VISOKA KOLA TEHNIKIH STRUKOVNIH STUDIJA

STUDIJSKI PROGRAM ELEKTROTEHNIKA I RAUNARSTVO

MODUL ELEKTROENERGETIKA

DIFERENCIJALNA ZATITA TRANSFORMATORA

SPECIJALISTIKI RAD

Kandidat:
Novica Vodoplav 69/10-C

Mentor:
Mr Dragan Brajovi dipl.in.el.
aak 2013.
1

VISOKA KOLA TEHNIKIH STRUKOVNIH STUDIJA

STUDIJSKI PROGRAM ELEKTROTEHNIKA I RAUNARSTVO
MODUL ELEKTROENERGETIKA

DIFERENCIJALNA ZATITA TRANSFORMATORA

SPECIJALISTIKI RAD

Sastav komisije za ocenu i odbranu rada:

Predsednik:
___________________________________
Dr Milan Dobrii, VTSS, aak
lan:
___________________________________
Dr Dojilo Sretenovi, VTSS, aak
Mentor:
___________________________________
Mr Dragan Brajovi, VTSS, aak
2

SADRAJ

1.
2.
2.1.
2.1.1.
2.1.2
2.2.
2.3.
2.4.
2.5.
2.5.1.
2.6.
2.7.
3.
3.1.
3.2.
3.3.
3.4.
3.5.
3.6.
4.
4.1.
4.2.
5.
5.1.
5.2.
6.
6.1.
6.1.1.
6.1.2.
6.1.3.
6.2.
6.2.1.
6.2.2.
6.2.3.
6.2.4.
6.3.
6.3.1.

Spisak slika
Spisak tabela
Uvod
Kvarovi kod transformatora
Kvarovi namotaja
Sprega namotaja u zvezdu sa neutralnom takom uzemljenom preko
impedanse
Namotaj spregnut u trougao
Kvarovi na magnetnom jezgru
Kvarovi na kotlu
Spoljanji uticaji
Magneenje
Harmonijski sadraj struje magneenja
Zagrevanje transformatora
Zatita transformatora-pregled
Uzroci pojave diferencijalne struje u normalnim radnim reimima
Ukljuenje transformatora
Prepobuenost transformatora
Zasienje strujnih transformatora
Optiki strujni senzori
Metode za raspoznavanje unutranjih kvarova od normalnih radnih reima
transformatora praenih pojavom diferencijlne struje
Metode bazirane na prisustvu viih harmonika u struji
Diferencijalna zatita
Princip rada diferencijalne zatite
Specifinosti fazne diferencijalne zatite transformatora
Meutransformatori za diferencijalnu zatitu
Primena meutransformatora
Izbor meutransformatora
Diferencijalna zatita transformatora T1 110/10 kV, TS KRALJEVO 5
Podaci o transformatoru 110/10,5 kV TS KRALJEVO 5
Tehniki opis trafostanice
Uzemljenje zvezdita 110 i 10 kV
Parametri transformatora T1
Mikroprocesorski relej MiCOM P642
Funkcije zatite
Opte funkcije releja
Izgled prednje ploe i nain povezivanja
Tehniki podaci
Opis zatitnih funkcija releja MiCOM P642
Konfiguracija sistema

Str.
5
7
8
9
10
10
12
13
13
14
15
17
17
18
19
19
24
26
27
28
28
29
29
31
33
33
34
38
38
38
39
39
40
41
42
42
45
46
46
3

6.3.2.
6.3.3.
6.3.4.
6.4.
6.4.1.
6.4.2.
7.
8.

Diferencijalna zatita
Stabilizacija diferencijalne zatite tokom magneenja
Kombinovanje diferencijalne i ograniene zemljospojne zatite
Proraun
Izbor strujnih i naponskih mernih transformatora
Diferencijalna zatita
Zakljuak
Literatura

47
56
58
63
63
64
69
70

SPISAK SLIKA
Oznaka

Naziv slike

Str.

Slika 2.1.
Slika 2.2.

Statistika kvarova kod transformatora

Struja zemljospoja kod sprege namotaja u zvezdu sa uzemljenom
neutralnom takom preko impedanse
Struja zemljospoja kod namotaja sa direktno uzemljenom neutralnom
takom
Struja kvara na meuzavojnoj izolaciji / broj zavojaka u kratkom spoju
Magneenje transformatora
Idealizovana struja ukljuenja za spektralnu analizu
Sadraj harmonika u idealizovanoj struji ukljuenja
Ukljuenje transformatora sprege zvezda-trougao
Pojava struje magneenja used ukljuenja transformatora u paralelnom radu
Dijagrami struja prilikom ukljuenja transformatora u paralelnom radu
Tipian izgled struje magneenja prepobuenog transformatora
Harmonijski sadraj struje magneenja u funkciji napona na krajevima
transformatora
Sekundarna struja i vii harmonici u njoj za sluaj tipinog naizmjeninog
zasienja strujnog transformatora
Blok ema diferencijalne zatite
Procentualna karakteristika diferencijalnog releja
Izgled Mikroprocesorskog releja MiCOM P642
Izgled prednje ploe releja Alstom micom P64
ema vezivanja releja MiCOM P642
Princip delovanja diferencijalne zatite transformatora
Diferencijalna zatita za dvonamotajni trougao/zvezda transformator
Tipina karakteristika odstupanja
Diferencijalna zatita tronamotajnih transformatora
Stabilizaciona karakteristika diferencijalnog elemaenta
Blok dijagram koji pokazuje princip detekcije procepa
Zatienost namotaja kod transformatora sa uzemljenom
neutralnom takom preko impedanse
Kombinacija diferencijalne i ograniene zemljospojne zatite
Kombinacija diferencijalne i ograniene zemljospojne zatite korienjem
pomonog strujnog transformatora
Diferencijalna zatita sa transformatrom za uzemljenje u zoni zatite, sa
ogranienom zemljosojnom zatitom
Diferencijalna zatita sa transformattorom za uzemljenje u zoni zatite ,
bez zemljospojnog releja
Diferencijalna zatita sa transformattorom za uzemljenje u zoni zatite,
sa posebnim nainom vezivanja ograniene zemljospojne zatite

9
11

Slika 2.3.
Slika 2.4.
Slika 2.5.
Slika 3.1.
Slika 3.2.
Slika 3.3.
Slika 3.4.
Slika 3.5.
Slika 3.6.
Slika 3.7.
Slika 3.8.
Slika 4.1.
Slika 4.2.
Slika 6.1.
Slika 6.2.
Slika 6.3.
Slika 6.4.
Slika 6.5.
Slika .6.6.
Slika 6.7.
Slika 6.8.
Slika 6.9.
Slika 6.10.
Slika 6.11.
Slika 6.12.
Slika 6.13.
Slika 6.14.
Slika 6.15

11
13
16
20
21
22
23
24
24
25
26
29
31
41
42
44
47
48
51
52
53
57
59
59
60
61
61
62
5

Slika 6.16
Slika 6.17.

Zatita transformatora za uzemljenje

ema vezivanja diferencijalnog relejnog elementa za zatitu transformatora
T1, TS KRALJEVO 5

63
65

SPISAK TABELA

Oznaka

Naziv tabele

Str.

Tabela 2.1.
Tabela 2.2.
Tabela 5.1.
Tabela 6.1.
Tabela 6.2.
Tabela 6.3.
Tabela 6.4.

Transformatorski nivo izdrivosti kvara

Transformatorski kvarovi / zatita
Sprege i satni brojevi meutransformatora
Parametri transformatora T1 110/10,5 kV "Kraljevo 5"
Tehniki podaci Mikroprocesorskog releja MiCOM P642
Opseg i korak podeavanja konfiguracije sistema
Potrebni uslovi da bi se izvela kompenzacija faznog pomeraja i filtriranje
nulte komponente
Opseg i korak podeavanja diferencijalne karakteristike niskopodesivog
elementa
Opseg i korak podeavanja visokopodesivog diferencijalnog elementa
Filtriranje drugog harmonika, opseg i korak za podeavanje
Filtriranje petog harmonika ,opseg i korak podeenja

14
18
35
40
45
46
49

Tabela 6.5.
Tabela 6.6.
Tabela 6.7.
Tabela 6.8.

54
55
57
58

1.UVOD
Poetak korienja elektrine energije bio je gotovo iskljuivo sveden na rasvetu,
uslovljavao je niska optereenja mree, a stim i male snage elektrana. iroke mogunosti
primene elektrine energije u svakodnevnom ivotu, uz itav niz prednosti nad ostalim oblicima
energije, nametnule su veoma brz i irok razvoj proizvodnje razliitih potroaa koji su korieni
za poboljanje uslova ivota i rada. Sa poveanjem potronje elektrine energije dolo je i do
poveanog optereenja elektroenergetskog sistema, a samim tim i do poveanja i poboljavanja
zatite samog sistema. Zadatak zatite u elektroenergetskom sistemu (S) je veliki jer se od
njenog pravilnog izbora i podeavanja oekuje pouzdan rad koji e obezbediti sigurno i brzo
iskljuenje kod kvara. Za razliku od ostale elektroenergetske opreme, relejna zatita je due
vreme neaktivna (pasivna), ali kod nastalog poremeaja u S-u, treba da brzo i pouzdano
iskljui tieni objekat. Da bi ispunila ovaj zahtev, relejna zatita mora precizno da izmeri i
uporedi zadatu veliinu i prema izvrenom vremenskom podeavanju deluje na iskljuenje
prekidaa. Relejnoj zatiti energetskog transformatora (-), daje se poseban znaaj kao veoma
vanom i po ceni znaajnom elementu S-. Poto trokovi vezani za popravku transformatora
mogu biti veoma visoki, neophodno je da zatita reaguje to pre ime bi se minimilizovala teta.
Zbog toga se pred ureaje za zatitu transformatora postavljaju visoki zahtevi koji
podrazumevaju pouzdanost (reagovanje na sve kvarove), sigurnost (da nema lanih odnosno
pogrenih reagovanja) i veliku brzinu, odnosno kratko vreme otklanjanja kvara. Izolacija -a je
izloena elektrinim naprezanjima koja nastaju kod pojave atmosferskih i pogonskih prenapona u
mrei. Kod pojave kvarova u mrei, dolazi do znaajnih poveanja struja ET, pa je to jo vei
razlog za brzo iskljuenje iz S-. Relejna zatita uvek aktivira prekidae. Najkrae vreme
iskljuenja kvara je sopstveno vreme reagovanja prekidaa. Kod brzih prekidaa ono je oko 0.06
s, odnosno oko tri periode. Zato relejna zatita ne moe da zatiti od pojava koje su bre od
prekidaa a takve pojave su atmosferski i pogonski prenaponi i velike dinamike sile izazvane
udarnim strujama. Za zatitu od prenapona koriste se odvodnici prenapona, i vri se pravilno
dimenzionisanje izolacije. Od dinamikih sila nema zatite, oprema mora biti dimenzionisana
tako da ih moe podneti. U ovom radu bie proueni problem vezani za diferencijalnu zatitu
transformatora kao i zatitna funkcija mikroprocesorskih releja za zatitu transformatora.
Izvoenje i proraun zatite bie objanjeno na primeru zatite transformatora T1 110/10 kV, TS
Kraljevo 5 , primenom mikroprocesorskog releja MiCOM P642.

2. KVAROVI KOD TRANSFORMATORA

Razvoj modernih elektroenergetskih sistema odrazio se u napretku projektovanja
transformatora. Ovo je rezultiralo razlike u veliinama transformatora snaga od nekoliko kVA do
nekoliko stotina MVA, koji se koriste za razliite namene.
Razmatranje relejnih kombinacija za zatitu transformatora varira u zavisnosti od namene i
znaaja transformatora. Radi smanjenja termikog naprezanja i elektrodinamikih sila,
preporuljivo je koristiti relejnu kombinaciju koja ima minimalno vreme iskljuenja za sluaj da
se kvar desi u samom transformatoru. Mali distributivni transformatori mogu se tititi na
zadovoljavajui nain, u tehnikom i u ekonomskom smislu, korienjem osiguraa i
prekostrujnih releja. Ovo rezultira vremensko kanjenje reagovanja zatite, zbog zahteva za
koordinacijom u delovanju zatite. Meutim ovo vremensko zatezanje je neprihvatljivo za zatitu
transformatora velikih snaga koji se koriste u distribuciji i prenosu, zbog pogona/stabilnosti
sistema i trokova popravki/vremena trajanja van pogona.
Kvarovi transformatora se generalno klasifikuju u pet kategorija:
kvarovi namotaja i prikljuaka,
kvarovi jezgra transformatora,
kvarovi kotla i pomonih ureaja,
kvarovi regulacione sklopke,
opasna pogonska stanja,
dugotrajni i nepoznati kvarovi.

Slika 2.1. Statistika kvarova kod transformatora

9

2.1. Kvarovi namotaja

Namotaji transformatora su tokom kvarova izloeni dejstvu mehanikih sila, odnosno
mehanikom naprezanju. Pri ovim naprzanju na namotaj deluju radijalna i aksijalna komponenta
sile. Usled radijalne komponente sile pojavljuje se pritisak na unutranji namotaj, koji tei da ga
nasloni na stub (suzi), a na spoljanji koji tei da ga istegne. Da bi poveali otpornost provodnika
namotaja, sa obzirom na radijalne sile namotaj se stavlja na izolacione podupirae ( letvice,
lajsne), koji se oslanjaju na izolacioni cilindar od prepana. Dok se u rashladne aksijalne
kanale, na odgovarajuim razmaku, stavljaju pogodno iseeni komadi prepana (kanalni
umeci). Delovi namotaja koji su izloeni ovim silama optereeni su slino gredi sa
kontinualnim optereenjem koje tei da stvori ugib.
Kvar namotaja transformatora ogranien je veliinom sledeih faktora:
impedansom izvora,
impedansom uzemljenja neutralne take,
reaktansom transformatora,
napona na mestu kvara,
spregom namotaja.
Nekoliko pojedinih sluajeva su od znaaja i bie razmotreni.
2.1.1. Sprega namotaja u zvezdu sa neutralnom takom uzemljenom preko impedanse
Struja zemljospoja namotaja zavisi od vrednosti impedanse i takoe je proporcionalna udaljenosti
mesta kvara od neutralne take, iz razloga to je napon na mestu kvara direktno prporcionalan
udaljenju. Za kvarove na sekundarnom namotaju transformatora, odgovarajua primarna struja e
zavisiti od odnosa transformacije i sekundarnih navojaka koji su u kratkom spoju. Struja takoe
varira zavisno od mesta kvara, tako da je struja kvara u primarnom namotaju proporcionalna
kvadratu broja navojaka koji su u kratkom spoju. Efekat je prikazan na sl.2.2.. Kvarovi u prvoj
treini namotaja izazivaju veoma malu struju u primarnom namotaju, inei detekciju te struje
veoma tekom.

10

Slika 2.2. Struja zemljospoja kod sprege namotaja u zvezdu

sa uzemljenom neutralnom takom preko impedanse
Struja kvara uglavnom je ograniena otonom reaktansom namotaja, koja varira na sloen nain
zavisno od mesta kvara. Napon na mestu kvara je takoe vaan faktor, kao i u sluaju uzemljenja
preko omske impedanse. Za kvarove bliske neutralnoj taki, reaktansa je veoma mala to
rezultuje poveanje struja kvara. Promena struje zavisno od mesta kvara prikazana je na sl2.3.

