Prezentacija - Sanacija BETONSKE KONSTRUKCIJE PDF

GRAEVINSKI FAKULTET
UNIVERZITETA U BEOGRADU
Odsek za konstrukcije
Katedra za materijale i konstrukcije (MIK)
IV godina studija (28+14)
VIII semester (2+1)
SANACIJE, REKONSTRUKCIJE I
ODRAVANJE
BETONSKIH KONSTRUKCIJA U
VISOKOGRADNJI
1
Z A K O N O PLANIRANJU I IZGRADNJI
("Slubeni glasnik RS", br. 47/2003)
lan 2.
25) "rekonstrukcija" jeste izvoenje graevinskih i

drugih radova na objektu, kojima se: vri dogradnja; utie
na stabilnost i sigurnost objekta; menjaju konstruktivni
elementi; menja tehnoloki proces; menja spoljni izgled
objekta; poveava broj funkcionalnih jedinica; utie na
bezbednost susednih objekata, saobraaja i ivotne
sredine....
28) "sanacija" jeste izvoenje graevinskih i drugih
radova na postojeem objektu kojima se vri popravka
ureaja, postrojenja i opreme, odnosno zamena
konstruktivnih elemenata objekta, kojima se ne menja
spoljni izgled, ne utie na bezbednost susednih objekata,
saobraaja i ivotne sredine...
Podela
Radovi na sanaciji (rekonstrukciji) mogu se
podeliti na:
A. Reparaturne sanacije - radi produenja
upotrebljivosti i trajnosti objekta
B. Konstrukcijske sanacije koje se odnose
na nosivost konstrukcije
3
A) Reparaturne sanacije
Uzrok je pojava oteenja na elementima
konstrukcije koja vremenom moe dovesti do
naruavanja njihove zahtevane nosivosti.
Ova oteenja su uglavnom vezana za:
1. oteenja zatitnog sloja betona i slinih
povrinskih defekata, kao to je, na primer,
segregacija betona,
2. koroziju armature,
3. nastanak prslina irina veih od dozvoljenih
graninih vrednosti (od au > 0.05 mm do au > 0.4
mm, u zavisnosti od agresivnosti sredine)
4
UZROCI OTEENJA ELEMENATA
KONSTRUKCIJE, SU UGLAVNOM
SLEDEI:
1.
2.
3.
4.
dejstva atmosferskih uticaja,

dejstva razliitih agresivnih agenasa,
greaka pri izvoenju,
greaka pri projektovanju.
Reparaturne sanacije produenje
upotrebljivosti i trajnosti objekta.
PRIMERI
Oteenje:
Zona segregacije
betona
Sanacija:
Lokalna primena
odreenih vrsta
reparaturnih
maltera.
6
PRIMERI
Oteenje:
Povrinska
destrukcija betona
Sanacija:
Lokalna primena
odreenih vrsta
reparaturnih
maltera.
7
PRIMERI
Oteenje:
Prsline u AB zidu
rezervoara
Sanacija:
Injektiranje i
zatitni premazi
B) Konstrukcijske sanacije
Pod pojmom Konstrukcijske sanacije se
najee ubrajaju razliiti vidovi ojaavanja
armiranobetonskih konstrukcija.
Preduzimaju se u situacijama kada je stanje
odreene konstrukcije takvo da u prvom redu
nije zadovoljena njena nosivost i sigurnost.
U takvim sluajevima se mora preduzeti sanacija

