.
I pri tri dana slavodobitno se vratila doma.
Nala je eljeni paker.
Nije ga uzela jer nije jemala uza se dovoljno pinez.
Vazela je sutradan pineze i jopet se vratila bez pakera,
namuena, jidna.
- a je sad, di je paker?
- K vragu oni i paker!
- A a se dogodilo?
- Falilo mi je pinez!
- Kako kad si odnila vie nego zapada?
- Je, ali je od juer kreija blizu sto ijad!
Nagovaran je da ga omar, smista gre kupit.
Nee. Kakva je, sad ona njima ne da guta.
- Jesi li luda, oe li ekat da poskupi jo sto ijad?
Posluala me je. Jemamo sad i peicu, i omar smo sta
vili pe kumplire i janjca a san ga kupija u Dicmo.
Faturetai
Ba u vezi pakera padadu mi na pamet elektrine in
talacije. Moran ji pod hitno minjat. I zvat u kojega faturetaa. Za dipet, neka "Slobodna" onako estoko pie
kontra nji.
a mi god u kui triba, uvik, uvik u zvat faturetaa.
Iz miljardu razloga.
Ne triba ji molit, kumit, nego dolazidu tonobilon isti
as kad ji zove.
Pokvari li mi se televizor, makinja za pisanje, moran je
nosit u servis.
Fatureta mi dojde doma popravit oli mi sam pokvareni
aparat odnese i donese.
Radi bre, strunije, savjesnije i puno, puno cinije.
Servisi su nan slabi, veina nji i ponaa se kad ji triba
zaista tako ka da ti inidu niku veliku, veliku uslugu za
koju in mora bit zahvalan do groba.
A fatureta je sritan a si ga zva. On je zahvalan tebi.
Jer on ini uslugu tebi, a ti njemu.

Kad ne bi bilo faturetai, kad bismo se oslanjali samo

na servise, situacija u gradu bila bi katastrofalna.
A to ta oni ne plaaju porez, to je ve drugi problem. I
s njin neka se bave opinske slube.
Samo ako se faturetaa koji meni ini usluge bude oporezovalo, onda nee on platit porez nego ja, jer e on meni
skupje naplatit.
Poelo je sviat. Gren skuvat jo jednu kafu pa se ku
pat i brijat.
NEDIJA OKO BOTA
Izaa san vanka ali ne mo etat. Ladna kiica uz la
ganu buru. Bogami je zima.
Grad se ispraznija, malo koga mo trevit. Na pekariju
iznili nito ribe i jedan, onako finiji Beograanin, lipo obu
en, udi se kako se riu, fetaju pasi i ugori. Gleda i udi
se kako se od ribe inidu kotleti i karmenadle.
Karmenadle od ugora, kotleti od pasa. I ovo nikad ni
an uja.
Od kie sklonija san se u "Belvija" i ef kuine mi pria
kako e ove dane za Amerikance jemat koktel-partiju u
Klub-kafani. Za osandeset uzvanika. Oni edu donit svoja
estoka pia, pa jin je on sastavija listu od osamnajst raz
ni posluenja, a po glavi osamnajst ijad dinari.
Govorin mu:
- Jesi li ti lud, to ti je samo est dolori po glavi.
Ali Amerikanci nisu pristali. Prikriili su pola liste i za
koktel-partiju dajedu samo devet ijad dinari po glavi.
Ako ne virujem, donit e mi cilu prepisku.
Ko se moga nadat da e Amerikanci udrit ovakvu te
dnju! Koktel-partiju od tri dolora po glavi? A a jin mo
dat: po boicu kokte, jednu patu i eventualno sendvi od
po fetice salama.
Ne Amerika, nego da ja lino drin taki koktel, umra
bi od srama. Ko bi judima u oi pogleda? a bi me u ir
uvatili: pa si nas na ovo doveja?
Altroke na presti!

Amerikancima estitan. Daju primjer na koji bi se i na

a poduzea tribala ugledat.
Prevara
Pien jer mi obid jo nije gotov. Ona se nervoasto vrti
oko novega pakera i psuje sve redon. Ne vridi peica, ni
kako ispe meso, zajebali su je, a sto ijad digli cinu.
Trese se i jedva eka da otvoridu butige pa edu oni nju
ut. Ovo je prevara, pjaka!
Muin da se ne foga na me!
Gladan san pa gren izist malo makaruni a su od sino
ostali. Jeman jo bokuni parmezana a san donija iz Trs
ta, ali lin san gratat.
Najden kesicu "Sirele".
Pospen i pomen jist i pjuvat.
Nije sir nego otrov.
Na kesicu timbar: proizvedeno 24. IX. 1960. Sir dvadesetgodinjak! Dobro se upalija! A ko od dvadeset godin ni
upaljen.
A lipo pie da mu je rok trajanja etiri miseca. Ne more
bit star dvadeset godin, jer pri dvadeset godin nije bilo
"Sirele".
Ali kako je smrdljiv, upaljen, grancav, mora mu bit dva
deset godin!
I je li mogue da n a n svi proizvodi gredu sve skupji i
sve gori?
Ovo bi bilo najboje jedanput na godinu kamioncinon
po u Trst pa donit svu potiribu.
PONEDIJAK, 1. prosinca
Ni sino nisan izaa vanka. Osta san gledat Velo misto.
Nije ni svrila emisija, a ve je poeja zvonit telefon.
Najinteresantnija je bila jedna ena.
- Slabo je poelo, moj jor.
- A a van ja mogu?
- Nije moglo gore! Bar za me!
- Oli ste morali gledat?

- E, da srion nisan - uzdanula je kroz suze.

- Zbogon jin... - tija san prikinit vezu.
- ekajte, nemojte, vi ste mi duni zeca.
- J a ? Van? Zeca?
- Zeca, e!
- eno boja, jeste li ludi? Ja nisan lovac i nikad niko
me nisan obea zeca.
- Isto ste mi duni zeca. Zbog vas je meni zec propa.
- Skuajte, gospojo, ali vi mene zajebajete.
- Nije, asna moja ri! Stavila san pe zeca i stala gle
dat vau emisiju.
- I zec je uteka?
- Nije, nego san se zanila, zaboravila, i dok je svrilo,
zec je izgorija. Eno ga u krovadu ka komad garbuna.
Sta s a n se smijat.
- Vi se smijete, a ja plaen. Mu me doveja prijateje na
veeru. I to na zeca. Ko e mu sad o straja re da nima
veere? Ubit e me, bidnu!
Eto, tako je poelo. Zvonija je telefon dok ga nisan iskljuija.
I jutros san se rano diga. Zvide bura. Neka zvide, ur
la, in svane, letin vanka...

U SNIGU, LEDU I KII...

ETVRTAK, 4. prosinca
Zatrpan san u snigu, dakako, ne u planinu nego u "Be
lvija". Sidin uz ponistru i gledan kako vanka pada. Veliki
bili lancuni pokriju porat, prostiru se po Rivi, Ovo je prava
vijavica... "meava"...
Snig me uvik uzbudi, i ja se ne bi zaudija da sad priko
Rive pritri opor vukova.
Asti boga, a se nameija, pada ka lud!
Gledan prolaznike. Bogami, dobro gredu po snigu. Nja
nci jedan da pade. Vidi se da je u Split malo Spliani.
Omar zoven kamarjera da mi donese pun. Jaki pun.
A nikad ne pijen pun. Nije mi drag pun, ali in zabili,
ja vien:
"Pun, molin!"
Nikako mi pun stoji uza snig. I svojin vonjon i muikon te lii.
Zovu me na telefon. Ovo je sigurno ona. Ne more me ni
zatrpat a da me ona ne pronajde.
Je, bila je ona. Pripala se da mi se nije a dogodilo jer
pada, a ja se nisan javija. Moga san past, moga san ruku
slomit. Nije rekla nogu nego ruku, jer onda ne bi moga tu
po makinjeti.
- Ka da san pizda pa u po padat!
- Ne zna ti po snigu odit.
- Zato i ne gren nego sidin.
- A kako e doma do?
- Vazest u taksi.
- Nemoj popust do taksija, pomnjivo ajde, naprid se nagni, da ne udre upicon. I pazi: ruke ne dri u ep, kad
padne, da se mo doekat.

- Kad si tako sigurna da u past, onda neu ni izlazit iz

otela. Vazest u sobu i ostat dok se snig ne raskrabi.
Njoj za dipet nisan vazeja taksi nego san se kroz snig
probija sve do kue. Ne da nisan pa nego ni popuza nisan.
Oli nisan lanjsku zimu proa zagrebake skule o sniga?
Vuci i medvidi
Tek a san seja za obid, telefonira mi prijatej da bi sad
zlata vridilo uinit ir oko cilega Marjana.
- A vuci, a mede?
- Koji vuci?
- Oli ti ne zna da su sad, kad pada snig, vuci najei?
A medo se sad zna gladan probudit i infotan izlazi iz pilje
i ita se bovanima od dvadeset kili.
- Ma koji medo?
- A a ja znan koji, samo znan da se on more spustit.
Ludoga li ovika! Di bi on mene sad inija po snigu po
umi odit.
Ka da san dite.
Onda, u ditinjstvu, svaki snig parija mi je kartolina
Bon Natale!
Lip je onda bija snig. Latik u ruke pa po po Marjanu
tu repce. Oli razbit staru katrigu, uinit saonice pa udri
spust niz udinski kanap.
PETAK, 5. prosinca
Rano se budin, kuvan kafu i sluan Radijo-Zagreb. Upo
zorava Zagrepane da je jutros u pet uri Zagreb najladniji
grad u zemji. Minus devetnajst!
Bidni oni koji sad moraju po radit i vatat tranvaje. Domalo javja da je u Split minus etiri. Omar san se smrza.
Sedansto puti je jebenije u Split na minus etiri, nego u
Zagreb na minus devetnajst! Omar san se fika u posteju.
Samo mi nos viri ispod deke i dva prsta u kojima drin
panjulet.
Kako e se ustat od straja? Di e na minus etiri? Pokrija san se priko glave i jopet zaspa. Lipo li je spavat kad
je vanka led.

U devet uri u p a d a mi ona u sobu i tira me iz posteje.

- Ustani, linino, samo bi krepava!
Nu jon boga aina! Kad ne mogu spavat, kad se dien
u dva-tri bota, onda mi vie da san onanbulo, sad kad mi
je udrilo spavanje, sad san linina!
I daj ti njoj ugodi!
Kad mi se ne spava, tira me u posteju.
Kad mi se spava, tira me iz posteje.
- Ajde, linino, ustani!
- Neu, vanka je minus etiri!
- Ma koji minus etiri, vanka je sunce.
Rastvara mi ponistru i lipi svitli dan upada u sobu. Br
zo se obuijen i izletin vanka.
Sunca, sunca mi dajte!
Ka muik
Uinin ir po gradu. Gazin po ledu, po smrznutome
snigu, a sunce me grije. Ovu udnu miancu sniga, leda i
sunca samo san botu doivija u Sloveniju.
Kupin "Slobodnu", seden u "Belvija" i itan o olujnoj
buri koja je na momente tukla sa jedanajst bofori; vapori
nisu isplovili.
Interesantno: jedanajst bofori? A ja nita nisan uja.
A di san ja to bija kad je bura sve nosila?
Bit u spava. Uz posteju mi je pe na drva, dobro naloin, drvo pucketa, a ja spavan ka muik i jebe mi se.
Sad san se sitija da odavno nisan ita Gogolja. Omar
ga gren trait po kancijan. Noas u uz pucketanje drv u
pei Gogolja itat.
Nu ti onega boga! U "Slobodnu" itan da je odrana iz
vanredna sjednica opinskog sindikalnog vijea. A ja nisan
ni slutija da je situacija u gradu bila tako dramatina.
"Ipak situacija nije bila tako teka da bi trebale stupiti
na snagu POSEBNE MJERE"...
A ja nita nisan zna, nita nisan slutija. Ja san pija
pun u "Belvija", gleda kroz ponistru, grija se doma uz pe
icu, a deboto nisu stupile na snagu POSEBNE MJERE u
vezi s opskrbom i prometom u snjenim uvjetima!

I raiavali su se snjeni nanosi i posipale prome

tnice.
A di san ja bija?
Razgovori sa Beneom
Upozna san Marijana Benea. Sidimo uveer u "Belvi
ja". Dobar mamak.
Nikako ne mogu svatit da porta-bokser koji juri titu
lu svjetskog prvaka more bit ovako sam, naputen.
Nima oko njega svite, menaderi, likari, nima njanci
trenera. Nima nikoga.
Doa je prvu veer u restoran u kockastu kouju, priplaen na otelski pansion.
A a je to pansionska spiza?
Ka nita, proguca je i mala Francuzica i stari penjunat,
a a je to momku koji ujutro pritri 15 kilometri, a po po
dne boksuje dvadeset rundi!
Pria mi to ef kuine, a ja omar popizdin.
- Ma a pansion! Sve mu nosi a jema u kuini. Pitaj
ga, kripi ga, pa emo mi to lako uredit!
ef kuine vazeja ga je pod svoje okrilje. A ja san mu
ka kontrola.
Rani ga ef ka cara. Sad san se opet pripa.
- Nemoj ga nadebjat, za Majku Boju! Izgubi li Bene,
isprobivat u kuvara!
Pitan ga niki dan ko ga trenira. Nikor, sam sebi je i
trener.
- A ko ti dozira trening? - pitan ga Biinon terminologijon.
Nikor. Sam i dozira.
I govori mi da trenira ka nikad u ivotu. Sad me straj
da se ne pretrenira.
Nima trenera, nima ni likara da mu gleda srce, miri
pulac. Misto da za nj radi medicinski intitut, on sam samcat trenira, a uveer sidi u "Belvija" i smije se mojin pita
njima.
Juer mi nudi biljete da ga dojden gledat.
Neu, moj Bene, fala ti, ali neu, mene je straj da ne
izgubi.

Uvjerava me da ne more izgubit. Nikad jo nije bija ova

ko spreman.
Jebi ti to! Tako me i Kramari uvjerava da e Mate samlit onega Indijanca, pa san ia i pokaja se. Boje bi bilo
da ga nisan upozna. Sad ne bi dra.
ekat u ga posli mea u "Belvija". Reka san konobari
ma da spremidu desetak boc lipega vina. Ako potue, sla
vit emo, opit emo se od radosti, a ako izgubi, opit emo
se od tuge.
Snjeni uvjeti
Zove me na telefon jedna ena i tui mi se kako jon ju
er poer nije donija novine na koje je pretplaena. Tek
danas jon je donija jueranju i dananju novinu.
- A zato juer niste dilili? - pita ona poera.
- Nismo mogli. Juer su bili snjeni uvjeti.
Eno me opet zima. a je sad?
Nu ti boga, udunila mi se peica. Zaboravija san bacit
biju.
Sad je moran iznova uiat.
Rii za molitvenik
Jedan na poznati Splianin koji ive u Zagreb aje mi
pismo i uz pismo ugledni francuski tjednik "Le Nouvel Observateur".
J e m a san ta proitat i ta nauit. ovik mi je i posla
da vidin kako se pie u velikome svitu, u uglednima listo
vima.
Naime, naa "Nedjeljna Dalmacija", zahvaljujui u prvo
me redu mome groznome pisanju, stekla je glas najporkijega tjednika u zemji. Zbog tega bilo je i protesti italac
i otkazivanja pretplate. A a san to ja bidan porkoga na
pisa? Ne ti moji grubi besid?
Aneli bidu ji danas mogli izgovorit. U molitvenik bi
mogle stat.
A "Le Nouvel Observateur" vrvi rietinan koje je i mene
straj i sram izgovorit.