Slika 2.3. Struja zemljospoja kod namotaja sa direktno uzemljenom neutralnom takom
11

2.1.2.Namotaj spregnut u trougao

Nijedan deo namotaja spregnutog u trougao nije pod naponom prema zemlji manjim od 50%
faznog napona. Opseg veliine struje kvara je zato manji nego kod sprege namotaja u zvezdu.
Stvarna vrednost struje kvara i dalje zavisi od naina uzemljavanja; takoe, treba podsetiti da je
impedansa namotaja spregnutog u trougao praktino velika za struje kvara koje teku prema
centralnom delu jednog izvoda. Moe se oekivati da bude impedansa izmeu 25% i 50%,
zavisno od snage transformatora. Kako je napon na mestu kvara pre nastanka kvara jednak
polovini normalnog faznog napona, struja zemljospoja nee prei vrednost nominalne struje, ili
e biti manja od ove vrednosti, ako je impedansa uzemljenja sistema ili izvora znaajna. Struja e
tei prema mestu kvara sa obe strane, kroz dve polovine namotaja, i bie podeljena na dve faze
sistema. Pojedine struje faza iz tog razloga mogu biti relativno male, to uzrokuje potekoe u
radu zatite.

Meufazni kvarovi
Meufazni kvarovi u samom transformatoru su relativno retki, ako se takvi kvarovi i dese, dolazi
do znaajnog porasta struje slino kao i kod struja zemljospoja.

Meuzavojni kvarovi
Na transformatorima niskog napona, kvarovi na meuzavojnoj izolaciji su posledica mehanikog
delovanja na namotaj uzrokovana spoljanjim kratkim spojevima koji slabe izolaciju, ili
postojanjem vlage u trafo ulju ( ako postoji ).
Transformatori visokog napona vezani za nadzemne prenosne vodove, izloeni su naponskim
talasima velike strmine ela, nastalih atmosferskim pranjenjima, kvarovima ili sklopnim
operacijama. Prenaponski talas koji putuje vodom, koji moe biti vie puta vei od naznaenog
napona voda, koncentrisae se na krajnjem zavojku namotaja zbog visoke dominatne uestanosti
ela talasa. To dovodi do pojave napona koji moe biti i 20 puta vei od naznaenog.
Meuzavojna izolacija krajnjih zavojaka se izlae dodatnom naprezanju, i moe rasti do vrednosti
izolacije prema zemlji, ija je vrednost relativno velika. Preskoci izmeu zavojaka su tada vrlo
verovatni. Postojanje i odravanje ovakvog kvara, ako se ne otkrije u najranijoj fazi, moe da
uniti tragove postojanja kvara.
Kratak spoj nekoliko zavojaka namotaja e uzrokovati veliko poveanje struje kvara, ali e struje
na pojedinim fazama biti veoma male, zbog velikog odnosa ukupnog broja zavojaka namotaja i
broja zavojaka u kratkom spoju.
Grafik na slici 2.4. prikazuje odgovarajue podatke za tipian transformator sa impedansom od
3.25% sa kratkospojenim zavojcima simetrino rasporeeniim oko centra namotaja.

12

Slika.2.4. Struja kvara na meuzavojnoj izolaciji / broj zavojaka u kratkom spoju

2.2.Kvarovi na magnetnom jezgru

Provodni put preko laminatne strukture jezgra dozvoljava postojanje vihornih struja jezgra,
dovoljne jaine koja moe da uzrokuje znaajno pregrevanje. Zavrtnjevi koji dre jezgro kao
celinu su uvek izolovani da bi se ovo prethodno spreilo. Ako izolacija bilo kojeg dela jezgra
oslabi, zagrevanje moe biti dovoljno veliko da oteti namotaj.
Dodatni gubici u jezgru, iako uzrokuju vie odvojenih lokalnih zagrevanja, nee uzrokovati
primetno poveanje ulazne struje i ne moe se detektovati uobiajenom zatitom, ipak poeljno
je da se ovo stanje detektuje pre nego to izazove vea oteenja. Kod uljnih transformatora,
zagrevanje jezgra je dovoljno da izazove oteenje izolacije namotaja, to e takoe izazvati i
promene u ulju prilikom ega se razvija gas. Ovaj gas e krenuti prema konzervatoru, i to je
iskorieno za rad mehanikog releja.

2.3. Kvarovi na kotlu

Gubitak ulja iz kotla e brzo dovesti do opasnog stanja, kako zbog slabljenja izolacije namotaja,
tako i zbog pregrevanja zbog optereenja i zbog gubitka hlaenja.
Do pregrevanja moe doi i zbog dugotrajnog preoptereenja, zaepljenja rashladnog sistema
zbog uljnog taloga ili kvara na sistemu prinudnog hlaenja, ako postoji.

13

2.4.Spoljanji uticaji
Pri spoljanim uticajima transformator je izloen naprezanjima, iako na njemu samom nepostoji
kvar. U takvim situacijama od zatite se zahteva da reaguje signalizacijom ili iskljuenjem
transformatora pre nego to doe do kvara, ili do znatnog snienja ivotnog veka izolacije.
Uzroci naprezanja transformatora su:
preoptereenje
kvarovi u sistemu
prenapon
smanjena uestanost u sistemu
Preoptereenje
Preoptereenje uzrokuje poveanje gubitka u bakru i postepeno poveanje temperature.
Preoptereenje se moe dozvoliti u ogranienom vremenskim periodima, i preporuke za uljne
transformatore su date u IEC 60354.
Vremenska konstanta transformatora sa prirodnim hraenjem se kree izmeu 2.5 i 5 sati. Kraa
vremenska konstanta se primenjuje kod transformatora sa prinudnim hlaenjem.

Kvarovi u sistemu
Krakti spojevi na vodovima izazivaju relativno jako zagrevanje izvorinih transformatora, gubici
u bakru rastu proporcionalno sa kvadratom struje kvara. Tipino vreme trajanja struja spoljnih
kratkih spojeva koje transformator moe da podnese bez oteenja, kada je struja ograniena
samo sopstvenom reaktansom prikazana je u tabeli 2.1. IEC 60076 donosi dalja uputstva vezana
za nivoe podnosive struje kratkog spoja.
Maksimalno mehaniko naprezanje namotaj doivaljava tokom prve periode struje kvara.
Izbegavanje oteenja je stvar konstrukcije transformatora.
Tipina trajanja struja kratkih spojeva koje transformator moe da izdri bez oteenja data su u
tabeli 2.1.

Transformatorska
Reaktansa %
6
5
6
7

Struja kvara
Dozvoljeno trajanje struja ks u
(vea u odnosu na nominalnu) sekundama
25
2
20
2
16,6
2
14,2
2
Tabela 2.1. Transformatorski nivo izdrivosti kvara

14

Prenaponi
Prenapon je vei napon od nominalnog (to je opasno pogonsko stanje). Rasklopna postrojenja su
graena da mogu izdrati odreena naponska naprezanja, ali nemogue je spreiti pojavu
prenapona veih od onih koje mogu izdati transformatori i izolatori. Zato treba smanjiti te
napone pre ulaska u tieni objekat. Da bi se to postiglo treba izviti koordinaciju izolacije u
postrojenju to jest, izolovanje pojedinih delova opreme za razliite izolacione nivoe.
Prenaponi imaju dvojako poreklo:
tranzijentni prenaponski talasi
prenaponski talasi industrijske uestanosti
Tranzijentni prenaponski talasi nastaju zbog kvarova, manipulacija i mogu biti atmosferskog
porekla, oni izazivaju kavrove izmeu zavojaka. Ovi prenaponi se ograniavaju pomou iskrita
ili odvodnika prenapona koji su vezani jednim krajem na visokonaponske prikljuke, a drugim
krajem na uzemljivae i sastoje se od redno vezanih kratkih iskrita i nelinearnog otpornika.
Odvodnik prenenapona, za razliku od iskrita, ima tu prednost da prekida provoenje struje,
poto se prenaponski talas isprazni kroz njega, obezbeujui dalji nesmetan pogon
transformatora.
Prenaponi industrijske uestanosti izazivaju kako poveanje naprezanja izolacije tako i
propcionalno poveanje fluksa. Kao posledica toga, kasnije dolazi od poveanja gubitaka u
gvou, i neproporcionalno velike struje magneenja. Dalji, tok fluksa skree sa laminatnog
jezgra prema ostalim metalnim delovima. Zavrtnjevi koji uvruju jezgro, koji normalno nose
veoma mali deo fluksa, sada mogu biti optereeni sa velikom koliinom, skrenutom sa
visokozasienih delova jezgra. To dovodi do veoma velikog poveanja temperature zavrtnjeva,
to moe dovesti do unitavanja njihove izolacije i oteenja izolacije namotaja ako se takvo
stanje dalje nastavi.

Smanjenje uestanosti
Smanjenje uestanosti utie na smanjenje gustine fluksa, slino kao i kod uticaja prenapona.
Transformator moe raditi sa odreenom veliinom prenapona i sa odgovarajuim poveanjem
uestanosti, ali pogon se ne moe odvijati pod snienom uestanou. Pogon se ne moe odvijati
ako odnos napona i uestanosti, izraen u relativnim jedinicama, prevazilazi neku malu vrednost,
na primer V/f = 1.1. Ako su transformatori predvieni za rad pod povienim naponima, za baznu
vrednost napona treba uzeti onu najveu za koju je transformator projektovan.

2.5.Magneenje
Pojava magneenja je prelazna pojava koja se deava u prvim trenucima stavljanja transformatora
pod napon. To nije nikakvo stanje kvara, tako da zatita ne treba da deluje tokom tog prelaznog
procesa.Na slici 2.5. je prkazano magneenje transformatora.
15

Slika 2.5. Magneenje transformatora

Slika 2.5.a. prikazuje karakteristiku magneenja transformatora. Da bi se trokovi materijala,
teina i veliina transformatora sveli na minimum, oni se izvode tako da je radna taka blizu
prelomne take karakteristike magneenja. Iz tog razloga, i malo poveanje fluksa u jezgru
iznad normalnog dovodi do velike struje magneenja.
U normalnom ustaljenom stanju, struja magneenja koja odgovara nivou radnog fluksa je
relativno mala (slika 2.5.b). Ako se napajanje transformatora zapone sa vrednou napona 0, bez
zaostalog fluksa, vrednost fluksa u prve dve periode napona e biti dvostruko vea od normalne
vrednosti i dovee do zasienja i visoke vrednosti struje magneenja nesinusoidnog oblika, kao
na sl.2.5.c. Ova struja predstavlja struju magneenja i moe potrajati nekoliko perioda.
Nekoliko faktora utiu na veliinu i trajanje struje magneenja:
zaostali fluks u najgorem sluaju dovodi da vrh fluksa dostigne vrednost od 280% normalne,
trenutna vrednost u momentu ukljuenja,
16

broj prikljuenih transformatora,

vrsta i namena transformatora i prenosni odnos,
veliina struje kvara.
Velika gustina fluksa navedena u prethodnom je toliko vea od normalne vrednosti, da se
relativna permeabilnost pribliava graninoj vrednosnoj jedinici, a induktivnost namotaja pada
ispod vrednosti koju bi imala da je umesto magnetnog jezgra vazduh. Vrednost struje, kreui se
od 0, u prvim trenucima sporo raste, fluks ima vrednost neto veu od vrednosti zaostalog fluksa
i magnetna permeabilnost jezgra je veoma visoka. Kako fluks prolazi normalnu radnu vrednost i
ulazi oblast zasienja na karakteristici magneenja, induktivnost pada i struja raste naglo, do
vrednosti od 500% od struje magneenja u ustaljenom stanju. Kada je vrna vrednost prola i
ponovo nailazi nulta vrednost napona, negativna poluperioda napona smanjuje fluks na poetnu
vrednost, i struja pada na nulu. Talasni oblik struje je potpuno pomeren i jedino se ponavlja u
ustaljenom stanju zahvaljujuu gubicima u kolu.
Vremenska konstanta prelaznog reima kree se u opsegu izmeu 0.1 sek ( za transformatore
snage 100 kVA do 1.0 sek za vee jedinice. Kako karakteristika magneenja nije linearna,
envelopa tranzientne struje nema strogo eksponencijalni oblik, struja magneenja se moe
menjati ak 30 minuta posle stavljanja transformatora pod napon.
Iako e pravilan izbor radne take na karakteristici jednofaznog transformatora dovesti do
eliminacije tranzijentne struje magneenja, meufazni uticaji e dovesti do toga da se ta pojava
dogaa u svim fazama trofaznih transformatora.
2.5.1.Harmonijski sadraj struje magneenja
Struja magneenja transformatora sadri odreene harmonijske konponente iji se udeo poveava
sa poveanjem gustine fluksa, sve do zasienja. Struja magneenja transformatora sadri trei
harmonik manje vrednosti treeg i viih harmonijskih komponenti. Ako stepen zasienja raste, ne
samo da raste ukupno harmonijsko izoblienje, ve e i relativna vrednost petog harmonika
porasti, i eventualno prevazii vrednost treeg harmonika. U jo veem zasienju, sedmi e
prevazii peti harmonik, ali to podrazumeva zasienje koja se ne oekuju u radu energetskih
transformatora.
Stavljanje transformatora pod napon pri kome dolazi do odstupanja u struji magneenja dovodi
do toga da njen grafik bude asimetrian. Ovakav oblik struje sadri kako parne tako i neparne
harmonike. Tipina struja magneenja sadri znaajan sadraj drugog i treeg harmonika i manji
sadraj harmonika viih redova. U odnosu na ustaljeno stanje, sadraj pojedinih harmoninih
komponenti varira zavisno od stepena zasienja, tako da tokom trajanja tranzientnog perioda,
harmonijski sadraj ima ceo spektar viih harmonisjkih komponenti.

2.6. Zagrevanje transformatora

Odreivanje naznaene snage transformatora vri se na osnovu rasta njegove temperature iznad
pretpostavljene maksimalne temperature okoline: kad dostigne tu maksimalnu temperaturu,
obino se ne dozvoljava dalje dodatno optereivanje transformatora. Na niim temperaturama
okoline, dodatno optereivanje moe se dozvoliti bez problema.
Kratkotrajna preoptereenja su takoe dozvoljena u duem vremenskom periodu zavisno od toga
koliko je transformator prethodno bio optereen. IEC 60354 daju preporuke iz ove oblasti.
17

Jedina neosporna injenica je da se namotaj ne sme pregrejati: temperatura od oko 95 stepeni se

smatra normalnom maksimalnom radnom, daljim porastom za 8 10 stepeni, ako se zagrevanje
nastavi, ivotni vek izolacije e se prepoloviti
Zatita protiv pregrevanja je zato zasnovana na temperaturi namotaja, koja se obino meri
tehnikom termike slike. Zatita je tako izvedena, da iskljuije transformator ako se dostigne
zadata temperatura. Komanda za iskljuenje daje se na osnovu digitalnog ulaza zatitnog releja
na jednoj strani transformatora, sa alarmom i nalogom za iskljuenje koji se dobijaju
programabilnom logikom releja. Komunikacija izmeu releja sa obe strane transformatora se
obino primenjuje da bi se osiguralo potpuno odvajanje transformatora sa mree.
Temperaturna zatita namotaja sastavni je deo potpunog nadzora transformatora.

