BELEKE O REDITELJIMA

REDITELJI - UESNICI
u Anketi "Scene" o fenomenu reije (1977-1982)
po redu objavljivanja
Mata Miloevi, Dr Hugo Klajn, Dimitar Kjostarov, Slavko Jan, Dimitrije urkovi,
Miroslav Belovi, Georgij Paro, Boidar Violi, Jovan Putnik, Mile Korun, Branko Plea,
Boro Drakovi, Dejan Mija, Kosta Spai
***
MILOEVI, Mateja Mata - reditelj, pedagog i glumac - roen je u Beogradu 25.
decembra 1901. Posle studija u Glumakoj koli, postao je lan Narodnog pozorita,
najpre kao glumac a zatim reditelj. Za vreme Drugog svetskog rata, interniran je u
nemaki zarobljeniki logor. Od 1948. postao je lan Jugoslovenskog dramskog
pozorita, gde ostvaruje svoje najbolje predstave. Njegov stilizovani realizam i njegova
savremena reija idu u sam vrh jugoslovenske dramske reije. Njegovo tumaenje dela
ekspira, Gorkog, Krlee i srpskih autora Sterije i Nuia visoki dometi su savremene
reije u Jugoslaviji. Predstava Nuieve komedije Oaloena porodica vie puta je
reprezentovala jugoslovenski savremeni teatar na turnejama u Evropi (Teatar nacija,
Pariz). Miloevi je ostvario oko osamdeset reija u Beogradu i na drugim scenama u
Jugoslaviji. Velik broj njegovih tekstova objavljen je u pozorinoj periodici. Objavio je
knjige: Moja gluma (Beograd, Muzej pozorine umetnosti, 1977), Moja reija (Novi Sad,
Sterijino pozorje, 1982) i Moje pozorite (Muzej pozorine umetnosti Srbije, Beograd,
1984). Miloevi je dobitnik vie Sterijinih nagrada za reiju (Sabinjanke, Otkrie, Na
rubu pameti).
LIT: Radoslav Lazi, Traktat o reiji, Cekade, Zagreb, 1987, 33-52.
***
Dr KLAJN, Hugo - reditelj, profesor reije, neuropsihijatar, teatrolog, kritiar i
prevodilac - roen je u Vukovaru, 30. septembra 1894. Bio je Frojdov uenik. Autor je
brojnih dela iz oblasti teatrologije, neuropsihijatrije, psihopatologije i psihoanalize. Posle
osloboenja, on se posveuje pozoritu, reiji i dramskoj pedagogiji, kao i pozorinoj
kritici. Na Fakultetu dramskih umetnosti u njegovim klasama studirali su daroviti mladi
reditelji. Njegove reije dela ekspira, Ostrovskog, Tolstoja, Sterije, Nuia, Krlee i
drugih na sceni Narodnog pozorita u Beogradu donele su mu mnoga priznanja. Klajnova
knjiga Osnovni problemi reije (Beograd, 1951, drugo izdanje 1979) prvo je sistematsko
delo posveeno reiji u nas. I ostale njegove knjige su vredan doprinos teoriji pozorita i
njegovoj praksi: ivot dvoasovni (1957), Prirunik za reditelje amatere (1961), Pojave i
problemi savremenog pozorita (1969). Dobitnik je mnogih pozorinih nagrada. Klajn je
izuzetna linost nae umetnosti i nauke, reije i psihoanalize, pozorita i dramskog
vaspitanja. Umro je u Beogradu, 2. decembra 1981.