Di smo mi, a di je "Le Nouvel Observateur"? Pedeset godin za njin kaskamo.

I ne samo to, nego te rietine koje ja njanci neu citirat
dupera nikor drugi nego jedan od kandidata za preidenta
Francuske Republike koji se zove Coluche.
I svituje mene ti na zagrebaki Splianin da, ako se
jednoga dana odluin obraunat sa svima tima koji me
zbog grubi besid napadaju, da za Gospu ne stavin naslov
OTVORENO PISMO PIZDUNIMA jer bi bija grubi plagijat.
Naime, poznati francuski pisac Audouard je pod tim istim
naslovom (Lettre ouverte aux cons) ve objavija zapaeni
libar.
U Teksasu niki petroljerski miljarderi, zabrinuti za
odgoj svoji eri i sinova, osnovali su fine, gospodske, pri
vatne univerzitete sa bogatin bibjotekan u kojima nima ni
j e n o g a pisca porkoga jezika. tudiranje se skupo plaa,
ali su zato dica sigurna da nee ut ni protit ni j e n u
grubu ri.
Kad studiraju, recimo literaturu, onda je to "pristojna
literatura" (decent literature), oli kad tudiraju ekonomiju
i privredu, onda je to "potena privreda" u kojoj se ne smi
ni spominjat marksizam, socijalizam, revolucija i druge
grube rii.
Ne bi se zaudija da i nai nouveaux riches pomu u
Teksas avat svoju dicu.

SUNCE I LED, MRAK I SVITLOST

PETAK, 12. prosinca
Ovi nesriknji dnevnik vodin ve priko godinu dan, a sad
mi se prvi put dogodilo da niman ta zapisat. Sve mi se
ini da nije stvar u ivotu koji se oko mene vrti ka i dosad,
nego je problem u meni. Ja san nikako nezainteresiran,
lin, upalj.
Ne radin nita, ne mislin nita, iven ka tukac.
A ne mogu se potuit. Lipo mi je. Kad si miran, kad ne
radi, kad ne misli, slako spava.
Pri i sa pirulan nisan moga zaspat, sad bez nji spavan
po sedan-osan uri. Dosta mi je vazest libar u ruke, ve mi
se sklapju oi.
Niti novinu ne mogu protit.
Ovi nikoliko zanji dan ugodilo je i vrime. Lipi dani puni
svitlosti i sunca, i grijota bi bilo zabit se u kuu. Izletin
vanka, skitan se, etan; oko ciloga Marjana dva san puta
uinija ir.
Kurbe i flota
Kad me noge zabolidu, sedan u kafanu i odmaran se.
I ba niki dan u "Belvija" upozna san se sa amerikanskin
pomorskin ataeon u Beogradu i njegovon gospojon. Pu
no in je drago u Split, pa mi se on tui da bi mu ka po
morskom ataeu sjedite moralo bit u Split, a ne u Beo
grad. Spava u "Belvija" i ujutru, kad rastvori ponistre, vidi
more, brode...
Reka san mu, da san mu ja ambasador, uvaija bi mu
elju i omar ga pripomistija.
Pozva me u viitu na njijov brod i nisan mu moga odbit.
Dvi ure su me remenavali po brodu koji slui ka radionica

za popravak podmornic. Jema puste radionice i bolnicu,

zubnu ambulantu, i dok metri popravjadu podmornicu,
zubari in popravjadu zube, likari inidu preglede.
Na brodu ijadu mornari, kuvari kuvadu non-top, dvajst
i etiri ure na dan; otvorene su i butige, minjanice.
Na zidu uz alter minjanice nikor je zapisa upozore
nje:
uvajte se ljivovice!
Pivo i vino je dobro!
Viski je preskup!
U salonu za oficjale nudidu me a u popit.
Moga bi koji bibit, brendi oli viski.
Nima alkohola. Samo voni sokovi i mliko. Nu ti boga,
ka da s a n u zabavite!
Donili su mi kafu, a to je taka kafa da je samo Ame
rikanac more popit. Ne zna je li aj oli kalumela. Ne virujen da in mornari nee na brod provercat koju bocu.
Nedavno su ba na ovi brod provercovali etiri kurbe,
sakrivali i duperali par nedij pa ji pribacili na nosa avioni,
pa na niku krstaricu. I tek posli eter-pet nedij, kad se po
flote izminilo, ugledne goe su pronaene i izbaene.
Dva dana nakon to je brod otplovija, trevin ga opet u
"Belvija".
A ta je, mister, jo niste partili? Dosta je turizma, triba malo i radit, a Split van je opasan, razlinili biste se u
Split.
Odilija se teka srca.
SUBOTA, 13. prosinca
Rastvaran ponistru: vedro, sunce, more ka uje. Puzedu
po njemu trajekti.
Do u r u vrimena ve san putova u Supetar. A otel, "Ka
ktus", zatvoren. Omar mi se ne mili ostat. a u init po
Supetru? Trevi mi auto za Bol.
Po cesti led, ume se jo bilidu od sniga. Pari mi se ka
da ne putujen priko Braa, nego kroz Gorski kotar.
Simpatini mali otel "Katil" teplo me primi. Dok obidvajen, prisustvujen kolskome satu. Dvadesetak Bosanac

koji ovod uidu za konobare dobili zadatak namistit banketni stol. Muidu se uru vrimena i nikako namistit stolnjak. Taki je lipi dan da bi grijota bilo po spavat. I gren
etat prema Zlatnome ratu.
Uveer sidin uz kamin, rastien meso peeno ispod cripa i pijen dobro crno gusto vino. Planca i pucketa oganj,
goridu debela borova debla. U gradu nemo jemat ti gut.
Ko bi napripravija drv! Izraunan da bi borovina koju smo
izgorili do ponoa zapala najmanje sto ijad dinari.
U svanue rastvaran ponistru, zavonja mi more i laina. Kliku galebi koji su se razletili po pustome portu.
Cila flota motorini miruje. Nikor nije ia lovit. Bol
spava.
Naruin kapuciner.
- Nima mlika - govori mi konobar.
Enti boga, pastirskome ovarskome Brau, a nima kuerin mlika!
Koliko san reportai napisa o brakin pastirima, a sad
mlika za likariju nima.
Jemali su dvadeset ijad ovac, a sad je spalo na pet-est
ijad.
Dobro, neka in se ne isplati prodavat mliko, neka in je
rentabilmje init sir koji prodajedu po etrdeset i pedeset
ijad dinari kil.
A od est-sedan litar mlika izajde kil sira. Ali ni sira ni
ma. Na cili Bra dek sira ne mo na. Mladi janjci i kozlii
prodajedu se po tridesetak ijad dinari kil, ali ji nima. Ko
e dat?
A koji pusti brodi, koje mrie, arte, a ni ribe nima! Ne
isplati se ovarstvo, ne isplati se ribarstvo. Naemu oviku isplati se jedino etat i po u butigu pa kupit a mu
triba.
Svanulo je. Nidir nikoga, samo dvi istaice metu u dvo
ru od otela.
Razgovaran se njima.
- a oe re da se njanci pivca jutros ne uje?
- U cilo selo samo je jedan pivac, poerov, gori u selu,
i ne more ga se ut.
- Koliko se sian, bila je i farma pilii.
- jor moj, davno je to likvidirano!

- I svinjogojstvo ste jemali?

- Nima vie. Ko e se danas porkavat!?
Projde autobus.
- Ovo je doa po nae efove!
- A di gredu?
- Partijedu, bome, na Kanarske otoke.
- A a gredu na itu?
- Bit e, bome, za posal.
Prve umove, prve zvukove proizvele su betonske mialice. Gradi se, zida se, diu se podi, betoniraju terace, je
ma bit da se u nas jo jedino isplati gradit.
Pribacin se u Supetar. Led na cesti jo vie stega. Trevin samo dvi grupe lovac sa pasima.
Sa starin dobrin Eron prispija san doma na obid. ena
me pita:
- a si donija sa Braa?
Zamislite moj odgovor. Lako ete pogodit.
PONEDIJAK, 15. prosinca
Na deset misti san uja da je na jednome ozbiljnome
sastanku jedan na uvaeni kulturni radnik, ovik na di
rektorskoj funkciji, izjavija:
HUMOR I SATIRA NE TRIBAJU U SOCIJALIZMU, TO
SU PROIZVODI BUROASKOG DRUTVA!
Da se nisan te istorijske izjave pripa, ja bi se bija na
smija.
Ali toliko san se pripa da san se sledija.
Ne gre mi u glavu da je iko to moga re. Pogotovo ne
kulturni radnik, i to diretur umjetnike intitucije. Ne bi
to moga re njanci diretur od preuna.
Da je to napisa koji humorista oli satiriar, njanci mu
"Berekin" ne bi to objavija.
Urednik bi mu reka:
- Jesi li ti lud ovik? Zna li uope a si napisa? So
cijalizmu da ne triba humor i satira? To je taka zla, mra
na, pogubna antisocijalistika misal zbog koje bi te tribalo izvest na optueniku klupu!
Ne znan je li se uope more sa tako malo rii izvest
monstruozniji napadaj na socijalizam.

Ma nije to zajebancija, ovie! I najia zajebancija je

prema ovome naivna i nevina.
Da su humor i satira proizvod buroaskog drutva, to je
neukost, ali ako je svjesno, u triznome stanju, pri zdravoj
pameti reeno da ne tribaju socijalizmu, onda je to tako
mrano da bi i sami Gobbels to s ushienjem prihvatija.
Bidan bi bija socijalizam, kako ga vidi ugledni diretur!
Jer jema bit da ga on vidi i zamilja samo ka tragediju.
Ka pokoru za sve grije ovianstva!
Eto, u socijalizmu more nestat i uja, i mesa, i kafe,
i deterdenta, more nestat i repromaterijala, i sve e to
socijalizam lako pribrodit, ali ako mu samo misec dan ne
stane humora, u m r a je socijalizam.
Kad je drug diretur izgovorija tu svoju istorijsku misal,
ne znan kako su se ostali drugovi koji su sidili na sasta
nku ponaali.
J e s u li se nasmijali? Jesu li mu pljeskali? Jesu li se
smrkli, najidili? Jesu li bilo ta promislili?
Oli su se i oni sledili?

NOVI IVOT, NOVI SADRAJI

ETVRTAK, 18. prosinca
Proeta san do mula i u samoposlugu na Terminalu tija
san kupit koju boicu slovenskoga vina. Ali u butigu ulist
ne mo. Prid vratima velika fila. Stiglo uje i deterdenti.
Milicioner stoji uz blagajnu i vri kontrolu.
Tija san ulist priko reda.
Ne puaju me. Viu na me.
Ne dan se, vien i ja:
- Jebe se meni za vae file, ja neu ni uje ni deterdent,
ja u vino. A za vino, bar zasad, ne triba stat u filu.
ene u fili uvidile su opravdanost moga protesta i tile
su me pustit, ali vrata zatvorena. Puaju muterije samo
na refule.
inin mote milicioneru da mi otvori.
Ne obadaje.
Naa san tot jednu svoju staru prijatejicu koja mi pria
da su je file spasile. Okad je u penjunu, nije znala a e
sobon. ive sama i dani jon dosadni, dugi. Sad je nala
zabavu, hobi.
Dan jon je kratak.
Gre po gradu i, di vidi filu, utira se, eka i akula. Upo
znaje svit, saznaje novitadi, sklapa poznanstva.
I jo ini dobra dila. Jer kupuje i nosi deficitarne artikle
svojti i susidima.
Pridlae mi da e mi ona nabavjat sve a mi triba. I uja,
i kafe, i deterdenta, i mesa i sve e ona meni na kuu
donit.
Ma kakvi, ne triba jon bit zahvalan. Ona e meni jo bit
zahvalna. Ona moli Boga da lista deficitarne robe bude a
ira, pa e jon bit zabave napritek.

Procvitala je od srie. Jo a je lipo stat u filu! Jo uivancije!

Di e, kud e starija, sama ena? Premda ne viruje u
Boga, bila je poela odit u crikvu ali sad su je file odvratile
i ponudile jon bogatiji i plemenitiji sadraj.
Vri dobra dila i sad je ona altruistkinja. Evo, dragi tio
ci, a van je ivot kad se sve pojednostavni!
Misteriozne arulje
Pria mi prijatej kako je juer oko 11 uri ujutro vidija da
su u butige tehnike robe "Brodomerkur", Poljana Gorana
Kovaia 3, stigle arulje. Omar je trka u butigu.
Prodava mu govori kako je brzo podne, a u podne oni
zatvaradu. Nimadu sad vrimena raspakovat i tek e po po
dne poet prodavat.
Po podne oko etiri i po, in se otvorilo, ve je bija u
butigu i trai arulje.
- Nima arulj, ko e ji dat?
- Kako ko e ji dat, a u podne su van stigle!
- Jesu, ma smo i prodali.
- A kad ste ji to prodali?
Nikakvi fili nije bilo, a arulje nestale dok je bila zatvo
rena butiga.
SUBOTA, 20. prosinca
Sino san ia gledat boks-me Bene-Torez. Dok su tra
jale uvodne borbe, sidija san za ank i pija gemite. Bija
san nervoast i spustija san se u Beneovu kabinu da ga
malo okuraan. Falija san i upa u dumanovu, Torezovu.
Ve je bija svuen i skakuta je i mava akan.
Protrnija san. U meni nije bilo kapje krvi. Uinilo mi se
da mu je svaka ruka ka veslo.
Benea san naa jo obuenoga.
- A ta je - pitan ga - oli se misli boksat u vetit?
Nisan mu reka da san se pripa, nisan toko lud da u
mu to po govorit, ali za deset minuti a san bija njin
dva puta san odija piat i vidija je da san nervoast.

Misto ja njega, poeja je on mene tiit. Zna san da je u

"Belvija" naruija veeru, i to akod laganoga, likvidoga, jer
da posli mea nee mo gucat. Dakle, potpuno je svjestan
a ga eka, da nee mo ni justa otvarat. Njanci se sad ne
spominjen a smo sve govorili, ali kad se poeja svuivat
i prema meni mavat aketinan ka da san ja dumanin,
sprenija san se.
- Jesi li lud, takne li me, ubija si me!
Rufijan od kurab
Uteka san iz dvorane. Nisan uinija sto metri, a zaustavja me grupa momak i pita me talijanski di je otel "Marjan".
Kako ja stojin blizu otela, vodin ji i puten priamo.
Napolitanci su, mornari sa broda, i zabasali su u ovi dil
grada. Vidili su da gre pusti svit i ili su za sviton.
J e m a ji sedan-osan, svakakvi, i nesriknji, maleni, mierjasti, ali ovi koji gre uza me, dok nas ostali slidu, kus
je zgodna momka.
Doli smo do vrja Rive i on me badne lakton i povjerlji
vo, ka muki mukia, pita di bi se u Split moglo do do
enski, i koliko bi to tribalo platit.
Nasmija san se i bilo me puno drago da san mu ostavija dojam rufijana od kurab. Nisan ga tija razoarat pa mu
odgovorin da je davno, davno prolo vrime kad san ja zna
te tarife, pa bubnen.
- A bit e trideset-etrdeset ijad.
- Dinari oli liri? - pita Napolitanac.
- Liri, mio Napolitano, liri! Za trideset ijad dinari ne
mo kupit ni kil teletine.
Momak zvizne pa se okrene svojima.
- Momci, znate koliko: etrdeset ijad liri! Svi su zazviali i stali otresat prstima.
- Kvaranta mile liri, impoibile?!
Sitija san se devalvacije i nadoda.
- Najmanje etrdeset, ak i pedeset ijad liri!
A a vi mislite, di ste doli? Ka da je moj Split Napoli!