koja e omoguiti da se obezbedi propisana
nosivost date konstrukcije.
9
Uzroci koji dovode do potrebe za
konstrukcijskom sanacijom, uglavnom su:
1. naruena prethodna nosivost (moe, na primer,
nastati zbog prethodno opisanih oteenja koja nisu
na vreme sanirana reparaturnim sanacijama),
2. narueni funkcionalni zahtevi (pojava prekomernih
prslina, prekomernih ugiba, vibracija)
3. promene namene objekta i njegove geometrije
(promena organizacije prostora dodavanjem novih
zidova kao oslonaca, izrada novih otvora u
meuspratnoj konstrukciji ili ab zidovima,),
4. poveanja korisnog i (ili) stalnog optereenja,
10
5. promenom statikog sistema (dodavanjem ili
ukidanjem pojedinih konstrukcijskih elemenata),
6. preraspodele statikih uticaja,
7. prinudnih deformacija (usled efekata: skupljanja
betona, temperaturnih promena, nejednakih
sleganja oslonaca),
8. poara,
9. seizmikih uticaja,
10. udara vozila,
11. greaka pri projektovanju,
12. greaka pri izvoenju.
11
Konstrukcijske sanacije, bez obzira na uzroke,
podrazumevaju da se odreena konstrukcija, kod
koje nije u svim presecima bio zadovoljen uslov:
Ed Rd
odreenim postupcima sanacije dovede na nivo
zadovoljavanja gornjeg uslova u svim elementima
konstrukcije.
U prethodnom izrazu je:
Ed - proraunska vrednost uticaja od spoljanjih
optereenja (dejstava),
Rd - proraunska vrednost nosivosti elementa.
12
Konstrukcijske sanacije
Najei uzroci koji dovede do stanja kada nije
zadovoljen prethodni uslov, su sledei:
Degradacija konstrukcije ili nekog njenog
elementa usled delovanja razliitih
agresivnih agenasa
Konstrukcijski nedostaci kao posledica
razliitih propusta i greaka pri
projektovanju i izvoenju konstrukcija
Oteenja konstrukcija u razliitim manje ili
vie neregularnim situacijama
13
Degradacija konstrukcije ili njenog elementa

usled delovanja razliitih agresivnih agenasa
Agresivnost agenasa, tokom eksploatacije
odreene konstrukcije, moe da se ispolji kako
u odnosu na beton, tako i u odnosu na elik u
betonu - armaturni i elik za prednaprezanje.
Vrlo je est sluaj da su u konstrukcijama
istovremeno "napadnuti" i beton i elik.
Ukoliko je visok stepen degradacije betona,
radovi na konstrukcijskoj sanaciji, u takvim
sluajevima, postaju vie nego neophodni.
14

Degradirana armiranobetonska konstrukcija

sa izrazito korodiranom armaturom
15

Degradirana armiranobetonska konstrukcija

sa korodiranim kablovima za pednaprezanje
16

Armiranobetonska greda sa jakom korozijom armature i

prekinutim uzengijama
17
Dimnjak korozija armature
18
Dimnjak termovizijski snimak,

pregled spolja i iznutra tv kamerom
19
Ovi nedostaci mogu da budu veoma razliite
prirode i obima:
a. PROPUSTI I GREKE U PROJEKTU
Usled nedovoljno kvalitetnih podloga vezanih
za lokaciju objekta i geotehnike uslove,
Neadekvatan izbor materijala, konstrukcijskih
reenja, proraunskih modela i optereenja,
Raunske greke,
Pogreno konstruisanje i oblikovanje
pojedinih detalja.
20
10
b. GREKE I PROPUSTI U GRAENJU
Najee su vezani za kvalitet materijala i
ostvarenu geometriju konstrukcije, ali i za
parametre tehnolokog karaktera:
Neadekvatna nega betona,
Loe kompaktiranje (vibriranje) betona,
Nepravilno izvoenje radnih prekida
betoniranja,
Nedovoljni zatitni slojevi betona i dr.
21
Greke i propusti u graenju

(nepravilno izveden prekid i nastavak betoniranja)
22
11
11. April (zatvoreni bazen)

(nedovoljna debljina zatitnog sloja betona)
23
SCTamajdan (zatvoreni bazen)

