GETALT DIJAGNOZA

Daan van Baalen, 1999

GETALT DIJAGNOZA

1. Uvod
Osnovni motiv za pisanje ovog lanka jeste to kao supervizor, trener i uitelj getalt terapije
nailazim na tekoe u radu sa studentima. Izgleda da moji studenti imaju problem sa
procenom ozbiljnosti i teine psihopatologije nekih svojih klijenata. Ono to mene zanima
jesu osnovne stvari koje se odnose na duinu i intenzitet terapije i na procenu dubine
poremeaja klijenata. Naroito neiskusni terapeuti smatraju da im je teko da donesu odluke,
to moe imati dugorone posledice. (Mogu li da se nosim sa ovim, da li imam dovoljno
podrke?)
Nepostojanje specifinog dijagnostikog sistema u getalt terapiji nije teko razumeti ako se
uzme u obzir istorijski kontekst.
Od osnivanja getalt terapije, uticaji Perlsa (Prestani da razmilja, vrati se svojim ulima;
samo prianje o stvarima je glupost ili ak obino sranje) i antiintelektualnih,
antipsihijatrijskih i demokratskih ideologija Ronalda Lejnga (Ronald D. Laing) i Dejvida
Kupera (David Cooper) nisu bili plodno tlo za stvaranje specifinog getalt dijagnostikog
sistema. Psihopatologija kao nauka, koja dijagnostikuje pojedince smetajui ih u kategorije,
nije kompatibilna sa procesnim pristupom getalt terapije.
Meutim, praksa pokazuje jednu sloeniju sliku.
Kada getalt terapeuti u edukaciji rade kao deo multidisciplinarnog tima, nedostatak njihove
dijagnostike kompetencije je izrazit. Usled nepostojanja getalt dijagnostikog sistema, oni
poinju da koriste druge teorije, koje obino ne poznaju dobro.Posledice toga su
nesigurnost, nerazumevanje i nepotrebna polarizacija koja nastaje izmeu praktiara iz
razliitih oblasti.
Stoga bih eleo da razvijem takav getalt dijagnostiki sistem koji nee etiketirati klijente,
koji e moji studenti moi koristiti i koji e, nadam se, olakati komunikaciju izmeu
razliitih disciplina.
2. Klasifikacioni sistemi
Dva klasifikaciona sistema koja se uglavnom koriste u psihijatriji jesu Dijagnostikostatistiki prirunik-4 (DSM-4), koji je sastavila Amerika psihijatrijska asocijacija (APA) i
Internacionalna klasifikacija bolesti-10 (ICD -10), koju je razvila Svetska zdravstvena
organizacija.
eleo bih da predstavim getalt dijagnostilki sistem koji je kompatibilan sa DSM-4 i ICD-10,
a istovremeno konzistentan sa osnovnom teorijom getalt terapije.
DSM-4 i ICD-10 su zasnovani na medicinskom modelu, koji implicira patologiju ili
nosologiju, pri emu se sistem koristi kako bi se prouavali patoloki fenomeni. Naime:
a. Deskriptivna dijagnoza opis bolesti
b. Etioloka i patogena dijagnoza odreivanje mogueg uzroka
c. Prognoza predvianje toka bolesti
d. Terapija mogui tretman
e . Prevencija spreavanje bolesti
2

Oba klasifikaciona sistema su deskriptivne dijagnoze ili se bave sindromima. Sindrom

podrazumeva grupu simptoma koji se istovremeno pojavljuju. Simptom predstavlja najmanju
jedinicu prouavanja koja se moe opisati u medicinskoj nauci i bukvalno se smatra znakom
bolesti koja je u pacijentu. Dakle, ovo znai da kada je neto simptom to upuuje na bolest,
koja se moe razreiti, tako da se zdravlje, koje podrazumeva nedostatak simptoma, moe
povratiti.
Ono to ovi klasifikacioni sistemi ele da dijagnostikuju = da znaju precizno, a zatim da
klasifikuju, jeste, prema tome, veza simptoma koji se nalaze u pacijentu.
Ono to getalt terapeut eli da dijagnostikuje = da zna precizno, a zatim da klasifikuje, jesu
prekidi procesa u polju, iji je deo sam terapeut. Znati precizno ne bi trebalo da predstavlja
problem za getalt terapeuta. (Pojam dijagnoza potie od grke rei dignoosis ili diagignookoo, to znai - znati precizno.)
3. Problemi getalt terapeuta
Tekoe koje getalt terapeut ima sa DSM-4 i ICD-10 kao dijagnostikim sistemima, potiu
od oiglednih razlika koje postoje u nekim osnovnim pretpostavkama getalt terapije i ova
dva klasifikaciona sistema. Dva osnovna principa klasifikacije koja se zastupaju u DSM-4 i
ICD-10 su (Vandereyeken, Hoogduin & Emmelkamp, 1994):
a. Raspored fizikih poremeaja trebalo bi da bude ne-teorijski i da nema veze sa nekim
odreenim etiolokim (uzronim ) objanjenjem.
b. Klasifikacija treba da bude zasnovana na jasnim nedvosmislenim kriterijumima, koji bi bili
uporedivi u dijagnostikoj praksi i prikladni za istraivanje.
U skladu sa ovim, dijagnostiki sistemi pretenduju da uopte ne zastupaju neku filozofiju,
tako da bi svi terapeuti trebalo da mogu da ih koriste.
Po mom miljenju, ovi principi su zbunjujui zato to tvrde da su nedvosmisleni i ne-teorijski
(to je samo po sebi teorija), to implicira pozitivistiku teoriju subjekat/objekat.
Prirodno je da ovo stvara zabunu s obzirom da se getalt terapeuti eksplicitno oslanjaju na
egzistencijalno-fenomenoloku filozofiju polja i teoriju subjekat/subjekat, gde je terapeut koji
uspostavlja dijagnozu deo polja i u polju, dok je objekat istraivanja fenomenologija odnosa
izmeu klijenta i terapeuta. U DSM-4 se kae da dijagnoza znai znati precizno. Ovo ne
predstavlja problem za getalt terapeuta. Meutim, problem nastaje sa pitanjem ta to znai
znati precizno?
Osim toga, isti prirunik kae da nauka pretpostavlja sistematino ureenje ili klasifikaciju
iskustava i znanja. Ovo opet nije problem za getalt terapeuta. Ali ta se to klasifikuje?
Posledice konfuznih interpretacija ova dva principa i onoga ta treba da se klasifikuje su
sledee:
- Getalt terapeuti i terapeuti drugih orijentacija imaju problema u komunikaciji.
- Getalt terapeuti ne dijagnostikuju i rade sa svim i svaim bez diskriminacije.
- Getalt terapeuti ele da se na ispravan nain odnose prema onim klijentima koji su
dijagnostikovani kao beznadeni i prema tome, nepogodni za psihoterapiju. Oni ak mogu da
gledaju na ove klijente kao na neku vrstu misije.
- Getalt terapeuti oekuju nemogue od sebe i od svog metoda. Oni ignoriu nemogunosti, a
takoe i vrlo specifine mogunosti getalt terapije.

-Getalt terapeuti izoluju sebe od drugih profesionalaca koji razmiljaju u terminima

prirunika i koji bi mogli biti od koristi i pruiti podrku u radu sa tekim klijentima. Na
primer, to su psihofarmakologija, psihijatrijski prijem i mrea drutvene podrke.
Sve dok getalt terapeuti ne budu hteli da gledaju u psihopatologiju, dijagnostike procedure i
prirunike, i dok terapeuti drugih orijentacija ne postanu svesni nesavrenosti svojih teorijskih
principa, konfuzija e i dalje postojati.
Kada getalt terapeuti ponu da uvaavaju prirunike, tada e shvatiti da je psihopatologija,
kako je gore pomenuto, eksperimentalna nauka, to znai, empirijsko uenje (posmatranje i
doivljavanje). Ovo moe da zvui kao muzika za ui getalt terapeuta! Implicitno ovo znai
teoriju subjekat/subjekat
Kada uvidimo da je psihopatologija iskustvena nauka, onda emo mi getalt terapeuti sigurno
formulisati jedan sistem psihopatologije i dijagnostike, koji e se uklapati u nau teoriju i
omoguiti nam da komuniciramo sa terapeutima drugih orijentacija.
Oni koji su pokuali da dijagnostikuju na nain koji je kompatibilan sa getalt teorijom bili su
Isador From, ije je radove objavio Miler (Muller) u Getalt urnalu, prolea 96, Elinor
Grinberg (Greenberg), Getalt urnal 95 i Gary Yontef, Getalt urnal 88. Bez obzira koliko
interesantni i znaajni bili ovi lanci, svi se svode na opise izolovanih kljienata u terminima
simptoma, te su stoga nekompatibilni sa getalt teorijom. Niko od njih nije konzistentan u
smislu razmene ideja u okviru polja, fenomenologije i teorije subjekat/subjekat. Svako od njih
opisuje klijente u okviru teorije objekat/subjekat.
Smatram da je neophodno kompleksno razumevanje nae teorije kako bi se formulisala
specifina i ispravna getalt psihopatologija. eleo bih stoga da istaknem neke poente teorije
polja, koje su znaajne za getalt terapiju i da time podrim dijagnostiku praksu getalt
terapije.
4. Polje, kreativno prilagoavanje i granica kontakta
Pojam dijagnoza bukvalno znai znati precizno ili videti kroz. U getalt terapiji mi
pokuavamo da vidimo kroz polja ili dinamike. Ne tiu nas se toliko pojedinci kao
izolovana bia, koliko ti pojednici u svom okruenju. Zanima nas ta se deava u dinaminom
polju, izmeu onoga ko se dijagnostikuje i onoga ko uspostavlja dijagnozu. Kako bih opisao
teoriju polja i napravio uvod u getalt psihopatologiju i getalt dijagnozu, eleo bih da
upotrebim dve metafore: magnetno polje i pozornicu.
Uz pomo ovih metafora, objasniu modele kreativnog prilagoavanja, granicu kontakta i
zaetak getalt teorije linosti.
4.1. Magnetno polje
Magnetno polje moe da postane vidiljivo pomou:
a. magneta i
b. gvozdene strugotine rasute po paretu papira.
Da bi magnetno polje postalo vidljivo, ono to mi treba jesu magnet i strugotina. Slino tome,
da bi psihodinamiko polje postalo vidljivo potrebne su dve (=di) psihike funkcije koje su u
interakciji jedna s drugom. Sutina jedne funkcije postaje vidljiva jedino prisustvom druge.
Jedna postoji samo kao funkcija druge i obrnuto.
Polje postaje vidljivo samo onda kada se magnet i gvoe nalaze na odreenoj meusobnoj
udaljenosti, koju u nazivati optimum. Da li e polje postati vidljivo ne zavisi samo od
magneta niti samo od gvozdene strugotine, ve od njihove dinamike interakcije. U fizici je
postavljena hipoteza kojom se opisuje ovaj fenomen, tzv. teorija magnetnog polja sa
magnetnom silom polja. U getalt terapiji, formuliemo teoriju psihodinamikog polja, u
kojoj je self ili samo-orgnizujui princip sila polja. Namerno sam izostavio lan ispred
4

rei self i stavio je pod navodnike kako bih naglasio da je self akcija u polju, a ne neka
stvar koja se nalazi u osobi.
Kada se odrede psihodinamika i optimum, pojavljuje se obrazac ili pravac (obrazac=pravac).
U okviru psihodinamikog polja ovo moe biti uvid ili iskustvo i/ili ponaanje.
Psihodinamiko polje postaje ureeno i kompletno. U getalt terapiji ova akcija jeste self u
akciji ili samo-organizujui princip. Perls tvrdi: Spontana svest o dominantnoj potrebi i
organizacija njenih funkcija kontakta jeste psiholoka forma organizmike samo-regulacije
(Perls, Hefferline & Goodman, 1951, str. 274).
Polje karakterie:
a. dinamika
b. optimum
c. obrazac ili pravac
Slika 1
Magnet i gvozdena strugotina
na udaljenosti bez ureenosti