LIT: Ksenija ukuljevi, Pozorino stvaralatvo Huga Klajna, Muzej pozorine

umetnosti Srbije, Beograd, 1977. Radoslav Lazi, Traktat o reiji, Cekade, Zagreb, 1987.
***
KJOSTAROV, Dimitar - reditelj, glumac, upravnik pozorita i dramski pedagog - roen
je 25. avgusta 1912, u mestu Iera (Bugarska). Zavrio Dramsku kolu u Sofiji, 1937. Bio
prvi direktor Makedonskog narodnog pozorita, gde je postavio oko 60 dramskih dela
klasinog i savremenog repertoara: ekspir, Molijer, Ostrovski, ehov, i dela
makedonskih autora: Iljoski, ernodrinski, aule, Arsovski. On je s naroitim uspehom
tumaio repertoar ruske klasike u realistikom stilu. Pored reditelja Miloevia, Mijaa i
Belovia, Kjostarov je jedan od najboljih tumaa Nuieve komediografije. Njegova
predstava Sumnjivog lica Branislava Nuia, satirina i jetka, ide u red najboljih
interpretacija ove Nuieve komedije uopte. Kjostarov je bio prvi profesor glume na
skopskom Fakultetu dramskih umetnosti. Dobitnik je mnogih nagrada za razvoj
makedonskog i jugoslovenskog teatra.
LIT: Radoslav Lazi, Traktat o reiji, Cekade, Zagreb, 1987, 79-100. Dimitar Kjostarov,
priredio Petar Marjanovi, Sterijino pozorje i Akademija umetnosti, Novi Sad, 1989.
***
JAN, Slavko - reditelj, glumac, pedagog - roen 6. avgusta 1904, u Zagorju na Savi. Jan
je igrao vanu ulogu u razvoju moderne reije u Sloveniji i Jugoslaviji. Kao reditelj,
snano je tumaio autorske intencije, dajui produbljenu analizu teksta i organizovao
savremen i realistian dramski izraz. Kao glumac, istakao se tumaei niz karakternih
rola savremenog i klasinog repertoara. Svoje najvee domete ostvario je kao reditelj
psiholokim i realistinim tumaenjem Cankareve drame Sluge, za koje je dobio Sterijinu
nagradu. U svom plodnom pedagokom angamanu Jan je, na ljubljanskoj Akademiji za
gledalie, radio, film in televizijo, uvodio mlade umetnike u umetnost reije i glume.
Njegovi uesnici danas su sredinje linosti slovenakog teatra. Pored ovih pozorinih
aktivnosti, Jan je bio i upravnih pozorita. Dobitnik je priznanja za plodni umetniki rad.
Umro u Ljubljani, 30. aprila 1987.
LIT: Radoslav Lazi, Traktat o reiji, Cekade, Zagreb, 1987, 53-63.
***
URKOVI, Dimitrije - reditelj, direktor Drame i dramski pedagog - roen u Beogradu,
12. IX 1925. Svoj umetniki rad poeo u Narodnom pozoritu u Kragujevcu, i kasnije u
Srpskom narodnom pozoritu u Novom Sadu. Izvesno vreme radio je kao novinar. Pisac
tekstova o pozoritu i filmu, koje objavljuje u Sceni i drugim asopisima. Najvee
rediteljske rezultate ostvario na sceni Srpskog narodnog pozorita u Novom Sadu, gde se
zalagao za promociju savremene domae drame, ali i za savremen odnos prema svetskoj i
domaoj dramskoj batini. Njegove reije Lebovievih drama vredan su opus ovog
reditelja za koje je dobio umetnike nagrade, od kojih je Haleluja (1965) imala najvei

uspeh na Sterijinom pozorju. Nagraen Sterijinom nagradom i za reiju Izbiraice

(1961), Selo Sakule, a u Banatu (1970). Vrstan je reditelj scenskih masovki i
perfekcionista scenskog detalja. urkoviev rediteljski stil uoblien na novosadskoj sceni
odlikuje ironian odnos prema tekstu (Izbiraica, Selo Sakule, a u Banatu) i oblikovanje
snane dramatike sredstvima poetskog realizma i produbljenog rada s glumcem
(Haleluja). Petar Marjanovi smatra urkovia "najznaajnijim rediteljem Srpskog
narodnog pozorita u razdoblju posle Drugog svetskog rata". urkovi se u zrelim
godinama posvetio obrazovanju i vaspitanju dramskih reditelja na beogradskom
Fakultetu dramskih umetnosti, uvodei u umetnost dramske reije plejadu mladih
reditelja.
LIT: Radoslav Lazi, Dramska reija, Ars Longa, V. B., Beograd, 1985, 75-77. Petar
Marjanovi, Novosadska pozorina reija 1945-1974, Akademija umetnosti - Pozorini
muzej Vojvodine, Novi Sad, 1991.
***
BELOVI, Miroslav - reditelj, dramaturg, direktor pozorita, dramski pedagog - roen je
7. avgusta 1927, u Ilidi kraj Sarajeva. Reiju je studirao u Dramskom institutu u
Lenjingradu. Godine 1948. postao je lan Jugoslovenskog dramskog pozorita; poeo je
kao asistent Mate Miloevia i Bojana Stupice. Na sceni matinog pozorita postavio je
mnoge komade iz svetskog repertoara (ekspir, Gogolj, D. B. o, Majakovski, Bihner,
Lorka, Bijen i dr.). U sreditu njegovih rediteljskih interesovanja nalaze se i dela
jugoslovenskih dramatiara: Dri, Sterija, Nui, Krlea. Belovi je pristalica poetskog
realizma. Rediteljski rad za njega znai savlaivanje produbljenog poetskog jezika scene.
Ostaje veran svom gledanju na svet, ali se kao reditelj preobraava u susretu sa svakim
novim dramskim delom. Sa Jovanom irilovom napisao sedam dramskih dela, koje je
reirao u jugoslovenskim pozoritima. Autor je niza eseja, studija i lanaka o reiji i
pozoritu, koji su objavljeni u pozorinoj periodici. Kao reditelj, Belovi je gostovao na
scenama Moskve, Petrograda, Sofije, Trsta, a u Jugoslaviji reirao je u Ljubljani,
Sarajevu, Novom Sadu i Kragujevcu. Belovi je profesor reije na Fakultetu dramskih
umetnosti u Beogradu. Autor je knjige Rediteljska dilema, Sterijino pozorje, Novi Sad,
1986.
LIT: Radoslav Lazi, Dramska reija, Ars Longa, V. B., Beograd, 1985, 88-91.
***
PARO, Georgij - reditelj, dramski pedagog, umetniki direktor - roen u aku 12. IV
1934. Zavrio Filozofski fakultet i Akademiju za kazalinu umjetnost u Zagrebu. Reirao
na vie scena Jugoslavije. Kao reditelj, esto je gostovao u pozoritima univerziteta u
Kanzas Sitiju i St. Barbari u SAD. Meu njegovim ostvarenjima istiu se reije
savremenih evropskih autora, ali najvee uspehe belei reijama hrvatskih i
jugoslovenskih dramatiara. Vredne uspehe je ostvario kao umetniki direktor Sterijinog
pozorja i kao direktor umetnikog programa Dubrovakih ljetnih igara. Na Akademiji
dramske umjetnosti predaje stilove reije. Paro je jedan od najistaknutijih pozorinih