(nedovoljna debljina zatitnog sloja betona)
24
12
Oteenja konstrukcija u razliitim,

manje ili vie, neregularnim situacijama
Najee se javljaju u sluajevima:
Neadekvatne eksploatacije konstrukcija
Pri razliitim vidovima preoptereenja.
Meutim, mogu da nastanu i usled izvesnih
incidentnih dejstava:
usled zemljotresa,
klizanja terena,
razornih vetrova,
poara
eksplozija,
ratnih razaranja
udara vozila ili
broda u stub mosta
25
11. april krov - odravanje
26
13
25. maj krov - odravanje
27
25. Maj procurivanje sa krova

(AB ljuska debljine 7 cm)
28
14
Viegodinja nebriga o objekatu
29
Objekat AB
konstrukcije oteen
zemljotresom
("Wu Xi Qiao" most u
Tajvanu)
30
15
Sanacija posle dejstva zemljotresa
Oteenje unutranjeg vora rama posle dejstva zemljotresa

zahteva konstrukcijsku sanaciju
31
Armiranobetonski elementi
oteeni dejstvom poara
32
16
Poar razaranje betona
Degradacija betona dejstvom

poara
33
Poar dejstvo temperature
oteenje
prslina
34
17
Oteenja konstrukcije poarom
Oteenje donje povrine meuspratne pune ploe i

stuba zahteva konstrukcijsku sanaciju
35
36
18

Izduenje armature od
temperature
Greka u izvoenju
37
Beograd
Novi Sad
Most preko Dunava kod Beke oteen ratnim razaranjem

38
19
Ratna razaranja
Sitnorebrasta meuspratna konstrukcija jako

deformisana eksplozijom u toku ratnih razaranja
39
Ratna razaranja
Sitnorebrasta meuspratna konstrukcija na mestu

direktnog pogodka
40
20
Udar vozila
Oteenje nadvonjaka prouzrokovano udarom kamiona

koji se kretao sa podignutom platformom
(nadvonjak na autoputu Novi Sad - Beograd)
41
Stepenite - greka u projektovanju
Armiranobetonsko stepenite ploa konzolnog

prepusta bez armature u gornjoj zoni
42
21
Ploa prepusta
Dilatacija
Armiranobetonsko stepenite ploa konzolnog

prepusta bez armature u gornjoj zoni
43
Nepostojanje armature u
gornjoj zoni ploe prepusta
44
22
KONSTRUKCIJSKE SANACIJE I OJAAVANJE
Projekat sanacije
Svaka konstrukcijska sanacija betonskih
konstrukcija obavezno treba da se izvodi na bazi
posebne tehnike dokumentacije
Glavnog projekta sanacije
koji, u optem sluaju, mora da bude zasnovan
na ulaznim podacima - podlogama, kao to su:
Projektni zadatak,
Projekat postojee konstrukcije,
Izvetaj o pregledu i proceni
stanjakonstrukcije,
45
KONSTRUKCIJSKA
KONSTRUKCIJSKE SANACIJA
SANACIJE I OJAAVANJE
Projekat sanacije
Geodetski snimak konstrukcije (eventualno),
Geotehnike podloge (eventualno - zavisno od
vrste konstrukcije i prirode njenih oteenja),
Ostale podloge (odnosi se najee na
sluajeve kada se osim sanacije konstrukcija, iz
funkcionalnih ili iz razloga vezanih za izmenjene
eksploatacione uslove, jo i preureuje)
46
23
KONSTRUKCIJSKA SANACIJA I OJAAVANJE
Projekat sanacije
Za izradu projekta sanacije od posebnog znaaja
je Izvetaj o pregledu i proceni stanja konstrukcije, koji u optem sluaju treba da sadri:
obim, intenzitet i uzroke nastalih oteenja,
ispitivanje mehanikih karakteristika materijala
(beton, elik),
snimak izvedene geometrije elemenata
konstrukcije,
stanje, kvalitet i stepen korozije elika u
betonu (armature, kao i kablova za prednap.)
47
Projekat sanacije
tehniki snimak svih oteenja konstrukcije,

