Jovan Gvero

DEPILACIJA MOZGA

ISBN 978-86-6397-059-5
2014 Jovan Gvero
2015 za elektronsko izdanje
Media Art Content Ltd, Novi Sad, Srbija
www.elektronske-knjige.org
info@mediart.org

Korice: Media Art Content Ltd.

Crte na koricama: Igor Kordej
Fotografija autora: Vladimir Petrovi Pera

EDICIJA: NOVOSADSKI PISCI

knjiga devetnaesta

ODLOMCI

Nakondo, kakvim ga je definisao arheolog Ljubo Grubi

Legenda:
Novo mapiranje ulica
Ulice:
I Stranac,
II Pet godinja doba,
III Pasivan ofsajd,
IV Mornarska uteha,
V Vetrukina ledina,
VI elavi psi*,
VII Kralj ume,
VIII arobni breg,
Glavna - Bulevar naslova,
IX Dunglovaa,
X Betmen nad Nakondom,
XI Mrea heroja,
XII Istina oslobaa,
XIII Vreme uda,
XIV Trei policajac,
XV Moj poslednji uzdah,
XVI Uliks obala,
XVII elino jaje
XVIII Pamfleti
* Salon za depilaciju mozga, Zgrada Dirty recordsa

Intervju
Intervju (ovaj intervju s gospodinom Gverom preuzeli smo iz asopisa Hey Joe br. 168)
Nakon nedavo objavljene knjige, grupe autora Dirty life (Prljav ivot) umetnost van
statistike stilistike, kao prireiva i koautor odbio je bilo kakvu raspravu i razgovor
o, kako to on navodi, Almanah-katalogu Knjige drugova nakon 85. godina (koji sadri
nain na koji se moe komunicirati s umetnicima i njihovim delima) i posvetio se
svemu ostalom to nam se ini zanimljivim. Pre svega trenutnom angamanu u
Nakondu, kao mestu u kojem pokuava ljudima povratiti dostojanstvo, sigurnost i
mogunost da se bave sobom. Mesto je postalo izuzetno zanimljivo i jedinstveno, te
je mnogo onih koji ele da ga posete.
Razgovor je voen u (Centralnoj otadbinskoj direkciji, kako pie na ulaznim
vratima) sali za videonadzor, salona za Depilaciju mozga. Okrueni motvom monitora i
tastatura za kratko smo se upoznali s mogunostima nonog nadzora i osmatara nja
prostora oko Nakonda. Ovo sigurno mesto u kojem su utoite pronali mnogi
ugroeni, dolo je u fokus kao neverovatna oaza u kojoj se prepliu: sigurna kua
zatvorenog tipa, nove tehnologije, savremena poljoprivreda, edukacija i gostovanje
najznaajnijih umetnika dananjice. Za razliku od slinih istorijsko-turistikih mesta,
gradova u kojima se komercijalno nude razliiti koncepti, ovde je celo naselje zatvorenog
tipa i u isti se ulazi ili na preporuku institucija ili na poziv domaina. Nakondo je
sigurna kua za mnoge koji dosad to nisu imali; izbegle, raseljene, rtve porodinog
nasilja, azilante, obolele od side i drugih retkih bolesti, kolonizovane... Posle
nekoliko objavljenih knjiga, kao i niza razliitih, mahom umetnikih projekata, moe se
uiniti da je pozicija naeg sagovornika iznenaenje. Pitali smo gospodina Gvera
da li je svako vee u ovoj sali.
Gvero: Naravno da ne, postoji sluba i raspored rada u istoj, a nadzor se moe vriti i
sa personalnih ureaja, uz poznavanje ifre. Nae bitisanje u Nakondu podrazumeva
potovanje pravila i disciplinu. To deluje prilino limitirajue al prosto, takva su pravila.
Mesto je zatvorenog tipa, pokuavamo da se to to manje primeti i mada je dananji svet
takav da smo svi manje-vie nadzirani i deo sistema, ovde je to vrlo dominantno.
Hey Joe: Kako je dolo do stvaranja ovakvog mesta?
Gvero: Postojei modeli ivljenja i stvaranja deluju mi previe sebino, zatvoreno,
potroeno... Broj ugroenih svakim danom je sve vei i na odnos prema takvim
pojavama postaje sve ravnoduniji. Ve dugo promiljam i razgovaram sa prijateljima o
raznim konceptima i idejama daljeg ivljenja: porodinog, samotnjakog,
kolektivnog; raznim nainima kako pomoi onima kojima je pomo potrebna,
povratku prirodi do totalne posveenosti, ljudima, biljkama, predmetima i njihovoj
restauraciji ili recikliranju umetnikih dela. Novom ili drugaijem pristupu ivotu,
radu, stvaranju, umetnosti, komunikacije; posmatrai delo, umetnik delo, umetnik
publika... Oko nas se mnogo stvari unitava, propada i ostaje nevidljivo. Negde je
postojala ideja da, ako je mogue, napravimo neko novo mesto susretanja ali i
4