Neorganizovana strugotina

Pronaen je optimum, gvozdena

strugotina formira obrazac, to
pokazuje pravac
Organizovana strugotina

Kao getalt terapeut ja sam uesnik u psihodinamikom polju i imam mogunost da biram
izmeu mnogih psihodinamika:
- u klijentovom selfu
- izmeu klijenta i terapeuta
- klijent i terapeut ukljueni u iri kontekst.
Kako se ja, terapeut, kreem u polju, a takoe i kako se klijent kree, odluuje koja smo
vrsta magneta i gvoa ili kako se polje ureuje prema samo-organizujuem principu.
Na izbor koliko emo biti udaljeni jedan od drugog (optimizacija) odluuje da li se formira
obrazac.
Obrazac ili pravac koji polje preuzima sam je po sebi karakteristika polja i on se odnosi na
ono to se deava bilo u klijentu i/ili izmeu klijenta i terapeuta. Kada ja kao getalt terapeut
pravim dijagnozu, ja sam deo polja samim tim to donosim dijagnozu, a njegov drugi deo ini
osoba koja se dijagnostikuje. Dijagnostikovati klijenta i pretpostaviti da je mogue
dijagnostikovati njegovo unutranje polje, bez meanja u to polje, tzv. perspektiva
objekat/subjekat, predstavlja fikciju.

4.2 Pozornica
Teorija polja koja pravi razliku izmeu pozadine i figure mogla bi biti predstavljena slikom
pozornice.
Zamislite jedno pozorite sa pozornicom ili platformom, levim i desnim krilom, prostorom iza
bine (backstage) i svetlima reflektora na koja gledaoci usmeravaju svoju panju. Iza bine i sa
strane, u krilima, nalaze se glumci i sve ono to treba da se pojavi.
5

Slika 2

Figura koja se izdvaja iz pozadine i postaje jasna

Prostor iza kulisa, krila
ili pozadina

Svetlo reflektora ili figura

Formacija figura/pozadina je zavrena i nestaje

Prostor iza bine i krila ine pozadinu u odnosu na koju se aktivnost pod reflektorima, figura,
razvija i dobija znaenje. Figura, osvetljeni deo pozornice, je ono ka emu je usmerena
panja, a pozadina, prostor iza bine i krila, je sve ostalo to ne zaokuplja panju. Organizacija
polja u figuru i pozadinu stalno se menja, u zavisnosti od toga kako se pria odvija.
Dakle, getalt je:
a. proces (glumci dolaze iz pozadine, nastupaju pod svetlima pozornice i vraaju se iza bine,
kako bi se radnja dalje odvijala).
b. slika (figura pod reflektorima),
c. deo, a istovremeno i celina (glumac je celina, a ujedno i deo prie i dobija znaenje samo
kao deo vee celine, tj. predstave).
Setimo se ekspirovog Hamleta. Dvorac u kome se odvija predstava daje znaenje radnji,
dvorac je pozadina. Hamlet, Ofelija, duh Hamletovog oca i drugi likovi smenjuju se pod
svetlima pozornice i istiu se kao figure.
Korienjem metafore pozornice, dinamika veza izmeu figure i pozadine na alost i dalje
ostaje najasna. Krila, dvorac, izgleda da postoje i bez figure Hamleta. U jednom od klasinih
eksperimenata Volfganga Kelera (Wolfgang Koehler,1959), u knjizi Getalt psihologija, ovaj
dinamiki odnos izmeu figure i pozadine postaje jo vidljiviji.

Slika 3
U krugu, na slici 3, moe se videti tanak krst, koji je figura, dok je ostalo pozadina. Takoe
se moe videti i debeo krst, koji je isprva bio pozadina, a sada je figura. Sada je pozadina
ono to je prvo bilo figura. U obe situacije, izgleda da figura dolazi u prvi plan, a da se
pozadina gubi. Figura i pozadina su rezultat toga kako se organizuje dinamiko polje. Nema
figure niti pozadine, pozadina je sve ono to nije figura. Odreena figura ima odreenu
pozadinu.
5. Holizam i psihodinamiko polje
Holizam je teorija koja zastupa postojanje tendencije ka ucelovljenju i upotpunjenju (Jan
Smuts, 1996, Holizam i evolucija). Ken Wilber (1995) dodaje ideju o holarhiji (holarchy),
u svojoj knjizi Seks, ekologija i spiritualnost. Svaka celina je uvek deo ire, vie obuhvatajue
celine, koja je istovremeno deo neega, te stoga Wilber govori o pojmu deo/celina ili holon-u.
Svaki holon tei ucelovljenju i upotpunjenju, dok istovremeno slui kao deo u jo veem
holonu, doprinosei veoj kompleksnosti, dubini i inkluzivnosti, beskrajno sve do
univerzuma, kao konanom sveobuhvatajuem holonu. Takoe se svaki holon moe razloiti
na svoje delove sve do najmanjeg dela, te tako izgubiti svoju kompleksnost, dubinu i
inkluzivnost. Smatra se da svakog oveka karakterie jedinstvo i veza sa sredinom, kao i
6

tendencija ka ucelovljenju i upotpunjenju. Psihodinamiko polje je samo po sebi primer ove

teorije. Ovakvo polje moe se organizovati u figuru i pozadinu u beskrajnom lancu
destrukcije i konstrukcije (kreativno prilagoavanje, od predkontakta, preko kontaktiranja,
finalnog kontakta, postkontakta do ponovnog predkontakta itd.), u pravcu veih i obuhvatnijih
celina. One mogu formirati granice kontakta, biti deo ireg polja i omoguiti interakcije tako
da se vee celine mogu razvijati, obuhvatajui prvobitno polje.
Osoba koja se dijagnostikuje i onaj ko daje tu dijagnozu mogu na isti nain biti zajedno u
polju, sa odravanjem mogunosti i tendencija ka ucelovljenju i upotpunjenju, kako je gore
pomenuto. Ako je tako, onda se izbegava problem da se dijagnoza vidi kao etiketa koja se
nekom daje ili kao fiksiran, nezavren getalt. Polje koje formiraju osoba koja se
dijagnostikuje i dijagnostiar moe da se razvije u smisleniju i kompleksniju celinu, poto
dijagnoza obuhvata obe osobe. Dijagnostiar nije vie onaj koji klasifikuje i time ima mo
nad drugom osobom koja ima neki simptom ili sindrom, ve je deo polja koje se sagledava i
potom klasifikuje. Dijagnostiar bira da bude deo polja i time postaje deo klasifikacije. On ili
ona ini sredinu osobe koja se dijagnostikuje i u skladu sa tim omoguava vee jedinstvo i
poredak i svojom svesnou postaje isto tako subjekat procesa gledanja kroz, kao i osoba
koja se dijagnostikuje. Time su obe strane zadovoljene.
Kada se u toku dijagnostikog procesa, osoba koja se dijagnostikuje smatra objektom koji
pokazuje znake bolesti, dok je dijagnostiar objektivni spoljni posmatra, onda se
mogunosti polja gube.Osoba koja se dijagnostikuje je odvojena od svoje sredine,
dijagnostiara. Ovo se deava sa dijagnostikim metodom koji koristi nosologija (nauka o
bolesti).
Kada je dijagnostiar deo polja, onda on time moe lino i direktno da utie na dijagnozu.
Getalt dijagnoza je stoga dijagnoza, ali istovremeno i terapijska mogunost.Getalt
dijagnoza prua nadu i istovremeno izaziva dijagnostiara i njegov kapacitet za svesnou i
kreativnim prilagoavanjem. Kada dijagostikujemo na ovakav nain, rast i promena su
mogui.
U kontaktu (izmeu dijagnostiatra i onoga koji se dijagnostikuje) ovek ne mora da
pokuava da se menja, promena se jednostavno deava (Polsters, Integrisana getalt terapija,
1973, str.101).
Klijent koji zapoinje terapiju je, po getalt terapiji, neko ko zapravo kae: Ja sam odvojen
od tendencije ka ucelovljenju i upotpunjenju. Ja se vie ne menjam, niti se razvijam,
zaglavljen sam i elim promenu.
Getalt dijagnoza ponovo uspostavlja kreativno prilagoavanje u polju i tendencije ka
ucelovljenju i upotpunjenju. Dijagnostiki metod koji se bavi sindromima, naroito u toku
dijagnostike procedure, objektivizira klijenta, otuuje ga od njegove sredine i koi tendencije
ka ucelovljenju i upotpunjenju.
6.