ukljuujui i njihovu klasifikaciju i
kvantifikaciju (raspored i irine prslina,
povrinska oteenja betona),
stanje deformacija konstrukcije (ugibi,
pomeranja oslonakih taaka i dr.),
generalni zakljuak o stanju konstrukcije,
predlog naina sanacije.
48
24
Ispitivanje kvaliteta betona
Vaenje betonskog kerna iz konstrukcije
49
Projekat sanacije
Projekat sanacije treba da sadri:
sve neophodne tekstualne priloge (tehniki
izvetaj, tehnike specifikacije za materijale i
izvoenje radova, predmer i predraun
radova),
raunske priloge (proraun konstrukcije kao
celine, proraun pojedinih detalja, ...)
grafike priloge (dispozicioni crtei, planovi
armature, reenja detalja, ...).
50
25
Projekat sanacije
U sluaju kada ne postoji projekat postojee

konstrukcije, potrebno je izvriti:
detaljno snimanje geometrije postojeih
elemenata konstrukcije,
temovanje otkrivanje armature radi
utvrivanja broja i prenika,
izradu istranih jama za utvrivanje
dimenzija i kote fundiranja temelja
51
Projekat sanacije
Pogreno shvaeno temovanje radi otkrivanja armature

52
26
Projekat sanacije
Izrada Projekta konstrukcijske sanacije je daleko
SLOENIJI problem od izrade Projekta nove
konstrukcije, jer zahteva:
Vrlo solidno poznavanje veeg broja
konstrukcijskih disciplina (opta teorija
konstrukcija, armirnobetonske, prednapregnute,
eline konstrukcije i dr.),
Visok stepen znanja iz oblasti graevinskih
materijala i tehnologije graenja (specifini
materijali i specijalne tehnologije i posebni
tehnoloki postupci)
53
Projekat sanacije
U okviru projekta sanacije i njegove realizacije,

naroito je vano:
pravilno koncipiranje i izvoenje pojedinih
konstrukcijskih detalja
Pre pristupanja izradi projekata konstrukcijskih
sanacija, potrebno je dobro upoznati originalnu
projektnu dokumentaciju
54
27
Projekat sanacije
Naroito paljivo prouiti proraunski deo te
dokumentacije, odnosno, treba to preciznije
odrediti:
proraunska naponsko - deformaciona stanja
koja prethode radovima na sanaciji
Vrlo esto je potrebno da se rade ponovni statiki
prorauni, sa realno utvrenim optereenjima i sa
preciznijim statikim modelima kako bi se odredili
realniji statiki uticaji na osnovu kojih se odluuje o
obimu i nainu sanacije
55
KONSTRUKCIJSKA
KONSTRUKCIJSKE SANACIJA
SANACIJE I OJAAVANJE
Projekat sanacije
Konstrukcijske sanacije se UVEK
postojeim konstrukcijama - to
konstrukcijama koje e u vreme
sanacionih radova i dalje biti pod
optereenjima
izvode na
znai na
izvoenja
odreenim
Zato je potrebno tano definisanje onog

naponsko - deformacionog stanja konstrukcije
tzv. "nulto" stanje - koje e biti OSNOVA za
superpoziciju sa uticajima izazvanim u toku i po
zavretku sanacione intervencije
56
28
Primer
Pri izvoenju
sanacionih radova u osnovnom
preseku e
vladati "zateeni"
naponi:
u betonu
ob
u armaturi
oa
U toku izvoenja sanacionih radova, u okviru nove

obloge (platu) nee biti napona ni u betonu niti u
armaturi
57
Primer
Obloga (plat) e "proraditi" i poeti da prihvata
samo onaj deo dodatnih optereenja koja na
ojaani stub deluju po zavrenim sanacionim
radovima
Od dodatnog opterenja e se pojaviti naponi:
U OBLOZI: u betonu pb, u armaturi pa
U OSNOVNOM PRESEKU STUBA dodatni naponi:
u betonu b, u armaturi a
58
29
Primer
U okviru OJAANOG STUBA, tokom

njegove eksploatacije, vladae sledei
naponi:
osnovni presek:
u betonu
u armaturi
ob + b
oa + a
Obloga (plat):
u betonu
u armaturi
pb
pa
59
Primer
Primedba:
Ne vodi se rauna o reolokim pojavama u
betonu.
Opravdanje:
Sanacione intervencije se, u najveem broju
sluajeva, izvode na ve dovoljno "starim"
konstrukcijama, pri emu dodatni betonski
delovi obino nemaju znaajnije povrine, pa
efekti skupljanja i teenja betona u principu nisu
od veeg znaaja.
60
30