2.7. Zatita transformatora pregled

Problemi vezani za pogon transformatora prikazani u prethodnim odeljcima zahtevaju korienje
zatitnih ureaja. U tabeli 2.2. prikazani su problemi i mogue zatite koje se mogu koristiti.
U sledeim odeljcima bie prikazani detalji vezani za pojedinane vrste zatite. Uobiajeno je za
moderne releje da objedinjuju sve zatitne funkcije u jednom kuitu, za razliku od
elektromehanikih koji su zahtevali vie releja zajedno sa meupoveznim vezama i strujnim
transformtorima sa vie jezgara.
Tip kvara

Zatita

Kratki spojevi izmeu faza namotaja primara

Diferencijalna, prekostrujna I

Kratki spojevi namotaja primara

sa uzemljenim delovima

Diferencijalna, prekostrujna

Kratki spojevi izmeu faza namotaja

sekundara
Kratki spojevi namotaja sekundara
sa uzemljenim delovima

Diferencijalna
Kombinacija diferencijalne i ograniene
zemljoslojne

Kratki spojevi izmeu navojaka istih faza

Diferencijalna, buholc

Kratak spoj izmeu jezgra i namotaja

Diferencijalna, buholc

Kratak spoj izmeu namotaja i kotla

Diferencijalna, buholc,
kotlovska

Poveana indukcija

Zatita od preoptereenja jezgra

Preoptereenje

Termika
Tabela 2.2.Transformatorski kvarovi / zatita

18

3. UZROCI POJAVE DIFERENCIJALNE STRUJE U NORMALNIM

RADNIM REIMIMA
Nabrojana stanja magneenja (usled ukljuenja transformatora ili iskljuenja kvara u mrei),
prepobuenost transformatora i zasienje strujnih transformatora mogu biti praena prisustvom
"lane" diferencijalne struje, koja bi izazvala neeljeno reagovanje diferencijalnog releja.
Aktiviranje releja prilikom ukljuenja transformatora istorijski je reavano ubacivanjem
vremenskog releja, odnosno uvoenjem "mrtvog vremena" diferencijalnog releja. Ovim se
neeljeno reagovanje releja spreava, ali se gubi na brzini reagovanja koja je osnovna prednost
diferencijalne zatite.
Ovaj problem je reen tako to se uoilo da sva pomenuta stanja izazivaju struje izoblienih
talasnih oblika, uslovljene zasienjem magnetnog jezgra transformatora. Tako je npr. uoeno da
se u struji magneenja pri ukljuenju nalazi u velikom procentu struja drugog harmonika. Kako
se ova komponenta obino ne javlja prilikom kvarova u transformatoru, njenim filtriranjem (tj.
izdvajanjem) dobijen je osnov za blokiranje djelovanja releja. U prepobuenom reimu rada
struja transformatora sadri trei i peti harmonik. Kako se trei harmonik moe javiti i iz drugih
razloga, za blokadu fazne diferencijalne zatite se koristi peti harmonik.
Upotreba viih harmonika je kod elektromehanikih i elektronskih releja uglavnom izostala,
poto nije opravdavala uvoenje novog filtra za svaki harmonik. Dolaskom digitalnih releja, tj.
upotrebom digitalnih filtara omoguena je puna primena svih znaajnih harmonijskih komponenti
diferencijalne struje, ime se dobilo na dodatnoj selektivnosti i pouzdanosti rada ovih releja.

3.1. Ukljuenje transformatora

Inicijalna magnetizacija tokom ukljuenja se smatra veoma znaajnim tranzijentnim procesom u
transformatoru. Kada se transformator deenergizuje, iskljui sa napajanja, struja magneenja pada
na nulu, dok fluks prati histerezisnu petlju jezgra. Ovo ima za posledicu pojavu odreenog
remanentnog fluksa u jezgru. Kada se transformator ponovo reenergizuje prikljuenjem na
sinusoidalni napon fluks postaje takoe sinusoidalan ali uvean za vrednost remanentnog fluksa,
koji moe da iznosi 80-90% nominalnog fluksa. Ovaj razlog moe dovesti do pomeranja iznad
koena na karakteristici fluks-struja rezultujui velike vrhove i teku distorziju struje magneenja.
Talasni oblik struje koja se tada javlja sadri spro opadajuu DC komponentu, mnotvo
harmonika, ima u poetku velike vrhove te opadajui tokom nekoliko sekundi dostie nominalnu
vrednost.
Vrne vrednosti struje magneenja pri ukljuenju transformatora su vie kod manjih
transformatora a kod veih ova struja ima vee vreme trajanja. Vremenska konstanta opadanja je
reda 0,1s kod manjih transformatora (100kVA i manje) a oko 1s kod veih transformatora.
19

Transformatori napajani iz snanije mree imaju vee struje ukljuenja. Otpor izmeu
ekvivalentnog izvora i posmatrane grane magneenja odreuje priguenje struje. Zbog toga
transformatori locirani blie generatorskim vorovima imaju due trajanje struje ukljuenja.
Magnetni udar transformatora je vei kada je gustina fluksa zasienja odnosno magnetna
indukcija zasienja manje vrednosti. Projektanti obino rade sa magnetnim indukcijama 1,5-1,75
tesla. Transformatori koji rade to blie pomenutim vrednostima imaju manju struju ukljuenja.
Vea vrednost remanentnog fluksa uzrokuje veu struju magneenja pri ukljuenju. Vrednost
remanentne gustine fluksa obino ima vrednosti 1,3-1,7 tesla. Najvie vrednosti struje ukljuenja
se dogaaju kada se transformator ukljuuje u trenutku prolaska napona napajanja kroz nulu a
kada novonastali fluks ima isti smer kao remanentni fluks jezgra. Uopte, magnituda struje
magneenja pri ukljuenju je sluajan faktor i zavisi od trenutne vrednosti sinusoidalnog napona
na koji se prikljuuje kao i od znaka i vrednosti zaostalog fluksa. Obino svakih 5-6 energizacija
transformatora rezltuje znajno velike vrednosti struje ukljuenja.
Popreni presek oblasti izmeu jezgra transformatora i namotaja koji se energizuje takoe utie
na maksimum struje magneenja pri ukljuenju. Naime, uoeno je da se vie vrednosti ove struje
(10-20 puta vea od nazivne) javljaju kada se prvo energizuje unutranji namotaj, blii jezgru.
Kad se na napajanje prvo prikljuuje spoljanji namotaj ove vrednosti su znatno manje (5-10 puta
vee od nazivnih). Kako se blie jezgru obino stavlja namot nieg napona, energizacija
nienaponske strane transformatora uzrokuje vee struje ukljuenja.
Neki trasnsformatori mogu biti opremljeni specijalnim prekidaem koji omoguava ukljuenje
preko odreene otpornosti koja smanjuje magnitudu struje ukljuenja i ubrzava njeno opadanje,
to moe da olaka zahteve postavljene diferencijalnoj zatiti.
Pretpostavimo idealizovani oblik struje magneenja pri ukljuenju transformatora prikazan na
slici 3.1. da bi smo izraunali njen frekventni spektar. Koristiemo ugao kao parametar.

Slika 3.1. Idealizovana struja ukljuenja za spektralnu analizu

Raunajui amplitudu n-tog harmonika za pretpostavljeni talasni oblik prema relaciji:
=

1
+1

sin + 1 + 1 sin 1 2 cos

sin

(3.1.)

i uzimajui vrednost ugla od 60, 90 i 120 stepeni,respektivno,dobija se frekventni spektar

prikazan na slici 3.2.

20

Slika 3.2. Sadraj harmonika u idealizovanoj struji ukljuenja

Drugi harmonik, kao to se sa slike vidi, uvek dominira zbog velike vrednosti DC komponente u
struji magneenja pri ukljuenju transformatora. Meutim, njegova vrednost moe pasti ispod
20%. Minimum sadraja drugog harmonika prvenstveno zavisi od kolena karakteristike
magneenja jezgra transformatora. Nia magnetna indukcija zasienja uzrokuje vei sadraj
drugog harmonika. Moderni transformatori izraeni sa unapreenim magnetnim materijalima
imaju visoke karakteristike magneenja pa njihove struje ukljuenja imaju nizak sadraj drugog
harmonika. Budui da je drugi harmonik osnova za blokiranje diferencijalnig releja tokom
ukljuenja to donosi dodatne potekoe zatiti modernih transformatora.
Struje ukljuenja merene u pojedinim fazama trofaznog transformatora mogu znaajno da se
razlikuju zbog sledeeg:
fazni stav napona napajanja je razliit u razliitim fazama,
kad je u pitanju sprega trougao namotaji su prikljueni na linijski napon,
kod sprege trougao linijska struja u datoj fazi je vektorski zbir struja dva namota,
zavisno od vrste jezgra transformatora i drugih uslova, samo neki od stubova transformatora
mogu biti u zasienju.
Kao rezultat prethodno navedenog, struje u pojedinim fazama mogu izgledati kao u sluaju
ukljuenja jedne ili postati izoblienog ali oscilatornog talasnog oblika to je prikazano na slici
3.3.

21

Slika 3.3. Ukljuenje transformatora sprege zvezda-trougao

Zbog velike i sporo opadajue DC komponente struja magneenja pri ukljuenju transformatora
moe da izazove zasienje strujnih transformatora ak i kada je magnituda ove struje prilino
niska. Kada se nalazi u zasienju strujni transformator uzrokuje odreeno izoblienje sekundarne
struje to moe da smanji sadraj drugog harmonika.
Kada se blii vanjski kvar iskljui odgovarajuim relejem i pripadajuim prekidaem napon na
prikljucima transformatora se vraa na normalan naponski nivo. Ovako stvoreni uslovi su slini
energizaciji transformatora i mogu dovesti do pojave struje magneenja. Meutim, dva faktora
ine ovu situaciju drugaijom:
korak promene napona je obino mnogo manji nego tokom ukljuenja transformatora osim kod
pojave i otklanjanja bliskog trofaznog kratkog spoja kada se situacija podudara sa ukljuenjem
transformatora,
obino tokom vanjskog kvara nema znaajne neusaglaenosti fluksa, te je verovatnoa pojave
ozbiljnog zasienja jezgra transformatora mala.

22

Slika 3.4. pokazuje jo jedan sluaj u kome moe da se javi struja magneenja.

Slika 3.4. Pojava struje magneenja used ukljuenja transformatora u paralelnom radu

Pretpostavimo da transformator T2 ima veliki zaostali fluks i da se u "nepovoljnom naponskom

trenutku" prikljuuje na mreu. Kao posledcu ovoga imaemo veliku struju ukljuenja ovog
transformatora. Sporo opadajua DC komponenta ove struje stvara znaajan pad napona na
ekvivalentnoj otpornosti mree koja napaja transformator (reaktansa ne doprinosi ovom padu
napona zbog male brzine promene DC komponente) te dolazi do smanjenja napona na
sabirnicama B. Promena napona na sabirnicama B smanjuje zasienje transformatora T2 i samim
tim redukuje njegovu struju ukljuenja. Transformator T1, koji je energizovan, je izloen ovoj
promeni napona i moe generisati svoju struju magneenja ali u suprotnom smeru.
Zbog neusaglaenosti DC komponenti ovih struja opadanje DC komponente u napojnom vodu je
redukovano. Kao konanu posledicu imamo due vreme trajanja struje ukljuenja paralelne veze
nego u sluaju pojedinanog ukljuenja (ak i nekoliko minuta). Dijagrami struja prilikom
ukljuenja transformatora u paralelnom radu su date na slici 3.5. Prilikom ukljuenja
transformatora u paralelnom radu mogu se javiti dva problema:
struja magneenja ve energizovanog transformatora T1 moe biti dovoljno velika da uzrokuje
probleme zatiti ovog transformatora,
struja napojnog voda je vektorski zbir struje ukljuenja transformatora T2 i struje magneenja
transformatora T1 i moe biti bliska struji kvara,to moe stvarati potekoe kada paralelni
transformatori imaju zajedniki sistem zatite.

23

Slika 3.5. Dijagrami struja prilikom ukljuenja transformatora u paralelnom radu

3.2. Prepobuenost transformatora

Primarna struja (A)

Magnetni fluks u jezgru transformatora direktno je proporcionalan naponu kojem je izloen i

obrnuto proporcionalan frekvenciji u sistemu , U=constf. Otud radni reimi sa povienim
napon ili smanjenom frekvencijom (ili oboje) mogu proizvesti povien nivo fluksa koji moe
dovesti do magnetnog zasienja jezgra.
Prepobuenost (eng.overexcitation) izaziva pregrejavanje, poveanje struje magneenja, buku i
vibracije. Ozbiljno prepobuen transformator treba iskljuiti da bi se izbegla teta na
transformatoru. Kako je pomou diferencijalne zatite teko odrediti nivo prepobuenosti koji
transformator moe tolerisati, to ona i ne treba da reaguje. Za zatitu od prenapona treba koristiti
odvojenu zatitu, npr. V/Hz releje koji reaguju na promjenu odnosa napon/frekvencija.

Periodi
Slika 3.6. Tipian izgled struje magneenja prepobuenog transformatora
24

Struja magneenja i njeni harmonici (%)

Prepobuenost je tipian sluaj tzv. naizmeninog zasienja jezgra koje je praeno prisustvom
neparnih harmonika u struji magneenja transformatora. Izgled ovakve struje i sadraj viih
harmonika u njoj dati su na slikama 3.6. i 3.7.

Napon(procenat nominalnog napona)

Slika 3.7. Harmonijski sadraj struje magneenja u funkciji napona na krajevima transformatora

Nazivna struja

Struja magneenja

1 , 3 , 5 Harmonici struje magneenja

Vii harmonici su pokazani kao procenat osnovnog harmonika. U ovom reimu rada struja
transformatora sadri trei i peti harmonik. Kako se trei harmonik moe javiti i iz drugih razloga
za blokadu fazne diferencijalne zatite koristi se peti harmonik. Preporuke za korienje 5.
harmonika za detekciju prepobuenosti kau da relej ne bi trebao reagovati za vrednosti ovog
harmonika iznad 35% vrednosti osnovnog harmonika (vrednost koritena npr. u Baslerovom
diferencijalnom releju za zatitu transformatora BE1-87T). % . Za vie napone diferencijalni relej
25

e reagovati, ali budui da oni mogu unititi transformator za samo nekoliko sekundi, brzo
reagovanje, koje je osnovna prednost diferencijalnog releja, je poeljno.
Ako bi se u delu procentualne karakteristike gde je relej blokiran javio kvar na transformatoru da
bi relej reagovao potrebno je da uee 5. harmonika opadne ispod postavljenog praga. Ovo se
obino i deava iz dva razloga: smanjene pobude tj. napona i poveanja struje osnovnog
harmonika usled struje kvara.

3.3. Zasienje strujnih transformatora

Procenat viih harmonika

Sekundarna struja (A)

Posmatrano iz ugla diferencijalne zatite, zasienje strujnih transformatora ima dvostruki efekat:
1. za spoljanje kvarove rezultujua diferencijalna struja moe izazvati neeljeno reagovanje
releja,
2. za unutranje kvarove harmonici koji nastaju used zasienja strujnih transformatora mogu
odgoditi delovanje diferencijalnih releja koji imaju blokiranje svog rada zasnovano na prisustvu
viih harmonika.
Glavne karakteristike zasienja strujnih transformatora su:
strujni transformatori "verno" preslikavaju primarnu struju odreeno vrijeme nakon nastanka
kvara, pre nego to uu u zasienje, a to vreme je tipino jednu do dve periode,
najgore zasienje strujnih transformatora nastaje used DC komponente primarne struje, u kom
sluaju sekundarna struja moe imati DC komponentu, parne i neparne harmonike,
nakon iezavanja DC komponente ostaje samo AC zasienje, karakterisano prisustvom
neparnih harmonika u sekundarnoj struji.