zbrinjavanja, ouvanja, razmene... Takva mesta postoje i obino su, sad ve po

pravilu, u sredinama sa ve prepoznatljivim centrima okupljanja. Nakondo je naputen
davno i mesto je bilo gotovo preputeno unitenju. Povremeno su ga poseivali naslednici
bivih stanovnika i na njihovu inicijativu i sa prijateljima napravio sam plan
revitalizacije i predloio fondacijama, institucijama, institutima za zbrinjavanje
raseljenih, rtava nasilja, azilanata i ugroenih grupa i pojedinaca i doli smo do reenja.
Moglo bi se rei da smo mi izali u susret mnogima koji nisu imali snage, volje i znanja
da ugroenim ljudima ponudimo mogue reenje, a Nakondo spasemo stogodinje
samoe. Pored zbrinjavanja i sigurnosti, naa ideja je bila i mnogo kompleksnija:
mogunost afirmacije revitalizacije naputenih naselja, inovativnih arhitektonskograavinskih radova, raznih procesa, akcija, radionica i udruivanja, do reenja da se radi
s potencijalno ugroenim graanima, te iniciranja da je mogue i preventivno da se
doe u Nakondo, pre nego to problem eskalira. Mogunost da se neko ukljui u nae
programe je uvek otvorena, ali to podrazumeva pridravanje pomenutih pravila.
Hey Joe: Vi ste se dosad bavili nekim drugim delatnostima?
Gvero: Manje vie to je isto. Uvek nudim neto to inicijalno nije moje, a to oni kojima
nudim u prvi mah to ne razumeju. To je tako kad razmenjujete, ako to nije pretenciozno
rei, nove ideje, estetiku, formate... Naravno, to nije nikakva moja inovacija, moda sam
imao malo vie sree u izboru. Ovakvih i slinih mesta ili inicijativa ima mnogo.
Hey Joe: Vi ste se bavili raznim stvarima, bilo bi teko sada to i pobrojati. Va
poslednji scenski angaman, prestava Dirty tango izazvala je mnogo panje ali se
ve dugo ne bavite scenskim deavanjima, zato?
Gvero: Ovo to sad radimo je u najirem smislu scensko delo i to najkompleksnije u
kom sam dosad uestvovao, samo to se to drugaije posmatra. Recimo da je Dirty
tango ba eksperiment; pokuao sam prvo da istraujem muziku: kako tango svirati na
gramofonima (u najirem smislu, produkcijskog istraivanja)? Nakon nekih rezultata koje
sam predstavio prijateljima, moja prijateljica koja se bavi VJ-ingom pokuala je da to to
sam ja uradio vizualizuje. Uzeli smo Pratov strip, Tango i knjigu Pratove ene, a onda
smo doli do videoarta ili filma, zatim su doli koreografi, scenaristi, scenografi, plesai i
sve je zavrilo na festivalima i scenama irom sveta. Bio je to otvoreni rad na sceni. To je
izazov koji u sebi sadri strast, impovizaciju ali i strukturu koja se prepoznaje. Pomenuti
Dirty life (Almanah, knjiga) jeste pokuaj da iz arheologije knjievnosti i
prevazienih antologija ponudimo ljudima direktnu komunikaciju s autorima uz
pomo tehnikih pomagala. Tako da je sad mogue pratiti delo u nastajanju,
komentarisati, konsultovati se... Zbog toga i odbijam razgovor o tom delu, jer
naruava njegovu sutinu. Nakondo je neto slino, samo to ima dominantnu ivotnohumanistiku dimenziju. Isto sam konsultovao prijatelje i strunjake iz raznih oblasti, od
umetnika, do sociologa, psihologa, pedagoga, ekolokih strunjaka, tehnologa,
programera; kako reciklirati biljni otpad, raditi od postojeih objekata energetski stabilne,
kako koristiti postojee materijale, kanale za kinu kanalizaciju u navodnjavanju i
razne druge stvari o kojima nisam znao gotovo nita.
5