Primer
Postupak prorauna:
Primenom klasine teorije armiranog betona

(tzv. "n" teorije)
Metodom graninog stanja loma - nosivosti

preseka
Primenom i jedanog i drugog postupka, ("n"

teorija za definisanje napona, a metoda
graninog stanja za odreivanje maksimalne
sile koju je ojaani presek u stanju da prihvati)
61
METODE SANACIJA AB KONST.

U praksi imaju najiru primenu sledee metode
sanacije:
Smanjivanje optereenja konstrukcijskih
elemenata,
Prenoenje optereenja na susedne
konstrukcijske elemente dovoljnih nosivosti,
Smanjivanje raspona konstrukcija, koje
nemaju zadovoljavajuu nosivost,
Promena sistema konstrukcija, koje nemaju
zadovoljavajuu nosivost,
62
31
METODE SANACIJA AB KONST.
Ojaanje konstrukcija postupcima

prednaprezanja,
Ojaanje putem poveanja preseka dodatnim
povrinama betona i/ili armature
Ojaanje poprenih preseka putem lepljenja
dodatnih lamela od elika, staklenih vlakana,
karbonskih vlakana i sl.
63

SMANJENJEM OPTEREENJA
PRIMERI:
Most
- ograniavanjem nivoa saobraajnog
optereenja na mostu (ograniavanjem brzine
vonje ili limitiranjem veliine osovinskog
optereenja)
Nadogradnja zgrada - smanjivanjem intenziteta
optereenja na postojeim etaama (ukidanjem
ravnog krova, eventualnom zamenom tekih
podova i pregradnih zidova na niim etaama
objekta savremenim lakim materijalima) i izborom
konstrukcijskog sistema nadogradnje (za novu
krovnu konstrukciju koristiti lake nosae sisteme od drveta ili elika)
64
32

PRENOENJE OPTEREENJA NA SUSEDNE
KONSTRUKCIJSKE ELEMENTE DOVOLJNE NOSIVOSTI
U sluajevima kada postojea konstrukcija nije u

stanju da prihvati odreeno dodatno optereenje,
problem se moe reiti tako to e se za
prihvatanje tog optereenja iskoristiti susedni
konstrukcijski elementi koji su to u stanju
Takav sistem sanacije podrazumeva uvoenje
potpuno novog konstrukcijskog sistema, koji e
omoguiti da se konstrukcija nedovoljne nosivosti
u potpunosti, ili delimino rastereti
65

a.
Prenoenje
optereenja sa
prostih greda na
stubove dovoljnih
nosivosti
a. Celokupno optereenje q2 se moe poveriti jednoj

novoj gredi (2) izvedenoj iznad postojee grede (1)
sa odreenim meurazmakom "" (zazorom)
66
33

Za prikazani sluaj prenoenja optereenja na

susedne stubove, pomou dodatno izbetonirane
grede, koja je fiziki odvojena od postojee grede,
proraun se svodi na:
dimenzionisanje nove grede (2)

izloene optereenju q2
67

b.
Prenoenje
optereenja sa
prostih greda na
stubove dovoljnih
nosivosti
b. Nova greda (2), koja je izbetonirana preko grede (1)

bez ikakvog meurazmaka, moe da prihvati
smanjeno optereenje q2 q, a postojea greda (1)
ukupno optereenje q1 + q
68
34