Periodi
Slika 3.8. Sekundarna struja i vii harmonici u njoj za sluaj tipinog naizmjeninog zasienja
strujnog transformatora
26

3.4. Optiki strujni senzori

U poslednjih 10 godina optiki senzori su doiveli vee odobravanje tako da u odreenoj meri
predstavljaju alternativu klasinim mernim transformatorima. Razlog pomaka ka optikoj
tehnologiji je dokazana sigurnost, preciznost, iri propusni opseg te smanjena veliina. Osim toga
koriste materijale koji nisu tetni po okolinu. Naroito znaajno za zatitnu funkciju, optiki
strujni senzori mogu reprezentovati stvarnu primarnu struju, bez potekoa koje izaziva zasienje
strujnih transformatora. Ova reprezentacija signala moe predstaviti i eventualnu DC
komponentu primarne struje.
Optiki senzori mogu se podeliti u dve iroke kategorije: jedna koristi optiki blok a druga istu
fiber optiku kao omota oko strujno noseeg provodnika. Fiber optika moe da ima proizvoljan
broj navojaka koji okruuju provodnik. Zavisno od tehnike merenja i prema tome uslovljenim
fizikim osobinama komponenti, ovi senzori mogu da se proizvode u irokom opsegu fizikih
oblika i veliina. Blok optike, s druge strane, koristi blok obraenog stakla za usmeravanje
svetlosti oko provodnika sa strujom, to ograniava njegovu sposobnost da se prilagodi raznim
oblicima i veliinama. Fiber optiki senzori se dalje mogu podeliti na polarimetrijske i
interferometrijske senzore, a oni se znatno razlikuju po osetljivosti na parazitne efekte kao to su
temperatura i vibracije.
Polarimetrijski strujni senzori izvode merenja na osnovu promene polarizacije svetlosti
uzrokovane magnetnim poljem koje okruuje provodnik sa strujom. Linearno polarizovana
svetlost ulazi u senzor, gde se njena polarizacija menja za vrednost proprcionalnu magnetnom
polju a ona je proporcionalna vrednosti struje u provodniku koja uzrokuje to polje. Parazitni
efekti menjaju polarizaciju svetlosti i uzrokuju tekoe u odreivanju prave vrednosti struje.
Smanjenje ovih parazitnih efekata je veoma znaajno za odgovarajuu tanost senzora a
postizano je preciznim pakovanjem optike i odgovarajuim kompenzacionim tehnikama. Rezultat
ovoga su ograniena efektivnost i ograniene performanse polarimetrijskih strujnih senzora.
Interferometrijski senzori vre merenje struje na osnovu "interferencije talasa" uzrokovane
faznim pomerajem izmeu dva svetlosna talasa. Ova interferencija je rezultat dva cirkularno
polarizovana svetlosna signala ije brzine prostiranja se menjaju "diferencijalno" u zavisnosti od
magnetnog polja indukovanog strujom u provodniku. Spoljna temperatura i vibracije, kao
parazitni efekti, jednako utiu na oba svetlosna signala te je interferometrijski senzor relativno
imun na ove uticaje.
Signali dobijeni iz ovih optikih senzora su tipino dostupni u tri formata: digitalni,
niskoenergetski analogni (LEA) i visokoenergetski analogni (HEA). Osnovni signal je digitalni i
poto ima veliku vrednost, ne zahteva dodatno pojaanje. Za primenu u digitalnoj zatitnoj
funkciji ne zahteva dodatne digitalno analogne konverzije.

27

3.5. Metode za raspoznavanje unutranjih kvarova od normalnih radnih

reima transformatora praenih pojavom diferencijlne struje
Ranije varijante diferencijalnih releja koristile su vremenske releje ili privremeno smanjenje
osetljivosti samog releja u cilju izbegavanja neeljenog delovanja koje bi nastupilo prilikom
ukljuenja transformatora. Ovim se gubilo na osnovnoj osobini ovih releja: brzini reagovanja.
Druga reenja koristila su dodatni naponski signal da nadgledaju rad diferencijalnog releja.
Ovime se postizao bri rad releja, ali po cenu njegove vee kompleksnosti.
Dananji strujni diferencijalni releji za razlikovanje unutranjih kvarova od stanja ukljuenja ili
prepobuenosti transformatora koriste metode iz sledee dve grupe:
metode koje koriste prisustvo viih harmonika za blokiranje,
metode bazirane na prepoznavanju talasnog oblika.

3.6. Metode bazirane na prisustvu viih harmonika u struji

Kako je naglaeno u prethodnoj glavi, prisustvo viih harmonika u struji transformatora
predstavlja dobar osnov za poboljanje radnih karakteristika releja. Osnovni problem ovde je
spektralna analiza signala struje, odnosno odreivanje prisustva odreenih viih harmonika u
njoj. Starije generacije releja su ovaj zadatak obavljali hardverski, to je znaajno uslonjavalo
njihovu konstrukciju i poveavalo cenu. S druge strane, numeriki releji koriste tzv. digitano
filtriranje. Kod njih se izdvajanje spektralnih komponenti vri algoritmom koji se izvrava u
mikroprocesoru.
Nakon to se doe do informacije o amplitudama pojedinih harmonika, sledi formiranje
blokirajuih signala, zata je zaduena tzv. logika releja. Primenjena reenja razlikuju se od
proizvoaa do proizvoaa, ali se u optem sluaju vri poreenje izmerenih amplituda sa
unapred postavljenim pragovima i na osnovu toga blokira se ili ne radna (procentualna)
karakteristika releja. Proizvoa daje opseg vrednosti za pojedine parametre, dok se sam izbor
obino ostavlja korisniku.

28

4. DIFERENCIJALNA ZATITA TRANSFORMATORA

4.1. Princip rada diferencijalne zatite
Diferencijalna zatita primenjuje se na vie elemenata elektroenergetskog sistema, kao to su
vodovi, sabirnice, generatori i transformatori. Opta blok ema diferencijalne zatite data je na
slici 4.1.
ST1

ST2

Slika 4.1. Blok ema diferencijalne zatite

Ova zatita treba da titi od kvarova unutar tiene zone dok za kvarove van te zone ne sme da
reaguje. tiena zona diferencijalne zatite odreena je poloajem strujnih transformatora ST1 i
ST2 koji mere struje na oba kraja tienog elementa.
Diferencijalna ili radna struja releja (eng. operating current, differential current) Idif dobija se kao
= 1 2

(4.1.)

gde su 1 i 2 sekundarne struje strujnih transformatora. U idealnom sluaju kada su karakteristike

strujnih transformatora ST1 i ST2 jednake prilikom normalnog radnog stanja tienog elementa
29

ili kvara van tiene zone struje na oba kraja su iste te je diferencijalna struja releja jednaka nuli.
Ako se pojavi kvar izmeu strujnih transformatora ST1 i ST2 ove struje su razliite i javlja se
znaajna diferencijalna struja koja izaziva reagovanja releja.
U realnim situacijama diferencijalna struja nije jednaka nuli, ve i u normalnim radnim reimima
postoji neka struja debalansa. Ona se javlja used nesavrenosti strujnih transformatora i
nejednakosti njihovih karakteristika, kao i niza drugih faktora. Relej ne sme da reaguje za ovu
struju debalansa, pa se postavlja prag osetljivosti, odnosno minimalna struja ispod koje relej ne
reaguje (Imin na slici 4.2.).
Struja debalansa raste sa porastom struje kroz strujne transformatore tako da diferencijalna struja
brzo nadvisuje ovaj prag. Da bi se izbeglo neeljeno reagovanje u ovom sluaju pristupilo se
upotrebi strujnih stabilizovanih diferencijalnih releja. Tradicionalna reenja strujnih
stabilizovanih releja imali su, pored radnog, i stabilizaciono kolo (namotaj ili most, u zavisnosti
od realizacije) i radili su na principu strujne vage: radna struja tei da aktivira a stabilizaciona da
blokira relej.
U numerikim relejima diferencijalna i stabilizaciona struja formiraju se softverski kao odreena
kombinacija ulaznih struja. Struja stabilizacije (eng. restraining current) obino je data jednim od
sledeih izraza:
= 1 2

(4.2.)

= 1 + 2

(4.3.)

= 1 , 2

(4.4.)

Relej e reagovati ako je diferencijalna struja vea od odreenog procenta stabilizacione struje tj.
ako je

(4.5.)
Na ovaj nain se dobija procentualna strujna zatita (eng. percentage current protection).
Karakteristika Idif=f(IS) data je na slici 4.2.

30

Idif

nagibom

Oblast reagovanja

Karakteristika sa

Oblast blokiranja

Imin
InT

Is

Slika 4.2. Procentualna karakteristika diferencijalnog releja

Dalje unapreenje diferencijalne zatite transformatora predstavlja upotreba karakteristike sa
dvostrukim nagibom Do nje se dolo u cilju prevazilaenja neeljenog reagovanja usled struja
debalansa izazvanih zasienjem strujnih transformatora koje nastupa prilikom vanjskih kvarova
sa velikom strujom kvara.
Pojedinosti vezane za realizaciju konkretne diferencijalne zatite nametnute su specifinostima
tienog elementa (npr. voda ili transformatora). U sledeem poglavlju bie obraene
specifinosti diferencijalne zatite transformatora.

4.2. Specifinosti fazne diferencijalne zatite transformatora

Najea zatita energetskih transformatora je fazna diferencijalna zatita. Obavezna je za
jedinice sa Sn >8 MVA. Za manje jedinice se ree koristi zbog visoke cene. Ova zatita titi
transformator od:
meufaznih kratkih spojeva,
faznih kratkih spojeva (unutar namotaja iste faze, eng. turn-to-turn faults),
jednofaznih kratkih spojeva ako je zvezdite transformatora direktno uzemljeno.
Fazna diferencijalna zatita je kompleksnija od diferencijalne zatite vodova i sinhronih
generatora zbog nekoliko razloga.
31

Struje sekundara i primara energetskog transformatora nisu jednake.

(4.6.)

gde je skalarni prenosni odnos transformatora. Ulazne struje fazne diferencijalne zatite u
normalnim radnim reimima su po modulu jednake samo ako su primarne nominalne struje
glavnih strujnih transformatora jednake nominalnim strujama primara i sekundara energetskog
transformatora. Poto su primarne struje strujnih transformatora standardizovane moe doi do
pojave struje debalansa. Njeno nepovoljno dejstvo eliminie procentualna karakteristika. Kod
transformatora sa = podeavanjem na 30% od , a kod regulacionih
transformatora, kod kojih je , na 3540% od .
Kod sprege energetskog transformatora razliite od Yy0 struje primara i sekundara nisu u fazi.
Pre dovoenja u diferencijalni relej, zbog prethodno navedenih razloga, potrebno je prilagoditi
sekundarne struje glavnih strujnih transformatora. Kod analognih izvedbi faznih diferencijalnih
zatita ovo prilagoenje vre strujni meutransformatori. Neke varijante statike fazne
diferencijalne zatite transformatora kao ulazni podatak koriste kompleksni prenosni odnos. Na
releju postoje preklopnici koji se stavljaju u odreeni poloaj zavisno od sprege i sprenog broja
energetskog transformatora, te ne zahtevaju upotrebu strujnih meutransformatora. Digitalna
fazna diferencijalna zatita takoe ne zahteva upotrebu strujnih meutransformatora, jer se u
odgovarajuim algoritmima uzimaju u obzir kompleksni prenosni odnos energetskog
transformatora i prenosni odnosi glavnih strujnih transformatora.
Postoje jo neke specifinosti vezane za zatitu energetskih transformatora:
struja magneenja izazvana tranzijentnim pojavama u transformaturu, koja nastaje u sluaju
ukljuenja transformatora, skoka napona nakon otklanjanja kvara u mrei ili nakon ukljuenja
transformatora u paralelnom radu,
prepobuenost transformatora,
zasienje strujnih transformatora koje nastupa prilikom kvarova van tiene zone sa velikom
strujom kvara.
Razlikovanje struja unutranjih kvarova od diferencijalnih struja izazvanih strujom magneenja
usled nekog od nabrojanih stanja predstavlja veoma kompleksan problem.

32

5. MEUTRANSFORMATORI ZA DIFERENCIJALNU ZATITU

5.1. Primena meutransformatora
Kod primene diferencijalne zatite transformatora nailazi se na problem raziike struja (po modu i
faznom stavu) sa njegovih strana. Dodatnu sloenost u ovaj problem unosi i fazni pomeraj sprege
transformatora ukoliko je razliit od 0 sati. Ako je pomenuti pomeraj razlit od 0 sati, tada se svaka od
simetrinih komponenti struja po drugoj zakonitosti preslikava (ili se u zavisnosti od sprege, nulta
komponenta uopte ne preslikava) sa jedne na drugu stranu transformatora.
Neka se razmatra transformator iji su namoti povezani u trougao i zvezdu ije zvezdit moe biti uzemljeno
ili neuzemljeno. Ako je satni broj sprege npr. Kss=5, tada su fazori napon i struja nienaponske strane
pomereni za Kss sati u smeru kazaljke sata u odnosu na fazore s vienaponske strane u direktnom reimu. U
inverznom reimu taj pomeraj iznosi 12-Kss sati. Ako j sprega transformatora takva da se nulta komponenta
napona i struja prenosi kroz transfonmator ,pomeraj moe da iznosi ili 0 ili 6 sati bez obzira na satni broj
sprege. Kod primene diferencijalne zatite za zatitu transformatora nailazi se i na problem da strujni
transformatori, koji su neizostavni deo diferencijalne zatite, imaju prenosni odnos koji je standardizovan i
koga, u optem sluaju, nije mogue izabrati tako da bude isti kao prenosni odnos tienog transformatora.
Reenje za gore navedene problem je naeno u korienju meutransformatora u diferencijalnoj
zatiti. Analogna razmatranja vae i u sluaju tronamotajnih transformatora. Glavni strujni
transformatori i meutransformatori se dobijaju sprezanjem monofaznih strujnih transformatora.
Sekundami namoti glavnih strujnih transformatora su povezani u zvezdu i uzemljeni (zbog
sigurnosnih razloga). Zbog takvog izbora sprege i sa sekundame strane u glavnim strujnih
transformatorima, u nekim sluajevima, moe da se uspostavi tok nulte komponente struje.
Zato je neophodno da, u sluajevima kada se sa sekundame srane glavnih strujnih transformatora
moe uspostaviti tok nulte komponente struje, strana meutransformatora ka glavnim strujnim
transformatorima bude povezana u zvezdu i uzemljena kako bi se omoguio nesmetan tok ove
komponente struje. Istovremeno, drugi namot meutransformatora mora biti povezan u trougao
kako bi se eliminisao tok nulte komponente struje ka releju. Nakon izbora sprege, potrebno je
izabrati odgovarajui satni broj sprege i prenosni odnos meutransformatora tako da fazori struja
sa obe strane releja u direktnom i inverznom reimu budu isti. Izbor sprege i satnog broja
meutransformatora zavisi od sprege i satnog broja Stienog transformatora. Podaci za ovaj izbor
su dati u tabeli 5.1. U ovoj tabeli su date sprege koje se najee mogu nai u naem
elektroenergetskom sistemu. U prvoj koloni ove tabele su date sprege i satni brojevi sprege
tienog transformatora, dok su u drugoj i treoj koloni date odgovarajue sprege i satni bojevi
sprega meutransformatora MT1 i MT2, respektivno.
33

Postoji jo jedan problem kod primene diferencijalne zatite. Pri ukljuenju transformatora moe
da doe do delovanja zatitom usled velikih struja magnetizacije. Kod starijih konstrukcija
diferencijalnih zatita ovaj problem se reava blokadom zatite u kratkom periodu nakon
ukljuenja.
To reenje nije u potpunosti zadovoijavajue, jer nije reen problem ako nastane i kratak spoj pri
ukljuienju. Takav kratak spoj se elimtnie tek nakon isteka blokade zatite, to u nekim
sluajevima moe biti isuvie dugo vreme. Da bi se prevaziao ovaj problem, kod novijih
konstrukcija zatite za detekciju prelaznih procesa pri ukjuenju se koriste harmonici struje
magnetizacije. Ako ovi harmonici imaju intenzitet vei od zadatog, blokira se rad zatite za
vreme trajanja procesa ukljuenja. Ako bi se pri ukljuenju dogodio kratak spoj, diferencijalna
zatita bi se odmah deblokirala I njom bi se delovalo.