Svesnost, kontakt i kreativno prilagoavanje

6.1 Svesnost
Svesnost je koncept koji obuhvata percepciju, zapaanje, izbor i panju.
Svesnost se javlja u toku procesa kreativnog prilagoavanja, kada se polje formira i
organizuje. Zatim, svesnost je figura u polju svesti uesnika organizujueg polja. Motorna i
senzorna aktivnost (= id funkcija, vidi kasnije) prethodi svesnosti i moe voditi ka njoj.
Kako je Aristotel rekao: ne postoji nita u umu, a da se prvo nije pojavilo u ulima.
6.2 Proces kontakta
Svesnost i kontakt koegzistiraju kao fenomeni. Proces kontakta, ciklus kontakta ili iskustveni
ciklus, moe se podeliti u etiri faze: predkontakt kontaktiranje - finalni kontakt 7

postkontakt. Svesnost se pojaava kada se polje organizuje u predkontaktu, gde postoje

senzorna i motorna aktivnost. U fazi kontaktiranja svesnost dobija svojstvo mogunosti izbora
(= ego funkcija). Uesnik organizujueg polja moe, u veoj ili manjoj meri, birati ka kojoj
e od sukobljenih figura usmeriti svoju svesnost. U finalnom kontaktu svesnost je na vrhuncu
i smanjuje se kada je kreativno prilagoavanje okonano u postkontaktu.
Ono to je znaajno za dijagnozu jeste koliko organizacija zavisi od svesnosti odnosa klijentterapeut. Koliko je precizna ta svesnot u odnosu i koliko odraava taku na kojoj ja, klijent,
doivljavam ne-ja, terapeuta. (Granica kontakta je taka u kojoj neko doivljava ja u
odnosu na ono to nije ja, i kroz ovaj kontakt jasnije se doivljava i jedno i drugo
(Polasters, Integrisana getalt terapija, 1973. str. 102). Podaci o senzornoj i motornoj
aktivnosti onog drugoga dolaze preko mojih ula, da bi se zatim pojavili u mojoj svesnosti.
6.3 Kreativno prilagoavanje
U knjizi Getalt terapija (Perls Hefferline & Goodman), u poglavlju Kreativno
prilagoavanje, proces formiranja getalta se ponovo objanjava u terminima dinamikog
procesa. To je formiranje getalta kroz vreme. Ovde dajem kratki pregled.
Slika 4 opisuje dinamiki proces konfiguracije figura/pozadina u vremenskoj perspektivi, pri
emu se razlikuju sledee etiri faze:
a. predkontakt: Polje nije organizovano u pozadinu i figuru. Nema svesnosti (mogue je da
postoji doivljaj poremeenosti, haosa, nepostojanja). Onda se pojavljuje senzacija ili potreba,
nedostatak ili previe neega (id funkcija kao deo self funkcije polja stupa u akciju, vidi
takoe Getalt teoriju linosti). Gvozdena strugotina je rasuta po papiru i jo uvek nema
prostora iza bine niti glumaca, pozorite je prazno, a onda se podiu zavese... panju subjekta
usmerava njegova potreba da prati priu.
Slika 4
Rastua svesnost i
organizacija polja
finalni kontakt

kontaktiranje
predkontakt

postkontakt

vreme

b. kontaktiranje: Polje poinje da se ureuje u pozadinu i jo uvek nejasnu figuru, subjekat

(gledaoc/uesnik) se identifikuje, u zavisnosti od svojih potreba, sa jednom od potencijalnih
sukobljenih figura i alijenira se od drugih. (Ego funkcija kao deo self funkcije polja stupa
u akciju, vidi takoe Getalt teoriju linosti.) Svesnost se poveava, pozornica vie nije
prazna. Tamo su dvorac, da li Hamletov ili Drakulin? Subjekat se identifikuje sa Hamletom.
c. finalni kontakt: Figura je jasna i potpuna, svesnost je otra, subjekat je ukljuen u priu i
pojavljuje se doivljaj spontanosti, polje je maksimalno organizovano.
d. postkontakt: Figura se raspada, i javlja se doivljaj zadovoljatva i/ili aljena usled onoga
to je bilo. Figura i pozadina nestaju i ponovo dolazi do neodreenosti i umanjene svesnosti.
Vei ili manji stepen organizovanosti odgovara veem ili manjem stepenu svesnosti i
uzbuenja.
8

Kada proces kreativnog prilagoavanja ili samo-organizujui princip nisu potpuni u smislu
gore pomenutog modela, rezultat je nezavren getalt, zajedno sa smanjenom svesnou i
uzbuenjem.
Ovi nezavreni getalti zahtevaju panju i zavravanje. Oni ostaju figura, ak i sada kada bi
se mogla pojaviti neka relevantnija figura ili formacija figura/pozadina. Zbog toga sadanja
relavantna figura ne dobija dovoljno panje niti se dovoljno kontaktira, te takoe ostaje
nezavrena.
Mogue je da postoji pozornica koja je prepuna nezavrenih figura, koje moraju da dele svetlo
jednog reflektora. Rezultat ovoga je:
- nejasna organizacija polja, umanjena diferencijacija formacije figura/pozadina, umanjeni
svesnost i uzbuenje.
- figure iz prolosti su fiksirane u sadanjosti. Na primer, Hamlet nije zavren i pojavljuje se u
prii koja se sada odvija, a gde on ne pripada.
6.4 Granica kontakta
Slika granice kontakta je po mom miljenju nezadovoljavajua da bi se njome opisao proces
kontakta. To je zbog toga to pojam granice vie implicira neku stvar nego funkciju. Na
primer, granica izmeu dve zemlje je fiksirana i stvari se uglavnom dogaaju u sreditu, u
glavnom gradu gde ljudi ive, a ne na granici. Ja u ipak koristiti ovu sliku da bih opisao
kontakt, zato to je ona u optoj upotrebi.
Prvo, definicija kontakta: Kontakt je funkcija koja objedinjuje nau potrebu za jedinstvom i
separacijom (Polsters, 1973, str.99).
Drugo, sledee dve definicije kontakta su:
a. U getalt terapiji kontakt je interakcija sa sredinom, a take kontakta konstituiu granicu
kontakta (Korb, Gorrel & Van De Rit, 1989, str.32)
b. Granica kontakta je taka u kojoj neko doivljava ja u odnosu na ono to nije ja
(Polsters, 1973, str.102).
c. Granica kontakta je specifian organ svesnosti nove situacije u polju (PHG, 1951, str. 259).
ula i miii deluju jedinstveno (PHG, 1951, str. 116).
Take kontakta su kombinacije senzorne i motorne aktivnosti koje obavljamo ja i ne-ja.

Slika 5

ne-ja

ja

granica kontakta
Granica kontakta nije ni moja ni tvoja. Granica kontakta dolazi do izraaja ili se kreira naom
uzajamnom senzornom i motornom aktivnou.
U metafori pozorita, ne postoji granica kontakta kada je pozornica prazna, nema ni ja, ni
ne-ja, to je predkontakt. Kada pria otpone, nastaje granica kontakta (kontaktiranje i
finalni kontakt), koja se rui kada se zavesa spusti (postkontakt). Korienjem metafore
magnetnog polja, naglasio sam da osoba postoji samo kao funkcija drugog i obrnuto. Stoga
takoe mogu rei: Egzistencija se zasniva na odnosu ili:
1. Bez granice kontakta, ja ne postojim.
2. Pojedinac postoji samo u okruenju , ako nema okruenja nema ni pojedinca.
3. Ako nema pojedinca, ne postoji ni okruenje.
Ovo za getalt dijagnozu znai:
1. Kao dijagnostiar ja sam istovremeno i deo i istraiva granice kontakta
9

2. Dijagnostika aktivnost u getalt psihopatologiji podrazumeva senzornu i motornu

aktivnost i svesnost dijagnostiara.
3. Informacije o senzornoj i motornoj aktivnosti osobe koja se dijagnostikuje dobijamo kroz
senzornu i motornu aktivnost dijagnostiara, a zatim se pojavljuju u njegovoj svesti.
4. Odnos, granicu kontakta i/ili polje, koji su predmeti prouavanja, istraujemo tako to
preispitujemo sadraj nae sopstvene svesnosti.
Perls, Hefferline & Goodman tvrde: Definicija organizma je definicija polja
organizam/sredina; a granica kontakta je, da tako kaemo, specifian organ svesnosti nove
situacije u polju (1951. str.259).
U ovom polju je istraiva, dijagnostiar, istovremeno i uesnik i posmatra.
Slika 6

(klijent) Ti

Ja (dijagnostiar)

Granica kontakta

U knjizi Getalt terapija koncept granice kontakta omoguava razlikovanje etiri razliite
organizacije polja, to se moe koristiti za getalt dijagnozu (PHG, 1951, str. 260-261)
1. Polje se lako organizuje, svesnost, motorne i senzorne aktivnosti su oputene.
2. Tenzija u polju raste, dinaminije je, tako da je potrebno da uesnici u polju budu svesniji i
da se vie prilagoavaju, kako bi se dostigla ureenost polja. Granica kontakta je otrija,
svesnost je jasnija. Senzorna i motorna aktivnost, iskustvo bivanja i znaenje, su snaniji.
3. Opasnost preti, drai iz okruenja su preplavljujue, kontakt granica je pred ruenjem,
nastupa doivljaj nepostojanja. Osoba mora da odbije i/ili izbegne ovu situaciju.
4. Frustracija preti, potrebe osobe ne mogu da se zadovolje u ovom okruenju. Granica
kontakta postaje nepodnoljivo napeta, ponovo se javlja iskustvo nepostojanja i osoba mora
da odbije i/ili izbegne ovu situaciju.
Naroito su take 3 i 4 vane za getalt psihopatologiju i getalt dijagnozu. U obe situacije
potrebno je odrati osetljivu granicu kontakta radi opstanka i u poetku je ovo uvek zdravo.
Potrebno je razlikovati dve vrste reakcije u cilju preivljavanja, to se u ivotinjskom svetu
naziva reakcija bori se ili bei.
1. Panika, izbezumljeno bekstvo, ok, anestezija, onesveivanje, pravljenjem mrtvim,
iskljuivanje jednog dela ili amnezija, sa ciljem da se zatiti granica kontakta putem
privremene nesenzibilnosti i motorike paralize, sve dok opasnost ne proe.
2. Halucinacije, snovi, iva imaginacija, opsesivne misli i preterana aktivnost, duboko
premiljanje, a sve u cilju smanjenja dela tenzije, kreirane na samoj granici kontakta, putem
iscrpljivanja (PHG, 1951, str. 261).
Kada dijagnostiar daje dijagnozu, bivajui deo granice kontakta, on doivljava, osea i
svestan je onoga to je navedeno od 1 do 4, a takoe i reakcije bori se ili bei.
7. Getalt teorija linosti
Da bi dijagnostika bila u skladu sa getalt terapijom, imamo i kompatibilnu getalt teoriju
linosti u kojoj definiemo pojmove self, ego, id i linost.
Kurt Goldtajn (Goldstein,1939) izneo je ovu teoriju, u svojoj knjizi Organizam:
- u ivotnim procesima, ono to kontrolie delove jeste organizacija ponaanja
- ponaanje je uvek organizovano i uvek implicira ceo organizam.
ta organizuje ponaanje? To je self. ta je self?
To je sistem kontakta u svakom momentu, fleksibilan i promenljiv, koji varira u zavisnosti od
dominantnih potreba i hitnosti nadraaja iz sredine (PHG, str. 235)
10