Za prikazani sluaj konstrukcijske sanacije, pod

pretpostavkom poznatih optereenja q1 i q2, prvo
treba odrediti vrednost q.
Nakon toga treba postaviti uslov jednakosti krivina
greda (1) i (2):
M1
M2
=
E1 I 1 E 2 I 2
69

Ako se u prethodnom izrazu umesto M1 i M2 uvrste

maksimalne vrednosti momenata za grede (1) i (2),
dobija se konani izraz:
E1 q 2 q
I2 =
I1
E 2 q1 + q
Ovaj izraz moe da se iskoristi za odreivanje
geometrijskih karakteristika grede (I2), a nakon
toga, na bazi poznatog momenta M2, moe da se
70
izrauna i potrebna armatura nove grede
35

Primer sanacije - ojaanja kontinualnog nosaa
Kod kontinaualnih nosaa, opisani postupak se moe

primeniti ili samo u jednom polju, ili u vie polja, pri
emu u pojedinim poljima moe, ali i ne mora, da bude
uspostavljen kontinuitet
Problem se moe reiti i izvoenjem niza prostih greda
71

Primer ojaanja meuspratne konstrukcije
Nova meuspratna konstrukcija izvedena iznad postojee

(sistem montanih koruba koje nemaju kontakt sa
postojeom meuspratnom konstrukcijom)
72
36

Primer ojaanja meuspratne konstrukcije
Nova meuspratna konstrukcija izvedena iznad postojee

(puna AB ploa koja se oslanja na postojeu
meuspratnu konstrukciju)
73

Smanjivanje raspona prostih greda

pomou kratkih elemenata
74
37

Primer sanacije-ojaavanja prostih greda
Smanjivanje raspona prostih greda

pomou kosnika
75

Efikasnost prikazanih postupaka poveanja nosivosti

greda, moe se ilustrovati zavisnou izmeu
parametara q/q i l/l:
Funkcija
(q/q) - (l/l)
q q -
optereenje koje je nosa bio u stanju da prihvati pre

smanjivanja raspona,
dodatno optereenje koje nosa moe da prihvati nakon
76
smanjivanja raspona.
38

Primer sanacije - ojaanja kontinualnih nosaa
Smanjivanje raspona kontinualnih nosaa pomou

novoizvedenih kosnika
77

IZRADA DOPUNSKIH KRUTIH OSLONACA
Mogui naini izvoenja dopunskih krutih oslonaca
78
39

Primeri detalja veza pri izvoenju dopunskih krutih

oslonaca
79

ANALIZA
Momenti u prostoj
gredi sa dopunskim
osloncem u sredini
raspona
80
40

ANALIZA
MOMENTI:
MC = 0,125gl2 - 0,125p(0,5l)2 = (0,12500g - 0,03125p)l2
REAKCIJE:
A = 0,5gl + 0,5p(0,5l) - 0,125p(0,5l) = (0,5000g + 0,1875p)l
C = 2[0,5p(0,5l) + 0,125p(0,5l)] = 0,625pl
B = (0,5000g + 0,1875p)l
81

IZRADA DOPUNSKIH ELASTINIH (POPUSTLJIVIH) OSLONACA
Primer sanacije RIGLI ramovske konstrukcije

uvoenjem dopunskih elastinih oslonaca
82
41

Detalji izvoenja sanacije RIGLI ramovske konstrukcije

83
uvoenjem dopunskih elastinih oslonaca

Primer sanacije GREDA dodavanjem novih elemnata

donjeg pojasa
84
42

85

Uvoenje konstrukcija ojaanja AB PLOE
86
43

PROMENOM KONSTRUKCIJSKOG SISTEMA
Integrisanje prostih greda u kontinualni nosa

q=g+p
p = p + p
MB= MC= 0.100pl2
87

Proste grede Kontinualna greda
Primer 1 - Ugraivanja dodatne negativne armature
88
44

Proste grede Kontinualna greda
Primer 2 - Ugraivanja dodatne negativne armature

89

Integrisanje grede i
stubova u ramovsku
konstrukciju
Treba ugraditi
dodatnu armaturu
90
45