5.2. Izbor meutransformatora

Obino se za odreeni spoj tienog transformatora upotrebljava isti spoj meutransformatora.
Moe se upotrebiti i drugi ravnopravan spoj kod kojeg se dobije isti fazni pomak. Kada se titi
transformator ije je zvezdite uzemjeno direktno ili preko niskonponskog otpora (impedanse),
potrebno je sa odreenim spojem meutransformatora spreiti nepotrebno delovanje
diferencijalne zatite kod spoljnih zemljospoja u mrei. To se postie tako to se izmeu
diferencijalnog releja i i one strane tienog transformatora sa uzemljenim zvezditem ugradi
meutransformator ija je jedna strana spojena u trougao. Time se postie raspodela jednofazne
struje zemljospojeva na sve tri faze u meutransformatorima isto tako kao to se u tienom
energetskom transformatoru u spoju DY jednofazna struja zemljospoja rasporedi na ostale faze.
Pri izboru meutransformatora potrebno je voditi rauna da kroz diferencijalni relej pri
normalnom optereenju transformatora prolazi nazivna struja diferencijalnog releja(5A ili 1A),
jer tada struja delovanja releja odgovara njegovoj podeenoj struji. Ako to nije postignuto, treba
razliku u struji uzeti u obzir kod podeenja struje releja.
Pri izboru meutransformatora potrebno je voditi rauna da kroz diferencijalni relej pri
normalnom optereenju transformatora prolazi nazivna struja diferencijalnog releja(5A ili 1A),
jer tada struja delovanja releja odgovara njegovoj podeenoj struji. Ako to nije postignuto, treba
razliku u struji uzeti u obzir kod podeenja struje releja.
Neka je sprega i satni broj sprege tienog transformatora Dy5 (namot tienog transformatora
povezan u trougao se nalazi sa strane gde je glavni strujni cransformator). U tabeli 5.1. se moe
zapaziti da su u tom sluaju meutransformatori MT1 i MT2 sprege i satnog broja Yy0 i Yd7,
respektivno. Razmatranja koja slede u vezi sa ovim primerom posebno se odnose za svaki od
simetrinih reima, a zapoinju sa razmatranjima vezanim za direktni reim. Izborom ovakvog
meutransformatora MT1 ne unosi se fazni pomeraj u odnosu na vrednosti koje se mere glavnim
strujnim transformatorom. Stoga je fazni stav struje koja sa strane 1 ulazi u diferencijalni relej
jednak nuli (nema pomeraja u odnosu na struju koja tee ka tienom transformatoru). Da bi se
odredio fazni stav struje koja sa strane 2 ulazi u diferencijalni relej potrebno je odrediti fazni
pomeraj koji se unosi spregom tienog i meutransformatora MT2. Satni broj sprege tienog
transformatora je Kss=5, pa su fazori struje sa strane glavnog strujnog transformatora GT2
pomereni za 5 sati. Meutransforrnatorom MT2 fazni stav struje se pomera dodatno za jo 7 sati,
u odnosu n glavni strujni transformator GT2, to ini ukupno 12 sati u odnosu na fazni stav struje
34

kod glavnog strujnog transformatora GT1. Prema tome, nema faznog pomeraja izmeu struja
koje ulaze u relej u direktnom reimu.

tieni
transformator
Yy0
Yy5
Yd5
Yd11
Dy5
Dy11
Dd0
Dd5

MT1

MT2

Yd5
Yd5
Yd5
Yd11
Yy0
Yy0
Yy0
Yy0

Yd5
Yd11
Yy0
Yy0
Yd7
Yd1
Yy0
Yy6

Tabela5.1. Sprege i satni brojevi meutransformatora

Osnovni problem kod projektovanja diferencijalne zatite transformatora je prilagoenje
sekundarnih struja strujnih transformatora, kako po iznosu tako i po faznom stavu, da bi razlika
struja bila stvarno jednaka nuli. Poto su lako mogue greke koje kasnije dovode do nepotrebnog
delovanja zatite, treba se pridravati sledeih pravila:
1) Treba se strogo pridravati naela da se kod crtanja ema smatra da su glavni strujni
transformatori meutransformatori gledano primarno i sekundarno motani u istom smeru,
tj. Da su im stezaljke K-k i L-l uvek na istoj strani.
2) Meutransformatori su po pravilu monofazne jedinice i odgovarajuim spojem ine
trofazni meutransformator. Pod prenosnim odnosom trofaznog transformatora normalno
se smatra odnos primarne i sekundarne struje u dovodima transformatoru 1 /2 . Poto su
meutransformatori monofazne jedinice i proizvoa ne zna kako e biti spojen,
prenosnim odnosom smatra se odnos struja koje teku kroz meutransformator 1, /2, .
3) Glavni strujni transformatori se u evropskim zamljama spajaju uvek u zvezdu. Zbog toga
treba primarni namotaj meutransformatora,prikljuen na glavne strujne transformatore,
biti uvek spojen u zvezdu. Na taj nain omoguava se da se zvezdite meutransformatora
spoji sa zvezditem strujnih transformatora. Zajedniko zvezdite uzemljava se na jednom
mestu. Za fazno prilagoenje ostaju samo razliiti spojevi sekundara meutransformatora.
4) Ukoliko je neutralna taka tienog transformatora na posmatranoj strani uzemljena
direktno, sekundarni namotaj meutransformatora trebao bi da bude spojen u trougao.
Ovo je zbog toga to se kod jednopolnih kratkih spojeva u mrei pojavljuje nulta struja na
sekundaru glavnih strujnih transformatora,koje bi mogle dovesti do nepotrebnog
delovanja releja u koliko se ne bi spojile u sekundaru meutransformatora spojenog u
trougao. Pri tome ne postoji opasnost od zatajenja releja kod jednopolnog kratkog spoja u
35

tienoj zoni, jer kroz diferencijalni namotaj protie inverzna i direktna komponenta
struje.
5) Ukoliko je pripadajui namotaj tienog transformatora spojen u trougao,sekundarni
namotaj meutransformatora moze biti vezan bilo u trougao ili u zvezdu, prema zahtevu
za faznim prilagoenjem sekundarnih struja.
6) Grupa spoja meutransformatora treba da je rakva da sekundarne struje
meutransformatora koje ulaze u diferencijalni relej imaju isti fazni poloaj(za svaku fazu
posebno.
Kada je izabrana sprega i satni broj meutransformatora, potrebno je odrediti i njihov prenosni
odnos. I kod obinih i kod regulacionih transformatora, izbor prenosnog odnosa
meutransformatora se vri za srednji polozaj regulacione sklopke kojom se menja prenosni
odnos. Prenosni odnos meutransformatora se izraunava na osnovu sledeeg izraza:

i1
i2

S
3 U p

k sp i r

(5.1.)

gde je:
i1 , i2 - struje primarne, odnosno, sekundarne strane meutransformatora (primama strana je uvek
ona strana koja je vezana za glavne strujne transformatore,
S - nominalna snaga namota tidenog transformatora sa ije se strane postavlja
meutransformator,
U - nominaini napon tog namota,
p - prenosni odnos glavnih strujnih transformatora uz taj namot,
k sp - koeflcijent spoja sekundara meutransformatora (primar je uvek vezan u zvezdu); vrednost
ksp=l kada su namoti sekundara vezani u zvezdu, a ksp=l/ 3,kada su namoti sekundara vezani u
trougao (kada su namoti vezani u trougao odnos izmeu fazne i linijske struje je upravo jednak
pa se to mora kompenzovati kroz prenosni odnos meutransformatora),
ir - nominalna struja releja (obino 1A ili 5A).
U novijim konstrukcijama diferencijalnih zatita transformatora naijee se koriste statiki,
numeriki I mikroprocesorski releji. Prednost primene ovih u odnosu na elektromehanike releje
se ogleda u tome to se ne moraju koristiti meutransformatori za ostvarivanje odgovarajueg
faznog pomeraja, nego se to ini korienjem odgovarajuih elektronskih kola.
Za praktino podeavanje diferencijalne zatite treba odabrati i minimalnu proradnu struju ,
odnosno karakteristiku diferencijalnog releja. Kod transformatora koji nisu regulacioni
minimalna proradna struja se obino bira da iznosi oko 20% od nominalne struje releja, dok je
36

kod regulacionih transformatora ta vrednost vea i iznosi od 30% do 40% od nominalne struje
releja.

37

6. DIFERENCIJALNA ZATITA TRANSFORMATORA T1 110/10 kV, TS

KRALJEVO 5
6.1.Podaci o transformatoru 110/10,5 kV TS KRALJEVO 5
Transformatorska stanica 110/10,5 kV "Kraljevo 5" nalazi se pored regionalnog puta na
ulazu u Kraljevo. U transformatorskoj stanici nalaze se dva transformatora T1 i T2, istih snaga i
transformacija.U tehnolokom pogledu transformatorska stanica 110/10,5 kV "Kraljevo 5"
sastoji od tri dela:
1. Postrojenje 110 kV
2. Transformacija 110/10,5 kV
3. Postrojenje 10,5 kV
6.1.1. Tehniki opis trafostanice
Postrojenje 110 kV je izvedeno na otvorenom prostoru sa jednim sistemom sabirnica
Al/Fe 240/ 40 mm2. Postrojenje 110 kV ine :
- Dalekovodno polje sa izlaznim rastavljaem i naponskim mernim transformatorom u
jednoj fazi
- Trafo polje
- Merno polje sa naponskim mernim transformatorima u tri faze.
Transformacija 110/10,5 kV je izvedena preko energetskog trasformatora nominalne
snage 31.5 MVA, odnosa snage 31.5/17 MVA, sprega Yd5 .
Prikljuak transformatora na strani 110 kV izveden je uetom Al/Fe 240/ 40 mm2
A na strani 10 kV bakarnim inama 2x(60 x 10) mm. Postrojenje 10 kV smeteno je u zgradi, u
dva reda dozidanih elija. Izvedeno je sa jednim sistemom sabirnica Cu 2x (60 x 10) mm Cu 40x
5 mm.
Postrojenje 10 kV ine:
- etiri izvodna polja 10 kV
- Dva trafo polja 10 kV
- Jedno merno polje 10 kV
Transformatorska stanica 110/10,5 kV "Kraljevo 5" napaja se preko dalekovoda 110 kV
br. 1167 b/2 iz TS" Krajlevo 3 ", i preko dalekovoda br. 1167 b/1 iz TS" Krajlevo 2 ".
38

6.1.2. Uzemljenje zvezdita 110 i 10 kV

Zvezdite na 110 kV strani je uzemljeno direktno. A na 10 kV strani sprega energetskog
transformatora je u trougao, pa je zato predvien transformator za stvaranje vetake nule.
Transformator je sprege izlomljene zdvezde, nazivnog napona 10 kV, struje 300 A .
Uzemljenje 10 kV strane je izvedeno preko niskoomskog otpora koji ograniava struju
zemljospoja na 300A.
6.1.3. Parametri transformatora T1
Svaki elektrini ureaj, pa tako i transformator po izlasku iz proizvodnje dobija napisanu
ploicu na kojoj su upisani njegovi osnovni podatci. Napisana ploica se odnosi na sve
transformatore istog tipa, a podatci za konkretni transformator smeju odstupati od navedenih na
napisanoj ploici u propisanim granicama odreenim ( IEC standardima ). Napisana ploica
prema tome slui samo za grubo upoznavanje sa transformatorom, a tani parametri se dobijaju
merenjem na konkretnom transformatoru. Svaka promena bitnih parametara mora biti uneena
na napisanu ploicu. Da bi mogli da izvrimo podeavanje zatite transformatora T1, moramo da
poznajemo odreene parametre transformatora.
U tabeli 6.1. se nalaze parametri koji su potrebni, da bi se izvrila zatita datog transformatora.

39

napon (kV)
Vn1

110

Vn2

10.5
snaga (MVA)

Sn1

31.5

Sn2

17.5
struja()

In1

165

In2

1735
sprega

VN

NN

VN/NN

Napon kratkog spoja (%)

uk

14
Regulacija napona
Broj otcepa

23

Korak regulacije (%)

16.5

Tabela 6.1. Parametri transformatora T1 110/10,5 kV "Kraljevo 5"

6.2. Mikroprocesorski relej MiCOM P642

MiCOM P642 je savremeni relej proizvod grupe ALSTOM. Nudi brzu i efikasnu zatitu
u sluaju kvarova na transformatoru, i na taj nain mu produava ivotni vek. Na raspolaganju
ima dosta funkcija, koje obezbeuju zatitu i kontrolu rada transformatora.
Koristi se prvenstveno za zatitu dvonamotajnih transformatora.
40

Slika6.1. Izgled Mikroprocesorskog releja MiCOM P642

6.2.1. Funkcije zatite

Glavne zatitne funkcije koje MiCOM P642 nudi su;
- Diferencijalna zatita,
- Ograniena zemljospojna zatita,
- Zatita od preoptereanja jezgra,
- Integrisana rezervna prekostrujna zatita,
- Podnaponska zatita,
- Prenaponska zatita,
- Podfrekventna i nadfrekvenna zatita,
- Zatita od nesimetrinog optereenja,
- Termika zatita ,
- Nadzor strujnih transformatora,
- Nadzor naponskih transformatora.

41

6.2.2. Opte funkcije releja

Pored glavnih zatitnih funkcija P642 nudi sledee funkcije;
- Merenje svih trenutnih vrednosti,
- Kontrola isljuenih strujnih krugova,
- etiri alternativne grupe podeavanja,
- Kontrola ulaza,
- Programska logika ema,
- Snimanje dogaaja,
- Snimanje talasnih oblika svih poremaaja,
- Snimanje kvarova,
- U potpunosti prilagoavanje teksta menija,
- Dijagnostika i samonadzor releja,
- Testiranje ureaja pre pustanja u pogon,
- Praenje vremena od trenutka kvara.
6.2.3. Izgled prednje ploe i nain povezivanja
Sva podeavanja u MiCOM P642 su omoguena pomou tastera, koji se nalaze na prednjoj
ploi releja. Ispod donjeg poklopca sa prednje strane releja, se nalaze ulazni prikljuci za
komunikaciju sa ostalim delom sistema.

Slika 6.2. Izgled prednje ploe releja Alstom micom P64

42

1. Led diode stalnih funkcija:

etiri led diode na levoj strani prednje ploe releja pokazuju sledee reime rada:
a) Trip (crvena), pokazuje da je relej dao signal za iskljuenje,
b) Alarm (uta), signalizira da je relej registrovao alarm,
c) Out of service (uta), se ukljuuje pri kvaru na samom releju,
d) Healthu (zelena), signalizira ispravan rad, i ona je ukljuena sve vreme.
2. Ploica na kojoj se nalazi serjiski broj ureaja, i podatci nominalnih vrednosti struje i napona.
3. Gornji poklopac ureaja.
4. Displej
Pokazuje informacije o ureaju u tekstualnom formatu. Informacije na displeju mogu biti
informacije vezane za status ureaja, informacije o zatiti, izvetaj itd.
5. Funkcijski HOT tasteri
Ovi tasteri slue za ulazak i izlazak iz razliitih delova menija.
6. Programske led diode
Led diode ije funkcije programira korisnik prema svojim potrebama. Pored led dioda se moe
ispisati njihova funkcija, na za to predvieno mesto.
7. Navigacioni tasteri
Pomou tastera u obliku strelica, koji se nalaze na sredinjem delu prednje ploe, vri se kretanje
po meniju releja.
8. Ulazni prikljuak za nadzor
25 pinski D - subminijaturni enski konektor, koji slui za povezivanje sa spoljnim ureajima,
preko kojih se vri nadzor sistema.
9. Interfejs za serijsku komunikaciju
devetopinski D - subminijatuni enski konektor, koji slui za povezivanje sa personalnim
raunarom sa koga se vri praenje rada Alstom mikom P642 releja, pomou istaliranog
softverskog paketa SCADA.
10. Pregrada za bateriju
11. Donji poklopac.