Ili, self je spontana svest o dominantnoj potrebi, a organizacija funkcija kontakta stvara
psiholoku formu organizmike samo-regulacije (PHG, str. 274)
Self kao funkcija (samo-organizujui princip ili organizmika samo-regulacija) polja moe
dalje da se podeli na tri podfunkcije:
- prvo, id funkcija: ta mi je potrebno, potreba koja se pojavljuje u polju ili potreba koju
oseam kad si ti tu
- drugo, funkcija linosti: ta sam ja kada si ti tu
- tree, ego funkcija: ta ja radim, ako znam ta mi je potrebno i ko sam ja kad si ti tu. Ovo
je faza kontaktiranja (PHG, 1951, str. 403).
Drugim reima, ta mi je potrebno (id funkcija), ko sam ja, kako se pokazujem (funkcija
linosti) i ta radim (ego funkcija) zavisi od tebe i obrnuto (Isadore From, Getalt urnal,
vol.XIX, no.1).
Slika 7

Id funkcija

Ego funkcija

Samo-organizujui
princip

Funkcija linosti
8. Getalt razvojna teorija
Pored opisa polja, datog u prethodnom tekstu, mogue je takoe opisati razvojnu psihologiju
polja. Ograniiu se na poetne stavove i pomenuu etiri formativne faze.
Pre nego to otponem sa tim trebalo bi da imamo na umu da se sreemo sa istim problemom
koji se javlja u deskriptivnoj dijagnozi. On se odnosi na to da mi ne moemo da opiemo
razvoj izolovanog pojedinca, ve polja, u kome je taj pojedinac funkcija polja. Stoga ne
moemo direktno koristiti nosologiju, koja potie iz etiolokih i patogenih dijagnostikih
teorija, na primer: teorija objektnih odnosa Frojda, Malerove i Pijaea (Freud, Mahler,
Piaget), izmeu ostalih.
Meutim, moemo koristiti teorije Danijela terna, iz njegove knjige Interpersonalan svet
deteta (D. Stern,1985. str. 33). On opisuje razvoj deteta u terminima odnosa, ili to bi mi
nazvali, psihodinamikog polja. Ne samo da moemo koristiti njegovu teoriju, zato to se dete
posmatra u odnosu, ve i zato to on koristi istraivake metode koji su odnosni.
tern u svojoj knjizi kae:
a. Dete je obdareno vidljivim kapacitetima koji se razvijaju. Oni su organizovani i
transformiu se u organizujue subjektivne perspektive o oseaju sebe i drugih. Svaki novi
oseaj sebe dalje definie formiranje novog domena odnosa. Dok se ovi domeni odnosa
odraavaju u kvalitativnim promenama drutvenog iskustva, oni nisu faze; pre bi se moglo
rei da su oni oblici drutvenog iskustva koji ostaju nepromenjeni u toku ivota (str. 28).
b. Osnovna klinika pitanja odnose se na itav ivotni ciklus, a ne samo na pojedine
razvojne faze (str. 31).
Moemo dakle zakljuiti:
- Samo-organizujui princip je aktivan, bar od roenja nadalje.
- Ljudsko bie ne nastaje iz neizdiferenciranog objedinjenog naina bivanja (okeanska
simbioza), ve iz diferenciranog matriksa odnosa.
- Klinika pitanja kao to su autonomija, oralnost, simbioza, individuacija, poverenje,
povezanost, sposobnost, radoznalost i dr. ne nestaju. Ona se podjednako prorauju u svim
domenima odnosa u svakom momentu.
- Polje koje stvaraju majka i dete, organizuje sebe i prua majci i detetu iskustvo postojanja.
Majka i dete su zajedno i deo i celina, i tako se uklapaju u jo veu celinu.
11

- Iskustvo nebivanja, koje se u getalt terapiji vidi kao situacija predkontakta koji se
nastavlja relativno dugo, a koje je nastalo usled rana zadobijenih unutar nekog odnosa, moe
da stvori psiholoki poremeaj.
Ova teorija nam omoguava da opiemo formativne faze razvoja polja. Ove faze se, sa
dunim osvrtom na razliita teorijska polazita, mogu uporediti sa fazama koje predlae
Pijae (Piaget). Naime:
Prva faza:
od roenja do 2. g. senzo-motorna,
Druga faza: od 2. do 7. g. - magijska, pre-logika,
Trea faza: od 7. do 12 g. - konkretno-logika,
etvrta faza: od 12.g. nadalje - apstraktno-logika.
Svaka formativna faza stvara novi domen odnosa, iji se kvalitet zadrava i biva ukljuen u
iri i obuhvatniji domen koji se kreira u narednoj fazi.
8.1.1 Prva formativna faza
Bilo bi idealno da se polje dete-majka u prvoj fazi organizuje iz predkontakta, u kome
senzacije ili potrebe deteta, kao i potreba majke da bude uz svoje dete, vode ka finalnom
kontaktu i dalje. Granica kontakta izmeu majke i deteta moe da se stvori iz uzajamnih
senzornih i motornih aktivnosti, koje predstavljaju take granice kontakta.
Formativna faza otprilike obuhvata prve dve godine ivota i odgovara Pijaeovoj prvoj senzomotornoj fazi.
Id funkcija poinje sve vie da se razvija kao deo self funkcije polja.
Kada majka nema odgovarajuu senzornu i motornu aktivnost u odnosu sa bebom, onda
ne postoji zajednika taka (granica kontakta je lokus taaka u kome neko doivljava ja
u odnosu na ono to je ne-ja, Polsters, 1973, str. 102). U skladu sa ovim, ne postoji granica
kontakta, niti organizacija polja koje formiraju majka i dete. Stepen odsustva majke u
odnosu na bebu i u kom dobu se ovo dogaa, utiu na stepen smanjenja kapaciteta za kokreiranje granice kontakta ili na umanjenje kapaciteta da se organizujemo u polju.
Slika 8
Majka sa svojim takama
Dete sa svojim takama
Situacija nejasne granice kontakta
ili predkontakt

Da bi preivelo dete se kree ka poziciji na kojoj majka oekuje da ga vidi, kako bi

doivelo postojanje ili granicu kontakta. Dete zamenjuje svoju poziciju za onu majinu. Dete
se rano pomera od onoga to moe biti u odnosu, kako bi doivelo da postoji i kako bi moglo
preiveti. Ova strategija preivljavanja deteta u polju sa majkom moe se kasnije ponoviti u
drugim poljima. Postoji mogunost da se sposobnost novoroeneta za testiranje realnosti, u
smislu ja u odnosu sa ne-ja, ne razvije ili da bude nedovoljno razvijena. Getalt
dijagnostiar doivljava ovaj poremeaj kada kasnije sretne te klijente kao odrasle ljude.
Kapacitet za organizaciju polja izmeu dijagnostiara i klijenta je umanjen. Do izvesne mere
dijagnostiar doivljava nepostojanje.
U DSM-4 i ICD-10 ovo se odnosi na psihotine sindrome.
8.1.2 Druga formativna faza
Kada se prva formativna faza dovoljno razvije, pojavljuju se nove mogunosti za
organizaciju.
12

Slika 9
Prva faza

polje dete-majka
Granica kontakta koju formiraju
dete i majka

Druga faza
a. polje: dete drugi deo dejeg selfa
granica kontakta koju formiraju delovi
dejeg selfa

b. polje: dete - drugi

granica kontakta koju formiraju
dete i drugi

Druga formativna faza se moe opisati na sledei nain: kada prvi period protekne dobro
kada majka vidi dete pojavljuju se dve nove mogunosti da dete uestvuje u polju.
Dete sada ui da pamti majku i kada nije prisutna. Majka se kod deteta pojavljuje kao
seanje na majku. Polje koje se sada moe organizovati jeste ono izmeu deteta i onog
njegovog dela koji nosi seanje na majku. Granica kontakta i dinamika nalaze se u detetu i
iskustvo postojanja se ne gubi odmah im majka nestane iz vidokruga. Ova strategija
omoguava detetu da bude u situacijama kada majka nije na raspolaganju. Kod deteta se moe
formirati vie-manje fiksirana slika u seanju ili fiksirani obrazac. Prednost ovoga je manja
direktna zavisnost od majke. Ono to je mana jeste da se ovi obrazci polja koriste u drugim
situacijama kao fiksni getalti i mogu blokirati dalje kreativno prilagoavanje. Dete se sada
moe organizovati i uestvovati u polju bez majke, sve dok polje ne stvori previe
kontradikcija i ne postane previe konfuzno i/ili nepredvidljivo. Dete sada moe podneti
izvesno odlaganje u zadovoljenju svoje potrebe i nije vie u potpunosti zavisno od majke.
Ono prevashodno svoju sredinu doivljava kao izvor zadovoljenja potreba. Potrebe drugih se
ne mogu ili se teko mogu uzeti u obzir. Dete sebe vidi kao centar polja, tj. sredine, koju
ine drugi ukljuujui i majku; drugim reima, svet postoji radi deteta. Sve vie se razvija
funcija linosti kao deo self funkcije polja.
Kada deja potreba ne moe biti odmah zadovoljena ili kada nadraaji iz sredine postanu
preplavljujui, majka/staratelj treba da deluje tako da organizacija polja, u kome je dete
centar, bude mogua. Ona je ta koja titi osetljiv kapacitet granice kontakta.
Deji self moe, do izvesne mere, da stvori uzbuenje na granici kontakta koje je podnoljivo,
koristei reakciju bori se ili bei (vidi model granice kontakta). Na primer: a. Dete moe da
otupi sebe, da se niega ne sea i/ili b. da halucinira i sanja.
Ova faza se moe uporediti sa magijskom fazom Pijaea.
Kada doivljaj nepostojanja nije toliko snaan, kao u psihotinom sindromu, ali osetljiva
granica kontakta nije dovoljno zatiena, onda se funkcija linosti nedovoljno razvija. U
DSM-4 i ICD-10 ovo se odnosi na dugorone probleme prilagoavanja ili poremeaje
linosti.
8.1.3 Trea formativna faza
U ovoj fazi dete moe preispitati internu granicu kontakta u korist daljeg kreativnog
prilagoavanja, u odnosu sa stvarnom majkom, kao i sa drugima. Dete se sada moe
organizovati u polju u kome nije samo ono centar sveta. Polja dete-majka ili dete-neka druga
osoba mogu se organizovati sada kada se dete suoava sa potrebama koje nisu samo njegove.
Majka, kao slika u seanju, moe se menjati, a tako i interna granica kontakta.
13