Izvoenjem dodatnih ukruenja
Izvoenje dodatnih ukruenja u sklopu postojee

okvirne konstrukcije
91
Naknadnim prednaprezanjem
Ojaanja, ali i sanacije konstrukcija, mogu se
izvesti "popravljanjem" njihovih nepovoljnih
naponsko - deformacionih stanja primenom
odgovarajuih postupaka PREDNAPREZANJA
Zavisno od naina voenja kablova za prednaprezanje kroz odreenu betonsku konstrukciju, u
njoj se pri zatezanju kablova proizvode uticaji koji
su po znaku, suprotni od uticaja koje proizvode
uobiajena vertikalna - gravitaciona optereenja
92
46
Primenom postupka prednaprezanja, kod
elemenata izloenih savijanju, moe se na ovaj
nain smanjiti, pa ak i ponititi prsline i
deformacije, a takoe i ostvariti znaajno
POVEANJE NOSIVOSTI
Kada je re o ojaanjima i sanacijama, kablovi za
prednaprezanje se gotovo uvek vode van preseka
postojeih konstrukcija i, po pravilu, imaju
pravolinijske ili poligonalne trase
93
Sistem sa jednom
skretnom silom
Zsin Ztg
Zcos Z
Ekvivalentno optereenje
94
47
Sistem sa dve
skretne sile
Ekvivalentno optereenje
95
ZAKLJUAK
U najoptijem sluaju voenja kablova od oslonca

"A - B", kablovi u gredi proizvode jedan
uravnoteen sistem sila ekvivalentno optereenje
To znai da taj sistem ne proizvodi nikakve reakcije
u oslonakim takama A i B proste grede
Meutim, greda "A-B", osim dodatnog naprezanja
od ekvivalentnog optereenja, podnosi i odreene
deformacije
96
48
ZAKLJUAK:
Pri primeni kablova za prednaprezanje za ojaanje

postojeih konstrukcija, mogu se formulisati
sledei bitni stavovi:
delovanje kablova za prednaprezanje pri proraunu
konstrukcija moe se razmatrati kao uticaj
ekvivalentnog optereenja - skretnih sila i
koncentrisanih sila na mestima kotvljenja kablova
prednaprezanje statiki odreenih konstrukcija,
zbog uravnoteenosti ekvivalentnog kablovskog
optereenja, ne dovodi do pojave reakcija oslonaca
97
ZAKLJUAK
pri prednaprezanju statiki neodreenih

konstrukcija, s obzirom da ekvivalentno
optereenje proizvodi deformacije elemenata, u
takvim sistemima se javljaju i odreene reakcije
oslonaca (te reakcije proizvode dodatne
momente, transverzalne i normalne sile - tzv.
PARAZITNE UTICAJE)
ukoliko se primenjuje vei broj kablova, njihov
zbirni efekat se moe prikazati u vidu uticaja tzv.
rezultantnog kabla - kabla koji zamenjuje sve
kablove koji se koriste za prednaprezanje.
98
49
Primeri iz prakse
Prvi primer
Dispozicija konstrukcije objekta
99
Primeri iz prakse
Prvi primer
Trajektorije napona pritiska i sile cepanja Z

u donjoj ploi
100
50
Primeri iz prakse
Prvi primer
Kabl za saniranje konstrukcije

101
Primeri iz prakse
Izgled saniranih nosaa
Prvi primer
102
51
Primeri iz prakse
Drugi primer
gornji kablovi
donji kablovi
presek
detalj 1
uzad 215.8mm
levo i desno
detalj 2
osnova
uzad 215.8mm
uzad 215.8mm
Trase kablova primenjenih za saniranje konstrukcije
103
Primeri iz prakse
Drugi primer
Detalj krajeva kablova 15.8mm
104
52
Primeri iz prakse
Drugi primer
Detalj devijatora (prevojnika) na mestu preloma