43

Na slici 6.3. je prikazana ema vezivanja mikroprocesorskog releja MiCOM P642

Slika 6.3. ema vezivanja releja MiCOM P642

44

6.2.4. Tehniki podaci

Tehniki podaci obuhvataju precizna ogranienja i opisuju tehnike karakteristike ureaja.
MiCOM P642 je dizajniran i testiran u skladu sa svim tehnikim i sigurnosnim standardima.
Naizmenini merni ulazi
nominalna
frekvencija
50 HZ ili 60 HZ

Opseg rada
45 66 Hz

Nominalna struja (In)

In = 1 A
In = 5 A

Naizmenine struje
Nominalna snaga
Faza < 0,2 VA
Zemlja < 0,2 VA

Termika izdrljivost
Neprekidno 4 In

10 s
30 In

Fazna rotacija
ABC ili ACB

1s
100 In

Naizmenini napon
Nominalni napon (Vn)
100 V 120 V

Nominalna snaga po fazi

< 0.06 VA za 110 V

Termika izdrljivost
Neprekidno 2 Vn

10 s
2.6 Vn

Linijski
200 V (100 V/120 V)

Snaga napajanja
Pomoni napon (Vx)

Radni opseg

Nominalna snaga

( I ) 19 - 65V ( dc)
(II) 37 150 V(dc)
(III) 87 300V

Stalna : 11 W 24 VA
Pobude binarnh ulaza
0.09 W (24- 54 V)
0.12 W (110/125 V)
0.19 W (220/250 V)
Za svaki izlaz: 0.13W

Tri posebne opcije

(I) Vx: 24 48 V (dc)
(II) Vx 48 110 V ( dc)
(III) Vx: 40 100 V(ac)

Izlazni kontakti
Prekidna mo
Glavni izlazi za signalizaciju
DC: 50 W
Iskljuenje i alarm
DC:
62.5 VA
300
V
Nominalni napon
AC: 2500 VA
10 A
Neprekidna struja
AC
: 2500 VA
30 A za 3 s
Kratkotrajna struja
AC: 1250 VA
250 A za 30 ms
proradna izdrljivost
Tabela 6.2. Tehniki podaci Mikroprocesorskog releja MiCOM P642
45

6.3. Opis zatitnih funkcija releja MiCOM P642

6.3.1. Konfiguracija sistema
Podeavanje zatite obuhvata aktiviranje odgovarajuih elemenata, u konfigurisanim
kolonama u okviru baze podataka menija releja. Postoje etiri grupe zatite, za svaku grupu
vri se podeavanja posebno svakog elemanta. Aktivira se jedna grupa iz menija releja, i vri se
podeavanje elemenata iz te grupe.
Da bi MiCOM P642 imao ispravan rad svih zatitnih funkcija, potrebno je da korisnik izvri
podeavanje konfiguracije sistema prema svojim zahtevima.
U tabeli 6.3. su prikazani opseg i korak podeavanja konfiguracije sistema.
UPUTSTVO ZA UPOTREBU
Parametar
Konfiguracija transformatora
Tip transformatora
Prikljuak strujnih
transformatora na primaru
Prikljuak strujnih
transformatora na sekundaru
Nominalna snaga
Veza namotaja primara
Uzemljenje namotaja primara
Nominalni napon na primaru
Reaktansa %
Fazni pomak
Veza namotaja sekundara
Uzemljenje namotaja
sekundara
Nominalni napon na
sekundaru
Nominalna snaga na
sekundaru
Fazni redosled
Promena faza
na ulazima releja

Opseg podeavanja
Dvonamotajni ( HV+LV )
Konvencionalni, auto

Korak podeavanja
Dvonamotajni ( HV+LV )
Konvencionalni

0.1(P642)

0.1(P642)

10 (P642)

10 (P642)

0.1 MVA - 5000 MVA

Zvezda, trougao, izlomljena
zvezda
Uzemljen, neuzemljen
100 V 1 MV
1% - 100%
0 - 11
Zvezda, trougao, izlomljena
zvezda

0.1 MVA
Zvezda
Uzemljen
220 kV
10%
1
Zvezda

Uzemljen, neuzemljen

Uzemljen

100 V 1 MV

220 kV

0.1 MVA - 5000 MVA

0.1 MVA

ABC, ACB
Bez promena, zamena (A-B)
zamena (B-C), zamena (C-A)

ABC
Bez promena

Tabela 6.3. Opseg i korak podeavanja konfiguracije sistema

Ako je relej podeen da radi u jednostavnom modu, da bi filtrirao nulte struje na strani gde je
namotaj uzemljen, u okviru parametra UZEMLJENJE NAMOTAJA, vri se podeavanje na
UZEMLJEN.Ako je relej podeen da radi u naprednom modu, onda se podeavanje filtera vri u
46

okviru elementa diferencijalne zatite.

6.3.2. Diferencijalna zatita
Princip rada ograniene zemljospojne zatite prethodno opisan u potpunosti je zasnovan na
Kirhofovom zakonu po kome je suma struja koje teku prema potroaima jednaka nuli.
Diferencijalna zatita omoguava kompletnu zatitu transformatora, a to je mogue zbog velikog
stepena iskorienja transformatora i jednakosti magnetno pobudne sile razvijene na primaru i
sekundaru. Slika 6.4. ilustruje princip delovanja. Strujni transformatori sa primara i sa sekundara
su tako povezani da obrazuju cirkulaciono kolo.

ST1

ST2

Slika 6.4. Princip delovanja diferencijalne zatite transformatora

Ovim elementom se deluje kada se pojavi razlika (diferencija) struja na dva kraja tienog
objekta. Sve dok je tieni objekat ispravan, struje na njegovom ulasku i izlasku moraju biti
jednake. Tek kada postoji kvar na tienom objektu, pomenute struje vie nisu jednake i kroz
diferencijalni elemenat I> tada protie struja razliita od nule i onda on deluje.
Pri primeni principa diferencijalne zatite transformatora, nekoliko stvari treba imati u vidu:
a) korekcija eventualnog faznog pomeraja transformatora (korekcija faznog pomeraja),
b) uticaj razliitih naina uzemljavanja i sprezanja namotaja,
( izdvajanje nulte komponente struje ),
c) balansiranje struja strujnih transformatora sa razliitih strana transformatora
( korekcija prenosnog odnosa),
d) pojava magneenja tokom stavljanja pod napon,
e) moguost pojave visoke vrednosti fluksa.
47

U standardnim emama diferencijalne zatite, korekcija faznog pomeraja i prenosnog odnosa

izvodi se pomou spoljanjeg strujnog meutransformatora, kao kopija veze glavnih namotaja, ili
pomou veze u trougao glavnih strujnih transformatora da bi se obezbedila samo korekcija faznog
pomeraja. Digitalni/numeriki releji imaju softverski reene korekcije faznog pomeraja i
prenosnog odnosa, omoguavajui time veliki broj kombinacija spezanja i naina uzemljavanja
transformatora, nezavisno od veze namotaja strujnih transformatora na primaru. Ovim se izbegava
potreba za dodatnim prostorom i trokovima vezanim za usaglaavanjem strujnih transfomatora.
Struja strujnog transformatora primara treba da bude odabrana tako da odgovara naznaenoj
struji namotaja transformatora na ijoj se strani prikljuuje. Izbor primarne struje strujnog
transformatora obino je ogranien standardnim prenosnim odnosima.
Korektan rad diferencijalne zatite transformatora zahteva da su struje primara i sekundara,
koje relej vidi, u fazi. Ako je sprega transformatora Dy kao to je prikazano na sl.6.5. struje
dobijaju fazni pomeraj od 30 stepeni. Ako se korekcija ne uradi, ova fazna razlika e dovesti do
toga da to relej vidi kao nebalansiranu struju, posle ega e reagovati. Zato se mora uraditi
korekcija faznog pomeraja.
Elektromehaniki i statiki releji koriste odgovarajue strujne i meutransformatore da bi se
obezbedilo da struje sa primara i sekundara budu u fazi.
Na slici 6.5. prikazana je diferencijalna zatita dvonamotajnog transformatora sprege Dy.

Slika 6.5. Diferencijalna zatita za dvonamotajni

trougao/zvezda transformator
Za digitalne i numerike releje, uobiajeno je da se strujni transformatori na obe strane vezuju u
zvezdu i kompenzacija faznog pomeraja se vri softverski. Zavisno od konstrukcije releja, jedini
48

potreban podatak je vektorski dijagram. Kompenzacija faznog pomeraja se vri automatski. Oprez
je potreban ako takav relej zamenjuje elektromehaniki ili statiki, kao i kada strujni
transformatori sa primara i sekundara nemaju istu orjentaciju namotaja. Kompenzacija faznog
pomeraja i ulazni podaci releja tada moraju biti detaljniji. Ree se dogaa da se kompenzacije
faznog pomeraja ne mee prilagoditi sprezi namotaja softverski, i tada se moraju koristiti
meutransformatori.
Od sutinskog znaaja je da se izvede filtriranje nulte komponente u sluajevima kada
transformator moe da propusti struju nultog redosleda prema mestu kvara. To je potrebno iz
razloga da bi se osiguralo da kvarovi izvan zatitne zone ne pobuuju zatitu transformatora, kao
oni u zoni zatite. To se postie spregom strujnih transformatora u trougao ili
meutranformatorima kod starijih releja. Kod digitalnih/numerikih releja filtriranje se ostvaruje
softverski. Tabela 6.4. prikazuje potrebne uslove da bi se izvela kompenzacija faznog pomeraja i
filtriranje nulte komponente.

Sprega
transformatora
Yy0
Zd0
Dz0
Dd0
Yz1
Yd1
Dy1
Yy6
Zd6
Dz6
Dd6
Yz11
Yd11
Dy11
YyH
YdH
DzH
DdH

Fazni pomak

asovni broj

00

HV
filtriranje
nulte
komponente
Da
Da

Potrebno
fazno
podeenje
00

LV
filtriranje
nulte
komponente
Da
Da

Zy1
0

-30

Da
Da

30

Da
Da

180

-180

30

(H/12)x360

Da
Da
Da

Zy11

YzH
ZdH
DyH

Da

11

SatH

Da
Da

-30

-(H/12)x360

Da
Da

Da
Da
Da
Da

Tabela 6.4. Potrebni uslovi da bi se izvela kompenzacija faznog pomeraja i filtriranje nulte
komponente
49

Korekcija prenosnog odnosa

Korektno funkcionisanje diferencijalnog elementa zahteva da su struje koje ulaze i
diferencijalni element izbalansirane kako pod optereenjem, tako i tokom kvara. Kako se prenosni
odnosi strujnih transformatora na primaru i sekundaru ne podudaraju sa naznaenim strujama
namotaja, digitalnim/numerikim relejima se unosi faktor prenosnog odnosa za svaki strujni
transformator. Korekcioni faktor moe relej automatski izraunaviti unoenjem poznatog
prenosnog odnosa strujnih transformatora i naznaene snage transformatora u MVA. Ipak, ako se
koristi meutransformator, korekcija prenosnog odnosa nije lak zadatak i mora se uzeti u obzir
faktor korena iz 3 ako postoje u trougao vezani strujni transformatori ili meutransformatori. Ako
transformator ima teretni menja, prenosni odnos strujnih transformatora i korekcioni faktori su
normalno izabrani da bi se dobila izbalansirana struja u srednjem poloaju transformatora.
Neophodno je osigurati da nepodudarnost struje zbog rada teretnog menjaa ne izazove
nepotrebno reagovanje.
MiCOM P642 automatski vri proraun faktora prenosnog odnosa za svaki namotaj. Proraun
faktora prenosnog odnosa koji vri relej MiCOM P642 prikazan je u sledeem izrazu :
, =

3 ,

, =

3 ,

(6.1.); (6.2.)

Gde je :

- Nominalna prividna snaga,

, - Naznaena struja na primarnoj strani
( primarana strana je uvek ona strana koja je vezana za glavne strujne transformatore)
, - Faktor prenosnog odnosa n-te grupe namotaja,
, - Nominalni napon n-te grupe namotaja,

- Nominalna struja primara strujnog transformatora.

Podeavanje odstupanja
Eliminisanje odstupanja se primenjuje kod diferencijalne zatite kao i kod bilo koje vrste
zatite da bi se osigurala stabilnost kod spoljanjih kvarova i da se obezbedi osetljivost zatite
kod kvarova u zoni zatite. Situacija se dodatno komplikuje ako postoji teretni menja.
Uzimanjem u obzir prenosnog odnosa strujnih transformatora i korekcionih faktora da bi se
obezbedila izbalansiranost struja u srednjem poloaju menjaa, ostali njegovi poloaji mogu se
protumaiti od strane diferencialne zatite kao kvarovi u zoni zatite. Izborom minimalnog
odstupanja takvog da bude vee od sume odstupanja koje unosi menja u krajnjem poloaju i
greke strujnog transformatora, mogunost pogrenog delovanja zbog navedenih uzroka je
svedena na minimum. Neki releji imaju ugraenu karakteristiku odstupanja koja se sastoji iz tri
dela, kao to je prikazano na sl. 6.6. U prvom delu karakteristika je iznad struje magneenja. U
drugom delu, mogu je rad kada menja nije u srednjem poloaju, dok trei deo ima veliku
strminu, neto iznad naznaene struje da bi se obezbedilo pravilno funkcionisanje pri kvarovima
sa velikim strujama van tiene zone.

50

Slika 6.6. Tipina karakteristika odstupanja

Transformator sa vie namotaja
Jedinstveni principi zatite ostaju vaei i u sluajevima zatite vienamotajnih
transformatora, odnosno transformator sa tri i vie namotaja moe se tititi primenom prethodnih
principa.
Kada transformator ima samo jedan namotaj priknjuen na stranu napajanja, a preostala dva su na
strani potroaa, relej sa samo dva strujna ulaza se moe koristiti, vezan kao to je prikazano na
sl.6.7.a. Struje pojedinih namotaja se sumiraju u sekundarnom kolu strujnih transformatora i bie
izbalansirane sa strujom primarne strane transformatora.
Kada postoji vie od jednog izvora struje kvara, prema emi 6.7., postoji opasnost da struja krui
izmeu dva paralelno vezana strujna transformatora, to nee dovesti do asimetrije i reagovanja
zatite. Zato je vano da relej koristi poseban strujni ulaz za pojedine strujne transformatore
sl.6.7.b.
Kada je trei namotaj tercijer vezan u trougao, bez spoljnjeg vezivanja, tada se transformator
moe posmatrati kao dvonamotajni sa aspekta zatite, i tien kao to je prikazano na sl.6.7.c.

51

Slika 6.7. Diferencijalna zatita tronamotajnih transformatora

( prikazano jednofazno radi jednostavnosti )
Krakteristike diferencijalnog elementa
Diferencijana zatita koju omoguava MiCOM P642 ima na raspolaganju dve funkcije
zatite niskopodesivu i visokopodesivu. Niskopodesiva i visokopodesiva funkcija mogu raditi u
naprednom modu. U jednostavnom modu moe raditi samo niskopodesiva.
Niskopodesiva funkcija zatite
MiCOM P642 procentualno proraun stabilizacije obavlja u osam vremanskih ciklusa.
Stabilizaciona karakteristika diferenijalne zatite je sastavljena od tri dela (ravnog, nagiba K1, i
nagiba K2).
Na slici 6.8. je prikazana stabilizaciona karakteristika diferencijalnog elementa releja MiCOM
P642.