stvaralaca u savremenom jugoslovenskom teatru. Poznate su njegove ambijentalne

reijske postavke na otvorenim dubrovakim prostorima. Njegove ambijentalne reije
Krleinih drama Aretej i Kristofor Kolumbo visoka su postignua savremene reije na
otvorenom prostoru primorskih ambijenata. Objavio je knjigu Iz prakse (Gavella,
Amerika, Dubrovnik...), Zagreb, 1981.
LIT: Radoslav Lazi, Traktat o reiji, Cekade, Zagreb, 1987, 195-210.
***
VIOLI, Boidar - reditelj i dramski pedagog, roen u Splitu 4. VI 1931, gde je zavrio
klasinu gimnaziju. U Zagrebu studirao filozofiju. Diplomirao reiju kod dvojice
znaajnih reditelja, dr Branka Gavelle i Bojana Stupice. Najuspelije reije ostvario na
sceni Zagrebakog dramskog kazalita, kasnije nazvane po njegovom uitelju Dramsko
kazalite "Gavella", a zatim na sceni Hrvatskog narodnog kazalita i Teatra & TD u
Zagrebu. Uestvuje na vie dramskih festivala: Dubrovake ljetne igre, Splitsko ljeto i
Beogradski internacionalni teatarski festival (Bitef). Violi je dobitnik Sterijine nagrade,
najveeg priznanja u oblasti reije domae drame. Njegova reija komedije Iva Breana
Predstava Hamleta u selu Mrdua Donja primer je autentine reije angaovanog
savremenog dramskog dela. Za ovu reijsku postavku dobio je, meu ostalim, nagradu
Bitef-a. Objavio knjigu Lica i sjene, Teatrologijska biblioteka, Zagreb, 1989, za koju je
dobio Sterijinu nagradu asopisa "Scena" za teatrologiju.
LIT: Radoslav Lazi, Traktat o reiji, Cekade, Zagreb, 1987, 171-194.
PUTNIK, Jovan - dramski, operski i lutkarski reditelj, direktor pozorita, pozorini
kritiar, teoretiar i pedagog - roen u Beloj Crkvi, u Banatu, 25. decembra 1914. Zavrio
Filozofski fakultet i Pozorini odsek Muzike akademije u Beogradu. Studije nastavio u
Beu, Drezdenu i Parizu. Bio je profesor psihologije stvaralatva i glume na Akademiji za
pozorite, film, radio i televiziju u Beogradu. Kao reditelj, s uspehom se oprobao u
gotovo svim dramskim anrovima. Izvesno vreme bio je direktor Drame Srpskog
narodnog pozorita u Novom Sadu. Kasnije je angaovan, kao reditelj, u Beogradskom
dramskom pozoritu, gde je s uspehom postavio dela Kafke i Pirandela. U Parizu je
delovao kao reditelj u Le theatre entre deux mondes (Pozorite izmeu dva sveta). Veliki
deo svoga rediteljskog rada posvetio je operskoj reiji na sceni Narodnog pozorita u
Beogradu, sedamdesetih godina. Radio je u teatrima Jugoslavije. Za reije Domanovieve
Stradije, Nastasijevieve Kod veite slavine i Selimovievog Dervia i smrti dobio
Sterijine nagrade. Jovan Putnik je objavio niz eseja, studija i napisa o psihologiji i teoriji
dramskog stvaranja. Umro je u Beogradu, 22. IX 1983. Posthumno mu je objavljena
knjiga Prolegomena za pozorinu estetiku, Sterijino pozorje, Novi Sad, 1985, priredio
Zoran Jovanovi.
LIT: Petar Marjanovi, Novosadska pozorina reija 1945-1974, Akademija umetnosti Pozorini muzej Vojvodine, Novi Sad, 1991.
***