Pitan ji koliko su oni spremni i voljni dat. Deset ijad

liri, najvie dvanajst.
Uvridija san se. Poeja san se njima karat ka da san
ja kurba.
- Deset ijad liri, a ta oete na za deset ijad? Koko!
Galofag!
Ovi koji je ia s menon bija je spreman isprsit se ak i
sa petnajst ijad, ali tribalo bi da bude puno, puno dobra.
- Ka Elizabeth Taylor! - bubnen.
- Najmanje - odgovara Napolitanac.
Po gradu malo muki. Svi su uz televizore i nikon glupon sluajnou za redon projde nikoliko cur koje me poznajedu pa se javjaju. Sa dvi se i zaustavin.
Moj Napolitanac je oduevljen.
Pita me kojin se ja poslon bavin.
- Kurbanjskin, kurbanjskin, caro Napolitano!
Oduevljen je a se namirija na pravoga ovika. Ostavija
san ji ispred Sv. Frane. I svitova ji da gredu u disko-klub
balat. Bar ovome jednome lipukastome, sa crnin ricastin
kosan i bilin zubima, moglo bi ta intrat i mukte.
- A je li skupa ulaznica? - pita me on.
- Ne znan, bit e pet-est ijad dinari.
A on nima nego samo lire. Vata se za ep i vadi dvi-tri
ijade liri da mu ja prominin.
Nisan ti ja cambio valute, mali moj! I turnija san mu u
ep pet ijad dinari, da jema za biljet.
Nesriknji zanat
Radi nesriknji Napolitanac zakasnija san na prenos.
Nisan ni vidija prvu rundu.
Posli mea slavija san sa kamarjerima u "Belvija" po
bjedu. Bene je obea do ali je dobro zakasnija.
Likari ga krpidu. Kad se pojavija, prisela nan je feta.
Meni su dole suze.
Glava mu modra, nabotivena, jedno mu oko zatvoreno,
drugo napola. Jedva me vidi. J u s t a s mukon otvara.
Jedva je posrka mul mineralne vode.

Nesriknjega li zanata, Gospe moja!

Smutija se i konobar Marinko pa mi apje:
- Volin bit kamarjer nego prvak svita!
Falili smo ga kako je vitez bez mane i straja, junak e
i od Krajevia Marka.
U bot smo se njin oprostili i poslali ga le, a ja san se
zakleja da nikad vie neu sklapat, ne prijatejstva, nego ni
poznanstva sa njanci jednin bokseron.
Potraga za bakalarom
Ove zanje dane ko me god poznaje svak od mene trai
da mu dan malo bakalara. Svojta, prijateji, susidi, svi ba
kalara pitaju. I priko telefona me zovu.
- A ko e mi dat bakalara?!
- Bija si u Trst.
- Pa kad san bija, pri vie od miseca dan!
- Pa ti nije osta jedan bakalari?
Ostavija san jednoga za se, za svece.
Javjaju mi se i oni koji su u Trst bili posli mene.
Jidin se.
- A a niste kupili bakalara kad ste bili vanka?
- Kupili smo i izili.
- Vraga prodrli, mogli ste ga ranit ka i ja!
Da jeman est bali bakalara, bilo bi mi malo za svima
udovojit.
Jedan moj stari prijatej, samac, moli me da mu dan
samo deset deki. Stavit e dva-tri kumplira, uinit brujet
i njemu je dosta i pridosta.
A bez bakalara sveci edu mu progorat. Od onega svo
ga bakalaria okinija san mu deboto polovicu. Juto dva
deset i dva deka.
Raunan: meni i eni je dosta, mi jimo ka tii.
I nosin bakalar ponosno svome starome prijateju.
Posla me u materinu.
Je li dilo donit oviku repicu! Pari da je od zelembaa,
a ne od bakalara. Kako me nije stid i sram ovo oviku
donit?

Mislija san da e me opalit repicon. Ali nije, nego je

zadra.
I nastavija je ronjat.
To me puno drae nego da mi je zafaliva i da mi je osta
obligan. Kurba stara, zna on to i zato i vie na me i rui
me na sve strane.

U IEKIVANJU NOVE:
PAMET U GLAVU!
ZADNJI DANI STARE GODINE
J e m a bit da iven u najvitrenijemu gradu na svitu. Uvik
pue. Nima vie bonace. Danima ve sluan urlike vitri iz
svi mogui pravac.
I uvik, uvik pue iz pravca koji mi ne odgovara.
U nediju ujutru vapor iz Splita priko Dubrovnika gre za
Bari. A ve danima ona me moli i zaklinje da je odveden
bilo di, samo da je vodin.
I u nediju ujutro je budin:
- Ajde, spremaj se, partijemo!
- Di me vodi?
- U Bari.
Skoila je ka zec i, dok se ona sprema i pakuje, ja slu
an prognozu:
"Na srednjome J a d r a n u olujno jugo".
- Nima, stara, nita od vijaa, vrati se u posteju!
Diperala se. Tiin je:
- Jebe te se! U utorak uveer, kad se vapor vraa, gremo s njin za Riku. Javit emo doturu agaru da nas dojde
dignit, i uinit emo dva dana u Trstu.
U utorak sluan vrimensku prognozu:
"Upozorenje pomorcima: orkanska bura".
A a je ovo dolo? Olujna juga sminjuju se s orkanskin
buran.
Nima vie pristojnoga, umjerenoga vitra, juina, buri
na, metralia. Oli se i nebeski vitri ranidu galofakon pa
su se prometnuli u nakaze?
Urla bura, sve prid sobon nosi. Oi mi suzidu. Straj me
da mi koja kupa ne pade na glavu.

Vrime i sadraj
Iz Floride doletija je veliki menader i biznismen Bekin.
Doa je doma za svece i donija je ocu:
- dva bakalara
- kil kafe.
- dva paketa mlika
- kil emedikana za grdeline.
Da je ko ovaki paket donija pri dvi godine, utirali bidu
ga u ludnicu.
Dakle, nikad nije problem u sadraju nego samo u vrimenu!
Jedini prioritet
Tek a san napisa da uvik pue, da nima vie bonaci,
nebo me demantiralo. Orkanska bura se smirila, uinila
je kalma bonaca, ka usrid lita.
Izletija san vanka priko mula proetat do Bavic. I vidija klapu momak di na salbunadu igradu picigin. Itadu
se u more, skau, privru ka cipli.
Trevin prijateja koji se jidi, da je smanjen dil budeta
za vojsku.
Govori:
- Jebe se meni za bakalar, za kafu, za meso, za deter
dente, za sve nestaice i krizne artikle. Kruva, manistre,
kupusa i vina e uvik bit. Neemo bit gladni. Glavno je
da smo mi svoji na svome, mirni, sigurni ka u katulu.
Najmirnija smo zemja na svitu. Od nikoga nima straja.
Nima terora, otmic, bombi, atentati. I kad mi usrid noi,
u dva-tri bota, zazvoni na vratima, ja s a n miran, znan da
nije policija nego da mi koji pijani prijatej dolazi vidit je li
ostala jo koja boca vina.
Svi se mi moremo jo stisnit, ali Armiji ne smi nita
falit.

DIKTATURA TRGOVINE
PRVI DAN NOVE
Bilo je lipo. Bilo je puno, puno lipo. Trista puti lipe ne
go ono lani u Silvestarsku no, crnu, ladnu, mraznu, kad
je bura fijukala a letrike nestalo.
Sad je letrike bilo koliko oe, i no je bila tepla, lipa,
vedra, i sve je ove dane na raskriju Stare i Nove sunce
raskono sjalo.
A in jema sunca i jema letrike, oviku nita ne fali.
Vie volin no sa letrikon, makar uz kruv i vino, nego no
bez letrike sa jastogon.
Vie volin sunce nego tuku.
Danima ve nita ne radin. Ne da mi se sest uz makinju.
Infetalo me pretprazniko raspoloenje radnoga naroda.
Iz pretpraznikog pribacili smo se u prazniko raspolo
enje, koje jo traje dok ja ovo s mukon i bezvojno pien.
Kad se uvatin radit, onda danima i misecima s guton
radin, a in prikinen i in me uvati prazniko raspoloe
nje, zamrzin svaki rad, razlinin se. Evo, sad bi ja samo
eta, lea, odija po lokalima i uvik bi bija, kako mi to lipo
reemo, u timungu.
Toliko san zamrzija svaki rad da nikome, ama ba ni
kome, nisan posla niti novogodinju estitku. Nisan ja
kriv, drava je kriva. Daje nan tako duge praznike i fete
da moramo gubit radne navike. Kad je ejade cilu jednu
etimanu ta u pretpraznikom, ta u praznikom ras
poloenju, mora izduit, splasne mu radni elan i teko se
vratit na radnu disciplinu.
Kruv i vino
Po dva dana butige ne radu.
Po tri i etiri dana novine ne izlazidu.
Kruva nima!

Avioni ne letidu.
Gradski saobraaj se smanji.
Eto, ba na zadnji dan Stare godine ena me rano
ujutro aje u spizu. Sve e bit zatvoreno dva dana, triba
napunit kuu, triba vazest obilato svega, jer a ti zna ko
ti more banit u kuu, a ne smi se osramotiti
Napisala me cilu provitu, a posebno naglasila koji pa
ket masla i margarina, jer bi tila ispe malo slakoga.
U sedan uri ujutro, jo je mrak a ja san ve u moju sa
moposlugu.
Poinjen s kruvon.
Nima kruva. Ve su ga razgrabili. Nu ti boga, a kad pri?
Tren u drugu, treu butigu - kruva nidir. Nu ti boga,
a nosidu vino! Evo e i vina nestat.
Ve nima onoga koje ja train. Asti Gospu, i vino su mi
pounili.
Nesriknji narod!
A a je jopet narod kriv a e dva-tri dana sve bit za
tvoreno?
Puen uza skale. Sedandeset i sedan skalini moran
uinit. I nosin prvi dil opskrbe: est botilji vina i etiri mi
neralne.
A a je est botilji vina i etiri mineralne? Triba mi sa
mo za pie jo jedanput ovi trapac uinit.
Ronjan na sav glas. Je li ovo dilo da se ja pustin botiljan prtit? Jeben ti ovu nau trgovinu i opskrbu!
Morete me i kritikovat, morete me i obisit, ali ja, dok
puen uza skale sa est botilji vina i etiri mineralne, blagosivjen trgovinu kapitalistikog drutva.
Da san ja dikod vanka, na Zapad, ja bi sad telefonira u
butigu i izdiktira gospodaru od butige cili spisak artikli i on
bi meni sve na kuu posla. A ja ne samo da moran stenjat
i nosit, nego se moran tu i karat za mojima oldima do
do robe.
Jo pri dvadeset godin, kad je Vidan bija diretur "Pre
hrane", samoposluga na Pjacu raznosila je robu po kuan.
Dok san samo pie donija, klonija san. Ve mi je p u n a
pipa novogodinjeg timunga.
A ko e kupit drugo? Cili mi je libret narubi ispisala.

Poslovoa i margarin
I kad san po drugi put donija zalihu pia, poela je na
me vikat.
- A di je drugo? Samo na pie misli? A di je maslo, di
je margarin, di je filet?
- Nima. Nita nima! Triba bi mi kamioncin za donit
doma brano, cukar, kumplire, narane, limune, jabuke.
Ajte u materinu, ti, kumpliri, banane, deterdenti, tuke i
fileti! Jebe se meni, neka nikor ne dolazi.
- A ako dojde?
- Poslat u ga di san i tebe posla!
Oko devet i po ujutru, u j e n u malu butiicu, tamo put
"Ajdukova" stadiona, kupujen limune. Prodavaica ve
umorna, nervoasta, tui se da ne zna di jon je glava, a
poslovoa govori na telefon. Javjadu mu iz magazina da je
doa margarin. Ne znan je li da on doe po margarin, oli
da edu mu ga poslat.
Razveselija san se.
Ajde, dobro je, poekat u, do e margarin.
A poslovoa eto-neto aje u niku stvar svoga sugo
vornika.
Kakvi margarin, jebe se sad njega za margarin, sad e
se on po i s margarinon zajebavat!
Doa san doma sa dva kila muzgavac i s kilon gavuni.
Kruv su mi dali u "Belvija".
Po podne u tri bota veina butigi bilo je zatvoreno. Neke
su, istina, udarniki radile do est sati.
I jema li na svitu lue, linije trgovine nego je ova naa?
Zanji dan stare godine, i misto da radidu bar do osan,
dok jema potroai, oni zatvaraju kad njima odgovara. Je
be se nji za potroae!
Meni trgovina diktira kako u se ponaat, kad u trgovat, stat u filu, kad u do po kruv, kad po mliko, po cukar.
Prvi susreti
Tek to je svanija prvi dan Nove, izletija san iz kue.
Do Matejuke nikoga. Ni pasa, ni make, ni pantagane. I
onda san ugleda j e n u mladu curu u rebatinke i demper.

Odila je po komiu, prameni crne, guste, ricaste kose pa

dali su jon priko oiju, dizala ji je trzajen glave, a oko nje
letili su i kliktali galebovi.
Proetala je sve do cenca komia i onda se kalala i se
la na prvu entadu. Zagledala se u more. Ko zna a se
zamislila.
A di jon je momak? Kako se sama stvorila na Rivu? Da
se nisu svadili? Nije mi se ba uinila diperanon. A da
nije poetesa?
Na taciju na Rivu tri mlade ene ekale su autobus.
Ka da su se dogovorile, ka da jin je to znak raspoznavanja,
sve tri nosile su bili najlonski kartuc.
Pade mi na pamet da me ba niki dan jedan moj prijatej, koji se tek vratija iz Moskve, pria kako je sad tamo
u velikoj modi nosit najlonski saket. Dakako, velika je po
tranja najlonski kartuci na kojima je ispisana koja ino
strana, parika, londonska oli talijanska firma.
A znak posebne otmjenosti i super ik je nosit talijan
ske izme.
Autobus ne dolazi. Saobraaj je smanjen. ene nervoasto etaju.
Lani mi je prva estitala jedna mlada, lipukasta vora
u Marmontovu ulicu. Evo me u istu u r u na isto misto ka
i lani, ali vore nima. Nikoga nima.
Prve estitke priman od konobari u "Belvija".
antova estitka
Preko Veloga varoa gren estitat antu. Kalete puste.
Kako nee kad se cili Veli varo preselija u Vlaku. anto
mi estita sritnu i Staru i Novu. Eto a oe re bit pritirano fin i uljudan.
- A a e mi darovat? - pitan ga.
- A a u ti darovat? O srdel? Evo ti pancete, sad san
je skuva. Slaka je ka cukar. Ajde deri! O lokat, evo ti
vina!
Iz just mu med tee. Obligaje me svakon besidon.