52

Slika 6.8. Stabilizaciona karakteristika diferencijalnog elemaenta

Kao to se vidi na slici 6.8. stabilizaciona karakteristika diferencijalnog elementa ima dva
preloma. Prvi prelom zavisi od podeene vrednosti stabilizacione struje Is1, drugi prelom je
definisan podeavanjem struje Is2. Ravan deo karakteristike i nagib K1, osiguravaju osetljivost
zatite za kvarove unutar tiene zone. Drugi vii nagib K2 osigurava stabilnost zatite pri tekim
kvarovima van tiene zone. Jer u tom sluaju moe doi do neravnomernog zasienja jezgara
strujnih transformatora, i pojave lanih diferencijalnih struja.
Diferencijalne struja I , i stabilizaciona struja I su definisane u sledeim izrazu :

= 1 +2 +3 +4 +5

+ 2 + 3 + 4 + 5
= 1

(6.3.)
(6.4.)

Diferencijalna struja predstavlja vektorski zbir faznih struja merenih na svim krajevima
transformatora. Stabilizaciona struja predstavlja skalarnu srednju vrednost struja merenih
na svim krajevima transformatora.
Jednaine za tri razliita dela transformatorske stabilizacione karakteristike su prikazane u
sledeem izrazu :
Ravan deo :

I stab

I s1
, I dif I s1
K1

(6.5.)
53

K 1 Nagib :

I s1
I stab , max I s 2 , I dif K 1 I dtab , m ax transient, stab
K1

(6.6.)

K 2 Nagib :

I s 2 I stab ,m ax , I dif K 1 I s 2 K 2 I stab ,m ax I s 2 transient, stab

(6.7.)

Uputstvo za upotrebu
U tabeli 6.5. se nalaze opseg i korak podeavanja diferencijalne karakteristike niskopodesivog
elementa.
Parametar

Opseg podeavanja

Korak podeavanja

Diferencijalan zatita

Omoguiti, neomoguiti

omoguiti

Ako je relej podeen da radi u jednostavnom modu, da bi filtrirao nulte struje na strani
uzemljenog namotaja, vri se podeavanje na (uzemljen) u podeavanju konfiguracije sistema
na poetku menija releja. Ako je relej podeen da radi u naprednom modu, podeavanje
fiitriranja nultih struja se vri u elementu diferencijalne zatite.
Podeavanje moda

Jednostavan, napredan

Jednostavan

Minimalni prag struja diferencijalne karakteristike niskopodesivog elementa

Is1
Prvi nagib
K1

0,1 2,5 In

0,01 In

diferencijalne karakteristike niskopodesivog elementa

1%
0 150%

Prag stabiliacione struje za drugi nagib diferencijalne karakteristike

Is2

0,1 10 In

0,1 In

Drugi nagib diferencijalne karakteristike

K2

15 -150%

1%

Vreme kanjenja
T Dif
10 ms
0 10 s
Filtriranje nultih struja na
Omoguiti , neomoguiti
Omoguiti
strani primara
Filtriranje nultih struja na
Omoguiti , neomoguiti
Omoguiti
strani sekudara
Tabela 6.5. Opseg i korak podeavanja diferencijalne karakteristike niskopodesivog elementa
Podeavanje stabilizacione struje Is1 zavisi od elemenata
diferencijalnih struja u normalnom pogonu.

ureaja zatite, i od vrednosti

Podeavanje na 20% od nominalne struje se vri generalno kod svih tipova P64x releja, kada je u
pitanju transformator.
54

Ravan deo karakteristike zavisi od podeene struje Is1. On osigurava osetljivost zatite za
unutranje kvarove.
Nagib K1 podeava korisnik, on osigurava osetljivost zatite za kvarove unutar tiene zone iznad
maksimalnog optereenja. Nagib K1 dozvoljva 15% neuravnoteenost struja, koja moe nastati
pri promeni poloaja regulacione sklopke , i 5% zbog nesavrenosti prenosa strujnih
transformatora.
Da bi zatita imala dovoljnu osetljivost pri kvarovima unutar tiene zone, i dovoljnu stabilnost
pri lanim diferencijalnim strujama, Alstom preporuuje da se nagib K1 podesi na 30%.
Druga stabilizaciona struja Is2 bi trebalo da se podesi prema preporuci ALSTOM, na nominalnu
vrednost struje transformatora. Nagib K2 osigurava stabilnost zatite pri tekim kvarovima van
tiene zone , koji izazivaju neravnomerno zasienje jezgara strujnih transformatora. Prema
preporuci ALSTOM nagib K2 trebalo bi podesiti na 80%.
Viskopodesiva funkcija zatite
Kod MiCOM P642 ugraivanjem nezavisnog visokopodesivog elementa izvreno je
kompletiranje diferencijalne zatite.
Ovaj elemenat prua bre eliminisanje tekih kvarova unutar tiene zone, ali zato kod njega nema
blokiranja zatite pri jakim strujama magneenja. Pa zbog toga prag reagovanja ovog elementa
mora biti podeen tako, da se izbegne reagovanje zatite pri ukljuenju transformatora.
parametar

Opseg podeavanja

Korak podeavanja

Is-Cts

0,1- 25 In

0,01In

Is-HVs1

2,5-32 In

0,1In

Is-HVs2

2,5-32 In

0,1 In

t dif
0 100 s
0,01 s
Filtriranje nultih struja na
Omoguiti , onemoguiti
Omoguiti
strani primara
Filtriranje nultih struja na
Omoguiti , onemoguiti
Omoguiti
strani sekudara
Tabela 6.6. Opseg i korak podeavanja visokopodesivog diferencijalnog elementa

Da bi se spreilo nepotrebno reagovanje zatite ,zbog greaka u prenosu strujnih trasformatora

podeavanje struje Is1 je poveano na Is-Cts. Podeavanjem struj Is-Cts poveava se oblast
blokiranja u diferencijalnoj karakteristici. Prema preporuciALSTOM trebalo bi je podesiti na
1,5 In.
Prvi visoko podesivi element Is-HVs1, relej u jednostavnom modu izraunava kao
1/Xt.Gde je Xt reaktansa transformatora. Ovo podeavanje je skriveno u jednostavnom modu, u
55

naprednom modu je vidljivo i podesivo. Podeava se iznad oekivane maksimalne struje

magneenja, da bi se odrala stabilnost pri ukljuenju transformatora. ALSTOM preporuuje da
se podesi na 10 In.
Drugi visoko podesivi element Is-HVs2 je zasnovan na Furijevom kvantitetu.
Ako diferencijalna struja prelazi podeenu vrednost Is-HVs2 , filtriranje drgog harmonika i
zatita od prepobude se neuzimaju u obzir ve diferencijalna zatita odmah reaguje.
Prema preporuci Alstoma treba ga podesiti na 32 In.
6.3.3. Stabilizacija diferencijalne zatite tokom magneenja
Fenomen magneenja obuhvata pojavu struje na primaru koje nema na sekundarnom kraju
transformatora. Kompletna struja magneenja se zato pojavljuje kao neizbalansirana i
diferencijalna zatita je ne moe razlikovati od struje kvara u tienoj zoni. Podeavanje
odstupanja na vrednost kojom se izbegava delovanje inila bi zatitu neefikasnom. Da bi se
spreilo nepotrebno delovanje, koriste se metode vremenskog kanjenja, ograniavanja i
blokiranja diferencialnog elementa.
Vremensko kanjenje
Kako je ova pojava prolazna, stabilnost se moe postii malim vermenskim kanjenjem.
Meutim, kako ovo kanjenje unosi i kanjenje pri stvarnom kvaru, metoda se vie ne koristi.
Harmonijsko izoblienje
Struja magneenja, iako je veoma slina struji kvara u tienoj zoni, dosta se razlikuje po
svom talasnom obliku. Ta razlika se moe iskoristiti.
Kao to je reeno u prethodnom, struja magneenja sadri sve harmonine komponente, ali u
razliitom procentu. U praksi se koristi samo drugi harmonik.
Ova komponenta je prisutna tokom celog procesa magneenja. Javlja se samo u pozitivnim
poluperiodama, dok je nema u negativnim i simetrina je kao lik u ogledali u odnosu na neku
odreenu koordinatu.
Iznos drugog harmonika zavisi od stepena zasienja jezgra, i prisutna je dok postoji jednosmerna
komponenta fluksa. Takoe zavisi i od prenosnog odnosa transformatora. Normalna struja kvara
ne sadri drugi ili ostale parne harmonike, niti je ima struja u zasienom magnetnom jezgru u
ustaljenom stanju.
Struja strujnog transformatora koji je pod naponom u ustaljenom stanju sadri neparne ali nema
harmonike parnog reda. Ipak kada kroz strujni transformator protie tranzientna struja kvara,
rezultat toga je nesimetrija i javljaju se parni harmonici u struji sekundarnog kola. Ova osobina se
moe iskoristiti da bi se poboljala stabilnost diferencijalnih releja.
Postojanje drugog harmonika je dobra osnova za otkanjanje nesimetrija prilikom magneenja, ali
se mora voditi rauna da su strujni transformatori budu dovoljno velike naznaene struje da ne bi
harmonici uzrokovani zasienjem tokom tranzientnog perioda izazvali kanjenje u delovanju
releja.
Diferencijalna struja prolazi kroz filter koji izdvaja drugi harmonik: ova komponenta se dalje
koristi za blokadu tokom perioda magneenja. Ovakva izvedba omoguava dobijanje osetljive i
brze zatite.
56

Detekcija struje magneenja metoda detekcije procepa

Sledea osobina koja karakterie struju magneenja je prikazana sa dva talasna oblika koji
imaju periode koje se ponavljaju kada je struja nula. Minimalno trajanje nulte vrednosti struje je
etrvrtina periode teorijski, i lako se detektuje pomou jednsotavnog tajmera t1 koji je podeen na
1/4f sekunde. Na sl. 6.9. prikazano je kolo kao blok dijagram metode detekcije procepa. Tajmer t1
ima izlaz jedino u sluaju kada je vreme nulte struje vee od 1/4f sekunde. Resetuje se onda kada
je trenutna vrednost diferencijalne struje vea od podeene vrednosti.

Slika 6.9. Blok dijagram koji pokazuje princip detekcije procepa

Kako se nulta vrednost u struji magneenja javlja na kraju periode, neophodno je vremenski
pomeriti vreme delovanja diferencijalnog releja za 1/f sekundu, da bi se osugurala detekcija nulte
struje, ako postoji. Ovo se postie drugim tajmerom t2, kojeg u mirnom stanju dri izlaz sa
tajmera t1.
Kada nema toka struje za vreme due od 1/4f sekunde, tajmer t2 je resetovan i diferencijalni relej
koji je kontrolisan ovim tajmerima je blokiran. Kada diferencijalna struja pree podeenu
vrednost, tajmer t1 se resetuje i tajmer t2 daje nalog za iskljuenje za 1/f sekundi. Ako je
diferencijalna struja odgovara struji magneenja transformatora, tajmer t2 e se resetovati u svakoj
periodi i nalog za iskljuenje e biti blokiran.
Neki numeriki releji moraju koristiti kombinaciju harmonijskog ogranienja i metodu detekcije
procepa za detekciju struje magneenja.
Filtriranje drugog harmonika
Kod Mikom P642 filtera, vri se odvojen proraun nominalnog Idif (fo) fluksa i komponente
drugog harmonika Idif (2fo). Ako odnos ove dve komponente pri uzastopnom proraunu prelazi
odreenu podeenu vrednost, zatita blokira. U opsegu od 5-50% Alstom preporuuje da se izvri
podeavanje na 20%.
U tabeli 6.7. prikazani su opseg i korak za podeavanje filtera drugog harmonika.
parametar

Opseg podeavanja

korak podeavanja

Ith ( 2 ) %
5 50 %
1%
Tabela 6.7. Filtriranje drugog harmonika, opseg i korak za podeavanje
57

Filtriranje petog harmonika

Ukoliko je na transformatoru napon vei od nominalnog dolazi do zasienosti strujnih
transformatora, usled ega se javljaju lane diferencijalne struje, pa to moe dovesti do reagovanja
diferencijalne zatite. injenica da stuja zasienja sadri visok procenat komponente petog
harmonika iskoriena je kao osnov za stabilizaciju.
Utabeli 6.8. se nalaze opseg i kora podeavanja filtera petog harmonika.
Uputstvo za upotrebu
parametar

Opseg podeavanja

korak podeavanja

Prag blokiranja petog harmonika

Ith ( 5 ) %

0- 100%
1%
Minimalni diferencijalni prag (Alarm)
Is
0,03 1In
0,01In
Podeavanje ugla za funkciju alarma
K
0 150 %
1%
Vreme kanjenja
t Is
0 10 s
0,1 s
Tabela 6.8. Filtriranje petog harmonika ,opseg i korak podeenja

Filter P642 releja odreuje vrednost osnovne komponente Idif (fo), i komponente petog
harmonika Idif (5fo). Ako odnos ove dve komponente premauje odreenu podeenu vrednost u
dva zaredom prorauna, reagovanje zatite je blokirano. Prema peporuci ALSTOM stuja Is1
podeava se na 10% od nominalne stuje. Ugao K podeava se na 30%.
6.3.4. Kombinovanje diferencijalne i ograniene zemljospojne zatite
Prednosti ograniene zemljospojne zatite,doveli su do toga da se ona esto koristi u
kombinaciji sa diferencijalnom zatitom. Vanost ovoga objanjena je na sl. 6.10. sa koje se moe
videti da ako je neutralna taka zvezdita uzemljena preko impedanse, ceo sistem diferencijalne
zatite ima sa podeenjem od 20% ima zonu zatite od 42% namotaja od napojnog kraja.

58

Slika 6.10. Zatienost namotaja kod transformatora sa uzemljenom

neutralnom takom preko impedanse
Primena kombinacije pomenutih vrsta zatita je jednostavna ako su u pitanju numeriki releji sa
softverskom kompenzacijom prenosnog odnosa i faznog pomeraja. Sve kompenzacije su u samom
releju.
Kada softverska kompenzacija prenosnog odnosa i faznog pomeraja nije dostupna, tada se
neophodno korienje sumarnog transformatora ili pomonog strujnog transformatora. ema
vezivanja prikazana je na sl.6.11. i 6.12. respektivno.
Posebna panja se mora voditi pri izboru podeenja, ali jedini ozbiljan nedostatak ove kombinacije
je to to ograniena zemljospojna zatita deluje pri unutranjim kvarovima kao i diferencijalna
zatita, to oteava kasniju analizu dogaaja. Ipak, uteda u strujnom transformatoru donekle
ublaava ovaj nedostatak.