trase kablova 15.8mm
105
Primeri iz prakse
Trei primer
Dispozicija konstrukcije
106
53
Primeri iz prakse
Trei primer
Trase primenjenih kablova
107
Primeri iz prakse
Trei primer
Detalj previjanja kablova na mestima njihovih prodora

kroz popreni nosa izveden iznad srednjih stubova 108
54
Primeri iz prakse
Trei primer
Detalj previjanja kablova na mestima njihovih prodora

kroz popreni nosa izveden iznad srednjih stubova 109
Primeri iz prakse
etvrti primer
Primena prednaprezanja u cilju rastereenja

oteenog srednjeg stuba ramovske konstrukcije
110
55

Prezentacija - Sanacija BETONSKE KONSTRUKCIJE PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Prezentacija - Sanacija BETONSKE KONSTRUKCIJE PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

GRAEVINSKI FAKULTET

25) "rekonstrukcija" jeste izvoenje graevinskih i

dejstva atmosferskih uticaja,

U takvim sluajevima se mora preduzeti sanacija

Degradacija konstrukcije ili njenog elementa

Degradacija konstrukcije ili njenog elementa

Degradirana armiranobetonska konstrukcija

Degradacija konstrukcije ili njenog elementa

Degradirana armiranobetonska konstrukcija

Degradacija konstrukcije ili njenog elementa

Armiranobetonska greda sa jakom korozijom armature i

Dimnjak korozija armature

Dimnjak termovizijski snimak,

Greke i propusti u graenju

11. April (zatvoreni bazen)

Greke i propusti u graenju

SCTamajdan (zatvoreni bazen)

Greke i propusti u graenju

Oteenja konstrukcija u razliitim,

11. april krov - odravanje

25. maj krov - odravanje

25. Maj procurivanje sa krova

Viegodinja nebriga o objekatu

Sanacija posle dejstva zemljotresa

Oteenje unutranjeg vora rama posle dejstva zemljotresa

Poar razaranje betona

Degradacija betona dejstvom

Poar dejstvo temperature

Oteenja konstrukcije poarom

Oteenje donje povrine meuspratne pune ploe i

Oteenja konstrukcije poarom

Oteenja konstrukcije poarom

Most preko Dunava kod Beke oteen ratnim razaranjem

Sitnorebrasta meuspratna konstrukcija jako

Sitnorebrasta meuspratna konstrukcija na mestu

Oteenje nadvonjaka prouzrokovano udarom kamiona

Stepenite - greka u projektovanju

Armiranobetonsko stepenite ploa konzolnog

Stepenite - greka u projektovanju

Armiranobetonsko stepenite ploa konzolnog

Stepenite - greka u projektovanju

KONSTRUKCIJSKE SANACIJE I OJAAVANJE

KONSTRUKCIJSKA SANACIJA I OJAAVANJE

KONSTRUKCIJSKA SANACIJA I OJAAVANJE

tehniki snimak svih oteenja konstrukcije,

KONSTRUKCIJSKA SANACIJA I OJAAVANJE

Ispitivanje kvaliteta betona

Vaenje betonskog kerna iz konstrukcije

KONSTRUKCIJSKA SANACIJA I OJAAVANJE

KONSTRUKCIJSKA SANACIJA I OJAAVANJE

U sluaju kada ne postoji projekat postojee

KONSTRUKCIJSKA SANACIJA I OJAAVANJE

Pogreno shvaeno temovanje radi otkrivanja armature

KONSTRUKCIJSKA SANACIJA I OJAAVANJE

KONSTRUKCIJSKA SANACIJA I OJAAVANJE

U okviru projekta sanacije i njegove realizacije,

KONSTRUKCIJSKA SANACIJA I OJAAVANJE

Zato je potrebno tano definisanje onog

KONSTRUKCIJSKE SANACIJE I OJAAVANJE

U toku izvoenja sanacionih radova, u okviru nove

KONSTRUKCIJSKE SANACIJE I OJAAVANJE

KONSTRUKCIJSKE SANACIJE I OJAAVANJE

U okviru OJAANOG STUBA, tokom