PONEDIJAK, 5. sinja
S krikon, panino skaen iz posteje. Crni gusti mrak.
Vitar me iba. More prodire. Razbilo mi je fmetrinu, ras
tvorilo vrata od kabine. Sve se rui.
Probudin se. Osvistin.
Reful bure otvorija mi je ponistru i vrata koja vodidu
na teracu.
Tranzistor mi je otvoren. Juto je pet uri i sluan prve
visti. Poinju sa brodon "Dunav". Nita novo.
Ni traga ni glasa.
Bidni judi!
Ne gre mi u glavu da sad kad su pomorci obrazovani,
ueni, kad se raspolae sa najmodernijin sredstvima na
vigacije, kad jemamo radare, radijo-stanice, televizije,
atome, vie brodi strada nego kad su nepismeni kapitani
jidrili priko oceani.
Sa splavima i kajiima na vesla, u gondulan brodi se i
sad priko Pacifika i Atlantika, a nepotopive grdosije, uda
tehnike, nestaju.
Danas je prvi radni dan u Novoj. Radijo-Zagreb, zabri
nut da neispavani radni narod ne zakasni na posal, svaki
tri minuti javja koja je ura.
UTORAK, 6. sinja
Jopet san izgubija san.
U pet ujutru sluan visti.
Njanci rii o stradalom brodu.
Pivadu "Sojice, divojice".
Najranije betiman i udunjan tranzistor.

VELIKI VIJA U MUNCHEN

ETVRTAK, 8. sinja
Odavno ne gren na plac; balun koji se sad igra dosadan
mi je jer nije igra nego spreavanje igre.
I posli pusti miseci sino san gleda na televiziju kako
su Brazilci raspali Njemce. Guta san.
Vratili su igru. Vidija san jedanajst kompletni igrai ko
ji sve znaju, koji svi igraju. Vidija san duple pasove, driblinge, finte, duhovite kombinacije, raznovrsne udarce i prvi
put zbunjene i nemone Njemce koji su teko dolazili do
baluna, a nikako ga nisu mogli zadrat. Mogli su ga samo
pratit pogledon.
Kako balun more bit lip i zabavan!
Noas san slabo spava. Jema san veliku borbu. Urlala
je cilu no bura i rastvarala mi gnjilu ponistru. Svaki as
san se mora dizat i ponistru zatvarat.
Zatvorin je, leen, a nalet bure je opet otvori.
I kad san ve bija na rubu nervnog sloma, sitija san se
a u uinit.
Pronaa san mlat i brokve i zaavla ponistru.
Jebe me se. Neu je otvarat do lita. Bura urla, a ja je iza
zaavlane ponistre gutan sluat, ne more mi nita.
U pet uri san zaspa, a u sedan me budi zavijanje vu
kova.
Sprenuja san se. Radijo-Zagreb emitira emisiju o vucima i kvarat od ure pua njijovo jeivo zavijanje. A vanka
bura zvide, 130 km na uru. Di se ne pripast! Udrila je
zima. Vanka je dva ispod nule.
Sve me straj da e ova zima bit teka.

Ludi Amerikanci
Protija san jednu vist u novine i slako se nasmija.
"Plivaka federacija Sjedinjenih Amerikih Drava defi
nitivno je otkazala domainstvo 4. svjetskom prvenstvu u
plivanju, vaterpolu, skokovima u vodi i sinhroniziranom pli
vanju koje treba da se odri u kolovozu slijedee godine."
Najprije je bilo predvieno da organizator prvenstva
bude kalifornijski grad St. Clara, ali poslije otkaza tog
sveuilinog grada na zapadnoj obali SAD organizacije se
prihvatio Concord, takoer grad u Kaliforniji, poznat kao
jedno od najznaajnijih plivakih sredita SAD. Ali ovih
dana otkazao je i Concord.
Razlozi su banalni, smijeni: prvo, to Concord nema
bazen dubine koju zahtijevaju propozicije FINE, i drugo,
to grad nema novaca da izgradi jo jedno plivalite. To je
pomalo iznenaujue za amerike prilike. ini se da gra
dska uprava u svemu tome nije nala raunicu.
Nadali smo se da e organizaciju prihvatiti Chicago, ali
je amerika federacija javila da "niti jedan grad u SAD nije
zainteresiran".
Pa da Amerikanci nisu sto posto ludi? Svaki dan ruidu
u plivanju svjetske rekorde, a ne moredu jedan estiti pro
pisani bazen zgradit!
A svaki drugi Amerikanac, bar san ja tako mislija, jema
svoj vlastiti bazen isprid kue!
I njanci jedan ameriki grad nee svjetsko prvenstvo.
Jebe se nji za presti!
Oni mislidu do na tuje pale ruit rekorde i pokupit
sve medaje.
Lake in je sruit pet-est rekordi nego jedan porki
bazen zgradit.
Nita vie nima ni od Amerike. Krolala je. A evo, ja bi
se okladija da bi spliski ugostiteji, neka se samo malo najidu, mogli zgradit dva propisana bazena.
Beani
Veeras priko Zagreba putujen u Munchen. Vidija
san Njemca u Dalmaciju, vidija san ji u Grku, u Italiju,

u Moskvu, u London san ji vidija, a nikad nisan vidija Njemca u Njemaku.

Kako u ji vidit kad nikad u Njemaku nisan bija?
A sad gren. Bar da je povonjan. Zaelija san se velikoga
svita; na povratku koji dan zadrat u se i u Be.
Bija san napravit biljet za feratu.
Ponosno istien:
- Penzionersku, pedeset posto popusta.
- Nema vie! - govori mi mala na blagajnu. - Nima vie
pedeset posto! Sad je za sve jude priko ezdeset godin 30
posto popusta.
- Ali ja jo niman ezdeset.
- Sve isto, i penzionerima je sad trideset posto.
- Kako to kad je oduvik bilo pedeset posto?
- Od prvoga vie nima!
- Pa su ekali da ja pojden u penjun za ukinut povla
sticu?
- A ta van ja mogu? - slegne ona ramenima.
- Dajte mi onda trideset posto. U jednome pravcu.
- Ne moe!
- Kako ne moe?
- Morate vazest i povratnu.
- A a ja znan di e mene vrag odnit, i kako u se vra
tit? Mogu i tonobilon, mogu i reoplanon.
- A zakon je zakon, jor moj.
- Jeben ja ti zakon koji meni ograniava kretanje.
I kupija san cilu kartu.
PETAK, 9. sinja
S menon do Zagreba putova je i Boris Dvornik. Ali a
nan vridi kad je tot i ona ka kontrola. Ne da nan ni pit ni
puit. Samo po jednu boicu.
Lipo smo se smistili u spavaa kola. U kabinu do nae
jedan ovik unija je malo dite. Bolesno je i vodi ga u Zag
reb na kliniku.
J u t o jemamo partit, a u kabinu u p a d a jedan putnik,
pokrije lice rukan i plae.
- a je, a se dogodilo?

- Umrlo je dite -jeca on.

-Kad?
- Sad, ovi tren! ujete li oca kako kuka?
Sledija san se. Ona se oe omar iskrcat. Plae da je vo
in doma.
Partili smo sa zakanjenjen od desetak minuti. Kontro
la totalno popustila. Letidu boice. uni i ona.
Miamo i crno i bilo, ali nikako se opit.
Nismo progovorili dvi beside. Nimamo ta govorit. Rano
gremo le.
Cili je vagun grobnica.
Jahta
Posli ferate uvik se utin kican, porak. Vonjan ka
kondukter. Niman se ka pri uvatit otela, tuirat se, obrijat,
namuat.
Usput na kiosku kupin novinu. Prvu ugledan vist na
dno zanje stranice: JAHTA U OPASNOSTI.
"Jo su uzaludni napori lanova posade tankera "Silbe"
i patrolnog amca JRM da u etvrtak, u neposrednoj bli
zini hridi na sjevernoj strani otoka Visa, izvuku iz zone
opasnosti jahtu "Paralos", s engleskon zastavon, na kojoj
je Ivan imunovi.
Dva plovila nisu se mogla pribliiti ugroenoj jahti, jer
bi u protivnom sebe doveli u veliku opasnost, uslijed jakog
vjetra i visokih valova.
Nakon to su "Silba" i patrolni amac napustili podruje,
kod "Paralosa" kojega jedino dri sidro i valovi koji se vra
aju nakon udara od hridi, u etvrtak uveer u pomo je
poao remorker "Antares" iz splitskog "Brodospasa", ija
posada ulae velike napore da ga izvue".
Nu ti boga! Koje san ja jebene srie, jo ga needu ni
izvu.
Pitat ete kakve ja jeman veze s tin? Evo kakve.
Ti vlasnik je moj prijatej. Ka momak radija je u "Slobo
dnu", crta je karikature i onda je pobiga u svit.
U Australiju je uinija nito pinez i sada se vratija amo
ivit.

Kad je pri desetak dan partija za Grku, da tamo kupi

tu prokletu jahtu, jema je samo dolore i pozajmi san mu
nito dinari za avionsku kartu. I lipo san mu govorija da ne
gre, da sad nije taun za jahton plovit. Nije me poslua.
Do prvoga od godine tija je svakako jahton uplovit, da is
koristi neke carinske olakice.
Eto mu sad te olakice!
I mene je nagovara da gren s njin ka mornar i da e mi
platit dva dolora po prevaljenoj milji.
J e s a n morski vuk, ali nisan mona!
Bilo bi mi puno aj da strada oli da ostane bez jahte, jer
san planira na lito uinit njin koji vija.
Omar zoven "Vjesnika", jema li novosti. Izgleda da su
ga ipak spasili.
Mora bi po podne partit za Munchen, a ve me tufalo
putovat, najradije bi u Zagreb prispava i sutra se vratija
doma!
Cvancig
Putujemo autobuson. Trubaduri, Vukas, Kanta, mali
Bego i jo niki svit koji ne poznajen. J e m a nas devetnajst.
Na austrijsku granicu dajen pasoe i govorin Austrija
ncu:
- Fir mich i majne Frau.
Ona zine.
- I njemaki si progovorija!
- Vidit e ti do Munchena, govorit u ka papagalo.
Spavamo u niki mali otel, u niko selo kraj Graza. Gaz
da pita koliko nas jema.
- Cvancig - odgovorin mu ka iz topa.
- A nije nego devetnajst - ispravlja me Kanta.
- Znan i ja, ali znan re cvancig, a ne znan kako se re
e devetnajst! Jebe me se za tu jednu posteju vika, ja u
platit.
Soba je ladna. Vanka je minus etrnaest.
I svud snig.
Spavan u kouju i u demper.

PONEDIJAK, 12. sinja

Proa san cilu Autriju, vidija pusta sela, gradove, ote
le, livade, brda, i sve je pokriveno snigon. I nidir ovika.
Ni diteta. Ni pasa ni make ni kokoe. Nidir nikoga. Ajme
pustoi, majko moja!
U snigu nikakva traga judske noge. Ka da je ivot izumra.
Razveselija san se kad san na snigu ugleda j e n o g a sta
roga, crnoga, linoga gavrana.
Bit e to oni a je kjuca zanjega rvaskoga kraja Petra
Svaia.
Tek u dva bota poza podne stigli smo u Munchen, prvu
san ugleda j e n u staricu koja na ponistru trese tapet.
Gospe moja, sto puti san reka, da mi je vidit Njemca u
Njemaku!
I evo, sad san i to doeka. Ostvarija se moj san. Smistili
su me u Schillerstrasse, u otel "Modern".
Upadan u otel i vidin jenu lipu, stariju, sidu gospoju.
- Guten Tag, madam, - uljudno se klanjan.
- Zdravi bili, jor Smoje, ajme, a me drago da ste doli
- govori mi ona.
- Oli vi niste Njemica?
- Sauvaj boe, oli ste me zaboravili? Ja san Splianka,
aki sa Luca.
- A di su Njemci, jema li koji Njemac?
- Ne znan van ja di su! Bit edu po kuan oli tonobilima
na vikend.
Odveli su me u restoran na obid. Zoven konobara i titulajen ga:
- Her Ober, bite, vas haben fir esen, fir trinken?
- Zdravi bili, jor - samo a me ne jubi konobar.
- Nu ti boga, oli i ti nisi Njemac?
- Ma kakvi, ja san na ovik, Katelanin.
- Ajde k vragu, ti i cila ti Katila! Ja san uinija ijadu i
po kilometri za vidit Njemca, a za trevit Katelanina nisan
mora uinit ovaki trapac.
I sad meni moji u Dalmaciju kad b u d u ovo itali, needu virovat da ja u Bavarsku, u Munchen, nisan jema s
kin dvi beside njemaki progovorit.

Straj me odit po gradu. Trotoari su jin puni sniga i za

leeni. istidu samo ulice i ceste, da moredu tonobili pro
lazit, da oni ne skliznu, a svit neka puze i nere!
Ajme, a in je skupo po lokalima vino! Jedna boca e
trdeset maraka. Nju je deboto afanalo.
- Kad je tako - najidi san se i reka kamarjeru Makedo
ncu - donesi ti meni jo bocu. U Njemaku se vinon mo
redu opit jedino miljarderi.
Sam san u otelu. Svi su ili vanka trgovat, samo san
ja osta pisat.
Iz konzulata su mi poslali makinjetu.
Rukopis van ajen po oferu, a ja gren nach Wien! Auf
Wiedersehn!