Slika 6.11. Kombinacija diferencijalne i ograniene zemljospojne zatite

korienjem sumarnog strujnog transformatora
59

Slika 6.12. Kombinacija diferencijalne i ograniene zemljospojne zatite

korienjem pomonog strujnog transformatora
Sluaj primene transformatora za uzemljavanje u zoni zatite
Kod sprege namotaja u trougao, nemogue je izdvojiti nultu komponentu struje pri zemljospoju,
postojanje struje posledica je uzemljavanja neutralne take negde u sistemu, i imae odnos 2-1-1
po fazama. Kada se mrea napaja jedino sa posmatranog transformatora, sistem se moe uzemljiti
pomou transformatora za uzemljavanje ili prigunice. Najee su prikljueni u blizini
transformatora, u tienoj zoni. Nulta komponenta struje koja tee kroz transformator za
uzemljenje tokom zemljospoja, tei e i kroz strujni transformator na potroakoj strani i bez
ekvivalentne struje sa balansnog strujnog transformatora, doi e do nepotrebnog reagovanja
releja.
Problem se moe prevazii izdvajanjem odgovarajue komponente struje sa glavnog strujnog
transformatora. Struja zvezdita transformatora za uzemljenje se koristi za ovu svrhu. Ona
predstavlja trostruku vrednost nulte komponente, s tim to je potrebna i korekcija prenosnog
odnosa. Tu ulogu moe da odigra meutransformator prenosnog odnosa 1/0.333, povezani tako da
se njihova struja oduzima od struje strujnih transformatora u svakoj fazi pojedinano, kao to je
prikazano na sl.6.13. Nulta komponenta je anulirana, vraajui stabilnost diferencijalne zatite.
Na slici 6.13. prikazana je diferencijalna zatita sa transformatrom za uzemljenje u zoni zatite, sa
ogranienom zemljosojnom zatitom.

60

Slika 6.13. Diferencijalna zatita sa transformatrom za uzemljenje

u zoni zatite, sa ogranienom zemljosojnom zatitom
Na slici 6.14. prikazana je diferencijalna zatita sa transformattorom za uzemljenje u zoni zatite ,
bez zemljospojnog releja.

Slika 6.14. Diferencijalna zatita sa transformattorom za uzemljenje u zoni zatite ,

bez zemljospojnog releja

61

Na slici 6.15. prikazana je diferencijalna zatita sa transformatorom za uzemljenje u zoni zatite,

sa posebnim nainom vezivanja ograniene zemljospojne zatite.

Slika 6.15. Diferencijalna zatita sa transformattorom za uzemljenje u zoni zatite,

sa posebnim nainom vezivanja ograniene zemljospojne zatite

Za razliku od pomenutih, numeriki releji mogu koristiti programsko oduzimanje, izraunavajui

nulte komponente.
Visokoomski releji mogu biti vezani na kabl za uzemljenje zvezdita izmeu strujnih
transformatora i diferencijalnih releja da bi se izvela ograniena zemljospojna zatita namotaja.
Kao alternativa prethodnim nainima povezivanja, kolo cirkulacione struje moe se zatvarati
preko grupe trofaznog meutransformatora koji imaju tercijer vezan u traougao. U ovam namotaju
se zatvara nulta komponenta i ona se uklanja iz pobudnog kola releja. Vidi sl. 6.14.
Postojanje ograniene zemljospojne zatite nije neophodno, ema veze sa sl. 6.14. ima tu prednost
da joj nije potreban strujni transformator, sa opremom za montiranje i poveznim vodovima, u
kablu za uzemljenje zvezdita. ema veze moe biti i kao na sl.6.15. kada je potrebna ograniena
zemljospojna zatita.
Zatita transformatora za uzemljenje
Transformator za uzemljenje, bez glavne zatite, moe biti tien kao na sl.6.16. Strujni
transformatori spregnuti u trougao povezani su na prekostrujni relej sa prekostrujnim lanovima u
sve tri faze. Uloga transformatora za uzemljenje je da propusti nultu komponentu struje.
Ekvivalentna struja strujnog transformatora tee u trouglu koji formira sekudar strujnih
transformatora, ne pobuujui relej. Iz tog razloga, relej moe biti podeen da ima brzu i osetljivu
zatitnu ulogu i za sam transformator za uzemljenje.
62

Slika 6.16. Zatita transformatora za uzemljenje

6.4.

Proraun

6.4.1.Izbor strujnih i naponskih mernih transformatora

Izbor strujnih transformatora namenjenih za prikljuak releja MiCOM P642
Strujni transformatori namenjeni za prikljuak mikroprocesorskog releja MiCOM P642
postavljeni su sa obe strane tienog transformatora, i na nulti vod transformatora za uzemljenje
zvezdita.
Izbor strujnih transformatora na primaru tienog transformatora:
Nominalna struja primara transformatora iznosi Inpr=165 A pa se usvaja naznaena primarna
struja strujnog transformatora I1n=200 A. Naznaena struja sekundara transformatora I2n=1A.
Prema tome prenosni odnos strujnog transformatora na primaru tienog iznosi:
mst=200/1/1A/A/A. Nazivni napon 110 kV
63

Izbor strujnih transformatora na sekundaru tienog transformatora:

Nominalna struja sekundara transformatora iznosi Insek=1735 A, pa se usvaja naznaena primarna
struja strujnog transformatora I1n=2000 A. Naznaena struja sekundara strujnog transformatora je
I2n=1 A.
Prema tome prenosni odnos je mst=2000/1/1A/A/A. Nazivni napon 10 kV
Izbor strujnog transformatora za zatitu otpornika za uzemljenje:
Struja zemljospoja je ograniena na 300 A, prema tome prenosni odnos mst = 200/1A/A/A.

Izbor naponskih transformatora

Izbor naponskih mernih transformatora u mernoj eliji 110 kV.
Prenosni odnos:

110
3

0,1

/
3

0,1
3

kV

Izbor naponskih mernih transformatora u mernoj eliji 10 kV.

Prenosni odnos :

10

0,1

0,1
3

kV

6.4.2.Diferencijalna zatita
Za diferencijalnu zatitu trafoa T1, koristi se mikroprocesorski relej proizvodnje
ALSTOM tipa MiCOM P642. Relej je povezan sa strujnim mernim transformatorima koji su
postavljeni na primar i sekundar tienog transformatora. Prenosni odnos strujnog transformatora
na primaru je 200/1 A, a na sekundaru 2000/1 A.
Da bi zatita mogla da funkcionie potrebno je da su struje koje ulaze u relej sa obe strane
tienog transformatora budu jednake i po faznom stavu i po modulu. Podeavanje se vri
softverski. Sprega tienog transformatora je Yd5. to znai da je fazni stav struje i napona na
sekundaru pomeren za (-1500) u odnosu na primar. Da bi fazni stav bio isti sa obe strane releja
treba da se izvri fazni pomeraj pomou odreenih podeavanja na releju. Potreban fazni pomeraj
ostvaruje se primenom softverskih meutransformatora.
Podeavanje bi trebalo da bude sledee: na primaru (Yds) (-1500), a na sekundaru (Y yo) (00).
Kod savremenih releja kao to je MiCOM P642 dovoljno je to to je u konfiguraciji sistema
podeen fazni pomak, pa naknadna podeavanja nisu potrebna.
Kod MiCOM P642 korekcija prenosnog odnosa se vri softverski, pa podeavanja nisu potrebna.
Da bi filtrirao nulte struje na strani uzemljenog namotaja ( primara ) podeavanje se vri na
OMOGUITI. Poto je sekundar tienog transformatora vezan u trougao filtriranje nulte
struje na strani sekundara nije potrebno.
Na slici 6.17. prikazana je ema vezivanja diferencijalnog elementa za zatitu tranformatora T1
TS KRALJEVO 5.
64

Slika 6.17. ema vezivanja diferencijalnog relejnog elementa za zatitu transformatora

T1, TS KRALJEVO 5
Podeavanje stabilizacione nagibne karakteristike:
Poto se radi o transformatoru koji poseduje regulacionu sklopku za promenu napona, situacija je
komplikovanija u odnosu na transformatore koji nemaju regulacionu sklopku. Proverom bi
trebalo da se obezbedi, optimalno podeavanje, to jest proveriti stabilnost zatite pri promeni
poloaja regulacione sklopke.
Faze prorauna su sledee:
- proraun struje primara i sekundara kada je poloaj regulacione sklopke na sredini
- izraunati struju primara za oba poloaja regulacione sklopke
- odrediti za oba poloaja sklopke (za prenosni odnos pri srednjem poloaju)
- odrediti stabilizacionu struju za oba poloaja preklopke Istab= + /2
- odrediti struju reagovanja na releju Iop=IS+0,2Istab za (Istab<In)
Proraun struje na primaru i sekundaru kada je poloaj regulacione preklopke na sredini struja na
strani 110 kV.
=31,5 MVA Un=110 kV
Struja na strani 110 kV

- nominalna snaga transoformatora

Un-- nominalni napon transformatora na primaru

31500

= 10

= 165

65

Prenosni odnos:
165/200=0,825
Na sekundarnoj strani strujnog transformatora
1/0,825=1,212
mst1=1,212
Struja na strani 10 kV
31500
10,5 3

= 1734 A

Prenosni odnos: 1734/2000=0,867

Na sekundarnoj strani 1/0,867=1,1534
Proraun struje primara za oba poloaja regulacione sklopke:
- za poloaj (+16,5%) kada je napon na maksimalnoj vrednosti
31500
= 142,084
128,15 3
Prenosni odnos: 142,084/200=0,71 odakle je 1,212/0,71=0,860 A
- za poloaj (-16,5%) kada je napon minimalan:
31500
31500
=
= 198
91,85 3 158,900

Prenosni odnos: 198/200=0,991 odakle je 1,212 x 0,991=1,201A

- odrediti diferencijalne struje
Trenutno optereenje koje vidi relej je:
1,153 0,867=0,999 A
Za (+16,5%) :
Idif=0,999-0,860=0,139 A
Za (-16,5%) :
Idif=1,201-0,999=0,202 A
Stabilizacone struje:
Za (+16,5%) :
Istab =(

0,9990,860
2

)=0,9295 A

Za (-16,5%) :
66

Istab =(

1,201+0,999
2

) = 1,1

Granice izmeu diferencijalne i proradnih struja se dobijaju iz formule:

Iop=Is+0,2 IBIAS
Za (+16,5%) sa podeenom strujom
Is=0,2
Iop=0,2+0,2 0,9295=0,3718
Za (-16,5%) (Istab>1)
Iop=0,2+0,2+(1,1-1) 0,8=0,48
Odavde se vidi da diferencijalna ima vrednost 37% od vrednosti operativne koje za (+16%) i za (16%) ima 42%.
Provera:
Da bi zatita zadovoljava potrebno je da 90% struje prorade budu vee od diferencijalne struje.
(+16%) 0,9Iop>Idif zadovoljava
(-16%) 0,9Iop>Idif zadovoljava
Odreena vrednost 0,2In zadovoljava.
Kod releja MiCOM P642 ovaj problem je reen softverski, tako da predhodni proraun struja za
svaku promenu poloaja sklopke nije potreban. Ve je dovoljno izvriti podeavanja prema
upustvu proizvoaa releja ALSTOM-A.
Podeavanje struje Is1 na 20% od nominalne struje se vri generalno kod svih tipova P64x releja,
kada je upitanju transformator.
Da bi zatita imala dovoljnu osetljivost pri kvarovima unutar tiene zone, i dovoljnu stabilnost
pri promeni poloaja regulacione sklopke , podeavanje nagiba K1 prema preporuci ALSTOMA
se vrimo na 30 %.
Drugu stabilizacionu struju Is2 podeavamo prema preporuci ALSTOM, na nominalnu
vrednost struje transformatora.
Da bi zatita bila stabilna pri kvarovima van tiene zone prema preporuci ALSTOM
podeavanje nagiba K2 vrimo na 80 %.
Vreme reagovanja je podeeno na 15 ms.
Podeavanje filtera drugog harmonika
Kod Mikom P642 filtera difercijalne struje, vri se odvojen proraun nominalnog Idif (fo)
fluksa i komponente drugog harmonika Idif (2fo). Ako odnos ove dve komponente pri
uzastopnom proraunu prelazi odreenu podeenu vrednost, zatita blokira. U opsegu od 5-50%
prema preporuci Alstom vrimo podeavanje na 20 %.

67

Podeavanje filtera petog harmonika

Filter P642 releja odeuje vrednost osnovne komponente Idif (fo), i komponente petog
harmonika Idif (5fo). Ako odnos ove dve komponente premauje odreenu podeenu vrednost u
dva zaredom prorauna, reagovanje zatite je blokirano. Stuja podeenja Is1 podeava se prema
preporuci ALSTOM na 10 % od nominalne stuje. Ugao K podeavamo prema upustvu
proizvoaa releja na 30 %.
Podeavanje je sledee: 1 = 0,1 165 = 16,5 . vreme reagovanja alarma podeeno je na
0,1 s.

68

7.ZAKLJUAK
U ovom radu su prikazani problemi i reenja za izvoenje diferencijalne zatite
transformatora. Objanjeni su svi uzroci pojave diferencijalne struje, kao i podeenja releja za
najbre i najtanije reagovanje pri pojavi nekog od kvarova. Zatitne funkcije i konstrukcija
releja su napredovali i danas pruaju puno kvalitetniju i sigurniju zatitu, a pri tom jednostavnije
vezivanje i podeavanje. Najveci napredak je ostvaren u izostavljanju meutransformatora, kao
fizikih jedinica, i postizanje ogovarajue sprege pomou mikroprocesorskih kola to je
omogueno pojavom mikroprocesorskih releja.
Prednosti mikroprocesorske zatite u odnosu na klasine releje su mnogobrojne. U dananje
vreme mikroprocesorska zatita se koristi za tienje svih delova elektroenergetskog sistema.
Kvalitetnija je i znatno irih mogunosti u odnosu na klasinu, omoguena je primena
"inteligentnih" funkcija i postupaka, vei broj funkcija se povezuje u okviru jedne zatite,
omoguava se nadzor tienog objekta i u sluajevima kada nema kvara, korienje grafikog
(ekranskog) prikaza, detaljan zapis svih parametara kvara, daljinski nadzor i upravljanje,
stabilnost rada sa podeenim parametrima. Ovakva zatita slui kao podrka sistemu upravljanja i
automatizaciji pogona, omoguava samonadzor i samokontrola ispravnosti, postoji mogunost
prijave kvara releja odmah po nastanku (kod klasinih releja kvar se moe ustanoviti tek pri
kontroli ili tek kada relej ne deluje), jednostavnije odravanje i zamena, znaajno smanjenje
broja ljudi potrebnih za ove poslove, odravanja praktino i nema, ve se samo nadziru alarmi o
eventualnoj neispravnosti, popravke se ne vre, ve samo zamene, znaajno smanjen prostor koji
se zahteva za montau releja. Objedinjavanjem funkcija releja u mikroprocesorskoj zatiti gube
se iane veze koje su postojale izmeu klasinih releja, smanjuje se potreba za kontrolom veza,
kao i mogunost greaka pri vezivanju i odravanju releja. Sa smanjenjem ianih veza smanjuje
se i verovatnoa eventualnog oteenja tih veza zbog korozije ili drugih oteenja. Ovo su razlozi
zbog kojih su u poslednjih nekoliko godina numeriki ureaji relejne zatite potpuno istisnuli iz
upotrebe elektromehanike i statike.

69

8. LITERATURA
[1] Duko Bekut Relejna zatita , FTN Novi Sad 1999..
[2] www.alstom com /grid/mp642/643/645
[3] www.scribd.com/doc/518.alstom
[4] English Book Transformer_and_Transformer feeder protection
[5] Tehnike preporukeZatita distributivnih energretskih transformatora TS 110/X kV.
[6] Jovan Nahman, Vladica Mijailovi Razvodna postrojenja Akademska misao
Elektrotehniki fakultet Beograd, Beograd 2005
[7] Tehnike preporuke 4, Specifikacija za sistem mikroprocesorske zatite i upravljanja u
trafostanicama.
[8] Proizvoaki katalog "ALSTOM"-a
[9] A. Guzman, S. Zocholl, G. Benmouyal, H. J. Altuve: Performance Analysis of
Traditional and Improved Transformer Differential Protective Relays, GE Power
Management, http://www.geindustrial.com/pm
[10] Predavanja iz predmeta Eksploatacija EES, Specijalistike strukovne studije.

70