KORUN, Mile - pozorini reditelj, scenograf i dramski pedagog reije - roen u Ljubljani
20. oktobra 1928. Diplomirao na Akademiji za gledalie, radio, film in televizijo u
Ljubljani, u klasi Slavka Jana. Od 1952. poinje svoju delatnost u Drami Slovenskog
narodnog gledalia, gde radi najpre kao asistent reije, a kasnije kao reditelj. Vrh
njegovog stvaralatva su reije Cankarevih dela. Korun je dobitnik mnogih nagrada,
meu kojima Sterijine nagrade za reiju (1966) za Sablazan u dolini Sentflorijanskoj
Ivana Cankara, u izvoenju Slovenskog narodnog gledalia. Godine 1976. dobitnik je
nagrade za reiju "Bojan Stupica". Na Festivalu malih i eksperimentalnih scena u
Sarajevu Korun je dobitnik Zlatnog venca za reiju komada Gregora Strnie abe, 1971.
Reija ekspirovog Kralja Lira (1964) na sceni Slovenskog narodnog gledalia stavlja
Koruna u rang najboljih jugoslovenskih dramskih reditelja. Pored rediteljskog
stvaralatva i dramske pedagogije, Korun pie o teorijskim problemima reije. Njegova
knjiga Rojevanje predstave (Raanje predstave) objavljena je u Ljubljani 1979, a delovi u
asopisu "Scena" (Novi Sad, 2, 1979). Korun je profesor pozorine reije na Akademiji
za gledalie, radio, film in televizijo u Ljubljani.
LIT: Radoslav Lazi, Traktat o reiji, Cekade, Zagreb, 1987, 149-170.
***
PLEA, Branko - glumac, reditelj, dramski pedagog - roen je u Kiseljaku kraj Sarajeva,
16. marta 1926. Zavrio je studije glume u Zagrebu, a diplomirao na Pozorinoj
akademiji u Beogradu. Meu dramskim ulogama koje je tumaio na sceni
Jugoslovenskog dramskog pozorita predstavljaju vrhunska ostvarenja: Ivan Karamazov
u Brai Karamazovima Dostojevskog, Markiz od Poze u ilerovom Don Karlosu, Edgar
u ekspirovom Kralju Liru, i dr. Svoju glumaku umetnost potvrdio je i na filmu,
televiziji i radiju. Njegove interpretacije su upeatljive, karakterie ih naroiti izraz i
inteligencija. Uporedo sa stvaralatvom glumca, on se ezdesetih godina posveuje reiji
u teatru, na filmu (Lilika), radiju i televiziji. Reija komada Suhovo-Kobilina Tarelkinova
smrt donosi mu nagradu Bitef-a. Plea je profesor glume na Akademiji umetnosti u
Novom Sadu. Zahvaljujui svojoj svestranosti Plea je, bez sumnje, jedan od
najizrazitijih linosti savremenog jugoslovenskog pozorita. Dobitnik je nagrada za
umetniki rad. Autor je vie eseja o pozorinoj umetnosti. Objavio knjigu Boje praznine,
Sterijino pozorje - Akademija umetnosti, Novi Sad, 1990, za koju je dobio Sterijinu
nagradu asopisa "Scena za teatrologiju.
LIT: Radoslav Lazi, Dramska reija, Ars Longa, Beograd, 1985, 83-87.
***
DRAKOVI, Boro - pozorini, filmski i televizijski reditelj, teatrolog, dramski pedagog
- roen je u Sarajevu, 29. maja 1935. Zavrio Akademiju za pozorite, film, radio i
televiziju u klasi prof. dr Huga Klajna. Od 1959. do 1965, kao reditelj, deluje na sceni
Narodnog pozorita u Sarajevu, gde reira dela klasinih i savremenih autora,
jugoslovenskih i svetskih, a zatim prelazi u Jugoslovensko dramsko pozorite, gde
ostvaruje zapaene reije: Prljave ruke Sartra i Kad su cvetale tikve Mihailovia.