Kada potrebe deteta na mogu biti odmah zadovoljene ili su nadraaji prejaki, majka ne mora
odmah da reaguje, i polje se moe organizovati bez meanja majke. Sada se moe
organizovati takvo polje u kome potrebe majke i moda drugih nisu direktno usmerene na
zadovoljenje potrebe deteta. Polje se takoe moe organizovati odlaganjem potreba i njihovim
prenoenjem na druga mesta. Mogue je doi u finalni kontakt, a da se potrebe ne
zadovoljavaju odmah. Potencijalne suprotne potrebe majke i moda drugih, mogu se pojaviti
u svesti deteta, mogu biti deo kreativnog prilagoavanja i mogu dospeti do finalnog kontakta.
U ovoj fazi sve vie se razvija ego funkcija, kao deo samo-organizujueg principa polja.
8.1.4 etvrta formativna faza
Za ovu fazu karakteristina je sve manja zavisnost deteta od drugih osoba iz njegovom
neposrednog okruenja. Dete sada moe, bez meanja majke, biti deo vie preplavljujuih,
konfuznih i/ili nepredvidljivih polja, kao i deo organizacija irih i apstraktnijih polja.
Slika 10
Prva faza
polje: dete-majka
granica kontakta koju formiraju dete i majka
Psihotini poremaaj

Druga faza
a. polje: dete-drugi deo
dejeg selfa koji nosi u
seanju sliku majke.
granica kontakta koju formiraju
delovi dejeg selfa

b. polje: dete-majka (drugi)

granica kontakta koju formiraju
dete i majka (drugi)

Poremeaji linosti
Trea faza
a. polje: dete-promenljive slike
seanja na osobe u njegovom
neposrednom okruenju
granica kontakta koju formira dete
i promenljivo seanje na konretne
osobe

etvrta faza
a. polje: dete-promenljive slike
drugih osoba i apstraknijih uesnika
u polju, u seanju deteta.
granica kontakta koju formiraju
dete i promenljiva seanja na,
u principu, ceo svet.

b. polje: dete-druga osoba

granica kontakta koju formiraju
dete i druga osoba.
Kada je polje nepredvidljivo
ili preplavljujue, potreba za
majkom koja e ga regulisati je
manja. Potreba drugog takoe
moe doprineti formiranju polja.
Detetu vie nije potrebno da bude
centar sveta.

b. polje: dete- sve vie i vie

osoba, ali takoe i apstraktniji
sadraji uesnika polja.
granica kontakta koju formiraju
dete i univerzum.

14

Priroda odnosa iz klijentove prolosti moe ponovo da se pojavi kao nezavrena figura u
odnosu sa terapeutom. Dok terapeut postaje deo ove nezavrene konfiguracije
figura/pozadina, on moe svojom svesnou prodreti u odnos i istovremeno zauzeti razliitu
poziciju od one koju su imali drugi u prolosti. U skadu sa tim, sada se polje moe
drugaije organizovati, a ono to je nezvreno moe se zavriti. Spomenute faze mogu nam
pomoi da vidimo kroz polje i istovremeno nam pokazati kako da se ponaamo tako da se
nazavrena figura moe zavriti.
Kapacitet oveka da se organizuje u polju vremenom se poveava.
Slika 11

kapacitet za organizaciju

formativne faze

Ozbiljne traume mogu implicirati smanjenje kapaciteta za organizaciju, tako da se odlike

ranijih faza izgleda vraaju na dui ili krai period u organizaciju polja.
Slika 12
trauma
oporavak
kapacitet za
organizaciju

faze

U getalt terapiji trauma je dogaaj koji unitava kapacitet za granicu kontakta ili organizaciju
polja, i koji remeti sadanju dominantnu i inkluzivnu formativnu fazu. Prethodne formativne
faze koje treba da budu deo/celina sadanje dominantne i inkluzivne faze, mogu se ponovo
pojaviti u formi psihoze i poremaaja linosti.
9. Getalt psihopatologija i dijagnoza
Pre nego to nastavim sa formulisanjem preciznog dijagnostikog modela, govoriu o tome
ta se u getalt terapiji zove bolest, tako to u pokuati da napravim razliku izmeu tekih
klijenata, koji su nazvani bolesni u nosologiji, i onih koji to nisu. Getalt terapija smatra da su
promena i rast oveka u polju normalni, a da su prekidi toga bolest.
Getalt terapija je zainteresovana za dinamiku polja, izmeu ljudi i u odnosu, kao i za
dinamiku polja unutar pojedinca.
Subjekat naeg istraivanja jeste ono to se deava izmeu ljudi, a ne pojedinac kao objekat.
U krajnjem sluaju, ja mogu da vidim osobu u polju odnosa, a takoe mogu opisati i polje
unutar oveka.
Instrument istraivanja je moje iskustvo, koje je taka na kojoj neko doivljava ja
(dijagnostiar) u odnosu na ono to je ne-ja (onaj koji se dijagnostikuje).
Ishod ovoga je da istraivanje uvek utie na ono to se istrauje, uvek uzrokuje promenu u
polju, te je stoga istovremeno i intervencija.
15

Drugim reima: Svesnost podrazumeva istovremeno i senzornu i motornu aktivnost.

Neodvojivost senzorne i motorne aktivnosti znai da je svaka dijagnoza istovremeno i
intervencija.
Getalt dijagnoza gleda kroz polje i predmet interesovanja je sledeih sedam taaka:
1. Da li je granica kontakta formirana ili da li se polje organizuje? Da li je kontaktiranje
mogue iz situacije predkontakta?
2. Granica kontakta se formira, polje se organizuje, ali ipak lako nestaje sa relativno slabom
dinamikom i/ili se organizuje u fiksiranu stereotipnu formaciju figura/pozadina.
3. Kakva se figura formira?
4. Kako se odvija nastajanje i nestajanje formacije figura/pozadina?
5. Koje polje odgovara odreenoj figuri? Koji je sledei vei getalt u koji se organizuje
formacija figura/pozadina? ( U kojoj predstavi ti i ja uestvujemo?)
6. Kakvi su kapaciteti svesnosti polja koje je nastalo izmeu dijagnostiara i klijenta?
7. Kako funkcionie samo-organizujui princip?

9.1.1 Da li je granica kontakta formirana ili da li se polje organizuje? Da li je

kontaktiranje mogue iz situacije predkontakta?
Da li je kreirana neka dinamika? Da li u polju dolazi do akcije, da li se polje organizuje u
konfiguraciju figura/pozadina? Da li se predstava odigrava? Da li oseam da postojim?
ta doivljava posmatra kada se granica kontakta ne formira? Kako to doivljava?
U krajnjem sluaju, ja nisam svestan, poto je svesnost jedino mogua kada sam svestan
neega. Ja nisam, ja ne postojim! Mogu zatim da postanem svestan straha da ne postojim.
Doivljavam strepnju, mislim da ne postojim i moje telo reaguje sa uzbuenjem i/ili
anksioznou.
Kao reakcija na anksioznost, posmatra poinje da racionalizuje i pokuava da objasni
anksioznost. Na primer: Bojim se da e klijent izvriti samoubistvo ili da e poludeti ili da ne
moe da bude sam itd. Ili posmatra moe da razmilja: Nisam jo dovoljno proitao o
ovome itd.
Mesto na kome terapeut doivljava sebe u odnosu na klijenta nije odgovarajue. Klijent
zapaa neto to terapeut ne vidi ili obrnuto i tu nema konformizma, zajednika figura ne
postoji. Mi vidimo jedan drugog, ali nismo u istom svetu. Za nijednog od nas ne postoji
neka korisna figura koja bi se formirala. Dijagnostiar moe da doivi oseaj nebivanja u
istom svetu u svom telu, u oseanjima, kao i u svom miljenju.
Ovo iskustvo predkontakta deava se u svakom novom odnosu. Koliko ovo traje i da li
dolazi do organizacije u odnosu, pokazuje meru kapaciteta za stvaranje granice kontakta ili
formacije figura/pozadina u ovom odnosu. Kad je ovaj kapacitet umanjen DSM-4 i ICD-10
koriste termine izofrenije i drugih psihotinih poremeaja. Mi getalt terapeuti ovo nazivamo
smanjenim kapacitetom za stvaranje granice kontakta ili formaciju figura/pozadina.
U DSM-4 navedeni su sledei simptomi:
a. deluzije
b. halucinacije
c. dezorganizovan govor
d. u znaajnoj meri dezorganizovano ili katatonino ponaanje
e. negativni simptomi, tj. afektivna tupost, alogia ili avolicija.
Prema DSM-4 leenje je prevashodno medicinsko i psihosocijalno, tj. pruanje podrke,
zatite i nege.
Getalt terapeut moe da prui psihosocijalnu podrku, ili kako bi mogli rei, da ponudi
kapacitet za granicu kontakta ili organizaciju polja i da na sebe preuzme ulogu samoorganizujueg principa.
16

Kada se getalt terapeut osea bezbedno sa ili bez saradnje sa medicinskim i drugim
disciplinama, javlja se iskustvo granice kontakta ili formacije figura/pozadina. Ovo moe
zahtevati 24-asovnu negu, iji jedan deo ini sam terapeut.
Ono to je interesantno u getalt terapiji jeste da kada terapeut doivi granicu kontakta ili
organizaciju polja, onda i klijent to moe doiveti, jer granica kontakta ili organizacija polja
predstavlja fenomen odnosa. Kada je proces formiranja getalta ponovo mogu, tada se rast i
razvoj podrazumevaju, poto su oni svojstveni odnosu ili organizaciji polja u procesu. Kada
terapeut doivljava granicu kontakta ili organizaciju polja, to jeste terapija za klijenta.
Terapija slui da bi se kreirale okolnosti u kojima se terapeut osea bezbedno.
Pod psihotinim poremeajima klasifikovani su i drugi poremeaji (vidi DSM-4). Nae
stanovite meutim ostaje otvoreno za poreenje. Getalt terapeut traga za iskustvom granice
kontakta ili organizacije polja, koje moe obuhvatiti saradnju sa drugim disciplinama. ini se
da je getalt terapija dobar dodatak u tretmanu ovih ozbiljnih i tekih poremeaja.