DALMACIJA U BEU
UTORAK, 13. sinja
Od sino san u Beu, sad je skoro podne, a jo nisan
izaa iz sobe. Ona je izala etat, korteavat izloge i kupit
mi priobuku, a ja san osta sreivat utiske iz Munchena.
Kako ne volin putovat sa kuferima, na put san krenija
sa malon boricon. Moram prominit mudante, kouju, bive, udarie. Juer mi je kouju i mudante kupila u Munchen i, naravski, zaboravila ji u otelu.
Najranije smo se poeli karat. Ko je kriv? Normalno, ja,
jer nisan kontrolira to smo sve zaboravili.
Koga ja vodin po svitu?
A ona jopet plae da san teak ka olovo, i da je znala
kakvi san, ne bi me vazela.
Sve samo nai
Posli Splita, Zadra, ibenika i Dubrovnika, Munchen
je najvee dalmatinsko misto. Rauna se da Jugoslaveni
jema ezdeset ijad, a od to etrnajst ijad Dalmatinac.
Pari mi se da san doma.
Ujutru, kad bi se probudija, ekala bi me moja Splian
ka sa kafon. Ukrela bi za me sa anka i bierin rakije.
Sobarica mi je opet jedna naa enica iz Novoga Sada,
koja mi najradije pria kako je sritna u dici, jer i mali i ma
la izvrsno uidu. Mu jon je ovod pekar; gradu u Novi Sad
kuu i, in je zavridu, omar gredu doma, svojoj dici.
Za obid me prvi dan slui Katelanin. Drugi dan vodidu
me na obid u Dalmatinie gril, zaista dobar, elegantan
restoran. Gospodar je na Vlaj, konobari su nai, a gosti
su Njemci. Samo u Munchen jema priko dvista nai loka
li. J e m a bit da smo za ugostitejstvo puno talentiran na-

rod. Jer kako objasnit okle ovome priprostome svitu ugostitejski rafmman i arm koji in doma toliko fali? A najdu
se vanka, u svitu, i sve znadu!
Uveer, zapravo u no, gren u jedan bar popit konjak.
Slui me zgodna crnka. Gae od koe pripijene uz noge,
nategnuta kouja na prsima. Jema mala mota.
Beograanka je. Omar mi se ispovida. Rastavjena je,
razoarana, bez dice.
Radi sve do etiri bota ujutro. Pita me ta ja radin.
- Puno pita, moja mala! Radin svata za poteno proivit.
I ona isto.
Tila bi da je ekan dok svri posal.
Lipo jon govorin:
- Moga bi te ekat do dva bota ali do etiri nikako! Drimje mi se, mala moja! A ona e u otelu popizdit, di san do
te ure.
Nije se diperala. Zacenula je od smija.
Di dojden da dojden, sluan familijarne ispovidi, prie
o biznisu, o jubavi, enidban, dici, ali bilo o emu pria da
tee, sve je natopjeno nostalgijom. Svima je ovod dobro i
lipo, i tijega in mlika ne fali, ali svima je pipa puna tijega
mlika i samo a ne zaplau.
A ja ji opet lipo tiin, kako u nas nima kafe, kako su
file za mliko, za uje, masla nima, a oni moredu maslon i
niku stvar mazat.
Trevijen prijateje koje nisan vidija dvadeset godin, puni
su mi epi vizit-karti, zovu me u goste na sve strane, u ra
zna mista, i ja svima obeajen do na prolie.
Kad bi jin se odazva, mora bi ostat u Njemaku dvista
godin, a ja niman toliko vrimena.
Kunen in se kako me aj a nisan bar dvadesetak godin
mlaji, omar bi osta u Munchen.
Gospe moja, lip li je Munchen! Koji lipi, gospodski, ele
gantni grad!
Kad promislin na moj porki, nesriknji Split, vas se
stresen i najeurin.
Omar telefonski zoven prijateja u Split.
- a je? Kakvo je doli vrime?
- Jugo, kia.

- Neka vas, i ne miritate boje!

- A di si? - pita on.
- Ja u Munchen, iz Munchena te zoven.
- a ini?
- Kako a inin? Doa san se skijat u Gemit Parten
Kirhen.
Uveer me vodidu na veeru kod Franciskanera, di do
lazi svit od opere. Fine dame u pelican i tolan, a oto du
ge vete - dekoltei.
A konobar jedan basetni, viljasti Makedonac. Zalipija
se za n a stol. Guta nas sluat. Govori kako voli posluivat na svit. Lice mu se ozarilo. Samo ta ne zavie ciloj
toj gospodi: "Gledajte, ovo su moji, moji!"
Dobro mu je, lipo zaradi, u finome je lokalu, ali se nima
ka pri u svoj Ohrid vratit.
Uteka in je par dan doma za Novu godinu i mislija je da
ga vie needu primit, a eto, opet su ga vazeli na posal.
Dajemo mu obilatu manu.
- Nemojte, drugovi, to je mnogo! - I gre nan polovicu
vratiti.
Prati nas do vrat i apje nan da svratimo i sutra. Tako
mu je bilo drago jer ovdi ritko zalazi na svit.
Novine
Ve san ka pravi pravcati gastarbajter uvatija rotu do
tacije. Gren dva puta na dan. Kupujen tamo nae novine,
beogradske i zagrebake, a spliski nima, ne dolazidu ni
"Slobodna" ni "Nedjeljna". Njanci ji konzulat ne prima. Je
dan n a poslovni Bukovanin omar oe s menon sklopit
posal. On e organizirat prodaju spliske tampe. Deset
ijad primjeraka kurit e svaki dan. Odit e ka cukar. Ko
nee kupit? Lapion mi ini konat koliko e "Slobodna
Dalmacija" godinje zaradit deviza, i odmar odbije svoj procenat.
Lipo me ui:
- ta van vridi pisat i tampavat kad pisano ne znate
prodat. Vi piite, a meni pustite prodaju!

A drugi na ovik zapeja uspostavit redovnu autobusnu

liniju Munchen-Split. Saobraali bi autabusi "Evropebusa"
koji vozidu za Pariz, Rotterdam, Zagreb, Beograd, a nae
mu oviku fali i Split. To bi bila turistiko-gastarbajterska
linija. Po podne bi ila iz Munchena, ujutru bi bila u Split
i vatala trajekte za otoke, Evo sad, zimi, on garantira da
bi u nae otele stalno jema grupe od pet stotin njemaki
penzioneri. Oteli su nan dobri, udobni, za njijove penzije
dosta jeftini. Zato ji ne popunit kad je to tako lako?
Uz penjunate putovali bi i nai radnici. Rentabilnost
pruge je garantirana. Ne more to falit.
Ispoetka linija bi bila jedanput na nediju, pa dva puta,
pa svaki dan.
A oni drugi na Vlaj ve smilja novu kombinaciju. S
ton linijom "Slobodna" i "Nedjeljna" ve bi sutradan stizale
u Munchen.
Sve je ureeno, dogovoreno, samo fali odobrenje nai
vlasti. a se mene tie, ja san suglasan, dajen in svoju
dozvolu. I sad kad jemate moju suglasnost, lako van je
uvatit Antu Zelia, on je ministar za saobraaj.
I kad smo tako utanaili biznis, omar gremo zalit konjakon.
Sve je kontra mene
Interesantna stvar. U Njemaku je sve cinije, osin onega a mene zanima. Narane su deboto mukte, i mliko,
kafa, maslo; leroj mo kupit za dvadeset marak, lumbrelu,
lipu, modernu, japansku za deset, tehnika roba je puno
cinija, ali a ja naruin, sve je tri, etiri i pet puti skupje
nego u nas.
U butigu botilje vina pet-est marak, u lokal etrdeset.
Sad je u veliku modu mladi "boole"; naravski da san ga
provava, i mogu van rei da mi i nije mrzak.
A mene je lako ranit jer ja jin ka kanarin.
Iz Munchena partija san feraton. Govoridu mi da ferata
nije skupa, ali pari mi se da je ipak tri puta skupja nego
naa. Dva biljeta prve klae Munchen-Be priko 170 ma
rak.
A prva klaa ka i naa, nita boja.

U kupeu inin eni konte.

- Promisli! a smo za obid popili boicu vina, mogli smo
kupit dva leroja. A ja niman ni lumbrelu ni leroj. Svaki as
pitan koja je ura. Za etrdeset marak moga san kupit pilu
i pun kufer alata.
- A a si poloka, a nisi kupija?
- A koju e mi gospu pila, a u pilat? ume po Nje
makoj?
- Moga si kupit leroj!
- Bogati, onda ne bi popija bocu. Vidi kakva si! I ti bi
mene po Njemakoj ednoga i gladnoga pustila pilat. Ni
an se to nada!
U kupeu je jedna mlada ena sa dva muka diteta.
Stariji cilo vrime ita, ona cilo vrime plete, a mlaji cilo vrime govori, govori, Muti ovo, Muti ono.
I kako e se obu za karnjeval. Oe li u Popaja, nee
u Popaja. Moga bi u gusara. Nee ni u gusara, nego u policjota. I stavit e livorver koji trca pituranu vodu u krv.
Jili su krenovke, pili kafe, a kad su na niku taciju iza
li, svaku su mrvicu pokupili.
Gleda san kroz ponistru snig sve dok se nije smrklo.
Snig i zaleene rike i jezera.
Tri p u t a su mi dolazili kontrolirat biljete. Nito su mi
govorili, ali brzo i nisan moga uvatit.
Oni su govorili, a ja san mava glavon.
Kontrolori su slegli ramenima i izali. Ko zna a su tili.
U dva bota smo partili iz Munchena, u osan manje kvarat stigli u Be. Juto u minut.
Doeka me prijatej koji mi omar kroji program boravka
za deset dan. Veeras emo jist lagano: juvu, cancarele,
janjetina leo i u tou, a za sutra je urdina eni tripice,
krotule i fritule.
Ve su blizu dva bota a nje jo nima. Di je je vrag odnija?
Sve me straj da se ne vrati i bez pinez i bez priobuke.
Tugare, Tugare...
Vratila se u tri bota. Infotana. Sa vrat vie:
- Zna li ta je Be prema Munchenu?

- Ne znan.
- Tugare, Tugare...
Sve najgore o Beu, a Munchen die u nebo. U Munchenu je sve elegantno, solidno, svega jema jeftino, a
ovod skupe tracetine. Ako a vridi, onda je basnoslovno
skupo.
Vadi iz kartuca kouju.
- ta bi reka da san je platila?
- Ne znan.
Bubne niku cinu u ilinge.
- Jebe me se!
- A ove mudante?
- I to mi se jebe. I cili si dan izgubila za kouju i mu
dante?
- Jedva san ji nala, trideset san butigi obala. Nita
nima!
- A priklani si falila?
- Od priklani se sve prominilo, a onda jo nisan vidila
Munchen.
Gotovo je, poludila je za Munchenom. Ve planira kako
u je u premalie jopet odvest.
Nidir drugo, samo u Munchen!
SRIDA, 14. sinja
Ove retke pien u "Mozart" kafani. Kroz ponistru gle
dan zgradu opere. Prema naemu "Belviju", ova poznata
beka kafana pari menza.
Sad je skoro podne, sidin ve uru vrimena sam samcat
u cilu veliku kafanu. Za penzionere je skupo, tudenti su
na fakultete, radni narod na radna mista. Samo u nas su
kafane i barovi uvik krcati. Jutros rano zva san Split. J a
vili su mi da pada snig. Mogu zamislit koja e bit uzbuna!
Je li se sasta tab za elementarne nesrie? Ludi grad, grad
konfujuna! Boe ga do lita zatrpalo.
Ovod je nebo vedro ka caklo. Temperatura oko nule.
Malo je pri poelo puvat. Mislija san da je bura, a oni mi
govoridu da je jugo. Ako je jugo po ovakome sunanome
danu, onda je to palac.

a Beani znadu a je palac! Iz sobe san izaa tek si

no, oko sedan uri. Dvajest i etiri ure san bija ve u Beu
a nisan ni kroz ponistru pogleda.
Sad je red da ona ostane u sobu, a da ja i prijatej izajdemo vanka, u no.
U beku no
Nabija san na glavu ubaru koju san pri dvaist godin
kupija u Moskvu. Ko bi je o srama u Split nosija? Glava mi
gori. Ka da mi je tuva na glavu. Skidan ubaru i utirajen
je u ep.
Kroz izlog restorana "Roma" vidin jedan alvaomine sa
napison Supetar.
Ulizen unutra.
Za ankon kus ovika. Merka me i kurbanjski se smije.
- ta elite? - pita na njemaki i pere mul.
Opalin:
- aku frigani gavuni i litru vina.
- Samo se vi komodajte - progovori po braku.
Dogodi se mirakul.
Donija mi je najpri brakoga sira i maslin da se mogu
napit dok se gavuni pofrigadu.
Ne gre mi u glavu. Niki dan san bija u Nereie i Humac
i sir nisan naa. Kala san se u Bol i nije bilo gavuni.
Di me nee poznavat kad je bija ef sale u Supetru? Oli
me botu posluiva? Kasnije je otvorija svoj lokal pa san i
tamo zalazija. Ne spominjen se.
Ako u sutra svratit, skuvat e mi brujet, ugora i pulente. Oli bi tija jedan lipi bakalar i malo kampi? Sve a
ou iz mora, samo moran re dva dana pri.
Odaje mi tajnu kako dolazi do ribe. (Ne smin to pisat).
Ne more se na ovik izgubit.
40 Braani
Prikosutra uveer beki Braani dridu redovni sasta
nak u Antikvitetenkeler. Jema ji etrdeset i svi su se lipo
snali. Sve biznismeni.

Ja pijen vino a on limunadu.

-A a je?
- Hepatitis!
- Ne ti bolesti, ko danas nima hepatitis!
- Likar mi je zabranija: njanci kapju.
- Oli meni nije?
Razgovor tee o hepatitisu, likarijan, o Brau, komaran, penjunu...
Nosi mi jo bocun vina.
A hepatitis? Ja jeman svoju miru, pogotovo a u povirit jo u koji lokal. Nee nita da naplati.
Ma kakvi, uvridit e se.
Susret sa naelnikom
tuf Braa, gren povirit u ti "Antikvitet".
Veliki podrumski restoran ureen sa najveim rafinmanon. Jedna kombinacija najraznovrsniji muzejski zbi
rki i ugodnoga toplega podruma.
Jelovnik - libar ispisan goticon, terike na stolu. Samo
mi smetaju jelenji rozi na zidu. Ne volin roge, a oni su za
njima ludi. Jema bit da jin rogi po Austriji i Njemakoj
stvaradu obiteljsku intimu.
Ovi lokal posta je stjecite otmjenijeg svita. Unaprid triba izvrit rezervaciju.
Dolazu i starija gospoda sa mladin jubavnicama. J e m a
dosta lipoga mladoga svita.
A vlasnik je opet na ovik. Braanin, konobar iz Bola.
Ne gre mi u glavu da je konobar moga stvorit ovaki lo
kal. Ali upozna san mu enu i sve mi je jasno. Ona dri i
butigu antikviteti, diplomirala je istoriju umjetnosti. Leti
ka tica od stola do stola.
Tek a mi je pronala stol, a prilazi mi postariji elegan
tni gospodin.
- Znate li vi mene?
- Ne, jor, ne bi se moga sitit.
- A znali ste me stavit u Malo misto?
- J a , vas?
- E, vi mene! Ja san prije rata bija naelnik u Malome
mistu.

- U kojemu mistu?
- U Bolu, bome!
- Ma nije mogue, vi ste jo mlad ovik, jedino ste ka
dite mogli bit naelnik.
- Proa san ja sedandesetu.
- Asti boga, a se dobro drite!
Upozna me i sa enon, Beankon. Zgodna gospoja. Go
vori po braku i slii na nau otoanku.
Zanji kvarat gren popit u restoran "Dubrovnik". Jo svira
orkestar. Ugodan ambijent, sa malo, malo teatarskog kia.
Doeka me ef sale otela u Tuepima.
Pri dva miseca, nali smo se u Tuepe.
Objanjava mi da je sad etiri miseca na godinjem od
moru, pa da je doa zaradit koji dinar.
Prostitutke
U bot sa vrtin oko Pratera. Prostitutke zamotane u kra
tke bundice smrzavaju se po plonicima i ekaju muteri
je. Odreda mlade i dosta zgodne cure. Jadnice!
izmice in do kolina a bedra gola sve do nike stvari.
Kako se na ovu nonu studen ne razbolidu? Kako in se ne
naladi, ne pokvari radni alat?
U bot i po san u sobu. Ona ve spava. Samo se okrenu
la i proapjala:
- Noaru, di si dosad?
Tako me i pokojna mater doekivala svaku zoru. Nita
nisan odgovorija. Udunija san sviu.
J u t r o s me budi i tira vanka. Karamo se. Ja bi osta pi
sat, a ona ne da. Ni ut! Oe da gremo etat.
A meni danju Be nije interesantan. Ostavila me u ka
fanu i u po bota do e po mene.
Evo je, dolazi. Nima paketi, samo nosi dva libra, jedan
o baletu, drugi o teatru.
ETVRTAK, 15. sinja
Jopet se karamo. Meni se ne da vanka, itan u posteji,
sluan muiku, teplo mi je, friider je pun pia, puin "Mar l b o r o " i iz posteje vidin ardin pun sniga.