Drakoviev film Horoskop dobio je priznanja na Festivalu jugoslovenskog filma u Puli,

kao i za filmove Usijanje i ivot je lep. Njegova reija Kunjihe Arnolda Veskera na
beogradskoj Televiziji ocenjena je visokim priznanjima kritike. Drakovi je autor knjiga
eseja Promena (Svjetlost, Sarajevo, 1975), Lavirint (Sterijino pozorje, Novi Sad, 1980),
Ogledalo (Svjetlost, Sarajevo, 1985) i Paradoks o reditelju (Sterijino pozorje, Novi Sad,
1988), zatim televizijske serije Moderni izraz u umetnosti. Njegov film Paradoks o
glumcu nagraen na Televizijskom festivalu u Portorou, 1978. Drakovi je profesor
Akademije umetnosti u Novom Sadu, gde predaje reiju, kao intermedijalnu umetniku
disciplinu pozorite, film, radio i televizija.
LIT: Radoslav Lazi, Rasprava o filmskoj reiji, Kultura, Beograd, 1991, 63-75.
***
MIJA, Dejan - reditelj i dramski pedagog, roen 17. maja 1934. u Bijeljini. Osnovnu
kolu i gimnaziju zavrio u Valjevu. Reiju studirao na beogradskoj Akademiji za
pozorinu umetnost u klasi prof. Vjekoslava Afria. Diplomska predstava Plug i zvezde
O'Kejsija, 1957. u Narodnom pozoritu Tuzla, gde je izvesno vreme u stalnom
angamanu. Od 1961. Mija je reditelj Srpskog narodnog pozorita u Novom Sadu do
1974. Ovde je ostvario niz zapaenih reija srpske klasine dramske knjievnosti (Sterija,
Nui, Glii, Sremac, Zmaj i dr.). Za reiju Pokondirene tikve, enidbe i udadbe Jovana
Sterije Popovia, Puine Branislava Nuia, Putujueg pozorita "opalovi" Simovia i
Sterijinih Rodoljubaca dobio pet Sterijinih nagrada. Od 1974. Mija je profesor pozorine
reije na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti. Sedamdesetih godina, kao reditelj
deluje na scenama Beograda, gde ostvaruje niz reija savremenog i klasinog
jugoslovenskog i svetskog repertoara. Njegov doprinos savremenom rediteljskom
tumaenju Sterijine i Nuieve komediografije ide u najbolja dostignua jugoslovenske
savremene reije. Mija se posebno istakao vrednim rediteljskim angamanom za
savremenu domau dramu. Njegove predstave prikazane su na scenama Moskve,
Petrovgrada, Sofije i Meksika. Njegova reija Vasje eleznove Gorkog s uspehom je
prikazana na Bitef-u.
LIT: Radoslav Lazi, Traktat o reiji, Cekade, Zagreb, 1987, 211-236. Petar Marjanovi,
Novosadska pozorina reija 1945-1974, Akademija umetnosti - Pozorini muzej
Vojvodine, 1981.
***
SPAI, Kosta - dramski i operski reditelj, pedagog - roen je u Zagrebu 21. januara 1923.
Zavrio filozofski fakultet i Muziku akademiju u Zagrebu. Blizak saradnik dr Branka
Gavelle. Potujui dramskog autora i ne nameui se ishitrenim scenskim reenjima,
Spai se u reiji oslanja na tekst, dok u operskim inscenacijama tei spajanju muzikog
izraza s dramsko-scenskim mogunostima libreta. Izvesno vreme bio je intendant
Hrvatskog narodnog kazalita. Dao je velik doprinos razvoju Dubrovakih ljetnih igara.
Bio je est gost na evropskim i amerikim scenama. Daje velik doprinos dramskom
vaspitanju mladih glumaca i reditelja zagrebake Akademije za dramske umjetnosti.

Spaieve reije dela Dria, Vojnovia, Marinkovia, O'Nila, Prokofjeva, ajkovskog,

ostakovia idu u red najboljih dostignua dramske i operske reije na junoslovenskom
pozorinom prostoru pedesetih i ezdesetih godina. Umro u Zagrebu, 24. IV 1994.
LIT: Radoslav Lazi, Traktat o reiji, Cekade, Zagreb, 1987, 117-147.