9.1.2 Granica kontakta se formira, polje se organizuje, ali ipak lako nestaje sa relativno
slabom dinamikom i/ili se organizuje u fiksiranu stereotipnu formaciju figura/pozadina
Postoji granica kontakta ili organizacija polja koja se delimino rui usled relativno slabe
dinamike. Manje ili vie normalna konfiguracija figura/pozadina razvija toliku tenziju da
granica kontakta ili organizacija polja doivljavaju kolaps. DSM-4 ovo naziva trajnim
poremeajem ili poremeajem linosti. Kako bi se odralai granica kontakta ili organizacija
polja i doivljaj egzistencije, polje se organizuje u neprekidno ponavljanu karakteristinu
konfiguraciju figura/pozadina. Prva nepodrana figura postaje otcepljena, a neprekidno
ponavljana karakteristina figura/pozadina slui za preivljavanje. Prirunik DSM-4 govori
o relativno konzistentnom obrascu ponaanja i iskustva.
Kod poremeaja linosti klijent i terapeut ostaju u istom svetu. Kao terapeut, ja postajem
svestan istog straha kao i klijent. Strah je manje intenzivan u poreenju sa strahom koji se
doivljava u 9.1.1, zato to je granica kontakta minimalno ouvana. Klijent i terapeut sve
vreme stvaraju istu konfiguraciju figura/pozadina, da bi imali neophodan doivljaj postojanja,
kako bi preiveli. Terapeut osea strah i kao da je uhvaen u zamku sa tom neprekidno
ponavaljanom figurom/pozadinom. On racionalizuje svoj strah i zarobljen je u stavu ovo je
teak klijent. Dijagnoza poremeaja linosti esto se odreuje kada klijent ne odgovara na
terapiju. Ponavljane konfiguracije figura/pozadina esto same po sebi nisu abnormalne, ali
konzistencija sa kojom se deavaju, jeste. Repeticija esto uzrokuje simptome i patnju u
poljima iji deo ini klijent.
DSM-4 opisuje ove poremeaje na sledei nain:
1. Trajan obrazac unutranjeg iskustva i ponaanja koji se u kulturi dotine osobe jasno
razlikuje od oekivanog. Ovaj obrazac se izraava u dve (ili vie) navedene oblasti:
- kognicija (tj. nain percepcije i interpretacije sebe, drugih ljudi i dogaaja),
- afekat (tj.raspon, intenzitet, pouzdanost i primerenost emotivnih odgovora),
- interpersonalno funkcionisanje.
- kontrola impulsa.
2. Trajan obrazac je nefleksibilan i prisutan u irokom rasponu linih i socijalnih situacija
3. Trajan obrazac vodi do, u klinikom smislu, znaajnog distresa ili poremeaja u socijalnim,
profesionalnim i drugim vanim oblastima funkcionisanja.
4. Ovaj obrazac je stabilan i dugotrajan i njegov poetak see ako ne u rano detinjstvo, onda u
adolescenciju.
5. Trajan obrazac ne nastaje usled direktnih fiziolokih efekata neke substance (npr.
zloupotreba droge, lekova) ili opteg zdravstvenog stanja (npr. povreda glave).

17

Dijagnostikovanje u okviru getalt terapije istovremeno znai i terapijsku intervenciju. Kada

terapeut oseti previe uzbuenja ili strah, on kreira takve strukture i/ili postavke koje ine da
uzbuenje ili strah budu podnoljivi. Ovo je zatim terapija za klijenta jer kad se terapeut osea
sigurno, polje je bezbedno, te stoga klijent moe doiveti da postoji. Terapeut dalje moe,
kada se oseti dovoljno sigurno, da podeli sa klijentom svoj stav. Ovo znai da kae klijentu
kako na njega deluje repeticija konfiguracije figura/pozadina, ime klijent doivljava da
postoji, ima oseaj da nije odbijen i da moe dalje proirivati svesnost o ovom obrazcu.
Mogue je da klijent ostane due u predkontaktu, tako da se mogu pojaviti i druge
konfiguracije figura/pozadina, osim one stereotipne, a da u meuvremenu terapeut ne nestane.
Nakon toga, kontaktiranje drugih figura u polju postaje mogue.
9.1.3 Kakva se figura formira?
Priroda postojee figure moe da se opie mehanizmima kontakta, kao to je uinio Gordon
Viler (Wheeler, Gestalt reconsidered, 1991). On vidi kontakt mehanizme kao polarnosti:
Otpor, diferencijacija
Introjekcija
Projekcija
Retrofleksija
Defleksija

Konfluencija, stapanje
Dopustiti da se pojavi ukus, vakati
Drati unutra, uvati u sebi i izbliza
pogledati
Sresti se
Fokusirati se

Svesnost dijagnostiara je voena ovakvim polarnim miljenjem. Na primer, kada je figura

projekcija, onda bi intervencija ili serija intervencija mogle biti polarnost te projekcije, a
radilo bi se na dranju unutra, uvanju u sebi i gledanju izbliza.
Alternativno, figura se moe opisati na bilo koji smislen dijagnostiki nain, sve dok se opis
vri u terminima odnosa. Na primer, ja, kao dijagnostiar, oseam se sa ovim klijentom kao
iznerviran otac sa razmaenim detetom. Ovde bi intervencija mogla biti da dijagnostiar
postane otac koji mazi svoje dete, umesto da se nervira.

9.1.4 Kako se odvija nastajanje i nestajanje formacije figura/pozadina?

Da li postoji prekid u formiranju i ako postoji u kojoj se fazi to deava? Da li u predkontaktu,
kontaktiranju, finalnom kontaktu ili postkontaktu?
Na primer:
- kao u 9.1.1, polje se ne organizuje, postoji samo predkontakt
- ili kao u 9.1.2, polje se u poetku organizuje, ali se raspada, i ponovo je predkontakt
- polje se ne moe razviti kroz identifikaciju sa figurom, i ostaje se u fazi kontaktiranja
- polje se zaglavljuje u finalnom kontaktu i identifikuje se sa tenzijom finalnog kontakta
- polje se ne razvija u postkontakt i ne razlae ono to je bilo dobro i poznato, ne ali, ne
povlai se i ini se da se olako prelo preko rada, a da nije dolo do integracije. Figura i dalje
nastavlja delimino da postoji u narednim organizacijama polja.
Intervencija koja se ovde predlae je: svesnost o tome kako i u kojoj fazi ciklusa kontakta se
zaustavlja proces organizacije polja ili konfiguracije figura/pozadina.

18

9.1.5 Koje polje odgovara odreenoj figuri? Koji je sledei vei getalt u koji se organizuje
formacija figura/pozadina? ( U kojoj predstavi ti i ja uestvujemo?)
Prekinut razvoj ogleda se u stalnoj repeticiji iste figure, ak i kada se sredina menja.
Primer ovog prekida je ono to se u psihoanalitikoj teoriji naziva transfer. Na primer:
dijagnostiar se vidi kao otac, pri emu on moe imati neke njegove karakteristike, ali nije
otac. Figura koja se pojavljuje ne uklapa se u polje.
9.1.6 Kakvi su kapaciteti svesnosti polja koje je nastalo izmeu dijagnostiara i klijenta?
Ono to je potrebno za istraivanje prekinutog razvoja polja jeste svesnost. Ako postoji
svesnost o tome kako se polje blokira, onda se promena i razvoj podrazumevaju. Svesnost se
ogleda u tri razliite oblasti, naime:
1. spolja: sredina, gledanje, dodir, miris, ukus i sluh
2. unutra: propriocepcija, telo
3. intrapsihiko: um i oseanja
9.1.7 Kako funkcionie samo-organizujui princip?
Koje pojedine funkcije su na raspolaganju?
Samo-organizujui princip je funkcija polja, a ne neka stvar koja se nalazi u osobi. Ova
funkcija moe da se podeli na tri podfunkcije:
1. Id funkcija: potrebe i elje koje se pojavljuju u polju
2. Funkcija linosti: ko sam ja u ovom polju sa tobom.
3. Ego funkcija: kada uesnici u polju znaju koje su njihove potrebe, elje i ko su oni u ovom
polju, onda oni mogu birati.

10. Zakljuak
Nadam se da sam pokazao da je u psihoterapiji mogua saradnja izmeu razliitih disciplina,
kada te ukljuene discipline poznaju svoju sopstvenu teoriju i ukoliko su voljne da sa svojih
pozicija diskutuju sa praktiarima drugih orijentacija.
Mogue je formulisati odgovarajuu gestalt psihopatologiju u odnosu na postojee sisteme,
koji mogu biti vani u poetnoj fazi i nastavku terapije, naroito za manje iskusne terapeute.
Nadam se da ovaj sistem obezbeuje getalt terapeutima mapu u radu sa klijentima i da
istovremeno moe da poslui kao sredstvo komunikacije u saradnji sa drugim disciplinama.
Getalt dijagnoza je istovremeno i terapija, poto je dijagnostiar/terapeut uvek deo
terapijskog polja. Izborom da se bude deo polja, dijagnostiar/terapeut proiruje svoju
svesnost polja i samim tim mogunosti kreativnog prilagoavanja.
Stvaranje snanog getalta, dijagnoze, je samo po sebi lek, jer figura nije samo znak
kreativne integracije iskustva, ve je sama po sebi upravo to (PHG, 1951, str. 232).
eleo bih da zavrim sa probnom Formulom getalt dijagnoze, koja moe posluiti kao
smernica u procesu dijagnostikovanja.
11. Formula getalt dijagnoze
1.
Da li se granica kontakta formira ili da li se polje organizuje? Da li situacija predkontakta
vodi u kontaktiranje?
------------------------------------------------------------------------------------------------------19

10

polje se ne organizuje,
granica kontakta nije mogua

polje se organi zuje,

granica kontakta mogua

2.
Granica kontakta se formira, polje se organizuje, ali se ipak lako gubi sa relativno slabom
dinamikom i/ili se organizuje u fiksiranu, stereotipnu formaciju figura/pozadina. (trajni
poremeaji prilagoavanja)
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------0
10
organizacija polja ili
granica kontakta lako se gubi

organizacija polja ili

granica kontakta opstaju

3.
Koja figura se formira?
Kontakt granica je mogua i ne gubi se, predkontakt vodi u kontaktiranje.
Koja figura?

1.----------------------- (kontakt mehanizmi?)