Cili kompletni dan neu se maknit iz sobe. Nita me ne

interesira.
- Jesi li ti intelektualac, ajde u koji teatar! Pogledaj koji
je repertoar!
- Ajde k vragu, okad to intelektualci gredu u teatar?
Ajde sama!
- Ajde na koju izlobu, na koncerat!
- Neu, jebe me se za koncerte i izlobe.
- Bar malo proetaj, noge protegni!
- Neu etat, ou krepavat!
- I to ti je tvoja intelektualnost?
- Bome, pravi intelektualci krepaju, a kad ji tufa, gre
du po lokalima.
- Onda ajde u lokal!
- Neu, neu i neu.
Do po ure me uvatila di mislin, zagledan nidir daleko,
daleko...
- ta sad misli?
- Mislin na one nesriknjake u Split. Je ji zatrpalo?
- Oe li da gremo doma?
- Neu! Ali sutra putujemo.
- A di?
Priko Bratislave u Petu. Iz Pete emo u Novi Sad pa
u Sombor (di i ene piju vino, u tome Somboru), pa u Beo
grad, pa u Ni, dokle god je ne slomin, da jon vie nikad
ne pade na pamet s menon putovat.

I SA PENZIJON KA LORD
BE, ETVRTAK, 15. sinja
Od radosti skaen iz posteje i inin tumbule po podu.
Di neu! Slua san u sedan uri visti Radijo-Zagreba koji
javja da su ceste oko Splita zaleene.
Ajme, koja e doli bit panika! Potraje li led dva dana,
umirat e od glada. Helikopteri e jin spizu pribacivat. Ni
kruva needu jemat. Jo da jin oe bar 24 ure nestat i letrike!
Kupan se, brijen, pivuckan, zviduen. Dobre san voje
ka ritko kad.
Juer san sidija u "Mozart" kafani, danas sidin u u
venome "Sacher" hotelu. U jednome dilu otela izvodu se
niki radovi (jema bit da se pituraje), i na vratima na tri
jezika izlipjena je tampana isprika gospodi gostima a ji
se diturbaje.
Sidin u crvenome salonetu; udobne stilske poltrone,
stolii, lusteri, okolo kvadri i kipovi; fini konobari lizedu po
debelin tapetima ka gatrapani. Iznad glave mi je portret
lipukastog ovika, velika zlatna kadena oko vrata, prsi
pune ordenji. Ko zna koji je to ovik? A na drugome zidu
renesansni portret jedne prsate gospoje. Samo a jon ie
ne izletu!
Lipo mi je, teplo, nita mi ne fali i samo mislin kako je
sad doli, ujen vas kako bogajete, govorite grube rii, a ja
ovod u "Sachera" pun lifa glumin bogatoga otmjenoga
gospodina.
Nije mi drago slako, ali san isto naruija fetu "Sacher"
torte, najuvenije torte na svitu. Jema bit da je ovo sama
ikolada. Ajme, a je slaka! Raspada ti se u justa.
Ne mogu ja ovo gucat, dolo mi za rigat. Brzo konjak,
nel, nel!

Jeben ti "Sachera", njegovu tortu i poslugu! Dvi ure

sidin u najpoznatiji otel na svitu, pusti kamarjeri se oko
mene vrtidu, pepeljara mi je puna ik od panjuleti i nja
nci jedan da je se siti prominit.
Donili su mi tortu, konjak, kafu, limunadu, a pepeljaru
ne vidu. Da znan njemaki, sad bi protestira. Boje da ne
znan, ne mogu zabetimat, izazvat incident.
Ali isto ne mogu vie izdrat. Sad e do ona i vidit e
ike i brojit koliko san panjuleti popuija.
Na mote objasnim kamarjeru da mi promini ikopernicu.
U pravi as. Evo je.
Nije "Sacher" ni tako strano skup.
Jednokrevetna soba 120 ijad dinari. Ali bez banja. Ko
je to moga promislit da "Sacher" jema i sobe bez kupatila?!
A u nas u Dalmaciju kupatila nima samo otel "Avlija" u
Maslinicu.
Jednokrevetna soba sa banjon duplo. A dvokrevetna sa
banjon priko pet sto ijad!
Sa mojin penjunon, kad bi se stiska, moga bi u "Sa
chera" ivit cili jedan dan.
Najsritniji slubenici na svitu
Ali san zato otkrija u Beu misto di bi sa mojin pen
junon moga ivit ka lord. Jedan na mladi pametni Spli
anin, ovik od velikoga mota, uvuka me u palau, zapravo
u kompleks zgrade Ujedinjeni narodi. Od dvanajst ijad slu
benika UN, est ijad radi, jo boje godi ivot, u ovome
bekome carstvu.
Veliko osiguranje, pusti policjoti, crni i bili, a on me
uvodi ka da san i ja slubenik.
Da buden uvjerljiv, izvadija san crni note i ka nito
mu u odu govorin na francuski.
Nasmija se i govori mi:
- Budi oputen, leeran, jer ovod i tako nikor nita ne
radi. Ovo je carstvo nerada i godimenata!
U velikome hodniku dvi cure projuridu kraj nas na "vespan".

- a je sad, Gospe moja? Koje su ove?

- istaice - objanjava mi on.
- Nuti boga, ni ovo nisam nikad uja ni vidija, da i
staice po kui vozidu "vespe".
A jedan je ovik posebno zaduen na svakome podu za
slubenike koji se izgubidu.
A ovi moj prijatej zna cili kompleks ka svoj ep. Slube
nici jemadu pauzu od podne do bota da moredu obidvat,
a ve u jedanajst uri, kad smo mi doli, p u n a kafana, bar,
restoran i samoposluga. Svi se trataju, vau, piju...
Popijemo za ankon po dva fina francuska konjaka i on
plaa nito malo munite.
- Koliko si to platija?
- Nai desetak ijad dinari.
- Pa samo?
- A a si mislija? Ovo su Ujedinjeni narodi! Jemadu naj
vee plae na svitu, a cine su ka pri rata. Samoposluni
restoran krcat. Jema svega: sokovi, bire, vino na pinu,
jema i evapii i slakusarij i svaki delicij, ali on me vodi
u pravi luksuzni restoran di sluidu konobarice obuene
ala tirolee.
Irska kafa
U jelovniku biramo svjetske specijalitete, zalijemo ji francuskin i portugalskin vinima i u dva bota svrijemo go
zbu sa irskom kafon.
Od svega najdraa me ta irska kafa na koju san se nagoluzija. U vatrostalnu au karamelizira se cukar, ulije
bierin viskija, nadoda kafa i malo, malo laga.
Kad san uliza u restoran, bilo je vanka vedro, a sad su
dva bota, smrklo se i pada obilat snig.
U Beu je lue vrime nego u nas u Dalmaciju. Bude ka
ma bonaca pa odjedanput pomu zviat udni vitri. Nisi
ni diga kolet, ve se smiri.
Na nebo nima oblaka, a do po ure snig pada. A ovi svit
jopet nije lud ka mi.
Davno je prola ura od obida, a nikor se ne die. Nikome
se ne da po radit. A pusti komejuni, pusti problemi ovianstva: komeun za atome, za izbjeglice, za droge...

Prijatej mi objanjava kako jin posal svrije u pet po

podne, oni edu sidit do tri, tri i po, a onda edu se kalat
doli u oping.
Jo da mi je ovod radit!
Dabome, kalali smo se i mi, zapravo on, a mene, kurbini sini, nisu tili pustit.
Vratija se sa dvi teke duvana i dva Napoleon konjaka.
Dakako, za male pineze je to kupija.
Sve skupa njanci etrdeset ijad.
A ja san sta na vrata i iza ramena policjota gleda kako
grabidu, trpadu bore i onda, natovareni paketima, lifton
se spuaju dreto u tonobile.
A te tonobile jopet kupuju za treinu cine jer su oslo
boeni svi porezi i nameti.
Priko etiri ure san u Ujedinjene narode proveja i nisan
vidija musavo ejade. Svi su kuntenti, veseli, nasmijani.
Nikor ne prii, nikor ne tre. Svi koji ovod radidu uvatit
edu sto godin. I malo, malo ko pui. Samo smo puili ja i
jedan crnac, koji je nakrivija panjulet u kantun od just.
Pametan svit, a edu puit, ruvinavat zdravje kad in
je ivot lip?!
A koliko san lipi sekretaric vidija?! I svaka je dobra! Ni
an ja dosad zna da je to tako u Ujedinjene narode. A je li
ova n a a drava mene mogla ovod poslat bar godinu dan,
bar est miseci?! Radija bi ja ovod bez olda, mukte, ni ka
ncelarija mi ne bi tribala!
Pitate me a a bi radija?
Isto ono a i drugi ovod radidu. Sidija bi u kafanu, odija
bi u oping.
Mene, mene je tribalo poslat u Ujedinjene narode, ne
bi ja, ne boj se, moju zemju ovod osramotija. Tuan, diperan, doeka san veer u koijaku birtiju "Esterhazikeler", di je sve ostalo netaknuto od Marije Teree koja je
odredila i radno vrime otarije koje je i danas na snazi.
Balanca
Pokvarila me cili dan. Izmirila me na balancu, u banju,
i ustanovila da san se nadebja etiri kila. Popizdila je.

Vie na me da san oteka, da je to od bibiti, i ilice da

mi na licu pucadu.
Za veeru daje mi veliki dupli va jogurta. I prati me ka
sjena. Gren li u kondut, prati me da ne skrenen na ank.
Eto, toliko je tolerantna, iroka, da mi predlae da se
ostavin duvana i vina pa da slobodno neka uvatin koju
Beanku.
A a u ja init s ton Beankon? Jedino je odvest na
veeru?
Partija san na tri dana, a evo je cila nedija prola da
san vanka Splita. Produija san beki boravak jer san prihvatija poziv Braani da svojin prisustvon uvelian njijovu veeru.
Lipe igrake
Posjetija san pet minuti butigu seksi-opa.
Puno lipa butiga, puno, puno lipe igrake. Rado bi o
njoj pisa, ali kako kad bi mora duperat samo porke rii?
Kupija san jedan suvenir. Maloga brata franjevca od
gume koji me sia na moga vjerouitelja. Smian zjogatul!
Kad mu pritisne glavu, skoi mu bimbo i digne habit.
Kad san jon ga donija, poela me upirat i tu po glavi.
Meni nita.
Nikad nisan jema fajercag, ne volin fajercage, a sad san
po epima, na stolu i u sobu, meu kartuinan i novinan,
pronaa est fajercagi.
Ovako je to poelo. Ve prvi dan u Munchen osta san
bez uferini i gren ji kupit na kiosk. Ali kako njemaki re
uferine?
Sram me na mote objanjavat, pa san misto uferini
reka:
- Fajercag, bite!
Kako ji svuda zaboravjan i sijen, to moran svaki dan
kupit koji novi.
Uliza san u jednu knjiaru i u talijansko-njemakon
riniku pronaa san da se uferini zovu "Zundholz" i "Streichholz". Mislija san da u zapamtit, ali do prvoga kioska
ve san bija zaudobija i jopet reka:
- Fajercag, bite!

PETAK, 16. sinja

Kupija san mali tranzistor sa lerojon. Prvi put u ivotu
jeman leroj u sobi i ne uje se kucanje, ne smeta mi.
Sluan visti, muiku i znan uvik koja je ura. RadijoZagreb javja da je doli lipo vrime. Bit e se led raskrabija,
gutat edu danas moji Spliani etat po Rivi.
Zato se ja ovod trapaciran? J e s a n li i ja danas moga
bit doli?
Posli obida dolazi moj mladi prijatej Splianin i vodi me
tonobilon vanka Bea u niko malo misto Klosterneuburg.
Usput mi pokae novu damiju, lipu, elegantnu, sa finim
linijan minareta.
Govori mi da su je zajedniki gradile arapske zemje
na terenu koji jin je jo davno darova dalekovidni Franje
Josip, i unutra da je veliko bogatstvo koje se isplati vidit.
Parkiramo isprid damije, kraj policijskog auta. Izaa
san iz tonobila i ugleda policjota sa velikin vujakon. Vu
jak je diga glavu, gleda me, prati pogledon i strie uima.
Omar sam se vratija u auto.
- a si se pripa? - pita me prijatej.
-Vraga san se pripa, nego san se sitija da bi triba svu
postole, odriit pigete pa ji jopet veivat.
Snig pada, vozimo polako i do tridesetak minuti ve
smo u to misto prid velikin fratarskin podrumon, koji jin
je u stara vrimena sluija ka spremite ita i vina, a sad je
velika restauracija koja pari fratarska blagavaonica.
Klajne Bruder
Ogroman prostor, pusti stoli, a nidir nikoga. Po napisiman, dekoracijan na zidu, vidin da se veeras ovod odr
ava lovaki ples.
Otvorenje i ank, na njemu puste botilje, odizad velike
bave.
Sedemo za ank i ekamo oe li se ko ukazat. Pomen
zvat:
- Judi, fratri, stigli su putnici namirnici!
Nikor se ne odaziva.
Zoven i na njemaki: - Klajne Bruder! edni smo! Tiina
ka u grebu.

Ali ja znan za fratarsku gastoljubivost, znan da oni ni

kad ne bi putnika ostavili ednoga, i mirno sedan za ank
i ponen provavat vina, crna i bila.
Ne zna koje je od kojega boje. Falin fratre. Jesu judi!
Sve gostionice i otarije tribalo bi dat drat fratrima. Ne
bidu patroavali vina. Oni znadu a je veliki grij i ne bidu
trovali jude. Bit e jin sad ura od novene, sad oni molidu
Boga, ali su podrum ostavili otvoren da se namirnici podmiridu. Odvojija san jenu bocu biloga, svaka je jubav
u njemu, i kako praznin bocu, reste moje oduevjenje za
vridni i zasluni red Male brae.
Gospe moja lipa i draga, kakvo jin je vino, evo bi se i ja
smista zaredija!
J u t o san pronaa i otvorija i drugu boicu istoga vina,
a jema bit iz nikoga lifta ispadaju tri redovnika u bile mantele.
- J e s u li ovo domenikanci, onda nisu Mala braa? - pi
tan ja prijateja.
On se smije.
- Ovo su ti kamarjeri!
Zagledadu se u nas infotano, mau glavan i moj prijatej
se s njima objanjava, a ja se ne mien sa anka. Lipo pijuckan i jebe se mene jesu li oni fratri oli kamarjeri.
Priko oka vidin ga di vadi portafoj i dili jin pineze. J e m a
ji bit obilato nadarija jer su se razvedrili, smiju se i nudidu
nas oemo li ta prigrist. Pokupili smo se kad su poeli
stizat prvi gosti.
Snig je napada, jedva smo izvukli uzbrdicu do Grinzinga, svratili smo u jednu otariju i spustili se u Be da
prispijemo na braku veeru.
Zen budista
U "Antiquitatenkeller" doekali su nas himnon "Kad su
se dva Bracanina intrala na Fjumeri ". Lipi, dragi, smini
braki svit, svi su drugovaiji a jopet svi sliidu jedan na
drugoga.
Govoridu po braku, pivadu braki, mislidu braki. Pre
vladava bolska varijanta. Gutan sluat tu govornu mu
iku.