Hey Joe: Kako je dolo do toga da se u Nakondu brendira kao adresa kreativnih
kurseva umetnosti ali i u potpuno neoekivanom pravcu? Naime, radite hladno ceeno
ulje od suncokreta, kukuruznih klica, ludaje, lavande, indijske konoplje?
Gvero: elimo pored povratka dostojanstva, da stvorimo i funkcionalan sistem a to
nije jednostavno, kad imate toliko razliitih jedinki. To je pokuaj da skup jedinki
lebdi iznad sistema ali da unutranja dinamika omoguava dovoljno fleksibilnosti kako
bi ta raznolikost ipak bila funkcionalna u prevazilaenju i njihovih individualnih i
kolektivnih, a dakako i sistemskih problema. Strunjaci koji su ispitivali ciljeve
postojanja ovakve vrste mesta (ustanove); potencijali, obrazovni, funkcionalni, trite,
kvalitet zemlje i potencijale nae radne mehanizacije, radno sposobnih graana, sugerisali
su nam takvu vrstu aktivnosti, organizacije, moe se ak rei i proizvodnje. Pokuali smo
da se bavimo uspostavljanjem drutvenih funkcija koje odgovaraju sistemu prirodnih
vrsta kojim se bavimo. Dakle u toj potrebi homogene funkcije imamo proizvodnju koja
moe da koristi potencijale postojeeg prostora kao i mogunosti zemljita, radno
sposobnih stanovnika Nakonda, a da nam usput omoguava da prsten oko naselja
bude neka vrsta tampon zone. To nije primarno, jeste veoma vano, ali mi se bavimo i
mnogim drugim stvarima koje su propratne za adaptaciju kako graana, tako i
zaputenih i nefunkcionalnih objekata, edukacijom i pre svega angaovanjem svih
garaana koji u njemu ive. Rekao bih da je to proces i to je jedan od preduslova da
se svi koji se ovde naemo iz raznih razloga adaptiramo na taj proces. Teko je to
nazvati brendiranim proizvodima, to se radi godinama uz usavravanje, edukaciju,
eksperimentisanje bio bi uspeh da neto od toga i realizujemo.
Hey Joe: Ipak, nama je najzanimljivije to kako ste uspostavili saradnju s Port Townsend
Postry Symposium and Fiction Seminars?
Gvero: Nije bez znaaja ta zjapea praznina izmeu Nakonda i okolnog sveta u kojem
ivimo. Mi (Nakondo) smo ipak posledica jedne traume, morbidnosti i vulgarnosti sa
kojom drutvo teko ili nikako ne eli da se suoi. Ma kako to udno delovalo ovo nije
Arkadija i idilina poljana koja garantuje autonomiju subjekta. Mi se i dalja suoavamo
s neutemeljenom konzumacijom ideologije, religije, lutanjima od posmodernizma do
estradnog spektakla, od ravnodunosti i destrukcije do potpune negacije. Kod nas dolaze
ljudi koji su ostavili sve (nekad je to nita, nekad i gore od nita, ali nekad i mnogo) i
ovde ih ne eka ba nekakva idila i pritom dolaze s razliitim iskustvima: pravoslavci,
budisti, muslimani ili ko zna ta. Negde smo dali sebi za pravo da dolazak ljudi u
Nakondo tumaimo i kao naseljavanje Amerike. Bez potrebe da pravimo nekakve
realistine paralele, odluili smo se za razne radionice, izmeu ostalog i ironijskog
amerikog gotika i razgovore o Embrouzu Birsu kao najzanimljivijem predstavniku
pomenutog anra. To je razlog zato dovodimo ljude koji imaju informacije, znanje,
viziju i koji su u stanju da sublimiu razliita iskustva u kojima se moda nalaze i nai
putokazi. Va asopis odavno objavljuje liste moguih destinacija za studente i umetnike,
ljude koji hoe da ue, bie nam zadovoljstvo da se pojavimo na istoj a i da vi uzmete
uee u naim programima.
6

Hey Joe: Deluje kao da je va angaman stanje?