2.-----------------------

Koliko je fleksibilna?
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------0
10
nefleksibilna
(nema razvoja)

fleksibilna (razvoj)

4.
Kako se odvija nastajanje i nestajanje formacije figura/pozadina? Kako se razvija ciklus
kontakta?
Predkontakt
Kontakt
Finalni kontakt
Postkontakt
Da li postoji prekid i u kojoj fazi?
5.
Kakvo polje odgovara odreenoj figuri? Kakav je naredni vei getalt u koji se organizuje
formacija figura/pozadina? (U kojoj predstavi ti i ja uestvujemo?)
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

6.
Kakvi su kapaciteti svesnosti polja koje formiraju dijagnostiar i klijent?
Unutranja zona -------------------Spoljanja zona -------------------Sredinja zona --------------------

20

7.
Kako funkcionie samo-organizujui princip?

Slika 13
Id funkcija

Ego funkcija

Funkcija linosti
Id funkcija: Potrebno mi je, ja elim... (u ovom polju)
----------------------------------------------------------Funkcija linosti: Ja sam...
----------------------------------------------------------Ego funkcija: Ja biram...
-------------------------------------------------------------

Revizija eme getalt dijagnoze

Datum----------- No.-----

1. Kakav je kapacitet svesnosti u ovom polju?

Unutranja zona ---------------------------Spoljanja zona ---------------------------Sredinja zona ---------------------------2. Kreativno prilagoavanje u polju?
Figura ----------------------------------------------------------------------------------------------(meuigra moguih mehanizama kontakta)
Figura ne postoji ili je nejasna

Fiksirana stereotipna formacija

figura/pozadina

Polje se organizuje

--------------------------------------------------------------------------------------------------------0
10

3. Kako se razvija formacija figura/pozadina? Kako se razvija getalt ciklus?

Predkontakt
Kontaktiranje
Finalan kontakt
Postkontakt
Ako ima prekida u kojoj fazi se javlja? ------------------------------------------------21

4. Kako funkcionie samo-organizujui princip?

Id funkcija: u ovoj situaciji je potrebno-------------------------------------------------Funkcija linosti: u ovoj situaciji, da li ja postajem ----------------------------------Da li ti postaje ------------------------------------------------------Ego funkcija: u ovoj situaciji da li ja -------------------- da li ti-----------------------5. U kakvom polju se organizuje ova figura? ------------------------------------------Da li se ova figura uklapa u druga polja? ------------------------------------------------

Primedbe: ------------------------------------------------------------------------------------11. Epilog

- Jasno mi je da je ovo prvi pokuaj da se napravi dijagnostiki sistem. Trebalo bi da usledi
dalja razrada razliitih psihotinih poremeaja, poremeaja raspoloenja i linosti. Meutim,
nadam se da ovo moe posluiti kao polazite za to.
- Ova formula moe biti samo reper u dugoronom procesu i jedino ima znaenje kada se
polje klijent/terapeut dijagnostikuje vie puta.
- Formula koriena na ovaj nain moe posluiti kao mera progresa i kao klijentov registar.
Bibliografija:
1. Kurt Goldstein, The Organism (1939)
2. Elinor Greenberg, The Gestalt Journal (1995)
3. Wolfgang Koehler, Gestalt Psychology (1959)
4. Margaret P. Korb, Jeffrey Gorrel and Vernon Van der Riet, Gestalt Therapy Theory and Practice (1989)
5. M. Miller, Isadore From, The Gestalt Journal Vol. XIX, No. 1 (1996)
6. Anne Mos, De Ontwikkeling van het Kind (1996)
7. F. Perls, R.F. Hefferline & P. Goodman, Gestalt Therapy (1951)
8. Erving & Miriam Polster, Gestalt Therapy Integrated (1973)
9. Daniel Stern, The Interpersonal World of the Infant (1985)
10. J. Smuts, Holism and Evolution (1996)
11. W.Vandereyeken, C.A.L. Hoogduin & P.M.G. Emmelkamp, Handboek Psychopathologie deel 1 (1994)
12. Gordon Wheeler, Gestalt Reconsidered (1991)
Poto sei; zemlja godina voda pljuvati kia stomak rep noga u igrati otar kost riba tap strahovati zmija lea
bojati se. Stopalo teak koleno dim - zato; to drati glava kopati, kod dan stisnuti suprug pun drum, mu magla
sneg ta jesti... Prati - zalediti kanap ti, prut dati plaiti kanap zelen umreti povraati; crven prsa ovaj kanap igrati
hladnoa suv plaiti tap? Pljuvati no, more bojati se sve praina otei ne iti; creva, taan glava, kora pero
supruga lo teak drka; kratak mu. Voda ovek jezik zvezda rep; mnogo, leati ti, tup, poto crven - ue vetar
gnjio - led zelen, noga drum taj dug.
Piti, ptica voda, teak ta dug plutati creva vui taj otar kod plaiti blizak - ena drka velik godina noga sneg?
Smrznuti oblak uvo mnogo mast igrati kopati dati prljav leati - goreti gnjio zemlja bojati se magla digerica zub
grudi on kia? U, glava prut konopac rezati list sisati sei lea mu prsa beo ovaj - jedan iti koleno dva pljuvati
zub kratak... Plutati noga kosa, igrati, ue kost rezati - u ena zmija led plaiti kamen teak ovaj dim uvo to jer,
glava! Blizak levo glista drati goreti pun piti supruga, stomak sneg pevati jesti on zalediti vui ti; sedeti oko nov
kanap!
eati prati - disati - pas srce udarati digerica smejati se ko sisati kazati tamo trljati noga prav jaje tap krv uzak
leati. Tri va pet tanak tei debeo dlaka lea meso to deliti i lo levo umreti list videti, hladnoa praina, pepeo.
Oko vetar ime, drugi desno zalediti drvo stegnuti loviti pasti ivotinja obao, ena iveti ija, ujesti so jetra gurati
more... Skrenuti nos dati koa vaka trava no ubosti, pepeo otac malo dugaak stomak etiri salo krilo - cvet vi
konopac pevati! Hladno mokar mirisati uma ugristi crn, jezero plaiti ne pesak smrznuti kako vezati; rei suv,
vrat - sedeti; brojati voe u!

22

Crn drvo dugaak - lo jetra kratak, drugi srce ko kad jaje mesec, prljav, sa, boriti se kora misliti star; magla
loviti? Kost - ti blizak krv prljav vui mu plivati znati deliti, stomak, teak zub duvati nokat trbuh kod ruka,
sedeti levo? Rezati mast zelen drka ovek glista; ne strahovati ovaj kratak ovde sve dati gde, koren oko glista u
- videti gnjio. Drum, nov ujesti suprug creva dim plutati voda; konopac otei otar mi pun drati - ena; sei
povraati, ubiti dugaak ut. Mnogo jesti uvo noga - rei jezik kopati brojati umreti kanap tui - zmija mali riba
oblak uti kia dug on to.
Pljuvati ena stopa sisati dlaka malo, glava so; mokar, ja eati meso iveti obao - pepeo kopati, teak planina
zemlja debeo. Voda - jezero ja, stomak; hodati; gurati tap desno otac ubosti - ugristi prut sneg disati lea, vetar
noga aka bacati ne. Plod salo lo skrenuti crn uma irok truo digerica uzak drugi jetra to led jaje zvezda prati
smrznuti boriti se cvet. Misliti dati plaiti loviti etiri umreti, mnogo lea - taj magla kost otei stisnuti plutati
umreti jer videti stajati znati - ubiti. Jedan strahovati; kia cesta igrati prsa, kod jezik, ue, uvo gladak vui star
kora; ovek riba, so suprug koleno duvati.

23

1973.
.
,
. ,
, ,
. (
),
,
,
.

Do Vasing
1980.

1.

, ,
, , .

( )
. ,
, , ,
, .
,
, ( ),
, .
, , , .
, ,
;
, ( ) .
,
.
24


. , ,
, ,
-- (ctlity-wrnss-rspnsibility). ,
-
. , ,
, ,
.
,
;
;
, --
( ); ;
;
, . ,

. ,
, ( , , ),
,
,
.
,
, /
: .
, , ,
( ).
, ,
-
. /,
, .
( )

. :
--. ,
, : .
,
,
, ,
.
, ,
: ,
25

 , . , ,
, , ,
;
, .
,
, .
, , .
, .
.

(), . , ,
. ,
: , ,
,
.
. ,
, .
, ,
, . ,
, , ,
: , , ,
, .
. , ,
( ). ,
,
, .
,
. ,
. ,
,

, .

2. E
( / )

?
. , -,
: ,
26

. ?
(.)

. ,
, ,
.
, ,
. , , ,

. , .
, . ,
, . (
) . .
, ,
, , .
.
, , .
.
, , . ,
.
, ,
, , ,
.
,
.
,
, ,
, .
, , .
. , ,
; ,
. ,
, .
,
,
, .
,
, ,
. , ,
, .
27

 , ,
.
, . ,
, ., ,
, ,
. , ,
: . , ,
, ,
. ,
.
, .
,
:
. ?
. ,
. ,
.
, , , ;
, ;
, , ,
, .
/
() ;
,
,
.
.
- : ,
( about), ( should - ) .
, ,
, . (a,
) , , ,
.

,
.
() ,
, .
28


. :
.
. : chickenshit
( /) - , ., bulshit (/
) - , , ; -
, . - .

- ,
.
,

,
. ,
.

, ?
, ,
,
.
,
, . , ( )
.
. ,
-,
. , ,
. , ,
, ,
, ,
.
,

: .
.
,
,
.

,
.
29

 , , ,
, , .
.
, ,
, . , ,

.
,
,
.
,
, , ,
,
.

.
,
:
1. ;
2. ,
;
3. / .

( ),
. :
1. -;
2. ; , ,
., .
.
, ,
, :
1. ;
2. :
,
, ,
..
30

 ,
,
. , ,
, ,
,
.
/ .
, , , ,
y , .
- (butism ),
,
, ,
( ,
.), ,
.
.
,
.
, , , ., ,
;
, ,
, , ,
, .
.
,
. , ,
.

, .

,
. ,
.
, , , .

, ,
. . :
- .
: , !!!
31

: .
; ; ()
().
,

. ,
. ,
. , .
, ,
. . Status quo .
,
, .

, .
, .

, .
, ,
. ,
,
. ,
--. ,
. .
.

. ,
,
, . .
.
. ,
.
, ,

. ,
, ,
. ,
. , ,
.
(
), ;
()
. , ? , -
32

 . ,
.
: ,
:
.
, .

.
. , .
, .
,
, :
: ?
: . ( ).
: .
: ! . : ,
.
, .
: ?
: . . .
() .
:
; ,
. :
1. : . .
:
? ?
2. : , , ,
.
,
. , ,
, .
,
,
. ,
, . - -
, , .
, .

33

 , ,
,
.
, , . ,
, .
, ,
. ,
,
. , ,
, ,
.
.
.
: . , .
. . .
: .
: , . , .
. .
. , ... . .
, !
: . :
: .
: -
. . . .
. , .
. .
.
. , .
, . ...
...
, ,
, , :
, .
; -
.
,
y
. : , .
.
, , ,
, , .

34

 ,
,
: , ,
, .
: ,
, . , -,

.
,
. ,

( ).

. , , .
, ,
. , ,
,
, .
,
: , , .
, , :

. , .,

, .
, ,
.
.
.
.
. ,
.
, .
; ,
.
, .
: ( ) ()
? .
, , .
: - , .
, ,
.
35

 . , ,
.
, , .
, ,
, ,
, - .
( ) ,
. ,
, ,

.
, ,
,
.
:
.
. . ,
. .
.
. -, :
-, .
,
.
. -,
, . , ,
. ,
. .
, .

,
.
a (.
), .
. ,
,
(). , ,
.

36

 , ,
. ,

. , ,
, ,
,
.
.
, ,
.
, ,

. , , , ,

. ,
, , ,
, .
,
,
;
, .
- -
( ...) :
?
, ? ,
,
.
,
, .
,
. , ,
. ,
: .
, , .
,
, .
,
, ,
.
,
, ,
. ,
, ,
37

, , , .
, ,
, -
.
( ), . ,
, , -,
, - :
, , ! ,
( ), ,
,
( -) .
( ) ,
,
.
(it) a ,
, .
.
,

.
, ,
.
, ,
: , ,
( . it) .
, ,
(do nots), . ,
, ,
.
,
, (, ) ,
, .
, , , -
( . : "
, ") "".
""
, .
: " ", " " -
, , ( ) : " .
?" "
".