J e m a ji svake vele: dva su likara, dvi sestre blizanke

su bolniarke, dva su gostioniara, jedan je profeur od
muike...
Interesantan je vlasnik lokala, ugostitej kojemu je lipo
krenija posal, ali on je udrija u filozofiju, u meditaciju; ne
vidi nikakvu svrhu novcu, nima to nikakva smisla i triba
trait konano, definitivno rienje ovikove egzistencije na
ovome svitu. Posta je poklonik zen budizma, i ove dane
leti na Tajland, di e est miseci meditirat u nikome sa
mostanu. Odvojili smo se za posebni stol i ozbiljno vodin s
njin filozofsku disputu.
On bi tako rado s menon nastavija raspravu, ali ja ni
an zen budist, nego prokleti hedonist i meni se ladi ve
na stolu faol i manistra. Asti boga, ve su poeli jist i pe
enoga janjca!
Zabrazdija san do dva bota u no, a sutra rano dolazi
po mene prijatej koji me tonobilon vozi u Budimpetu.
SUBOTA, 17, sinja
Zaspa san. Partili smo tek u deset uri.
Blizu je eka granica koja me zaista impresionirala.
Doeka nas je mlad, zgodan soldat, sa mainkon na prsi.
A mitnica solidna, vrsta, ne more je ni najei kamion
razvalit.
Uz cilu granicu, dokle god dopire oko, tri file visoke
ice. Ne vuci nego ni zec ne more pro, omar bi ga struja
ubila i za icu zalipila. I malo podaje od ice visoka ku
la osmatranica i na njoj straar sa mitraljezon i kanoalon.
I svuda okolo bili friki snig.
Nisan se pripa; parilo mi je da gledan kino. Prid obid
stigli smo u Bratislavu. Ovod poznajen jednoga opernoga
pivaa baritona. Zaboravija san mu ime, ali deset me puti
pisa i zva me u goste.
Pri desetak godin upozna san ga u Split. eka je u "Be
lvija" niku svoju zemjakinju koja mu je za dva-tri dana osi
gurala stan i ranu. I naravski, nije dola. Upozna je tako
mene i bilo mi ga je aj. Di u ga pustiti na ulicu?

Lipo smo veerali i u male ure ulibili se u kuu. Isto

nas je ula.
- Koje to s tobon? - zavikala je iz posteje.
- J e d a n eh!
- Koji eh, za Majku Boju?!
- a ja znan koji? Evo ti ga, pogledaj, nije ehinja.
Galantno jon je pojubija ruku.
Dok san se ja svuka i izvadija botije iz friidera, on jon
je ve piva operne arije.
Ujutro, dok san sidija za makinju i pisa, on se u banju
brija i skalira.
Reka san mu:
- Lipi moj eh, evo ti friider, evo ti spize, eno ti u kafetin i pinezi, sve mo jist i pit i koji dinar za vicje vazest,
samo mi nemoj po kui pivat!
Bija je armantan momak i njoj je bija drag, drai nego
meni, tri je dana osta i posli mi ava kartoline sa svakog
gostovanja po svitu.
Volija bi ga vidit, ali ko e ga sad po trait! I di u ga
na kad san mu ime zaudobija?
etamo po Bratislavi a snig poima padat.
Matejuka i Carlton
Svratimo u robnu kuu i ona za nito malo pinez kupu
je veliki kufer. Svaki n a n dan prtljaga reste. Uputili smo
se sa dvi borete, a ve vuemo puste pakete i kufere.
Prolazimo uz novi lipi otel "Kijev" sa restoranon "Ukraina", ali ja train stari otel "Carlton". Sia me ti "Carlton"
na ditinjstvo, kad se hidroavion OK-BAK spua na Matejuku a mi smo zadivjeno trkali prema njemu i vikali
OK-BAK, MATEJUKA-PRAG! Iz njega su izlazili putnici u
mantele, i ja san jednome od njih nosija kufer na kojemu
je bila etiketa CARLTON-BRATISLAVA.
Zamija san da to mora bit najlipi otel na svitu. Naa
san ga i razoara se. Star je, ofucan, prag mu na ulazu
ulega, vrata porka, edna piture. U garderobu jedna sta
ra gospoja uzimje mi ubaru i mantel i omar mi ije raz
bijene kurdele. Gostiju u restoranu malo. Dva ozbiljna

muziara, violina i orgulje, lipo, diskretno sviraju; nima

pojaali ni letrike. Sluidu nas tri konobarice; jedna nosi
bibite, druga jela, trea slako.
Izija san samo malo unke, malo kavijara i popija plzensku biru. Ka bog!
Nije mi mrsko; da nas veeras ne ekadu u Petu, osta
bi ovod koji dan.
Garderobjerka mi se fali kako mi je saila kurdile i
uvrstila botune na mantelu.
Dobra nika ena! Dajen jon pet njemaki marki. Ne viruje, vrti je u ruke i samo a ne plae.
Prid veer migadu n a n svitla Pete.

FERATON OD HUNGARIJE PRIKO

SUBOTICE I BEOGRADA DO SPLITA
NEDIJA, 18. sinja
Lipa je Budimpeta! I meni je lipo u Budimpetu. Je
ma svega. Samo pinez nima. Sino san povirija u dvi-tri
mesarnice. Visi pusto meso; janjci, lipi mali praii, junetina, govedina, pivii, ali nikor nita ne kupuje. Ako
i dojde koja muterija, trai glavu, intrame, noice, jer je
to puno cine, deboto mukte. Meso je inae tri puta cinije
nego u nas, ali i plae su jin duplo manje.
A onda, kako ujen, judi su se istroili za Boi i Novu
godinu, a sianj se produija i oldi nima.
Sve mi se ini da su Maari ei frajuni od nas, po
trajali bidu dotu svete Ane.
Ka da su meni u svojtu.
Ali kad ja jeman dva olda u ep, ne Maaru nego bogu
ne dan prida se.
Naravski da nisan kupija ni janjca ni prasca, nego smo
ili veerat u najboji lokal, u "Hungariju Hotels" di san
prvi put u ivotu, poslin puste stotine oteli i lokali, zasta
na ulazu, sprenija se, pripa. Mramor, balkoni, svinjaci,
zlato, sve sjaji, lista, gori... Njanci se "Sacher" ne more sa
"Hungarijom" stavit. Ovo je jedan od uveni gastronomski
hramova Evrope. Pri devedeset godin, kad je sagraen, zva
se "New York". Bija je sastajalite diplomati, umjetnika,
slikari, pivai, glumac, novinari, filmski zvizd, hotapleri
i kurab velikog formata. Iz Hollywooda su ovod dolazili i
Korda, i Cukor, i Sonja Henie, i Harold Loyd...
Naa san unutra samo dvi manje grupe Amerikanac i
Grka; tri dila stoli prazno. Za maarske plae je restoran
priskup, i sa cilin inkason ove veeri ne znan oedu li mo
letriku platit.

Bit e da ga dridu za reprezentaciju njijovoga ugostitejstva. Prvorazredni konobari i kuvari ali, na primjer, ni
ma pomidori jer su ovi dan poskupile.
Karanje u paticeriji
Svira veliki orkestar, izminjuju se najboji maarski pivai i pivaice, koji za svaki nastup minjaju toalete i ko
stime. Konobari jin pljeu, ak i klozetfrau, koja se sa
panjuleton u ustima pojavila na jednome balkonu.
Isplatilo bi se nauit maarski samo zbog njijovi libar.
Za tridesetak ijad dinari mo kupit cilu enciklopediju.
Libri koji u nas zapadaju sedandeset, osandeset ijad,
ovod su dvi-tri ijade. I stoga Maari puno tiju i kupuju
libre. Samo u Budimpetu u godinu dan kroz knjiare projde deset miljuni kupac.
I gradski promet jin je deboto mukte. Samo jedan dinar.
Tranvajen i autobuson mo se za dinar cili dan vozit.
Kad bismo Maari i mi uspostavili sistem: maarske
cine a nae plae, ivili bismo i jedni i drugi boje od vi
carske.
U lipo nediljno jutro obilazimo Budim koji sa svojin kulan i palacima, vas u snigu, blista na zimskome suncu. Sa
jednoga Vidikovca gledan oto veliku riku i lipi velegrad
koji se razlije na obe njezine obale.
Draga me Budimpeta, tako bi rado osta jo koji dan,
ali ona zapela da veeras oe gledat Velo Misto. Oe, oe
i oe.
Karamo se u jednoj velikoj finoj paticeriji. Sididu u n u
tra stare inkrepite gospoje i dikoji starac koji se jedva mie
i govori muklo, rauho.
Dvi starice za jednin tavulinon, a obe jemadu ruke u
e. Lomne stare kosti i bit edu bidne pale oli u banj, oli
priko katrige, oli su se popuzle na ledu. a ji vrag nosi iz
kue?
Ovod jema dosta stare gospode, naroito idovi kojima
su ostale vridne slike, nakit, stilski namjetaj, pa prodaju
i grickaju malo-pomalo.

Da ona prispije na Velo misto (jedna epizoda jon je ve

utekla), putujemo poza podne u Suboticu. I gremo na taciju uinit biljete.
Nestali pasoi
Traidu nan na blagajnu pasoe i devize za putnu kar
tu. A sve socijalistike zemje, izuzev Jugoslavije, plaaju
njijovon muniton.
Sedemo obidvat i lipo jon govorin:
- Vrati mi pasoe, ja u ji drat!
- Nisu u mene, u tebe su.
- Da san ti ji na taciju!
- Nisi!
- J e s a n , da san ti ji. Do auta si ji jemala u ruci.
Kune se da ji nije ni vidila.
Ciloga me viitaje, ak mi utiraje ruke u svaki ep.
Ne da da ja nju pretresen. Nije ona luda, nisu pasoi
u nje.
Kakvi san, ja bi zdravo ejade izludija, u ludnicu ga
utira!
Opet me iznova svega viitaje. Viitajen i ja nju.
Cili lokal gleda.
Pasoi nima.
Kad san sta u filu za biljete, iza mene bili su dva njon
sumnjiva putnika. Gotovo je, oni su ji ukreli. Vraamo se
na taciju. ena na blagajni se sia da mi je pasoe vra
tila.
Viitajemo cilo auto od prijateja koji nas je odveza do
stanice. Traimo ispod sici, ispod tapeti. Sve zaludu.
Ona plae.
- Jebe me se, ostat u u Maarsku i postat dopisnik iz
inostranstva.
Pripala se da edu nas zatvorit, u Sibir odvest.
- Neka zatvoridu, morat edu nan dat i spizu i sobu.
Ozbiljno plae.
- Za me je lako! Ja jeman i legitimaciju, a poznaju me
u konzulatu i ambasadi, ali ti si najebala.
- A kako, an?

- Mene e pustit, a tebe e zadrat.

- Oli e me ostavit?
- A a u init?
Pozlilo jon je.
- Ajde, ne boj se, robijat emo skupa!
U sobi ispod zrcala je njezina velika vlaka bora. in
su nestali pasoi, tija san u nju povirit. Ali ona ne da, to
je njezin tajni sef.
a jeman vlaku boru viitavat kad je ostavila u sobi,
nije je ni nosila vanka?
Sad je tako diperana, uplaena da me pustila pogle
dat u boru.
I oba pasoa na vrju.
Gospu jon vlaku, pa je ovik ne bi ubija!
Iz plaa udrila je u smij.
Omar inimo fetu sa sveanin obidon. Kuridu botilje.
Na zdravje!
Okad smo se uputili iz Splita, jo se nije okusila mlika,
a in dojdemo u Jugoslaviju, evo da e ga omar trait.
Interesantno, nisan se zaelija jo Splita, nego Jugosla
vije.
I ona isto.
PONEDIJAK, 19. sinja
Ono a mi se sino dogodilo u ferati, na granicu, pari
mi sad ka grubi san. A bogami je bilo gusto.
A poelo je smino.
Dolazi mi u kupe Maar, policjot, carinik, a ja znan ko
je, i trai pasoe.
Dajem mu ji.
Gleda ji i vadi iz moga pasoa jednu kartu koju dotad
nisan vidija.
Nito mi govori na maarski.
A ko e ga razumit?
Zove drugoga policjota koji zna po naku, nito mu go
vori i kaije kartu koju je izvadija iz moga pasoa.
- Di su van kola? - pita sad ovi drugi policjot.
- Koja kola?
- Vaa kola.

- Moja kola, od ega kola?

- Va automobil, zaboga?
- Skuajte, jor, ali ja nikad u ivotu nikakva kola ni
an jema. Njanci biikletu.
- Nemojte se alit! - ozbiljno e Maar.
- Niman kola, nikad ji nisan jema, ne znan vozit i nikad
ji neu jemat.
- A to je ovo? - kaije mi kartu iz moga pasoa.
- Ne znan a je to, sad to prvi put vidin.
- Kako prvi put kad je u vaem pasou?
- Ne znan ko mi je stavija, ja nisan paso od granice
otvara.
Daje mi tu kartu. Stavjan oale.
Moje ime, bezime, godina roenja i ispod broj tonobila
beke registracije.
Inenpja san se!
- Di su van kola? - otro me u oi gleda Maar.
- Niman van ja kola, jor policjot! Niman. Ako mislite
da ji jeman, eto van ji sa blagoslovon. Nosite moja kola!
Popizdija ovik.
- Di su van kola?
ak se slegnuja pa gleda ispod entadi. A meni dolazi
poludit.
- Ovo su ti namistili igru! - apje mi ona.
- Nemate kola? - sike policjot.
- A kako ste uli u Maarsku?
- Kolima!
- Dakle, imate kola?
- Niman, nisu moja, nego jednoga moga prijateja.
- A di van je ti prijatej?
- Vratija se u Be kolima.
Rasvistija san se. Sitija san se.
- Znate, jor, a se to dogodilo. Na granicu dali smo
pasoe na jarpu i njegovo auto zapisali su na moje ime. I
kartu stavili u moj paso. A ja bidan nisan gleda.
Ponen se smijat.
- Zato se smijete?
- Kako se neu smijat?! Sad e on ekat na granicu jer
ne more izvest kola kad nima potvrdu, a ja jopet ne mogu
doma jer jeman potvrdu, a niman kola.

Uzeli su mi pasoe i otili. Prolazidu minuti.

Deset minuti, petnajst.
Nervoast san. Puin panjulet za panjuleton.
- Jo e nas iskrcat - stisla se ona u kantun.
- Sueno nan je ostat u Maarsku.
Ura vrimena je prola, a nikor ne dolazi.
Svima je vratilo pasoe, svi su mirni, a ona jopet plae.
Ako nas sad i pusti, neemo u Suboticu prispit na Velo
misto.
- Enti boga tebi i televiziji i Velome mistu! Da mi nisu
dali pineze, ne bi se trapacira po Evropan i dra na granican, nego bi lipo mirno ka ovik doma sta.
- Mui, evo ji, gredu!
Doli su, donili mi pasoe, pozdravili i otili. I voz je
partija.
Nima meni do moje milicije
Nisan zna da je naa granica, kad se gre feraton, u Su
boticu.
Kvarat od ure smo sidili i ekali kad e voz krenut za
Suboticu.
Doa je onda jedan mladi milicioner koji me pripozna.
- A vi ete za Beograd.
- Ne, nego za Suboticu!
- Brzo se iskrcajte, sad e voz krenit.
Kroz ponistru smo izbacili prtljagu i skoili u snig. Mi
licioner nas je odveja na milicijsku stanicu. Prispili smo
tano u minut na poetak emisije.
Naloili su dobro pe, skuvali nan kafu, a ja san izvadija botilju konjaka i fine panjulete. Lipo smo se drugarski
razgovarali, komentirali, pijuckali i sobu su mi rezervirali,
a kad je svrilo, milicijskin tonobilon me bacilo u otel. Veerajemo u restoranu, a za jednin drugin stolon banket.
Jedan momak se die sa stola i nosi mi botilju ampanjca.
Novinar je, kolega, i drago mu je da san prispija na tradi
cionalni susret beki i petanski novinari.
Ujutro su doli po mene i odveli me u redakciju. Namistili su mi makinjetu i zamolili me da napien prilog za
njijov list.