Gvero: Nakondo je stanje! Nisu tu svi stvaraoci ili veliki umetnici koji stvaraju velika
dela. Mnogi to tretiraju kao zbeg ili ak kao prinudni smetaj. Naa je ideja da ih
ukljuimo bar kao posmatrae u razne procese. Tako preispitujemo i sebe i nae odnose.
Bavimo se raznim delatnostima koji iniciraju ljudi koji su spremni na razmenu. Moj
profesor iz srednje kole i prijatelj, vajar Slobodasn Koji (Osniva i tvorac vajarskog
simpozijuma Terra), svojevremeno je sebe uspeno vodio od vajara klasinog
kararskog mermera i doao do materijala oko sebe, zemlje (gline, terakote) kao i formi
karakteristinih za najbliu okolinu: zida, sulundara... Da bi svoj proces
demokratizovao do te mere da godinam ima Simpozijum skulpture za najvee vajare
dananjice, ali i do rada sa decom i glinom kao inicijacijom izraavanja. Za mene je
to bilo neto najuzbudljivije; uivo gledanje putanje od idealizovanog artizma, realistine
skulpture: mermer, bronza, da se doe do socijalne plastike ali na jednom vrhunskom
nivou. Mi moda pokuavamo neto u obrnutom smeru. Ponuditi priliku da svako
potrai sebe u svom okruenju, u datim okolnostima.
Hey Joe: Bilo bi zanimljivo da nam neto kaete i o drugim deavanjima, o
lutkarskom pozoritu i festivalu Amerikane to je negde na tragu poetne uraivake
koncepcije naeg asopisa?
Gvero: Kao to Tiho sipi jesenja kia nije obavezno pesma, tako i svako deavanje
nije umetnost. To su pokuaji! Bilo bi preambiciozno to odmah stavljati u definisane
formate. Lutkarsko pozorite i pozorite senki bio je pokuaj zabave kojim smo hteli da
animiramo decu i nekoliko vetih autora koji su se zatekli kod nas a ve su imali iskustva
u tom poslu. Oni su napravili nekoliko lutaka, muziara koji su kostimom i kasnijom
doradom liili na The Bend. Zatim je napravljena igrarija, koncert The basement
tapes koristei muziku s istoimenog albuma, koji je svojevremeno definisao
amerikanu. To je bilo do te mere zanimljivo da je izvedeno nekoliko puta i da su to
videli i neki nai prijatelji koji takoe sluaju, sviraju amerikanu i stvar se pretvorila u
mali dogaaj, zabavu, moda je preterano rei definisan dogaaj. Bez namere da sve to
se kod nas deava predstavljamo kao neto jako ozbiljno, mi se bavimo nekim naim
interesovanjima i onim to je neko na dobar nain predstavio kao izazov. To bi bilo
slino i vaem konceptu, na prvi pogled je to neto jako daleko i strano ali za sve kojima
je to daleko, postoji nain da se priblie.
Hey Joe: Moe li se to nazvati poetkom ili...
Gvero: To je teko pretpostaviti i nije na nama da tako razmiljamo. To je proces koji
traje i koji nije samo na. Mi sebi i drugima, kojima je esto bilo uskraeno mnogo ta,
nudimo priliku, to nije ni poetak ni kraj. Pokuavamo da prepoznamo istinu i da se
bavimo istinom. Demistifikovati razne lai: patriotizam, reforme, ljubav, umetnost... Na
cilj je samoodriv sistem koji uvaava prirodu, nae potencijale i okruenje koje nam
7

omoguava postojanje. Uimo da stvaramo, razgraujemo, gubimo i dobijamo, a ako

neko nema strpljenja, uvek postoji preica: Salon za depilaciju mozga.

aj od lipe
Nismo bili paljivi
Dok su nam lipe cvetale ispred kafane
A muve oamuene padale u izlogu
Oblinje konfekcije Prvi maj
Zaneseni
Razbludni
Zakljuani
ekali smo novo Vreme
Odtampano na novinskoj hartiji
Kvalitetnijoj od novanica kojom je plaeno
Ratne vesti
Mrtvi prijatelji
Spaljeni predeli
Uzavreli kontakti
Rasipali su kljualu vodu
Po naim golim telima
Hladnim za prljave karijere
I vrelim za jezu devedesetih
Oiljke lee naa deca
Pakujui prirodne lekove s internet recepturom
Nismo bili paljivi
Dok su mravi nagrizali stabla
Razvlaei i preostali deo sri
Kao grau za lanu istoriju
I ulog u muzeju beaa
Sad sove raspruju na pepeo
U kojem tinja jo malo vatre
to je gase godinama
Kriom i javno
ak i od onog
Sa izmama
to je imao Cvee iz gomile
A reko je ne

Vreme za pravdu
U ovalnom kabinetu beogradskog SKC-a
Smanjivao se broj knjiga
Iz obimne i dobro selektovane kolekcije
Nije mogla biti dopunjena i
Pored bogatog izdavakog programa
U kojem je
Nada je stanovala na kraju grada
Dok je krvava sisa jurila
Za nedeklarisanim neenjom
Varikinom je trebalo oprati tragove
Te sulude jurnjave
Kako bi se
Sestre Bronte vratile na upranjeno mesto na polici
Lopovi su se etkali i merili preostali plen
A zatim zauvek proterali svedoke
Ostavljajui im jedino mesto
U novom izdanju
Profila za vodeni ig

10

Palo je prepoznavanje
Po ivcima
C
Vidi, vidi, mi poreski obveznici,
oekujemo da se i vi pisci izjasnite;
Zato je parlog drutveno prihvatljiv???
Guta
On je upalio motorku u tramvaju
Sad je ostao bez benzina
Ulini hoda
Mi traimo sve a u isto vreme nita.
Oni nita nikad nisu razmatrali ???
Boban

Gvero je do sada objavio:

Nona prepiska
Depno pozorite
Profil za vodeni ig
ivi i radi u Novom Sadu.
11