38

, ( )
, : " ,
".
- , ,
, . , ,
.
, - -
, , :
" , .
, ". " ,
...." " ,
"" , ,
,
, ...." "
" ",
, ". " ,
. ".
, ,
.
, ,
,
. - ,
/ () , , " " , ,
.
, ,
.
, , .
-. "
" " ", .
, :
.
, ,
-.
: , . , ,
, -,
. ,
: -, , .
. , , ,
. " " -
, , ,
, .
39

 ,
: " . .
. ,
.
. ,
.
,
, ,
(" "),
, .
, , ,
. ,
,
,
.
-
-
.
" " -,
, .
, - ,
. ,
, ,
, , ,
, ,
.
: ()
.
: ?
: ().
- ... ...
... !
, ... .
. .


. :
-
. , , ( )
40

 ,
, .
,
. ,
:
? =
= = .
? =
= = ;
.
? = ,
.
, ""
.
,
. , - (
"" ) .
, ,
. ,
; .:
? = .
? = .
.
-
. ,

. , , (): .
. , ,
:
1.
2.

,
.
, "
"
" ". "

". .

41

 -
.
, ,
.
( , , .)
,
. " "

,
. ,
,
.
-
. ,
, ,
, .
, .
,
;

.
"
" .
,
.
, , , ,
.
,
. ,
" " ( ),
, . ,

,
.

3.
() .
,
, .
42

, , , ,
,
().
, ,
. ,
, (
) .
"" .
, ,
. ( ,
: ). ,
, " ",
.


. , ,
,
. , ,

.
, :
, .
,
, , .
, :
, , , , .
, , , ,
- ( ,
), .
.
( ) ,
,
, , "",
- .
"", , ,
, "" , ,
.

43

 ,
-,
.
, ,
- ,
, ,
,
.
je .
, .
, , , ""
, ,
. : " ".
: " ,
".

: , ,
. , : ,
, . ,
.

:
,
, .
, , , ,

.
/ , , ,
: , .
/,
. ""
,
.
. -
. , ,
44

, : - .
/,
.

/ .
, .
, ,
, .
,
.
, ,
: . ,
,
. , ,
, , , . ,
. , ,
, . .
: . ...
.
: .
: ...
,
, :
: !
: .
: ?
: ?
: .
: : .
.... .

,
, . : "
".

. " ",
, . ,
- ( ),
. " ",
45

 . , , ,

. .
,
, , ,
.
, ,
" " . , ,
, ; ,
, .

, , ,
. , ,
. , ,
, . , ,
.
:
( ) " ",
.

, . ,
, , ,
. ,
:
: ?
: .
:
.
: , .
,
. : "
. , ".
, ,
,
. ,
,
.

46

 ,
, " ".
, , , "
" .
: " " "
", .
, : " " "
,
".
, ,

,
.

, .
,
.
, ,
- . , , ,
, ,
.
, ,

: .
.
"" ,
. (
.) , /,
. , , ,
, .
, :
, .
, ,
, ,
. , ,
.
, ,
.
47

 , ,
, .
,
.
, , ,
.
) -
, "
.... . Wilson Van Dusen
, .
, . . .
; , .
. .
....
. .
? .

, , , .
, ,
.
,
,
, . "
",
, ,
.
.
,
, , ,
.
: .
:
: : .
: . .
: .
: . . .
(). .
(). !

48

 ,
, .
, "
" ; ;
" ".
"" " ",
"", .
,
(): /.
, -,
- .
, , ,
() . ,
, , .
,
. , ?
/ , ,
.
, ,
,
, (incomatible) .
, , , ,
.

. ,
, .,
. :
,
.
...
, ,
.... " , ,
, ;
, ".
,
: " , ,
. , ,
".
49

 ,
. ,
, ,
.
, , . ,
,
, .
, ,
"",
.
, .
. ,
, ,
;
.
, :
/ ;
, .
, , ,
. , ""

.

.
, ,
.
, , . ,
.
. , ,

.
: ?
:
: .
:
: , ( ).
: .
: , .
().
: .
50

: ( ; ).
" . , ".
, 4
:
1.
2.
3.
4. ().
, .

1.


. ,
.
,
,
.
: ( ) .
. . , .
. .
. . .
: .
: , . . .
. . ; .
?
: ?
: . ( ).
, ,
-,
.

. ,
:
1.

(. "" )
51

2.
3.
4.

,
.
, .
(.
).

,
, .

, .
, .

2.

.
, :
, - .
/ ,
. ,
, ,
. ( )
, :
: . ( ).
: ( )
: .
: .
.
:
: ( ).
: .
: .
.
, .
- .
, .
: .
: ,
, , ! ( ). ,
. . !
.
, ,
. , ,
52

 ,
, . " "
, , ,
. ,
, ,
, .
: .
....
: , .
: , , , , , , , ( ).
: .
: ( ).
: ! .
: ( , ).
, ( ). ,
! ! !! ( ).

3.
"" ,
: " ; "
?"; " ?"
" . , ,
- , , . -
() .
: , ?
: ( ) .
, ...
: .
: ( , ,
).
: .
: , . , , .
. .

. , ,
, :
, ,
. ,
,
.
53

: . .
...
: . ,
, .
: : " .
: , ! .
, ".
: ?
: . .
.
/
. ,
"" , , ,
. ,
" "
.

/ . .

. , , .
,
.
, , (, ,
), .
( ) ,
,
(), -
, ()
" ", .
, " - ",
:
: ?
: . , .
.
: .
: ( ) .
: .
54

: ( , ,
).
: .
: ! ! ! (
).
: .
: ( ).
! ( ,
). ! , !
( ). .
. ( ). , !

4 . ()

, ,
,
.
, ,

.
:
, .
.
""
. ,
. .
,
, ,
, . ,
, "" ,
.
,
.
,
"" . " ", "
", " ", .
. " " " ",
.
,
55

 . ,
- - .
/
, . ,
, .
,
. , ,
, " ".

, ,
, : , , .
,
( ),
/,
. ,
(
), .


, -- , :
, , ,
, , , - -, .
,
- ,
, .
, , " "
" ". ,
,
"", .

:
1. , , .
:
) ( ),

56

) , :
, , , .
, -,
, .

-.
,
, ,
, .
2.
- , ,
, .
.
,
,
.
3. /
, : , ,
, , ,
. ,
.
4.
.
, ., , ,
.
, ,
.
,
--
, .
, ,
,
. , ,
"",
57

 " /" (cool)

, .
5. ()

, .
, , ,
. (.
" " " "),
,
.

III
:
, , , .
- ,
.
: .
. ....
: (, ) "
", " ", "", " " ....
: .
: () "", ?
: . . ... .
: ""?
: .
: ,
. , .
: . . .
. , . ,
.
"",
.
, "" , ,
.
"" : ", ..." " ,
...", " , ..."
-
.
58

 ,
,
"", "".
: , .
: "" "".
: . !
.
"" - ,
"" ("it") .
: .
, ...
: ""?
: .
"" "" "", ""
:
" ..:"
" () ?
" ... ..."
" ""?
" ".
" () "?
". . "" ,
, "
" "?
" . ".
"?"
" ""?
" ?"
" ".
"" "" ,
, .
, : " , ".
,
,
. , ,
. "" ,
59

 , ,
, .
"" "". :
: .
: .
: , .

. "".
" ".
"?"
" ".
:
: " . ...
, ...
: : /, ,
: " ", " ".
: . . , , .

:
, , .
"
, ".
,
, " ,
, ".
, " " "
". ,
, : ,
( ) ,
(). , ,
: "
, , ".
60

 , - .
, . , ,
.
, .
"" .
,
.
: "
, , . , ,
/ , .
,
...
-
- , ,
.
, : -, ,
-, .
: " ,
,
...

, ,
.

,
.

.
, - , ,
, .
, - ,
, , .
,
.
,
, ,
. ,
61

 . ,
.
, ,
,
. ,
/, ,
. :
, ,
, . -,
, ,
. ,
, -
- .
- .
,
.
-, , , .
, ,
. ,
, , .
, , "
". ,
, . ,
, ,
,
. , ,
, ,
, .
,
, , ,
, ,
, , , , ,
,
.
" " , ,
, , ,
.
( ).

62

4.
, ,
,
,
: , .
, ,
.
, ,
, , . , ,
,
, : -
:
- /
--
,
, "" ( )
. , .
, , ,
" " . ,
, ,
-- .
:
, .
: " ".

, , ;
; .
,
. :
1. .
, ,
.
2. -
, --
. - " ", .,
" ?"
--.
63

 - ,
:
1. .
, , :
" , ".
,
, .
,
. ,
.
" ".
2. .
, " ".
?" : " ".
, , ,
" ". ,
, .
" ". ,
,
. , , : ,
, , .
. ,
.
, ,
: " " " ".
, , " ", .;
(
.)
, , ,
. -.
, : , ...",
" , " "".
.
,
-.
64

 , ,
- - .
. ( ),
.
.
( ),
, , .
/ :
: , , .
1: . "" ,
, .
: , .
1: . ,
, .
: .
1: !
1: .
, .
: .
1: , 90 .
: , . (
).
1: , "" .
- .
, , .
.
, .
. :
" "
:
.
1: .
: " "
1:
: , .
1: , .
: .
1: .
.
: , ?

() .
65

 . (" 1" , )
.

" (it feels good) "
", " " " ", " ",
" ", (it).
:
, .
, ,
: - - .
.
"",
, ,
.
" , "
,
, ,
.
(
). , ,
, , .
, . ,
, (
).
, ,
.
. , /
;
.
:
, :
: ?
: . .
66

: , .
.
: " . .
.
: .
: .
,
. , .

, .
(- )
. ""
"" . : "
? ? .
, : "
".
: . .
: .
: . . ,
.
, -:
: ,
.
: .
: () , .
. .
.
: , .
: . . .
, .
.
: . - .
: . ,
. .
!
: .
: , . ,
.
, .
. ,
...
67

 ,
"-" "-".
(-), ,
, , (-),
. ,
- ,
,
(. ) ,
.

.
. , ,
...

. , ,
""
() , , ,
, .
,
.
,
.
;
, ,
, , , ., .
- "" "",
. , ""
, .
.
:
, ,
.

.

68

,
. ,

.
" " ,
, , , ,
, .
- .
, ., .
, .
, , ,
, , ,
,
( ) .
,
.
, .

,
. .
" " , , .
,
, . , ,
. ,
, . .
,
"" :
- , , -
(), .
.
, , , ,
. - !

69