A a san moga? Seja san i napisa. Nadan se da to needu tampat. I ne znan a san napisa.
Nito o Subotici i Splitu, a Suboticu nisan ni vidija.
Tili su me vodit na obid na Pali, ali ne mogu, umoran
san. Neu ni u Sombor, poza podne feraton gren u Beo
grad.
Za inatikante
Niman se ka pri uvatit moga "Maestika" i veerat kod
Ive u Klubu knjievnika.
Zeben na subotiku eljezniku stanicu. Voz za Beo
grad jo nije doa, kasni po ure.
Sidin na entadi i gledan kako se ene teko penju u
vagune.
Sve su nikako basetne i jemadu kratke noge, a skaline
visoko. Starije ne moredu dignit nogu pa kleknu na skalu,
pa ji potiu unutra za ruke, a odizad ji upiru.
J e d n a debela ena, posli treeg uzaludnog pokuaja da
se uspenje, revoltirana odustaje od putovanja.
Smijen se. Sitija san se moje pokojne tete Tone. I ona je
bila debela i basetna i nikad, nikad nije sela u feratu.
Uvikje govorila:
- J e b a pas feratjerima unku kad inidu onake visoke
skale! To nije za jude, nego za inatikante!
Napokon smo partili.
Kad putujen sam, nikad uza me lipo ejade. Uvik su
oli soldati, oli seljaci, oli feratjeri, i koji putnik koji skine
postole pa mu vonjadu noge, oli je u najbojem sluaju
koja stara baba kojon triba pomo dignut kufer, oli koja
nervoasta usidilica kojon smeta duvan.
A jesan li s njon ka sad, omar su u kupeu tri lipe mlade
cure. Sve tri studentice.
J e d n a je Crnogorka iz Titograda, a tudira u Novi Sad
istoriju. uje me kako govorin i pita jesan li iz Splita.
A poznajen li dra Gabrievia?
Fali ga da nikad nisu jemali bojega predavaa, ali sad
je ia u penziju. Studenti alidu.
Druga je mala iz Sombora, a tudira u Beograd politike
nauke. Bila se orjentirala za novinarstvo, ali se pridomislila i odustala, ne zna jema li dovoljno talenta.

Sve me nikako miri, inin jon se poznat, ali stidi se re,

da ne falije.
Pametna cura, svakoga vraga zna! Objanjava mi do
gaaje u Poljsku, u J u n u Ameriku, situaciju u Italiju,
probleme nafte, probleme nerazvijenih. Gledala je Velo misto i nagaa sudbine junaka.
Mlije, arajika, divota je sluat, ali san isto uteka u
bufet, a nju ostavija da se sa malon pria.
I evo nas u Beograd.
Blizu je osan uri. Led. A nosaa nima.
Kufer kupjen u Bratislavu piza mi miljardu kili. Istega
me ruke, prignija, ajme, okilavit u!
- a si sve trpala unutra, matune, olovo?
- Nita, samo tvoje teke duvana i boce!
- Koje boce kad jeman samo jednu bocu, a duvan ne
piza?
Nasrid tacije pustin kufer da bugne o tle. Uvatila se
za glavu:
- Ajme, prolit e uje.
- Koje uje? Di si ti uje kupila? - tuen nogon u kufer.
Zabordiala je isprid mene sa svojon vlakon boron o
ramenu. U jednoj jon ruci manji kufer, u drugoj najlonski
saket i velika katula o pet kili nikoga austrijskog deter
denta.
Kalajen nebo na zemju, i njon i uju i deterdentu.
Veerajen u Klubu kod Ive, ipak se ovod ji najboje u
cilu Evropu.
UTORAK, 20. sinja
Gren u viite redakciji NIN-a. Dok san bija na putu, pro
minija se glavni urednik. Pitan drugove:
- A a je, zato su ga sminili?
- Ma kakvi sminjen! Mlad je, oe pisat.
- A a je zgriija?
- Nita! Sve je u redu!
J e s a n li ja lud? A kad je u nas ko sminjen?
Grizelj me vodi u restoran "Politike" na obid. A nagovorija san se s njin obidvat u bot. Zakasnija san i ne smin
o straja re da san ve obidva.

Jin samo malo, priko voje. Ona me gleda.

- a oe re da ne mo jist?!
- A eto, ne sladi me.
- A da nima fibre? - pripala se.
Posli obida zaspa san ka top.
Probudin se i ujen je di lagano re.
I kad se probudila, tui se da nikako nije mogla zaspat
od moga rkanja. To je njon dokaz da san se naloka.
- Onda si se i ti nalokala jer si rkala!
- Nije mogue!
- asna ri.
- Ajme, onda san se razbolila na srce!
Eto kako je to: kad ja ren, onda san se napija, kad ona
re, onda je bolesna.
Ivini fakulteti
Uranija san u Klub na veeru i u jo praznome restora
nu akulan s Ivon. Pria mi kako je tano pri pedeset godin ka momi iz svoga Cavtata stiga u Beograd, doa je
radit kod strica koji je dra mali restoran. Tri je godine tot
radija ka konobar, a onda se namistija ka kamerdiner oli
batler kod papskog nuncija Pelegrinettija. Upozna je cili
diplomatski kor i svrija prvi veliki fakultet.
Poza rata prominija je nikoliko lokali, 1952. vodija
je Klub novinara, a od pedeset i etvrte je u Klubu knji
evnika. I to je njegov drugi veliki fakultet. Ugostija je
cilu jugoslavensku literaturu: i Krleu, i Crnjanskoga, i
Andria, i Krkleca (koji je najvie volija guju jetru i gra
evinu). Zna sve pisnike, slikare, diplomate, glumce, novi
nare, ali od svi najdrai mu je Vicko Raspor. Jedno vrime
jija je samo tripice. Puste misece svaku veer tripice. Onda
se bacija na biftek. Svaku veer biftek. Zanji miseci svaku
veer brolica. To je ka da deset godin glasa za demokrate,
a onda te tufa pa deset godin glasa za republikance.
uva Ive svoje goste. Jedan od nji pije duplu votku. in
narui treu votku, Ive mu je razvodni. esta, sedma ve
je ista voda, a votka se samo kane da zavonja.
I onda nastaje problem sa plaanjen.

Ive mu naplati tri, a ovi se buni da je papija sedan. Sva

ta se dogaa.
Jedan na poznati umjetnik alija mu se da je osta bez
pinez. Par miseci je veerava i obeava da e mu platit do
Nove godine.
Posli silvestarske noi Ive ujutru zatvara lokal i umoran
dolazi doma. eka ga obavijest da mu je prispija telegram.
Pripa se da nije koja loa vist iz Cavtata i tre na potu.
ekali su ga pinezi.
Bude i baruf, ali ritko, a kako se to dogaa u Klubu, me
u pisnicima, onda i sitna svaa dobij a veliki publicitet.
Dosta se o Ivi pisalo. I Amerikanac Gilbert Brook u asapisu "Forces" napisa je reportau o Jugoslaviji i donija
sliku Ive u restoran u kome je naa najboju kuinu isto
no od Bea.
- Nije to moja zasluga - skroman je Ive - nego cile nae
ekipe. Trudimo se, dajemo sve ta moemo. A ekipa je pro
brana, svaki se ovik dugo bira.
Dobro su plaeni, dobro se i zaradi, ali ne toliko koliko
se pria.
Nije istina da Ive daje velike priloge crkvi.
- To je ista insinuacija, dajen limozinu ka i svaki drugi
virnik.
Obnovija je u Cavtatu oevu kuu i sanja, dugo ve sa
nja, kako e se povu, lipo e se vozit u motorin, lovit na
panulu. Nima lipe muike od brodskoga motora.
Ali povratak se ipak odgaa, teko je Ivi ostavit Beograd
i ovu luckastu, dragu umjetniku eljad.
SRIDA, 21. sinja
Jutros san u izlogu knjiare ugleda libar Velo misto. Ni
an ni zna da je ve izaa.
Osta san dugo noas u Klubu i doa u sobu vesel. Do
ekala me:
- Kakvi si to? Pari starac. Vas si pocrnija. Izgorit e
od vina i duvana.
Grubo san odgovorija. Ne govorimo. Svadili smo se. Rastavjamo se. Ona e partit danas u Split, a ja mogu ostat,
mogu nikako i ne do.

To je zanje a je rekla.
I cilu no nije oka sklopila, samo je stenjala i uzdisala.
Najranije san izletija iz sobe, sidija u kafanu i pisa. Proeta san i u izlog ugleda Velo misto.
Kupin libar, napien jon posvetu i odnesen jon ga u
posteju.
Pomirili smo se. Nee me ostavit. Sve mi je oprostila.
Sa pinezima smo ve pri kraju. Vie na me da se stisnen,
prigovara mi na svaku manu. Tribalo bi se doma vratit.
Niman pinez za platit otel i kupit biljete.
Poeja san i munitu brojit. Nu ti boga, tokat e nas obidvat u koju samoposlugu.
Telefoniran prijateju da me spasi i poaje koji dinar.
Kod Vladike
Okad san telefona, nije prolo tri kvarta od ure i poer
mi ve u otel nosi pineze.
Toliko san na putu da san ve zaresta i ona me vodi u
enskoga frizera, poznatoga Vladike, uenika i naslidnika
uvenog majstora Steve.
ia me samo noican i prstima, njanci eaj ne dupera. Stil zaista velikog metra.
Pria mi kako se sprema za meunarodno takmienje
frizeri koje se ovega prolia odraje u Split. Ni to nisan zna.
Ona se fali kako me ona doma ia.
- Vidin, vidin, gospo, otud njemu ove rupe i brazde u
kosi! - odgovara jon Vladika.
Prvi put u ivotu san oian kako bog zapovida. Ako ne
radi drugoga, onda bi mora jedanput na misec skoit do
Beograda radi ianja.
Nee nita da mi naplati. Jo mi zafalije a san doa.
Koji fini ovik!
Iz Splita mi javjadu da me napalo i u "Glasu koncila".
a san se ja to popima zamiri? Bit e radi grubi besid?
Niki dan su me radi porkoga jezika napali niki moji
drugovi, a sad i popi. J e m a jeuviti na obe bande. utin
da se situacija komplicira i da bi mogla poet hajka.
Ali i to mi se jebe!

I tako jema ve pusti godin da nisan vidija nikakvu

polemiku. A gradu bi tribalo priutit malo zabave u ove
zimske dosadne misece.
Doma, doma ou!
ETVRTAK, 22. sinja
eka san da otvoru kafanu. Jo je vanka mrak. Nadan
se da pien zanje retke s ove velike ite. Malo san nervoast.
Zaelija san se Splita, kue, makinje, meni dragoga svita.
Sino mi se parilo da bi moga ostat jo misec dan. Lipo
san veera, Ive mi je pripremija specijalnu patu utu,
pijucka san, akula, mirno zaspa i rano se probudija, s
nikin udnin osjeajen da mi sve fali.
Sad se udin kako san mogao ovoliko izdrat. Ne bi
osta da mi dadu miljardu dolori. Omar tren kupit kartu
za spavaa kola.
Pri san eka da otvoru kafanu, sad ekan da otvoridu
putniku agenciju.
Prvi san uliza.
Karat nima. Sve je ve rezervirano. Ovo su zimski pra
znici i svi putuju. Nesriknji nomadski narod, svi plau
mierju, a svi putuju!
Vraan se u otel i recepcioner mi obeaje da e se on
pobrinut za kartu.
Do po ure mi javja da nima, sve je zaludu, ne triba ni
pokuavat. Kad on ne more dobit, ne more nikor. Vatan
sve mogue beogradske veze.
Do bota sidin u kafanu i ekan rezultat. Pari mi se da
igran partiju pokera u koju san uloija cili ivot. Njanci mi
se ne da obidvat. Rastuija san se.
U dva bota javjadu mi priko telefona: karte su rezervirane.
Smista ajen otelskog momka da mi ji pridigne. I tek kad
su karte u epu, miran, sritan, gren na obid. Sad je pet
uri poza podne, izvuka san se iz sobe da gren pisat zanju
stranicu, a nju san ostavija da se spakuje.
Polako se mrai.
U kafanu poimje smjena gostiju. Stariji svit se kupi a
dolazi mladost. Evo, do mene dolazidu sest dvi curice, obe

zajedno nimaju trideset godin. apju se i raunaju koliko

bi mogla zapast kafa. Ne moe bit vie od dvadeset dinari.
Interesantno da mladost rauna samo u nove, a stariji svit
u stare dinare.
ef sale potie isprid mene stol, ravna ga sa ostalima
stolima i jidi se na mlade konobare koji ne volidu sime
triju.
- Leni su, ne mare za svoje radno mesto! Gostu padne
papir pod stol, a oni leni da se pridignu. Sto puta im kae:
kad padne mrak, pali svetlost na ulazu i spusti zavese! I to
su, majku mu, leni da urade!
Sritan a gren doma, dilin mane ka pijani miljuner.
Otelski momak nosi mi kufere na taciju. Ferata za Split
ve je puna. Nikad u ivotu nisan vidija duu kompoziciju,
jema trista vaguni.
PETAK, 24. sinja
Evo me doma. Sad san doa. Stan ladan, a letrike nima.
Nu ti boga, evo su mi i telefon iskljuili.
Nesriknja pota, tamo me nikor uvatija na zub i svaki
mi drugi misec telefon ukida.
Protestiran sa susidovog telefona. Nisan platija jema
dva miseca.
Pa a da nisan? Platit u! Nisan nikoga inbroja, neu
ni potu.
Dola je letrika! Proradija je telefon.
Ona se raspakira i zacvrkue:
- Ba nan je bilo lipo! A je li, kad e me opet odvest
na put?
Vatan se za glavu. Biin iz kue.
Vodi san je po Evropi samo da je itrapaciran, slomijen,
da jon vie nikad, do kraja ivota, ne pade na pamet s menon vijaat.
Tija san je slomit, a njon se tek uga prst.
Ubit u je.
Sve mi gre naopako. Najpri san se misecima i godinan
muija da napien Velo misto, a onda se danima po otelima i tacijan muin i zlopatin da potroin olde koje san
zaradija.

a je meni sve ovo tribalo?

J e s a n li moga mirno ivit, ka svaki pravi poteni pe
nzioner, i leat, itat libre, etat, odit na ribe?!
A ona ve planira novi libar koji moran napisat, i novi
vija na koji je moran odvest!